Borba za slobodni internet Meunarodni sporazum o zatiti intelektualne svojine ACTA, iji je cilj borba protiv piraterije, naiao

je na estoko protivljenje javnosti. Bude li usvojen kontroverzni zakon, internet vie nikada nede biti onakav kakvog ga poznajemo. Sporazum ACTA trebalo bi da uspostavi meunarodni pravni okvir za zatitu intelektualne svojine, iako dokument sa istom namenom ved postoji u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) - TRIPS, sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Pravna reenja TRIPS-a daleko manje su problematina od onih koja sadri ACTA, ali je i pored toga dokument bio izloen snanim kritikama, koje su uglavnom poticale iz nerazvijenih zemalja i ticale se izvesnih mera zatite meunarodne trgovine vezane za intelektualna prava na medikamentima, naroito onim za ublaavanje posledica AIDS-a. Utoliko je bilo vede iznenaenje pojavljivanje sporazuma ACTA 2008. godine, kada je na Vikiliksu objavljen njegov nacrt, ali je javnost uglavnom nagaala kakve su odredbe dokumenta, bududi da su se svi skupovi na tu temu odravali iza zatvorenih vrata. Od samog poetka pregovora o zakljuenju ACTA, ovaj sporazum su pratile brojne neuobiajene injenice. Najpre, o ACTA je pregovarano van meunarodnih institucija kao to su UN, STO ili SOIS. Neformalni pregovori su zapoeli izmeu SAD i Japana 2006. godine, da bi se kasnije proirili na najvede i ekonomski najmodnije drave sveta. Pregovorima su se pridruili i predstavnici EU tokom 2006 i 2007. Slubeni pregovori zapoinju 2007. godine, a neke zemlje koje su bile ukljuene u preliminarne razgovore, naputaju ih. Pregovori i sadrina verzija ACTA su bili proglaeni tajnom. Ne samo administracija Dora Bua, ved i Baraka Obame, odbile su da pregovarane verzije ACTA uine javnim, iako je bilo pokuaja, sa pozivom na ameriki zakon o pristupu informacijama od javnog znaaja i iako su neki lanovi Kongresa traili skidanje oznake poverljivosti. Otkad je Vikiliks obelodanio prvu verziju sporazuma ACTA, uprkos naknadnim ublaavanjima teksta, dokument je naiao na snaan otpor ne samo u optoj javnosti, ved i u znaajnim meunarodnim centrima pravnike zajednice., kae za Novi magazin Vesna Rakid - Vodinelid, profesorka prava na fakultetu Union u Beogradu. Sporazum ACTA odmah su podrale medijske korporacije koje se bave proizvodnjom zabave (filmovi, serije, muzika). Tako je est najvedih holivudskih studija trailo jo 2010. da se uvedu otra pravila koridenja autorskip prava u sporazum ACTA. Podrale su ga i farmaceutske korporacije, pre svega zato to ACTA titi prava za generike lekove koji se mogu proizvoditi i kada im isteknu autorska parva. Farmaceutskoj industriji ne odgovara da generiki lekovi pojeftine ak izmeu 50 i 90 odsto. Zaplena i unitavanje takvih lekova kao falsifikovanih sigurno de ograniiti pristup leenju siromanih u nerazvijenim zemljama.

Osnovne odredbe ACTA odnose se na pravila koja uvode odogovornost provajdera za ponaanje njihovih korisnika na internetu, to ukljuuje zabranu razmene filmova, muzike i igara. ACTA predvia novane i zatvorske kazne za one koji se bave piraterijom, kao i za one koji im u tome pomau. Posebno je problematian lan 27. ovog sporazuma, u kome stoji da de se sankcionisati svaka irokopojasna distribucija sadraja zatidenog autorskim pravima. Sporan je i lan 8. koji svakoj dravi daje ovladenja za sprovoenje cenzure i eliminisanja internet stranica koje kre autorska prava. Vlasnici tih lokacija morade da plate i odtetu onima ija su autorska prava naruena. Problem je to ACTA ne definie visinu odtete, ved ostavlja lokalnim sudovima da procenjuju nainjenu tetu. Bez obzira to su namere sastavljaa sporazuma legitimne, pravni metodi koje sadre ACTA su agresivni i protivni brojnim meunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u ACTA najvie ugroavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izraavanja, pravo na leenje (pristup medikamentima) i pravo na pravino suenje., upozorava profesorka Vesna Rakid Vodinelid. Sporazum ACTA u oktobru prole godine potpisali su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur, Juna Koreja, a u januaru su ga potpisale 22 lanice EU. Ipak, devet zemalja EU zamrzlo je ratifikaciju ACTA, a irom Evrope i dalje se odravaju protesti protiv donoenja ovog sporazuma. I u Beogradu je odran protest protiv ovog sporazuma, kao deo ire akcije evropske akcije, bududi da su se slini skupovi istog dana odrali i u Beu, Parizu, Zagrebu, Rijeci, Osijeku i drugim gradovima. Vie stotina demonstranata potpisalo je "Anti-ACTA" peticiju, sa zahtevom da se Vlada Srbije javno izjasni protiv tog dokumenta, jer je protivan Ustavu Srbije, tetan za slobodu govora i slobodnu komunikaciju i tetan za poljoprivrednike, kulturu, nauku, obrazovanje. Okupljeni su nosili parole Vikipedije i protiv sporazuma Akta i uzvikivali "Zaustavimo kotrolu", "Nedemo kontrolu informacija" i "Sloboda za Vikipediju". Oko 20 mladih koji su nosili maske na glavama pocepali su plakat na kojem je pisalo "Sporazum ACTA". Vlada Srbije nije se jo zvanino izjasnila o sporazumu ACTA. Jedino je stiglo saoptenje iz Ministarstva prosvete i nauke, u kome se istie da oni nisu predloili Vladi da usvoji sporazum ACTA. "Prilikom zakonodavnog regulisanja pojedinih oblasti ivota i rada, Vlada Srbije de svoje zakonske predloge, kao i do sada, harmonizovati u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i primerima najbolje svetske prakse", naglaavaju iz Ministarstva prosvete i nauke. Dravni sekretar u tom ministarstvu Radivoje Mitrovid samo nekoliko dana ranije izjavio da je u interesu Srbije da pristupi sporazumu ACTA jer postoji akcioni plan Vlade koji to podrava.

Profesorka Rakid Vodinelid smatra da bi Ustavni sud trebalo da radi svoj posao povodom predloga za ispitivanje ustavnosti zakona, koji su podneli Poverenik za informacije od javnog znaaja i Zatitnik graana. Srbija je, naroito u novijem zakonodavstvu pokazala da ima sklonosti ka zadiranju u privatni ivot svojih graana, konkretno u Zakonu o elektronskim komunikacijama i Zakonu o Vojnobezbednosnoj i Vojno-obavetajnoj agenciji. Ne treba sumnjati da de organi ove drave kad-tad poeti da se pozivaju na ACTA kao na standard EU, iako se iz miljenja evropskih strunjaka jasno moe zakljuiti koje su odredbe ACTA u suprotnosti sa pravom EU i ljudskim pravima zatidenim Evropskom konvencijom., kae profesorka Vesna Rakid Vodinelid za Novi magazin. Ona smatra da Vlada Srbije ne bi trebala ni da se priblii ovom sporazumu, iako su njegova autoritarna privlana snaga i prekomerna zatita korporativnih profita za nju prosto neodoljivi. Na svu sredu ACTA je otvorena za potpisivanje do 31. marta 2012. godine, i to samo za one drave koje su pregovarale, kao i za lanice STO (to Srbija jo uvek nije). Ali, gotovo nita ne spreava Srbiju da svoje zakonodavstvo prilagodi unapred, ako do izbora obezbedi skuptinsku vedinu, a i posle izbora., naglaava profesorka Vesna Rakid Vodinelid. Sporazum ACTA do sada su potpuno odbacili ili zamrzli njegovu ratifikaciju: Nemaka, Bugarska, eka, Letonija, Slovenija, Poljska i Holandija. Zanimljivo je da se predstavnica Slovenije, koja je potpisala dokument, javno izvinila graanima zbog svog postupka i pozvala ih da se pridrue protestima. Isto je uinio i poljski premijer. Od zemalja u regionu, jedino se predsednik Hrvatske javno zaloio za potpisivanje sporazuma. U borbu protiv usvajanja sporazuma ACTA ukljuila se i meunarodna hakerska grupa Anonimni (Anonymous), koja ved nedeljama obara sajtove vladinih agencija irom sveta. Hakeri su u znak protesta protiv spornog sporazuma najavili akciju Crni mart, u kojoj pozivaju sve stanovnike na planeti da prestanu u martu da pladaju filmski i muziki sadraj, ved da ga preuzimaju sa piratskih sajtova. Oni se nadaju da de tako baciti na kolena multinacionalne kompanije koje basnoslovno zarauju, a stoje iza ovog kontroverznog zakona. U meuvremenu je Evropska komisija zatraila od Evropskog suda pravde da razjasni da li je meunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja, "u skladu sa slobodom izraavanja i slobodom Interneta". Jedna od poslednjih prepreka za usvajanje sporazuma ACTA moe da bude Evropski parlament koji de o njegovoj ratifikaciji raspravljati u junu.