KRITERIJUM GRANINE VITKOSTI IZOLOVANIH ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA PREMA EC2

Aleksandar Ristovski 1 UDK:624.166

Rezime:Pri proraunu i dimenzionisanju vitkih armiranobetonskih elemenata mora se obuhvatiti geometrijska i materijalna nelinearnost. Kompleksnost fiziko mehanikih karakteristika koji prate savijanje pritisnutih vitkih AB elemenata uslovljava brojna pojednostavljenja pri modeliranju njihovog ponaanja.U radu se analizira kriterijum granine vitkosti pri kome se uticaji drugog reda mogu zanemariti u analizi izdvojenih pritisnutih armirano betonskih elemenata prema Standardu EC2. Kljune rei: AB stubovi,vitkost, izvijanje, materijalna i geometrijska nelinearnost, bono pomerljive i nepomerljive konstrukcije, tehniki propisi.

1. UVOD
Proraun vitkih AB konstrukcija zahteva analizu uticaja deformacije elemenata na veliinu sila u presecima elemenata. Ovim problem postaje geometrijski i materijalno nelinearan i osetljiv na sve parametre koji utiu na veliinu deformacija elemenata konstrukcije (imperfekcija, istorija optereenja, reoloke osobine, promena krutosti i dr..). Sve ovo utie na to da analiza ponaanja vitkih AB konstrukcija/elemenata postaje veoma kompleksan i za upotrebu u praksi veoma komlikovan. U inenjerskoj praksi je uobiajen proraun uticaja u elementima konstrukcije po teoriji elastinosti (teorija I reda). Aktuelna tehnika regulativa iz ove oblasti se mahom oslanja na ovako dobijene uticaje. U cilju svoenja prorauna vitkih AB elemenata na isti red veliina razvijen je itav niz algoritama koji polaze od ove pretpostavke. Osetljivost na uticaje drugog reda nije ista za sve elemente konstrukije. Stoga je uobiajeni prvi korak uproene analize identifikacija elemenata/konstrukcija kod kojih bi ovi efekti mogli biti zanemareni. Ovim uproenjem se moe izbei sloena analiza u velikom broju praktinih sluajeva. Ukoliko prethodna provera ukae na potrebu tanijeg, tj. dodatnog prorauna elementa/konstruikcije, moe se razliitim klasifikacijama i aproksimacijama proraun uprostiti za veliki broj praktinih sluajeva. Kao na pr. dodatna analiza po teoriji II reda moe izvesti samo na izdvojenim elementima, ili se primenjuju aproksimativne metode prorauna umesto tanije analize ponanja cele konstrukcije. Pri tome, uvedena uproenja moraju dati rezultate koji su na strani sigurnosti. U poglavlju 5.8 Standarda [1] izloene su metode prorauna uticaja drugog reda na konstrukcije. Kao to je poznato to se odnosi na konstrukcije i elemente konstrukcija koji su dominantno optereeni na pritisak, a ija sigurnost-stabilnost zavisi od deformacije konstrukcija, tj od uticaja drugog reda. Te deformacije je neophodno sraunati, uzimajui u obzir nelinearno
1

Dr Aleksandar Ristovski, dipl. in. gra.,Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica, Kneza Miloa br. 7 e-mail: acaristovski@ptt.yu

ponaanje materijala, efekte isprskalosti elementa i teenje betona, a ako su od znaaja ne mogu se zanemariti uticaji susednih elemenata, interakcija temel-tlo i drugo. Pored optih odredbi dalje se daju uproeni kriterijumi za odreivanje uticaja drugog reda. Pri tome se daju i kriterijmi vitkosti za izdvojene elemente gde se navode izrazi za graninu vitkost do koje se uticaji drugog reda mogu zanemariti, kao i izrazi za odreivanje efektivne duine (duina izvijanja) za ukruene i neukruene elemente u ramovskim, geometrijski pravilnim konstrukcijama.

2.VITKOST I EFEKTIVNA DUINA IZDVOJENUH AB ELEMENATA

Vitkost izdvojenih AB elemenata je prema [1] definisana sledeim odnosom: =l0 /ic gde je: - vitkost elementa lo duina izvijanja elementa (efektivna duina) ic poluprenik inercije betonskog preseka bez prslina Pod izvijanjem se ovde podrazumeva lom usled nestabilnosti elemenata ili konstrukcije pod dejstvom idealno aksijalnog pritiska i bez transferzalnog optereenja."isto izvijanje", ovako definisano, nije relevantno granino stanje u realnim konstrukcijama, ali se nominalno optereenje pri izvijanju moe koristiti kao parametar u nekim metodama analize po teoriji drugog reda. Optereenje pri izvijanju je definisano kao optereenje pri kojem dolazi do izvijanja, za izdvojene elastine elemente podrzumeva se da je to Ojlerova sila. Efektivna duina izvijanja je definisana kao duina na kojoj se uzima u obzir oblik deformacione krive. Ona moe biti definisana i kao duina izvijanja, odnosno duina stuba zglobno oslonjenog na oba kraja, sa konstantnom normalnom silom, koji ima isti popreni presek i optereenje pri izvijanju kao posmatrani konstrukcijski element. Generalna definicijija efektivne duine izvijanja za izdvojene elemente sa konstantnim poprenim presekom data je u [1]. (1)

3. KRITERIJUM VITKOSTI ZA IZDVOJENE AB ELEMENTE

Uticaji drugog reda se mogu zanemariti ako je vitkost manja od izvesne veliine lim. Vrenost lim koja se primenjuje u odreenoj zemlji data je u njenom Nacionalnom aneksu. Preporuena vrednost prema [1] je data izrazom:

llim = 20 A B C / n gde je: A = 1 / 1 + 0,2 j ef - (ako ef nije poznato, moe da se uzme A=0,7)
B = 1+ 2 w - (ako nije poznato, moe da se uzme B=1,1) C=1,7-rm -(ako rm nije poznato, moe da se uzme C=0,7) ef efektivni koeficijent teenja betona =Asfyd /Acfcd - mehaniki koeficijent armiranja

(2)

n=NEd /Acfcd - relativna normalna sila rm=M01/M02 -odnos momenata; Mo1, M02 ; momenti prvog reda na krajevima elementa, pri emu je po definiciji |M02| |M01| Ako momenti na krajevima elementa zateu istu stranu, za rm treba da se uzme pozitivna veliina (odnosno C 1,7), a u suprotnom sluaju negativna (odnosno C > 1,7). U sledeim sluajevima za rm treba uzeti vrednost 1,0 (odnosno C=0,7): -za ukruene elemente u kojima momenti prvog reda nastaju dominantno ili jedino usled imperfekcije ili transferzalnog optereenja. -za elemente koji nisu ukrueni, generalno.

Sl.1 a) Uticajni koeficijent A=A(ef ); b) Uticajni koeficijent B=B(); c) uticajni koeficijent C=C(rm) ; d) Limitirana vitkost lim ; prema [1] Preko veliina A, B i C uvedeni su uticaji efekta teenja, mehanikog koeficijenta armiranja i odnosa momenta prvog reda na krajevima elementa. Dok je preko relativne normalne sile n=NEd /Acfcd uveden uticaj nivoa normalne sile NEd i proraunske vrstoe betona fcd na vrednost granine vitkosti lim. Dijagram granine vitkosti prema [1] sa preporuenim vrednostima A=0,7; B=1,1 i C=0,7 prikazan je na Sl.1.d. U predstandardu [2] granina vitkost je definisana kao lim=max{25;15/n1/2} dok se prema [3] daje ogranienje vitkosti na lim=25, ali i u funkciji ekcentriciteta prvog reda e1. Ovako definisana granica lim je sloena funkcija, to je i ligino, tako da uslov lim=25 postaje izlian i ne odraava sutinu problema.. Standard [1] ne propisuje gornju granicu vitkosti preko koje se ne sme ii pri primeni vitkih armirano betonskih elemenata u praksi. U predstandardu [2] pri primeni metode model-stub vitkost se ograniava na 140. Prema [3] vitkost je ograniena na vrednost max=140 u eksploataciji, a u fazi montae (kratkotrajno dejstvo) na max=200.

ZAKLJUAK
Vitkost kao mera osetljivosti jo uvek je najee korieni parametar za postavljanje granice vitkosti pri kome se uticaji efekata teorije II reda mogu ili ne mogu izostaviti pri proraunu izdvojenih AB stubova.Kao granina mera vitkosti se u aktuelnoj tehnikoj regulativi koriste vrednosti izmeu 20 i 25. Ovako definisana, samo geometrijski,vitkost se moe koristiti kao mera osetljivosti samo u proceni nelinearnog ponaanja homogenih materijala. Zbog toga je u Standardu [1] predviena upotreba sloenijeg parametra lim koji, pored geometrijske vitkosti, sadri i uticaj sledea dva naj bitnija parametra: nivo aksijalnog optereenja i proraunske vrstoe betona, a obuhvaeni su i procenat armiranja i efekti dugotrajnih uticaja-teenje betona. Ovako definisan parametar svakako obezbeuje veu tanost procene a dovoljno je jednostavan za primenu u ininjerskoj praksi.Standard [1] ne propisuje eksplicitno gornju granicu vitkosti preko koje se vitki elementi ne mogu nai u ininjerskoj praksi. S obzirom da se pomou predloenih uproenih metoda prorauna moe sraunati ukupni proraunski moment MEd=M0Ed+M2, koji predstavlja zbir momenata prvog i drugog reda, i za poznatu normalnu silu NEd u merodavnom poprenom preseku, dimenzionisanje merodavnog poprenog preseka izolovanog vitkog AB elementa sprovodi po metodi graninog stanja nosivosti preseka.To je u stvari i razlog to u Standardu [2] nije eksplicitno propisana granina vitkost elementa sa gornje strane. LITERATURA [1] EN 1992-1-1:2004: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proraun betonskih konstrukcijaDeo 1-1: Opta pravila i pravila za zgrade, Graevinski fakultet, Beograd 2006. [2] EN 1992-1-1: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proraun betonskih konstrukcija-Deo 1-1: Opta pravila i pravila za zgrade, Graevinski fakultet, Beograd 1994. [3] Prirunik za primenu Pravilnika o tehnikim normativima za beton i armirani betonBAB 87, Knjiga 1 i 2, Graevinska knjiga Beograd, 1991. [4] Alendar,V.,Pavi,A. :Granina stanja nosivosti vitkih armirano betonskih stubova i ramova, Prilog 2.7, Beton i armirani beton, Knjiga 2, Beograd, 1991. CRITERIAL LIMIT SLENDERNESS RATIO OF ISOLATED RC COLUMNS ACCORDING TO STANDARD EC2 Summary:Design of slender RC elements should consider not onli material nonlinearity,but geometrical non-linearities,which appear through non-linear dependence between deformation and loading level.Complexsiti of physical phenomene,whic follow bendig of compressed slender RC colummns,implies numerous aproximations during its behaviour modeling.In the paper is analised criterial limit slenderness ratio of isolated RC columns according to standard EC2. Key words: RC column, slenderness,buckling, material and geometrical nonlinearities,sway and non-sway structures, tehnical code.