1. Uvodna promisljanja o poslovnoj etici Re etika potie od grke rei ETHOS to znai obiaj,znaaj,ud I najee je sinonim za moralnost.

U sutini etika predstavlja nauku o moralu I ima zadatak ne samo da nas upozna sa tim,sta je moral,koje su njegove osnovne komponente, nego I da zauzme kritiko stanovite prema postojeoj moralnoj praksi.U svom najoptijem smislu etika je sistematino nastojanje da se nae individualno I nae drutveno moralno iskustvo uine smisaonima tako to e odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponaanjem,vrednosti dostojne stremljenja I karakterne crte koje zasluuju da u ivotu dodju do izraaja. Poslovna etika je u normativnom smislu nauka o pravilnom postupanju I odluivanju predizetnika u egzistencijalnim pitanjima, u kojima orijentacija na ekonomsko-racionalne motive nije dovoljna.Poslovna etika je pre svega etika odgovornosti.Postupati etiki odgovorno znai slediti glas svoje savesti,odgovoriti mu sad a,kada podstie I opominje na injenje dobrog I izbegavanje zlog.Poslovna etika je psihioloka dispozicija koja ima 3 komponente: 1/intelektualnu, 2/emocionalnu, 3/konativnu ili voljnu. Predmet poslovne etike I komunikacija kao kompleksne teorijsko-empirijske nauke obuhvata 2 glavna podruja objektivne stvarnosti organizacija sveta ivota I sveta rada. 2. Eticka stanovista Najzastupljenija su: 1/etika vrlina- podrazumeva negovanje jakog internog moralnog kompasa koji usmerava nap rave akcije.Martinson smatra das u principi Aristotelove etike vrlina korisnije za odnose sa javnou . Korienje etike vrlina kao jedini metod moe biti problematino jer postoje varijacije u kulturama I neki ljudi a posebno oni koji su manje iskusni u profesiji odnosa s javnou nemaju snaan oseaj profesionalnih vrednosti., 2/deontoloka deontolozi se ponekad nazivaju nekonsekvencijalistima zbog toga to naglasak stavljaju na postupanje po principu ili prema odredjenim univerzalnim moralnim vrednostima,bez obzira na dobre ili loe posledice tih postupaka.3/ konsekvencijalizam razmatra akcije prema posledicama koje izazivaju.Najpoznatija tehnika je utilitarizam,gde se procenjuje ko je pogodjen odredjenom akcijom I kako,a aktivnosti se procenjuju prema ukupnoj koristi.Drugaije teorije koje koje razmatraju posledice odrdjenih postupaka,dakle ako su posledice nekog postupka poeljne,onda je on moralno ispravan.Ove se teorije nazivaju konsekvencijalistkim. A)nekonsekvencijalistike teorije okrenute su motivaciji I utemeljuju se kao: 1/etika utemeljena na dunosti, 2/etika utemeljena na pravdi. B) normativne teorije u posl etici c)konsekvencijalistike teorije: glavne su:egoizam I utilitarizam. Postojea poslovno etika shvatanja se zasnivaju na 4 etika pristupa: 1/utilitarizmu, 2/moralnim pravima, 3/pravinosti I potenju,4/brizi za druge.Etika piramida-istie znaaj etikih principa u svakoj pojedinanoj fazi sprovodjenja aktivnosti:Piramida se sastoji od sledeih delova:etike namere,etiko znaenje I etiki ishod. 3. Filozovsko-teorijske pretpostavke poslovne etike Moral se najece definie kao skup drutvenih propisa sankcionisanih untranjom specifinom sankcijom koju sam subject primenjuje na sebi zbog moralnih prekraja. Moe se jo definisati kao system normi,skup pravila ponasanja ljudi u zajednici,izgradjenih na shvatanju zajednice,grupe,klase u pitanju o tome sta je dobro a sta zlo.Etika se definise kao nauka o moralu.Ona predstavlja deo filozofije koji proucava I procenjuje vrednosti, u smislu sta je dobro a sta lose, sta treba a sta ne treba raditi, kao I deo filozofije koji proucava poreklo I nacelo moralnosti.Predmet proucavanje etike je moral, moralni odnos izmedju ljudi,odnos coveka I drustva, kao I odnos coveka prema samom sebi. Pod poslovnom etikom se podrazumevaju I principi I pravila ponasanja zasnovani na opstoj poslovnoj kulturi,koji dominiraju u medjuljudskim odnosima.Predmet posl etike je skup moralnih pravila ponasanja u svim posl aktivnostima usmerenim ka uspesnim I profitabilnom biznisu. Poslovnao ponasanje su osnova poslovne efikasnosti na koje savremeni biznis mora da obrati paznju. Ponasanjem se stvaraju I izgradjuju medjuljudski odnosi.Rezultat medjuljudskih odnosa nije ni proizvod ni usluga vec imidz I ugled. 1

4. Poslovna etika kao naucna disciplina Posl etika moze da se odredi kao posebna naucna disciplina,grana primenjene etike,koja sadrzi teorijski,normativni I aplikativni segment. Ona se javlja kada treba da se odredi stav ili ponasanje prema poslovnim situacijama u okviru kojih se postupanje dovodi u relaciju sa moralnim standardima. Osnovni elementi posl etike su licne vrednosti pojedinca I drustvene vrednosti. Licne vrednosti pojedinca opredeljujuce uticu na poslovnu etiku preduzea.Poslovna etika predstavlja granu etike istog nivoa kao npr etika zivotne sredine,etika medicine,ili etika naucno-israzivackog rada. Danas se o potrebi posl etike nuzno mora razgovarati iz sl razloga: 1/zgog potrebe produktivnog razgovora izmedju etike,politije I ekonomije, 2/rasta naucnih I tehnickih saznanja I njihove sinteze sa ekonm delanjem, 3/vidne promene zivotnog prostora, 4/globalizovanja ekon moci I uticaja na socijalne I kulturne standard, 5/vidnih promena covekovog odnosa prema drugom coveku. 5. Obelezja poslovne etike Posl etika ima svoje 2 osnovne dimenzije ispoljavanja I manifestovanja a to su :kolektivna,grupna etika, I etka pojedinca.KOl etika ukljucuje eticke postupke u posl odlukama rukovodstva I menadzmenta kompanija koje se odnose na spoljasnje subjekte I okruzenje ali I eticke odnose unutar samih kompanija.Pojedinac koji ne posedujeelementarne principe licne posl etike,I ima deficit ukupnih moralnih standard,uvek je spreman da izvrsi prevaru,da stavi svoje licne interese iznad kolektivnih,zakonskih,da narusi posl klimu I atmosferu. Eticki problem predstavljaju stvarnoast mnogih kompanija a kao najizrazitije determinante neetickog ponasanja mogu se navesti: licna korist, konflikt individualne vrednosti I organizacionih ciljeva, menadzerske vrednosti I stavovi,pritisak konkurencije, kulturne razlike. U poslovanju mnoga eticka pitanja spadaju u 1 ili vise kategorija: drustvenu, svih interesnih grupa, kategorije unutrasnje politike I licni-1/obelezja posl etike a)bezuslovnost b)vrednost, c)dobro, d)iracionalnost moralne norme, e) pritisak, f) covecnost, g)griza savesti. 2) elementi posl aktivnosti a)posl kontakti, b) posl odnosi, c) posl ponasanje. 3)strukturu posla cine: a) posl subjekti I posl aktivnost, b) posl sredstvo, c) uslovi poslovanja, d) posl menadzment, e) posl rezultati. 4)neeticko poslovanje obuhvata: licnu korist, konflikt vrednosti I ciljeva, menadz vrednosti I stavovi, pritisak konurencije. 5)u svakoj korporaciji treba ostvariti jasno definisana eticka pravila. 6. Poslovni moral Moral potice od latinske reci mos , moris koja oznacava obicaj ili narav.Moral cini sistem moralnih pravila, skup normi koje odredjuju covekovo ponasanje u drustvu prema drugim pripadnicima zajednice i prema samom sebi. Opsta moralnost je skup moralnih nacela koja regulisu uobicajne moralne probleme,sistem pravila i normi po kojima se odvija nas svakodnevni zivot. Karakt unutrasnje obaveznosti morala su: bezuslovnost, dobro, posebno moralno osecanje, trenutnost,automnost,griza savesti kao sankcije. Spoljasnja obaveznost morala podrazumeva da je moralna norma drustveno uslovljena. Moralne drustvene sankcije podrazumevaju moralni prezir i moralno gadjenje.Fenomen morala ine: 1/moralne vrednosti, 2/moralne norme, 3/ moralna praksa.Moral moze da se posmatra i strukturno i istorijski. Strukturno se razlikuju: 1/lina moralnost pojedinca, 2/moralni kodeks posebnih drustvenih grups, 3/preovladavajua etika nekog vremena.Razlikujemo sl osnovne tipove moralnosti: a)Tradicionalni, b) utulitaristicki, c)moral vrlina, d) imperativni ili normativni, e)stvaralacki ili delotvorni. 7. Elementi poslovnog morala(norma,sud,sankcije) Moral ima 3 sastavna elementa: moralnu normu, moralni sud, i moralnu sankciju. Moralna norma moze imati: minimalan(propisuje apsolutno obavezno ponasanje koje vazi za sve clanove odnosne moralne zajednice i ciji prekrsaj izaziva odgovarajue unutrasnje i spoljasnje sankcije) i maksimalan oblik(koji propisuje samo pozeljno,preporucljivo, ali ne i pbavezno ponasanje). Moralni sud je u nerazdvojnoj vezi sa moralnim normama.Moralnim suenjem izrazava se stav drustva prema ponasanju pojedinca i citavih 2

8.

9.

10.

11.

drustvenih grupa u odnosu na moralnu normu i moze biti pozitivno ili negativno.Njegov proces ima nekoliko posebnih elemenata. Moralne sankcije: moralno suenje povlaci za sobom i moralne sankcije.Moralna sankcija je nepovoljna posledica za subjekta koji je prekrsio moralnu normu.. Postoje 2 vrste moralnih sankcija: unutrasnja,licna,griza savesti, i spoljasnja,drustvena,oduzimanje izvesnih dobara.Svet normi obuhvatra 3 velike oblasti i deli se na: 1/tehnicke norme, 2/ drustvene, 3/duhovne. Svaka norma ima 3 dela: hipotezu, dispoziciju i sankciju. Korporacije i poslovna etika Korporacija je udruzenje koje ima status pravne osobe i osniva se radi zastite prava svojih vlasnika,zastupanja njihovih interesa, i ostvarivanja odredjenih kolektivnih ciljeva privrednog, socijalnog,religioznog ili nekog drugog karaktera. Korporativni sistem je ekonomsko i drustveno uredjenje pojedinih drzava koje je organizovano kao zajednica mnogobrojnih korporacija u kojima se povezuju i uskladjuju interesi razlicitih klasa, staleza i raznih drugih slojeva.Velike korporacije su nastale kako radi podele rada tako i radi podele rizika, zaotile su paradoks savremenog drutva jer su stvorile organizaje u kojima je uzajamna zavisnost u radu stotina hiljada zaposlenih vanredno visoka a indetifikacija sa organizacijom i integracije sa radnicima vanredno niska.Danasnje korporacije su tolike finansijske imperije da pojedinac gubi vezu sa svojim radnim mestom. Znaaj korporativne poslovne etike Posl etika nije samo prisutna u odnosima izmedju kompanija I okruzenja,ona je vazna I u odnosima unutar same kompanije.Nedostatak posl etike dovodi do poremecaja uobicajnih tokova poslovanja kako u sredini gde se kompanija nalazi tako I u sirem okruzenju a nekada deluje I na svetske ekonomske I posl tokove. Prema Stoneru postoje 4 kategorije etikih pitanja: 1)licna,koja obuhvata medjusobno ophodjenje zaposlenih u okviru preduzea, 2)kategorija unutrasnje politike, 3)interesne grupe koje se nalaze u permanentnom inerakcijskom odnosu sa preduzeem, 4)drutveni nivo.Suprotno etickom moguce je definisati I determinante neetickog poslovanja koje se definisu kroz sledee pojave:a)licna korist pojedinca, b)konflikt individualnih vrednosti I org. ciljeva, c)menadzerske vredn. I stavovi, d) pritisak konkurencije, e) kulturoloske razlike. Posl kulturu mozemo podeliti na: poslovni moral, posl ponasanje I izgled, posl komuniciranje, odnose sa javnou. Oblasti korporativne moralnosti i poslovanja Moralnom nazivamo injenicu ili pojavu da u ljudskom drutvu postoje norme prema kojima njegovi pripadnici oblikuju svoje karaktere I postupke i o njima sude kao dobrima i zlima. Ako bi svaki pojedinac radio ono to mu se prohte, sledei samo svoje pojedinane, egoistike ciljeve, opstanak zajednice, pa tima I svakog njenog lana, bio bi doveden u pitanje. Nemogue je zamisliti opstanak ma kakve zajednice u kojoj bi npr. svi odreda poeli da ubijaju, kradu, lau I slino. Razvitak proizvodnih snaga u prvobitnoj zajednici na izvesnom stupnju dovodi do osamostaljivanja pojedinca u radu i u vezi s tim do stvaranja private svojine. Moral je nerazdvojno vezan sa ljudskim drutvom, on se usavrava i razvija, ali nikada nee dostii moment apsolutnog savrenstva I zavrenosti. On je ne samo nuan rezultat ve I uslov drutvenog ivota. Dok je moral odreena pojava praksa drutvenog ivota, dotle je etika nauka o moralu. Poto je moral istorijska kategorija, zadatak etike je da proui istoriju morala, prostije reeno da utvrdi kakav je moral kod raznih naroda, u raznim zajednicama, klasama I sl.postojao u prolosti I koji su uzroci nastanka I propasti njegove. Moralna vrednost je neto to je cenjeno, vredno, o emu se ima visoko miljenje,ili neto podjednako dobro.4 znaajna izvora koji utiu na formiranje vrednosti stavova su: 1)porodica;2)pripadnost grupi;3)uzori;4)drutvene institucije. Korporativni radni moral Radni moral je sloena pojava koja se bazira I sadri u potrebama, motivima, zadovoljstvima I stavovima pojedinaca I njihovom uzajamnom odnosu.Radni moral se moe definisati kao sloena drutveno-duhovna pojava, koja zavisi od drutveno-ekonomskih I tehniko-tehnolokih odnosa I uslova 3

procesa proizvodnje odnosno drutva, a koju ini skup moralnih normi o odnosu i odgovornosti subjekta proizvodnje prema radu, prema vriocima drugih delatnosti I prema sredstvima rada I koje se (moralne norme)zasnivaju na opteprihvaenom shvatanju o vrednosti I ulozi rada.Dimenzije koje karakteriu radni moral su:a)karakter poslovne pojava-sloenost, drutvenost, duhovnost;b)drutvena uslovljenostdrutvo-ekonomski, tehniko-tehnoloki odnosi, uslovi proizvodnje I poslovanja uopte;v)vrednost I uloga rada;g)odnos prema radu;d)odgovornost;)odnos prema vriocima drugih delatnosti I prema sredstvima rada;e)moralna norma,moralni in moralni sud I moralna sankcija.Radni moral u velikoj meri determinie organizacionu kulturu preduzea.Stoga treba posvetiti veliku panju faktorima koji utiu na radni moral. 12.Socio-psiholoke osnove poslovne etike 13. Istorijski koreni korporativne poslovne etike Sokrat se smatra zaetnikom etike kao naune, praktino primenljive discipline, iako iza sebe nije ostavio nikakav pisani trag.Sofisti oveka posmatraju kao sredite stvari. Protagorina najuvenija izreka glasi: ovek je merilo svih stvari;onih koje jesu da jesu, I onih koje nisu da nisu. Platon zastupa teze objektivnog idealizma. On takoe odbacuje sofistiko uenje o drutvenom ugovoru.Smatra da je najvie dobro najvii ideal ivota u dravi koja je ostvarenje moralne ideje dobra.Na taj nain moral I politika postaju nerazdvojni.On tvrdi da je ljudsko drutvo funkcionalna sredina koja nastaje prirodnom tenjom ljudi da stvore sklad svojih interesa kako bi obezbedili ostvarenje ideje pravednosti,opte sree I moralnog savrenstva. Aristotel zagovara ideju idealne drave. On smatra da je jedan pojam dobrog dovoljan,iako nam istorija govori das u stremljenja ka bogatstvu I hrabrosti ponekad pogreno tumaena.Tako zbog bogatstva ljudi umeju da naine zlo,a zbog hrabrosti su ginuli kroz istoriju. Kant je etiko stanovite: Treba da jer ti moe prevrednovao u: Ti moe jer treba da.ovek je bie delanja kojim se ostvaruje kao bie slobode.Kant smatra da je ljudski razum I um sposoban da oseti bezuslovni autoritet moralnog zakona,a da je ljudska volja sposobna da odbaci sve alternative koje se s ovim zakonom ne slau. Po Kantu ovek je slobodno bie pri emu je um zakonodavac, ime je izvrena deontologizacija moralnim prepoznatljiva u odvajanju od obiajnog, odnosno u osloboenju od svakog odnosa sa objektivnim svetom. 14. Pojam poslovne etike Poslovna etika je deo primenjene etike I mogla bi se opisati kao primena etikih vrednosti na poslovno ponaanje. Primenjuje se na sve aspekte poslovnog ponaanja, od stratekih odluka do ponaanja prema kupcima I dobavljaima. Poslovnom etikom se moe upravljati, esto indirektno kroz ponaanje osobe koja void organizaciju I predstavlja jaki moralni uticaj na ponaanje zaposlenih. Etika prouava moral, odnosno istrauje ovekov kritiko-vrednosni odnos prema postupcima drugih ljudi I samom sebi sa stanovita dobra I zla.Moral je izraz koji se koristi za oznaavanje onih postupaka I delatnosti ija je isprvnost ili pogrenost od znaaja;pravila koja vladaju tim delatnostima;I vrednosti koje te delatnosti I postupci usauju,neguju I primenjuju.Etika predstavlja postojanje moralnosti I moralnih osoba koje razlikuju ispravno od pogrenog I deluju u skladu s datim normama.Biznis je aktivnost putem koje se ljudska bia meusobno povezuju radi razmene dobara I usluga uz uzajamnu korist. Biznis nije sam sebi cilj, ve sredstvo pomou kojeg se ljudi udruuju. Etika je skup moralnih principa I vrednosti koji reguiu ponaanje pojedinaca ili grupa u odnosu na dobro ili loe. Krenje etike I najuglednije kompanije moe dovesti u nepovoljan poloaj,pa ak,zbog donoenja nekih neetikih odluka,protiv njih se moe pokrenuti krivini postupak. Krivini postupak moe izazvati veliki problem ukljuujui poveanje trokova I gubitak ugleda. Poslovna etika prouava primenu linih normi na aktivnosti I ciljeve komercijalnih preduzea.

15. Predmet korporativne poslovne etike Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom I profitabilnom biznisu. Pod poslovnom etikom se podrazumeva I poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne culture I etike u poslovanju.Ameriki poslovni system esto se opisuje kao slobodno preduzetniki. Nasuprot socijalizmu,ameriki biznis tvrdi da je slobodan od vlasnitva I dominacije drave. Slobodu u biznisu ograniavaju 2 tradicionalne vrednosti koje se smatraju za idealne vrednosti potenja I jednake prilike. Biznis predstavlja postojanje moralne pozadine I bez nje bi bio nemogu. Kada bi se svi ukljueni u biznis-kupci, prodavci, proizvoai, uprava, radnici I potroai-ponaali nemoralno ili ak amoralno,poslovna delatnost bi se uskoro zaustavila.Cilj poslovne etike nije nuno promena ma ijih moralnih ubeenja,ve oslanjanje na njih.Predmet korporativne poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom I profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etikim principima,njihov sadraj se izraava sudovima o dobrom I loem,uspenom I neuspenom poslovnom ponaanju,a njihov cilj je da se obaveu svi uesnici u ukupnim poslovnim procesima na etiko ponaanje.Poslovna etika je teorijska disciplina koja analitiki pristupa objanjenju razliitih moralnih shvatanja o osnovnim vrednostima I etikim principima koji se mogu primeniti na celokupnu oblast poslovanja. 16. Metodoloske dimenzije korporativne poslovne etike Poslovna etika ima svoje 2 osnovne dimenzije ispoljavanja I manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika I etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva I menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte I okruenje,ali I etike odnose unutar samih kompanija. Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike I ima deficit ukupnih moralnih standard,uvek je spreman da izvri prevaru da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala I ljudskog odnosa,da narui poslovnu klimu I atmosferu. Posmatranje odnosa izmeu poslovanja I etike moe se proiriti na nain rada,korienje prirodnih I ekonomskih resursa,vlasnike odnose, rukovoenje preduzeem, kvalitet rada,odnos prema zaposlenima,lokalnoj zajednici, religiji, dravi. Optimistiko gledite se zasniva na onim elementima savremenih drutvenih procesa koji ukazuju na sve veu mogunost usavravanja oveka I drutva. Pesimistiko gledite ukazuje da e moral u budunosti sve vie slabiti ted a e na kraju potpuno ieznuti,jer e po jednoj varijanti negativni inioci savremenih procesa dovesti do vraanja oveka na ivotinju a takav ovek nee imati sposobnosti za moralnu svest za griu savest. 17. Metode i tehnike poslovne etike Postoje 3 metoda etikog rezonovanja.To su:1)utilitarian metod;2)metod prava;3)metod pravednosti.Kod metoda naune discipline poslovna etika razlikujemo 3 dela:a)logiki deo;b)nauno-teorijski ili epistemoloki deo,I metodsko-tehniki deo koji obuhvata metode,tehnike,kao I niz radnji na organizovanju I realizaciji istraivanja. Metod se u nauci odreuje kao nain za dostizanje naunog saznanja,a metodologija kao posebna nauna disciplina koja se bavi upravo prouavanjem naunog metoda. Za poslovnu etiku kao naunu discipline znaajne su sledee naune metode: 1)statistika metoda;2)metoda modelovanja;3)pozitivistika metoda;4)metoda razumevanja;5)komparativna metoda;6)metoda idealnih tipova;7)strukturalno-funkcionalna metoda. Metode I tehnike istraivanja u poslovnoj etici obuhvataju proveravanje postavljenih hipoteza,putem: 1)naunog posmatranja;2)naunog eksperimenta;3)metoda istraivanja;4)kibernetikih metoda;5)drutvene realnosti,drutvena realnost kao factor promena.