You are on page 1of 3

Kod monahinje Marte seanja jednog svetenika Uoi praznika Sabora sv.

. Arhangela Mihaila i ostalih sila bestelesnih, odlazio sam kod matuke Marte, da u malenoj kolibi, gde je ivela sa drugim amordinskim monahinjama, sluim bdenije. Nisam odlazio ak u amordino. Ovaj manastir, kao utoite za due upoznate sa ovosvetovnim bolom, odavno je isezao sa lica zemlje. Kada su, nedokuivim Bojim promislom, manastiri Optina i amordino zatvoreni, njihovi itelji su se razili na sve etiri strane Rusije, u potrazi za mestom gde bi se mogli nastaniti. Tada je i matuka Marta, sa jo dve monahinje, dola u na kraj. Na kilometar udaljenosti od moje crkve, na samoj granici sa susednim selom, matuka je bez sopstvenih materijalnih sredstava, ali milou i pomou Boijom, podigla sebi malenu kolibu. Kraj nje je bilo izgraeno jo nekoliko manjih kelija, u kojima je stanovalo jo pet amordinskih izbeglica. Matuka Marta je bila njihova upraviteljka; bolje reeno, ona je brinula o njima svojom iskrenom i dubokom ljubavlju. Svi koji su dolazili kod matuke, bili su zadivljeni njenom mudrou i beskrajnim milosrem. Bila je slepa, ali se nikada nije alila na svoje stanje. Dobro je da sam slepa, govorila je pa ne vidim sva iskuenja koja vi vidite. Ovi aneli odabrali su me za svog duhovnoga oca. esto sam poseivao njihov dom, i tu sam po prvi put poeo da sagledavam savrenstvo monakog ivota i njegovu superiornost u odnosu na svet. Matuka se posebno, sa dubokim potovanjem, pripremala za praznik svetog Arhangela Mihaila. Uoi ovog praznika, odlazio sam kod nje kako bi se zajedno pomolili. Oh, taj nezaboravni, skromni dom. Kakav izobilan, blagodatni mir je ovek oseao u njemu. ivotodavni, nebeski darovi, koje je skrivao pod svojim niskim, tranim krovom, bili su dovoljni za itav jedan grad. Matukina kelija bila je mala, a zidovi obloeni belim tapetama. Sve je bilo uredno i besprekorno. Ovo mesto, u svojoj materijalnoj oskudici, samo je isticalo duhovno bogatstvo, koje su posedovali njegovi stanovnici. U neometanoj tiini jedan asovnik sa dva, velika, bronzana klatna, otkucavao je mirno i ravnomerno. Starac Amvrosije Optinski, matukin duhovni otac i uitelj, osmehivao se blagonaklono sa fotografije na zidu. Bili su tu okaeni portreti i drugih, velikih staraca, kao i fotografije raznih svetih, monakih obitelji. Ispred velike Kazanske ikone Majke Boije, koja je bila doneta iz amordina i koja je jednom stajala u keliji starca Amvorsija, gorelo je kandilo. Kakav je samo nebeski miris ispunjavao matukinu keliju. Posetiocu nikada nije bilo dovoljno tog mirisa, iji su jedini mirisni sastojci bili mir i ljubav. Moj duh bi se uvek smirivao na ovom mestu. Kada bih stigao kod njih, matuka Marta bi me pozvala da sednem pokraj nje; uzela bi moju ruku da oseti da sluajno nije promrzla od hladnoe. Na isti nain, rukom, prela bi preko moje odee, da oseti da li je vlana od kie. Onda bi poela da me ispituje o mome unutranjem stanju i oseanjima ta uvam u sebi, ta me je bolelo. Poela bi da me ispituje da li sam bio opsednut zlom mrzovoljom, da li me je iko povredio, da li sam roptao zbog svog siromatva, da li me je napadala bezbona vlast. Sve sam joj govorio, nita ne skrivajui, a ona je pronicala u moje duhovno stanje bolje od mnogih, koji su za sebe mislili da su mudri; teila bi me i savetovala bolje od mog duhovnog oca ispovednika.

Povremeno bih je upitao: Matuka draga, zato troite toliko vremena i panje na nekoga toliko nedostojnog, kakav sam ja? Odgovorila bi tiho, toliko da bih je samo ja mogao uti: Onaj koji prima nekoga kao proroka, prima i njegovu nagradu. Jednom, kada je ula za sve moje probleme i primila ih u svoje srce, insistirala je da se odmorim pre bdenija. Oe, rekla mi je morate da legnete i odmorite bar deset minuta pre slube. Kada se Vae srce smiri, drugaije ete se moliti. Odvela me je do jedne male kelije gde je bilo jo mirnije, gde je bilo ne mogue razmiljati o grehovima. Matuka je raspremila krevet, pokrila me je, i kasnije probudila za slubu. Pospan, upitao sam se: Zato mi, ljudi iz sveta, ne elimo da steknemo to bogatstvo koje je posedovala matuka Marta? Nakon odmora, bdenije je poelo. Tiho, visokim glasovima, monahinje su itale i pojale. Od njihovog pojanja u dui je nastajla enja, koju ni jedna zemaljska radost nije mogla zadovoljiti. Bila je to enja za naom pravom i jedinom otadbinom, koja je bila zaboravljena u mnotvu svetovnih briga. Bila je to sveta, spasonosna enja. Kada biste samo mogli da vidite kako se matuka Marta molila. Koliko je u takvim trenucima bila daleko od ovoga sveta. Ona tada ne bi ula naa pitanja. Kada biste samo znali kako se u njenom malom molitvenom domu, srce uzdizalo ka Bogu! Tu, nita nije moglo da narui molitvu. Kao da su aneli bili prisutni i prikupljali plodove molitvene etve, a onda ih odnosili Bogu. Ovde, slaba osoba dobijala je jaka, blagodatna krila. Duga sluba sa svojim posebnim napevima pratila je Optinski tipik i nije bila naporna. Postoji voda ista, hladna i slatka; to je vie pije, to si sve edniji. Sa tokvom vodom mogla se uporediti sluba kod matuke Marte. Dua je elela da u toj radosti veno prebiva. Posle slube bismo se posluili ajem. Matuka bi stavila nekoliko manjih tegli dema ispred mene i od svake bi mi dala da po malo probam. Mati, rekao bih joj sa blagim odievljenjem, Vi ste svetiteljka. Ne odgovorila bi mi, ja sam samo slepa. Mati, rekao je jednom neko od hodoasnika, ak i Va asovnik otkucava nekako drugaije, nekako mirnije. ta je u tome udno, odgovorila je matuka. Mogu i vai asovnici da isto otkucavaju. ivite mirnije, tie. Pokuajte da gledate manje na svet i da za njime eznete. Ne bavite se tuim gresima; radije, preispitujte sebe i svoju neistotu. Matuka, rekla joj je jedna od iskuenica, ta da odgovorim mojoj sestri, koja mi je poslala pismo? ...Pismo da bude to krae, odgovorila je. Duga pisma iziskuju veu mudrost. Napii jednostano - to seje to e i njeti - i bie doboljno. Skoro svaki dan pravoslavni vernici dolazili bi kod matuke za savete i za molitvenu pomo. Svake godine sve vie i vie ljudi dolazilo je u njenu keliju. Ali, nikada nisam primetio da su pravili buku ili nered. Svi koji bi uli kod matuke govorili su tiho, sa apatom. Pre ulaska u njenu keliju, provodili bi dugo vremena u hodniku, pripremajui se za susret sa njom. ivi ne kao bodljikavo prase, ve kao dabar, uo sam matukin savet, koji je dala jednoj mladoj eni, koja se alila na svoju svekrvu.

Ne gordite se. Neka Bog nagradi Vaa dobra dela. Ono to je vama milo i dobro, moda nije Bogu, savetovala je ona tako pobonu omladinu. Ako povredite nekoga ko je Vas povredio, onda gde je tu opratanje sa kojim svi mi treba da ivimo, matuka je ovim reima opomenula oveka koji se alio na svoje neprijatelje. Ko je matuku nauio da toliko voli ljude? Ko joj je darovao taj poseban mir, koji je ona tako velikoduno prenosila na sve oko sebe? Kako je privukla tolike ljude, koji su dolazili da je vide iz bliza i daleka, birajui da radije dou kod nje, nego da idu kod svojih parohijskih svetenika? U potrazi da odgovori na ova pitanja, ovek se, bez svoje volje, priseao svih besmrtnih, Optinskih staraca, koji su celu Rusiju prosvetilili goruim plamenom Boanske ljubavi. Blaeni minuti moje posete matuki Marti isticali su. Spremao sam se da krenem. Sledeeg dana morao sam da sluim jutranje i Liturgiju u mojoj parohijskoj crkvi. Napolju je bio mraz. Bilo je malo i snaga, ali put je bio suv, lagan. Svetao mesec sa vedrog neba obasjavao mi je put. Dok hodam, matuka je tu, pred mojim oima. Moje srce je ispunjeno dubokim oseanjem kajanja, krivice pred Bogom i pred sopstvenom duom. Davno zaboravljeni gresi naviru u seanja. Shvatam da nisam primoravao sebe da steknem smirenje, bez kojeg je dui ne mogue da stekne mir i istinsko razumevanje Hristove pravednosti. Prolo je ve mnogo godina od kako sam odlazio kod matuke Marte, ali njen lik nije izbledeo u mom srcu i seanju. Postao je jo jasniji. Koliko sam samo puta zaalio to u svome ivotu nisam primenio njene duhovne lekcije. (Prevela na engleski Elizabeta Iljin iz Nadede br.13, Posev, 1986.) Izvor: http://www.roca.org/OA/74/74e.htm