Вы находитесь на странице: 1из 17

REPUBLIKA SRBIJA KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA BEOGRAD, 28.03.2012.

PREDMET: Obavetajni i kontraobavetajni aspekti terorizma i antiterorizma TEMA: THE MILITARY STRATEGY OF GLOBAL JIHADprevod teksta sa engleskog

PROFESOR: Prof. Dr Mladen Bajagi


1

STUDENT: Miljan Stevanovi S-71/11

SADRAJ: 1. Apstrakt3 2. Vojna strategija globalnog dihada..3 3. ta je globalni dihad?.............................................................4 4. Pogledom na svet od strane vojnika dihada...5 5. Demokratija protiv Boijeg suvereniteta.6 6. Istorija globalnog dihada..8 7. Politiki cilj globalnog dihada...10 8. Strategija globalnog dihada...10 9. Unitenje Amerike...11 10. Istorijska perspektiva.13
Zakljuak..15

1. Apstrakt Amerika je ula u globalni rat protiv terorizma sa vrlo malo razumevanja o neprijatelju sa kojim se suoava. Al Kaida igra vodeu ulogu u veem pokretu globalnog dihada, i ona je mala frakcija militantnog islamizma sa namerom uspostavljanja svojih pogleda na stroga Islamska pravila u muslimanskom svetu,a sve kroz oruanu akciju.Globalni dihadisti su proveli vie od 40 godina gradei svoju filozofiju, stiui iskustvo, gradei organizaciju, i razvijajui planove za ponovno uspostavljanje onoga to oni vide kao jedinu pravu Islamsku dravu na zemlji. Sa napadom 11. septembra 2001. godine prelo se sa rei na dela. U godinama koje su dovele i nakon napada 11. septembra, globalni dihadisti su izgradili svoju vojnu strategiju za stvaranje Islamske drave.Ovaj dokument se oslanja na one spise kako bi ispitali i objasnili mehanizme prema kojima planiraju da neutraliu supersilu, uvara svetskog poretka , prisvoje zemlju i narod za Islamske emirate iz rezultirajueg haosa, i spoje emirate kako bi postali prava Islamska drava. Njihovi zapisi takodje ukazuju na slabosti u njihovoj strategiji , i ovim dokumentom se ispituju te potencijalne slabosti. 2. Vojna strategija globalnog dihada Iz vedra neba , 11.septembra 2001, 19 otmiara upravljalo je nad etiri letilice a protiv politikih, ekonomskih, i vojnih meta u srcu Amerike, ubivi skoro 3000 ljudi. 1 Istraga je otkrila da su otmiari bili mladi muslimani voeni fanatinom mrnjom prema Americi. Amerika je odgovorila operacijom Istrajua sloboda, ruei Afganistansku protalibansku vladu , koja je omoguila sklonite liderima Al Kaide, organizacije odgovorne za napade. Ameriki odgovor je bio brz i efikasan: Talibani su zbaeni i nova vlada je postavljena za 78 dana, dok su se drave irom zemlje ujedinile kako bi pomogle novom Afganistanu da nastavi dalje na putu ka uspostavljanju demokratije. 2 Amerika je izala iz posthladnoratovskog perioda i ula u novu epohu, epohu rata protiv globalnog terorizma. Sa naknadnim zbacivanjem reima Sadama Huseina 2003. god, vojno uee SAD-a u jugozapadnoj Aziji se drastino uvealo, sa trupama premaujui cifru od 210 000 vojnika.3 Za ameriku javnost, dela Al Kaide bila su neshvatljiva. Direktno napadajui Ameriku, navukli su ogroman ali predvidiv odgovor u smislu politikih,
1

Za jedan od tih aviona , Junajted erlajnz flajt 93, se veruje da je bio usmeren na Belu kuu, ali je spreen od strane putnika. 2 Operacija Istrajua sloboda-Afganistan,dostupno sa sajtawww.globalsecurity.org/military/ops/enduringfreedom.htm 3 Porunik oj, kancelarija amerike centralne komande za javne poslove, telefonski intervju obavljen od strane autora.

ekonomskih, i vojnih sredstava, sa ciljem unitenja organizacije. Da li je napad na Ameriku bio sluaj za sebe, ili deo nekog veeg plana? U godinama koje su dovele do i tokom napada, globalni dihadisti su izgradili svoju strategiju u voenju dihada, opisane planove stopili sa svetskim pogledom a opet suprotno od strane Zapada, filozofiju militantnog Islamizma, i iskustva koja traju preko 40 godina. Ovaj dokument istrauje ciljeve i vojnu strategiju globalnog dihada, kako je iskazano I od samih stratega globalnog dihada.

3. ta je globalni dihad? U SAD, Al Kaida je postala sinonim za terorizam, ali u stvarnosti organizacija Al Kaida igra vodeu ulogu u veem politikom i vojnom pokretu zvanom globalni dihad. Globalni dihad je ekstremistika frakcija unutar islamizma, iroko rasprostranjen religijski pokret koji tei pootrenju usadjivanja Islama u politici, ekonomiji, i drutvu. U Sunitskoj Islamskoj tradiciji, erijatski zakon ima etiri izvora. Primarni izvor je Kuran, re Boija otkrivena od strane Proroka Muslimanskoj zajednici, nazvana Uma. Sekundarni izvor je Ahadit, kolekcija zapisa o ivotu Proroka i njegovih Saputnika. erijat koji je takav poznat dananjici, stvaran je tokom dugog vremenskog perioda, i zadnja dva izvora sunitskog erijatskog prava- analogija I konsenzus- bili su procesi kroz koji su razliite muslimanske vlasti stvorile nove zakone za reavanje situacija koje nisu obuhvaene u primarnim i sekundarnim izvorima. Prirodno, ta dva poslednja zakonska izvora, kao i razliita tumaenja prva dva izvora, donele su varijacije originalnom sadraju erijatskog prava kojeg praktikuju muslimanska drutva. Globalni dihadisti ele da odstrane inovacije koje vide kao iskvareno poimanje Islama, poevi sa materijalom koji su analogija i konsenzus kao i neki delovi ahadita dodali erijatskom zakonu, ali i praktikovanje vere koje su muslimanska drutva usvojila oponaajui Zapad.4 Oni vide trenutne vlade u islamskom svetu kao prozapadno orijentisane, i kao voljne uesnike u iskvarenju Islama; oni odbijaju uestvovanje u takvim vladama i ukazuju na oruanu akciju- dihad- kao jedini nain za postizanje politike moi.

Dr erifa Zuhur sa Instituta za strategijska istraivanja, intervju sa autorom, 02.02.2007. god., Karlajl, PA

4. Pogledom na svet od strane vojnika dihada Globalni dihadisti dele pogled na svet u kojem muslimanski svet trpi produen, agresivni napad sa Zapada, vodjen od strane SAD-a, u ono to AbuMusab al-Suri naziva kao Drugi i Trei Krstaki pohod.5 Abu Musab al-Suri je strateg pokreta globalnog dihada koji je sluio kao vojni istruktor i predava u afganistansko-arapskim kampovima za obuku, koji se borio u nekoliko dihadskih kampanja, i koji je zauzimao i druge pozicije u dihadskoj organizaciji u Evropi i srednjem Istoku. Prema Al-Suriju, Drugi krstaki pohod poeo je Napoleonovom okupacijom Egipta godine 1798 i zavrio se kolapsom arapskog nacionalizma 1970 god. Na poetku 19-og veka, druge Evropske sile ujedinile su se radi kolonijalizacije Srednjeg Istoka, i do kraja Prvog svetskog rata, rasturile su Otomansko carstvo i podelile ga meu sobom. Britanija je ustanovila Izrael kroz Balfursku deklaraciju, i Evropski monici su birali vladare meu lokalnim saradnicima kako bi nadgledali svoje nove kolonije. Nakon Drugog svetskog rata, SAD su nasledile interese Evropskih monika, i Sovjetski savez je nastavljao da dodaje islamske zajednice Evroazije svojoj imperiji u porastu. Strahujui da bi se muslimanski narod mogao ujediniti i postati ponovo moan, kolonijalni gospodari su ohrabrivali nastanak nacionalistikih pokreta u njihovim zemljama. Ovaj privid nezavisnosti osigurao je da e muslimanski narod ostati podeljen i slab zato to lojalnost prema dravi stavljaju iznad lojalnosti prema svojoj religiji ili svojoj zajednici u celini.6 Prema Al-Suriju, Trei krstaki pohod poeo je 1990. god i nastavlja se do dananjeg dana. Prema njegovom vienju, SAD su inicirale raspad Sovjetskog saveza, kako bi uspostavile novi svetski poredak kroz koji bi dominirale svim aspektima ivota muslimanskog naroda. On smatra SAD odgovornim za ustolienje Baara el-Asada kao predsednika Sirije i kralja Abdulaha na tron Jordana i zbacivanje vlade Pakistana to je postavilo na elo predsednika Perveza

Abu-Musab al-Suri,Poziv na globalni islamski otpor, CENTRA tehnologije , sponzorisane od strane Direktorata CIA, centra za anti-terorizam, kancelarije za analizu terorizma, 2004, strana. 513, link sa stranice Dihadistika ideologija I strategija zajednice, dostupna sa adrese www.opensource.gov/portal/server.pt/gateway/PTARGS_0_0_6093_989_0_43/http%3B/apps.opensource.gov%3B7 011/opensource.gov/content/Display/6719634/pdffilenov2006.pdf, Internet, pristupano 09.01.2007.god. Al-Suri je sirijski vojskovoa sa panskim dravljanstvom (Veina imena meu globalnim dihadistima su nadimci, koji odraavaju to da se ovek predstavlja po svom ocu ili nadimku njemu svojstvenom, i koji su korieni kao ratna imena ). Abu-Musab al-Suri, poznatiji kao Abd al-Hakim, je ustvari Mustafa Setmarijam Nasar, i bio je vodea figura u pokretu globalnog dihada, pre njegovog hapenja u Pakistanu novembra 2005.god. Al-Suri je sluio u afganistansko-arapskim kampovima za vojnu obuku od 1987-1992 god. Proveo je nekoliko godina u paniji I Velikoj Britaniji, pre no to se vratio u Afganistan 1998 gde je vodio kamp za vojnu obuku i centar za medije. AlSuri smatra uplitanje Zapada u muslimanski svet kao nastavak Krstakih pohoda iz perioda 1095-1291.
6

Isto., od strane. 542-547.

Muarafa, karakteriui ove dogaaje Ameriku politiku agresiju. 7 Na ekonomskom polju, optuuje SAD da kontrolie MMF kroz manipulaciju lokalnim valutama kako bi bile sigurne da nijedna muslimanska drava ne moe stei samodovoljnost. Uporedo, Zapad izvlai naftu i metale sa Srednjeg istoka, nadgledajui njihov prevoz i ograniavajui njihove cene u zapadnjakim bankama. Optuuje SAD da su oterale milione radnika sa Srednjeg istoka u SAD i Evropu kako bi stvorili jeftinu radnu snagu. 8 Kulturna dominacija ukljuuje programiranje mas medija i podizanje dece, obrazovne i kulturne instrumente kako bi pozapadnjaili naa drutva i preoblikovali ih u skladu sa kolonijalistikim eljama.9 Najvanije, 1990 godine, SAD su navukle Sadama Huseina u napad na Kuvajt, sa ciljem omoguavanja razloga za poveanje prisustva svojih trupa u regionu na preko pola miliona i pratei Madridski mirovni sporazum prisilili razbijen muslimanski narod na priznavanje drave Izrael.10

5. Demokratija protiv Boijeg suvereniteta Politika SAD u promovisanju demokratije irom muslimanskog sveta, viena je kao drugaiji oblik napada na Islam. Globalni dihadisti se protive sekularizmu u bilo kom obliku: demokratija, nacionalizam, komunizam, Baatizam, i bilo koji drugi ne-islamski sistem filozofije. Pokojni ideolog Al-Kaide Jusuf alAjiri napisao je, Jedan od najgorih proizvoda sekularizma je demokratija, ona ukida nadlenost erijata nad drutvom, i suprotstavlja mu se u formi i sadraju. Najvei je rekao, komandovanje je ni na kome, do na Alahu.11 Demokratija kae
7 8

Isto., od strane 113-114. Isto, od strane 110-113. 9 Isto, strana 116 10 Isto, str. 45-46, pogledajte takoe Open Source Centar Razlozi pada Bagdada,analiza, dostupno na www.opensource.gov/portal/server.pt/gateway/PTARGS_0_0_200_989_51_43/ http%3B/apps.opensource.gov%3B7011/opensource.gov/content/Display/PRINCE/GMP20030422000163?act ion= advanced Search , Internet, pristupljeno 28. oktobra 2006. Ovaj lanak je prevod lanka Abu Ubaid alKuraijevog lanka Zato je Bagdad pao? prvobitno objavljenog u Majalat al-Ansaru, aprila 2003. Godine. Prema Centru za borbu protiv terorizma na Vest Pointu, Abu Ubaid al-Kurai je pseudonim voe i stratega Al Kaide bliskog Bin Ladenovog saradnika. On je bio est saradnik na izradi asopisa Al-Ansar. Njegovi tekstovi su uglavnom posveeni strategiji dihada i pobunjenikoj taktici. Po miljenju autora ovog teksta, Al Kurai esto tumai Zapad i zapadnjake ideje za pridobijanje dihadskog auditorijuma. 11 Centar slobodnog izvora, Budunost Iraka, Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada, avgust 1., 2003, dostupno sa www.opensource.gov/portal/server.pt/ gateway/PTARGS_0_0_200_989_51_43/ http%3B/apps.opensource.gov%3B7011/opensource.gov/content/Display/PRINCE/GMP20030929000003?action= advancedSearch , Internet, pristupljeno 20. oktobra 2006. Ovaj lanak je prevod aik Jusuf bin Salih al-Ajirijeve Budunosti Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada: verska , vojna , politika i ekonomska budunost, koja je prvobitno objavljena iz Centra za Islamske studije i istraivanja-Al Nida. Jul/Avgust 2003. Prema Tomasu

da komanda nije ni na kome do na veini. U ideologiji dihada, jedino je Bog vladar, i Njegovi zakoni ve postoje u formi erijata.12 Vladari ili zakonodavci za koje se pretpostavlja da ih donose na taj nain preuzimaju boanske atribute, kao i svako ko prihvata taj zakon, priznaje uzvienost zakonodavca. 13 Al Suri objanjava:
Postoje vrlo jasni dokazi u Kuranu i Suni, o nevernosti onih koji su sebi dali za pravo da

donose zakone o onome to je zabranjeno i dozvoljeno , kao i da vre promene zakona, i time se suprotstavljaju suverenitetu Boga, postajui i sami Bogovi Indikacija iz stiha i Hadisa je potpuno jasna. Ona ukazuje da onaj ko kreira zakone, onaj ko ih dozvoljava i zabranjuje, uinio je samog sebe Bogom, i samim tim , ko ga poslua , smatra se njegovim vernikom.14

Demokratija se samim tim izjednaava sa politeizmom, zbog toga to se mo vladara izabranog uz popularnost moe upotrebiti da se kri Bogom dato pravo. U ovoj filozofiji, demokratija nije samo alternativa ili konkurentski oblik vladavine, na individualnom nivou to predstavljagreh, a na kolektivom to je napad na Islam. 15 U oima globalnih dihadista, Zapadnjaki liberalni principi takoe doprinose korupciji Islama ohrabrujui radnje koje prevazilaze ili su u suprotnosti sa erijatom, kao to su sloboda verovanja(ili ateizma), sloboda govora(ak i bogohuljenja), i jednaka prava mukaraca i ena, bez bilo kakvih razlika, kao to su rasa, boja, pol, obrazovanje, i religija-izjednaavanje vernika sa nevernicima, grenicima sa bezgrenima, i mukaraca sa enama u svim situacijama, nevezano za ulogu koja im je od Boga data.16 Stoga je sveopta politika, ekonomska, kulturalna, i vojna invazija bila u toku i u uveanju snage, kada su 11.09. 2001. god. globalni dihadisti zadali udarac.17
Heghameru, Al-Ajiri je Saudijski ideolog i veteran prvog Afganistanskog rata 1980. godine. Od 2000.god. do svoje smrti krajem maja 2003.godine. bio je bin Ladenov glavni kontakt u Saudijskoj Arabiji. Igrao je glavnu ideoloku ulogu kao administrator sajta Markaz al Dirasat V-Al Buhtuh al Islamija, Centra za Islamske studije i istraivanja, i kao autor nekoliko inovativnih stratekih studija. Tomas Heghamer, "Globalni dihadizam nakon rata u Iraku", dostupno sa www.nupi.no/IPS/filestore/Hegghammer-Global_Jihadism_Afte_76427a2.pdf 12 Ovo vienje Boijeg suvereniteta protiv ljudskog je uobiajeno verovanje u islamu i zove se Hakmija. U ovoj filozofiji, ljudske vlade postoje kako bi omoguile da se Boiji zakoni sprovode, a ne da sprovode suverenitet za sopstvene potrebe. 13 Al Suri, strana 957.Pogledati takoe al Ajiri , Budunost Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada , I Abu Muhamedov Asim al Makdisi ,Demokratija:Religija! od Abu Muhameda Al-Malekija www.alilm.org.uk/ Democracy-a religion-pdf 14 Al Suri, strana 957. 15 Centar za otvorena istraivanja Budunost Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada 16 Al Suri , strana 1041-1043, Centar za otvorena istraivanja Budunost Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada
17

Al Suri , strana 119-120, Centar za otvorena istraivanja Budunost Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada

Al Suri istie da su napadi bili logian i neophodan odgovor na ameriku agresiju, I sve to je usledilo- zbacivanje Talibana, uveano ameriko vojno prisustvo u regionu, itd.- bilo je svakako deo amerikog plana:
Okolnosti u kojima ivimo danas mi iz islamskog sveta , nakon incidenta 11.septembra, nisu rezultat iskljuivo tog, iako veoma vanog, incidenta. Ono u emu se trenutno nalazimo jeste period koji je doao u skladu sa planovima Amerikanaca i Evropljana, kao i njihovih gospodara Jevreja. Ove okolnosti su poglavlja iz pretpostavki o novom svetskom poretku, lansirane jo rane 1990.god. nakon raspada Varavskog pakta I prelaska njegovih komponenti u NATO, i poetka jedinstvene ameriko-jevrejske palice koja eli da upravlja svetomMi sada ivimo u stanju programiranog ameriko-jevrejskog iskoriavanja medijazarad racionalizacije sopstvenih napada i ubeivanja sveta u lai, da 11.septembar, Intifadah i sline radnje otpora nisu nita drugo do odgovori na napade i to ne na napade koji su uzrokovani. 18

6. Istorija globalnog dihada Globalni dihad danas gleda na 40 godina borbe protiv sila za koje veruju da su pokvarile njihovu zajednicu Egipanin Sajid Kutb se smatra osnivaocem modernog pokreta. U svojoj knjizi iz 1964.god. , Malim fi al Tarik , izjavljuje da sekularne vlasti modernih drava-demokratskih, komunistikih, diktatorskih itd.koriste dravne strukture i mo kako bi sopstven narod spreili da slede Boije vostvo, umesto ega dre narod u pokornosti sopstvenim vladama i zakonima. Naglasio je da je vojna snaga- dihad -neophodna za razbijanje ovog ljudskog postavljenog reda, kako bi se ljudi koji su u pokornosti oslobodili kako bi bili slobodoni da slue iskljuivo Bogu. 19 U pogledima koji podseaju na Marksistiko-Lenjinistiku filozofiju,20on govori da prethodnica istinskih vernika ivi u velikoj meri odvojeno od drutva i vodi pokret za ruenje modernog zapadnjakog svetskog poretka, oslobaajui celokupan narod od ljudskih vlasti. Oslobodivi se od ljudskih sveza, tim ljudima bi se zatim dozvolilo da biraju bilo
18

Al Suri , strana 119, Al Ajiri i Abu Bekr Nai kau isto. Pogledati Centar za otvorena istraivanja Budunost Iraka , Arabijsko poluostrvo nakon pada Bagdada , Abu Bekr Nai ,Upravljanje divljatvom Vilijam Mek Kants www.ctc.usma.edu/Management_of_Savagery.pdf , pristupljeno 29.avgusta 2006, str. 6,. Prema Mek Kantsu, Abu Bakr Nai je verovatno pseudonim. On se predstavlja kao Tunianin na dihadskom forumu i kao Jordana u jedno Al-Vatan lanaka. Njegova knjiga je objavljena na dihadskom forumu Al Ikla I kasnije je otpremljena na Al Kaidinoj onlajn biblioteci. Pogledati Vilijam Mek Kants imejl poruku za autora, Septembar 2006
19

Sajed Kutb, Majlstoun, strana 49., uzeto sa studija o Islamu i Srednjem Istoku, naslovna strana asopisa Poslednje knjige-Kutbov majlstoun, dostupno na majalla.org/books/2005/qutb-milestone.pdf 20 Frederik V. Kagan, Novi Boljevici: Razumevanje Al Kaide, pogled na nacionalnu bezbednost. Kagan nudi uporeenja problema i pristupa globalnoj islamistioj zajednici i Boljevikoj teoriji. Sami dihadisti vrsto odbacuju poreenja sa javnim ateistikim pokretom, i Al Suri ide nadugako kako bi objasnio da je komunistika revolucija ustvari jevrejska zavera da odvoji ostale narode sveta od svojih Bogova. On napominje da su svi vei Boljeviki teoretiari bili Jevreji.

koji oblik vladavine koja bi iskljuivo pratila Boije zakone. 21 Smatrajui ga za pretnju po reim egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, Kutb je uhapen i ubijen 1966. godine. Nakon njegove smrti, proglaen je za muenika i slavljen je od strane grupe vernika i njegova filozofija je dobila uporite. Kroz 1970. i 1980. godinu mnogobrojni muslimanski radikalni pokreti stvorili su se kako bi podstakli zbacivanje lokalnih vlada, ali je svaki uguen od strane dravnog bezbednosnog aparata.22Do kraja sredine osamdesetih godina,filozofska kola globalnog dihada razvila je filozofiju kojom govore kako su dihadistiki pokreti omanuli u muslimanskim zemljama zbog korumpiranih vlada potkupljenih od strane imperialistikog Zapada. Jedan od uticaja na ovu kolu bila je isterivanje Sovjeta iz Afganistana koje je nastalo ubrzo nakon raspada Sovjetskog saveza. Haos i kasnije talibansko zauzimanje Afganistana dalo je pokretu globalnog dihada njihov prvi model Islamske drave, kao i adekvatno okruenje za razvoj sopstvene filozofije i obuku vojnih kadrova. Kroz ovaj 40-godinji period, ostali islamsti su radili unutar sistema koje su eleli da reformiu, ak su i sticali parlamentarna mesta i ministarske pozicije u nekoliko zemalja.23 Za globalne dihadiste su ovi Islamisti bili ili marginalizovani ili korumpirani od strane vlada kojima su pristupale, inei beznaajne politike dobitke i odvlaei naporei ljude od pravih borbi.24 Ovaj oekivani neuspeh mirnog pokuaja reforme u kombinaciji sa verskom obavezom dihada, ostavlja oruanu akciju kao imperativ. Uprkos potrebi za upotrebom sile, globalni dihadisti preuveliavaju kako njihova filozofija nije nasilna. Umesto toga, oni vide sebe kao politiki pokret koji uvebava pravo na samoodbranu.25

21 22

Kutb, strane, 10, 58, 59, 74. Montaser al Zajat, Put do Al Kaide: Pria o Ahmedu Fekriju desnoj ruci Bin Ladena, London , Pluto Pres, 2004, strana 7-8, pogledati i Al Suri, strana 1356. 23 Najpoznatija uea islamista su njihove muslimanske organizacije Bratstva. Egipatsko muslimansko Bratstvo trenutno dri 20% mesta u Egipatskom parlamentu. Iako je partija zvanino zabranjena u Egiptu, njenim lanovima je bilo dozvoljeno da rade kao nezavisni kandidati na izborima 2005., osvojivi 88 od 454 mesta. Skot Makleod, Ko to dobija glasove 24 Al Suri, strane 660-667. Al Suri opisuje etiri "struje " onoga to on naziva Islamsko buenje: apolitina struja koja izbegava politiku i zalae se za uenje, milosre, i zalaganja radi ponovnog uspostavljanja odnosa oveka sa Bogom, kao i drutvenim reformama na prizemnom nivou; politiku struju koja uestvuje u izborima i parlamentu kako bi dostigla politiku mo i uspostavila islamistiku vladavinu; dihadska struja koja odbija politiko uee u postojeim vladama i koristi oruanu akciju za zbacivanje te vlade radi uspostavljanja islamske drave, tj. Emirata; i ono to on naziva nenormalnom i asimetrinom strujom- koja doivljava muslimansko stanovnitvo kao korumpirano iili odbacuje islam u potpnosti, ili preduzima masakr kako bi oistila umu od njihovih grehova. Alirska oruana islamska grupa je primer za to. 25 Isto, strana 1116.

7. Politiki cilj globalnog dihada Za globalne dihadiste, politiki cilj je vrhovni, i oni rade prema pozitivnom nastanku nove drave, tzv. kalifata.26 Politiki i fiziki oblici kalifata poinju sa udruivanjem istomiljenih islamskih emirata, iliti mini-drava,koje mogu biti male kao predgrae ili velike kao drava. Prvobitno ova mrea emirata ne zahteva centralizovan autoritet , tj. ne treba se posebno hijerarhijski organizovati pod jednim liderom ili vladom. Umesto toga, svaki emirat komunicira sa drugim kako bi omoguio odreeni stepen politike, logistike, finansijske, vojne, i/ili intelektualne podrke njima i formiranju drugih emirata. Ova decentralizovana mrea istomiljenika ini osnovu za upostavljanje buduih istinskih Islamskih drava:kalifata, jednopolitikih entiteta kojima upravljanih onako kako su Prorok i njegovi sledbenici u poetku vodili muslimanske sledbenike. Globalni dihadisti dananjice su vezani 40-godinjim filozofskim razvojem i uskim zakonom za koji smatraju da je ideoloki ist. Ovi faktori su utvrdili filozofsku mreu unutar koje moraju da ostanu kako bi ostali dosledni svojoj ideologiji. Pokazujui da je unutranja legitimacija vrlo vana za njih, literatura globalnih dihadista obiluje erijatom i opravdanjima za njihova dela. Ova filozofska mrea takoe namee potrebe u formiranju emirata i kalifata. Kako Kutb pie, religija ne moe biti nametnuta narodu; mora biti svojevoljno usvojena od strane njih: Muslimanska zajednica moe preiveti jedino kad pojedinci i grupe ljudi odbiju sluenje bilo kome osim Bogu- i podrede mu se,Onom koji nema saradnike, i ree da organizuju svoj ivot po ovom sistemu ili na bazi ove podreenosti. Iz ovoga e se roditi nova zajednica. 27 Formiranje kalifata zahteva da kalif ispunjava odreene uslove. Mora biti potomak Prorokov, iz plemena Kujra, pobonik, edukovan i fiziki spreman. Zbog ovih uslova, uspostavljanje kalifata bi se moralo posmatrati kao daleki cilj, ipak, jednom kada se realizuje mrea istih emirata, promena iz tog entiteta u kalifat, zahtevae samo unutranje promene. 8. Strategija globalnog dihada Istorijski gledano, globalni dihadisti su bili imali uspeha sa Kutbovom formulom korienja sile za ruenje postojee sekularne vladavine u regionu, a
26

Kalifat je jedinstvena muslimanska drava koja funkcionie prema tome prvobitnoj dravi koju je osnovao Prorok. Kalif znai naslednik na arapskom, kalif je naslednik prorokov prema tome to on vodi Zemaljski narod kako bi iveo u skladu sa Boijim zakonima u svim aspektima: poltikim, ekonomskim, socijalnim kao I verskim. Kalifat je fiziki I politiki oblik vladavine nad zemljama I narodima koje vodi kalif. 27 isto

10

zatim vraanja reda uspostavljanjem njihove verzije Islamskog zakona. 28 Nakon preivljavanja nasilnog haosa koji je nastao slomom vlasti, stanovnici regiona pozdravljaju red koji vraaju globalni dihadisti, ispunjavajui time uslove koje stanovnitvo prihvata kao oblik vladavine.Sa poetkom 21. veka, SAD postaju garant svetskog poretka, poretka koji se bazira na ljudskoj umesto Boijoj vladavini. Neophodni prvi korak za obaranje ovakvog svetskog poretka je neutralizacija SAD, nakon ega e se uspeti u slomu lokalnih vlasti i izgraditi emirati iz haosa. Za neke, neutralizovati znaiunitenje ili kolaps SAD; drugi su zadovoljni slabljenjem ili kanjavanjem SAD u toj meri kako bi ih sklonili iz muslimanskog sveta. Unitenje SAD- okupatora i napadaa muslimanskog svetaje tako vieno kao koristan krik za pridobijanje muslimanske zajednice. 9. Unitenje Amerike Strategija operativnog nivoa za neutralizaciju SAD kombinuje aktivne i pasivne komponente.Aktivnim napadima koriste se direktni vojni udari na interese SAD, u zemlji i vani, u pokuaju da utie na politiku SAD. Pored materijalne tete, ovi napadi unitavaju iluziju amerike neunitivosti. Prema glbalnim dihadistima, upadima SAD u muslimanski svet, bi se trebalo suprotsaviti teroristikim napadima na zapadnjake interese u zemlji i inostranstvu.Ove operacije su u rasponu od najmanjih (npr. ubistva), preko najveih napada kao to je onaj 11.septembra. 29 Al Suri belei da se odvraanjem napada na Madrid 11.03.2004.god., ostvarilo da se panija povue iz Iraka- to predstavlja istu pobedu za globalne dihadiste.30 Al Suri preporuuje stvaranje muslimanskog sveta negostoljubivim za zapadnjake poslove, turiste, politike i vojne angamane kroz individualni dihad. U taktikoj implementaciji ove strategije, muslimani irom sveta preduzimaju lokalne nepovezane udare protiv zapadnjakih interesa, pretvarajui fenomen nasuminog ili oportunistikog nasilja u ono to predstavlja masovni pokret sa koordinacijom i usmerenjem.31 Pasivna komponenta kampanje globalnog dihada protiv SAD je oblik ekonomskog ratovanja koji ukljuuje teranje SAD da unitava sopstvene interese rasipajui sopstvene vojne i ekonomske resurse. Dihadistiki strateg Abu-Bakr Nai citira autora teksta Pola Kenedija: Ukoliko Amerika proiri korienje svojih vojnih moi i strateki se rascepi vie no to moe, moe doi do njenog pada. 32
28 29

Isto Isto 30 Isto 31 Isto 32 Isto

11

Ova izjava odzvanja I predstavlja slaganje sa izjavom dihadistikog stratega da je ekonomija SAD istovremeno njena mo i njeno najslabije sredstvo. Abu Ubajid Al Kurai, dihadistiki voa i Bin Ladenov pomonik, belei:
Jasno se vidi da je amerika ekonomija njen centar gravitacije. Ovo je to eik Osama Bn Laden kae izriito. Podravajui ovaj strategijski pogled injenicom da je neujedinjena SAD kombinacija nacionalnosti, etnikih grupa, i rasa ujedinjenih jedino pod AMERIKIM SNOM, li da kaemo to jasnije, oboavanjem dolara. Ruenje amerike ekonomije nije nedostian san. Napadi na Nju Jork i Vaington, suprotno od svih predvianja, pokazali su slabost amerike ekonomije, koja je znatno obuhvaena.33

Ekonomski rat moe biti voen direktno kroz vojnu akciju,34 ili indirektno naterati SAD da prenapregne svoje ekonomske mogunosti.Mudahedinski centar za usluge Dihad u Iraku: Nade i opasnosti omoguava interesantnu analizu kasnijeg fenomena. Anonimni autori ovog dokumenta iz 2003. godine uporeuju trokove operacija SAD u Iraku i predlau da prekinu pomo SAD od njihovih koalicionih partnera, tako ih prisiljavajui da podnesu celokupnu cenu sami. 35 Nai takoe ocenjuje zapadnjake saveze kao potencijalnu slabost. Diverzifikovati i proiriti napade na Krstako-cionistikog neprijatelja na svakom mestu u islamskom svetu, ak i izvan ako je to mogue, kako bi se rasprili napori u pomaganju neprijatelju i na taj nain ga iscedili do kraja. On daje primer: Ako se napadne turistiko odmaralite u Indoneziji koje je pod patronatom Krstaa, sva odmaralita u svetu e se morati dodatno obezbediti dodatnim snagama, to e biti veliki troak.36 Operativni nivo strategije globalnih dihadista na razbijanju SAD kombinuje aktivne i pasivne komponente: Napadi na interese SAD su planirani sa namerom da izazovu vojni odgovor. Na taj nain e, dodatnim unitenjem direktnih objekata napada , dihadisti takoe profitirati uvlaenjem snaga SAD na neprijateljsku teritoriju. Istovremeno, otvorena invazija SAD - umesto uobiajenog plata dobre volje, pod kojim se krije politiki, kulturni i ekonomski napadizazvao je muslimanski gnev protiv osvajaa. Bezbednosni ef Al Kaide Sajif al Adel pie kako su napadi 11. Septembra bili planirani sa namerom privlaenja vojnog odgovora SAD-a, kao I nanoenja tete na direktne mete napada:
Na glavni cilj, sami tim, jeste da odseemo zmiji glavu na njenom pragu, da razbijemo njenu arogancijuDrugi cilj ovog napada je hitnost novog svetskog vostva za ovaj svetTrei, I na poslednji cilj jeste da je nateramo da izae iz njene rupe. Ovo e nam olakati da

33 34

Isto Isto 35 Isto 36 Isto

12

zadamoadekvatne udarce kako bismo je podrili i rasturili. Ovo e nam podii kredibilitet pred naom nacijom i podstai ljude irom planete.37

U objavljenim radovima globalnih dihadista, rezultat napada 11.septembra prvobitno je iao na njihovu tetu zbog pretrpljenih materijalnih i ljudskih gubitaka zbog kasnijih operacija SAD u Afganistanu, ali to sada nadoknauju. Al Suri je objavio svoju enciklopediju o dihadu od 1600 strana , zbog toga to je oseao da je njegova generacija dihadista u osnovi unitena iznenadnim uspehom SAD-ovog globalnog rata protiv terorizma. Zbog toga je ostavio knjigu koja bi vodila nove generacije koje bi se pojavile. Do avgusta 2006. godine dihadski voa pod imenom Luis Atijatalah napisao je na onlajn intervjuu da su poetni negativni uticaju napadima na dihad zamrli i sada je dihad u punom naletu. Al Kaidini vebsajtovi, al-Thabitun Ala al-Ahd, nose ovo vienje dalje i kau da skoro svi al Kaidini ciljevi ispunjeni i da se moe poeti sa poslednjim a to je unitenje SAD kroz jo jedan napad slian onom 11. septembra:
Povlaenjem neprijatelja u direktnu borbu bez kompromisa, al Kaida je elela da realizuje osam vanih ciljeva: kao prvo-da dovede neprijatelja do iscrpljenja, da ga iscrpi ekonomski i kao tree da ga iscrpi u ljudstvu, drutveno, i psiholoki na nain koji ne moe da kompenzuje. Ovo e ga na kraju dovesti do poraza, gde e izgubiti sposobnost, elju, ili reenost da nastavi konflikt. Ovo e zasigurno biti praeno socijalnim i civilnim kolapsom unutar neprijateljskih linija. U najboljem sluaju nprijateljska drava moe nestati; u najgorem sluaju njegova mo da se osveti muslimanima e znatno oslabitiNeprijatelj e zatim upotrebiti poslednje atome snage i sredstava, nakon ega vie nee biti nita za njega , sem kompletnog kolapsa- ili potpuno povlaenje u sebe gde bi lizao svoje rane u tugi i sramoti.

10. Istorijska perspektiva U svom duhu za narodne revolucije, svetski dihadisti se okreu komunistikim liderima, Mao Ce-Tungu i Ernestu e Gevari, kao izvorima za gerilske strategije. 38 Iako se okruenje dvadeset prvog veka razlikuje od epohe Maa i Gevare, najvie u postojanju svetskih masovnih medija, Interneta, kao i pretpostavljenoj dostupnosti oruja masovnog unitenja istorijske lekcije o tim komunistikim revolucionarima istiu potencijalni nedostatak u strategiji svetskih dihadista.
37 38

Nai, strana 19 Mao je vodio komunistike snage u Kini, uspeno izbacujui japanskog okupatora i pobeujui Nacionalistike snage da bi uspostavio trajnu komunistiku vladu. e Gevara je bio voa u uspenoj Kubanskoj revoluciji, ali praenoj neuspenim revolucijama u Kongu i Boliviji. Obojica terorista su snano uticala na arapski nacionalistiki pokret i na palestinske partije zasnovane u Siriji, kao i na komunistike partije druge polovine dvadesetog veka.

13

Sledei uspenu Kubansku revoluciju, Gevara je uinio bitnu izmenu u komunistikoj teoriji revolucije kada je izjavio: nije potrebno da se ispune svi uslovi za stvaranje revolucije, pobuna ih moe stvoriti.39 Gevara je koristio ovaj koncept, nazvan fokoizam, u njegovim kasnijim propalim revolucijama u Kongu I Boliviji. Dokumentovan u Redis Debrejinoj Revoluciji u revoluciji? Fokoizam je proiziao iz rasprave da li je politika ili vojna ruka imala primata u ranim fazama konflikta. Po miljenju Gevare i Debrejeve, kurs revolucije poinje sa vojnom jedinicom, jedan foko koji preduzima napade protiv vlade. Kako vojni napadi postaju uspeni, populacija uoava prividnu snagu gerilaca, u suprotnosti sa slabou vlade i inspirisana je da se pridrui gerilcima. Kasnije, kako revolucija napreduje, vojni foko takoe poinje da sprovodi politiko vostvo.40 Foko pristup koristi vojnu akciju da bi stvorio revolucionarnu klimu, neophodnu za eljene politike promene.41 Rezultat je bio ono to je jedan komentator nazvao inverzijom principa Klauzevic da je rat nastavak politike borbe drugim sredstvima; umesto toga politika borba postaje nastavak rata. 42 U Gevarinom sluaju, testiranje njegove teorije pokazalo se smrtonosnim kada su ga seljaci iz Bolivije, kojima je eleo da upravlja u revoluciji, izdali vladajuim snagama, dokazujui da se gerilci ne mogu kriti meu stanovnitvom kao riba u moru pre nego to se stanovnitvo ne dovede do svog cilja.43 Poetkom dvadeset prvog veka svetski dihadisti su se suoili sa krizom. Kroz Trei krstaki rat Amerika je ubrzala svoj prodor u muslimanski svet i bila je spremna da dominira. Iako su decenijama radili da izgrade podrku naroda za svoje ciljeve, svetski dihadisti nisu uoavali da je revolucionarna klima potrebna njihovim ljudima, kako bi spontano ustali i odupreli se amerikoj invaziji. Umesto toga, kako su to uoili, muslimansko stanovnitvo je jo uvek bilo pod vrstom kontrolom korumpiranih, otpadnikih vladara, uljuljkano u pasivnosti zbog lanog obeanja o mirnom politikom napretku kroz izbore i unutranje reforme i zbog ne
39 40

Che Guevara, Guerrilla Warfare, J. P. Morray, trans., Lincoln: University of Nebraska Press, 1985, p.1. Regis Debray, Revolution in the Revolution? Bobbye Ortiz, trans., New York: Monthly Review Press, 1967, pp. 67-91. 41 Brian Loveman and Thomas M. Davies, Introduction: Guerrilla Warfare, Revolutionary Theory, and Revolutionary Movements in Latin America, in Guevara, pp. 14-19. 42 The Political Commission of the Communist Party of El Salvador, Epilogue, in El Diario del Che in Bolivia, San Salvador, 1968, pp. 244-246, quoted in Donald C. Hodges, The Legacy of Che Guevara: A Documentary Study, London: Thames and Hudson, 1977, p. 101.
43

Ibid., pp. 100-101.

14

prihvatanja rizikovanja onoga to imaju, koje bi moda izgubili uestvovanjem u otvorenom otporu. Sa svojim filozofskim naglaskom na dihad kao na oruanu borbu, bilo je logino da e se svetski dihadisti okrenuti fokoizmu kako bi zapalili revoluciju.44 Saif Al-Adel izjavljuje da je glavni razlog za napad 11. septembra, bio buenje uspavane ume:
Na cilj je, dakle, bio podsticanje Amerikanaca da izau iz svoje rupe i bave se monim napadima na telo nacije koja nije postojala. Bez ovih napada ne bi bilo nade za buenje nacije. itave mase nacije sa svojim finansijskim mogunostima i visokim moralom bi pobedile neprijatelja... Uspavana nacija e se uskoro probuditi. Amerikanci, njihovi saveznici i lakeji su 45 prevareni.

Ova filozofija se rairila zahvaljujui Al-Suriju, Naji i drugima. 46 Na klasian foko nain, svetski dihadisti vide vojne napade kao najbolje sredstvo da pokau pravu slabost i ranjivost Amerike, da pridobiju sledbenike i stvore momenat za politike promene.47 Istoriari zapaaju da su Mao i Giap moda rekli Gevari i Debreji da bi foko nasilje pre izloilo revolucionarni pokret, u svom najslabijem momentu, razarajuem kontranapadu nego kataliziranje revolucije.48 Al-Suri bi se sloio; po njegovom miljenju, odgovor Amerike na napade 11. septembra doveo je do krize u svetskom dihadu, sve je uinio samo nije uklonio njegovu generaciju dihadista: Pokret dihadista u svojoj celini, njegove organizacije, voe, simboli i inovi, zaista, sve njegove pristalice, prolaze danas kroz najstroi sud, sa kojim se moderan pokret dihadista ikada susreo od svog pokretanja pre 40 godina. Ovo se deava zbog nepravedne kampanje koju Amerika vodi protiv pokreta pod parolom
44

Svetski dihadisti se suoavaju sa posebnim izazovom u ubeivanju njihove ciljne populacije da otpone rat u tome to pokuavaju da zamene jedan politiki sitem, drugim koji se razlikuje od prvog samo nekoliko stepeni: oni trae stroe posmatranje islama. Veina muslimanskih zemalja ve ugrauju islamske prakse ii zakone u svoje ustave u izvesnoj meri. Videti Assessing the Constitution of Islamic States, dostupan na www.islamicworld.net/islamic-state/assessing_consti.htm, Internet, pristupano 7. marta, 2007. I, kao i strogi oblik islama koji dihadisti promoviu dozvoljava konsultacije (ura), mnoge dihadske organizacije kao i mnoge mulimanske vlade, imaju ura savet ili kolektivno konsutlativno telo za donoenje odluka, koje dodatno zamagljuju granicu stepena reprezentativne vlade koju oni smatraju istinitom za islam.??? 45 Open Source Center, Detained al-Qaida Leader Sayf al-Adl Chronicles al-Zarqawis Rise in Organization. 46 Al-Suri, p. 67; Naji, pp. 9-10; Al-Hilali, Open Source Center, Writer Analyzes Political Thought in Imam Bin Ladins Latest Speech.
47

Naji and Hakaymah also echo Debray in insisting that political leadership should come from the military ranks. See Naji, pp. 37-38; Hakaymah; and Debray, pp. 67-91. 48 John Shy and Thomas W. Collier, Revolutionary War, in Makers of Modern Strategy: from Machiavelli to the Nuclear Age, Peter Paret, ed., Princeton: Princeton University Press, 1986, p. 850.

15

borba protiv terora.49 On nastavlja sa nabrajanjem kategorija voenja, kadrova, finansijskih resursa, i simpatizera izgubljenih u napadu SAD; 80 % njih po njegovo proceni. to je najvanije, gubitak Avganistana kao svetilita liilo ih je sposobnosti da efikasno indoktriniraju i obue nove lanove. 50 Ostaje da se vidi da li je umreena meunarodna priroda pokreta svetskog dihada dovoljno otporna da ga titi od vrste kontranapada koji je okonao Gevarinu bolivijansku avanturu.

Zakljuak Iako stratezi svetskog dihada prevashodno piu da bi motivisali sledbenike i prikazali svoju viziju, oni se ponekad odnose otkrivajue prema akcijama koje njihov neprijatelj preduzima protiv njihovog pokreta.???Radnje koje dovode u pitanje unutranji legitimitet pokreta smatraju se posebno efikasnim i obuhvataju izjave islamske verske vlasti koje se protive svetskom dihadu, smrti Muslimana civila prouzrokovane od strane dihada, kao i meanju njihovog pokreta sa onim dihadistima koje ak i oni smatraju nastranim ekstemistima. 51 (Jedan od poslednjih pimera je Alirska oruana islamska grupa (GIA) koja je smatrala da e muslimanske zajednice koje ive pod trenutnom sekularnom vladom biti sauesnici u njihovom vladanju, i sprovodila masakre u kojima je pobijeno desetine hiljada muslimanskih civila.52) Mudahidinovo ciljanje irakih iitskih Muslimana stalno podie strah od smrti muslimanskih civila prouzrokovane od strane dihada, izazivajui nelagodan dijalog unutar pokreta. U konfiskovanom pismu upuenom bivem lideru Al-Kaide u Iraku, Abu-Musab Al-Zarakvija, zamenik komandanta Al-Kaide, Ajman al-Zavahiri, upozorio je na oprez protiv prakse jer nije donela nita dobro muslimanskom auditorijumu.53 Drugi kao Al-Ajiri, smatraju da iitski treba da budu otpadnici i saradnici sa Zapadom i stoga opravdane mete.54 Da bi bili efikasni, svaki izazov legitimnosti pokreta u vezi sa sopstvenim pravilima moe doi samo iz islamske zajednice. Ameriki planeri mogu imati velike koristi od stratekih spisa svetskih dihadista prikazivanjem amerikih akcija i strategija u svetlu veoma razliitih
49

Al-Suri, p. 134. Ibid., pp. 119-124, 668, 1361. 51 Ibid., pp. 669-670. 52 Council on Foreign Relations, Armed Islamic Group, Algeria, Islamists, dostupan na strani www.cfr.org/publication/9154/ , Internet, pristupano 7. marta, 2007. 53 Videti Ayman al-Zawahiris pismo Abu-Musab al-Zarqawi, povezano sa Combating Terrorism Center Harmony Investigation Web Page at Zawahiris Letter to Zarqawi, available from www.ctc.usma.edu/harmony/CTC-Zawahiri-Letter-10-05.pdf , Internet, pristupano 12. oktobra, 2006. 54 Open Source Center, Future of Iraq, Arabian Peninsula after the Fall of Baghdad.
50

16

percepcija dihadista i filozofija. Ameriki izazov je veliki: Iako Sjedinjene Drave ne mogu jednostavno apsorbovati udare koji su napravljeni tako da stvore maksimalno unitenje i odbiti da odgovore, svetski dihadisti e nastaviti da pokuavaju da preokrenu bilo koji odgovor amerike vojske na njihovu tetu. Dok Zapad ne moe priutiti da zapostavi nekontrolisane regione sveta, svetski dihadisti e nastaviti da slikaju umeanost SAD-a i vojske Zapada u muslimanski svet, kao invaziju. Svetski dihadisti razjanjavaju da je stvaranje nestabilnosti kljuna komponenta njihove strategije, a Zapad mora da odigra svoju ulogu u obnavljanju reda i olakavanju nepovoljnih uslova u regijama koje bi dihadisti u suprotnom pokuali da dovedu jedino pod svoju kontrolu. Talibanski stil vladanja ne bi trebalo da bude jedina opcija koja se nudi rtvama anarhije; umesto toga, promoteri demokratije bi trebalo da uvere takve ljude da imaju i druge alternative, forsirajui viziju dihadista da se takmii u okviru ideja otvorenog trita. Konano, Amerika je proglasila politiku promovisanja demokratije 55 problematinom, jer se suoava sa problemima religije i vlasti koji doseu izvan svetskih dihadista u mnogo iri islamski pokret.??? Sjedinjene drave bi bolje uinile kad bi potraile zajedniki jezik sa Islamom, naglaavajui osnovna uverenja koja stoje iza njene demokratske filozofije: vlada predstavnica koja odgovara narodu i titi ljudska prava i dostojanstvo. Sjedinjene drave takoe moraju imati na umu da demokratija nije lek, fenomen poveanja radikalizacije omladine britanskih Muslimana pokazuje da ak i mogunosti koje nudi ivot u modernoj demokratskoj naciji mogu biti nedovoljne da pobede ideju dihada.56 Strateki spisi svetskih dihadista pokazuju da su oni preveli svoje filozofije i iskustva u planove za akciju, planove koje e oni goniti do dananjih dana. Da bi razumeli i odbili njihovu strategiju, Sjedinjene drave moraju da iskoriste uvid u njihove spise, ideologiju, njihova formativna iskustva, i njihovi ciljevi.

55

George W. Bush, The National Security Strategy of the United States of America, Washington, DC: The White House, 2006, pp. 9-11.
56

Videti Munira Mirza, Abi Senthilkumaran, i Zein Jafar, Living Apart Together: British Muslims and the Paradox of Multiculturalism, London: Policy Exchange, 2007, pp. 11-14, dostupno na strani www.policyexchange.org.uk/images/libimages/246.pdf , Internet, pristupano 9. marta, 2007.

17