Вы находитесь на странице: 1из 19

Radno pravo

POJAM I PREDMET RADNOG PRAVA

Pojam i predmet radnog prava


Radno pravo je posebna i samostalna grana prava. U radnom pravu se izruavaju radni odnosi, kao deo

drutvenih odnosa. Predmet radnog prava su radni odnosi, u irem smislu predmet radnog prava je i socijalno osiguranje.

Pojam radnog odnosa


Radni odnos je oblik vrenja rada, ali to nije svaki

rad, ve je re o zavisnom radu, poto postoji pravna podreenost, jer zaposleni obavlja rad u ime i za raun poslodavca. Radni odnos je odnos po osnovu rada izmeu zaposlenog i poslodavca, koji se zasniva na osnovu ugovora o radu. Postoje individualni i kolektivni radni odnos

Subjekti radnog odnosa


Subjekti radnog odnosa su zaposleni i poslodavac. Vrsta poslodavca odreuje reim radnog odnosa. Opti reim radnog odnosa - kada se radni odnos

zasniva sa privatnim poslodavcem. Poseban reim radnog odnosa - kada je poslodavac drava.

Bitni elementi radnog odnosa


Pravna podreenost zaposlenog u odnosu na

poslodavca, Dobrovoljnost, slobodno zasnivanje radnog odnosa, Plaenost, Lino obavljanje rada, Ukljuivanje u organizaciju poslodavca.

Naela radnog prava


Tri su osnovna naela radnog prava: Naelo slobode rada Naelo tripartizma Naelo zabrane diskriminacije, odnosno naelo

jednakosti ansi i postupanja

Naelo zabrane diskriminacije


Podrazumeva garantiju jednakog tretmana svih

zaposlenih, kao i lica koja trae zaposlenje. Refleksija naela da se svi ljudi raaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima. Diskriminacija znai pravljenje razlika, nejednako postupanje, s obzirom na: pol, rasu, starost, trudnou, zdravstveno stanje, invalidnost, veroispovest, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje itd.

Vrste diskriminacije
Neposredna diskriminaciju Posredna diskriminacija Uzmeniravanje i seksualno uznemiravanje

-radnje kojima se vri uznemiravanje mogu biti veoma razliite, bitno je da su one uestale, da se vre tokom dueg vremenskog perioda sistematino. ta se ne smatra diskriminacijom?

Izvori radnog prava


Tradicionalna podela izvora prava: Izvore prava u materijalnom smislu Izvore prava u formalnom smislu Podela izvora prava prema kriterijumu porekla

donosioca: Domae (unutranje) izvore Meunarodne izvore

Podela unutranjih izvora prava


Heternomni, kongentni izvori, njih stvara drava. Autonomni izvori, koji se stvaraju izvan dravnog

aparata.

Ustav
Ustav kao akt najvie pravne snage, propisuje

osnovne principe za ostvarivanje i zatitu prava iz radnog odnosa i stvara okvir za postupanje drugih stvaralaca radnopravnih normi. Ustavom se jemi pravo na rad, zabranjuje se prinudan rad, zatim se propisuje posebna zatita ena, omladine i invalida, kao osetljivim kategorijama zaposlenih, garantuje pravo na trajk, itd. Ova prava su neotuiva!!!

Zakon
Najvaniji izvor radnog prava. Zakon o radu (ZOR) Zakon o dravnim slubenicima Zakon o radnim odnosima u dravnim organima Meoviti zakoni, npr. Zakon o policiji

Podzakonski akti
Donose ih organi izvrne vlasti, Vlada i resorno

ministarstvo u oblasti rada, zapoljavanja i socijalne politike. Dopunski izvor radnog prava. Pravilnici, uredbe, odluke, uputstva, naredbe, itd.

Kolektivni ugovori
Najznaajniji autonomni izvor radnog prava. Pismeni sporazum izmeu sindikata radnika i

poslodavca ili udruenja poslodavaca, kojim se ureuju uslovi rada i prava i dunosti iz radnog odnosa. Doprinose ujednaavanju uslova rada i uspostavljanju i odravanju socilanog mira.

Razvoj kolektivnih ugovora


Prvi put su se pojavili u XIX veku Kod nas ih prvi put spominje, Zakon o zatiti radnika

iz 1922. godine. U periodu od 1946-1988 nisu bili zakljuivani. Reafirmisani su Saveznim zakonom o osnovnim pravima i obavezama radnika iz 1989. godine.

Usklaenost kolektivnih ugovora sa zakonom


Negativan aspekt usklaenosti Pozitivan aspekt usklaenosti Koleltivni ugovori su akti normativno-obligacionog

karaktera, ova dva dela se razlikuju u odnosu na subjekte na koje se primenjuju.

Vrste kolektivnih ugovora


Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: Opti kolektivni ugovori Posebni kolektivni ugovori Kolektivni ugovori kod poslodavca

Vaenje kolektivnih ugovora


Zakon predvia rok vaenja kolektivnih ugovora Zakljuuju se na period od tri godine Naini prestanka: Sporazumom ugovornih strana. Otkazom kolektivnog ugovora od strane ugovornih

strana.

Meunarodni izvori radnog prava


Akti univerzalnih meunarodnih organizacija, Meunarodna organizacija rada (MOR) Akti regionalnih meunarodnih organizacija i Meudravni sporazumi Hijerahija domaih i meunarodnih optih pravnih

akata.