Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Departman Panevo Pravni fakultet Smer: Pravo unutranjih poslova

Nastavni predmet: Meunarodno krivino pravo

ema: GENOCID

SEMINARSKI RAD

Mentor: Prof. Dr Miodrag Jovi Stojkovi

Student: Ninoslava Br.indeksa:

Panevo, 2012.god.

SADRAJ
Uvod......3 Definisanje KD Genocid.. 4 Istorijat...............5 Stepeni u razvoju genocida i napori 6 Zakljuak..8 Literatura..9

Uvod

Genocid (gr. genos, rod, narod, i l. accidere, ubiti), meunarodni zloin namernog potpunog ili deliminog unitavanja nacionalnih, etnikih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najteu vrstu zloina protiv oveanstva (v. nirnberka presuda). Termin Genocid usvojen je na i zasedanju Generalne skuptine UN (1946). Za razliku od etnikog ienja, gde je cilj da se data teritorija "oisti" od odreene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obino zastupljeno i fiziko unitenje), kod genocida je cilj fiziko istrebljenje. Moda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtraginiji je bio istovremeni genocid Srba u Drugom svetskom ratu.

Definisanje KD Genocid1
Objekat napada KD: nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe. Genocid se vri liavanjem ivota pojedinca, ali sutina I osnovni smisao ovog KD, je plansko i sistematsko unitenje ljudskih grupa. Objekat KD genocid, ne moe biti neka politika grupa, ve samo nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa. Radnja KD: moe biti izraena u - Formi izdavanja naredjenja da se preduzme neka od navedenih delatnosti, odnosno, - U neposrdnom preduzimanju ovih delatnosti KD genocid sastoji se iz niza delatnosti, kojim se sistematski I planski unitava odredjena nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa. Ove delatnost se mogu svrstati u pet grupa. 1) Ubijanje, nanoenje tekih telesnih povreda ili teko naruavanje fizikog ili duevnog zdravlja odredjene nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe. 2) Prinudno raseljenje stanovnitva u okviru jedne ili vie drava. 3) Stavljanje grupe u ivotne uslove koji dovode do njenog potpunog ili deliminog istrebljenja. 4) Primenjivanje mera kojima se spreava radjanje izmedju pripadnika grupe. 5) Prinudno preseljavanje dece u drugu grupu, a sa ciljem gubljenja indentiteta svoje grupe. Posledica KD: ugroavanje opstanka odredjene nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe. Kod nekih oblika genocida, posledica se javlja u obliku povreda ivota, telesnog integriteta ili ploda (npr. neposredno izvrenje ili primena mera da se sprei radjanje odnosno irenje grupe, to se postie prinudnim porodjajem, kastaciom ili sterilizacijom). Takodje, posledicu moemo videti i u vidu ugroavanja (npr. uskraenjem zdravstvene zatite, iscrpljujuim fizikim radom koji je tetan za zdravlje i sl.) Izvrilac KD: svako lice, dok u pogledu izdavanja naredjenja, uinilac moe biti samo ono lice koje je po svom poloaju u mogunosti da izda naredjenje koja znae vrenje genocida ( dravni funkcioneri, vojni stareina, uticajno lice i sl.) Vinost izvioca: izvrava se samo sa umiljajem i to direktnim. Pored umiljaja, za krivinu odgovornost, potrebna je i namera potpunog ili deliminog unitenja neke grupe. Krivina sankcija: kazna zatvora od pet ili od trideset do etrdeset godina zatvora. Krivino gonjenje za genocid, kao i izvrenje izreene kazne, an osnovu Konvencije o nezastarivosti ratnih zloina I zloina protiv ovenosti iz 1968. godine ne zastareva2.
1

Po lanu 370. KZRS

U pogledu ekstardicije genocid se ne smatra politikim krivinim delom3

Istorijat
Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavaenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj pojam poinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi za vrenje genocida su elja za pljakom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mrnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuivala takve zloine, i izvesnih propisa o njihovom kanjavanju u unutranjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist rtava genocida Meunarodno ratno pravo (npr. IV Haka konvencija iz 1907) titilo je, donekle, civilno stanovnitvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajue definicije genocida ni meunarodnopravnih propisa za njegovo spreavanje i kanjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su izmeu dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o meunarodnopravnoj zatiti nacionalnih manjina. Neposredni povod za savremeno meunarodnopravno regulisanje genocida dali su udovini zloini faistikih drava, naroito nacistike Nemake, pre i za vreme Drugog svetskog rata, masovnim istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti meunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu (Nurnberg) i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., a optunica glavnih tuilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin. Rezolucija br. 96 Generalne skuptine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao meunarodni zloin, pozvala dravne lanice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajue propise protiv njega i da organizuju meunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko socijalnom savetu OUN da izradi nacrt meunarodne Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina Genocid Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skuptine OUN decembra 19484. U njoj se G. osuuje kao delo izvreno u nameri da se u celosti ili delimino uniti neka nacionalna, etnika, rasna ili religiozna grupa (ubistvo lanova grupe;teka povreda njihovog fizikog ili drutvenog integriteta; namerno podvrgavanje ivotnim uslovima koji su sraunati na potpuno ili delimino fiziko unitenje; mere za spreavanje poroaja unutranje grupe; prinudno odvajanje dece iz grupe). Definicija obuhvata samo najtee vidove tzv. Fizikog ili biolokog genocida, koji su faisti najvie primenjivali. Genocid postoji bez obzira na broj rtava, ako su ova dela izvrena u nameri unitenja pripadnika odreenih grupa.

Po klauzulama Konvencije kaznie se svi izvrioci, sauesnici i podstrekai, kao i pokuaji i udruivanja radi vrenja genocida. Drave ugovornice dune su da preduzmu zakonodavno mere za primenu Konvencije, naroito propisivanjem efikasnih krivinih sankcija. Krivcima e suditi nadleni sudovi drave na ijoj su teritoriji genocidna dela izvrena ili meunarodni krivini sud. Drave ugovornice mogu pozvati nadlene organe OUN da i sa svoje
2 3 4

l. 108 KZ RS l. VI Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida Stupila na snagu 12. Januara 1951. god.

strane preduzmu mere za spreavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumaenja i primene Konvencije iznee se, na zahtev jedne od strana u sporu pred meunarodni sud pravde. Konvencija predstavlja znaajan napredak u razvoju meunarodnog krivinog prava oveka i prava manjina. Ona potvruje meunarodnopravnu odgovornost krivaca, bez obzira na njihovu odgovornost po unutranjem pravu, a istovremeno jaa i meunarodni subjekivitet linosti. Ipak, sadri i niz slabosti i nedostataka, koji su rezultat neizbenih konpromisa, bez kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doi. Konvencijom, nije obuhvaen tzv. kulturni genocuid (denacionalizacija, unitavanje jezika i vere), kao ni fizio unitavanje pripadnika politikih grupa. U pogledu kolonijalnih i drugih nesamoupravnih teritorija, dravama ugovornicama ostavljeno je, manje vie, na volju da li e se u njima primenjivati konvencija (to je posebnom rezolucijo samo preporueno). I SFRJ se zauzimala za meunarodno definisanje genocida i za to obuhatniju Konvenciju za spreavanje i kanjavanje svih njegovih vidova, i meu prvima je ratifikovala bez rezervi (1950.). U krivini zakonik unela je sve to je u Konvenciji bitno, s tim da je kazna za genocidna dela strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna. Konvenciji je pristupio veliki broj drava, ali ona jo nije postala univerzalna. Neke drave su je ratifikovale to znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako je konvencija vaan meunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od potrebnih mera u borbi protiv njega. Konani nestanak zloina genocida zavisie prvenstveno od uklanjanjadrutvenih uslova iz kojih se, najee, raao i rat kao sredstvo za reavanje meunarodnih sporova.

Stepeni u razvoju genocida i napori da se on predupredi

Prema dr Gregoriju Stentonu, predsedniku Genocide Watch, genocid se razvija u osam etapa:
1. Razvrstavanje (klasifikacija): ljudi se dele na "mi" i "oni". "Glavna preventiva u ovom

ranom stadijumu jeste razvijanje univerzalnih institucija koje prevazilaze... podele."

2. Oznaavanje (simbolizacija): "Skupa sa mrnjom, lanovima prokaenih grupa (parija)

3. 4.

5. 6. 7.

8.

mogu protivno njihovoj volji biti nametnuta obeleja (simboli)... U cilju borbe protiv obeleavanja, simboli mrnje mogu biti zakonski zabranjeni... kao i govor mrnje." Obesoveavanje (dehumanizacija): "Obesoveavanjem se prevazilazi normalna ljudska odbojnost prema ubistvu." Organizovanje: "Genocid je uvek organizovan... Posebne vojne, paravojne ili milicijske jedinice se esto obuavaju i naoruavaju... Kako bi se suprotstavili ovom stadijumu, lanstvo u ovakvim milicijama mora biti zabranjeno zakonom." Polarizovanje: "Grupe koje stoje iza mrnje emituju polarizujuu propagandu... Preventiva moe znaiti zatitu bezbednosti umerenih voa ili pomo grupama za ljudska prava..." Identifikovanje: "rtve se identifukuju i izdvajaju zbog svoje etnike ili verske pripadnosti... Na ovom stupnju, mora se jasno pozvati na uzbunu protiv genocida..." Istrebljivanje: "Na ovom stupnju, samo hitna, brza i nadmona oruana intervencija moe zaustaviti genocid. Moraju biti uspostavljene stvarne sigurne zone ili koridori za evakuaciju izbeglica sa teko naoruanom meunarodnom zatitom." Poricanje: "Poinioci... poriu da su poinili ikakav zloin... Odgovor na poricanje jeste kazna izreena pred meunarodnim tribunalom ili dravnim sudovima."
6

Zakljuak

Genocid kao medjunarodno krivino delo, se moe izvriti i za vreme mira, pa se i po tome razlikuje od ratnih zloina. Za postojanje KD genocid nema znaaja, da li je u potpunosti postignut cilj genocida ili ne; koja je etnika, nacionalna, rasna ili verska grupa izloena genocidu; nema znaaja ni broj prouzrokovanih posledica.
7

Literatura:

- Medjunarodno krivino pravo, Antonio Cassese, 2004. - http://www.bgcentar.org.rs

- Krivino pravo, mr Gordana Mitrovi, 1999. - Medjunarodno krivino pravo, Zoran Stojanovi, 2008. - KZ RS
8