Osnove bankarstva i vrste banaka

ime se bave ti lepo obueni Ijudi iza altera? Nec mortem effigere quisquam nec amorem potest. Stari Rimljani su smatrali da ovek nikako ne moe pobei od dve stvari: od smrti i od ljubavi. Istina. Mada... na spisak bi defmitivno trebalo dodati jo po neku stvar, a jedna od njih su i nezaobilazni bankari. Naime, ako ste mnogo sreni i ne idete lino u nabavke hrane, moete ak pobei i od prodavaice u samousluzi. Ali, da li iko od nas u dananje vreme moe pobei od bankara? Ostaje samo pitanje koliko ih esto viamo. Jednom meseno, nedeljno, dnevno? Uglavnom, tu su. Uvukli su se u nae ivote, polako, neprimetno i... zauzeli svoje mesto. Moda ste u poetku imali i dozu odbojnosti prema tom nametnutom estom druenju", pa ste ipak legli na rudu, shvativi da je to Vaa realnost. I na kraju ste rekli: neka bude tako habete vobis! Dakle, bilo da Vas banke, bankari i sve te finansijske kombinacije jako nerviraju, pa treba da ih bolje upoznate po principu upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio (ve smo sa starih Rimljana preli na Sun Cua), ili Vam se ba svia da budete savremeni, brzi, ,,e", pa Vas ak i bankarstvo interesuje, kako god okrenete, nije na odmet da vidimo ta su to zapravo banke, ime se bave i ta ti lepo obueni ljudi kuckaju iza altera...

Koji je cilj bankara? Uostalom, sam kapital koji ove institucije poseduju zavreduje bar mrvu panje. U tabeli 1 vidimo 11 najveih meovitih finansijskih institucija u SAD sa njihovim kompletnim sredstvima (u hiljadama dolara). Radi se o kompanijama koje nude prvenstveno usluge bankarstva, ali i osiguranja i druge finansijske usluge. Podaci su dati za 2002. godinu. Inae, ove meovite finansijske kompanije su pokrivale 2/3 svih sredstava koja su se obrtala u bankarstvu 2002. godine. Dakle, svakako se radi o impozantnim sumama. Naravno, banke kao i sve druge kompanije dele isti cilj, a to je maksimizacija profita. U vezi s tim, modeme banke su nale dva osnovna naina poslovanja koja e ih i dovesti do tog cilja, a to moemo primetiti sa mo posmatrajui vrstu usluga koje ona nude. Naime, moderne banke su ili visoko specijalizovane u

jako malom broju aktivnosti tj. usluga koje nude, ili nude iroku lepezu finansijskih usluga (kao gore navedene meovite finansijske kompanije). Ali da bismo razumeli modemo bankarstvo, moramo najpre razumeti osnove bankarstva. Kako definisati banku? Postoji motvo definicija banke, ali je najjednostavnija ona po kojoj je banka ,,posrednik izmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih subjekata", tj. posrednik izmeu onih koji imaju viak i onih koji imaju manjak novca, posrednik izmeu deponenata tedia i onih koji uzimaju kredite. U svakom sluaju, banka je preduzee koje posluje sa novcem, i to uglavnom tuim. ta podrazumevamo pod bankom? Kada govorimo o bankarstvu u svom najelementarnijem smislu, poeemo od samog pojma banke. Re banka potie od latinske rei banco koja oznaava klupu, tezgu, alter, postavljen na ulicu, gde su se razmenjivale razliite vrste novca. U staroj Grkoj koristila se re trapeza, koja takode oznaava klupu ili alter gde se menjao novac, a ovaj naziv za banku ostao je i u savremenom grkom. Postoje razliite vrste banaka. One se mogu podeliti po ronosti poslova na: komercijalne banke (koje rade kratkorone poslove) i investicione banke (dugoroni poslovi), po oblasti poslovanja na: trgovake, poljoprivredne, industrijske banke..., po teritorijalnom kriterijumu na: optinske, regionalne, nacionalne, multinacionalne... Ipak, najee se podela banaka vri po jednom multikompleksnom kriterijumu, koji obuhvata sredstva kojima banka respolae, izvore tih sredstava i njihovu upotrebu, a to je podela banaka na: emisionu (centralnu) banku, poslovne banke, komercijalne banke, investicione, univerzalne i ostale banke. Centralna banka je najznaajnija banka jednog bankarskog sistema banka ef". Ona svojim propisima regulie i kontrolie sve monetarne tokove tj. vodi monetarnu politiku zemlje (to znai da je ona zaduena za uspostavljanje stabilnosti cena, ekonomski rast, zaposlenost...). Ona ima emisionu funkciju (samo ona moe tampati novac i povlaiti novac iz opticaja), kao i funkciju zajmodavca u krajnjoj instanci" (u smislu da na taj nain moe spreiti bankrotstvo drugih banaka). U svakom sluaju, ona nije profitna institucija, pa joj pro | fit i nije osnovni motiv poslovanja, kao to je dragim bankama. Poslovne banke su banke vrlo poleminog naziva, jer bi to trebalo da budu banke ili akcionarska drutva sa dominantno sopstvenim kapitalom, a kod nas banke koje nazivaju poslovnim bankama u svojoj pasivi imaju dominantno pozajmljeni kapital. Svejedno, radi se o bankama koje obavljaju i kratkorone i dugorone poslove, i mogu biti vlasnici dragih preduzea ijim profitima uveavaju bankarski sopstveni kapital. Komercijalne banke se bave depozitnim poslovima i to primaju sredstva kratkoronog karaktera, dalje ih plasirajui u vidu kredita (stanovnitvu i privredi). Ovakve banke su obino vrlo razgranate i imaju puno filijala. Investicione banke se bave mobilizacijom sredstava na srednji i dug rok. Ta sredstva se dalje usmeravaju u dugorone plasmane (poljoprivredi, industriji...). Njihov finasijski potencijal se formira na bazi emitovanja dugoronih hartija od vrednosti, a uz to su se specijalizovale za konsultantske poslove u vezi sa prodajom hartija od vrednosti.

Univerzalne banke su banke koje se bazino najvie bave depozitnim poslovima i kratkoronim kreditima, mada u sutini rade sve vrste poslova. Naravno, treba imati u vidu da ova klasina podela banaka sve vie gubi na znaaju i da je danas u svetu moda 90% banaka univerzalno, tj. rade istovremeno sve poslove bankarstva, osiguranja, trgovine hartijama od vrednosti, imaju vlasnitvo u drugim preduzeima... Sve ostale banke... U ostale banke bi se mogle svrstati banke koje nemaju precizno odreene aktivnosti kao prethodno navedene banke. One svakako imaju neku svoju oblast delovanja, pa bi u ovu grupu mogle ui banke koje delimo npr. na: trgovinske, poljoprivredne, industrijske... a da pri tome nisu defmisani poslovi kojima se svaka od njih bavi. Svakako, treba podvui da u dananje vreme, kada sve tei globalizaciji, ovakve podele gube na znaaju, pa bi moda podela banaka trebalo da obuhvata samo: centralnu banku, univerzalne banke i ostale banke, pri emu bi univerzalne banke inile veinski procenat banaka, a u ostale kategorije bismo mogli svrstati sve druge banke. Moda najbolji pokazatelj ove tvrdnje bi bio podatak da se broj banaka u SAD drastino smanjio od 1970. godine kada ih je bilo 13550, do 2001. godine kada ih je bilo 8080. U tabeli 2 je prikazan broj banaka i veliina nj ihovih sredstava u periodu 1970-2001. godine. Vidimo da su se sredstva koja banke poseduju u poslednjih tridesetak godina znatno uveala, a da se sam broj banaka smanjio. Ovo je svakako rezultat deavanja na tritu, jer su neke banke propale, a druge, uspenije su ule u merdere i akvizicije (sjedinjavanja sa drugim finansijskim institucijama i bankama), to i jedno i drugo vodi smanjenju broja banaka. A to opet vodi poveanju obima posla i profita, to opet rezultira poveanjem ukupnih sredstava koje one poseduju. Cela I bankarska industrija se danas sastoji od velikih banaka, koje kontroliu sve vei broj depozita i kredita, uz sve manje konkurencije. Prosto sve lii na jedan zaarani krug. Jedno vue drugo. A mi smo naravno deo svega toga. Hteli ne hteli. izvor: "E-magazin" Informacije za pretplatu na list "E-Magazin" mozete dobiti na http://www.emagazin.co.yu