Osnovni pojmovi i koncepti REBT

Teme podseanje na povezanost odnosa izmeu kognicije i emocije racionalno i iracionalno u REBT kognitivne distorzije (veba prepoznavanja) emocionalni poremeaj prema teoriji REBT koncept psihikog zdravlja teorija terapijske promene u REBT emocije po teoriji REBT uvod u razumevanju ABC modela u najavi... konceptualizacija emocionalne epizode prema ABC modelu

Odnos kognicije i emocije

Dve temeljne predpostavke: Psiholoki procesi su neodvojivi i u stalnoj interakciji (oseam-mislim-ponaam se) Evaluiranje (procenjivanje, vrednovanje) predstavlja fundamentalnu ljudsku karakteristiku ovek stvara emociju (emocionalizuje) kada neto snano vrednuje i pridaje stimulusu odreeno znaenje. EPIKTETUS Ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi, ve svojim pogledom na njih Dve bazine bioloke tendencije: misliti racionalno misliti iracionalno

Pogled na ABC model emocionalnog poremeaja

A B H C

Situacija, stimulus, aktivirajui dogaaj, okida (ta se desilo?)

Uverenje (ta ste mislili?)

Posledice Emotivne (kako ste se oseali?) Bihejvioralne (ta ste uradili ili kako ste se ponaali?) (inferencijalni zakljuak)

A: uskoro polaem ispit Revidirani ABC model Simbol G (goals) koji eksplicira CILJEVE pojedinca B bilo bi zaista dobro Ljudi u svaku epizodu svog funkcionisanja -unose svoje ciljeve kao kontekst - moram poloiti ispit! kada bih ga poloio, funkcionisanja - ako ga ne poloim, ali ako i padnem, nije Epizoda poinje to e biti uasno blokade ciljeva sveta! kada doe do i smak

grozno! - ako ne poloim ovaj - ako ga ponovo ispit, to nije dokaz da padnem, to e znaiti sam bezvredan, Racionalno i iracionalno dve strane ljudske prirode ve da sam nesposoban i samo da sam bezvredan! pogreivo ljudsko bie RACIONALNO? Ono to ljudima pomae da ostvare svoje bazine ciljeve i namere = SAMOPOMAUE (self-help) zabrinutost IRACIONALNO? anxioznost (vodim rauna o tome) Kada ljudi razmiljaju, oseaju i ponaaju se na nain koji ih ometa u dostizanju ciljeva panika konstruktivna trema = SAMO-OTEUJUE ili SAMO-PORAAVAJUE (self-defeating)

Racionalna uverenja
RACIONALNA UVERENJA se izraavaju u obliku elja, prioriteta, sklonosti i averzija (nenaklonosti). Dovode do negativnih oseaja nelagode i nezadovoljstva (tuga, zabrinutost, aljenje, uznemirenost) to su zdravi odgovori na negativne dogaaje i ne remete znaajnije tenje prema ve uspostavljenim ciljevima i namerama. Fleksibilna su i ne spreavaju postignue osnovnih ciljeva i namera. Kada je uverenje racionalno? Zasnovano na realnosti U skladu sa logikom Pragmatino, funkcionalno za osobu Otvoreno za diskusiju, fleksibilno Panja! Racionalno uverenje nije racionalizacija! *Racionalno = prihvatanje stvarnosti, realnosti *Racionalizacija = poricanje stvarnosti (potie od uverenja da se mi u ivotu "UOPTE NE BI TREBALI OSEATI NI MALO LOE")

Iracionalna uverenja
IRACIONALNA UVERENJA su obino apsolutna ili dogmatska, izraavaju u obliku krutih zahteva (mora, treba). Dovode do negativnih oseanja koja znaajno remete dostizanje cilja. Podupiru nefunkcionalna ponaanja (povuenost, odgaanje, alkoholizam, zloupotrebu droga)

IRACIONALNO
3

RACIONALNO

o Apsolutni zahtev MORA Ekstremno negativna evaluacija (uas, katastrofa...) Obezvreivanje Nepodnoenje IRACIONALNO o moram se pokazati! ne mogu da zamislim da im se ne svidi moje predavanje! ne uspem li ispau nekompetentan! ne bih podneo neodobravanje

elje, preferencije Realistike procene (loe, nepovoljno) Ne-globalna procena sebe Tolerisanje frustracije

RACIONALNO
eleo bih da me prihvate bilo bi teta da moje predavanje bude neuspeno ako ne uspem to govori o propustima u mom radu bilo bi mi krivo da moj rad ocene kao lo (da im se ne dopadnem)

Kognitivne distorzije
A. Beck

Kognitivne distorzije (greke u miljenju) Bekov koncept

1. SKAKANJE NA ZAKLJUAK- imaju prepoznatljivu formu premisa - zakljuak izveden iz pojedinanog sluaja; nedostaje zakon koji povezuje tu premisu i zakljuak (npr. ona me ne voli niko me ne voli), 2. GATANJE (PRORICANJE SUDBINE) - jedna specifina forma skakanja na zakljuak ( pr. poto svi znaju da nisam pozvana na rodjendan kod te drugarice niko se vie nee druiti sa mnom) 3. FOKUSIRANJE NA NEGATIVNO - preterana generalizacija, diskvalifikacija pozitivnog pr. "Poto mi se ovo dogodilo, ne vidim nita pozitivno u budunosti." 4. DISKVALIFIKOVANJE POZITIVNOG - esto je u vezi sa fokusiranjem na negativno (ali ne mora biti) - primer: klijent se ali na razliite stvari i kada pomene neku lepu stvar (da je bio pohvaljen) odmah je diskvalifikuje (osoba me je pohvalila jer je samo generalno ljubazna) 5. MINIMALIZACIJA - bliska diskvalifikovanju pozitivnog - primer: dobre stvari koje sam uradio su stvar sree, a za loe sam sam kriv 6. EMOCIONALNO REZONOVANJE - veoma esta kognitivna distorzija - stvari se postavljaju naopako npr. poto sam ja besan, to znai da je on bio jako neprijatan prema meni (zamena A i C) 4

7.ETIKETIRANJE - jedna forma preterane generalizacije, moe se odnositi na sebe, druge ili ivot uopte. Primeri: ja sam gubitnik, on je kreten, ivot je nitavan. 8. PERSONALIZACIJA - premetanje svega to se deava na teren sopstvenog bia primer: neki ljudi se smeju kada ulazim u prostoriju, dakle sigurno se meni smeju 9. MILJENJE U TERMINIMA SVE ILI NITA (SVE ILI NIKAD) - primer: ako u neemu ne uspem, ja sam totalni gubitnik ili Ovo to mi se deava je loe, uvek e tako biti i ja nikada neu biti sretan

Veba: prepoznajte tip kognitivne distorzije

Ma dao mi je veu platu, ali me kreten i dalje provocira! Nema anse da poloim vozaki, ve sam jednom pao na poligonu. Kaem ti da e me alterua opet vratiti zbog nekog papira! Nisam ja super uradio test ve je kriterijum bio nizak. Doktor je bio tako utljiv u viziti, sigurno je moja stanje gore nego to mi kau. Jasno je da se ohladio, to bih ja inae plakala svako vee. Razlika u konceptima REBT preferira rad na bazinim iracionalnim konceptima praktiari REBT usredsreuju se na osporavanje svih, a naroito tzv. bazinih iracionalnih uverenja, jer ako klijenti ne napuste ta uverenja, oni e ih najverovatnije zadrati i stvarati iz njih nove iracionalne izvedenice klijente podstiemo da odustanu od svojih apsolutistikih uverenja, ali ih istovremeno ohrabrujemo da imaju snane i trajne elje, tenje i sklonosti i PRIORITETE i da izbegavaju oseanja inferiornosti, povuenosti i nedovoljne ukljuenosti (pasivizacija) Razlika u konceptima primer usmeravanja na IU Kad ulazim u zbornicu ve mi je muka, kolege mi se konstantno smeju. Pretpostavimo da se oni zaista smeju vama. ta to za vas znai? Znai da me ne vare. ta bi mogunost da vas ne vare znaila za vas? Pa kako neko moe da bude imun na to? Naravno da bi to bilo strano! IU = uasno je i neprihvatljivo (za mene) da me drugi ljudi ne vare (ne prihvataju, ne vole, odbacuju i sl.)

Emocionalni poremeaj prema teoriji REBT

Odreenje, glavne kategorije,priroda psihikog poremeaja, ZAHTEVI (bazini zahtev i tri izvedenice)

Odreenje emocionalnog poremeaja u REBT

Samoporaavajua miljenja, oseanja i ponaanja koja nisu nuno psihopatoloka Patologija = stanja kada su tendencije za ponovnim uspostavljanjem reda na samopomaui nain minimalne ili nepostojee (npr. teki oblici depresije); kapacitet za racionalno miljenje je oskudan i disfunkcionalan emocionalni poremeaj traje due i sadri vie poraznih i destruktivnih posledica u ponaanju u odnosu na sebe i sredinu (Lazarus&Ellis)

Kategorije psihikih poremeaja

poremeaji ega osoba postavlja zahteve prema sebi, drugima i svetu ako ti zahtevi nisu ispunjeni u prolosti, sadanjosti ili budunosti osoba postaje uznemirena i okrivljuje sebe. poremeaji nelagode (diskomfort poremeaji) niska tolerancija na frustraciju zahtevi za udobnou i ugodnim uslovima ivota. Neispunjeni zahtevi su okida za stvaranje situacije ja to ne mogu podneti.

Priroda psihikog poremeaja

u osnovi neurotskog poremeaja lei sklonost ljudi da daju apsolutna vrednovanja znaajnim dogaajima u svom ivotu (ABC model emocionalnog poremeaja) = ZAHTEVI, IMPERATIVI primer: vulnerabilnost na neuspeh po REBT-u je MORAM bazini apsolutni imperativ (zahtev)

Forme zahteva MORA (moratiranija)

prema teoriji REBT, tri glavna iracionalna zahteva ili moratorske ideje pomou kojih ljudi sami sebe uznemiravaju su:

ZAHTEV U ODNOSU NA SEBE ZAHTEV U ODNOSU NA DRUGE ZAHTEV U ODNOSU NA IVOT, OKOLNOSTI

1. Zahtev u odnosu na sebe (ja moram)

Ja (ego) apsolutno moram biti dobar u vanim zadacima, naroito u zadobijanju potvrde i priznanja od drugih ljudi, jer u suprotnom sam neadekvatna, bezvredna osoba. Posledice: snana oseanja mrnje prema sebi, anksioznost, depresivnost, suicidalnost i razliita disfunkcionalna ponaanja kao to su odlaganje, povlaenje i opsesivnost

2. Zahtev u odnosu na druge (ti mora)

Ti (drugi ljudi) definitivno mora da me tretira kako zasluujem, fer i ljubazno, jer si u suprotnom ti loa osoba koja zasluuje kaznu Posledice: snana oseanja besa, mrnje, gneva, povreenosti, ljubomore, samosaaljenja; poremeaji ponaanja: zavisno ponaanje, fizika agresivnost, osvetoljubivost, buntovno i hostilno ponaanje 6

3. Zahtev u odnosu na ivot, okolnosti

Uslovi pod kojima ja ivim moraju gotovo uvek biti komforni, prijatni, bezbedni, bez tegoba, meni na ruku, jer u suprotnom je ceo moj ivot nikakav i nepodnoljiv! Posledice: filozofija niske tolerancije na frustraciju vodi u samosaaljenje, oajanje, bes, depresiju i disfunkcionalna ponaanja kao to su povlaenje, inertnost, odlaganje, fobije i adikcije.

IZVEDENICE iz bazinog zahteva

3 osnovne izvedenice bazinog imperativa su: uasavanje dogaaj se ocenjuje kao vie od 100% lo, to je preteran i nerealan zakljuak koji proizilazi iz uverenja to ne sme da se deava ne mogu to podneti (nepodnoenje) to je uverenje da ovek ne moe doiveti nikakvu sreu ako se taj dogaaj desi ili preti da e se dogoditi obezvreivanje (osuivanje) sebe, drugih i ivota uopte, tendencija ljudi da ocenjuju sebe, druge i ivot manje vrednim ili nedostojnim - ako uradim (uradi, desi se) neto to ne smem ili propustim da uinim neto to moram (trebao sam) Izvedenice smatraju se iracionalnim jer takoe ometaju osnovne ciljeve i namere osobe

da rezimiramo...

m mora (treba, ne sme)JA ( (zahtev u odnosu na sebe)TI ( (zahtev u odnosu na druge)zahtev u odnosu na IVOT, OKOLNOSTIizvedenice: uasavanje, nepodnoenje, O o obezvreivanjepr.1: moram pobediti pr.2: ja sam poslednja budala!pr. 1: mora me ispotovati pr. 2: to je najgore to si mogao da mi uradi!pr. 1: to ne bi smelo meni da se deava pr. 2: ne mogu podneti taj gubitak

Izvedenice iz bazinog zahteva (ja) ilustracija 1

moram uspeti BILO BI UASNO DA NE USPEM NE BIH PODNEO NEUSPEH AKO NE USPEM JA SAM GUBITNIK

Izvedenice iz bazinog zahteva (ti) ilustracija 2

mora se prema meni ponaati korektno! 7

uas kako se ponaa prema meni! ne mogu da podnesem (svarim) takvo tvoje ponaanje! ubre jedno kako se ponaa() prema meni!

Izvedenice iz bazinog zahteva (ivot, okolnosti) - ilustracija 3

papirologija za stambeni kredit ne sme biti tako komplikovana!

uas ta ove banke trae! ova papirologija me dovodi do ludila! ovo nije drava ve robija!

Koncept psihikog zdravlja

antiuasavanje, tolerancija na frustraciju i prihvatanje

Koncept psihikog zdravlja u osnovi koncepta psih. zdravlja je filozofija preferencije (prieljkivanja, relativizma) nasuprot filozofije apsolutizma, dogme i zahteva tri znaajne izvedenice iz filozofije preferencije (ja bih ali ne mora tako biti) se smatraju racionalnim zato to ljudima pomau da ostvare svoje ciljeve i redefiniu ih ako se stvari ne mogu realizovati
antiuasavanje uasavanje/katastrofiziranje tolerancija na frustraciju ja to ne mogu podneti prihvatanje osuivanje

1. Antiuasavanje antiuasavanje = priznajem da je loe od 0 do 100% to je vea elja (odnosno neki cilj povezan sa vierangiranim aspektima na lestvici sistema vrednosti neke osobe) to se neuspeh ocenjuje kao intenzivniji, emocionalne posledice su tee, ali ne preko 100!
Primer: teko mi je da prihvatim da je moj sin gej, ali mislim da za mene kao roditelja to nije najgora mogua stvar

2. Tolerancija na frustraciju
osoba potvruje da se desio nepovoljan dogaaj (ili se moe dogoditi) veruje da se dogaaj iskustveno moe dogoditi ocenjuje dogaaj na lestivici kontinuiteta loeg ili nepovoljnog nastoji promeniti neeljeni dogaaj ili ga prihvatiti kao okrutnu stvarnost ako je dogaaj nepromenjiv aktivno sledi druge ciljeve ak i ako se situacija ne moe promeniti Primer: teko mi je iveti s mogunou da e neko saznati da je moj sin gej i prekoreti me zbog toga, ali mogu iveti s tim i biti u kontaktu s njim

3. Prihvatanje
8

osoba sebe, druge i okolnosti prihvata kao pogreiva ljudska bia i odbija da im daje optu ocenu, a ivotni uslovi se prihvataju kao opta stvarnost. VANO: to ne podrazumeva pasivizaciju i preputanje - osoba se moe snano podsticati da promeni realnost! Primer: to se desilo i deavae se mnogim drugim majkama, ao mi je i teko to se desilo ba meni i to to ne mogu da promenim

Filozofija zahteva spram filozofije preferencija (elja)

Mora, treba, ima da bude, neophodno mi je , ne mogu podneti ako... bes, krivica, anksioznost, stid, povreenost Olakanje od emotivne napetosti (sad mi je laknulo) Oseaj emotivne praznine Voleo bih, elim, svia mi se, bilo bi bolje, nadam se

Nezadovoljstvo, razoaranost, aljenje

Zadovoljstvo, srea, radost, ponos

Koncept mentalnog zdravlja u REBT

DUGORONI HEDONIZAM ili sloboda koja ukljuuje disciplinu Odabrati vane ciljeve i aktivno ii ka njima Tolerisanje frustracije Samoprihvatanje

Teorija terapijske promene u REBT

Preduslovi i tipovi (nivoi) promene; zato se psihiki problem odrava?

Teorija terapijske promene

U osnovi optimistiko gledite ljudi imaju izrazitu bioloku sklonost da misle iracionalno, ali i konstruktivnu sposobnost izbora da rade na promeni irac. miljenja i njegovih destruktivnih posledica Razlikujemo:
promenu u A (promena situacije) promenu zakljuka (reinterpretacija A) promena u B (promena na nivou uverenja)

Primer sa klijentom Ljudi na poslu misle da sam budala 9

Po REBTu najtrajnije promene ukljuuju filozofsku promenu irac. uverenja, a promene mogu biti
SPECIFINE - kada ljudi svoje specifine apsolutne zahteve u odreenim situacijamam menjaju u racionalne relativne prioritete OPTE usvajanje generalnog nepristrasnog stava, opte preferencijalne filozofije

PARALELNI NAZIVI TIPOVI PROMENE 1. "Neelegantni" REBT ili A tip promene - promena nekih aspekata aktivirajueg stimulusa, situaciono, simptomsko reenje 2. "Elegantni" REBT ili B tip promene - promena B (uverenja o stimulusu) Promena kroz 3 REBT uvida
1.Emocionalna odgovornost ljudi sami sebe ine poremeenim pomou iracionalnih uverenja koja pridodaju situaciji ili dogaaju 2.Intelektualni uvid ili BC veza ljudi mogu promeniti svoj nain razmiljanja (B) 3.Emocionalni uvid (bihejvioralna proba) za promenu je neophodna akcija! Neophodno je u praksi dokazati da promena uverenja (B) dovodi do promene emotivnog stanja i ponaanja (C)

Opcije odgovora na aktivirajui dogaaj: 1. izbegavanje problem-situacije 2. odustajanje od cilja (ne raditi nita) 3. pokuaj da promeni problem situaciju (A) 4. klijent moe pokuati da redukuje svoju emotivnu uznemirenost, ako svoje zahteve zameni u elje i preferencije, prestane katastrofizirati itd.; Klijent moe postati manje emotivno uznemiren ako pone drugaije da RAZMILJA o svom problemu, ako ga interpretira racionalno (promena B) Koji tip promene je poeljan? U REBTu se preferira opta filozofska promena, ali se na njoj ne insistira. 1. Prihvatljivo je raditi i na promeni u A (klijentu se sugerie da izbegava neugodne situacije ili da se drugaije ponaa) Primer: ugovor sa sinom u vezi sa kunim posetama njegovog partnera i 2. na promeni svojih iskrivljenih zakljuaka o situaciji (reinterpretacija A) Primer: osoba se podstie da proveri tanost svojih pretpostavki zbog ega bi me ljudi iz moje okoline osudili? Odravanje psihikog poremeaja I. Nedostatak jednog od tri uvida: ljudima nedostaje uvid da je njihov psihiki poremeaj prvenstveno odreen apsolutnim uverenjima koje imaju o negativnom dogaaju i stoga veruju da su 10

njihovi poremeaji diktirani (prouzroeni) samom situacijom. Tako oni radije nastoje da menjaju A nego B (primer: gde bi mi bio kraj da se nisam oenio njom! ak i kada ljudi imaju prvi uvid, kada shvate da su njihovi problemi najee dominantno odreeni njihovim uverenjima, ljudi mogu traiti istorijske razloge za ta uverenja umesto da se usmeravaju na njihovu promenu onakvih kakvi su sada (primer: ja znam da bi trebao da se ponaam drugaije u toj situaciji, ali sam nauen da trpim i utim i to je tako) ljudi mogu imati prva dva uvida a ipak zadrati svoj poremeaj jer im nedostaje uvid da samo ako uporno rade i deluju protiv svojih irac. uverenja imaju priliku da ih promene i postanu znatno manje uznemireni (primer: socijalni fobiar koji se ne izlae situacijama) II. Filozofija niske tolerancije na frustraciju (LFT) neudobnost promene, kratkoroni hedonizam, neurotski strah od oseaja lanosti (Maultsby) anksioznost oko anksioznosti - ljudi zadravaju probleme i ograniavaju svoj ivot da bi izbegli doivljaj anksioznosti III. Mehanizmi odbrane (izbegavanje diskomfort anksioznosti) REBT podupire psihoanalitiki stav o mehanizmima odbrane i eksplicira da se te odbrane koriste esto u svrhu izbegavanja odgovornosti i/ili suzbijanja anksioznosti (ako priznam problem, moram ga oceniti kao preteak za podnoenje ili savladavanje) IV. Sekundarna dobit V. Samoostvarujue proroanstvo - ljudi postupaju prema svojim (iskrivljenim) procenama, postupajui na odreeni (disfunkcionalan) nain i iznuujui reakcije drugih ljudi takvim ponaanjem, te izvlae zakljuak koji potvruje njihove poetne pretpostavke VI. Razliiti terapijski i drugi otpori

Emocije po teoriji REBT

osnovni pojmovi i koncepti ZDRAVE I NEZDRAVE NEGATIVNE EMOCIJE prijatne emocije dobijamo to elimo (ljubav, zadovoljstvo, radost, radoznalost, zainteresovanost...) neprijatne (negativne) emocije reakcije na prepreke (frustriranost) ZDRAVE NEGATIVNE EMOCIJE ljudi prirodno doivljavaju tzv. zdrave negativne emocije (tugu, razoaranje, nezadovoljstvo, aljenje) kada njihove elje nisu ispunjene ve emocije imaju konstruktive, motiviue karakteristike pomau ljudima da uklone prepreke sa cilja pomau ljudima da se konstruktivno prilagoavaju u sluaju da njihove elje ne mogu biti zadovoljene NEZDRAVE NEGATIVNE EMOCIJE 11

nezdrave negativne emocije (anksioznost, depresivnost, oseanje krivice, bes) kratkorono mogu pomoi osobi da izbegne neku neprijatnost, ali dugorono gledano remete osobu u dostizanju ciljeva i demotiviu vode u disfunkcionalna ponaanja TERAPIJSKI PRISTUP ZDRAVIM NEGATIVNIM EMOCIJAMA zdrave negativne emocije ne menjamo tokom terapije jer ih smatramo posledicama racionalnog naina razmiljanja! Primer: kako postupamo ako klijent svoj problem definie kao nezadovoljan sam situacijom kod kue

INTERPRETACIJA ZNAAJNOG A OD STRANE OSOBE

TIP UVERENJA Iracionalno moram imati savren nastup; bilo bi uasno da se obrukam

EMOCIJA

dogaaj/okida: izlazak na diplomski ispit Pretnja ili opasnost

Anksioznost

Racionalno zabrinutost (konstruktivna trema) voleo bih da ostavim dobar utisak, (I care = usredreen sam, marim, ali prihvatam mogunost da ne obraam panju, vodim rauna o tome) (potencijalna opasnost po domen bude sve kako zamiljam pretnja po ugled)

INTERPRETACIJA ZNAAJNOG A OD STRANE OSOBE Pretnja ili opasnost Gubitak ili neuspeh Krenje pravila ponaanja (od strane sebe ili drugih); frustracija Krenje sopstvenog moralnog koda; poinjena greka Nepravda poinjena od strane drugih Pretnja eljenom odnosu ili vezi Otkrivanje line neadekvatnosti ili slabosti pred drugima

TIP UVERENJA Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno Iracionalno Racionalno

EMOCIJA Anksioznost Zabrinutost Depresivnost Tuga Bes; Mrnja Nezadovoljstvo Oseanje krivice Kajanje Povreenost Razoarenje Ljubomora Zabrinutost Stid; sramota aljenje

12