Rat za nezavisnost amerikih kolonija i stvaranje SAD-a Do kraja XVIII veka oba amerika kontinenta bila su kolonijalni posedi

pojedinih evropskih drava.Teritorija Severne Amerike bila je u posedu Engleske,a dovoljno je pomenuti da je Engleska imala 13 kolonija.Iseljavanje stanovnitva sa evropskog tla na prostore Amerike bio je dug proces,a mnogobrojni evropski narodi,pre svega: Englezi,Nemci,Holanani kao i veani, masovno su naseljavali teritorije Severne Amerike. Tokom XVIII veka doie do naglog privrednog i ekonomskog razvitka engleskih kolonija u Americi. Zahvaljujui plodnom zemljitu i povoljnim klimatskim uslovima u junim kolonijama gajili su se pamuk i duvan,a glavnu radnu snagu inili su crnaki robovi iz Afrike.U severnim krajevima bio je razvijen princip farmerskih gazdinstava u kojima su se razvijali zanatstvo,trgovina i industrija.U severnim krajevima glavnu radnu snagu inili su slobodni ljudi. Ono to je bilo odluno u procesu buenja nacionalnog oseanja o pripadnosti novoj amerikoj naciji bilo je to to su kolonisti vremenom eleli da se oslobode protektorata Engleske i otponu sa stvaranjem amerike drave.Buenje amerikog nacionalnog oseanja nikako nije bilo u interesu evropskih privrednika i bankara,koji nisu eleli da se u amerikim kolonijama razvije mona industrija,kako bi zadrali izvorita jeftinih sirovina i radne snage,a istovremeno i bogato trite. Kako bi ublaila finansijske potekoe engleska vlada je odluila da se poslui lukavstvom.Engleska je poela oporezivati stanovnitvo u amerikim kolonijama,a ono to je bila najbolnija taka bio je aj koji se u Engleskoj veoma troio a koji se u velikim koliinama proizvodio u junim delovima Severne Amerike.Kako bi obmanuli stanovnitvo i koloniste Englezi su na aj udarili male poreze kako bi ga kolonisti jeftinije kupovali a samim tim i priznali pravo na zavoenje poreza.Kolonisti su prozrli namere engleske vlade pa su u luci Bostonu,u koloniji Masausets sa brodova bacali u more velike koliine bala sa ajem pa je ovaj dogaaj ostao zapamen kao Bostonska ajanka.Engleska vlada je veoma otro reagovala i zatvorila luku Boston i pojaala prisustvo vojnih trupa u Severnoj Americi.Ubrzo je dolo i do borbi amerikih kolonista za nezavisnost,prvo protiv otrih mera engleske vlade a potom i za sticanje nezavisnosti. Taj tzv. Rat za nezavisnost amerikih kolonija,trajao je od 1775.god.-1783.god.Na kongresu u Filadelfiji 1776.god. proglaena je nezavisnost amerikih kolonija i njihovo otcepljenje od Engleske,iste godine izdata je i uvena Deklaracija nezavisnosti,koja e postati pravi putokaz i princip izvoenja buduih buroaskih revolucija u Evropi.

Ameriki revolucionari organizovali su jaku vojsku na elu sa Dordom Vaingtonom.Posle tekog poraza engleske flote od strane kolonista 1781.god. kod Jorktauna,otpoeli su pregovori u Versaju koji su zavreni 1783.god. konanim priznanjem amerike nezavisnosti,1789.god. usvojen je prvi i jo uvek veim delom nepromenjen ustav. Po ovom ustavu Sjedinjene Amerike Drave su obrazovane kao savezna,buroaska republika ne elu sa predsednikom i kao konglomerat 50 nezavisnih ili konfederativnih republika. Amerika revolucija bila je uspeh sa buroazijom koja je izgradila monu graansku dravu koja e uticati na razvitak oveanstva tokom 19. i 20.veka i bitno uticati na konani obraun sa feudalizom u itavom svetu.