You are on page 1of 8

MAKROEKONOMIJA

Za razliku od mikroekonomije, makroekonomija tradicionalno nije polazila od pojedinaca nego od ekonomskih agregata i, to je najvanije, od jednog od najveih neuspeha trita, nevoljne nezaposlenosti, dok je mikroekonomija istorijski naginjala ka mnogo ruiastijoj slici trine ekonomije. Odnos dve grane ekonomske nauke se menja, teite istraivanja mikroekonomije ide sve vie ka neuspesima trita, a u okviru makroekonomije tei se da i makroekonomska teorija dobije tzv. mikrofundaciju, tj. mikroekonomsko objanjenje i utemeljenje. Kejnzijanska makroekonomija vinula se kao odgovor na ekonomsku krizu 1930-tih koja je upravo bila neuspeh trita kolosalnih razmera. DON MAJNARD KEJNS Zato idemo pravo na znamenite odlomke iz glavnog dela tvorca makroekonomije Dona Majnarda Kejnsa, Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936), koji pokazuju koliko je Kejnsovo vienje dramatino drugaije od onog koji je nudila klasina ekonomija i koliko je njegov pristup bio revolucionaran. Intencija je bila da kapitalizam ouva pozitivne strane, a da se uz intervenciju drave smanje negativne. Osnovni problem je nevoljna nezaposlenost, koju treba reiti stimulisanjem efektivne tranje. Citate emo dati i u originalu i sa prevodom: If the Treasury were to fill old bottles with banknotes, bury them at suitable depths in disused coalmines which are then filled up to the surface with town rubbish, and leave it to private enterprise on well-tried principles of laissez-faire to dig the notes up again (the right to do so being obtained, of course, by tendering for leases of the note-bearing territory), there need be no more unemployment and, with the help of the repercussions, the real income of the community, and its capital wealth also, would probably become a good deal greater than it actually is. It would, indeed, be more sensible to build houses and the like; but if there are political and practical difficulties in the way of this, the above would be better than nothing. Ako bi dravni Trezor napunio stare boce novanicama i zakopao ih dovoljno duboko u naputene rudnike uglja, a zatim ih zatrpao do povrine sa gradskim smeem, i ostavio privatnim preduzetnicima da po oprobanim principima laissez-faire-a ponovo iskopavaju novanice (naravno, pravo na iskopavanje dobijalo bi se na tenderu, zakupljivanjem teritorije sa zakopanim novanicama), ne bi vie moralo da bude nezaposlenosti i, uz pomo prateih pozitivnih efekata, realan dohodak zajednice kao i njeno bogatstvo kapitalom bi verovatno bili mnogo vei nego to su sada. Naravno, bilo bi mnogo razumnije da se grade kue i slino; ali ako postoje politike i praktine tekoe da se to ostvari, gornji metod bi bio bolji nego da se ne uradi nita.

Pyramid-building, earthquakes, even wars may serve to increase wealth, if the education of our statesmen on the principles of the classical economics stands in the way of anything better. Izgradnja piramida, zemljotresi, ak i ratovi mogu da poslue da se uvea bogatstvo, ako obrazovanje naih dravnika na principima klasine ekonomije stoji na putu neeg boljeg. Znai, smatra se da je kapitalizam efikasan u ponudi dobara i usluga, ali da problem postoji na strani tranje, koja esto nije dovoljna da se uposle kapaciteti. STRUKTURA MAKROEKONOMIJE Struktura makroekonomije i naeg kursa data je sumarno na grafiku 1. Smatra se da je u kratkom roku (nekoliko godina), GDP odreen pre svega efektivnom tranjom. Pretpostavka je da preduzea hoe da po istim cenama ponude svaku traenu koliinu. Zamislite ulazite u radnju, istaknute su cene i, ako kupite 2 televizora moe, 5 televizora moe, ako nestanu narue nove opet po istim cenama. Ovakva situacija modelirana je IS-LM modelom, koji daje ravnoteu trita dobara i finansijskog trita i time odreuje autput i kamatnu stopu. Pre 40 godina tu bismo otprilike i zavrili.

MAKROEKONOMIJA
KRATAK ROK
(NEKOLIKO GODINA)

IS-LM MODEL
EFEKTIVNA TRANJA

SREDNJI ROK
(DECENIJA)

AS-AD MODEL
TEHNOLOGIJA I KAPITAL

DUGI ROK
(NEKOLIKODECENIJA)

MODEL SOLOW-a
TEHNOLOKI PROGRES I AKUMULACIJA KAPITALA Grafik 1 - Struktura makroekonomije

Kada nastaju problemi? Kada tranja dovede do smanjenja nezaposlenosti i time do porasta nadnica, to dolazi u sukob sa eljenom profitnom stopom (mark-up) preduzea koja imaju market power (mo da odreuju cene). Zato na srednji rok (decenija), autput tei onom autputu koji se dobija za prirodnu stopu nezaposlenosti (onu koja obezbeuje eljeni mark-up ili profitnu stopu ponuaa). Taj autput je, logino, pored visine prirodne stope nezaposlenosti, fiziki odreen pre svega tehnologijom i visinom akumuliranog kapitala. Srednji rok modeliran je AS-AD modelom (koji obuhvata IS-LM model), koji u sliku ukljuuje i trite rada i odreuje autput i inflaciju. Na dugi rok (vie decenija), presudnu ulogu ima tehniki progres i akumulacija kapitala. Osnovni model za prouavanje dugoronog privrednog rasta je model Solow-a. OSNOVNE MAKROEKONOMSKE VELIINE U prvom uvodnom predavanju predstavljamo osnovne makroekonomske veliine. To su: Drutveni proizvod Stopa nezaposlenosti Stopa inflacije Moglo bi se rei da je makroekonomija nauka koja prouava ove tri veliine. DRUTVENI PROIZVOD (GDP) Prva vana veliina je indikator veliine ekonomije i njene privredne aktivnosti. Sistem drutvenog raunovodstva (National income and product accounts) nastao je posle Drugog svetskog rata. Za njegov razvoj dodeljene su dve Nobelove nagrade, Simonu Kuznecu i Riardu Stonu (treba pomenuti i Vasilija Leontijeva koji je dobio Nobelovu nagradu za razvoj input-autput tabela). U Americi se podaci za GDP redovno objavljuju od 1947. godine. Pre toga, ekonomisti su morali da se oslone na manje egzaktne pokazatelje, kao to su, statistike nekih vanih sirovina, rude gvoa, na primer, ili prometa u reprezenzativnim trnicama. Osnovni pokazatelj agregatne aktivnosti je bruto domai proizvod - GDP (gross domestic product). On se moe sagledati sa strane proizvodnje i sa strane dohotka. Sa strane proizvodnje, GDP je jednak: 1. Zbiru vrednosti finalnih dobara i usluga, ili ekvivalentno 2. Zbiru dodate vrednosti Sa strane dohotka GDP je: 3. Zbir dohodaka faktorima proizvodnje: nadnice, profit, renta i indirektne takse. Sva tri naina daju iste rezultate.

To emo pojasniti primerom dva preduzea. Prvo proizvodi elik, uz pomo radnika i maina, a drugo proizvodi automobile, od elika kupljenog od prve firme i opet uz pomo radnika i maina:
eliana Prihodi Rashodi Plate $ 80 $ 100 $ 80 Fabrika automobila Prihodi Rashodi Plate elik Profit $ 200 $ 170 $ 70 $ 100 $ 30

Profit Objedinjena fabrika Prihodi Rashodi Plate Profit

$ 20

$ 200 $ 150 $ 150 $ 50

Intermedijarna dobra, koja se koriste za dalju proizvodnju drugih proizvoda, (kao to je elik u gornjem primeru), ne raunaju se u GDP, jer su ve ukljuena kao deo vrednosti finalnih dobara. Tako se spreava viestruko raunanje istih roba. Zato bi GDP u gornjem primeru bio samo vrednost finalnih proizvoda, automobila, $200. S druge strane, to je jednako zbiru dodate vrednosti svake od firmi. Dodata vrednost je vrednost proizvoda minus vrednost intermedijarnih dobara. Za elianu to je $100 - $0 = $100, a za fabriku automobila $200 - $100 (elik) = $100. Ukupno, opet se sabira do $200 ($100 + $100). Sa strane dohotka, poto sva vrednost proizvoda ide vlasnicima faktora proizvodnje, u ovom sluaju radnicima za nadnice i vlasnicima kapitala kao profit, GDP je jednak i ukupnim platama i profitima; plate $80 + $70 = $150, profit $20 + $30 =$50, sve skupa $150 + $50 = $200. Ako sa F obeleimo finalno dobro, sa D dodatu vrednost, a sa I intermedijarno dobro, onda se gornja zavisnost moe videti razlaganjem: F = D1 + I1 = D1 + D2 + I 2 = D1 + D2 + D3 + I 3 = + = D1 + D2 + D3 + + Dn

Loginost sva tri naina obrauna vidi se kada se dve firme objedine i time internalizuju proizvodnju intermedijarnog dobra. Da bismo stekli neku sliku o relativnim veliinama, pogledajmo strukturu GDP-a po dohotku za Ameriku 1960 i 2006. godine:

Table 2-1

The Composition of GDP by Type of Income, 1960 and 2006 1960 2006 64% 29% 7% 66% 26% 8%

Labor income Capital income Indirect taxes

GDP KROZ VREME Kada bi se ekonomija sastojala od samo jednog dobra, dovoljno bi bilo GDP meriti nekom kvantitativnom merom. Poto postoji obilje razliitih dobara, da bismo privrednu aktivnost sveli na jedan agregatni pokazatelj, potrebno je sve koliine proizvoda pomnoiti sa njihovim cenama. Mnoenjem sa tekuim cenama (current prices) dobija se nominalni GDP. Nominalan GDP moe da raste iz dva razloga: Zbog rasta proizvoda, Zbog rasta cena. elimo da dobijemo pokazatelje i za realni rast dobara i za rast cena. Kako to da ostvarimo? Videemo da su oba naina direktno povezani. Prvo emo, mnoenjem sa konstantnim cenama, nai realan GDP, na osnovu njega, deljenjem nominalnog sa realnim GDP-jem, dobiemo nivo cena zvan GDP deflator, a onda e stopa inflacije biti procentualan rast tako dobijenog nivoa cena (deflatora). Realan GDP se dobija kada se koliine proizvoda mnoe ne sa tekuim cenama (koje variraju kroz vreme) nego sa konstantnim cenama. Potrebno je izabrati neku godinu kao osnovnu ili baznu i njene cene uzeti za standard. Takav nain imao bi meutim jednu manu: poto se relativne cene menjaju, i osnovna godina koja daje konstantne cene bi s vremena na vreme morala da se menja, a onda bi i sve prethodno dobijene stope rasta realnog GDP-a morale ponovo da se raunaju za celu istoriju. Da se istorija ne bi ponovo pisala svaki put kad se promeni bazna godina, u Americi se pristupilo obraunu u lananim 2006 dolarima (real GDP in chained (2000) dollars). To znai da se rast realnog GDP-a izmeu svake dve godine rauna kao srednja vrednost rasta koji bi se dobio kada bi se raunalo po cenama za poetnu i krajnju godinu. Na primer, izrauna se realan rast po cenama iz 2006, pa onda po cenama iz 2007 i nae srednja vrednost. Takva stopa rasta ostaje nepromenjena, a izborom bazne godine, dobije se nominalan i realan GDP za tu baznu godinu, a za sve ostale godine, dobije se mnoenjem sa stopama rasta (izraunatim po gore opisanoj metodi uz pomo cena susednih godina).

Ovde chaining oito znai sukcesivno mnoenje stopama rasta. PRIMER Ako su stope rasta realnog GDP-a za 2000,2001,2002 i 2003, 3%, 2.5% i 4%, onda je nominalan GDP u 2003. po lananim (2000) dolarima jednak nominalanom GDP-u u 2000. pomnoeno sa (1+0.03) (1+0.025) (1+0.04). GDP daje predstavu o ekonomskoj veliini neke zemlje, dok GDP per capita vie govori o standardu ivota.

GDP per capita =

Yt broj st an ovnika

Pri tome treba imati u vidu da kada se porede podaci razvijenih i nerazvijenih zemalja, treba uzeti u obzir da su cene nie u potonjim. Zato se adekvatnije poreenje standarda ivota dobija korienjem PPP (purchasing power parity) mera. Tako se za Kinu od oficijelnih $2,100 po glavi stanovnika stigne do $8,000 po glavi stanovnika, jer, na primer, cena prosenog obroka u New Yorku je oko 20$, a u Pekingu samo $2. Kada se radi o GDP-u jo znaajniji je moda njegov rast:

Yt Yt 1 Yt 1
Periodi rasta GDP-a nazivaju se ekspanzije, a pada recesije. Jo jedna finesa. Da bi realan GDP jo bolje odrazio stvaran porast bogatstva, ponekad se pokuava da se u obzir uzme i porast kvaliteta proizvoda. Tipian primer su kompjuteri, ije brzine i kapacitet neprekidno rastu, pored toga to im cena opada. Takav nain obrauna poiva na hedonikim cenama. Ekonometristi pokuavaju da procene trine vrednosti karakteristika roba, kao to su brzina, veliina memorije i td., pa se onda smatra da ako se brzina i memorija poveaju dva puta, da se u stvari radi o veoj koliini computing power (kompjuterske moi). INFLACIJA
Inflacija je rast opteg nivoa cena. Deflacija je njen pad. Stopa inflacije je stopa porasta opteg nivoa cena.

Nivo cena, dobijamo kao GDP deflator, kada podelimo nominalan sa realnim GDP-jem: Pt = Stopa inflacije je onda: it = Pt Pt 1 Pt 1 Nom in alan GDPt $Yt = Re alan GDPt Yt

A vai i jednostavna veza nominalnog, realnog GDP-a i nivoa cena: $Yt = PYt t

Drugi pokazatelj nivoa cena i inflacije je indeks potroake korpe (consumer price index - CPI) On se dobija kada se reprezentativna potroaka korpa pomnoi sa prosenim cenama svake od namirnica u korpi. Do cena se dolazi istraivanjem velikog broja prodajnih mesta u raznim gradovima. Uporedno kretanje GDP deflatora i CPI predstavljeno je na grafiku 2.

Grafik 2 Uporedno kretanje GDP deflatora i CPI Zato ekonomisti brinu o inflaciji? Kada bi se radilo o istoj inflaciji, gde raste opti nivo cena, ali relativne cene ostaju konstantne, kao to smo videli u mikroekonomiji, to ne bi imalo znaaja, jer ne bi uticalo na realne veliine. (Budetski skup je ostajao nepromenjen, pa time i optimalan izbor potroaa i njegova tranja). Meutim u stvarnosti inflacija nikad nije ista inflacija. To dovodi do preraspodele dohotka na tetu onih ija su primanja fiksna i ne prate inflaciju, ili kaskaju za inflacijom, kao i do poremeaja relativnih cena i opte nesigurnosti. NEZAPOSLENOST
Zaposlenost je broj ljudi koji imaju posao. Nezaposlenost je broj ljudi koji nemaju posao, ali ga trae.

Ranije se uglavnom nezaposlenost utvrivala kao broj registrovanih kod centara za nezaposlene. Danas se u mnogim zemljama nezaposlenost utvruje putem anketiranja reprezentativnog uzorka porodica. U Americi to je Current Population Survey (CPS), koji anketira 50,000 domainstava, svakog meseca, a za nezaposlenog smatra osobu koja nema posao i traio je posao u poslednje etiri nedelje. Zaposleni I nezaposleni zajedno ine radnu snagu:

L = N + U Radna snaga = zaposleni + nezaposleni

Stopa nezaposlenosti izraunava se kao odnos broja nezaposlenih i radne snage:

u=

U L

Stopa nezaposlenosti = Nezaposleni / Radna snaga Lica koja nemaju posao i ne trae ga su van radne snage (not in the labor force). Meu njima ima obeshrabrenih radnika (discouraged workers) koji bi prihvatili posao kada bi im bio ponuen, ali su odustali od traenja posla. Stopa participacije je odnos radna snaga i radno sposobnog stanovnitva (radna snaga / radno sposobna populacija). U recesijama tipino pored stope nezaposlenosti opada i stopa participacije. Ekonomisti se bave nezaposlenou jer: 1. Predstavlja veliku patnju za nezaposlene, pogotovo ako se radi o dugotrajnoj nezaposlenosti. 2. Prua indikator o kretanju ekonomije. ZADACI ZA VEZBU Na osnovu podataka iz tabele uraditi zadatke 1-3.
AAAAA2006 Koliina Cena 10 2000 4 1000 1000 1 AAAAA2007 Koliina Cena 12 3000 6 500 1000 1

Automobili Kompjuteri Pomorande

1. a) Nai nominalan GDP u 2006 i 2007. Kolika je procentualna promena od 2006 do 2007? b) Koristei 2006 godinu kao baznu nai realan GDP u 2006 i 2007. Koliki je procentualni rast realnog GDP-a? c) Uraditi isto pod b) ali sa 2007 godinom kao baznom. 2. a) Uzimajui 2006 kao baznu, izraunati GDP deflator za 2006 i 2007 i stopu inflacije. b) Isto to pod a) ali sa 2007 kao baznom godinom. 3. a) Konstruisati realan GDP koristei prosene cene za godine 2006 i 2007. b) Kolika je stopa rasta realnog GDP-a? c) Nai GDP deflator za 2006 i 2007 i stopu inflacije. d) Gde lee dobijene veliine u odnosu na one dobijene korienjem bilo 2006 bilo 2007 za bazne godine? U izraunavanju GDP-a korisna je sledea Excelova array operacija: {=SUM(B3:B5*C3:C5)}, koja se unosi pritiskanjem Shift+Ctrl+Enter.