Вы находитесь на странице: 1из 202

Republika Srbija

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Beograd, septembar 2003.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

1. 2. 3. 4.

5. 6.

SADR@AJ Uvod ............................................................................................. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa albanskih ekstremista ................................................................................ Karakteristike delovawa ANA ........................................... Podaci o `rtvama nasiqa na KiM ....................................... Organizovani kriminal .......................................................... - Kriminalne aktivnosti na KiM ........................................ - Aktivnosti albanske mafije u svetu ................................. - Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije .... Uloga albanske emigracije .................................................... Panislamski faktor ...............................................................

7 11 17 21 23 23 29 36 38 40

Spisak terorista i pripadnika organizovanih kriminalnih struktura na KiM 1. Hajdin Abazi .................................................................... 2. Ekrem Avdija ..................................................................... 3. Aqu{ Agu{i ..................................................................... 4. Rasim Agu{i ..................................................................... 5. Nazmi Ajeti ....................................................................... 6. Hisni Ahmeti ................................................................... 7. Abdulah Babaqija ................................................................ 8. Masar Bakija ..................................................................... 9. Idriz Baqaj ...................................................................... 10. Afrim Ba{a ....................................................................... 11. Sokoq Ba{ota ................................................................... 12. Bajram Bega ......................................................................... 13. \emajq Bejta ........................................................................ 14. Avni Beri{a ................................................................... 15. Rustem Beri{a ................................................................... 16. [efik Be}iri .................................................................... 17. Qah Brahimaj ................................................................ 18. Ram Buja .......................................................................... 19. [ukri Buja .......................................................................... 20. Jah Bu{ati ................................................................... 21. Jusuf Veqija .................................................................... 22. Azem Veseqi .................................................................... 23. Kadri Veseqi .................................................................... 24. Reyep Veseqi .................................................................... 25. Saqi Veseqi .................................................................... 26. Skender Veseqi .................................................................... 27. Besim Vok{i ..................................................................... 3

46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 59 60 61 62 63 64 65 65 66 67 68 68 69

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

Qatif Fahrudin Jetulah Sabit Gani Adem Jahir Miqazim Jetulah Sokoq [aban Fqorim Agim Yabir Driton Tahir Genc Bisqim Nuredin Imri Gani Elisah Beyet Ahmet Qirim Januz Ba{kim Musa Rifat Sahit Naim Giner Ajvaz Ajet Kadri Mensur Naser Hisni Anton Fadiq Arif Gani \im{it

Ga{i ........................................................................ Ga{i ........................................................................ Gecaj ........................................................................ Gecaj ........................................................................ Geci ......................................................................... Grabovci ................................................................ Demaku .................................................................... Derguti .................................................................. Dibrani .................................................................. Dobruna .................................................................. Dragaj ...................................................................... Ejupi ....................................................................... Eq{ani .................................................................. @arku ..................................................................... @je~i ...................................................................... Zemaj ....................................................................... Zogaj ........................................................................ Zurapi .................................................................... Ibi{i .................................................................... Iqazi ..................................................................... Imeri ..................................................................... Imeri ..................................................................... Imi{ti .................................................................. Isufi ..................................................................... Jakupi ..................................................................... Januzaj ..................................................................... Ja{ari .................................................................... Ja{ari .................................................................... Ja{ari .................................................................... Ja{ari .................................................................... Kadriu .................................................................... Kamberi ................................................................. Karpuzi .................................................................. Kastrati ................................................................ Kastrati ................................................................ Kasumi .................................................................... Keqmendi .............................................................. Kiqaj ...................................................................... Kitaj ....................................................................... Kodra ...................................................................... Krasni}i ................................................................ Krasni}i ................................................................ Krasni}i ................................................................ 4

70 72 74 75 76 77 77 78 79 79 80 81 82 83 84 85 86 86 87 88 89 90 91 92 92 93 94 95 95 96 98 99 99 100 101 101 102 103 103 105 105 106 107

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113.

Emin Jakup Skender Bajram Mazlom Mirsad Agim Ramiz Fatmir Ekrem Isa Muhamet Quqzim Afrim Nuradin Sami Enver Naim Faton Nazif Fadiq [efket Isak Rustem Salih Arif Mali} Seqami Jakup Enver \um{it Nebih Rahman Iqmi Eqmi Ekrem Bedri Ismet Ru`di Reyep Sulejman Abedin Fatmir

Krasni}i ................................................................ Krasni}i ................................................................ Krasni}i ................................................................ Krueziu .................................................................. Kumnova ................................................................. Kurte{i ................................................................. Ku}i ........................................................................ Ladrovci ................................................................ Limaj ....................................................................... Luka ........................................................................ Qatifi .................................................................. Qatifi .................................................................. Qeci ....................................................................... Quqaj ..................................................................... Qu{taku ................................................................ Qu{taku ................................................................ Mavri}i ................................................................. Maqoku .................................................................. Mehmetaj ................................................................ Mehmeti ................................................................. Mujota .................................................................... Musliji .................................................................. Musliu .................................................................... Mustafa ................................................................. Mustafa ................................................................. Mu}oli ................................................................... Ndrecaj ................................................................... Neziri .................................................................... Nura ........................................................................ Oru~i ...................................................................... Osmani ................................................................... Preni}i ................................................................. Rama ........................................................................ Ramu{oli .............................................................. Re~ica .................................................................... Reya ......................................................................... Reyaj ........................................................................ Sadiku .................................................................... Saramati ................................................................ Selimi ................................................................... Selimi ................................................................... Sogojeva ................................................................. Sopi ........................................................................ 5

108 108 109 110 111 112 113 113 114 116 117 117 118 119 119 120 121 122 123 124 125 126 129 130 131 132 132 133 134 135 135 136 136 138 139 140 141 142 142 144 146 146 147

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. 156.

Azem [emsi Fadiq Emru{ Rufki Ismet Gani Ha{im Ahmet Ramiz Sami Avni Adem Abit Sadik Yavit Bujar Daut Ramu{ Nait Safet Yavit Ze}ir Gzim Hekuran Fatmir Sabajdin Agim Ethem Muhamet Emru{ Idriz Besnik [aban [aban Naser Yafer Mustafa [a}ir Adem Eqbasan Bekim Met

Suqa ........................................................................ Suqa ........................................................................ Suqevi} ................................................................. Suma ........................................................................ Suma ........................................................................ Tara ......................................................................... Ta}i ........................................................................ Ta}i ........................................................................ ]iri}i ................................................................... ]iri}i ................................................................... Uk{ini .................................................................. Feta ........................................................................ Ha|ocaj ................................................................... Haziraj ................................................................... Halitjaha ............................................................... Haqiti ................................................................... Haradinaj ............................................................... Haradinaj ............................................................... Haradinaj ............................................................... Hasani .................................................................... Hasani .................................................................... Hasani .................................................................... Hayija ..................................................................... Hayimusa ................................................................ Hoda ........................................................................ Humoli ................................................................... Cena ........................................................................ ^eku ........................................................................ ^eku ........................................................................ ^erkezi .................................................................. Yemajli .................................................................. [abani ................................................................... [aqa ...................................................................... [aqa ...................................................................... [aqa ...................................................................... [atri ..................................................................... [atri ..................................................................... [a}iri ................................................................... [a}iri ................................................................... [ehu ........................................................................ [o{aj ..................................................................... [uti ....................................................................... [uti ....................................................................... 6

148 149 150 151 152 153 154 155 157 158 158 159 160 160 161 162 163 164 165 168 168 169 170 171 171 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 185 187 187 188 189

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, povezan sa raznovrsnim oblicima organizovanog kriminala, predstavqa stalnu opasnost za bezbednost gra|ana i politi~ku stabilnost ne samo na{e zemqe, ve} i drugih dr`ava u regionu.1 Nosioci takvog delovawa imaju za ciq da obezbede legalizaciju svojih kriminalnih aktivnosti i ste~enog bogatstva, da izdejstvuju stvarawe Velike Albanije ili Velikog Kosova kako bi zaokru`ili teritoriju koju smatraju albanskim etni~kim prostorom i pro{irili svoje unutra{we tr`i{te, te da, recipro~no svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politi~ki uticaj i u~e{}e u najvi{im organima vlasti na ovoj teritoriji. Podsticawe nasiqa i stalno proizvo|ewe nestabilnosti na Balkanu, omogu}ava da se navedeni scenario {to efikasnije realizuje. Uspostaviv{i spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci teroristi~kog delovawa osna`ili su svoju politi~ku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovni{tvo, kao i na autohtone albanske politi~ke subjekte, prisiqavaju}i ih na saradwu i ustupke. Tako se u javnosti sti~e utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i wegovom jedinstvenom zalagawu za isti ciq. Me|utim, iza politi~koideolo{kih i nacionalnih motiva za stvarawe jedinstvene
1

Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti ga tretiraju kao deo jedinstvenog etni~kog prostora.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

albanske dr`ave, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika Albanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi odre|enih kriminalnih struktura, koje te`e da se ukqu~e u postoje}e procese politi~ke i ekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje kriminalne poslove. Albanci, posebno sa Kosova i Metohije, razvili su ose}aj kolektivnog identiteta, koji je neophodan preduslov za bavqewe organizovanim kriminalom. Upravo je ovaj element, zasnovan na pripadnosti odre|enoj grupi, povezao albanski organizovani kriminal sa panalbanskim idealima, politikom, vojnim aktivnostima i terorizmom. Relativno univerzalni model funkcionisawa terorizma u svetu, koji se, po pravilu, ve}im delom finansira iz kriminalnih izvora, prihodima od {verca droge, oru`ja, qudi i akcizne robe, primenilo je, svojevremeno, rukovodstvo Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), a sada to ~ine i lideri Albanske nacionalne armije (ANA).2 Na taj na~in, ostvaren je nesmetan i stalan priliv sredstava za teroristi~ke aktivnosti, a vode}e li~nosti OVK i ANA, kao i najglasnije albanske patriote, za kratko vreme, do{le su do enormnog li~nog bogatstva, u uslovima duboke i dugotrajne socijalno-ekonomske krize u regionu. To je dodatni podsticaj {irewu kriminalnih aktivnosti koje, i daqe, predstavqaju nepresu{no vrelo tzv. prqavog novca, kao osnove za obezbe|ivawe kontinuiteta teroristi~kih aktivnosti i permanentno regrutovawe novih boraca. Specifi~nost zajedni~kog modela unutra{weg organizovawa albanskih teroristi~kih i kriminalnih struktura je po{tovawe principa teritorijalne podele, uz uva`avawe interesnih sfera i zona uticaja odre|enih porodica. Shodno tome, u svakoj od navedenih grupacija, bazi~no ~lanstvo pripada fisu, odnosno {iroj porodici, koja je dominantno zastupqena na odre|enoj teritoriji.3

Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenzivirala oru`ane aktivnosti u Makedoniji, na KiM i jugu Srbije, tokom 2002. godine. Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa je ve}ina pripadnika OVK sa tog podru~ja potekla upravo iz ovih porodica.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Precizna teritorijalna i klanovska podela najve}eg dela albanskog dru{tva doprinosi o~uvawu tradicionalnog hijerarhijskog ustrojstva, wegove zatvorenosti i stroge unutra{we discipline pripadnika, koja se i danas sprovodi primenom obi~ajnog zakona Leke Duka|inija, ili po klanskom kodeksu ~asti. Pretwa obaveznog izvr{ewa krvne osvete, u slu~aju izdaje ili prekr{enog dogovora, obezbe|uje potpunu za{titu izvr{iocima teroristi~kih i kriminalnih akata i, istovremeno, predstavqa naj~e{}i motiv ubistava me|u pripadnicima albanske populacije. U periodu formirawa OVK, tokom prve polovine 1993. godine, na ovom podru~ju organizovani kriminal nije bio izra`en. U ciqu, pre svega, naoru`avawa novoformiranih grupa, pripadnici OVK sa podru~ja Drenice i Metohije, povezuju}i se sa svojim ro|acima na privremenom radu u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, [vedskoj i drugim zemqama, koji su bili ukqu~eni i u nedozvoqene aktivnosti, uspostavili su vi{e kanala za preno{ewe oru`ja i opreme, kao i finansijskih sredstava, za potrebe terorista na KiM. Na osnovu toga, postignuta je ~vrsta me|usobna povezanost kqu~nih li~nosti albanskog terorizma i nosilaca organizovanog kriminala na na{em podru~ju sa, u velikoj meri, kriminalizovanom i delom ispolitizovanom albanskom dijasporom, koja predstavqa veoma zna~ajan faktor u funkcionisawu sprege albanskog terorizma i kriminala. Istovremeno, sankcije koje je me|unarodna zajednica primewivala prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, te trgovinska blokada Republike Makedonije od strane Gr~ke, doprineli su da se ranije uspostavqeni putevi {verca droge, iz Turske prema zapadnoevropskom tr`i{tu, preusmere na teritoriju Albanije i KiM. Deo prihoda koji su ostvarivali u ovim nezakonitim poslovima, nosioci tih aktivnosti upla}ivali su u, navodno, humanitarne fondove, iz kojih su finansirane aktivnosti pripadnika OVK. Od gotovo 900 miliona DEM koji su stigli na Kosovo i Metohiju izme|u 1996. i 1999. godine, polovinu ~ini novac ste~en trgovinom narkoticima, {to je stru~wake Interpola, u decembru 2000. godine, uputilo na zakqu~ak da su aktivnosti 9

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawe nelegalno zara|enog novca. Kanale za ilegalno transportovawe droge, OVK nije koristila samo kao na~in da se heroin prebaci u Evropu, radi sticawa ogromnog profita, ve} i za ubacivawe oru`ja na Balkan. Droga je direktno razmewivana za oru`je, ili je ono kupovano novcem zara|enim od trgovine narkoticima u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, na Kipru, Italiji, Crnoj Gori, [vajcarskoj i u Turskoj. List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdwu ameri~kih agenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sa pro{irenom mre`om organizovanog kriminala, ~iji je centar u Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju, ukazuju da se radi o jednoj od najmo}nijih organizacija za krijum~arewe heroina na svetu, a da se ve}i deo profita ostvarenog ovom nelegalnom delatno{}u, usmerava na kupovinu oru`ja za OVK. Dolaskom me|unarodnih snaga na KiM, izvr{ena je dezintegracija i formalna demilitarizacija OVK, ali ova organizacija ni do danas nije prekinula svoje delovawe. Deo sastava preusmerio je aktivnosti na politi~ki plan, kroz stranke Demokratska partija Kosova (DPK)4 i Alijansa za budu}nost Kosova (ABK)5, a oko 10.000 pripadnika obuhva}eno je transformacijom OVK u Kosovski za{titni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku slu`bu (KPS). S obzirom da revitalizacija privrednih aktivnosti, kao jedinog legalnog izvora zarade za stanovni{tvo, nije adekvatno sprovedena, zna~ajan broj terorista nastavio je da proizvodi nasiqe, bave}i se kriminalom. Formirawe ANA, kao teroristi~ke organizacije, bilo je utoliko lak{e {to su weno organizaciono i operativno jezgro ~inili vode}i pripadnici biv{e OVK, opredeqeni da finalizuju ranije zacrtane ciqeve i zavr{e etni~ko ~i{}ewe Kosova i Metohije, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija.
4

Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, od osnivawa, nalazi se Ha{im Ta}i. Osnovana je 14. oktobra 1999. godine, pod nazivom Partija demokratskog progresa Kosova, da bi sada{we ime dobila 20. maja 2000. godine, pred lokalne izbore na KiM. Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{a Haradinaja, jednog od glavnih komandanata OVK.

10

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK, koristi identi~ne metode delovawa, kanale za dopremawe oru`ja, pa ~ak i iste bankovne ra~une i, navodno, humanitarne fondove u inostranstvu, preko kojih obezbe|uje zna~ajna sredstva za svoje aktivnosti. Name}e se zakqu~ak da se organizovani kriminal na KiM, preuzimaju}i strukturu i infrastrukturu OVK, razvijao i granao uporedo sa albanskim terorizmom, te da sada predstavqa stabilnu, ali i ekspanzivnu materijalno-finansijsku bazu albanskog teroristi~ko-separatisti~kog pokreta u celini. Juna 2003. godine, Beri Fle~er, portparol UNMIK policije na KiM, u izjavi za medije, rekao je da je jedna od najve}ih prepreka sa kojom se snage UN suo~avaju, duboko ukorewena albanska mafija, koja koristi nacionalisti~ke parole kosmetskih Albanaca onda kada to odgovara wenim potrebama.6

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa albanskih ekstremista

Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bio Bujar Buko{i, azilant u Nema~koj, u vezi konstituisawa paralelnog sistema albanske vlasti na KiM, rezultirale su osnivawem Oru`anih snaga Republike Kosovo (FARK).7 U ovoj formaciji okupili su se separatisti~ki opredeqeni biv{i oficiri nekada{we JNA albanske narodnosti, sa namerom da obrazuju profesionalno jezgro vojske Kosova. Inicijativa nije za`ivela, a lider ove grupacije Ahmet Krasni}i ubijen je, 1997. godine, u Tirani.8

"Svaki put kada uhapsimo nekog gangsterskog lidera, on se umota u albansku zastavu, a ulice postanu preplavqene demonstrantima. Ovo nije dru{tvo pogo|eno organizovanim kriminalom, ve} dru{tvo zasnovano na organizovanom kriminalu", izjavio je Fle~er. Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnih oru`anih snaga nezavisnog Kosova. Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade Kosova, ina~e jedan od osniva~a OVK i kqu~na li~nost u stvarawu wene logistike. Pristalice Ibrahima Rugove i DSK Haqitiju pripisuju i ubistvo Tahira Zemaja, drugog komandanta FARK, koji je likvidiran po~etkom januara 2003. godine.

11

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuo DSK, zbog rivaliteta me|u albanskim partijama, pripadnici ovih snaga, iako profesionalno potpuno obu~eni, nisu ostvarili zna~ajnije pozicije i uticaj u okviru OVK kojoj se potom, sastav FARK prikqu~io, me|utim sukobi izme|u pripadnika ove dve organizacije postoji i daqe. Organizaciju OVK osnovali su najekstremniji ~lanovi Nacionalnog pokreta Kosova (NPK) i Narodnog pokreta za oslobo|ewe Kosova (NPOK), tada ilegalnih grupacija, koje su predvodili levi~arski ekstremisti, pripadnici takozvane marksisti~ko-lewinisti~ke struje.9 Prve oru`ane grupe OVK na podru~ju Drenice predvodio je Adem Ja{ari, iz Doweg Prekaza, a ~lanovi su bili wegovi bli`i i daqi ro|aci, uglavnom lica sklona nasilni~kom pona{awu i vr{ewu sitnih kriminalnih radwi. Kasnije su im se pridru`ili biv{i oficiri JNA i pripadnici MUP-a Srbije albanske narodnosti, koji su odbili lojalnost dr`avi i wenim organima, kao i u~esnici oru`anih sukoba na podru~ju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sa ste~enim ratnim iskustvom. Uprkos tome {to inicijalni sastav ove organizacije nije imao reputaciju kojom bi privukao nove ~lanove, OVK je, za relativno kratko vreme, uspela da postigne zna~ajnu masovnost. Razlog tome je, prvenstveno, opredeqenost vode}ih li~nosti albanske zajednice za otcepqewe KiM od Republike Srbije, koji, s obzirom na nagla{ene patrijarhalne odnose, imaju odlu~uju}i uticaj na svoje sunarodnike. Gotovo identi~ne efekte imao je i teror, sproveden od strane lokalnih teroristi~kih {tabova nad "indiferentnim" delom albanske populacije. Organizuju}i tzv. trojke, ekstremisti su pose}ivale predvodnike fisova i pretile likvidacijom pojedinih ~lanova onih
9

U odnosu na sve ostale politi~ke stranke na KiM, NPK jedina ima tzv. politi~ki kontinuitet, s obzirom da je proiza{la iz ranijih levi~arski opredeqenih ilegalnih organizacija, kao {to su Crveni narodni front i Narodni pokret za Republiku Kosovo, nastali sedamdesetih i osamdesetih godina. [to se NPOK ti~e, osnovan je 1993. godine, kao ilegalna organizacija sa programskim zadatkom "borbe protiv srpskog okupatora". Sada su NPK i NPOK legalne partije, koje imaju predstavnike u Skup{tini Kosova, iako se nisu odrekle svog politi~kog radikalizma, odnosno zagovarawa stvarawa Velike Albanije, kori{}ewem svih raspolo`ivih sredstava i metoda.

12

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

porodica koje ne budu dale svoje predstavnike za jedinice OVK.10 Ja~awu OVK zna~ajno je doprineo i novac od kriminala, kao i pomo} albanske dijaspore. Nema~ka policija je, u martu 1999. godine, ustanovila da je porast trgovine heroinom, kojom se na tr`i{tu Nema~ke, [vajcarske i skandinavskih zemaqa, bave Albanci, koincidirao sa naglim ja~awem OVK. Konstatovano je da se, od lako naoru`ane seqa~ke vojske, kakva je bila nekoliko godina ranije, OVK razvila do sile od vi{e desetina hiqada qudi, opremqenih raketnim baca~ima, protivtenkovskim naoru`awem i pu{kama AK-47.11 Najve}u brojnost OVK je imala tokom NATO bombardovawa, kada je pod oru`jem okupila preko 20.000 pripadnika. Formirane su brigade koje su, bez zna~ajnije me|usobne koordinacije, dejstvovale u sedam operativnih zona - Drenica, Pa{trik, Duka|in, [aqa, Lab, Nerodimqe i Karadak (mape br. 1, 2 i 3). Centralna komanda uspostavqena je dolaskom Agima ^ekua na ~elo Glavnog {taba, a izvr{eno je i teritorijalno prekomponovawe formacija, {to je dovelo do ukidawa zone Nerodimqe. Transformacijom OVK, oko 5.000 wenih ~lanova ostalo je u vojnim strukturama, pod nadzorom me|unarodnih snaga, uglavnom u redovima KZK.12 S obzirom da je KZK preuzeo Glavni {tab OVK, na ~elu sa Agimom ^ekuom, ali i gotovo kompletan komandni sastav OVK, name}e se zakqu~ak da je formacija zadr`ala i sa~uvala organizaciono i operativno jezgro OVK (mapa br. 4).13 Anga`ovawem tih lica, biv{ih terorista koji su,
10

Postojala je i mogu}nost da se u~e{}e u jedinicama OVK "otkupi", ispla}ivawem od 2 do 5 hiqada DEM lokalnom komandantu OVK, navodno za potrebe organizacije, iako je zna~ajan deo tih sredstava zavr{avao u privatnim yepovima. "The Times", 24. mart 1999. godine, tekst pod nazivom "Novac od droge povezan je sa kosovskim pobuwenicima", autori su dopisnici iz Bona Royer Bojs i Eske Rajt. Ova formacija je osnovana od strane misije UN na KiM, kao "uslu`na agencija za hitne intervencije". Za popuwavawe prvobitno planiranih 3.052 mesta, u okviru aktivnog, i 2.000 pripadnika, takozvanog pasivnog sastava KZK, konkurisalo je 17.348 biv{ih ~lanova OVK i 2.923 civilna lica. Tada{we albansko rukovodstvo poku{alo je da prejudicira ulogu KZK, unose}i u wegov naziv pridev mbrojtje, koji ima dvojako zna~ewe - za{titni i odbrambeni, zbog ~ega me|unarodni predstavnici insistiraju na upotrebi naziva na engleskom jeziku (Kosovo Protection Corps), koji ne postavqa takvu nedoumicu.

11

12

13

13

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju i stru~no usavr{avaju, sastavu KZK je data mogu}nost da, kroz obuku i instrukta`u, kao i neposrednim u~e{}em u akcijama, pru`a kadrovsku i logisti~ku pomo} kasnije nastalim albanskim teroristi~kim i ve} postoje}im kriminalnim organizacijama. Ubrzo nakon formirawa KZK, u izve{taju OEBS, novembra 1999. godine, navedeno je da postoje podaci prema kojima su pojedine zlo~ine i zlostavqawa stanovni{tva po~inili pripadnici KZK, {to su, 2003. godine, potvrdili i predstavnici UN na KiM, navode}i da su upoznati sa ~iwenicom direktne ume{anosti pojedinih pripadnika KZK u teroristi~ke akte po~iwene u ovom regionu.14 Pored politi~kih motiva, na formirawe Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca (OVPMB) i Oslobodila~ke nacionalne armije (ONA), koje su bile zadu`ene za pokretawe oru`anih akcija na teritoriji juga Srbije i zapadne Makedonije, krajem 1999. godine, uticala je i potreba albanskih teroristi~kih lidera da, na taj na~in, kanali{u aktivnost velikog broja nezaposlenih pripadnika OVK. U navedenim organizacijama, komandu su preuzele li~nosti iz lokalnog miqea, koje su kroz OVK pro{le vojnu obuku i stekle potrebno iskustvo. Sredinom 2003. godine, pripadnici UN policije na KiM konstatovali su da je, od novembra 2000. godine, po~elo {irewe aktivnosti albanskih ekstremisti~kih grupa na jug Srbije i sever Makedonije, pri ~emu se teritorija KiM koristi kao uto~i{te i baza iz koje se sprovode ove destabilizuju}e operacije. Primewivan je istovetan, u osnovi kriminalan na~in vrbovawa pripadnika na terenu, u nastojawu da se javnost uveri da brojnost ~lanstva odgovara koli~ini wihovog nacional-patriotizma. Kriminalno pona{awe pripadnici ovih organizacija ispoqavali su i prilikom nasilnog oduzimawa imovine od gra|ana, naro~ito

14

"The Halifax Herald Limited", od 2. juna 2003. godine, autor teksta Skot Tejlor.

14

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe "oslobodila~ke borbe".15 Tokom 2001. godine, intenzivirani su oru`ani sukobi albanskih terorista sa snagama bezbednosti na jugu Srbije, planirani i logisti~ki podr`ani od strane pojedinih ~lanova komande KZK, sa sedi{tem u Gwilanu.16 Tako|e, me|u teroristima u OVPMB identifikovano je i vi{e pripadnika KZK, koji su bili anga`ovani na izvo|ewu konkretnih teroristi~kih akcija. Komandant OVPMB bio je [efket Musliji, do tada lokalni kriminalac, sa {tabom u Dobrosinu, dok su regionalni {tabovi bili locirani u mestu ^ar, gde je komandant bio Muhamet Yemaiqi, zvani "Robeqi", te u Breznici, pod komandom Ridvana ]azimija, zvanog "Le{i". Zna~ajnije koncentracije terorista postojale su i u Muhovcu, Kon~uqu i oblasti Velikog i Malog Trnovca. Za aktivnosti OVPMB, kao i ONA, regionalna komanda i operativni sastav KZK obezbe|ivali su celokupnu logistiku, tako {to su pripadnici KZK na teritoriji KiM vr{ili regrutaciju novih ~lanova tih organizacija, zatim wihovu obuku i tajno prebacivawe na krizna podru~ja. Iako su imali obavezu da snagama KFOR predaju svo raspolo`ivo naoru`awe, pripadnici KZK su sa~uvali zna~ajan deo tog arsenala i ustupili ga na kori{}ewe teroristima iz OVPMB i ONA. Ovo oru`je na{lo se i na ilegalnom tr`i{tu na KiM, {to je dodatno doprinelo intenzivirawu svih oblika kriminalnih aktivnosti u regionu. Aktivnosti OVPMB finansirane su, ve}im delom, nelegalnom trgovinom cigaretama i drogom, na relaciji izme|u Gr~ke, Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom vi{e legalno
15

Krajem januara 2001. godine, OUP Bujanovac je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo razbojni{tvo i razbojni~ka kra|a, protiv Qirima Jakupija, zvanog Nacist, ~lana {taba OVPMB za Bujanovac, zbog nasilni~kog pona{awa, otima~ina i ucena bogatijih sunarodnika. Me|u wima je bio i [a}ir [a}iri, poreklom iz Oraovice, kod Pre{eva, tada{wi zamenik komandanta 6. regionalne teritorijalne grupe KZK, dok je Junuz Musliji, iz Bujanovca, bio oficir logistike pomenute zone. Aktivnosti ONA u zapadnoj Makedoniji organizovao je Daut Haradinaj, koji je, tokom 2001. godine, obavqao du`nost komandanta 3. regionalne teritorijalne grupe KZK.

16

15

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan je za finansirawe nekoliko kampova na KiM, u kojima su obu~avani teroristi, za kupovinu savremenog oru`ja, kao i za honorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih zapadnih zemaqa. Oru`je i vojna oprema za OVPMB obezbe|ivani su tako {to su ~lanovi organizacije {vercovali oru`je u ciqu sopstvene zarade, a deo su stavqali na raspolagawe organizaciji. Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i preko grani~nih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja. Pripadnici OVPMB oru`je su kupovali i preko pojedinih pripadnika KZK, koji su, sa biv{im ~lanovima OVK, formirali sopstvene kanale za ilegalnu trgovinu, preko teritorije KiM.18 Nakon demilitarizovawa OVPMB, pojedini weni komandanti organizovali su ilegalno prebacivawe dela naoru`awa na teritoriju Makedonije, za potrebe pripadnika ONA, na ~emu su neki od wih ostvarili znatnu li~nu korist.19 Neposredno posle demilitarizovawa OVPMB, od strane pripadnika te organizacije, koji kao fiktivne izbeglice sa juga Srbije borave na teritoriji KiM, nastoje}i da izbegnu eventualnu krivi~nu odgovornost zbog u~e{}a u teroristi~kim napadima, na podru~ju Gwilana je formirana Oslobodila~ka vojska isto~nog Kosova (OVIK).20 O~ekivawa da }e ova formacija nastaviti borbu za pripajawe Pre{eva, Bujanovca i Medve|e nezavisnom Kosovu, koju je zapo~ela OVPMB, nisu se

17

Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partije Albanaca, iz Makedonije. U jeku oru`anih sukoba na podru~ju Bujanovca, od februara do maja 2001. godine, Qirim Jakupi je, za ovu organizaciju, od Nuredina Qu{takua, komandanta 114. brigade, u okviru 2. regionalne teritorijalne grupe KZK, nabavqao savremeno oru`je (automatske pu{ke, pu{komitraqeze, "zoqe", tzv. nitroglicerinske topove i drugo). Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao je Mustafa [a}iri, zvani "komandant [petim", ina~e zamenik komandanta Glavnog {taba OVPMB. U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao u OVPMB.

18

19

20

16

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedila ve}u masovnost ~lanstva.21 Posle zvani~nog progla{ewa raspu{tawa OVK, oktobra 1999. godine, u razli~itim intervalima, na teritoriji KiM su registrovane aktivnosti oko 40 oru`anih grupa Albanaca, sa po 10 do 300 aktivnih ~lanova, uglavnom iz redova biv{e OVK i lica sklonih vr{ewu kriminalnih radwi. Ve}i broj ovih grupa formiran je na inicijativu ili neposrednim anga`ovawem Rustema Mustafe, zvanog "komandant Remi", Fatmira Humolija i pojedinih oficira KZK, a deluju pod patronatom Ha{ima Ta}ija, Ramu{a Haradinaja, ili tzv. albanskih tajnih slu`bi formiranih na KiM.22 Prioritetne aktivnosti pripadnika ovih grupa u funkciji su zastra{ivawa srpskog stanovni{tva i etni~kog ~i{}ewa teritorije KiM, likvidacije potencijalnih svedoka za eventualne ha{ke optu`nice protiv albanskih terorista i eliminacije politi~kih protivnika i wihovih saradnika. Posebno su zapa`ene aktivnosti grupa koje se nazivaju "Ideaqi", "Skifteri", "BIA", "Ka{tjela", "Veliki orlovi", "Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi", "Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit", "Bezbednost otaybine", "Nacionalna zastava" i druge.

2. Karakteristike delovawa ANA

Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih albanskih teroristi~kih i separatisti~kih grupa u regionu, ANA je, tokom 2003. godine, intenzivirala oru`ane aktivnosti, koje prati sna`na medijska propaganda. Ova organizacija je osnovana krajem 1999. godine, ali se zna~ajnije eksponirala u drugoj polovini 2001. godine.
21

Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji je osnovana Oslobodila~ka vojska Ilirida. U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnog sudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.

22

17

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tokom razoru`avawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijem sastavu su bili i biv{i ~lanovi OVK i OVPMB, taj proces je, od samog po~etka, dezavuisan masovnim prelaskom pripadnika ove organizacije u redove novoformirane ANA, i to bez ikakve procedure, ve} samo promenom amblema na uniformi. Na taj na~in, albanski teroristi su nastavili svoje aktivnosti, bez bojazni da }e snositi sankcije me|unarodne zajednice, koja je proglasila ONA za teroristi~ku organizaciju, {to tada nije bio slu~aj sa ANA. Teroristi ANA vr{e opservirawe i pra}ewe kretawa i aktivnosti pripadnika policije i vojske, formiraju {tabove, dopremaju oru`je za svoje akcije i skladi{te ga u posebne baze, mobili{u i obu~avaju ~lanove, te obezbe|uju wihovo prebacivawe do mesta izvr{ewa akcija, kao i povla~ewe na bezbednu teritoriju. U organizacionom pogledu, ANA je vojno krilo {ire politi~ke grupacije Front za nacionalno ujediwewe Albanaca (FNUA), u okviru koje deluju jo{ i informativna slu`ba pod nazivom Albanska nacionalna bezbednost (ANB), te Albanski nacionalni fond (ANF), kao centralno finansijsko telo.23 Osniva~ FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane, ~ija je sestrinska stranka na KiM veoma ekstremna Partija nacionalnog ujediwewa (UNIKOMB). Predsednik FNUA je Gafur Adiqi, koji koristi pseudonim Vaqdet Vardari, poreklom iz Ki~eva, u Makedoniji, dok je Hidajet Be}iri, zvani Aqban Vjosa, politi~ki sekretar FNUA, iz Albanije, bio ~lan Centralnog komiteta Partije rada, svojevremeno jedine stranke u komunisti~koj Albaniji. U rukovode}em sastavu FNUA je, ina~e, vi{e lica iz Albanije, me|u kojima su pojedini akademici i javne li~nosti. ANA je organizovana po teritorijalnom principu, u "divizije" sa {tabovima. Za KiM i jug Srbije, u oblasti koja se naziva Dardanija, nadle`na je tzv. divizija "Adem Ja{ari", sa sedi{tem u Gwilanu. U zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvuje divizija "Skenderbeg", sa {tabovima u Debru i Tetovu, ~iji se
23

FNUA se, u vreme svog osnivawa, septembra 2001. godine, zvao Nacionalni komitet za oslobo|ewe okupiranih teritorija (NKOOT), a naziv je promewen sredinom jula 2002. godine. ANB i ANF su osnovani po~etkom 2003. godine.

18

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija "Malesija" pokriva istoimeno podru~je u Crnoj Gori, sa {tabom u Ulciwu, i direktno je vezana za {tab u Skadru, dok je divizija "]amerija" zadu`ena za sprovo|ewe aktivnosti u ju`noj Albaniji i severnoj Gr~koj. (mapa br. 5) Komandant ANA je general Vigan Gradica, a na~elnik glavnog {taba Ekrem Aslani. Lideri ANA, me|u kojima je vi{e reaktiviranih komandanata OVK, OVPMB i ONA, kriju se iza pseudonima Iqir Vardari, Korab Hoya i Vaqon Fqamuri. U glavnom {tabu ANA, anga`ovani su pojedini penzionisani ili biv{i oficiri albanske armije.24 U strate{kom i takti~kom pogledu, ANA je opredeqena za gerilsku borbu, sa brzim udarima po vojnim i policijskim formacijama na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, kao i Republike Makedonije, posle ~ega se izvr{ioci povla~e na Kosovo i Metohiju, gde im je logisti~ka baza koja funkcioni{e uz u~e{}e dela sastava KZK. Na teritoriji KiM, ANA organizuje provokacije i napade u ciqu podsticawa iseqavawa Srba i obeshrabrivawa wihovog organizovanog povratka. U dogledno vreme, po ve} primewenom scenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacija planira {irewe oru`anih sukoba i na teritoriju Crne Gore, ali i severne Gr~ke, sa krajwim ciqem zaokru`ivawa teritorija, za koje smatraju da im istorijski pripadaju. Operativni sastav ANA na KiM i jugu Srbije broji oko 650 terorista, od kojih je ve}ina locirana na podru~ju Kosovske Kamenice i Gwilana, gde se nalaze i stalni kampovi za obuku.25 Pripadnici ANA opremqeni su lakim pe{adijskim naoru`awem, ru~nim raketnim baca~ima, lakim prenosnim sistemima PVO i obu~eni za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima i elektronskom opremom. Delovi ove teroristi~ke organizacije rasprostraweni su po celoj Evropi, budu}i da u mnogim zemqama ANA ima svoje
24

U rukovodstvu ANA su i Isuf Suqaj, Hekuran Aslani, Idriz Smotaha, te Spiro Butka i Genc Sefa, koji su imali visoke funkcije i u sastavu OVK. Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetina do 2-3 hiqade naoru`anih terorista.

25

19

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca za finansirawe, preko ANF sa sedi{tem u Cirihu. Transakcije se odvijaju na relaciji Tirana-Debar-Pri{tina. Iz dijaspore se novac sliva na ra~une Dauta Zurija, u Be~u, i firme "Karavan", u Tirani, vlasni{tvo saudijskog biznismena Ja{ina Kadija. Sredstva iz Saudijske Arabije za firmu "Karavan" peru se preko gra|evinskih firmi "Mak Albanija" i "Cement Albanija", ~iji je vlasnik Abdul Latif Sala. Novac se zatim, u Tirani, upla}uje banci "Dardanija", vlasni{tvo Bujara Buko{ija. Preno{ewe novca na KiM obavqao je Ismet Krueziu, koga su pripadnici me|unarodnih snaga uhapsili avgusta 2002. godine, a wegove aktivnosti su bile povezane sa islamskom nevladinom organizacijom "Jeta", koju finansira Islamska banka za razvoj, u Tirani. Snabdevawe naoru`awem i opremom pripadnika ANA vr{i se preko KZK, dok se nabavke realizuju preko pojedinih firmi registrovanih u Evropi. Glavni koordinator ovih aktivnosti, do wegovog hap{ewa, bio je Daut Haradinaj, tada{wi komandant regionalne teritorijalne grupe "Duka|in". Akcija postavqawa eksploziva na `elezni~ki most kod Zve~ana, izvedena aprila 2003. godine, pokazala je da je u redovima ANA anga`ovan odre|eni broj pripadnika KZK.26 Posle ove akcije, ANA je od strane {efa UNMIK Mihaela [tajnera progla{ena za teroristi~ku organizaciju, sa zabranom delovawa na teritoriji KiM. Pojavqivawe pripadnika ANA u seoskim sredinama podse}a na istupawa ~lanova OVK, tokom 1996. i 1997. godine, kada su, metodama zastra{ivawa, a kasnije i likvidacijama, prisiqavali albansko stanovni{tvo da im se masovnije prikqu~i. Tako su, marta 2003. godine, pripadnici ANA izvr{ili tipi~nu kriminalnu egzekuciju, kada su ubili Adema Ahmetija iz sela Prekaze, op{tina Srbica, a zatim izvr{ili napad na porodicu Ramiza Fejzaja, iz sela Radovac, op{tina Pe}, koji je te{ko rawen. Ovoj akciji predhodilo je pismeno upozorewe Fejzaju da mora da bude lojalan "nacionalnoj stvari" i prekine sve kontakte sa Srbima.
26

Prema nekim procenama, u redove ANA ukqu~en je gotovo celokupan rezervni sastav KZK, od oko 2.000 pripadnika.

20

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom, na {ta ukazuje podatak da je, nakon bomba{kog napada na zgradu suda u Strugi, po~etkom prole}a 2003. godine, ova teroristi~ka organizacija preuzela odgovornost, navode}i da se radi o reakciji na hap{ewe dvojice {efova albanske mafije u Makedoniji.

3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM

Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih i ekonomskih motiva. Najbrojniji i, po na~inu izvr{ewa, najokrutniji su napadi Albanaca na Srbe i Crnogorce, izvr{eni zbog nacionalne mr`we, u ciqu etni~kog ~i{}ewa. Uo~qivo je da je veliki broj ovih zlo~ina planski izvr{en, a da su rezultati istrage ~esto ukazivali na ume{anost OVK, odnosno sada ANA, ali je mali broj izvr{ilaca otkriven, {to su, u svojim izve{tajima, potvrdili i predstavnici OEBS u Pri{tini.27 U periodu od dolaska me|unarodnih snaga na KiM, do 23. avgusta 2003. godine, albanski teroristi su, na teritoriji Pokrajine i op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, izvr{ili ukupno 6.571 napad, od ~ega 5.962 na Srbe i Crnogorce, 207 na Albance, a 335 na lica drugih narodnosti. U istom periodu, na pripadnike policije izvr{eno je 57, a na predstavnike Vojske SCG ukupno 10 napada. Tom prilikom, ubijeno je 1.206 lica, a raweno 1.319 gra|ana i 15 policajaca. Sudbina 846 osoba, od ukupno 1.146 otetih lica, za sada nije poznata. Tokom 2003. godine, albanski teroristi izvr{ili su 338 teoristi~kih napada (299 na Srbe i Crnogorce, 34 na Albance i 5 na pripadnike ostalih nacionalnosti), ubili su 14 lica (8 Srba i Crnogoraca i 6 Albanaca), a povredili 57 osoba (od toga 37 Srba i Crnogoraca), otet je jedan Srbin (koji je ubijen) i dva Albanca (jedan je uspeo da pobegne, a o drugom licu se ni{ta ne zna).

27

Sredinom 2003. godine, zapadni mediji su konstatovali da su, od juna 1999. godine, najve}i broj teroristi~kih napada po~inili albanski ekstremisti nad Srbima i pripadnicima drugih etni~kih mawina. Rezultat je proterivawe gotovo 240.000 nealbanaca sa KiM, dok su pripadnici mawina koji su ostali u Pokrajini, grupisani u izolovanim enklavama.

21

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanaca koji su na listi svedoka ili su svedo~ili protiv optu`enih pripadnika OVK. @rtve ovog oblika mafija{kog postupawa su Azem Musaj i Sadri Reyaj, a napadi su izvedeni i na Iqira Beri{u, iz Jaweva, Reyepa Keqmendija, iz Pe}i, Sejdija Maqokua, iz Obili}a, i druga lica. U periodu od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude jednom broju pripadnika teroristi~kih grupa, podmetnute su ili ba~ene eksplozivne naprave na vi{e lokacija u Pri{tini, Podujevu, ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Lipqanu, Kosovu Poqu i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bile su ku}e Ibrahima Rugove i Neyata Dacija, vode}ih li~nosti DSK, ~iji su istaknuti ~lanovi i ranije bili `rtve obra~una sa politi~kom pozadinom. Rivalitet koji postoji izme|u FARK, kao formacije profesionalnih vojnika i heterogene, kriminalizovane grupacije OVK, odnosno sada ANA, razlog je zna~ajnog broja tzv. politi~kih ubistava. Pri tome, najve}i broj `rtava ovih napada su istaknuti ~lanovi DSK.28

28

OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivista DSK, ~lanova Vlade RK i komandanata FARK. Za ove akcije bila je zadu`ena grupa "Orlovi", koja je bila u direktnoj vezi sa [IK. Pored Ahmeta Isufija i Tahira Zemaja, koji su bili na ~elu FARK, ubijeni su i Enver Maqoku, {ef Informativnog centra DSK u Pri{tini, Fehmi Agani, potpredsednik DSK, Yemaiq Mustafa, savetnik Ibrahima Rugove za informisawe, Besim Dujaku, ~lan Rugovinog obezbe|ewa, Sali ^ekaj, predsednik ogranka DSK za Nema~ku, kao i ve}i broj uglednih ~lanova u mawim mestima.

22

Komandanti operativnih zona OVK (1999. godina)

Rahman Rama [aqa Sami Qu{taku

Rustem Mustafa Lab Drenica Duka|in

Karadak

Pa{trik Ramu{ Haradinaj

Ahmet Isufi Nerodimqe

Tahir Sinani [ukri Buja

Mapa 1.

Raspored organizovanih kriminalnih klanova

Ta}i Veseqi Luka Haqiti Ahmeti Beri{a

Geci Qu{taku Ja{ari [abani [aqa Krueziu Buja Hazroli Krueziu Suma Mustafa

Haradinaj Babaqija

Ga{i Sinani Ba{a Saramati

Mapa 2.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

KOSOVO I METOHIJA

Mapa 3.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti (2000. godina)

4
4. Rahman Rama 1. Sami Qu{taku

1 5
5. Rustem Mustafa

3. Gzim Ostremi

6. [ukri Buja 2. Ramu{ Haradinaj

KOSOVO I METOHIJA

Mapa 4.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Teritorijalna organizovanost ANA po divizijama


divizija "Malesija"

divizija "Adem Ja{ari"

divizija "]amerija"

divizija "Skenderbeg"

Legenda: - [tab divizije "Skenderbeg" za oblast Makedonija) nalazi se u Debru i Tetovu; -

Ilirida

(zapadna

[tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije) nalazi se u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici, a za KiM u Prizrenu i Pri{tini; [tab divizije "Malesija" za oblast Malesija (Crna Gora) nalazi se u Ulciwu, a direktno je povezan sa {tabom u Skadru; [tab divizije "]amerija" za oblast ]amerija (ju`na Albanija).

Mapa 5.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

4. Oganizovani kriminal - Kriminalne aktivnosti na KiM Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna posledica teroristi~kih aktivnosti OVK, ~iji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadle`nosti.29 Pored {verca narkotika, organizovane kriminalne grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oru`jem, cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijum~arewem belog robqa i preprodajom qudskih organa. Veoma zastupqeni oblici organizovanog kriminalnog delovawa Albanaca su i reketirawe, ucene i nasilni{tvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za finansirawe teroristi~kih grupacija na ovom podru~ju.30 Zastra{ivawe i proterivawe Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva sa prostora KiM, tako|e, predstavqa lak izvor zarade, s obzirom da prodajom napu{tenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice sti~u ogromne prihode. Delom novca dobijenog na ovaj na~in, biv{i lideri OVK ispla}uju dugove snabdeva~ima oru`jem i svojim finansijerima, kao i zarade "zaslu`nim" vojnicima i wihovim porodicama. Potvr|uju}i da su albanski kriminalci imali kqu~nu ulogu u organizovanom kriminalu i u mnogim zemqama Evrope, naro~ito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope su, u svom izve{taju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na KiM povezan sa biv{im pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih zvani~nika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su zastupqeni i trgovina qudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasiqe na nacionalnoj
29

^asopis "International Police Review" je, 2000. godine, objavio ~lanak o povezanosti organizovanog kriminala i OVK, u kojem je izneta tvrdwa da pripadnici OVK ne krijum~are drogu, ali finansijski zavise od onih koji to ~ine, {to kriminalcima "daje mogu}nost da uti~u na armiju od 30.000 naoru`anih qudi koji vladaju posleratnim Kosovom". Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine, poznat pod nazivom Fond Vlade Republike Kosovo), lociranog u Nema~koj. Sredstva za ovaj fond ubiraju se redovnim, ~esto i prisilnim porezom od 3% zarade Albanaca zaposlenih u zapadnoevropskim zemqama, kao i prikupqawem dobrovoqnih priloga.

30

23

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

osnovi, pri ~emu je etni~ko ~i{}ewe shva}eno kao unosan biznis. Od 28 ubistava, po~iwenih u januaru 2000. godine, 25% je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabriwava ~iwenica da je me|u izvr{iocima kriminalnih radwi, ukqu~uju}i i prestupe na etni~koj osnovi, sve ve}i broj maloletnih lica.31 Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta Evrope apostrofirali su i korupciju i wenu ~vrstu vezu sa organizovanim kriminalnom, prawem novca, ekonomskim kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su neopremqeni, broj sudija i tu`ilaca je i daqe mali, plate nedovoqne da obezbede wihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne mo`e biti garantovana, zbog ~ega su pod velikim pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u slu~ajevima koji nemaju veze sa etni~kim ili politi~kim pitawima. Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao "gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve ~e{}e vide kao bazu organizovanog kriminala, naro~ito trgovine drogom.32 Ve}ina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vr{i se unutar porodi~nih klanova (fisova) koji kontroli{u odre|ene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju ~vrstu saradwu sa sli~nim kriminalnim grupama iz drugih evropskih dr`ava, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da teritorije ovih zemaqa predstavqaju glavne pravce preko kojih se odvija krijum~arewe. Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutra{wa disciplina, koja se posti`e sistemom ka`wavawa za svako odstupawe od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost klanu, pri ~emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odnosno nebitni i neobavezuju}i. S obzirom da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, {to je faktor koji
31

Navedeni podaci dati su u izve{taju Saveta Evrope o situaciji na KiM, za period od januara do aprila 2000. godine. Iste tvrdwe izneo je i Maks Edelbaher, {ef be~kog Biroa za bezbednost, nakon posete teritoriji KiM, aprila 2000. godine. [kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obave{tajne slu`be u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los An|elesu". Autor teksta konstatuje da je ova ~iwenica zapawuju}a, s obzirom da je, kako se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola mawoj od [kotske.

32

24

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ograni~ava broj ~lanova, veze me|u wima su veoma ~vrste, a pristup i infiltrirawe drugih lica gotovo nemogu}i. Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvr{ioci odre|enih jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafija{ke porodice su organizovane u 3-4 i vi{e nivoa, {to omogu}ava da se sa~uva sposobnost delovawa organizacije i u slu~aju otkrivawa nekog wenog ~lana ili grupe. Ve}ina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristi~kih organizacija, gde su obu~eni za oru`ano delovawe. Pored toga, karakteri{e ih izrazita fleksibilnost pri sklapawu sporazuma sa drugim sli~nim organizacijama iz zemqe i inostranstva, ~vrste veze sa lokalnim politi~kim predstavnicima i pripadnicima pojedinih dr`avnih organa (carinska slu`ba, KZK i KPS), te spremnost i sposobnost za izvo|ewe kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju sna`nu pomo} albanske emigracije, okupqene oko razli~itih organizacija i udru`ewa u Evropi i SAD.33 Teritorija Kosova i Metohije, {to se organizovanog kriminala ti~e, podeqena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice, Duka|ina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroli{u pojedini lideri biv{e OVK, sada rukovodioci u politi~kim strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su finansirali wen rad.34 (mape br. 6, 7 i 8) Podru~je Drenice, du` strate{kih puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti [aqa, predstavqa zonu koju kontroli{e tzv. Dreni~ka grupa, lojalna Ha{imu Ta}iju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom oru`jem, kradenim vozilima, qudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom. Posredstvom porodi~nih veza koje ima na ovom podru~ju, Ta}i direktno vr{i kontrolu nad lokalnim institucijama obezbe|uju}i, na taj na~in, nesmetano obavqawe navedene kriminalne delatnosti. Porodica Ta}i povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i ~e{kom mafijom.
33

U svom izve{taju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost zbog povezanosti biv{e OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog ~iwenice da se u KPS anga`uju i biv{i policajci albanske narodnosti za koje postoji {iroko uverewe da su korumpirani. Pojedini klanovi du`ni su da pla}aju teroristi~koj organizaciji ANA mese~ne iznose u visini i do 100.000 evra, kako bi u`ivali wenu "za{titu".

34

25

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Na teritoriji op{tina Pe}, De~ani i \akovica, koje se nalaze u oblasti Duka|in, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodi Ramu{ Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu trgovinu oru`jem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketirawe albanskog stanovni{tva na KiM. Krijum~arena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Ra{ku oblast, te u Crnu Goru, kori{}ewem putnog pravca Pe}-Kula-Ro`aje. S ozbirom na bliske veze Ramu{a Haradinaja sa borcima biv{e OVK, koji su, nakon wene demilitarizacije, pre{li u redove KZK i KPS, u mogu}nosti je da indirektno ostvaruje kontrolu nad granicom prema navedenim podru~jima, kao i kriminalnim i teroristi~kim aktivnostima na ovom terenu. Na podru~ju Laba, obuhvataju}i op{tine Gwilane, Vitina i Ka~anik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.35 Ovaj klan je usmeren na aktivnosti vezane za krijum~arewe droge i u bliskoj je vezi sa porodicom Haradinaj. Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ~ije su aktivnosti usmerene na ilegalnu trgovinu i krijum~arewe, a navedenu delatnost sprovode u saradwi i pod okriqem nekog od navedenih rukovodilaca - Ta}ija, Haradinaja ili Mustafe. Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se {vercom oru`ja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Deluje pod okriqem Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, kao i albanske mafije. Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroli{e {verc oru`ja, droge i vozila, u oblasti Duka|in. Tako|e, bave se i nelegalnim oporezivawem Albanaca, kao i zastra{ivawem politi~kih protivnika iz DSK. Povezani su sa Ha{imom Ta}ijem. Porodica Keqmendi je u bliskoj vezi sa Ramu{om Haradinajem i kontroli{e {verc droge i nafte, trgovinu qudima, kao i prawe novca na podru~ju Pe}i. Porodica Eq{ani bavi se {vercom oru`ja i benzina. Kontroli{e oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Yavitom Haqitijem.
35

Uhap{en je od strane me|unarodnih snaga i nedavno osu|en na vi{egodi{wu kaznu zatvora, {to je izazvalo talas protesta biv{ih pripadnika OVK.

26

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Porodica Kitaj je vode}a kriminalna grupa koja kontroli{e oblast izme|u Kline i Istoka. Ume{ana je u {verc kradenih vozila i prodaju eksploziva na KiM. Kriminalni klan Suma deluje na podru~ju Ka~anika. Pored reketirawa i ucena, bavi se {vercom oru`ja i droge iz Makedonije na KiM i obrnuto. ^lanovi klana Suma u vezi su sa grupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva. Klan Suqa koordinira lancem organizovanog kriminala koji deluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnog uvoza oru`ja, municije i druge opreme. ^lanovi porodice Agu{i deluju na podru~ju Kline. Bave se iznu|ivawem novca od Albanaca koji su prisiqeni da otkupquju prethodno oteta srpska imawa i imovinu na navedenoj op{tini, kao i ucewivawem potencijalnih kupaca. Klan Geci je aktivan na podru~ju op{tina Pe}, Kosovska Mitrovica, Srbica i Pri{tina. Bavi se krijum~arewem benzina i sara|uje sa Yavitom Haqitijem i porodicom Selimi. Klan Babaqija, deluje na podru~ju \akovice. U saradwi je sa Ramu{om Haradinajem i bavi se krijum~arewem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima. (mapa br. 2) Uprkos ~iwenici da je izme|u klanova izvr{ena precizna podela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroli{e odre|enu oblast i kriminalnu delatnost na tom podru~ju, me|u pojedinim klanovima postoji rivalitet, koji je posledica politi~kih neslagawa ili nastojawa grupa da ostvare {to ve}u vlast na odre|enom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko sna`ni da poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve ~lanove suprotstavqenih porodica, kao {to je, na primer, slu~aj sa klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razli~ite politi~ke opredeqenosti, kao i poku{aja klana Musaj da od klana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oru`jem i drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim, rawavawem Ramu{a Haradinaja.36 Brutalnost u obra~unima suprotstavqenih mafija{kih klanova potvr|uje i nedavna likvidacija ~lanova porodice Keqmendi, u Pe}i, od strane pripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna `ena,
36

^lanovi porodice Musaj iz Streoca, op{tina De~ani, bili su pripadnici FARK.

27

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

{to do sada nije bila uobi~ajena pojava u sukobima me|u albanskim grupama, ukqu~uju}i i krvnu osvetu. Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podru~je KiM, pove}ala se kao deo sveukupnog porasta {verca narkotika na Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo sna`nih dr`avnih institucija (policije i pravosu|a) koje bi spre~ile prodor i presekle puteve droge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaska me|unarodnih snaga do uspostavqawa nove zakonske regulative od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica, nepristupa~ni tereni i siroma{na ekonomija, {to sveukupno teritoriju KiM ~ini idealnom obla{}u za trgovinu drogom.. Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Dra~ i Valona, u Albaniji.37 Izvesne koli~ine heroina i kokaina se prera|uju u albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Lu`ane, zatim u Muhovac i Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru, u Tuzi i Ulciw, odakle se distribuiraju prema Evropi. Droga koja neprera|ena dolazi iz Albanije, zavr{ava u okolini Gwilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije za proizvodwu tzv. te{kih narkotika. (mapa br. 9) Prenos droge i oru`ja obavqa se i na zvani~nim grani~nim prelazima kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja, zahvaquju}i saradwi kriminalnih grupa sa carinskim slu`benicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oru`je koje dolazi iz Albanije, naj~e{}e se prodaje na crnom tr`i{tu u Juniku i \akovici.38 Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrova~kog i pe}kog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo podru~je predstavqa glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu cigaretama. Jedna od ustaqenih ruta za ovu delatnost je relacija severni deo Kosovske Mitrovice - selo Brwak, op{tina Zubin Potok - jezero Tabalije - selo Stare~evi} - Ribari}i - Novi Pazar - Kraqevo - Kragujevac - Trstenik.39
37

Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skopqe, gde je tamo{wa narko-mafija, za svoje sedi{te, zakupila ~itav jedan sprat u hotelu "Grand". Po mi{qewu predstavnika obave{tajnih struktura UN u Pri{tini, trgovina oru`jem je jednako velika pretwa evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom. Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna trgovina naftnim derivatima. Prema pisawu pri{tinskog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore", svake nedeqe se na KiM prokrijum~ari 100 tona benzina sa teritorije Crne Gore.

38

39

28

Kriminalni klan HARADINAJ

HARADINAJ
(s. Glo|ane)

Eq{ani

grupa "Crni orao"

Aqi Haskaj Arton Toqaj Qata Vok{i Babaqija Musaj Keqmendi Luka

Mapa 6.

Kriminalni klan "Dreni~ka dolina" M"

TA]I
(s. Bro}na)

Geci Qu{taku

Ja{ari

Ladrovci Haqiti Seqimi Suqa Agu{i

Mapa 7.

Kriminalne grupe i pojedinci u Pri{tini

En|el [abanaj Rustem Mustafa "Remi" grupa Geci-Seqimi

Ramadani [abanaj Yavit Haqiti "Zeka" Ekrem Luka "Vuka" Keqmendi Maqoku Maraj

Mapa 8.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Putevi droge preko Kosova i Metohije

Legenda: heroin marihuana kokain

Mapa 9.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

- Aktivnosti albanske mafije u svetu Do po~etka oru`anih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, najve}i deo evropskog tr`i{ta i, mawim delom, tr`i{ta SAD snabdevan je narkoticima krijum~arenim tzv. Balkanskom rutom. Iz zemaqa porekla (Pakistan, Iran, Avganistan) i Turske, gde je sirovina za narkotike prera|ivana, ova ruta je vodila preko Gr~ke, Bugarske, republika biv{e Jugoslavije (Srbija, Hrvatska, Slovenija), Rumunije, Ma|arske, ^e{ke, Slova~ke, do Austrije, Nema~ke, Italije, [vajcarske i drugih zapadnoevropskih zemaqa. (mapa br. 10) Izbijawem sukoba na ovom podru~ju, albanska mafija je probila nove puteve droge ka zapadnoj Evropi, zaobilaze}i ratom zahva}ene zone. Na taj na~in, stvorene su dve nove, alternativne rute, od kojih ju`na ide od Turske, preko Bugarske, Makedonije, KiM i Albanije, do Italije i drugih zapadnoevropskih zemaqa.40 Druga, severna ruta ide od Turske, preko Bugarske, Rumunije i Ma|arske, do ^e{ke, Slova~ke i zapadnoevropskih zemaqa.41 (mapa br. 11) Sa zavr{etkom oru`anih sukoba u Jugoslaviji, ponovo je uspostavqena stara Balkanska ruta, ali novi pravci preno{ewa narkotika nisu nestali, tako da je sada mre`a krijum~arewa znatno pro{irena. Sve ameri~ke slu`be nadle`ne za borbu protiv droge procewuju da su, uz turske, kriminalne grupe kosmetskih Albanaca najzna~ajniji krijum~ari droge u Evropi.42 Ove grupe su od strane stru~waka opisane kao izuzetno nasilne i ume{ane u me|unarodnu trgovinu oru`jem, uz sve ja~e dokaze o wihovom u~e{}u u kriminalnim aktivnostima i na teritoriji SAD.

40

Putovawe droge ovom rutom, od zemqe porekla do krajwih korisnika, traje 7 do 10 dana. Prema podacima Interpola, du` severne i ju`ne balkanske rute, svake godine biva zapleweno vi{e od jedne tone heroina i vi{e od 10 tona ha{i{a. U Nema~koj su, na primer, Albanci potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskog porekla. U Slova~koj i Ma|arskoj oni kontroli{u 90% trgovine drogom, u [vajcarskoj 70%, u Danskoj 50%, a u Francuskoj 40% prometa. U porastu su isporuke narkotika albanskih kriminalaca na podru~ju Gr~ke, koje su, prema podacima gr~ke policije, {est puta ve}e nego pre pet godina.

41

42

29

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

O snazi albanske mafije u SAD svedo~i i podatak da su, jo{ sredinom 80-tih godina, pripadnici kriminalnih grupa bili dobro organizovani i upu}ivali ozbiqne pretwe predstavnicima pravosudnih organa, koji su protiv wih pokretali krivi~ni postupak. U to vreme, ameri~ka policija je konstatovala da su pripadnici albanske mafije ume{ani u sve vrste kriminalnih aktivnosti (iznude, pqa~ke, trgovina oru`jem, oru`ani obra~uni, rukovo|ewe kockarnicama u pojedinim delovima Wujorka i drugo). Kriminalna delatnost kojom su se Albanci u SAD prevashodno bavili bila je trgovina narkoticima, a ameri~ki stru~waci za borbu protiv ove vrste kriminala jo{ tada su upozoravali da bi, za samo nekoliko godina, ove kriminalne grupe mogle da preuzmu 25 do 40% ameri~kog heroinskog tr`i{ta. Od sredine 90-tih godina, albanski kriminalci iz SAD po~eli su da poma`u aktivnosti OVK na KiM, prikupqawem nov~anih sredstava kojima je pla}ano oru`je za potrebe ove teroristi~ke organizacije. Prikupqawe sredstava je, u po~etku, vr{eno tajno, a kasnije je i u SAD otvorena filijala fonda "Domovina zove", koji je, preko bankarskih ra~una u SAD, Kanadi i vi{e zapadnoevropskih zemaqa, upu}ivao finansijska sredstva pripadnicima OVK. Pored toga, novac je preno{en i direktno, preko emigranata - kurira, koji su dolazili na podru~je KiM. Pored prikupqawa novca, albanski emigranti u SAD organizovali su i isporuke humanitarne pomo}i i oru`ja, kao i upu}ivawe dobrovoqaca, koji su se prikqu~ivali jedinicama OVK na KiM.43 Ameri~ki obave{tajni izvori upozoravali su na mogu}nost da se u regionu Balkana ispoqi "kolumbijski sindrom", odnosno da albanska mafija postane dovoqno mo}na i preuzme kontrolu nad jednom ili vi{e oblasti u kojima preovla|uje albansko stanovni{tvo. U to vreme je konstatovano da je, na politi~kom planu, takav efekat ve} postignut, usmeravawem profita ste~enog narko-terorizmom u lokalne vlade i politi~ke partije. Tada vladaju}a Demokratska partija Albanije (DPA) osumwi~ena je da toleri{e i direktno profitira od trgovine narkoticima, te da finansira secesionisti~ke politi~ke
43

Od dobrovoqaca iz SAD, u okviru OVK, formirana je brigada "Atlantik".

30

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

partije i druge grupacije na KiM i u Makedoniji. Za ume{anost u kori{}ewe "opranog" novca ste~enog kroz bavqewe narkoterorizmom, bile su osumwi~ene i makedonska Partija demokratskog prosperiteta (PDP) i druge albanske partije u toj dr`avi, poput ultranacionalisti~ke Nacionalne demokratske partije (NDP), ali i albanske partije na KiM. U sva tri slu~aja, novac ste~en na kriminalan na~in ~esto je prikrivan kroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narkoterorizma, upu}en na jug Balkana u 1993. godini, iznosio oko milijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim za kupovinu mafija{ke "za{tite", ovaj novac koristi i za sticawe popularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za druge kriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oru`ja. Na evropskom kontinentu, Albanci sa KiM dr`e preko 80% trgovine heroinom, wihovi dileri nalaze se u najmawe polovini evropskih zemaqa, mese~no prokrijum~are 4 do 6 tona heroina, a vrednost ove droge na godi{wem nivou iznosi dve milijarde dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska mafija je na {vercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001. godine 50 miliona, a 2002. godine 70 miliona USD. U statistici Interpola stoji da su, od ukupnog broja uhap{enih krijum~ara heroina, tokom 1997. godine, Albanci ~inili 14%, kao i da je prose~na koli~ina droge prona|ene kod ostalih krijum~ara iznosila 2 grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120 grama droge.44 Profiti albanskih narko-grupa dosti`u jednu milijardu ameri~kih dolara, pri ~emu promet na KiM donosi od 125 do 150 miliona dolara, od ~ega se 25 miliona prosle|uje KZK. Ha{im Ta}i, kao svoj deo, dobija 5 miliona USD. Od ukupne koli~ine droge koja sti`e na svetsko tr`i{te, ~ak 65% prelazi preko teritorije KiM, dok se na evropskom tr`i{tu 90% heroina prokrijum~ari preko ovog podru~ja. Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) ozna~ila je Albance sa KiM kao druge po va`nosti krijum~are narkotika na svetskom tr`i{tu.

44

Podaci su objavqeni u listu "National Post", 13. aprila 2000. godine, pri ~emu se autor pozvao na izve{taj Interpola.

31

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Francuska Geopoliti~ka opservatorija za drogu, u svom izve{taju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili kqu~ni igra~i u {iroko rasprostrawenom poslu "droga za oru`je", a vi{e albanskih dilera uhap{enih u zapadnoj Evropi priznalo je da su oru`je kupovali za potrebe OVK na KiM.45 Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, na sednici odr`anoj 1994. godine u Briselu. Nema~ki agenti za borbu protiv droge nagla{avaju da su Albanci osnovali jednu od najve}ih organizacija za krijum~arewe droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom "pere" kroz 200 privatnih banaka i mewa~nica. Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija u toj zemqi, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisne turske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskih mafija{kih organizacija, me|u kojima su sicilijanska Cosa Nostra, napuqska Camora, kalabrijska Ndrangheta i Sacra Corona Unita, iz oblasti Puqa. Osim toga, albanski trgovci drogom su, za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijum~arskih mre`a, koji sada, kao kurire, anga`uju kriminalce drugih nacionalnosti. Sedi{te aktivnosti albanskih mafija{a u Italiji je u Kalabriji, a Milano im je najva`niji "poslovni" centar. Najistaknutiji predstavnici ovih orgnizacija investirali su svoj nelegalno ste~eni kapital u lance parfimerija i salona lepote, ne samo u Italiji, ve} i u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemqama. Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave se prostitucijom, reketirawem, {iroko rasprostrawenom trgovinom oru`jem, kao i organizovawem prosja~ewa i yeparewa, u kojem su, uz stalno zlostavqawe i maltretirawe, anga`ovana deca kupqena od roditeqa u Albaniji, po ceni od 1.000 dolara po detetu. U kantonu Ti}ino, na granici Italije i [vajcarske, Albanci u potpunosti kontroli{u {verc droge i krijum~arewe qudi.
45

Tvrdwa da Albanci sa KiM razmewuju drogu za oru`je potvr|ena je u vi{e afera, 1999. godine. Italijanski sud u Brindiziju osudio je albanskog trgovca heroinom, koji je priznao da je, za drogu, od mafije nabavqao oru`je nameweno OVK. Pored toga, jedan Albanac je u ^e{koj naru~io lako pe{adijsko naoru`awe i raketne sisteme. Prema izvorima iz ~e{ke policije, oru`je je bilo nameweno OVK.

32

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U {vajcarskim zatvorima se, 1995. godine, nalazilo oko 2.000 Albanaca optu`enih za trgovinu drogom. Prema navodima {vajcarske policije, novac ste~en na ovaj na~in, koristili su za kupovinu "kala{wikova" i "uzija" u Bernu i Bazelu. Predstavnik obave{tajne slu`be pri {vedskoj policiji, u martu 1992. godine, potvrdio je da ova slu`ba pretpostavqa da postoji povezanost izme|u trgovine drogom i OVK. Na osnovu analize koju su obavili zvani~nici slu`be bezbednosti [vedske i Norve{ke, 1998. godine, a koja se odnosila na zapleweni heroin tokom prethodne dve godine, ustanovqeno je da u ovim zemqama Albanci {vercuju 80% droge, a ostvarenim profitom kupuju oru`je za OVK. U Bratislavi i Budimpe{ti, policija je, 1999. godine, otkrila skladi{ta koja mogu da prime vi{e hiqada kilograma heroina. Osim toga, na ovom tr`i{tu zaplewena je i ve}a koli~ina ~istog kokaina, koji su {vercovali albanski trgovci. Juna 1998. godine, u [paniji je uhap{eno vi{e od 50 Albanaca sa KiM, koji su bili ume{ani u gotovo 1.000 provala i pqa~ki, kao i u "prawe" novca ste~enog prilikom pqa~ki izvr{enih na teritoriji Nema~ke. Nekoliko dana kasnije, uhap{ena je i grupa od 70 Albanaca osumwi~enih za krijum~arewe droge, "prawe" novca, pqa~ke i posedovawe la`nih dokumenata. Gr~ki predstavnik u Interpolu podneo je, 1998. godine, izve{taj u kojem je navedeno da Albanci sa KiM predstavqaju glavni izvor snabdevawa kokainom i heroinom na ilegalnom tr`i{tu ove zemqe. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine, raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu sa Gr~kom, proizvode sinteti~ke droge, dok se u Albaniji proizvodi kanabis, uglavnom namewen gr~kom tr`i{tu, pri ~emu, u ciqu transporta ove droge u Gr~ku, albanske kriminalne grupe sara|uju sa gr~kim kriminalcima. U zajedni~koj akciji italijanske i makedonske policije, sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijum~ara droge u Skopqu i zapleweno 42 kg ~istog heroina. Pri tome, nazna~eno je da je ova koli~ina neznatna, u odnosu na ukupnu 33

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

koli~inu heroina koju albanski krijum~ari prenose preko Makedonije. Predstavnici ~e{kih organa bezbednosti izjavili su, tokom 2002. godine, da je albanski organizovani kriminal po~eo svoje aktivnosti u toj zemqi ranih 90-tih godina, bave}i se krijum~arewem narkotika i trgovinom qudima. Po wihovim navodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspostavili kontakte sa lokalnim politi~arima, slu`benicima javnih ustanova i policije, koji su, zbog relativno niskih plata, ~esto prihvatali mito, a za uzvrat obezbe|ivali radne dozvole i dozvole za trajni boravak. Osim toga, Albanci su po~eli da kupuju nekretnine du` granice sa Austrijom i Nema~kom, te da otvaraju ugostiteqske objekte, koje su ~esto pretvarali u javne ku}e, a za vreme sukoba na KiM, koristili ih kao tranzitne punktove u transportu oru`ja namewenog OVK. Predstavnici policije u Pragu, 1995. godine, izjavili su da su Albanci uspeli ^e{ku da pretvore u jednu od ciqnih destinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemqu drogom. Marta 1999. godine, ~e{ka policija je uhapsila velikog narko-dilera, Princa Dobro{ija, za koga se ispostavilo da je prisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom dodeqivawa jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikom pretresa Dobro{ijevog stana, prona|eni su dokumenti koji ga povezuju sa kupovinom oru`ja za potrebe OVK. U poslovima krijum~arewa qudi, Albanci u potpunosti kontroli{u trensfer preko Balkana prema Gr~koj, koriste}i mar{rute kojima {vercuju drogu u pomenutu zemqu. Albanska mafija je uspostavila ~vrste veze sa turskim, afri~kim i italijanskim kriminalcima za poslove sa ilegalnim migrantima, koje povremeno koriste kao kurire za preno{ewe droge. Osim dr`avqana Albanije i Albanaca sa KiM, krijum~are se i migranti iz Turske, Pakistana, [ri Lanke, Kine i drugih zemaqa.46 Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevo`ewe ilegalnih migranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije. Polasci su uglavnom iz Vqore, a neki iz Dursa ili ~ak iz Ulciwa,
46

Kriminalni bosovi iz redova Albanaca sa KiM snabdevali su pojedine dr`avqane Republike Albanije la`nim jugoslovenskim paso{ima, kako bi im omogu}ili da se imigracionim vlastima u pojedinim zapadnoevropskim zemqama prijave kao politi~ki progowena lica.

34

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

na jugu Crne Gore. Godine 1999., oko 10.000 qudi mese~no krijum~areno je u zemqe EU preko Albanije. Za albanske kriminalne grupe, ilegalne migracije, ~ak iako ne mogu da se uporede sa narko-biznisom, predstavqaju zna~ajan izvor sredstava, s obzirom da je proceweno da su im, 1999. godine, donele zaradu od 50 miliona dolara.47 U svakom trenutku, oko 4 miliona ilegalnih migranata nalazi se u pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mre`a za wihovo krijum~arewe, u 1999. godini, bila je procewena izme|u 3 i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije o ume{anosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segment putovawa ilegalnih migranata. U novije vreme, Albanci su reaktivirali trgovinu ukradenim automobilima, obnavqaju}i mre`e za wihov transfer iz Italije, [vajcarske, Nema~ke, ^e{ke i Poqske na KiM, odakle se izvesna koli~ina isporu~uje daqe. Prema izve{taju Interpola, trgovina `enama i nasilna prostitucija postali su zna~ajni albanskoj mafiji 1999. godine, kada su hiqade `ena sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju, zbog oru`anih sukoba u regionu. U albanskim mre`ama prostitucije nalazi se sve ve}i broj `ena koje nisu Albanke, ve} dolaze iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine i drugih zemaqa. Makroi se ~esto predstavqaju da su sa KiM, kako bi dobili status politi~kih izbeglica, iako mnogi od wih, zapravo, dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posao kontroli{u iz inostranstva, pri ~emu je Belgija sedi{te nekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti. (mapa br. 12) Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do pove}awa stepena prostitucije na KiM do{lo, pored ostalog, i zbog velikog prisustva stranih vojnika i civila na tom podru~ju, a prema izve{tajima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM), hiqade devojaka i `ena iz isto~ne Evrope nasilno sti`u na KiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiqene na prostituciju. Pored toga, `enama se trguje i unutar, kao i sa teritorije KiM.
47

Migracije nisu samo izvor prihoda, ve} imaju veliki zna~aj i u formirawu mre`a u stranim zemqama, odnosno stvarawa mostova sa albanskom mafijom u inostranstvu.

35

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije Albanija je najve}i centar za prawe novca i trgovinu drogom na Balkanu. Novac ste~en trgovinom drogom kanalisan je kroz piramidalne {eme {tedwe, ~iji je krah, 1997. godine, doveo do drasti~nih politi~kih nemira u toj zemqi. Anarhi~na situacija u zemqi, u to vreme, omogu}ila je albanskoj narko-mafiji da svoj posao razvije do neverovatnih razmera. Sprega terorizma i organizovanog kriminala na KiM uspostavqena je pod sna`nim uticajem odre|enih politi~kih faktora u Republici Albaniji, osumwi~enih za korupciju i vezu sa kriminalnim strukturama. Zna~ajan je podatak da se ekspanzija OVK dogodila u periodu vlasti Salija Beri{e, kome se pripisuje "tolerancija" prema {vercu narkotika, tim pre {to lider DPA, i sada, odr`ava ~vrste veze sa Ha{imom Ta}ijem. Grupe koje se bave organizovanim kriminalom u Republici Albaniji, u zna~ajnoj meri uti~u na odluke vlade i politi~kih partija. U gradu Skadru i wegovoj okolini paravojne organizacije albanskih trgovaca drogom i oru`jem poseduju moderniju opremu nego albanska armija. Mafija ~esto poma`e pojedincima da dobiju polo`aj i vlast, a kada do|u na poziciju mo}i, koristi ih da bi kontrolisala rad dr`avnih organa, pre svega policije, i ostvarila privilegije. Pored najja~eg i najopasnijeg mafija{kog klana Kula, koji kontroli{e deo prometa narkotika iz Turske, {vercuje oru`je i ilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi {vercom droge i oru`ja, dok fis Borici sara|uje sa italijanskim kriminalnim bandama ukqu~enim u nelegalni promet droge i prostituciju. Zanimqiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavi krijum~arewem droge, oru`ja i prostitucijom, a ~ine je biv{i politi~ari i pripadnici nekada{we tajne slu`be Sigurimi. Tako|e, na ovom podru~ju organizovano deluju i grupe Hakqaj, Kerkiku, Cau{i, [ehu, Kakami i Hasani. Iako su i ranije, tada{we komunisti~ke vlasti u Republici Albaniji otvoreno ispoqavale teritorijalne pretenzije, pre svega, prema podru~ju KiM, oru`ane aktivnosti OVK otvoreno je podr`ala vlada u Tirani. 36

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U tom periodu, Albanija je bila logisti~ka baza za teroriste sa Kosmeta, kao i frekventno tranzitno podru~je za {verc oru`ja, droge i akcizne robe. Za vreme gra|anskih nereda u Albaniji, 1997. godine, velika koli~ina oru`ja i municije izneta je iz skladi{ta albanske vojske i preneta, u zna~ajnoj meri, u Makedoniju i na KiM.48 Oru`je iz Albanije naj~e{}e je, po veoma niskim cenama, prodavano na crnom tr`i{tu u Juniku i \akovici. Zbog lake dostupnosti ovog oru`ja gra|anima, stvoreni su dodatni povoqni uslovi, kako za eskalaciju terorizma na ovom podru~ju, tako i za razvoj svih oblika kriminala, ukqu~uju}i i formu wegovog organizovanog delovawa.49 Po okon~awu oru`anih sukoba na KiM, prema navodima zvani~nika MUP-a Albanije, najtra`eniji kriminalci iz ove zemqe pre{li su na teritoriju KiM, kako bi izbegli hap{ewa. Iz tog razloga, veliki broj krivi~nih dela na teritoriji KiM mo`e se pripisati dr`avqanima Republike Albanije, koji se, ~esto, obra~unavaju i sa kriminalnim grupama Albanaca sa KiM. Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica u Albaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomo}i sa Zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama u dr`avnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovih sredstava, koja su procewena na oko 163 miliona dolara.

48

Prema podacima kojima raspola`e Interpol, radi se o 38.000 pi{toqa, 226.000 kala{wikova, 25.000 automatskih pu{aka, 2.400 protivtenkovskih raketnih baca~a, 3.500.000 ru~nih granata, 3.600 tona eksploziva. Iako grupe organizovanog kriminala verovatno nisu bile u mogu}nosti da "kontroli{u" situaciju, ocena je stru~waka iz Interpola da su one profitirale iz ovog haosa, tako {to su pribavile velike koli~ine oru`ja. Po wihovom mi{qewu, pre sloma finansijskih piramida, oko 500-800 miliona dolara bilo je transferisano na ra~une italijanskih kriminalnih organizacija i wihovih albanskih partnera, da bi taj novac, potom, bio reinvestiran u zapadnim zemqama. Ukazuju}i na zna~aj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, Yozef Limpreht, ameri~ki ambasador u Tirani, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, juna 2002. godine, istakao je neophodnost presecawa kanala za trgovinu drogom, oru`jem, `enama i decom, jer oni mogu biti kori{}eni i od strane terorista.

49

37

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

5. Uloga albanske emigracije

Albanska emigracija u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, Holandiji, kao i SAD, delovala je preko vi{e ilegalnih ekstremnih organizacija, koje su regrutovale Albance i upu}ivale ih na KiM, radi pristupawa OVK, dok su pojedine organizovale, na teritoriji navedenih zemaqa i u Albaniji, centre za vojnu i teroristi~ku obuku ve} regrutovanih lica. Albanska emigracija u [vajcarskoj, posebno vode}i pripadnici biv{e OVK i NPK, finansira i novije aktivnosti terorista na jugu Srbije i u Makedoniji. Delovawe albanske emigracije ogleda se u prikupqawu zna~ajnih finansijskih sredstava, neophodnih za snabdevawe teroristi~kih grupa naoru`awem i opremom. Novac se prikupqa organizovano, davawem priloga direktno za ove namene, ili uplatama za, navodno, humanitarne potrebe albanskog stanovni{tva.50 Upla}ena sredstava se, preko pojedinih banaka ili ilegalnim kanalima, prebacuju u Albaniju i na KiM, a u nekim slu~ajevima novac prenose "kuriri", {to se legendira posetom porodici. U navedenim zemqama, pripadnici albanske emigracije su izlo`eni torturi ~lanova albanske mafije, sa kojima su prisiqeni da sara|uju i, na taj na~in, poma`u terorizam na KiM, jugu Srbije i u Makedoniji. Izve{taji Interpola ukazuju da je jedan broj lica koja su primqena u zapadnu Evropu ili severnu Ameriku kao izbeglice tokom sukoba na KiM, pa`qivo izabran od strane albanske mafije da ostane u zemqi doma}inu i deluje kao budu}a veza za kriminalne aktivnosti. Mo} albanske mafije je bazirana na poslu{nosti fisova, odnosno bratstava. Skup fisova, ~esto i do 20, ~ini mafija{ku lozu, ~iji je predvodnik, istovremeno, i politi~ki lider.

50

U jednom periodu, sva sredstva prikupqana u albanskoj dijaspori za Univerzitet u Tetovu, preusmeravana su za potrebe izvo|ewa oru`anih akcija terorista iz ONA. Prema oceni francuskih analiti~ara, ova sredstva poti~u od trgovine drogom.

38

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanska mafija nije piramida sa jednim "kumom" na vrhu, ve} niz piramida, sa ve}im brojem "kumova". Preko navedenih humanitarnih fondova, uticajni i finansijski veoma sna`ni albanski mafija{ki klanovi "peru" novac prikupqen trgovinom narkoticima i drugim metodama i poslovima mafije (ucene, reketirawe, iznu|ivawe). Prema saznawima Interpola, OVK i druge albanske grupe koriste sofisticiranu mre`u ra~una i kompanija, kako bi prosle|ivale sredstva. Godine 1998., Nema~ka je zamrzla dva bankarska ra~una koji su pripadali organizaciji "Ujediweno Kosovo", po{to je otkriveno da je jedan Albanac sa KiM, osu|en za trgovinu drogom, na wega deponovao nekoliko stotina hiqada dolara. Najpoznatija institucija za organizovano prikupqawe novca namewenog nabavci oru`ja i opreme za teroriste na KiM je fond "Domovina zove", osnovan decembra 1993. godine. Registrovan je u Nema~koj, u okviru Albanske demokratske zajednice. Me|u osniva~ima fonda bili su mahom ~elnici NPK, a kasnije vo|e OVK. Fond ima ekspoziture u 12 zemaqa Evrope i SAD, a prikupqeni novac ranije je kori{}en za obuku, opremu, naoru`awe i strane pla}enike anga`ovane u OVK, a delom za propagandu i potkupqivawe lobista i uticajnih grupa u vladaju}im krugovima Zapada.51 Evidentna povezanost rada ovog fonda sa {vercom oru`ja na KiM navela je vlade pojedinih zapadnih zemaqa da, tokom 1998. godine, donesu odluku o privremenoj zabrani wegovog rada. Prema proceni analiti~ara, Albanci u dijaspori, putem ovog fonda, kroz dobrovoqne priloge, nelegalni porez na dohodak i zaradu od prodate droge, prebace godi{we na KiM od 150 do 400 miliona ameri~kih dolara. U nastojawu da prikupi {to vi{e finansijskih sredstava od albanske dijaspore, FNUA je, u ve}em broju zapadnoevropskih gradova, osnovala filijale Albanskog nacionalnog fonda, {to ukazuje i na ambiciju da se formira albanska banka internacionalnog statusa, koja bi omogu}ila da se kapital albanske mafije uvede u legalne tokove.

51

Deo sredstava iz ovog fonda kori{}en je i za finansirawe paralelne albanske prosvetne i zdravstvene slu`be, koje su organizovane u ciqu sprovo|ewa potpunog bojkota rada dr`avnih organa na KiM.

39

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Uloga albanskog lobija u svetu je od ogromnog zna~aja za albanske teroriste, s obzirom na ~iwenicu da emigraciju ~ini blizu 1,8 miliona Albanaca {irom sveta.52 Bogati i ugledni Albanci u zemqama zapadne Evrope i SAD, pored finansijske podr{ke, nastojali su da OVK prika`u kao nacionalni pokret, a wene teroristi~ke akcije oslobodila~kom borbom albanskog naroda na KiM, {to su, u zna~ajnoj meri, i uspeli. Na ovom planu, stvorili su upori{te kod jednog dela zapadnih politi~ara i diplomata.

6. Panislamski faktor Prisustvo radikalnog islamskog faktora na teritoriji KiM potvr|eno je kroz aktivno u~e{}e muyahedina u oru`anim sukobima na Kosovu i Metohiji, u okviru formacija OVK, kao i kroz delovawe raznih islamskih humanitarnih organizacija. Na 18. islamskoj konferenciji, odr`anoj u Pakistanu, oktobra 1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan je kao yihad, ~ime je ~itav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim raspolo`ivim sredstvima, borbu "za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama". Pozivaju}i se na yihad, teroristi~ka organizacija Osame Bin Ladena najavila je teroristi~ke napade protiv "nevernika", odnosno Velike Britanije, SAD, Francuske, Izraela, Rusije, Indije i Srbije. O prisustvu radikalnog islama na KiM govori podatak da je, tokom 1995. godine, Osama Bin Laden boravio u Albaniji, kao gost tada{weg predsednika Salija Beri{e, kada su formirane baze za logisti~ku i finansijsku podr{ku organizaciji Al Kaida i uspostavqene wene }elije na podru~ju KiM. Pored Bin Ladena, navedenom sastanku su prisustvovali Ba{kim Gazideda, biv{i {ef tajne policije Albanije, Ha{im Ta}i i Ramu{ Haradinaj. Tom prilikom, Ba{kim Gazideda je izabran za jednog od rukovodilaca Al Kaide za podru~je Balkana.53
52

Procewuje se da je, 2000. godine, brojnost albanske dijaspore izgledala ovako: SAD i Kanada 500.000, Gr~ka 500.000, Nema~ka 400.000, [vajcarska 200.000, Turska 65.000, [vedska 40.000, Velika Britanija 30.000, Belgija 25.000, Francuska 20.000. Pozivaju}i se na najvi{e predstavnike makedonskih bezbednosnih snaga, list "Washington Times" je, 22. juna 2001. godine, u tekstu pod naslovom "Bin Ladenovi novi specijalni izaslanici", objavio da je Osama Bin Laden jedan od najzna~ajnijih finansijera ONA, te da je, do navedenog perioda, za potrebe ove organizacije, dao 6 do 7 miliona dolara.

53

40

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Senator Pat Roberts, predsednik Komisije za bezbednost Senata, izjavio je da SAD poseduju dokaze o povezanosti OVK sa Osamom Bin Ladenom, kao i o ukqu~enosti pripadnika OVK u ilegalnu trgovinu drogom. Obave{tajni krugovi u Albaniji potvr|uju sna`no prisustvo Bin Ladenove mre`e u ovoj zemqi, kao i postojawe wihovih planova za napade na ameri~ke dr`avqane i objekte. Isti izvori su potvrdili i prisustvo ~etiri grupe "ratnika yihada" (iz Egipta, Saudijske Arabije, Al`ira, Tunisa i Sudana) na severu Albanije i wihovo u~e{}e u sukobima na KiM, u redovima OVK.54 Fanati~ni islamski borci iz Avganistana, Al`ira, Egipta, ^e~enije, Irana i drugih zemaqa bili su ukqu~eni u komandne sastave {tabova OVK na KiM. U odre|enim slu~ajevima, ova radikalno orijentisana i visoko profesionalno obu~ena lica, formirala su samostalne jedinice anga`ovane na specijalnim borbenim i takti~kim zadacima. Neposredno su u~estvovali u osvajawu i ~i{}ewu terena, kidnapovawu gra|ana i pripadnika policije, surovim mu~ewima i likvidacijama. Tako|e su bili anga`ovani i kao instruktori specijalisti~ke obuke nekih formacija OVK. Godine 1998., Stejt department je OVK stavio na listu teroristi~kih organizacija, konstatuju}i da se wene operacije finansiraju novcem iz me|unarodne trgovine heroinom i pozajmica islamskih zemaqa i pojedinaca, me|u kojima je, navodno, bio i Osama bin Laden. Prema navodima stru~waka iz Interpola, druga veza sa Bin Ladenom je ~iwenica da je Muhamed al Zavahiri, brat dr Ajmana al Zavahirija, lidera organizacije Egipatski yihad i ideologa Al Kaide, predvodio elitnu jedinicu OVK za vreme sukoba na KiM.55 Na podru~ju Drenice, u sastavu OVK, od maja do kraja jula 1998. godine, delovala je kombinovana muyahedinska jedinica "Abu
54

"Sunday Times", 29. novembar 1998. godine. Izlagawe pred Kongresom SAD Ralfa Mu~kea, pomo}nika direktora Kriminalisti~koobave{tajne uprave Interpola, 13. decembra 2000. godine, na temu "Opasnost od {irewa organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i terorizma".

55

41

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bekir Sidik", kojom je komandovao Ekrem Avdija, iz Kosovske Mitrovice. Aktivnosti jedinice "Abu Bekir Sidik", nabavku i ilegalno dopremawe oru`ja, finansirale su organizacije iz Zenice (BiH), "Islamski balkanski centar" i Aktivna islamska omladina (AIO).56 U sastavu pomenute jedinice bilo je 115 muyahedina, me|u wima oko 40 stranih dr`avqana (10 iz Saudijske Arabije, 2 iz Egipta, 4 iz Albanije, 2 iz Engleske i po jedan iz Irske i [kotske, a ostali su bili dr`avqani Makedonije i BiH).57 Ve}i broj pripadnika jedinice "Abu Bekir Sidik", albanske narodnosti, nakon odluke da se jedinica rasformira, vratio se u svoja mesta prebivali{ta na teritoriji KiM, dok je druga grupa poku{ala da pre|e na teritoriju Albanije. Tom prilikom, avgusta 1998. godine, od strane organa bezbednosti Republike Srbije, uhap{eni su Ekrem Avdija, [pend Kopriva i Neymedin Lau{a, a potom i ostali pripadnici muyahedinske jedinice. Zbog teroristi~kog delovawa, osu|eni su na vi{egodi{we zatvorske kazne, ali je, 2001. godine, cela grupa amnestirana pod pritiskom me|unarodne zajednice. Ubrzo po izlasku iz zatvora, Ekrem Avdija je nastavio da vodi organizaciju "Kosovski islamski biro", koja je, vremenom, pro{irila opseg svog rada, osnivawem brojnih ispostava u svim ve}im gradovima Kosova i Metohije, da bi, ubrzo, reaktivirao grupu muyahedina pod istim nazivom - "Abu Bekir Sidik", sa sedi{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice.
56

Abdulah Duhajman, iz Saudijske Arabije, osniva~ je i rukovodilac "Islamskog balkanskog centra" u Zenici. Pomenuti Centar osnovan je po ugledu na nevladinu organizaciju "Svetski biro za islamski poziv", sa sedi{tem u Rijadu, a koja se finansira putem donacija bogatih poslovnih qudi iz Saudijske Arabije. Aktivnosti "Svetskog biroa za islamski poziv", organizacije koju je, tako|e, osnovao Abdulah Duhajman, usmerene su na propagirawe i pozivawe muslimana na yihad. Tokom oru`anih sukoba u BiH, Duhajman je, u sastavu jedinice "El-muyahid" aktivno u~estvovao u borbama. U kontaktu je sa islamskom teroristi~kom organizacijom "Muslimanska bra}a", a postoje indicije da sara|uje i sa Osamom Bin Ladenom (izvesna, neproverena saznawa ukazuju da bi iza imena Abdulaha Duhajmana mogao da se krije li~no Osama Bin Laden). Jedinica "Abu Bekir Sidik" raspolagala je automatskim pu{kama jugoslovenske, kineske i ruske proizvodwe, oru`jem sa snajperskim ni{anom, kao i baca~ima granata kalibra 40 mm, ru~nim baca~ima, zoqama, lakim i te{kim mitraqezima, ru~nim bombama i drugim naoru`awem.

57

42

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pored toga, u aktivnostima ONA u Makedoniji u~estvovalo je oko 150 muyahedina iz Saudijske Arabije, Avganistana, Bosne i Hercegovine i Turske, kao i iz Albanije, Makedonije i sa KiM, koji su ranije `iveli u arapskim zemqama, gde su i obu~avani. Podaci o tome potvr|eni su prilikom hap{ewa Sedule Muratija, pripadnika jedinice "Ismet Ja{ari", koja je dejstvovala na podru~ju Kumanova i Lipkova. Prebacivawe muyahedina sa KiM na teritoriju Makedonije organizovao je, pored ostalih, Daut Haradinaj. 58 Pod legendom humanitarnog rada, organizacija "Al-Haramain", sa sedi{tem u Prizrenu, ilegalno transportuje oru`je, u~estvuje u obu~avawu i finansirawu terorista i pru`awu logisti~ke podr{ke ekstremno orijentisanim Albancima na KiM i u Makedoniji. Najve}i deo nov~anih sredstava za finansirawe ove organizacije dolazi iz Saudijske Arabije. "Saudijska zdru`ena pomo} za Kosovo" je organizacija koja obezbe|uje naoru`awe za pripadnike ANA. Jedanaest ~lanova ove organizacije uhap{eno je od strane KFOR zbog povezanosti sa me|unarodnom teroristi~kom organizacijom Al Kaida. "Svetski fond pomo}i" je nevladina organizacija, sa fondom od milion ameri~kih dolara godi{we, a finansiraju je islamske zemqe. Rukovodilac kancelarije ove organizacije na KiM i jo{ dvojica aktivista uhap{eni su od strane KFOR, zbog sumwe da se bave teroristi~kom aktivno{}u.59

58

Britanski "Sundy Times" je, pozivaju}i se na albanske obave{tajne izvore, naveo da je Bin Ladenova mre`a organizovana u Albaniji, sa namerom da odatle izvodi akcije u Evropi. Pomenuta slu`ba procewuje da se jedan broj terorista ve} infiltrirao u pojedine evropske zemqe, preko kanala za ilegalne migracije. Analiti~ari navode da je ovaj region strate{ki va`an Bin Ladenu i wegovim sledbenicima, zbog mogu}nosti ostvarivawa kontrole nad naftovodom koji bi trebalo da spoji Bugarsku sa lukama u Albaniji. Na taj na~in, Bin Laden bi imao mogu}nost da kontroli{e wenu distribuciju u SAD.

59

Me|unarodna nevladina organizacija "Amnesty International", po~etkom 2001. godine, objavila je da su u jednoj od akcija KFOR uhap{eni ira~ki dr`avqani, predstavnici humanitarne organizacije "Global Relief Foundation", Ahmad Said i Abdul Ragiz, zbog sumwe da su povezani sa me|unarodnom teroristi~kom mre`om Al Kaida. S tim u vezi, Yory Robertson, generalni sekretar NATO, izjavio je da se "infiltracija islamskog terorizma, naj~e{}e, vr{i preko islamskih humanitarnih organizacija".

43

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pojedini predstavnici humanitarne organizacije "El Yila" predstavqaju glavnu vezu izme|u islamskih zemaqa i terorista na jugu Srbije, KiM i u Makedoniji, bave}i se regrutovawem i prebacivawem terorista na KiM i jug Srbije. Ispostavama humanitarne organizacije "Igasa", u Skopqu i Zagrebu, rukovode al`irski dr`avqani Abu Muhamed i Yamel Lamrani, zvani "Abu Musab", koji je, za vreme oru`anih sukoba na Kosovu i Metohiji, bio jedan od instruktora jedinice "Abu Bekir Sidik". Obojica su, svojevremeno, studirali u Beogradu, gde su, po~etkom devedesetih, uhap{eni kao pripadnici verskoteroristi~ke organizacije "Front islamskog spasa". Organizacija je, zajedno sa islamskim pokretom otpora "Hamas", odnosno radikalnim krilom organizacije "Muslimanska bra}a", okupqala studente iz Sudana, Al`ira, Palestine i Egipta. Poslove koje je, u ranijem periodu, obavqala humanitarna organizacija "Islamic Relief", preuzele su dve islamske organizacije "Humanitarian Islamic Fundation", iz Saudijske Arabije i "Cvetovi Bin Ladena".60 "Islamic Relief" je, u du`em periodu, regrutovala decu bez roditeqa albanske narodnosti sa podru~ja KiM, kako bi od wih stvorila grupe za vr{ewe samoubila~kih teroristi~kih akcija. Regrutacija dece vr{ena je u hotelu "Lion" u Uro{evcu, koji se nalazi u neposrednoj blizini prostorija ove organizacije. Nakon napada SAD na Irak, do{lo je do naglog smawewa broja radnika u organizaciji.61

60

Re~ je o novoformiranoj i nelegalnoj organizaciji, kojoj i sam naziv daje teroristi~ki predznak. U martu 2000. godine, BBC je izvestio da je KFOR izvr{io pretres kancelarija organizacije "Islamic Relief", jer je od ameri~kih zvani~nika dobio informaciju da je ona, mo`da, povezana sa Bin Ladenom. Pomenuta organizacija je odlu~no odbacila takve optu`be.

61

44

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Avganistan

Trgovina drogom - stara "Balkanska ruta"

SAD

SAD

Mapa 10.

SAD

Pakistan

"Alternativne rute" trgovine drogom

SAD

SAD

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Mapa 11.
Avganistan Pakistan

Legenda:

Severna ruta Ju`na ruta (koristi se za trgovinu ukradenim automobilima, u obrnutom smeru iz zapadne Evrope na Kosovo i Metohiju i daqe na Bliski istok)

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Trgovina qudima

Legenda: iz Rusije iz Ukrajine iz Rumunije iz Moldavije iz Bugarske finalne rute

Mapa 12.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

*** "Te{ko je dokazati organizovani kriminal na Kosovu, a jo{ te`e je ne videti dokaze za to!" (zvani~nik Stejt departmenta). *** "Te{ko je predvideti daqi razvoj albanskog organizovanog kriminala. S obzirom da je re~ o novijem fenomenu, ne mo`e se proceniti wegova stabilnost. Ipak, budu}e pretwe su realne, imaju}i na umu nemilosrdnost i beskrupuloznost koje odlikuju albanske kriminalne grupe, me|unarodne veze koje ve} postoje, profesionalizam koji karakteri{e ve}inu wihovih aktivnosti, kao i jake veze stvorene na bazi etni~kog albanskog porekla. Osim toga, jake pozicije albanskih kriminalnih grupa na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji i samoj Albaniji, definitivno predstavqaju razlog za zabrinutost me|unarodne zajednice, naro~ito kada se ima na umu geopoliti~ka nestabilnost u regionu i prisustvo mirovnih snaga UN." (Interpol)

***

Sledi spisak terorista i pripadnika organizovanih kriminalnih struktura na KiM (dat po azbu~nom redu) koji, kao ni wihovi zlo~ini, nije kona~an.

45

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

1.

HAJDIN (Isuf) ABAZI, zvani Hayiu"

"Qum

Ro|en 30.04.1959. godine u selu Gadi{, op{tina Gwilane. Kao dugogodi{wi emigrant u [vajcarskoj i [vedskoj, bio je jedna od najuticajnijih li~nosti OVK u zapadnoj Evropi. Zajedno sa Eqmijem Re~icom, predstavqao je glavnu vezu pomenute organizacije na KiM sa albanskom emigracijom i glavnim {tabom OVK u inostranstvu. U tom svojstvu, kroz fond "Domovina zove", bio je zadu`en za prikupqawe nov~anih sredstava namewenih OVK. Avgusta 1998. godine, {vajcarska vlada blokirala je ra~un pomenutog fonda, zbog sumwe da se iz wega finansira teroristi~ka delatnost na KiM. U inostranstvu je posebno bio anga`ovan na regrutovawu i ilegalnom upu}ivawu, preko teritorije Makedonije i Albanije, obu~enih teroristi~kih grupa OVK na KiM. Tokom 1998. godine, neposredno je u~estvovao u formirawu kriznih {tabova OVK na podru~ju Uro{evca. Zajedno sa Emru{om Yemajlijem, formirao je i rukovodio OVK na tom prostoru, kao i ograncima u Ka~aniku, na ~ijem ~elu su se nalazili Zaim Gabrica i Ismet Sadiku, biv{i oficiri JNA. Sa ~lanovima svoje porodice, bio je ukqu~en i u kriminalne aktivnosti na podru~ju Uro{evca. Po wegovom nalogu, ubijeno je nekoliko Albanaca koji su poku{ali da se suprotstave wihovom razbojni{tvu, pqa~ki i represiji. Pored toga, javqa se kao organizator i u~esnik u vi{e politi~kih ubistava po~iwenih, tako|e, nad Albancima, pre svega, ~lanovima DSK. Koriste}i funkciju predsednika op{tine Uro{evac, nastojao je da, za svoje kriminalne aktivnosti, pridobije biv{e pripadnike OVK. Zbog sukoba sa saradnicima u DPK, marta 2003. godine, napustio je KiM i trenutno `ivi u [vedskoj, u gradu Malmeu. 46

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

2.

EKREM (Bajram) AVDIJA, zvani "Abus Akej"

Ro|en 18.07.1971. godine, u Kosovskoj Mitrovici. Nakon zavr{ene medrese u Pri{tini, Avdija je, kao stipendista Saudijske Arabije, 1990. godine, primqen na Teolo{ki fakultet u Medini. U~estvovao je u oru`anim sukobima u BiH. Zavr{io je vojnu obuku u nastavnom centru za regrutaciju muyahedina "Abu Bekir Sidik", u Jablanici, kod Te{wa (BiH), kao i obuku u kampu "Host", u Avganistanu, gde je nau~io da rukuje lakim pe{adijskim naoru`awem i ve{tinu vojne taktike. Tokom boravka u BiH, na Ekrema Avdiju sna`an uticaj izvr{ili su Abdulah Duhajman, rukovodilac "Islamskog balkanskog centra" u Zenici, i Adnan Pezo, predsednik organizacije "Aktivna islamska omladina" (AIO), te je, na osnovu wihovih instrukcija, januara 1998. godine, osnovao "Kosovski islamski biro", sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici. Pomenuti Biro slu`io je kao pokri}e za dostavqawe finansijskih sredstava i za ideolo{ko pridobijawe i regrutovawe lica muslimanske veroispovesti za oru`anu borbu. Planski i sistematski su na KiM, prete`no preko Albanije, dovo|eni dr`avqani islamskih zemaqa, odnosno muyahedini sa iskustvom u ratovawu u BiH i Avganistanu. Maja 1998. godine, Avdija je oformio muyahedinsku jedinicu "Abu Bekir Sidik". Za svog zamenika postavio je [penda Koprivu, iz Kosovske Mitrovice. Sara|ivao je sa vo|ama OVK, Samijem Qu{takuom, Sulejmanom Selimijem i Ademom Ja{arijem, koji su jedinicu "Abu Bekir Sidik" snabdevali oru`jem i municijom i davali instrukcije za preduzimawe konkretnih teroristi~kih akcija. Uhap{en je, zajedno sa Neymedinom Lau{om i [pendom Koprivom, avgusta 1998. godine, od strane organa bezbednosti Republike Srbije, u poku{aju ilegalnog prelaska na teritoriju Albanije. Tom prilikom, kod wih je prona|ena ve}a koli~ina automatskog naoru`awa, ru~nih bombi, ru~nih baca~a i druge vojne opreme, kao i ve}i broj audio i video kaseta propagandne sadr`ine, koja primarno poziva na yihad - sveti rat protiv nemuslimanskog stanovni{tva. 47

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Zbog teroristi~kog delovawa, osu|eni su pravosna`nim presudama na vi{egodi{we zatvorske kazne, ali je, 2001. godine, cela grupa amnestirana pod pritiskom me|unarodne zajednice. Po izlasku iz zatvora, Ekrem Avdija je nastavio da vodi organizaciju "Kosovski islamski biro", koja je, vremenom, pro{irila opseg svog rada, osnivawem brojnih ispostava u svim ve}im gradovima Kosova i Metohije. Reaktivirao je i jedinicu "Abu Bekir Sidik", sa sedi{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice, kojoj su, izme|u ostalih, ponovo pristupili [pend Kopriva, Neymedin Lau{a, kao i Arif Krasni}i, iz sela Sibovce, op{tina Obili}. 3. AQU[ (Sokoq) AGU[I, zvani "Ma|up", "Krha~", "Maqo" i "Dugme"

Ro|en 20.06.1959. godine u selu Drenovac, op{tina Klina. Kao ~lan u`eg rukovodstva OVK u operativnoj zoni Duka|in, bio je ukqu~en u prinudnu mobilizaciju albanskog stanovni{tva, prihvat oru`ja i obuku diverzantsko-teroristi~kih grupa na podru~ju Kline. U~estvovao je u napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ (Jo{anica, Bi~a, Grabac, Kijevo i Drenovac), koje je organizovao uz pomo} ve}eg broja ~lanova svoje porodice. Iz dvori{ta wegove porodi~ne ku}e, 11.08.1998. godine, ubijen je Radovan Stepi}, iz sela Drenovac, a te{ko povre|en Vlado Sta{i}, iz sela Dugowiva. Iste godine, organizovao je i napade u kojima su ubijeni Oliver Zaji}, sa podru~ja Kline, Grujica [migi}, iz sela Drsnik, Dragan Stepi} i Dragi{a Kizi}, kao i vi{e pripadnika policije, dok je, na podru~ju sela Jo{anica, rawena Desa Barovi}. Sa predstavnicima u`eg jezgra OVK (Ramu{om Haradinajem, Qahom Brahimajem i Idrizom Baqajem, zvanim "Toger"), Agu{i je jedan od kqu~nih izvr{ilaca genocida i terora nad Srbima i Albancima zato~enim u selu Jablanica, u op{tini Klina. Postoje dokazi i svedoci o wihovom neposrednom u~e{}u u kidnapovawu, zlostavqawu i likvidaciji lica zato~enih u pomenutom zatvoru, ~ija su tela potom ba~ena u kanal kojim se 48

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

puni Radowi}ko jezero, kao i u zapu{teni bunar, na putnom pravcu Jablanica-@abeq, op{tina \akovica. Agu{i je komandovao i svim ostalim logorima na podru~ju Kline. U zatvoru, u selu Likovac, koji je, tako|e bio pod wegovom komandom, ubijena su bra}a Radomir i Drago Vo{ti}, iz sela Jelovac, op{tina Klina, kao i pripadnik MUP-a Srbije Ivan Bulatovi}. Nakon masovnog odlaska Srba iz Metohije, Agu{i sprovodi sistematsko i organizovano uni{tavawe wihove imovine i rukovodi proterivawem preostalog srpskog stanovni{tva sa tog podru~ja. U isto vreme, organizovao je i uni{tavawe pravoslavnih spomenika i crkava na podru~ju op{tine Klina, u selima Dolac, Drsnik, Petra~ i Grebnik, kao i skrnavqewa grobova u selima Drsnik, Drenovac, Dugowive, Petr~, Zajmovo, Dolovo, Grebnik, Klina, Vidawe, Jagoda i Dolac. Posle povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, bio je nalogodavac i izvr{ilac kidnapovawa i ubistava Milorada Dobri}a, Mili}a Bogi}evi}a, Bo`ane i Vojislava Jovanovi}a, iz Drenice, op{tina Klina. Jedan je od nosilaca kriminalnih aktivnosti na podru~ju Kline. Od albanskih kriminogenih struktura, koje na razli~ite na~ine (uglavnom pod prisilom) otkupquju srpska imawa i imovinu, Agu{i iznu|uje proviziju i ucewuje potencijalne kupce, a izvr{ilac je i vi{e ubistava Albanaca koji su odbili da mu daju novac. U KZK je raspore|en na mesto glavnog inspektora i odr`ava kontakte sa Sulejmanom Selimijem, zvanim "Sultan", i u`im rukovodstvom KZK (Reyepom Selimijem, Jetulahom Gecajem, Ganijem Krasni}ijem, zvanim "Qumi", i ha{kim optu`enikom Fatmirom Limajem). 4. RASIM (Hamid) AGU[I

Ro|en 17.07.1962. godine u Drenovcu, Op{tina Klina. Bio je ~lan Glavnog {taba operativne zone Duka|in, odnosno komandant 3. operativne zone OVK. Delovao je u sastavu 131. brigade "Mirte Zeneli", a sada je komandant KZK u Pe}i. 49

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Agu{i je, kao ~lan teroristi~ke grupe, odgovoran za vi{e od 87 ubistava, 29 otmica, organizovawe zatvora lociranih u selima Glo|ani, Belanica, Likovac i Jablanica, op{tina Pe}, silovawe i seksualno zlostavqawe vi{e lica, kao i uni{tavawe imovine. Osim toga, u~estvovao je u oko 180 teroristi~kih akcija, me|u kojima su oru`ani napadi na sela Qo|a i Babalo}, sredinom 1998. godine. Bio je aktivan i u prinudnom iseqavawu nealbanskog stanovni{tva sa teritorije \akovice, Pe}i i De~ana, a odgovoran je i za paqewe crkve u selu Gorwi Ra{i}. Neposredno je u~estovao u teroristi~koj akciji na selo Drenovac, kao i u oru`anom napadu na ku}u Jago{a \uri~i}a. Tako|e, bio je u~esnik u ubistvima Dragomira Stepi}a, iz Drenovca, kao i Mili}a Bogi}evi}a, Milorada Dobri}a, Vojislava Jovanovi}a i wegove supruge, i ~etiri Roma, koja su izvr{ena u selu Draganovcu, Op{tina Klina, 1999. godine. Tereti se za u~e{}e u teroristi~kim napadima na pripadnike MUP-a Republike Srbije u Klini, Op{tina Pe}, kao i za napad na policijsku stanicu u Klini.

5.

NAZMI (Adem) AJETI

Ro|en 22.04.1972. godine, u Podujevu. Nakon hap{ewa ~lanova NPRK na KiM, 1993. godine, Ajeti je pobegao u [vajcarsku, gde je stupio u kontakt sa pripadnicima NPOK, a 1994. godine osu|en je, u odsustvu, na 7 godina zatvora. Po povratku iz [vajcarske, 1998. godine, pristupio je OVK. U okviru operativne zone Lab, od strane Rustema Mustafe, zajedno sa bratom Avnijem, bio je anga`ovan na ilegalnom dopremawu oru`ja i municije iz Albanije. Posle dislocirawa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, formirao je diverzantsko-teroristi~ku grupu "Crvena ruka", u ciqu etni~kog ~i{}ewa srpskog i crnogorskog stanovni{tva na podru~ju Podujeva.

50

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Zajedno sa pomenutim bratom, prikqu~io se OVPMB i, marta 2001. godine, u~estvovao u teroristi~kim akcijama na pripadnike MUP-a Republike Srbije i VJ. U`ivalac je opojnih narkoti~kih sredstava. 6. HISNI (Izet) AHMETI, zvani "His"

Ro|en 27.07.1972. godine u selu [upkovac, op{tina Kosovska Mitrovica. Za vreme rata u BiH, borio se u muslimanskim vojnim jedinicama. Jedna je od kqu~nih li~nosti u organizovawu OVK i wenih ogranaka na podru~ju Kosovske Mitrovice, odnosno formirawu operativne zone [aqa, koja je obuhvatala podru~ja op{tina Kosovska Mitrovica, Vu~itrn, Obili}, Zubin Potok i Leposavi}, a u kojoj se nalazilo nekoliko hiqada dobro naoru`anih terorista. Po~etkom januara 1999. godine, postavqen je za komandanta 141. brigade OVK i u~estvovao je u gotovo svim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ na tom podru~ju. Bio je ukqu~en i u prikupqawe finansijskih sredstava, nabavku oru`ja i sprovo|ewe vojne i diverzantske obuke. Ahmetijeva teroristi~ka grupa je, 24. juna 1998. godine, izvr{ila napad na Srbe u selu Pantina i kidnapovala bra~ni par ^edomirku i Ratomira Miqkovi}a, ~ija je daqa sudbina nepoznata. Ista grupa je, 22. januara 1999. godine, kidnapovala Mi{u Bigovi}a, iz sela Nevoqane, na wegovom radnom mestu u "Elektrodistribuciji", u Vu~itrnu, kao i ~etiri ~lana porodice Miali~kovi} iz Nevoqana, u istoj op{tini. Kidnapovana lica su sprovedena u Glavni {tab OVK u selu Likovac, op{tina Srbica da bi, nakon nekoliko dana, bili oslobo|eni, uz posredovawe posmatra~a OEBS-a. U maju 1999. godine, pripadnici tre}eg voda specijalne jedinice operativne zone [aqa ubili su 12 pripadnika VJ, kao i Miroslava Spiri}a, iz Vu~itrna, na putu Kosovska MitrovicaVu~itrn.

51

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Ista grupa je, na sitni~kom mostu u Vu~itrnu, kidnapovala novinara "Politike" Qubomira Kne`evi}a, koji je, nakon vi{ednevnog fizi~kog zlostavqawa, ubijen. Januara 1999. godine, Hisni Ahmeti je, zajedno sa Rahmanom Ramom, organizovao i realizovao napad na polo`aje VJ na podru~ju [aqe, u kojem je kidnapovano 8 pripadnika vojne policije. Prilikom pregovora sa predstavnicima OEBS-a, koji su vo|eni na podru~ju [aqe, Rahman Rama je odbio da oslobodi otete vojnike. Juna iste godine, nezakonito je preuzeo kontrolu nad distribucijom naftnih derivata na podru~ju Vu~itrna i Kosovske Mitrovice, na pumpama koje su u vlasni{tvu "Beopetrola" i "Jugopetrola". Od februara 2000. godine, ovi objekti se nalaze pod kontrolom UNMIK-a. Nakon formirawa KZK, Rama je imenovan za komandanta 4. Regionalne teritorijalne grupe (RTG), sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, a Hisni Ahmeti je postavqen za wegovog zamenika.

7.

ABDULAH (Muharem) BABAQIJA

Ro|en 22.05.1967. godine, u \akovici. Kao komandant 137. brigade OVK, Babaqija je organizovao napade na pripadnike MUP-a Republike Srbije na podru~ju op{tina \akovica i De~ani, gde je u zasedama ubijeno ili raweno vi{e pripadnika policije. Wegova grupa je, izme|u ostalog, bila zadu`ena za zastra{ivawe, kidnapovawe i ubijawe preostalih Srba, kao i za uni{tavawe wihove imovine na ovom podru~ju. Po wegovom nare|ewu, vi{e Srba je oteto i odvedeno u teroristi~ku bazu u selu Glo|ane, gde su ubijeni, nakon vi{ednevnih mu~ewa i maltretirawa. Me|u wima je i petoro ~lanova porodice [utakovi}, iz \akovice. Grupa terorista koju je predvodio, izvr{ila je, tokom 1999. godine, vi{e napada u nasequ ^abrat, u \akovici, kada je poginulo nekoliko gra|ana, tri pripadnika policije i VJ, dok je 52

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

desetak lica te`e i lak{e raweno. Tako|e, odgovorna je za minirawe i ru{ewe pravoslavne crkve u centru \akovice. U ciqu ostvarivawa potpune kontrole nad gradom, formirao je "privatnu" saobra}ajnu policiju i stra`u u \akovici, kao i fizi~ko obezbe|ewe u javnim ustanovama i preduze}ima (preko firmi "Besa Security" i "K.P.S. Jaguara Security"), a sa pojedinim ~lanovima KZK bavio se krijum~arewem oru`ja i iznu|ivawem novca. Ramu{ Haradinaj ga je, 2002. godine, imenovao za komandanta 332. brigade KZK u \akovici, da bi, ubrzo, bio prekomandovan u Pe}. Postoje pretpostavke da je u li~nom sukobu sa Dautom Haradinajem.

8.

MASAR (Ferhat) BAKIJA

Ro|en 18.02.1953. godine, u \akovici. Pristupio je ilegalnoj paravojnoj organizaciji "Nacionalni front", 1991. godine. Kao rezervni vojni oficir i radnik {taba Teritorijalne odbrane u \akovici, bio je zadu`en za izradu planova, skica, organizacionog i vojnog ustrojstva i dr. Posle prikqu~ewa OVK, zauzeo je visoko mesto u komandnoj hijerarhiji, te je ostvarivao redovne kontakte sa teroristi~kom grupom Hekurana Hode, koja je, po wegovim instrukcijama, vr{ila teroristi~ke akcije na podru~ju \akovice. Tako|e, bio je predvodnik teroristi~ke grupe pod nazivom "Crne kape", koja je delovala na podru~ju \akovice. Nakon povla~ewa pripadnika VJ i MUP-a Srbije i formirawa KZK, postao je "{ef operative", sa sedi{tem u De~anima, u ~inu majora. Obavqaju}i tu funkciju, vr{i kontrolu svih baza KZK na podru~ju Metohije. Kao visoki oficir KZK, na podru~ju \akovice, ostvarivao je kontakte sa predstavnicima islamisti~kih organizacija iz Saudijske Arabije, kao i sa grupom od 40-ak muyahedina koja je 53

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

u~estvovala u oru`anim sukobima na KiM protiv snaga bezbednosti Republike Srbije.

9.

IDRIZ "Toger"

(Haqiq)

BAQAJ,

zvani

Ro|en 08.08.1952. godine u selu Iglarevo, op{tina Klina. Bio je komandant specijalne jedinice OVK "Crni orlovi", koju je formirao po nalogu Ramu{a Haradinaja, a koja je delovala u sastavu 131. brigade operativne zone Duka|in, a potom i zamenik komandanta garde RTG KZK Duka|in, u ~inu majora. Uhap{en je od strane UNMIK policije, 11. avgusta 2002. godine. Zajedno sa Ramu{om Haradinajem, u~estvovao je u ubistvima oko 40 lica, ~ija su tela ba~ena u kanal reke Bistrice. Pored toga, odgovoran je za zlo~ine po~iwene na prostoru delovawa pomenute operativne zone. Sa Dautom i Bujarom Haradinajem i Arbenom Ahmetajem, predvodio je teroristi~ku grupu koja je izvr{ila oru`ane napade na pripadnike MUP-a Srbije, kod prilaza selu Jablanica, op{tina \akovica, te na pripadnike MUP-a i VJ u selima Glo|ane i Dowi Rati{, op{tina De~ani, 17. oktobra 1998. godine, kao i 16. novembra 1999. godine, kod sela Do{inovca, op{tina De~ani. Juna 1999. godine, kidnapovao je penzionera Milorada Jovanovi}a, \or|a Kuzmanovi}a, radnika JP PTT Srbije, i Vladimira Vulevi}a, iz Pe}i, kojima se od tada gubi svaki trag. Organizator je prinudnog iseqavawa stanovni{tva sa teritorije \akovice, Pe}i i De~ana, kao i paqewa crkve u selu Gorwi Rati{. Naro~ito se istakao po svojoj svireposti u mu~ewu i ubijawu `rtava i razvla~ewu delova wihovih tela vezanih za traktor. Ostatke le{eva bacao je u kanal Radowi}kog jezera. Kod albanskog stanovni{tva poznat je i kao po~inilac zlo~ina nad svojim sunarodnicima. Krajem 1998. godine, ubio je Agima Ibrahimija, taksistu iz \akovice. Odgovoran je i za ubistva 54

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Cvetka Novovi}a iz sela Nabr|e, op{tina Pe}, i wegove supruge, kao i za li{avawe slobode Osmana Beri{e i Ujkana Avduqija, tako|e iz Pe}i, i Vuka{ina [}eki}a, koje je jedno vreme dr`ao zatvorene, fizi~ki ih zlostavqaju}i. Krajem 1999. godine, izvr{io je otmicu Veseqa Muri{ija i jo{ ~etiri lica albanske nacionalnosti. Jedno vreme dr`ao ih je zatvorene u zgradi "Duka|ini", u Pe}i, nakon ~ega je ~etvoricu ubio, dok je Muri{i uspeo da pobegne. Jedan broj kidnapovanih lica mu~en je i ubijan u selu Ruhot. Wihova tela su ba~ena u reku Beli Drim. Me|u ovim `rtvama bio je i Yafer \uka, politi~ki funkcioner iz Pe}i. Osim toga, Baqaj je javno prozivan za nestanak i ubistvo ve}eg broja Albanaca sa podru~ja Metohije. Sumwi~i se za u~e{}e u ubistvu Ismajqa Hajdarija, ~lana DSK, 17.01.2002. godine, u Pe}i. Idriz Baqaj pripada kriminalnoj organizaciji "Duka|ini", koju predvodi Ramu{ Haradinaj. Jedan je od zna~ajnijih organizatora ilegalne trgovine oru`jem iz Albanije prema Makedoniji i SCG, preko putnog pravca Pe} - Kula - Ro`aje. Ove aktivnosti obavqao je u saradwi sa Ramu{om i Dautom Haradinajem i Yavitom Haqitijem. Blizak je porodici Eq{ani, sa ~ijim ~lanovima sara|uje u poslovima ilegalne trgovine naftom. Nepoznata lica su 20.01.2002. godine, poku{ala da ubiju Baqaja, podmetawem eksplozivne naprave na ulazu wegove ku}e. Ovom prilikom, Idriz Baqaj, wegova supruga Teuta i sin Sulejman zadobili su te{ke telesne povrede.

10. AFRIM (Hamdi) BA[A Ro|en 1971. godine u selu Vrani}, op{tina Suva Reka. Izvesno vreme je `iveo u [vajcarskoj, bio u~esnik rata u Hrvatskoj i instruktor u obuci terorista sa KiM, koja je organizovana u Republici Albaniji.

55

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kao pripadnik teroristi~ke grupe u selu Vrani}, u~estvovao je u mnogim napadima OVK na pripadnike policije (u Lapu{niku op{tina Glogovac, Ov~arevu - op{tina Srbica, Crnovqevu op{tina [timqe, Bawi - op{tina Mali{evo i Ladrovcu). Izvesno vreme bio je rukovodilac grupe koja je imala zadatak da likvidira pripadnike MUP-a Srbije i Albance lojalne Republici Srbiji, sa podru~ja Suve Reke i Prizrena. U tom ciqu, vr{io je selekciju meta i pravio spiskove lica za likvidaciju. Na tom spisku su se, izme|u ostalih, na{li i Mi{ko Ni{ovi}, pripadnik RDB MUP-a Srbije, iz Prizrena, Agim [ahiti, radnik MUP-a Srbije, iz sela Sopina, Selim Selmanaj, biv{i policajac, Sahit Zogaj, biv{i radnik RDB, iz Mali{eva, Bekim Sahitaj, iz sela Sopine, i Iqaz Vranovci, penzionisani radnik RDB, iz sela Trwe, koga su Ba{a i pripadnici wegove grupe ubili na svirep na~in. Po~etkom septembra 1998. godine, kidnapovao je jednog pripadnika policije iz Orahovca i sproveo ga u logor koji se nalazio u selu Timi}ina, op{tina Suva Reka, nakon ~ega je usledilo wegovo zversko mu~ewe. U ovom logoru bilo je zato~eno vi{e Srba i Albanaca sa navedenog podru~ja.

11.

SOKOQ (Mujo) BA[OTA

Ro|en 07.03.1966. godine u selu Cerovik, op{tina Klina. Kao politi~ki predstavnik OVK, u~estvovao je u pregovorima u Rambujeu. Jedan je od organizatora OVK na podru~ju Drenice, Kline i Orahovca. U~estvovao je u organizovawu vi{e teroristi~kih napada na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, kao i na srpske civile u selu Jo{anica, Bi~a, Dobra Voda, ^abi}, Kijevo, Iglarevo i dr., zajedno sa Reyepom Selimijem, Jetulahom Gecajem, Sulejmanom Selimijem i Aqu{om Agu{ijem. Sa Reyepom Selimijem i Mujom Krasni}ijem, iz sela ^abi}, organizovao je ubistvo Mehmeta Ga{ija, iz istoimenog sela, i Isufa Haqitija, iz sela Zabr|a. 56

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Organizator je i neposredni u~esnik kidnapovawa i likvidacije Desimira Jevti}a, iz Zve~ana, kao i teroristi~kog napada na policijsko odeqewe u Kijevu, op{tina Klina, na porodicu \or|a Beli}a, u kojem je Beli} ubijen, kao i na Srbe u selu \ur|evik, u kojem su, pored wega, u~estvovali [aban Man|oli, Alija Beri{a, Naim Raci, Ba{kim i Fqamur Beri{a, iz sela Veliki \ur|evik, op{tina Klina. Organizovao je i neposredno u~estvovao u teroristi~kom napadu na porodicu Ramadana Baqaja, iz sela Iglarevo, te u kidnapovawu i likvidaciji Hetema Dobrune, iz sela Lozica, op{tina Klina, i Ramadana Bu`oqa. Zajedno sa Habibom i Ze}irom Morinom, te Agimom Pantinom, u~estvovao je u kidnapovawu i likvidaciji Salija Beri{e, zvanog "Zali", i wegovog brata Bajrama, zatim Binaka Beri{e, Brahima Zogaja i wegovih sinova Fadiqa i Ramadana, iz Iglareva, ~ija su tela prona|ena na podru~ju Orahovca, na putu Orlate-Mali{evo. Zajedno sa Fehmijom, Biqalom i [ef}etom Krueziuom, organizovao je likvidaciju Ajeta Ga{ija, penzionisanog pripadnika RDB MUP-a Srbije. Nakon demilitarizacije OVK, prikqu~io se DPK Ha{ima Ta}ija, te je, u jednom periodu, obavqao funkciju ministra za rad i socijalna pitawa u Privremenoj vladi koju je Ta}i formirao nakon povla~ewa MUP-a Srbije i VJ sa KiM. Pored politi~ke povezanosti sa Ha{imom Ta}ijem, ukqu~en je i u aktivnosti wegove dreni~ke kriminalne grupe. 12. BAJRAM (Mali}) BEGA Ro|en 08.04.1966. godine u selu Jezerce, op{tina Uro{evac. Bio je komandir specijalne jedinice vojne policije OVK, u kasarni u selu Jezerce. Odgovoran je za zlo~ine po~iwene na teritoriji delovawa operativne zone OVK Nerodimqe: vi{e od 29 teroristi~kih napada, 22 ubistva, 27 otmica, 15 protivpravnih zatvarawa, kao i o{te}ewe hrama "Sveti Uro{" kod Gorweg Nerodimqa, 1998. godine. U~estovao je u oru`anim napadima na selo Nerodimqe, 1998. i 1999. godine, i selo Grebno, aprila 1999. godine, kao i u prinudnom iseqavawu lokalnog stanovni{tva sa teritorije Uro{evca. 57

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Odgovoran je i za organizovawe osam zatvora na ovom podru~ju. Na teritoriji op{tine Uro{evac, delovao je u grupi sa Nazmijem, Qumnijem i Ekremom Balilajem, Gutom Hisnijem i Misretom Kaqenicom. U~esnik je oru`anog napada koji je ova grupa izvela prema civilima na mestu zvanom Sastav reka, kod sela Nerodimqe, u kojem su oteti Sini{a Luki} i Veselin Lazi}, iz istoimenog sela. Od 1998. godine, u~estovao je u brojnim oru`anim napadima na pripadnike MUP-a Republike Srbije i VJ, a odgovoran je za ubistvo rezervnog policajca Dragana Mili}a, iz sela Dowe Nerodimqe, izvr{eno u jednom od pomenutih napada.

13. YEMAJQ (Isuf) BEJTA Ro|en 17.02.1945. godine u selu Sredwa Klina, op{tina Srbica. Biv{i oficir JNA. Po odluci Glavnog {taba OVK za op{tinu Srbica, bio je jedan od komandanata vojne obuke pripadnika OVK. Godine 1998., na podru~ju Drenice, vodio je diverzantskoteroristi~ku obuku za pripadnike OVK, nakon ~ega je izabran za ~lana Glavnog {taba OVK operativne zone Drenica, lociranog u selu Likovac, op{tina Srbica. Intenzivno je radio na animirawu Albanaca koji su bili na slu`bi u biv{oj JNA da se prikqu~e jedinicama OVK. Uz Zaima Beri{u, Miqaima Beri{u i Ejupa Dragu, imao je zna~ajnu ulogu u organizovawu paralelnog Ministarstva odbrane Republike Kosovo, a nakon formirawa KZK, postavqen je na mesto {efa odseka za personalna pitawa.

58

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

14. AVNI (Musa) BERI[A, zvani "Tarkan" Ro|en 13.08.1974. godine u selu Kowu{evac, op{tina Podujevo. Bio je pripadnik OVK na podru~ju operativne zone Lab gde je, zajedno sa Avnijem Fetom, iz sela Penduh, op{tina Podujevo, i Rustemom Mustafom, zvanim "Remi", izvr{io niz teroristi~kih akata, da bi, nakon juna 1999. godine, u~estvovao u etni~kom ~i{}ewu na teritoriji op{tina Podujevo i Pri{tina. Po nare|ewu Qatifa Ga{ija, tada{weg {efa vojne policije u pomenutoj operativnoj zoni, i wegovog zamenika Nazifa Mehmetija, izvr{io je egzekuciju ~etvoro Albanaca sa podru~ja op{tine Podujevo (Agqu{a Kastratija iz Krpimeja, Mirvete, Agima i Isaka Musliua, iz Glavnika). Rukovodio je grupom pripadnika tajne policije OVK koja je odgovorna za ubistvo Predraga Jovanovi}a, iz sela Su{ica, op{tina Pri{tina. Decembra 1998. godine, likvidirao je Mili}a Jovi}a, radnika biv{eg CRDB Pri{tina, i Ahmeta Vocu, biv{eg radnika pokrajinskog SUP-a. Jedan je od po~inilaca teroristi~kog napada na policajca OUP Podujevo Stanimira Dimovi}a, koji je, tom prilikom, te`e rawen. Nakon raspu{tawa OVK, septembra 1999. godine, Beri{a je pristupio KPS u Pri{tini.

15. RUSTEM ([aban) BERI[A Ro|en 18.07.1955. godine u selu Kru{evac, op{tina Pe}. Bio je jedan od rukovodilaca [taba 2. RTG KZK Pa{trik, sa sedi{tem u Prizrenu, a sada je direktor Akademije KZK "Hamz Ja{ari", u Pri{tini. Zajedno sa Bisqimom Zurapijem, odgovoran je 59

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

za 26 ubistava, 77 otmica i organizovawe {est improvizovanih zatvora lociranih na teritoriji Orahovca i Prizrena. Pored toga, u~estvovao je u oru`anom napadu na karaulu VJ u selu Ko{are, op{tina \akovica, 1999. godine, kada je li~no ubio nekoliko vojnika. Sa jednom grupom terorista, 11. juna 1999. godine, izvr{io je nasilni upad u ku}u izvesne Hatiye u selu Ere~, i izvr{io krivi~no delo silovawa pomenute Albanke i wene dve k}eri. Ista grupa je fizi~ki zlostavqala pripadnike romske nacionalnosti i silovala ve}i broj devojaka iz ove nacionalne zajednice. Beri{a je odgovoran i za otmicu Sadrija Camaja, 9. februara 1999. godine, u okolini \akovice, kao i za nano{ewe te{kih telesnih povreda i ubistvo [keqzena Kamberija iz sela Pono{evca, koga je wegova teroristi~ka grupa dr`ala zarobqenog u improvizovanom zatvoru lociranom na teritoriji \akovice. 16. [EFIK (Hazir) BE]IRI, zvani komandant "Dardani" Ro|en 13.08.1960. godine u selu Koprivnica, op{tina Kosovska Kamenica. Godine 1998., postavqen je za komandanta 172. brigade OVK i ~lana {taba OVK za Kosovsku Kamenicu. Naredio je proterivawe gra|ana romske nacionalne zajednice iz sela Ogo{ta, op{tina Kosovska Kamenica, kao i pqa~kawe i spaqivawe wihovih ku}a. Tako|e, bio je vo|a grupe od 15 lica koja su proterala srpsko stanovni{tvo iz op{tine Kosovska Kamenica, a naredio je i zlostavqawe ve}eg broja lica srpske i albanske nacionalnosti. Nalogodavac je ubistva Trajana Trajkovi}a, pripadnika MUP-a Srbije, iz sela Kolole~, op{tina Kosovska Kamenica, kao i etni~kog ~i{}ewa sela ^arakovce, u istoj op{tini. Organizovao je dopremawe velike koli~ine oru`ja iz Gwilana u selo Koprivnica, za potrebe jedinica koje dejstvuju u sastavu ANA, pri ~emu su pripadnici KFOR-a uspeli da zaplene izvesnu koli~inu tog naoru`awa. U ranijem periodu, rukovodio je i nabavkom oru`ja za pripadnike OVPMB. 60

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U vezi je i sa licima iz kriminogenih struktura, preko kojih je organizovao ilegalnu trgovinu oru`jem i drogom. Trenutno je anga`ovan kao stare{ina KZK u Vitini. 17. QAH ([aban) "Ma|up" BRAHIMAJ, zvani

Ro|en 21.01.1970. godine u selu Jablanica, op{tina \akovica. U septembru 1998. godine, protiv Brahimaja je podneta krivi~na prijava, zbog teroristi~ke aktivnosti. Bio je inicijator i glavni nosilac ekstremisti~kog delovawa na podru~ju Jablanice, od 1995. godine. Krajem 1996. godine, formirao je ilegalnu teroristi~ku grupu pod nazivom "Osvetnici". Vr{io je prihvat naoru`awa, koje je skladi{tio u svojoj ku}i u Jablanici, organizovao vojnu obuku za ~lanove teroristi~ke organizacije u rukovawu pe{adijskim naoru`awem i eksplozivnim napravama, a sa ~lanovima svoje grupe, Faikom Mehmetijem i Naserom Ibrahimajem, izvr{io je vi{e teroristi~kih napada na odeqewa policije na podru~ju Du{kaje, Barawske Quge i Pono{evca. Po~etkom 1998. godine, u~estvovao je u prihvatu i skrivawu Ramu{a Haradinaja i ostalih terorista koji su u~estvovali u ubistvu policajca OUP-a De~ani Miodraga Otovi}a. Marta iste godine, imenovan je za komandanta {taba OVK za podru~je Du{kaja, te je, anga`uju}i se na formirawu pod{tabova u drugim selima |akova~ke op{tine, sara|ivao sa Idrizom Baqajem, zvanim "Toger", kao i sa Fadiqom Nimonajem, zvanim "Tigar", komandantom vojne policije OVK za ovo podru~je. Istovremeno, u selu Jablanica, formirao je jaku teroristi~ku bazu i kasarnu u kojoj je vr{ena obuka novih ~lanova OVK, kao i prihvat oru`ja i vojne opreme iz Albanije, koje je daqe usmeravano prema Drenici. Li~no je planirao i rukovodio kidnapovawem Srba i jednog broja Albanaca, koji su dr`ani u zatvoru u Jablanici. U podrumu jedne ku}e napravio je bazen koji je kori{}en za mu~ewe kidnapovanih lica, u ~emu su u~estvovali, osim wega, i sada pokojni Naser Brahimaj, zatim Faik Mehmetaj, Nazmi Brahimaj i Yevdet Kasumi, svi iz sela Jablanica. 61

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Ova grupa je odgovorna za ubistvo najmawe 10 otetih lica, ~ija su tela ba~ena u Radowi}ko jezero, kod sela Rati{, op{tina De~ani, a neka tela su zakopana u {umi kraj jezera. Sa ~lanovima svoje grupe, Brahimaj je ubio i tri lica ~ija su tela ba~ena u reku Su{icu. Me|u ubijenima je bio jedan policajac, kao i Albanac Skender Ku}i, iz sela Labqana, op{tina Pe}, koji je odbio da finansijski poma`e OVK. S obzirom na porodi~nu povezanost sa Ramu{om Haradinajem, Albanci ga sumwi~e i za ubistvo Tahira Zemaja, jednog od biv{ih komandanata OVK. Zbog u~e{}a u oru`anim aktivnostima ONA u Makedoniji i OVPMB na jugu Srbije, smewen je sa funkcije ~lana {taba 3. RTG KZK, sa sedi{tem u Pe}i, a 18.06.2002. godine, uhap{en je od strane UNMIK policije, zajedno sa Sadikom ^ekuom, Idrizom Baqajem i Bekimom Zekajem, pod sumwom da su izvr{ili zlo~ine protiv Albanaca i lica iz drugih nacionalnih zajednica na KiM, tokom 1999. godine. Nakon nekoliko sati pritvora, Qah Brahimaj i Sadik ^eku pu{teni su na slobodu.

18. RAM (Ganija) BUJA Ro|en 05.12.1958. godine u selu Bujance, op{tina Lipqan. Bio je u~esnik pregovora u Rambujeu. Blizak je saradnik Ha{ima Ta}ija, Jakupa Krasni}ija i [ukrija Buje. ^lan je Glavnog odbora DPK. Jedan je od organizatora referenduma Albanaca, 1992. godine, kada postaje i delegat ilegalne Skup{tine Republike Kosovo. Kroz kontakte sa Ibu{om Visijem, iz sela Dubrava, op{tina Ka~anik, pratio je teroristi~ke aktivnosti OVK na podru~ju [timqa, De~ana i Pe}i, da bi, potom, postao ~lan u`eg rukovodstva OVK, na podru~ju Lipqana i Mali{eva. Iz baze u Mali{evu, zajedno sa Jakupom Krasni}ijem i Azemom Suqom, rukovodio je teroristi~kim napadima na srpske civile i pripadnike VJ i MUP-a Srbije i bio zagovornik kidnapovawa pripadnika snaga bezbednosti na KiM, u ciqu osloba|awa i razmene zarobqenih terorista iz jedinica OVK. Neposredni je u~esnik u vi{e teroristi~kih akcija izvedenih u Srbici, na podru~ju Lapa{nika, Mali{eva, Lipqana i Suve Reke. 62

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Po izme{tawu jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti sa KiM, organizovao je teroristi~ke akcije pripadnika OVK u Mali{evu, podsti~u}i progon, zastra{ivawe i kidnapovawe Srba sa podru~ja Lipqana. 19. [UKRI (Saqi) BUJA, zvani "Gazetar" i "Sokoq" Ro|en 27.08.1966. godine u selu Bujance, op{tina Lipqan. Bio je upravnik logora u selu Lani{te kod Uro{evca. Funkciju komandanta {taba OVK u selu Jezerce, op{tina Uro{evac, obavqao je do septembra meseca 1999. godine, kada je postavqen za komandanta 6. RTG KZK. Tokom 2000. godine, napustio je KZK i ukqu~io se u kriminalnoteroristi~ke aktivnosti na podru~ju op{tina Uro{evac, Ka~anik i Vitina. Deluje u sprezi sa Gencom Sefajem iz Albanije, biv{im oficirom albanske armije, koji je u~estvovao u sukobima na KiM, a sada boravi u Uro{evcu, i Yabirom @arkuom, iz Ka~anika, {efom ka~ani~kog klana koji se bavi {vercom oru`ja i droge. Zajedno sa Gencom Sefajem, uzurpirao je mnoge lokale ~iji su vlasnici Srbi i koristi ih za ugostiteqstvo i trgovinu robom {iroke potro{we. Deo novca dobijenog bavqewem organizovanim kriminalom, odnosno {vercom oru`ja i droge, koristi za finansirawe teroristi~ke organizacije ANA i teroristi~kih grupa anga`ovanih na teritoriji Makedonije i juga Srbije. Blizak je saradnik sa kriminalnim klanom Suma, koji predvode bra}a Rufki, Emru{ i [keqzen Suma. Pored ucena i reketirawa, ovaj klan se bavi preprodajom narkotika, duvana i oru`ja, koje {vercuje u Republiku Makedoniju. Pored toga, porodica Suma je uzurpirala cementaru u \eneral Jankovi}u i koristi je kao svoje vlasni{tvo.

63

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

20. JAH (Salija) BU[ATI Ro|en 25.02.1972. godine u selu Grgoc, op{tina \akovica. Bio je pripadnik tzv. Jablani~ke grupe, kojom je rukovodio Qah Brahimaj. Od prve polovine 1998. godine, u~estvovao je u svim napadima na srpsko i albansko stanovni{tvo, kao i na Rome sa ovog podru~ja. Zajedno sa Safedinom Aqijem, tako|e iz sela Grgoc, 02.06.1998. godine, napao je ku}u porodice Ta}i, iz sela Kosuri}a, op{tina Pe}. Tom prilikom, ubijen je Uka Ta}i, koji je odbio da pristupi OVK. Bu{ati i Agim Zejneli, zvani "^erga{", iz Jablanice, istog meseca 1998. godine, oteli su Dejana Ran|elovi}a iz sela Bec, i jednog Roma, koje su, posle vi{ednevnog maltretirawa i mu~ewa, pustili na slobodu. U to vreme, pomenuta grupa je pqa~kala srpske i crnogorske ku}e u selu Bec, koje su bile privremeno napu{tene, jer su se stanovnici pla{ili akcija albanskih terorista. Bu{ati je vi{e puta organizovao napad na jedinu crnogorsku ku}u u selu Crmqane, vlasni{tvo porodice Babovi}. Krajem avgusta iste godine, Bu{ati i Zejneli izvr{ili su teroristi~ki napad na bolni~ko vozilo u selu Drenovac. Bu{ati je, 29.09.1998. godine, na putu prema selu Krqanu, \akovica, kidnapovao taksistu iz \akovice, koga je nekoliko dana dr`ao zarobqenog u selu Krqane, a zatim ubio. Po povla~ewu srpskih snaga bezbednosti sa KiM, Bu{ati je, zajedno sa Arifom [aqom, tako|e biv{im pripadnikom OVK, bio intezivno anga`ovan na kidnapovawu i proterivawu Srba i Roma sa podru~ja Du{kaje, naro~ito iz sela Crmqane. Dana 16.06.1999. godine, oteli su Halida Be}u, Roma iz istoimenog sela, a sutradan i Halidovog oca Mihtara. Halidu se izgubio trag, a Mihtar je, posle nekoliko dana maltretirawa, pu{ten i sa porodicom se iselio sa KiM.

64

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

21. JUSUF VEQIJA, zvani "Zaqi" Ro|en 26.07.1957. godine, u Pri{tini. Kao jedan od aktivnijih pripadnika biv{e OVK, u okviru operativne zone Lab, obavqao je funkciju komandanta vojne policije. U~estvovao je u teroristi~kom napadu na autobus "Ni{ekspresa", 16.02.2001. godine, u blizini sela Livadice, op{tina Podujevo, u kojem je poginulo 11 putnika, zbog ~ega je bio uhap{en od strane UNMIK policije i pripadnika KFOR-a.

22. AZEM (Reya) VESEQI Ro|en 08.03.1964. godine u selu Labqane, op{tina Pe}. Jedinicama OVK prikqu~io se 1997. godine, a kao komandant jedinice u selu Labqane i ~lan Glavnog {taba operativne zone Duka|in, u~estvovao je u vi{e teroristi~kih akcija prema pripadnicima MUP-a Srbije i VJ, likvidaciji, kidnapovawu, protivpravnom zatvarawu i proterivawu Srba sa podru~ja Metohije, kao i u organizovawu dopremawa oru`ja i vojne opreme iz Albanije na KiM. Odgovoran je za brojne zlo~ine po~iwene na teritoriji delovawa operativne zone Duka|in. U~estvovao je u otmici mu~ewu i ubistvu grupe lica iz Pe}i, izvr{ene krajem 1998. godine, me|u kojima su Vladimir Vulevi} i Bafer \uka, ~ija su tela ba~ena u reku Beli Drim. Pored toga, Veseqi je, sa nekoliko ~lanova svoje diverzantsko-teroristi~ke grupe, 11.07.1998. godine, u selu Labane, izvr{io otmicu i ubistvo Skendera Ku~ija iz istog sela. Od po~etka 1999. godine, komandovao je ilegalnom teroristi~kom organizacijom "Krilo OVK", koja je delovala na podru~ju Drimskog okruga, vr{e}i, pored ostalog, i brojna kidnapovawa, reketirawa i razbojni{tva nad Albancima lojalnim Republici Srbiji. 65

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Predvodio je 133. brigadu OVK, koja je, 18. juna 1999. godine, u{la u Istok i izvr{ila brojna ubistva i li{ila slobode deo preostalog civilnog stanovni{tva, uz uni{tavawe i pqa~kawe pokretne i nepokretne imovine, te ru{ewe mnogih verskih i kulturnih objekata. U grupi pripadnika tajne policije OVK, koju je formirao Naser [atri, sa zadatkom likvidacije srpskog stanovni{tva, juna 1999. godine, u ku}i Stanoja Qu{i}a, Veseqi je izvr{io ubistvo Stanoja Qu{i}a, Mikajila i \ur|e Vuji}, Radoja Vuli}a, wegove supruge i sina Mi{ka, Petra \uri}a i jo{ nekoliko lica iz Istoka. Tako|e, naredio je ubistvo Radovana Radni}a, koje je izvr{io Zenun Ga{i, zvani "Hoya", 20. juna 1999. godine, u Istoku. Tokom 1999. godine, upravqao je zatvorom koji se nalazio u privatnoj ku}i, u selu Kali~ani, op{tina Istok, u kojem je bilo zato~eno oko 150 civila. U bliskim je vezama sa kriminalnom organizacijom "Duka|ini", koju predvodi Ramu{ Haradinaj i direktno je ukqu~en u {verc oru`ja, droge, humanitarne pomo}i i trgovinu belim robqem, kao i u zastra{ivawe ~lanova konkurentskih kriminalnih grupa. Krajem 2002. godine, bio je suspendovan sa funkcije komandanta KZK u Istoku, ali je, 2003. godine, vra}en na isti polo`aj.

23. KADRI "Quqi"

(Fazli)

VESEQI,

zvani

Ro|en 31.05.1967. Mitrovici.

godine,

Kosovskoj

Krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina, bio je aktivno ukqu~en u rad ilegalne organizacije NPRK, anga`ovan na organizovawu oru`anih grupa i izvo|ewu teroristi~kih akcija. Godine 1991., zavr{io je diverzantsko-teroristi~ku obuku u kampovima u Albaniji. U~estvovao je u teroristi~kom napadu na pripadnike MUP-a Srbije, na pru`nom prelazu u blizini Glogovca, u kojem su 66

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ubijena 4 i rawena 3 policajca. Zatim je pobegao u [vajcarsku, gde je dobio status politi~kog azilanta. Nakon stacionirawa me|unarodnih snaga na KiM, Ha{im Ta}i ga je postavio na du`nost {efa [IK-a, ~iji pojedini pripadnici deluju direktno po nalozima rukovodstva partije DPK, vr{e}i, izme|u ostalog, ubistva u ciqu za{tite Ta}ijeve politi~ke pozicije. Pripada organizovanom kriminalnom klanu na ~ijem se ~elu nalazi Ta}i i koji, koriste}i trenutne politi~ke pozicije i uticaj na najekstremniji deo separatisti~kog pokreta, kontroli{e promet oru`ja, droge, nafte, naftnih derivata i druge akcizne robe. Kao ~lan ove organizovane kriminalne grupe, Veseqi kontroli{e vi{e firmi koje se bave prometom akcizne robe, me|u kojima je najzna~ajnija "Kosovo-petrol". Wegovi najbli`i saradnici su Muhamet Kosova, Feti Bakali, Demir Biti}i, Yavit Haqiti i dr.

24. REYEP (Maksut) VESEQI, "[petimi" i "Fisnik" Ro|en 06.08.1970. godine, u Gwilanu.

zvani

U vreme oru`anih sukoba na KiM, bio je pripadnik OVK u operativnoj zoni Karadak, gde je, zajedno sa Ramadanom Ramadanijem i Mustafom Salihajem, vr{io ilegalno prebacivawe oru`ja, hrane i druge vojne opreme iz Republike Albanije na podru~je KiM. Jedno vreme je bio telohraniteq Imrija Iqazija, komandanta 6. RTG KZK u Gwilanu. Nakon formirawa teroristi~ke organizacije ANA, bio je zadu`en da organizuje teroristi~ke grupe na podru~ju op{tine Gwilane. Jedan je od najimu}nijih qudi na KiM, poseduje akcionarsko dru{tvo "Perparimi", fabrike name{taja "NTP Kosova Mobilia" i "Thumbi" u Gwilanu i 6 robnih ku}a u istom gradu koje, izme|u ostalog, koristi kao skladi{ta za krijum~arenu robu. 67

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Preko poslovnih veza u Turskoj, nabavqao je oru`je i uniforme za OVPMB, uspostavio je bliske odnose sa Rustemom Mustafom i Elamijem Bajramijem, sa kojim sara|uje u "Cobra Security Co.", i predstavqa deo mafija{ke mre`e Fadiqa Gumni{ta. 25. SAQI ([aban) VESEQI Ro|en 23.07.1953. godine u selu Smonica, Op{tina \akovica. Biv{i oficir JNA. U~estovao je u organizovawu vojne obuke terorista u Albaniji, u periodu od 1990. do 1993. godine. Bio je operativni zamenik {efa {taba OVK. U periodu od januara do oktobra 2000. godine, nalazio se na funkciji komandanta 2. RTG KZK Pa{trik, a potom (do maja 2001. godine) na mestu komandanta 4. RTG KZK Lab. Odgovoran je za vi{e od 16 ubistava, otmice i protivpravno li{avawe slobode oko 14 lica, uni{tavawe imovine ve}eg obima, prinudno iseqavawe stanovni{tva sa teritorije Podujeva, kao i za vi{e od dvadeset teroristi~kih napada, me|u kojima je i oru`ani napad na selo Obranqa, op{tina Podujevo. Neposredno je u~estvovao u ubistvu Ekrema Reye, zvanog "komandant Drini", najverovatnije po nare|ewu Ha{ima Ta}ija, a prema izjavama svedoka, ostalim u~esnicima u ovom ubistvu Veseqi je isplatio po 15.000 DEM.

26. SKENDER (Maksut) VESEQI, zvani "Bili" Ro|en 16.04.1971. godine, u Gwilanu. Zbog osnovane sumwe da je u~estvovao u izvr{ewu teroristi~kih akata, protiv wega je, u junu 1999. godine, podneta krivi~na prijava Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Gwilanu. Bio je rukovodilac garde i vojne policije u {tabu OVK operativne zone Karadak, zadu`en za za{titu ~lanova Glavnog {taba i disciplinovawe pripadnika OVK koji se nisu 68

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

pridr`avali nare|ewa glavnokomanduju}ih Ahmeta Isufija i [emsija Suqe. Iz tog razloga, u selu Zla{, u podrumskim prostorijama ku}a, formirao je improvizovane zatvore, u kojima je fizi~ki zlostavqao neposlu{ne Albance i kidnapovane Srbe. U~estvovao je u izvr{ewu teroristi~kih akcija na podru~ju op{tine Gwilane, kao i u selu Marevce, op{tina Pri{tina, a zajedno sa Elisahom Imerijem i svojim bratom Reyepom Veseqijem, zvanim "Fisnik", radio je na omasovqavawu OVK. Posle anga`ovawa u gardi KZK u Pri{tini, u~estvovao je u zlostavqawu Srba na podru~ju sela Dobr~ane i Bukovik, op{tina Gwilane (Svetozara Anti}a, Sr|ana Tepav~evi}a, Dragana Dimitrijevi}a i Neboj{e Antonijevi}a, iz Gwilana, od kojih je posledwi podlegao povredama). Povremeno je boravio na podru~ju sela Dobrosin, op{tina Bujanovac, gde je bio sme{ten [tab OVPMB, pru`aju}i instruktorske usluge pripadnicima ove teroristi~ke organizacije. Pored toga, boravio je i na podru~ju Makedonije, gde je u~estvovao u teroristi~kim akcijama i instrukta`i pripadnika ONA. 27. BESIM ([aban) VOK[I Ro|en 23.04.1955. godine, u \akovici. Od po~etka 1998. godine, pripadnik je OVK, a delovao je na podru~ju \akovice, u grupi sa Hekuranom Hodom, Antonom Qekajem i Arbenom [kupijem, zvanim "Zifa", koja je vr{ila kidnapovawa i maltretirawa nealbanskog stanovni{tva zato~enog u podrumskim prostorijama hotela "Pa{trik", u kojima je Vok{i formirao improvizovani zatvor i bio wegov rukovodilac. Neposredno je odgovoran za kidnapovawe vi{e lica srpske, crnogorske i romske nacionalnosti u \akovici, me|u kojima su Besim Ramoci, Rom iz \akovice, kao i petorica Srba iz Orahovca (Negovan Dedi}, Budimir Baqo{evi}, Stani{a Milenkovi}, Zvezdan Mojsi} i Goran Stoli}), koji su, preko \akovice, poku{ali da izbegnu u Crnu Goru. U istim prostorijama, mu~eni su Afijeta i Gzim Ze}iri, Hasan Tafa i 69

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

[aban Baqa, koji su nakon izvesnog vremena pu{teni, dok su Bajram Krasni}i, Zvezdan Qu{aj i Rade Gagovi} ubijeni. Nakon demilitarizacije OVK, Vok{i je formirao i sada rukovodi agencijom "Besa Security", u \akovici, koja navodno obavqa poslove obezbe|ivawa ugostiteqskih lokala i drugih objekata. S obzirom da je policija UNMIK-a, u vi{e navrata, zabrawivala wen rad zbog kriminalnih aktivnosti, sedi{te ove agencije je vi{e puta izme{tano po \akovici. Decembra 2001. godine, pripadnici UNMIK-a izvr{ili su pretres prostorija agencije i, tom prilikom, prona|ena je dokumentacija koja ukazuje da se weni ~lanovi bave reketirawem imu}nijih gra|ana i nedozvoqenom trgovinom naftom. Pomenuta agencija se dovodi u vezu sa slu~ajem samoubistva Tafiza Qiqe, trgovca iz \akovice, kome su pripadnici "Besa Security", ina~e biv{i pripadnici OVK, zaposeli prostorije privatne firme "Tafa komerc" i oteli mu ve}u koli~inu novca. Tako|e, pretili su ubistvom wegovom sinu [ukriji, koji je, nakon toga, pobegao u Tiranu. Navedena agencija je u sprezi sa kriminalnom bandom pod nazivom "Jastrebovi", koja deluje na podru~ju \akovice. Naime, ~lanovi ove bande pqa~kaju, kidnapuju i maltretiraju gra|ane \akovice, a ovi se, za za{titu, obra}aju upravo agenciji "Besa Security". Pripadnici pomenute agencije dovode se u vezu i sa pqa~kom i ubistvima "nepodobnih" i imu}nijih gra|ana, me|u kojima je i Edvard [aqa, iz \akovice, ~iju su zlatarsku radwu, nakon ubistva, opqa~kali. 28. QATIF (Rizah) GA[I, zvani "Qata" i "Fati" Ro|en 12.09.1961. godine u selu Dobri Do, op{tina Podujevo. Ga{i je biv{i komandant jedinice Vojne policije OVK i obave{tajne slu`be u okviru operativne zone Lab i biv{i {ef operative [IK-a.

70

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kao komandant vojne policije OVK, 1998. godine, izdavao je naredbe za kidnapovawe i likvidaciju Albanaca lojalnih Republici Srbiji, kao i ve}eg broja lica srpske nacionalnosti. Posle dislocirawa pripadnika MUP-a Srbije i VJ sa KiM, obavqao je funkciju rukovodioca tajne policije OVK, sa sedi{tem u Pri{tini, nare|uju}i privo|ewe i zlostavqawe civila. Tako|e, bio je zadu`en i za operativni sastav [IK, gde je obavqao funkciju na~elnika, a u septembru 1999. godine izabran je za zamenika komandanta 5. RTG KZK, na ~ijem ~elu se nalazio Rustem Mustafa. Organizator je kidnapovawa na podru~ju Laba, pri ~emu je li~no vodio ispitivawe kidnapovanih lica. Pod wegovim neposrednim vo|stvom, vr{ena su zlostavqawa Albanaca lojalnih Republici Srbiji, ali i pristalica Ibrahima Rugove, po nalogu Ha{ima Ta}ija. Ga{i je, zajedno sa Dritonom @je~ijem i Robertom Bertetskim, organizovao podmetawe eksplozivne naprave u zgradi biv{eg Jugoslovenskog komiteta za saradwu sa UNMIK-om i KFOR-om u Pri{tini, kada je poginuo Goran Jefti}. U prostorijama Ekonomskog fakulteta u Pri{tini, 1999. godine, po wegovom nalogu, ubijena su tri Srbina - Jovica Stamenkovi}, Miodrag Mladenovi} i profesor Milenko Lekovi}. Na osnovu izjava vi{e svedoka, Ga{i je, u svojstvu zamenika komandanta 5. operativne zone OVK, izdao naredbu za likvidaciju operativnog radnika tada{weg CRDB Pri{tina Mili}a Jovi}a, 01.12.1998. godine u Podujevu, kao i hap{ewe Aqu{a Kastratija iz Krpimeja, Hetema Ja{arija iz Podujeva, Agima Musliua, zvanog "Agim To~ku", Idriza Svar~e, iz Belog Poqa, Drite Buwaku-Voci, iz Lu`ana, Nazmija Rustemija, bra}e Muja, Adema, Haqiqa i Fitima Rakovice, iz sela Dumo{a, Hakifa Hotija, iz sela Brada{a, Fehmija Potera, iz Lapa{tice, Beyeta Nazifija, iz Baj~ine, Milana Stankovi}a i wegove supruge, iz Perana, kao i Draga Tijani}a, tako|e iz Perana. Pored toga, pripadnici Ga{ijeve teroristi~ke grupe kidnapovali su i Osmana Sinanija iz sela Murgule, op{tina Podujevo, koji je kasnije ubijen, kao i Milovana Stankovi}a, radnika RO "Javor" u Podujevu, iz sela Be~i}, op{tina Mero{ine, Ratka Vi}entijevi}a, iz sela Dowa Dumnica, Visara Voce, Sabrija 71

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Beri{e, Mirvete Kowu{evci, Gorana Zbiqi}a, ^edomira Blagojevi}a, @ivorada Biser~i}a i Qubi{e Nedeqkovi}a. Kidnapovana lica dr`ana su u zatvorima lociranim u selima Gorwa Lapa{tica, Bajgora, Majance i Potok, u op{tini Podujevo. Jedan je od po~inilaca teroristi~kog napada izvr{enog 28.08.1996. godine u selu Dowe Qup~e, op{tina Podujevo, u kojem je ubijen radnik CRDB Pri{tina Ejup Bajgora. U ovom napadu, pored Ga{ija, u~estvovali su i Zahir Pajaziti, iz sela Turu~ice, Nazif Mehmeti, Naim Kadriu i [aip Haziri, iz sela Ka~ikol, op{tina Pri{tina. Ga{i je, 12.06.1999. godine, u selu Poli}, likvidirao Krunislava Jo{anovi}a, iz sela Orlane, op{tina Podujevo, koji je prethodno bio kidnapovan. Nakon {to je me|unarodna zajednica formirala odeqewa za istra`ivawe zlo~ina na KiM u Beogradu, ustanovqeno je da se u selu Ka~idol, op{tina Podujevo, nalazi masovna grobnica u kojoj je sahraweno preko 37 srpskih civila, za ~ije je ubistvo, tako|e, odgovorna Ga{ijeva teroristi~ka grupa. Uhap{en je od strane KFOR-a i UNMIK-a 29.01.2002. godine. Me|unarodni sud u Pri{tini, 16.07.2003. godine, osudio ga je na kaznu zatvora u trajawu od 10 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva. Presude su izre~ene i drugim ~lanovima lapske grupe - Mustafi Rustemiju na 17 godina zatvora, Nazifu Mehmetiju na 13 godina i Naimu Kadriu na 5 godina zatvora.

29. FAHRUDIN (Haredin) GA[I Ro|en 08.12.1969. godine, u [timqu. Od maja 1998. godine, prikqu~io se pripadnicima OVK, u {tabu u selu Krajmirovce, op{tina Lipqan, gde ubrzo postaje rukovodilac vojne policije, zadu`en za deo teritorije op{tine [timqe. Pored vr{ewa kontrole kretawa na lokalnim putevima, u~estvovao je u napadima na pripadnike policije i VJ, maltretirawu i otmici Srba, ali i Albanaca lojalnih Republici Srbiji (Agima Ademija, Veseqa Ahmetija i [u}erija Zumberija). 72

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon potpisivawa Rezolucije 1244 SB UN i povla~ewa MUP-a Srbije i VJ sa KiM, Ga{i je svoju aktivnost, u okviru tajne policije OVK, usmerio na proterivawe nealbanskog stanovni{tva sa podru~ja [timqa, organizuju}i no}ne napade na Srbe i Rome, uz ucene i zastra{ivawa. Istovremeno, vr{io je otmice vi|enijih ~lanova albanskih porodica u [timqu, u ciqu sticawa materijalne koristi. Odgovoran je za kidnapovawe dvanaestogodi{weg sina Hasana Reyepija, vlasnika privatnog preduze}a "Migros", od koga je zahtevan otkup od 60.000 DEM. Zajedno sa Isakom Muslijom, odgovoran je za ubistva ]erima Ismaqija, Agima Ademija, Ahmeta Veseqija i Fatmira Zumberija, iz sela Gorwe Godance, i Imrija Bajramija, iz [timqa. Zbog ovakvih aktivnosti, uhap{en je od strane pripadnika KFOR-a ali je, na inicijativu svojih rukovodilaca, oslobo|en. Jedan je od rukovodilaca teroristi~ke organizacije ANA, u oblasti koja obuhvata sela Gorwe Godance, Zborce, Petra{tica, Duka, op{tina [timqe, i sela Sedlare i Krajmirovce, u op{tini Lipqan. Pored navedenog, ukqu~en je u organizovani kanal {verca i prerade droge, kao i trgovine belim robqem na ~itavom podru~ju KiM. Na ~elu je kriminalne grupe koju ~ine Bajru{ i Bedri Reyaj, iz sela Petrovo, Agim Ismaiqi, iz sela Crnoqevo, Mehmet Miftari, Heset Bqeta i Beyet (Yevat) Fazliu, iz [timqa. Pomenuta grupa se bavi ilegalnom nabavkom i preprodajom raznovrsnog oru`ja, vr{ewem razbojni{tava i pqa~ki bogatih pojedinaca i privatnih preduze}a, ucenama, a posebno trgovinom narkoticima. Ga{i je za uno{ewe droge iz inostranstva na KiM anga`ovao [efkija Osmanija, iz [timqa, i Hamita Sefedinija, iz Uro{evca. Narkoti~ka sredstva nabavqa preko Muharema 73

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Be}aja, zvanog "Baqem", rodom iz [timqa, koji boravi u Turskoj. Glavna destinacija pomenute droge je ^e{ka, a Be}aj je, preko Ga{ija, uspostavio i kanal za prebacivawe narkotika na relaciji Turska-KiM-Italija. Preko Ahmeta ]iri}ija, iz [timqa, direktora "Union banke", vr{i "prawe novca" ste~enog prodajom narkotika, oru`ja i sl. U navedene aktivnosti ukqu~en je i Hizer Ga{i, iz sela Petra{tica, op{tina [timqe, koji je ~lan Upravnog odbora pomenute banke.

30. JETULAH (Sinan) GECAJ Ro|en 17.02.1954. godine u mestu Lau{a, op{tina Srbica. Pripadnik je OVK od 1992. godine i jedan od komandanata na podru~ju sela Lau{e, op{tina Srbica. Od samog osnivawa OVK, bio je ~lan grupe Adema Ja{arija i radio na omasovqavawu ove organizacije. Pre i tokom rata na KiM, zajedno sa bratom Sabitom, zvanim "Batali", po~inio je brojne zlo~ine nad civilnim srpskim stanovni{tvom na podru~ju op{tina Srbica, Glogovac, Klina i Istok. Neposredni je izvr{ilac likvidacija Desimira Petkovi}a, iz sela Koriqa, op{tina Zve~ane, i Zena Durmi{ija, iz sela Raketnica, op{tina Srbica. Osim toga, u~estvovao je u teroristi~kim napadima na pripadnike policije i VJ, a me|u pripadnicima OVK isticao se po svireposti. Nakon dolaska snaga UN na KiM, od strane Ta}ijeve Privremene vlade postavqen je za komandanta 112. brigade operativne zone Drenica. Tokom 2001. godine, formirao je mawe teroristi~ke grupe koje su uznemiravale, napadale i fizi~ki maltretirale sunarodnike koji ne podr`avaju politi~ku platformu Ha{ima Ta}ija, a vi{e puta je poku{ao da se fizi~ki obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima, me|u kojima je bio i Fadiq Gecaj, aktivista DSK, iz sela Lau{a, op{tina Srbica. 74

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Polovinom marta 2001. godine, ~lanovi pomenutih grupa izvr{ili su poku{aj likvidacije Fadiqa Gecaja. ^lanovi porodice Gecaj ume{ani su u {verc oru`ja, kao i reketirawe vlasnika ugostiteqskih objekata u Prizrenu, Pe}i, \akovici i Kosovskoj Mitrovici. Na podru~ju Pri{tine, Lipqana i [timqa bave se {vercom droge i organizovawem prostitucije. Tokom 2000. godine, Jetulah Gecaj je uhap{en od strane UNMIK policije, a zbog kriminalnih aktivnosti, osu|en je na 6 godina zatvora i trenutno se nalazi na izdr`avawu kazne. 31. SABIT ([eremet) "Batali" Ro|en 20.08.1958. op{tina Srbica. godine GECAJ, zvani

selu

Lau{a,

U okviru OVK, kojoj je pristupio 1993. godine, bio je zadu`en za nabavku oru`ja i izvo|ewe obuke wenih pripadnika na podru~ju Drenice. Aktivno je u~estvovao u planirawu i izvo|ewu teroristi~kih napada na pripadnike policije i vojske, kidnapovawu civila i etni~kom ~i{}ewu srpskog i drugog nealbanskog stanovni{tva na podru~ju op{tine Srbica. Bio je jedan od rukovodilaca improvizovanog zatvora u selu Likovac, op{tina Srbica, u kojem je zlostavqano vi{e desetina kidnapovanih lica, koja su, potom, po wegovom nalogu, naj~e{}e bila likvidirana. Nakon stacionirawa me|unarodnih snaga bezbednosti na KiM, Sabit Gecaj se anga`ovao u Kosovskoj tajnoj slu`bi uspostavqaju}i, istovremeno, bliske veze sa licima iz kriminogene sredine i ukqu~uju}i se u ilegalnu nabavku i distribuciju droge i oru`ja, cigareta, nafte, zatim u trgovinu belim robqem, reketirawe i dr. Preko Sulejmana Selimija, zvanog "Sultan", u vezi je sa dreni~kom kriminalnom grupom, 75

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

kojom rukovodi Ha{im Ta}i, kao i sa kriminalnim klanom porodice Suma. Zbog navedenih aktivnosti, novembra meseca 2000. godine, uhap{en je od strane me|unarodnih snaga na KiM. Sudski proces pred Okru`nim sudom u Pri{tini pokrenut je po~etkom 2001. godine. Optu`nica ga je, izme|u ostalog, teretila da je, sa svojom kriminalnom grupom, minirao restoran "[ou" u Pri{tini, pri ~emu je povre|eno 13 osoba, uglavnom Albanaca, kao i za napad na Borisava Vuki}evi}a, tada{weg predsednika Jugoslovenskog komiteta za KiM. Sudski proces je okon~an aprila 2001. godine, a Gecaj je osu|en na 6 godina zatvora, tako da se sada nalazi na izdr`avawu kazne u Okru`nom zatvoru u Kosovskoj Mitrovici.

32. GANI (Adem) GECI Ro|en 20.01.1968. op{tina Srbica. godine u selu Lau{a,

Od strane okru`nog suda u Kosovskoj Mitrovici, osu|en je, 1986. godine, na kaznu zatvora od 3 godine i 6 meseci, zbog krivi~nog dela ubistvo u poku{aju. U~esnik je u mnogim teroristi~kim operacijama i likvidacijama pripadnika policije u op{tinama Srbica, Glogovac, Klina i Kosovska Mitrovica. Prilikom jednog intervjua, li~no je izjavio da je, 1992. godine, u~estvovao u likvidaciji i rawavawu policajaca Dejana Gaqaka i Bislimovi}a. Tokom 1993. godine, preduzimao je akcije u ciqu zastra{ivawa Albanaca lojalnih Republici Srbiji, me|u kojima je bio i Muharem ]un iz sela Glogovac, koga je likvidirao Gecijev saradnik Iqaz Kadriju. U svojim istupima ~esto kritikuje aktivnosti Ha{ima Ta}ija i istovremeno je jedan od finansijera DSK. Pristalice Ha{ima Ta}ija su, 19.10.2001. godine, izvr{ile napad na vozilo u kojem su se nalazili novinar Bekim Kastrati i Gani Geci, pri ~emu je Kastrati ubijen, a Geci rawen. Napad je izvr{en zbog teksta koji je Kastrati objavio o Ha{imu Ta}iju i Sulejmanu Selimiju, 76

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

zvanom "Sultan", u kojem je najavio da }e objaviti ime Albanke koju su silovali ovi albanski politi~ari.

33. ADEM (Azem) GRABOVCI, zvani "]eqi" Ro|en 09.04.1960. godine u selu Starodvorane, op{tina Istok. Zbog ekstremisti~kog delovawa i u~e{}a u demonstracijama 1981. godine, osu|en je na kaznu zatvora, u trajawu od 5 godina. Ilegalno je napustio zemqu 1990. godine i oti{ao u [vajcarsku, gde se ukqu~io u aktivnosti ilegalne organizacije NPK, u kojoj je izabran za jednog od rukovodilaca. Zajedno sa Yavitom Haqitijem, Emru{om Yemaiqijem, te Ibrahimom i Muhamedom Keqmendijem, u~estvovao je u propagandnim aktivnostima Albanaca u ovoj i drugim zemqama zapadne Evrope. Posle formirawa OVK, postao je ~lan wenog Glavnog {taba u [vajcarskoj, zadu`en za nabavku i dopremawe oru`ja za pripadnike diverzantsko-teroristi~kih grupa na KiM. U tom svojstvu, vi{e puta je, tokom 1999. godine, ilegalno boravio na KiM. Posle potpisivawa Kumanovskog sporazuma, u samoproklamovanoj Privremenoj vladi Kosova obavqao je funkciju ministra finansija. Kao blizak saradnik Ha{ima Ta}ija, izabran je za ~lana Predsedni{tva DPK, gde je kontrolisao finansijska sredstva stranke. Istovremeno, ukqu~en je i u sve kriminalne radwe koje su pod kontrolom Ha{ima Ta}ija.

34. JAHIR "Ma|up"

(Hayi)

DEMAKU,

zvani

Ro|en 06.06.1971. godine u selu Dowe Obriwe, op{tina Srbica. Bio je jedan od najaktivnijih pripadnika OVK na podru~ju Drenice, gde je obavqao du`nost komandira specijalne jedinice vojne formacije

77

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

"Guri", sa sedi{tem u selu Bawica, a odr`avao je direktne kontakte sa bra}om Ja{ari, Samijem Qu{takuom, Fadiqom Kodrom i dr. Sa Skenderom Haqiqajem i Isom Demakuom, 1998. godine, izvr{io je otmicu i ubistvo Ivana Bulatovi}a, pripadnika MUP-a Srbije. Avgusta iste godine, u~estvovao je u otmici i nano{ewu te{kih telesnih povreda Veliji Vrelakuu, iz sela Bawice. Tako|e, odgovoran je za formirawe improvizovanog zatvora, u selu Gorwe Obirwe, i mu~ewe zatvorenika. Pored teroristi~kih aktivnosti, ukqu~en je u organizovani kriminal i u bliskim je vezama sa vode}im li~nostima kriminalne grupe "Drenica", ~iju okosnicu ~ine biv{i pripadnici OVK sa podru~ja te op{tine. Nakon demilitarizacije OVK, postao je ~lan Glavnog {taba KZK.

35. MIQAZIM (Bajram) DERGUTI Ro|en 08.10.1969. godine u selu Trn, op{tina Uro{evac. Tokom 1998. godine bio je anga`ovan na pra}ewu aktivnosti pripadnika MUP-a Srbije i VJ na podru~ju op{tine Uro{evac. Kao pripadnik jedinice OVK u selu Jezerce, op{tina Uro{evac, aktivno je u~estvovao u teroristi~kim akcijama koje je ova jedinica vr{ila na podru~ju op{tine [timqe. Ume{an je u kidnapovawe Albanaca, u selima Trn i Kosin, op{tina Uro{evac, kao i Mileta Vuksanovi}a, radnika Zdravstvenog centra u Pri{tini. Derguti je organizovao i neposredno u~estvovao u etni~kom ~i{}ewu Srba sa podru~ja op{tina Uro{evac i [timqe, zajedno sa Isakom Muslijuom, iz sela Ra~ak, op{tina [timqe. Bio je pripadnik KPS, ali je, zbog kidnapovawa i fizi~kog zlostavqawa civila, suspendovan. Sada se nalazi na mestu zamenika {efa {taba ANA za podru~je op{tina Uro{evac, Ka~anik, [timqe i [trpce. 78

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

36. JETULAH (Sulejman) DIBRANI Ro|en 21.12.1953. u selu Vaganica, Kosovska Mitrovica. Tokom 80-ih i 90-ih godina, vi{e puta je osu|ivan zbog te{kih kra|a i drugih krivi~nih dela. U aprilu 1998. godine, sa Ismetom Hayom, [a}irom Prekazijem, zvanim "[o}o", Avnijem Haradinajem, zvanim "Ko{utovo", i Naserom Qu{takuom, oformio je teroristi~ku grupu koja je delovala u selima Vaganica, [ipoqa, Piro~e, Vrbnica i drugim mestima na podru~ju Kosovske Mitrovice. Pored napada na pripadnike policije, ova grupa je presretala srpske i albanske civile i sprovodila ih u zatvor OVK, u selu Likovac, op{tina Srbica. Grupa koju su predvodili Dibrani i Ismet Haya, tokom 1998. i 1999. godine, zatvorila je, zlostavqala i, verovatno, ubila Skendera Ademija, Heqmeta Zumberija, [erafedina Ajetija, Teutu i Vjolcu Peci, iz Kosovske Mitrovice. Nakon reorganizacije OVK po zonama, bio je postavqen za komandanta specijalne jedinice, ~iji se {tab nalazio u selu Vrbnica, a posle dislokacije snaga bezbednosti Srbije i SRJ, aktivno je u~estvovao u ru{ewu, paqewu i pqa~kawu srpske imovine u ju`nom delu Kosovske Mitrovice, kao i u albanskim demonstracijama u ovom delu grada, koje su organizovane u ciqu nasilnog ulaska u severni deo Kosovske Mitrovice. Formirawem KZK, Dibrani je postavqen na mesto rukovodioca grupe KZK za podru~je Vaganice i [ipoqa, ali se, zbog nezadovoqstva statusom, nakon izvesnog vremena, pasivizirao. Osim sa Ismetom Hayom, Dibrani je bio izuzetno blizak i sa Avnijem Hajradinijem, koji je, sredinom februara 2000. godine, u Kosovskoj Mitrovici, ubijen u obra~unu sa francuskim snagama KFOR-a.

37. SOKOQ (]azim) DOBRUNA Ro|en 22.03.1940. godine, u \akovici. Bio je anga`ovan na regrutovawu i prebacivcawu Albanaca u jedinice OVK, u selima Smonica i Jablanica, u op{tini 79

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

\akovica, i selima Junik i Glo|ane, u op{tini De~ani, kao i na prikupqawu i pru`awu materijalne podr{ke teroristi~kom sastavu OVK na podru~ju tzv. Reka Ke}. Zajedno sa Afrimom Dedom, Hekuranom Hodom i Agronom Kruezijuom, formirao je gerilske grupe u u`em gradskom podru~ju \akovice koje su, maja 1999. godine, izvele vi{e napada na policiju i VJ, u kojima je ubijen i rawen ve}i broj pripadnika snaga bezbednosti. U navedenom periodu, Dobruna je, kao predsednik Prekog vojnog suda OVK za KiM, zajedno sa svojim zamenikom Iqazom Kadolijem, iz Suve Reke, izdavao usmena i pismena nare|ewa za likvidaciju, kako Srba, tako i pojedinih pripadnika albanske nacionalne zajednice, koje su smatrali svojim politi~kim protivnicima. Ina~e, naloge za likvidaciju Srba i uni{tavawe wihove imovine, pripadnici brigade OVK u \akovici, dobijali su od komandanta operativne zone Pa{trik, Ekrema Reye, zvanog "Drini". Posle potpisivawa Kumanovskog sporazuma, Dobruna je u~estvovao u kidnapovawu i ubistvima Milivoja Vukovi}a, u selu Petru{an, Jovanke Stolice i Drage Biber~i}, u selu Qug Bunar i sestara Milke i Milice Slavkovi}, u nasequ Brekovac, kao i dvojice biv{ih pripadnika SUP-a \akovica Pa{ke ]erimija, iz sela Jano{, i Ibrahima Mahmutija, iz sela Batu{a. Zajedno sa bratom Muslimom, bavi se nelegalnom trgovinom naftnim derivatima, cigaretama i drugom robom.

38. [ABAN (Kajtaz) DRAGAJ Ro|en 16.04.1958. godine u selu Kladernica, op{tina Srbica. Kao aktivni oficir biv{e JNA, delovao je u okviru ilegalne albanske organizacije OMLK, sa sedi{tem u Qubqani, zbog ~ega je, 1983. godine, krivi~no gowen od strane vojnih vlasti i otpu{ten iz aktivne vojne slu`be. U~esnik je ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao pripadnik hrvatskih paravojnih formacija. 80

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U maju 1998. godine, na ~elu jedne diverzantsko-teroristi~ke grupe, iz Albanije je ilegalno u{ao na teritoriju KiM i prikqu~io se sli~nim formacijama, koje su delovale na teritoriji sela Junik, op{tina Srbica, gde se povezao sa Ramu{om Haradinajem i Qahom Brahimajem. Kasnije je pre{ao u reon Drenice, gde je delovao u saradwi sa Sulejmanom Sulejmanijem, zvanim "Sultan", Iqazom Kodrom i Samijem Qu{takuom. Krajem 1998. godine, postao je zamenik Ramiza ]iri}ija, komandanta 121. brigade OVK u operativnoj zoni Pa{trik. Bio je na ~elu teroristi~ke grupe koja je, 18.10.1998. godine, kod sela Magura, otela novinare "Tanjug"-a Neboj{u Rado{evi}a i Vladimira Dobri~i}a. Po~etkom novembra 1998. godine, organizovao je otmicu i ubistvo policajaca Ilije Vujo{evi}a i Dejana \atlova, na putu izme|u Mali{eva i sela Orlate. Nakon povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, postao je ~lan komandne strukture KZK.

39. FQORIM (Murseq) EJUPI, zvani "Mazuq" i "Quqi" Ro|en 15.06.1978. godine u selu Sekira~a, op{tina Podujevo. Biv{i radnik MUP-a Republike Srbije. Kao pripadnik OVK na podru~ju operativne zone Lab, u~estvovao je u teroristi~kom napadu na autobus "Ni{-ekspresa", 16.02.2001. godine. Zbog ovog krivi~nog dela, bio je pritvoren od strane KFORa i jedno vreme je proveo u istra`nom zatvoru u ameri~koj bazi "Bondstil", odakle je pobegao i oti{ao u Albaniju. Povremeno dolazi na KiM, gde rukovodi ilegalnom grupom koja organizuje i vr{i teroristi~ke napade na preostale Srbe i Albance druga~ijeg politi~kog opredeqewa. Ume{an je u poku{aj ubistva Tahira Zemaja, u Pe}i, 2002. godine, kao i u wegovo ubistvo, koje je izvr{eno u januaru 2003. godine. Tako|e, ukqu~en je u aktivnosti vezane za organizovani kriminal i {verc cigareta, u ~emu sara|uje sa Nuredinom Ibi}ijem i Arbenom Vitijom. 81

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

40. AGIM (Aqi) EQ[ANI Ro|en 21.03.1963. godine u selu Ozrim, op{tina Pe}. Za vreme i posle oru`anih sukoba na teritoriji KiM, predvodio je teroristi~ku grupu odgovornu za ubistvo vi{e Srba, ali i Albanaca na teritoriji Istoka i Pe}i. Pod wegovom komandom ubijen je Bogi} Bu}kovi}, iz Vitomirice. Sredinom juna 1999. godine, organizovao je i li~no u~estvovao u napadu na kolonu srpskih izbeglica u blizini Orahovca. Bra}a Agim, ]erim, Avni, Adem i Ahmet Eq{ani, kao ~lanovi teroristi~ke grupe koju je predvodio Daut Haradinaj, ubili su vi{e ~lanova porodica Musaj i Beri{a. Pomenuta bra}a ubila su i Rahmana Morinu, iz Malog Dubova, [abana Ram}aja, iz Studenice, \uzu Abazovi}a, iz sela Orno Brdo, op{tina Istok. Tokom 2002. godine, po nalogu Ramu{a Haradinaja, bra}a Eq{ani likvidirala su wegovog biv{eg telohraniteqa Avnija Eqezaja, koji je trebalo da svedo~i o sukobu koji je Haradinaj, tokom 2000. godine, imao sa sa porodicom Musaj i Tahirom Zemajem. Tako|e, likvidirali su Ismajqa Haradinaja, poslanika iz Pe}i, a poku{ali ubistvo Ramiza i Sadika Muri}ija, iz istog grada, ina~e biv{ih pripadnika FARK-a. Zajedno sa Salijem Qai}ijem, 04.01.2003. godine, ubili su Tahira Zemaja i Iqaza Selimaja. Agim Eq{ani je bio pripadnik tajne policije OVK, direktno pot~iwen Naseru [atriju, sa kojim je i sada u bliskim odnosima. Trenutno obavqa poslove direktora "Pe}ke pivare", ina~e vlasni{tvo Ekrema Luke. Zajedno sa [atrijem i Lukom, bra}a Eq{ani dr`e monopol na promet naftnih derivata, duvana, droge i oru`ja na podru~ju Pe}i.

82

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

41. YABIR (Riza) @ARKU, zvani "^ari" ili "]ori" Ro|en 1962. godine, u Ka~aniku. U periodu 1998/99. godine, bio je komandant 162. brigade OVK "Agim Bajrami", u operativnoj zoni Nerodimqe. U to vreme, na podru~ju op{tine Klina, li~no je masakrirao vi{e lica srpske nacionalnosti. Od strane Agima ^ekua, komandanta Glavnog {taba OVK, unapre|en je u ~in pukovnika i postavqen za zamenika komandanta operativne zone. Po povla~ewu pripadnika MUP-a Srbije i VJ sa podru~ja Ka~anika, @arku je od Glavnog {taba OVK, tj. od Ha{ima Ta}ija, dobio nare|ewe da sa podru~ja koje pokriva, protera svo nealbansko stanovni{tvo, a wihovu imovinu uni{ti. Sa ovim aktivnostima je zapo~eo ve} 11.06.1999. godine, kada je predvodio grupu koja je kidnapovala, a zatim i masakrirala Slobodana Stojkovi}a, penzionisanog policajca MUP-a Srbije. Istoga dana, u svom {tabu, koji se nalazio u biv{oj fabrici "Saniteks", u~estvovao je u zlostavqawu, a potom i ubistvu Albanca [aipa Reke, zbog sumwe da je sara|ivao sa Srbima. Ista grupa je odgovorna i za pqa~ku pravoslavne crkve u Ka~aniku. U periodu februar-mart 2000. godine, kao komandant 162. brigade KZK, naredio je da se logor za kidnapovane Srbe, koji se nalazio u RO "Sankos", u Ka~aniku, prebaci u selo Reka, u mahalu Maqsi. Kao pripadnik [IK-a, u~estvovao je u ispitivawu i zastra{ivawu Albanaca, za koje se sumwalo da sara|uju sa vlastima Srbije i SCG. Po~ev od 2000. godine, oko sebe je okupio grupu kriminalaca i ukqu~io se u {verc droge, koju nabavqa u Albaniji, a zatim je, iz Makedonije, preko Tetova, prebacuje na podru~je Ka~anika. Dobijeni novac se koristi za finansirawe teroristi~ke organizacije ANA. Za potrebe ANA, @arku i Adem Abdulahu iz Albanije, preko Abdulahovih veza, organizuju kupovinu oru`ja, koje se iz Albanije ilegalno prebacuje u Makedoniju, a zatim na KiM. Deo 83

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

oru`ja se skladi{ti u bazama ANA, na podru~ju Kosovske Kamenice. Po~etkom 2001. godine, @arku i Berat Qu`a regrutovali su, organizovali, naoru`ali i poslali u Tetovo grupu od oko 100 dobrovoqaca, koja se prikqu~ila tada{woj ONA. U navedenim aktivnostima saradnik mu je bio komandant ANA za reon Tetova Avduq Jakupi, poznat pod nadimkom "^akali". S obzirom da na KiM poseduje ~itav lanac benzinskih pumpi, @arku {vercuje i naftne derivate, koje u nabavqa Bugarskoj, preko izvesne firme iz Makedonije. U ciqu o~uvawa svojih pozicija, kriminalna grupa kojom rukovodi vr{i zastra{ivawe konkurenata, pri ~emu se, pored verbalnih, slu`i i fizi~kim napadima i postavqawem eksploziva. 42. DRITON ([emsija ) @JE^I Ro|en 01.01.1965. godine, u Podujevu. Privremeno boravi u [tutgartu. Osu|en je na zatvorsku kaznu u trajawu od preko 4 godine. U operativnoj zoni Lab, bio je zadu`en za dopremawe oru`ja i opreme za potrebe OVK iz Albanije. Nakon formirawa OVPMB, @je~i je, od strane Rustema Mustafe, zvanog "Remi", tada{weg komandanta 6. RTG KZK, bio zadu`en za distribuciju oru`ja i regrutovawe pripadnika albanske nacionalnosti sa podru~ja Podujeva za potrebe OVPMB. Anga`ovan je i na planu nabavke oru`ja i municije za potrebe ANA u Makedoniji. Organizator je vi{e teroristi~kih akcija i najbli`i saradnik Roberta Bertetskog, zvanog "[aban", koji je, 18.04.2001. godine, u Pri{tini, od strane Me|unarodnog suda osu|en zbog ubistva radnika MUP-a Republike Srbije Aleksandra Petrovi}a. Tako|e, izvr{ilac je podmetawa eksplozivne naprave na zgradu Jugoslovenskog komiteta za saradwu sa UNMIK-om u Pri{tini, 2000. godine, a ~lan je grupe koja je izvr{ila teroristi~ki napad podmetawem eksplozivne naprave na autobus "Ni{-ekspresa", 16.02.2001. godine. 84

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

43.

TAHIR (Reyep) ZEMAJ, zvani "Toni"

Ro|en 28. 12.1951. godine u selu Gorwi Streoc, op{tina De~ani. Biv{i kapetan JNA i azilant u Nema~koj. Uhap{en je, 1985. godine, i osu|en na zatvorsku kaznu od 6,5 godina, zbog {verca droge. Posle nekoliko godina, pobegao je iz zatvora i emigrirao u Nema~ku. Kao oficir, organizovao je obuku za oko 500 pripadnika FARK, koji su bili sme{teni u prostorijama osnovnih {kola u selima Barane i Papra}ane. Po~etkom septembra 1998. godine, nakon akcije pripadnika MUP-a Srbije, u kojoj je razbijen Glavni {tab OVK za Metohiju, Zemaj se prebacuje u Albaniju, gde ga je Ahmet Krasni}i, ministar za odbranu u samozvanoj Vladi Republike Kosovo Bujara Buko{ija, unapredio u ~in pukovnika. U albanskim gradovima Tropoji i Bajram Curiju, nastavio je sa obukom pripadnika FARK, a tokom 1999. godine, aktivno je u~estvovao u borbama vo|enim na jugoslovensko-albanskoj granici. Zbog lo{ih odnosa sa Ramu{om Haradinajem, posle povla~ewa MUP-a Republike Srbije i VJ, nije se vra}ao na KiM. Bio je jedan od krunskih svedoka u sudskom procesu protiv Dauta Haradinaja, brata Ramu{a Haradinaja, zbog ~ega su, 2001. i 2002. godine, Ramu{ Haradinaj i wegova grupa, nekoliko puta, poku{ali da izvr{e atentat na wega. Ubijen je 04.01.2003. godine, na putu Pri{tina-Pe}, zajedno sa svojim sinom Enisom i bratancem Hisenom Zemajem, upravo po nalogu Ramu{a Haradinaja.

85

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

44. GENC (majka Qumitrije) ZOGAJ Ro|en 10.09.1978. godine u Novom Selu, op{tina Mali{evo. Bio je pripadnik tajne policije OVK. Zogajev otac je poginuo u teroristi~kim aktivnostima u Drenici, dok je wegov ro|eni brat, Adriatik Zogaj, pripadnik KZK u Gwilanu. Tokom 2002. godine, Genc Zogaj je optu`en za ubistvo Mejdije Sadrijua, biv{eg radnika SUP-a Gwilane, kao i Danu{a Januzija i Fete Arifi, svi sa podru~ja op{tine Vitina, zbog ~ega je pritvoren i nalazi se u Okru`nom zatvoru u Gwilanu.

45.

BISQIM (Sadri) ZURAPI

Ro|en 09.07.1962. godine u selu Studen~ane, op{tina Suva Reka. Biv{i oficir JNA. U~estvovao je, kao komandant divizije, na muslimanskoj strani u ratnim dejstvima na podru~ju centralne Bosne i Hercegovine. Po~inilac je brojnih zlo~ina na teritoriji delovawa Operativne zone Pa{trik: vi{e od 26 ubistava, 77 otmica, organizovawe {est zatvora lociranih na teritoriji Orahovca i Prizrena, grupno silovawe i mu~ewe. Osim toga, odgovoran je i za vi{e od dvadeset teroristi~kih akcija, me|u kojima su i napadi na sela Bratotin, Opteru{a, Retimqe i Zo}i{te, po~iweni u julu i novembru 1998. godine. Blizak je saradnik Agima ^ekua. Na KiM je obavqao du`nost {efa Glavnog {taba OVK i {efa {taba 2. RTG KZK Pa{trik, i bio funkcioner Ministarstva odbrane u Privremenoj vladi Ha{ima Ta}ija.

86

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

46.

NUREDIN (Hamdija) IBI[I, zvani "komandant Leka"

Ro|en 04.12.1956. godine u selu Kaqatica, op{tina Podujevo. Zavr{io Vojnu akademiju, biv{i komandir Specijalne jedinice pokrajinskog SUP-a. Po napu{tawu policijske slu`be, ukqu~io se u rad nezavisnog sindikata biv{ih radnika SUP-a, odnosno paralelnog (albanskog) MUP-a Republike Kosovo, a od juna 1998. godine, od strane komandanta {taba operativne zone Lab, Nuredina Ibi{ija, postavqen je za komandanta Specijalnih jedinica OVK, anga`ovanih za izvo|ewe diverzantskoteroristi~kih zadataka, ~iji su pripadnici izvr{ili veliki broj teroristi~kih akcija na srpsku policiju. U avgustu 1999. godine, sa svojim najbli`im saradnicima Rustemom Mustafom, zvanim "Remi", i Kadrijem Kastratijem, formirao je teroristi~ku grupu "Ka{tjela" ("Tvr|ava"), ~iji su se pripadnici anga`ovali na etni~kom ~i{}ewu srpskog stanovni{tva na podru~ju Podujeva. U~estvovao je u formirawu KPS i anga`ovao se na selekciji i obu~avawu kadrova za wen rukovode}i sastav, iz kojeg je nedavno istupio. Anga`ovan je kao predava~ na Policijskoj akademiji u Vu~itrnu, ali je, istovremeno, ukqu~en i u obuku pripadnika ANA, koja se sprovodi na podru~ju Batlavskog jezera, kod Pri{tine. Za obavqawe ovakvih poslova, Ibi{i ima znatnog iskustva, s obzirom da je, svojevremeno, vr{io i obuku dobrovoqaca za potrebe OVPMB. Ukqu~en je u aktivnosti organizovanog kriminala. Zajedno sa Fqorimom Maqokuom i Arbenom Vitijom, jedan je od najmo}nijih {vercera cigareta i druge akcizne robe na KiM. Navedene aktivnosti sprovodi pod patronatom Ha{ima Ta}ija. Osnovao je agenciju za za{titu li~nosti "Kobra", posredstvom koje, zapravo, obavqa poslove organizovanog kriminala. 87

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tokom 2002. godine, bio je jedan od vlasnika osiguravaju}e kompanije "Sigurija", u Pri{tini, i posedovao odre|eni "turisti~ki" objekat u Podujevu, u kojem je bila organizovana prostitucija. Tako|e, nasilno je, u selu Orlane kod Podujeva, zauzeo stan svog kom{ije Dragi{e Aleksi}a. Poseduje i ekskluzivni restoran na Batlavskom jezeru, u kojem se okupqaju pripadnici lanca organizovanog kriminala sa tog podru~ja, kao i brojni pripadnici albanskih teroristi~kih grupa. Od juna 2003. godine, zaposlen je u firmi "Mabateks", vlasni{tvo Beyeta Pacolija, vrlo uticajnog finansijera albanskog terorizma, s obzirom da je jedan od najbli`ih Pacolijevih saradnika.

47. IMRI (Imer) IQAZI, zvani "Feri" Ro|en 26.01.1963. godine u selu Kamena Glava, op{tina Uro{evac. Protiv wega je, 20.07.1998. godine, u odsustvu, podneta krivi~na prijava. Kao ~lan ilegalne organizacije NPK, formirao je diverzantsko-teroristi~ke grupe koje su, tokom 1998. godine, izvr{ile tri teroristi~ke akcije na pripadnike MUP-a Republike Srbije. Tako|e, u~estvovao je u formirawu {taba OVK za op{tinu Uro{evac, juna meseca 1998. godine, a kasnije je postavqen za zamenika komandanta {taba OVK u selu Jezerce. Posle povla~ewa MUP-a Republike Srbije i VJ sa KiM, organizovao je etni~ko ~i{}ewe Srba na podru~ju op{tina Uro{evac, [timqe i Ka~anik, pri ~emu je celokupno srpsko stanovni{tvo proterano, wihova imovina opqa~kana, a 80% stambenih objekata zapaqeno. Po formirawu KZK, Iqazi je postavqen za zamenika komandanta, a potom i komandanta 6. RTG KZK, na kom polo`aju se i sada nalazi. 88

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

48. GANI ([ahin) IMERI Ro|en 12.10.1967. godine u Dubnica, op{tina Vu~itrn. selu Gorwa

Nakon du`eg boravka u inostranstvu (u Nema~koj, [vajcarskoj, Hrvatskoj i Austriji), sredinom 1997. godine, vratio se na KiM i postao pripadnik OVK, u okviru operativne zone [aqa. Po~etkom 1998. godine, formirao je Glavni {tab OVK u selu Cecilija, op{tina Vu~itrn, i postao wegov komandant. U ciqu omasovqavawa OVK na podru~ju Vu~itrna, pod pretwom silom i likvidacijom, mobilisao je veliki broj lica i organizovao wihovu obuku, kao i akcije fortifikacijskog ure|ewa zemqi{ta (kopawa rovova i bunkera), te izvo|ewa teroristi~kih akcija, ~ija su meta bili pripadnici MUP-a Republike Srbije, VJ, srpsko i albansko stanovni{tvo koje je odbijalo saradwu sa OVK. Sa grupom od 20-tak pripadnika OVK, u~estvovao je u teroristi~kom napadu na rudnik i pripadnike policije u Starom trgu, 1998. godine. Juna 1999. godine, obavqao je poslove komandanta tzv. vojne policije OVK za podru~je Vu~itrna, a zatim je postavqen za komandanta 4. bataqona 141. brigade KZK, sa sedi{tem u Vu~itrnu. Bio je upravnik logora za zato~ene Srbe i Albance, koji se nalazio u podrumu robne ku}e u Vu~itrnu. Na tom podru~ju, ubio je preko 10 pripadnika MUP-a Srbije i VJ i rukovodio teroristi~kim grupama koje su organizovale proterivawe srpskog stanovni{tva iz sela Grace, Samodra`a, Nedakovac, Dowi i Gorwi Svra~ak, kao i uni{tavawe wihove imovine. Juna 1999. godine, Imeri je organizovao kidnapovawe Du{ana Brakusa, Svetozara Stamboli}a i ]irila Jana~kovi}a, za koje se pretpostavqa da su ubijeni na podru~ju [aqe. U selu Gojbuqa, organizovao je kidnapovawe Nenada Mihajlovi}a, wegovih 89

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

sinova Branimira, Vladimira i Aleksandra, kao i Vladana Mladenovi}a. Li~no je rukovodio grupom terorista koja je u~estvovala u paqevini i pqa~ki sela Grace, Novoselo i Samodra`a, gde su sru{ili pravoslavnu crkvu. Imeri je vr{io i reketirawe Albanaca na podru~ju Vu~itrna, zbog ~ega je bio meta napada svojih neistomi{qenika, koji su mu u automobil podmetnuli eksplozivnu napravu (tom prilikom je lak{e povre|en). Nakon izbijawa oru`anih sukoba u Makedoniji, organizovao je upu}ivawe ve}e koli~ine oru`ja i municije za potrebe albanskih ekstremista. Zbog ove aktivnosti, krajem marta 2001. godine, uhap{en je od strane pripadnika KFOR-a u selu Pantina, ali je ubrzo pu{ten na slobodu, zbog nedostatka dokaza. Prisvojiv{i veliki deo nov~anih sredstava, namewenih nabavci oru`ja i vojne opreme za albanske teroriste, postao je vlasnik vi{e poslovnih objekata i placeva u centru Vu~itrna. Osim toga, sa Pajazitom Planom, predsednikom pomenute op{tine, zapo~eo je izgradwu velikog poslovno-stambenog objekta u tom gradu.

49. ELISAH "Uli"

(Yemajq)

IMERI,

zvani

Ro|en 10.07.1971. godine u selu Vladovo, op{tina Gwilane. Zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti, a u vezi krivi~nog dela terorizam, protiv wega je, 14.06.1999. godine, podneta krivi~na prijava. Kao pripadnik teroristi~ke OVK u karada~koj zoni, bio je anga`ovan na organizovawu logisti~ke pomo}i tamo{wem {tabu u selu Zla{, op{tina Pri{tina, u smislu obezbe|ivawa i dopremawa oru`ja, vojne opreme, hrane i prebacivawa pripadnika OVK tajnim kanalima iz Albanije i Makedonije na pomenuto podru~je. Pored wega, teroristi~ku grupu koja se bavila ovim aktivnostima ~inili su: Reyep Veseqi, zvani "Fisnik", Skender Veseqi, zvani "Bili", obojica iz Gwilana, 90

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Ramadan Ramadani, zvani "Hoya", iz sela Bukovik, op{tina Gwilane, Salih Mustafa, zvani "Saqko" i Fadiq Ramadani, obojica iz sela Male{evo, op{tina Gwilane, zatim Besim Imeri, Elisahov ro|ak, kao i drugi ro|aci sa podru~ja Pre{eva, [a}ir [a}iri, zvani "]eqi", i Bajram Selimi. Nakon povla~ewa snaga bezbednosti sa KiM, pripadnici ove grupe posebno su bili aktivni na podru~ju sela Dobr~ane, Bukovik, Ugqare i Podgra|e, u op{tini Gwilane, gde su im bile sme{tene baze, a u kojima su maltretirali kidnapovana lica nealbanske nacionalnosti. S tim u vezi, 2000. godine, prona|ena je i masovna grobnica ~etrnaestoro ubijenih Srba u selu Ugqare. Pripadnici ove teroristi~ke grupe bili su aktivni i na pru`awu logisti~ke pomo}i [tabu OVPMB u selu Dobrosin, op{tina Bujanovac.

50. BEYET (Isman) IMI[TI, zvani "Ka~ak" Ro|en 06.08.1958. godine u selu Dubrava, op{tina Ka~anik. Zbog teroristi~kih aktivnosti koje je sprovodio kao ~lan {taba OVK na podru~ju Ka~anika, 1998. godine, u odsustvu, osu|en je na kaznu zatvora. Sve do formirawa KZK, obavqao je funkciju zamenika komandanta 162. brigade OVK, a po~etkom 2000. godine, postavqen je za rukovodioca teroristi~ke grupe "Crna ruka", koju je oformila tajna slu`ba Kosova. Imi{ti je bio organizator ilegalnih kanala za {verc oru`ja albanskim teroristima u Makedoniji koje, nakon potpisivawa Ohridskog sporazuma i smirivawa situacije, koristi za krijum~arewe akcizne robe sa KiM u Republiku Makedoniju. Trenutno je aktivan u teroristi~koj organizaciji ANA na podru~ju Makedonije, zbog ~ega pripadnici UNMIK policije tragaju za wim.

91

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

51. AHMET (Qimon) ISUFI, zvani "Reya" Ro|en 01.10.1961. godine u selu \uri{evce, op{tina Kosovska Kamenica. Kao pripadnik ilegalne grupe "Albanikos", 1983. godine, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 9 godina. Bio je komandant Glavnog {taba karada~ke zone OVK, sa sedi{tem u selu Zla{, op{tina Pri{tina. Nakon povla~ewa pripadnika MUP-a Srbije i VJ sa KiM, organizovao je ubistva Srba sa teritorije op{tina Gwilane, Kosovska Kamenica, Kosovska Vitina i Novo Brdo, a koja su izvr{avali pripadnici tzv. tajne policije \um{it Osmani i Nazmi Bekte{i, obojica iz Gwilana, zajedno sa licima iz kriminogenih struktura pristiglih iz drugih sredina ili sa podru~ja Albanije. Samo u Gwilanu, ubijeno je preko 100 lica srpske nacionalnosti, a Isufi je li~no potpisao naredbu za podmetawe eksploziva u yamiju u centru Gwilana. Anga`ovao se i na pru`awu pomo}i pripadnicima OVPMB, regrutovawu i slawu biv{ih pripadnika OVK na jug Srbije, a bavi se nabavkom i ilegalnim dopremawem oru`ja na podru~je sela Dobrosin, Muhovac i Breznica, op{tina Bujanovac. Bio je ~lan predsedni{tva DSK, ogranak u Gwilanu, a sada, u svojstvu ~lana ABK, na ~ijem se ~elu nalazi Ramu{ Haradinaj, obavqa funkciju ministra za rad i socijalna pitawa u Vladi Kosova.

52. QIRIM (Sadrija) JAKUPI, zvani "Nacist" i "Komandant Bujanovci" Ro|en 01.08.1979. godine, u Vrawu. Kao politi~ki azilant u Nema~koj, uspostavio je kontakte sa pripadnicima albanske emigracije. Sredinom 1998. godine, odazvao se na poziv ilegalne Vlade Kosova, na ~ijem ~elu je bio 92

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bujar Buko{i i, tajnim kanalima, kao dobrovoqac OVK, do{ao na KiM, gde se ukqu~io u oru`ane sukobe sa jugoslovenskim i srpskim snagama bezbednosti na podru~ju op{tine \akovica. Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma, vr{io je progon srpskog stanovni{tva sa podru~ja Gwilana i Kosovske Kamenice. Sredinom februara 2000. godine, zajedno sa [efketom Muslijiem, postao je ~lan grupe za likvidacije, koju su formirali biv{i pripadnici OVK, a koja je predstavqala za~etak OVPMB. U sastavu OVPMB, u~estvovao je u pripremi i izvo|ewu teroristi~kih akcija na podru~ju Bujanovca, formirawu i obuci novih grupa, nabavci i dopremawu naoru`awa i druge vojne opreme. U vi{e navrata, zajedno sa Besimom Tahirijem, u pograni~nim selima op{tine Bujanovac, zaustavqao je Albance za koje je procenio da su lojalni srpskim vlastima i od wih potra`ivao novac. Jedan od wih je i Ramadan Zumeri, koga je Jakupi maltretirao i fizi~ki zlostavqao. Navodno za potrebe ANA, od istog lica je oduzeo 5.000 evra i vozilo marke "Lada-Niva". Ina~e, svi Albanci koji nisu podr`avali aktivnosti ANA na jugu Srbije imali su, pod pretwom likvidacijom, obavezu da Jakupiju daju od 2.000 do 5.000 evra. Posle demilitarizacije OVPMB, kojoj se o{tro protivio, pre{ao je u Gwilane, gde je uhap{en od strane pripadnika KFOR-a. Po izlasku iz zatvora, krajem 2002. godine, ilegalnim kanalima je oti{ao u [vajcarsku, gde je, od strane rukovodstva ANA, imenovan za jednog od rukovodilaca ove organizacije za jug Srbije. Krajem januara 2003. godine, vratio se na KiM, sa zadatkom da radi na formirawu teroristi~kih grupa za izvo|ewe oru`anih akcija na podru~ju op{tine Bujanovac.

53. JANUZ (Rama) JANUZAJ Ro|en 01.01.1958. godine u selu Qubo`da, op{tina Istok. Zbog teroristi~ke delatnosti, osu|en je na 10 godina zatvora. Po izlasku iz zatvora, sa Ademom Dema}ijem i Reyepom Kasumijem, formirao je ogranak NPK u Istoku. Jedan je od osniva~a OVK na ovom podru~ju i u~esnik brojnih sukoba sa 93

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

jugoslovenskim snagama bezbednosti, u kojima je bio i rawen. Pored Azema Veseqija, Nasera [atrija i Naima \uraja, bio je ~lan {taba 133. brigade OVK, koja je, 18.06.1999. godine, u{la u Istok i, pored pqa~kawa imovine Srba, paqewa i ru{ewa ku}a, izvr{ila likvidaciju preostalog srpskog stanovni{tva. Zbog uloge u planirawu i izvo|ewu etni~kog ~i{}ewa na podru~ju Istoka, kasnije je postavqen za predsednika tzv. Privremenog administrativnog ve}a te op{tine. Sa Naserom [atrijem, koji je, u isto vreme, bio imenovan za komandanta tamo{we policije, izvr{io je vi{e ubistava (Mom~ila Pumpalovi}a, direktora gimnazije u Istoku i wegove supruge Sretene, Radowe Stojkovi}a, iz sela @a~a, Ranka i Vlaste Nedeqkovi} iz Istoka, Rake Milovanovi}a, iz zaseoka Opra{ke, selo Ko{). Tom prilikom, proterali su vi{e lica, koja su prethodno maltretirali i zapalili im ku}e (Danila i Danicu Radi~evi} iz sela Qubo`de, Stojana Simi}a, Boru Risti}a, Ristu Risti}a i Vuki}a Risti}a, sve iz Qubo`de, kao i Milana Qu{i}a, iz Istoka). Pod wihovom komandom, uni{tena su i o{te}ena pravoslavna grobqa u Istoku i okolnim selima, a pravoslavne crkve minirane (Osojane, konak u Istoku i \urakovcu, dok je crkva u Pe}koj Bawi delimi~no o{te}ena). Januzi je trenutno predsednik ABK Ramu{a Haradinaja za ovo podru~je. U~estvuje u radu op{tinske i regionalne radne grupe za povratak raseqenih lica, koja je formirana od strane UNMIK administracije.

54.

BA[KIM (Rifat) JA[ARI

Ro|en 15.11.1977. godine u selu Dowe Prekaze, Srbica. Bratanac Adema Ja{arija. Svojevremeno je, kao zamenik komandanta za operativnu zonu Drenica, li~no u~estvovao u vi{e teroristi~kih akcija protiv pripadnika vojske i policije, izvedenih na podru~ju Srbice. 94

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon demitalirizacije OVK, pre{ao je u KZK, gde je anga`ovan u 1. RTG. Zna~ajna je wegova kriminalna uloga na KiM, s obzirom da je ~lan Ta}ijeve dreni~ke grupe. Ukqu~en je u {verc droge i oru`ja, kao i u iznude i reketirawa, u ~emu sara|uje sa Samijem Qu{takuom i Rahmanom Ramom.

55. MUSA (Haqit) JA[ARI Ro|en 04.06.1970. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. Kao pripadnik OVK, bio je ~lan teroristi~ke grupe Adema Ja{arija. Po~etkom 90-tih godina, boravio je na diverzantsko-teroristi~koj obuci u Albaniji, a od februara 1998. do juna 1999. godine, obu~avao je grupu Albanki, koje su se, kao dobrovoqci, prikqu~ile snagama OVK u selu Likovac, op{tina Srbica. Nakon demilitarizacije OVK, imenovan je za ~lana Glavnog {taba KZK. U direktnoj je vezi sa dreni~kom kriminalnom grupom, koju predvodi Ha{im Ta}i.

56.

RIFAT ([aban) JA[ARI

Ro|en 01.12.1946. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. Ro|eni brat teroristi~kog vo|e Adema Ja{arija, nalazi se na privremenom radu u Nema~koj. Posle demonstracija albanskih separatista na KiM, osamdesetih godina, Rifat Ja{ari je oti{ao u Nema~ku, gde se prikqu~io rukovodstvu NPRK. Bio je organizator i u~esnik u svim zna~ajnijim manifestacijama koje su imale za ciq da se u 95

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

me|unarodnoj javnosti afirmi{u ideje albanskog separatizma i dobije podr{ka za OVK. Posebno se anga`ovao u radu tzv. kriznog {taba za Kosovo, koji je formiran na inicijativu Vlade Kosova, na ~elu sa Bujarom Buko{ijem. Zajedno sa Fehmijem Ladrovcijem i Reyom Iberdemajem, bio je zadu`en za prikupqawe sredstava, na podru~ju Bavarske, za potrebe OVK. Istovremeno, organizovao je prebacivawe novca, kao i obu~enih pripadnika OVK iz Nema~ke do Albanije. Bio je zadu`en da, posle izvr{enih oru`anih akcija na KiM, obezbedi povla~ewe terorista u inostranstvo. S tim u vezi, davawem la`nih iskaza, pomogao je ve}em broju albanskih terorista, me|u kojima su Sami Qu{taku, Osman Ferizi, Quqzim Ja{ari i Jakup Nura, da dobiju politi~ki azil u Nema~koj. Zna~ajne aktivnosti Rifata Ja{arija bile su usmerene na naoru`avawe albanskih terorista. Bavio se {vercom savremenog naoru`awa kojim je, istovremeno, snabdevao oru`ane grupe na KiM. U vi{e navrata, li~no je pratio dopremawe ovog oru`ja iz Nema~ke na teritoriju Albanije, odakle je, ilegalnim kanalima, prebacivano na podru~je KiM. Finansijski podr`ava stranku Ha{ima Ta}ija, od wenog osnivawa. U posledwe vreme, povremeno boravi na Kosmetu.

57. SAHIT (Hamit) JA[ARI Ro|en 09.02.1965. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. U periodu od 1983. do 1996. godine, osu|en je na godinu dana zatvora, zbog obqube maloletnog lica, a protiv wega je podneto jo{ 5 krivi~nih prijava. Bio je ~lan OVK od wenog formirawa, 1992. godine. Zbog osnovane sumwe da je u~estvovao u vi{e teroristi~kih napada na pripadnike MUP-a Srbije na podru~ju op{tine Srbica i {ire, presudom Okru`nog suda u Pri{tini, 1996. godine, osu|en je, u odsustvu, na 20 godina zatvora, zbog krivi~nog dela terorizam. 96

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon likvidacije Adema Ja{arija, iz sela Dowe Prekaze, sa diverzantsko-teroristi~kom grupom pre{ao je na KiM iz Albanije, gde se grupa nalazila na vojnoj obuci, i otpo~eo sa izvo|ewem teroristi~kih akcija prema pripadnicima MUP-a Srbije na podru~ju Drenice. U maju iste godine, postavqen je za rukovodioca ilegalnog zatvora u selu Likovac, u kojem su dr`ani Srbi i Albanci lojalni Republici Srbiji. U ovom zatvoru ubijen je Domo [migi}, iz sela Leo~ina, dok je Dostana [migi}, navodno, iz Likovca preba~ena u zatvor u selu Vo}wak, gde joj se gubi svaki trag. Sa Sulejmanom Selimijem, zvanim "Sultan", posebno se isticao u mu~ewu i maltretirawu zatvorenika, od kojih je neke li~no ubio. Krajem juna 1998. godine, zajedno sa Selimijem, Veqdatom Radom i Rasimom Ki}inom, iz zatvora u Likovcu, izveo je Ivana Bulatovi}a i @arka Spasi}a. Pomenuta lica su odvedena u {umu koja se nalazi nedaleko od sela Bajnice i streqana. Slede}a likvidacija koju je izvr{ila pomenuta grupa, dogodila se u selu Ov~arevo, kada je ubijeno 10 kidnapovanih lica, mahom radnika Elektroprivrede Kosova. Me|u ubijenima su bili: Mirko Buha, Miroslav Trifunovi}, Zoran A|a~i}, Filip Gojkovi} i Rom Brahim iz Srbice, kome je, pre likvidacije, Sahit Ja{ari odsekao ruku. U ovim ubistvima su, pored Ja{arija, u~estvovali Sami Qu{taku, Yavit Nuraku, Sulejman Selimi, Rasim Ki}ina, Emin \inovci, Afrim [ureci i Vaqdet Rama. U martu 1999. godine, ova grupa je otela Miqana Mitrovi}a, iz sela Mijali}a, i ubila wegovog oca Radivoja i strica Qubi{u Mitrovi}a, iz istog sela. Ja{arijeva grupa je, 12.06.1999. godine, kidnapovala Zvonka Stepi}a, iz Kosova Poqa, za kojeg su roditeqi platili otkup pa je on, dve nedeqe kasnije, pu{ten. Po odluci Ha{ima Ta}ija, u periodu od februara 1998. do juna 1999. godine, Ja{ari je bio na funkciji komandanta specijalnih jedinica, zadu`en za rukovo|ewe zatvorom u selu Likovac op{tina Srbica, u koji su dovo|ena kidnapovana lica srpske nacionalnosti, kao i Albanci lojalni Republici Srbiji. 97

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Po dolasku me|unarodnih snaga na KiM, postavqen je za {efa policije 1. operativne zone Drenica, sa sedi{tem u Srbici, a u julu 2002. godine, dobio je ~in pukovnika KZK. I u ovom periodu nastavio je sa organizovawem proterivawa nealbanskog stanovni{tva sa KiM. Jedan od prioritetnih zadataka koji je postavqao podre|enim pripadnicima KZK bilo je pravqewe spiskova i prikupqawe podataka o trenutnim adresama prebivali{ta qudi koji su se borili protiv OVK, uz naredbu da se ta lica, ukoliko budu dostupna, likvidiraju. U ~estim je kontaktima sa Samijem Qu{takuom, iz sela Dowe Prekaze, op{tina Srbica, koji je jedan od organizatora upu}ivawa teroristi~kih grupa sa podru~ja Drenice na jug Srbije i u Makedoniju, pri ~emu je Ja{ari anga`ovan na obuci dobrovoqaca koji se upu}uju u teroristi~ke jedinice na tim prostorima.

58. NAIM (Haqit) KADRIU, zvani "Qumi" Ro|en 06.06.1974. godine u selu Turu~ica, op{tina Podujevo. Obavqao je poslove rukovodioca tajne policije na podru~ju Podujeva i Pri{tine, a u junu 1999. godine postavqen je za komandanta policije u Podujevu. Zajedno sa Qatifom Ga{ijem i Nazifom Mehmetijem, u~estvovao je u likvidaciji operativnog radnika RDB MUP-a Republike Srbije Mili}a Jovi}a u Podujevu. Odgovoran je, tako|e, za zatvarawe ve}eg broja lica srpske i albanske nacionalnosti (Aqu{ Kastrati, Hatem Ja{ari, Agim Musliu, Idriz Svar~a, Drita Buwaku-Voci, Nazmi Rustemi, bra}a Rakovica, Hakif Hoti, Fehmi Poter, Beyet Nazifi, Milan Stankovi}, Drago Tijani}, Osman Sinani, koji je kasnije ubijen, Milovan Stankovi}, Ratko Vi}entijevi}, Visar Voca, Sabri Beri{a, Mirveta Kowu{evci, Goran Zbiqi}, ^edomir Blagojevi}, @ivorad Biser~i}).

98

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Jedan je od po~inilaca teroristi~kog napada izvr{enog 28.08.1996. godine, u selu Dowe Qup~e, op{tina Podujevo, u kojem je ubijen pripadnik CRDB Pri{tina Ejup Bajgora. Sekretar je ogranka DPK Ha{ima Ta}ija u Podujevu. U julu 2003. godine, presudom Me|unarodnog suda, osu|en je na zatvorsku kaznu u trajawu od 5 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva. 59. GINER (]amiq) KAMBERI Ro|en 03.01.1975. godine u selu \elekare, op{tina Vitina. Od kraja 1998. godine, bio je aktivni pripadnik OVK na podru~ju Drenice, a posle povla~ewa VJ i MUP-a Srbije sa podru~ja KiM, anga`ovan je kao oficir za bezbednost pri 173. brigadi OVK. Nakon formirawa KZK, Kamberi je, pri 363. brigadi KZK u Vitini, u kojoj je imao ~in majora, formirao odeqewe tajne policije. Istovremeno, kao pripadnik teroristi~ke organizacije "Crni orlovi", u~estvovao je u organizovawu i izvr{ewu ubistava, zlostavqawa i proterivawa Srba sa podru~ja op{tine Vitina. Za vreme oru`anih sukoba na jugu Srbije, bio je jedan od komandanata OVPMB u selu Sefer, op{tina Pre{evo. Krajem 2002. godine, iskqu~en je iz KZK, a trenutno, kao aktivni pripadnik ANA, u selu \elekare, op{tina Vitina, predvodi grupu od oko 20 terorista. Kamberi je ukqu~en u organizovani {verc oru`ja i droge, a velika finansijska sredstva, ste~ena na ovaj na~in, ulo`io je u kupovinu srpskih imawa na podru~ju Vitine.

60. AJVAZ (Behram) KARPUZI Ro|en 21.05.1956. godine u selu Sedlare, op{tina Lipqan. U Albaniji je boravio od 1991. godine, a nakon zavr{ene vojne obuke, oti{ao je u zapadnu Evropu, gde se prikqu~io 99

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

albanskoj emigraciji, da bi, od 1998. godine, postao jedan od najekstremnijih pripadnika OVK. Bio je ~lan {taba 121. brigade OVK, kao i rukovodilac "vojne policije", anga`ovan na planirawu i direktnom izvo|ewu teroristi~kih akcija prema pripadnicima MUP-a Srbije i VJ, na teritoriji sela Crnoqevo, Lapu{nik, Kle~ka i Magura. Pripadnici pomenute jedinice su, septembra 1998. godine, izvr{ili teroristi~ki napad na Milosava Stani{i}a, iz sela Sloviwa, rezervnog policajca OUP Lipqan, koji je, tom prilikom, rawen u nogu. U oktobru iste godine, u~estvovao je u teroristi~kom napadu na porodicu Fatmira ]erinija, iz sela Petrovi}a, op{tina [timqe, ina~e policajca OUP Lipqan, li{avawu slobode dvojice novinara "Tanjug"-a, kao i likvidaciji nekoliko Albanaca lojalnih Republici Srbiji. Posle juna 1999. godine, organizovao je etni~ko ~i{}ewe na podru~ju Lipqana i okolnih mesta. Jedan je od organizatora i u~esnika u teroristi~kom napadu izvedenom 23.07.1999. godine, u selu Staro Gracko, op{tina Lipqan, u kojem je ubijeno 14 lica (Novica Jani}ijevi}, Stanimir \eki}, Bo`idar \eki}, Miodrag Tep{i}, Andrija Odalovi}, Mile Jani}ijevi}, Mom~ilo Jani}ijevi}, Slobodan Jani}ijevi}, Milovan Jovanovi}, Jovica @ivi}, Radovan @ivi}, Sa{a Cveji}, Qubi{a Cveji} i Nikola Stojanovi}).

61. AJET KASTRATI Poreklom iz Ki{ne Reke, op{tina Glogovac. Biv{i oficir VJ, na slu`bi u Vojnom odseku u Glogovcu. Kao jedan od komandanata u 121. brigadi OVK u Glogovcu, pripadao je grupi "Plumbi" ("Golub"), na ~ijem se ~elu nalazio Jakup Krasni}i, a koja je okupqala pripadnike OVK iz sela Lapu{nik, Vukovce, Negrovce, Vu~ka i zaseoka Orlat. Organizovao je i rukovodio obukom ve}eg broja teroristi~kih grupa u Drenici. 100

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Sada obavqa funkciju komandanta Glavne logisti~ke baze KZK, u ~inu pukovnika.

62. KADRI "Daja"

(Ferat)

KASTRATI,

zvani

Ro|en 15.03.1960. godine u selu Velika Reka, op{tina Podujevo. Biv{i podoficir JNA. U maju 1998. godine, ilegalno je iz Albanije do{ao na KiM, gde je, odlukom glavnog {taba OVK, raspore|en za komandanta u operativnoj zoni Lab. Po wegovom i nalogu Rustema Mustafe i Nuredina Ibi{ija, formirana je teroristi~ka grupa "Ka{tjela" ("Tvr|ava"), na ~elu sa Hakijem Statovcijem, zvanim "Qumi", ~iji su pripadnici bili aktivni na planu etni~nog ~i{}ewa na podru~ju Pri{tine, kao i u likvidaciji Albanaca koji su imali bilo kakvu vezu sa organima bezbednosti Republike Srbije. Posle dislocirawa snaga MUP-a Republike Srbije i VJ sa KiM, Kastrati je postavqen za {efa odseka logistike pri Glavnom {tabu KZK, a po~etkom maja 2001. godine, od strane komandanta KZK Agima ^ekua imenovan je na funkciju komandanta 4. RTG KZK, sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici.

63. MENSUR (Ferit) KASUMI Ro|en 25.06.1966. godine u selu Sko~na, op{tina Vu~itrn. Organizovao je teroristi~ku grupu, 1998. godine, u selu @ilivode, op{tina Vu~itrn, a potom formirao [tab OVK za ovo i 20 okolnih sela, u op{tinama Vu~itrn i Obili}. Kao rukovodilac {taba, bio je anga`ovan na omasovqavawu OVK, istovremeno u~estvuju}i u teroristi~kim akcijama, me|u kojima je i napad na povr{inski kop "Bela}evac", kao i na sela Sibovac i Prilu`je, te u brojnim akcijama protiv pripadnika MUP-a Republike Srbije i VJ. 101

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Zbog anga`mana u okviru OVK, 1999. godine, Ha{im Ta}i ga je imenovao za zamenika ministra unutra{wih poslova u Privremenoj vladi Kosova.

64. NASER (Meto) KEQMENDI Ro|en 15.02.1957. godine, u Pe}i. Po~etkom 90-ih godina, stekao je veliko bogatstvo bave}i se {vercom duvana, zbog ~ega je protiv wega podneto vi{e krivi~nih prijava. Kao jedan od bogatijih Albanaca, bio je me|u glavnim finansijerima aktivnosti OVK. Pored Ekrema Luke iz Pe}i, Agima Eq{anija iz Ozrima, op{tina Pe}, Nasera [atrija iz Istoka i drugih, Keqmendi pripada klanu organizovanog kriminala na ~ijem se ~elu nalazi Ramu{ Haradinaj. Ova grupa dr`i monopol nad prometom droge, oru`ja, belog robqa i duvana na teritoriji Pe}i. Dve benzinske pumpe i nekoliko butika, koje Keqmendi poseduje na teritoriji ove op{tine, samo su paravan za wegovo bavqewe {vercom droge, nafte i naftnih derivata. Glavni je finansijer i organizator prometa opijata, naro~ito kokaina i heroina, koji u Pe} sti`u autobusima iz Istanbula i, ne{to mawe, iz Albanije, a zatim se, preko Pe}i i Ro`aja, dopremaju u Novi Pazar, pa odatle do krajwih korisnika, u zemqe zapadne Evrope. U prvoj polovini 2001. godine, UNMIK policija je Keqmendiju i Ekremu Luki, u PP "Duka|ini", u selu Zaha}, op{tina Pe}, oduzela cigarete u vrednosti od vi{e hiqada nema~kih maraka. Luka i Keqmendi, u saradwi sa Haradinajem i Etemom ^ekuom, direktno su finansirali aktivnost albanskih teroristi~kih grupa, koje su, sa podru~ja Pe}i, bile ubacivane na jug Srbije i u zapadnu Makedoniju. Keqmendi u Sarajevu poseduje transportno preduze}e i raspola`e sa dvadesetak {lepera za prevoz robe, od kojih se ve}ina nalazi na podru~ju Pe}i. Poseduje dvojno dr`avqanstvo SCG i BiH. U Sarajevu je, kao li~no obezbe|ewe, anga`ovao jedan broj muyahedina. Nekoliko meseci neprekidno, po~etkom 2002. godine, proveo je u Sarajevu, pla{e}i se za svoju bezbednost 102

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

na KiM, s obzirom da je, krajem 2001. godine, organizovao oru`ani napad na kancelariju UNMIK policije, koja se nalazi u Domu kulture u Pe}i, u nameri da uni{ti dokazni materijal o svojoj kriminalnoj delatnosti.

65. HISNI (Bajram) KIQAJ Ro|en 19.12.1963. godine u selu Qubi`da, op{tina Orahovac. Kao rukovodilac fonda tzv. Odbora za finansirawe Republike Kosovo, ostvarivao je kontakte sa pripadnicima ilegalnih organizacija NPK, "Bali Kombetar", PND[ i dr. Po~etkom 1998. godine, zajedno sa Fatmirom Limajem, Ganijem Krasni}ijem i Skenderom Krasni}ijem, osnovao je jedinicu OVK za podru~je Mali{eva, a kao jedan od komandanata 122. brigade OVK u~estvovao je u napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, kao i na srpske i albanske civile. Teroristi~ke akcije je izvodio u koordinaciji sa Jakupom Krasni}ijem, Ramom Bujom, Sokoqem Ba{otom i Sulejmanom Selimijem. Zajedno sa Limajem, organizovao je likvidaciju vi{e desetina Srba i Crnogoraca na poznatom strati{tu u selu Kle~ka, op{tina Lipqan. Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma, po nalogu rukovodstva DPK, anga`ovao se na preuzimawu lokalnih organa vlasti i bio glavni administrator u Mali{evu. Predsednik je ogranka ove partije u Mali{evu.

66. ANTON (Tun) KITAJ Ro|en 20.04.1978. godine u selu Budisavci, op{tina Klina. Tokom 1998. godine, pristupio je teroristi~koj grupi, koju je, zajedno sa Paqom Merditajem, predvodio wegov brat \on, zvani Viqson (ro|en 02.04.1976. godine). Delovali su u sastavu 112. brigade, kojom je komandovao Gani Ta}i.

103

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bra}a Kitaj su, i pre pristupawa OVK, bila poznata kao lica sklona kriminalnim aktivnostima, tj. bavili su se ucenama, {vercom oru`ja, kra|ama, provalama i sli~no. Grupa kojoj su pripadali ubila je, 19.05.1998. godine, maloletnog Dalibora Lazarevi}a, iz sela Veliko Kru{evo, a u avgustu 1998. godine, otela i odvela u nepoznatom pravcu Barleca Coqija i wegovog sina Nika, iz sela Zloku}ane. Nastavili su sa svojom kriminalnom delatno{}u posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a na KiM, proteruju}i nealbansko stanovni{tvo, pqa~kaju}i i pale}i ku}e i uni{tavaju}i nadgrobne spomenike u selima Naglavke i Budisavci. Bra}a Anton i \on Kitaj su, 19.06.1999. godine, ubili bra}u Radosava i Du{ana Da{i}a, iz sela Rudice, op{tina Klina. Sa svojom grupom su, juna 1999. godine, oteli i ubili monaha Aritona, iz manastira Budisavci. Tako|e, 19.07.1999. godine, ubili su sve{tenika Stefana (Gradimira Puri}a), iz Budisavaca, i Vujadina Vujovi}a, prosvetnog radnika iz sela Stup, op{tina Klina, ~iji su le{evi, sa jo{ 20 drugih Srba, kasnije, prona|eni u jednom bunaru u Istoku. \on Kitaj je ubio i Zorku [iqkovi}, iz sela Rudice. Ista grupa je, u junu 1999. godine, otela vi{e lica, ~ija je sudbina nepoznata. Re~ je o Mihajlu Da{i}u, wegovim sinovima Milutinu i Draganu i Jovanki Da{i}, svi iz sela Rudice, op{tina Klina, Mileni Don~i} i wenom sinu Iliji, Cveti \or|evi}, iz sela Bi~a, kao i Radivoju, Jovani i Radojici Vidi}u, iz sela Klinavac, op{tina Klina. Anton Kitaj je, sa ro|akom Frokom Kitajem, po nalogu Nasera [atrija, u julu 2000. godine, oteo i, kasnije, ubio [abana Manaja. Porodica Kitaj, na ~elu sa Antonom i \onom, predstavqa jednu od vode}ih kriminalnih grupa, koje kontroli{u oblast izme|u Kline i Istoka. Naoru`ani ~lanovi ove porodice, predstavqaju}i se kao pripadnici ANA, legitimi{u lica koja se kre}u tim podru~jem. Tako|e, bave se {vercom oru`ja i kradenih automobila.

104

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

67.

FADIQ ([a}ir) KODRA

Ro|en 19.11.1965. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. Zbog u~e{}a u vi{e teroristi~kih akcija na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, 1997. godine, osu|en je, u odsustvu, na kaznu zatvora u trajawu od 20 godina. Krajem 1998. godine, sa Samijem Qu{takuom, obavqao je funkciju pomo}nika komandanta 112. brigade "Fehmi Ladrovci", zadu`enog za komandovawe vojnom, specijalnom i lokalnom policijom. Nakon toga, postao je komandant specijalnih jedinica za operativnu zonu Drenica. Krajem avgusta 2002. godine, pripadnici me|unarodnih snaga na KiM izvr{ili su pretres wegove ku}e u mahali Kodra, u selu Dowe Prekaze, i tom prilikom prona{li vatreno oru`je i municiju. U vezi je sa ~lanovima dreni~ke kriminalne grupe, koju predvodi Ha{im Ta}i. Trenutno obavqa funkciju komandanta Informativnog sektora G-2 u okviru 4. RTG KZK. 68. ARIF (]amiq) KRASNI]I, zvani "Mujo" Ro|en 09.04.1971. godine u selu Sibovac, op{tina Obili}. U Nema~koj je pristupio ekstremnoj emigraciji i ostvarivao kontakte sa ~lanovima ilegalne organizacije NPOK. Na KiM je do{ao 1998. godine i postao jedan od rukovodilaca OVK, a na podru~ju ^i~avice formirao je teroristi~ku grupu, pod nazivom "Hakaret". Li~no je u~estvovao je u kidnapovawu Dragana Vukmirovi}a, Zorana, Du{ana i Petra Ayanyi}a, Filipa Gojkovi}a, Marka 105

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Buhe, Miroslava Trifunovi}a, Srboquba Savi}a i Bo`idara Alimpi}a, radnika Povr{inskog kopa Bela}evac, 22.06.1998. godine, kao i @arka Spasi}a, koji je kidnapovan 14.05.1998. godine.

69. GANI (Seqman) KRASNI]I Ro|en 23.11.1950. godine u selu Crni Lug, op{tina Klina. Jedan je od osniva~a ilegalne organizacije PND[ na podru~ju Mali{eva, op{tina Orahovac. Kao komandant 122. brigade OVK, u okviru operativne zone Pa{trik, sa sedi{tem u selu Mali{evo, organizovao je grupe za izvo|ewe teroristi~kih akcija. Jula 1998. godine, u~estvovao je u kidnapovawu oko 50 lica sa podru~ja Orahovca, za koje se osnovano pretpostavqa da su likvidirana i spaqena u kre~anama u selu Kle~ka, op{tina Lipqan. Jedinica kojom je komandovao Krasni}i delovala je u koordinaciji sa jedinicom Fatmira Limaja, a Krasni}ijevi najbli`i saradnici u tom periodu bili su Hisni Kiqaj, iz sela Qubi`da, op{tina Orahovac, Sokoq Ba{ota, iz Cerovika, op{tina Klina, Aqu{ Agu{i, iz sela Drenovac, op{tina Klina, Fadiq Ga{i, iz ^upeva, Halit Krasni}i, iz Iglareva, \emaq Ga{i, poznat pod pseudonimom "\erman", iz Grebnika i drugi. Nakon povla~ewa pripadnika MUP-a i VJ sa podru~ja KiM, Krasni}i je, predvode}i svoju grupu, nastavio sa teroristi~kim aktivnostima, presretawem vozila, kidnapovawem i likvidacijama gra|ana srpske nacionalnosti. Istovremeno, kao pripadnik partije DPK Ha{ima Ta}ija, na prvim izborima je izabran za predsednika op{tine Mali{evo.

106

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

70. \IM[IT (Riza) KRASNI]I Ro|en 12.12.1963. godine u selu Leskovac, op{tina Prizren. Glavni je nosilac teroristi~ke delatnosti na podru~ju Prizrena od 1994. godine, kao ~lan teroristi~ke organizacije NPOK. Po zadacima NPOK-a, 1996. godine, formirao je teroristi~ku grupu, a prilikom wenog hap{ewa, u martu 1998. godine, uspeo je da pobegne u Albaniju. Zajedno sa Yevatom Beri{om i Hajrimom ^engajem, formirao je {tab OVK u selu Je{kovo, Prizren, i postao ~lan rukovodstva {taba. Anga`ovao se na organizovawu obuke i ilegalnom dopremawu oru`ja, a u sukobu sa patrolom VJ i MUP-a Republike Srbije, jula 1998. godine, wegova grupa je ubila oficira VJ Bojana Deni}a i te{ko ranila policajca Rustema Agu{ija. Tokom oru`anih dejstava, Krasni}i je sprovodio usmene i pismene naloge tzv. Prekog vojnog suda OVK za likvidaciju srpskog stanovni{tva i uni{tavawe wihove imovine na podru~ju Prizrena. Pomenutim sudom su rukovodili Sokoq Dobruna, iz \akovice, i Iqaz Kadoli, iz Suve Reke. Pored Krasni}ija, u grupi za likvidaciju Srba bili su i Eqbasan [o{aj, iz sela Leskovac, i lice pod pseudonimom "Uqi". Krasni}i je, pored ostalog, odgovoran za likvidaciju ~etvoro~lane porodice Sezaira Skenderija, iz Prizrena. Nakon formirawa KZK, promovisan je u jednog od rukovodilaca za podru~je Prizrena, a istovremeno rukovodi tzv. tajnom kosovskom slu`bom na istom podru~ju, koja je odgovorna za etni~ko ~i{}ewe i likvidacije pripadnika tamo{weg srpskog i drugog nealbanskog stanovni{tva. Od strane najvi{eg rukovodstva KZK zadu`en je za ilegalno prebacivawe oru`ja i druge vojne opreme iz Albanije za potrebe ANA u Makedoniji i na jugu Srbije. Po~etkom 2002. godine, bio je uhap{en od strane pripadnika KFOR-a i u pritvoru proveo oko dve nedeqe.

107

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

71. EMIN (Hazir) KRASNI]I Ro|en 15.07.1957. godine u selu Dajkovce, op{tina Kosovska Kamenica. Poslanik DPK u Skup{tini Kosova. Formirao je, 1981. godine, na podru~ju op{tine Kosovska Kamenica, ilegalnu grupu "Albanikos", zbog ~ega je osu|en na 14 godina zatvora, a izdr`ao je 9 godina. Kao ~lan OVK, zavr{io je vojnu obuku u Albaniji, a po povratku na KiM, u~estvovao je u sukobima sa pripadnicima VJ i MUP-a Republike Srbije u zoni Karadak. Nakon povla~ewa pripadnika MUP-a Republike Srbije i VJ sa KiM, kao komandant OVK za op{tinu Kosovska Kamenica, bio je nalogodavac progona nealbanskog stanovni{tva iz ove op{tine, da bi kasnije postao jedan od rukovodilaca 6. RTG KZK, sa sedi{tem u Gwilanu. Za vreme delovawa OVPMB na podru~ju juga Srbije, Krasni}i je organizovao slawe mladih Albanaca u ovu organizaciju. U wegovoj ku}i, u selu Dajkovcu, bio je du`e vremena sme{ten Ridvan ]azimi, zvani komandant "Le{i", odakle je svakodnevno odlazio u kopnenu zonu bezbednosti. Zahvaquju}i autoritetu koji u`iva kod Ha{ima Ta}ija, Krasni}i kontroli{e odre|ene kriminalne aktivnosti, koje se odnose na {verc oru`ja i reketirawe, istovremeno koordiniraju}i nastup pripadnika ANA na podru~ju op{tine Kosovska Kamenica. 72. JAKUP (Januz) KRASNI]I Ro|en 01.01.1951. godine u selu Negrovac, op{tina Glogovac. Osu|en 1982. godine, zbog delovawa u okviru NPK. Jedan je od ideologa i osniva~a OVK na podru~ju Drenice i jedinice zvane "Plumbi" 108

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

("Golub"), ~iji je bio komandant. U Glavnom {tabu OVK za KiM obavqao je funkciju portparola i ~lana politi~ke direkcije OVK za KiM, tako da je bio upoznat sa svim aktivnostima pripadnika OVK na planu kidnapovawa, ubistava, fizi~kog zlostavqawa srpskog stanovni{tva i dr. U~estvovao je u organizovawu kidnapovawa lica srpske nacionalnosti iz Orahovca, tokom jula meseca 1998. godine, wihovom zlostavqawu, silovawu i masakrirawu u selu Kle~ka, gde su prona|eni spaqeni ostaci tela. Pored toga, neposredno je u~estvovao u napadu na selu Iglarevo, u op{tini Klina. Sada je generalni sekretar DPK Ha{ima Ta}ija i ministar javnih slu`bi u Vladi Kosova.

73. SKENDER (Nezir) KRASNI]I Ro|en 29.01.1959. godine, u Orahovcu. Kao dobrovoqac iz Nema~ke, prikqu~io se jedinicama OVK na KiM, 1998. godine, i postao komandant 122. brigade OVK za nekoliko sela, u operativnoj zoni Pa{trik. Wegovo porodi~no imawe, u selu Vojnik, slu`ilo je kao Glavni {tab te brigade i jedno od zna~ajnijih mesta za prihvat dobrovoqaca i oru`ja. U sastav pomenute brigade, avgusta 1998. godine, u{la je i teroristi~ka grupa iz sela Drenovac, koja je kasnije dobila ime "Gani Pa}arizi". Kao pripadnik 122. brigade, kojom je komandovao \eqaq Ga{i, zvani "\erman", a wenom policijom rukovodio Fatmir Qimaj, Krasni}i je po~inio vi{e zlo~ina nad Srbima, ali i nad Albancima koji se nisu prikqu~ili sastavu OVK, na podru~ju Orahovca i Mali{eva. U~estvovao je, 17.maja 1998. godine, u napadu na policiju i vojsku kod Orahovca, i kidnapovawu 50 Srba i Crnogoraca sa tog podru~ja, koji su potom mu~eni, masakrirani i ubijeni na brdu iznad sela Zatri}, op{tina Orahovac. 109

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Odgovoran je i za ubistvo Hasana Morine, iz sela Senovac, Murama Rustemija, iz sela Drenovac, Hidaja Popaja, iz sela Bela Crkva, i Hisena Krasni}ija, iz sela Dawane, kao i za napad na selo Bela Crkva i ubistvo Sveta Tomi}a, direktora "Jugobanke" iz \akovice (neposredni po~inioci ovog zlo~ina su Isuf Ga{i, Bedri Zuberaj i ~lanovi porodice Ganija Pa}arizija). Sa Enverom Hotijem, iz sela Crni Lug, op{tina Klina, tereti se za otmicu i ubistvo Branka Staleti}a i wegovog sina Ranka, iz sela Mle~ane. Trenutno je jedan od rukovodilaca KZK na podru~ju Mali{eva.

74. BAJRAM (Nevzad) KRUEZIU Ro|en 30.01.1955. godine u selu Roga~ica, op{tina Kosovska Kamenica. Kao ~lan {taba OVK karada~ke zone i komandant OVK za selo Roga~ica, bio je jedan od nalogodavaca ubijawa i kidnapovawa Srba na podru~ju op{tine Kosovska Kamenica. Organizovao je ubistvo Stojana Tasi}a, iz sela ^arakovce, i policajca Trajana Trajkovi}a, iz sela Kolola~, op{tina Kosovska Kamenica, a izvr{ioci su bili ~lanovi wegove teroristi~ke grupe, koja je delovala na podru~ju ove op{tine. Pored toga, organizovao je i izvodio teroristi~ke napade na policijski punkt u selu Kon~uq, op{tina Bujanovac, i planirao izvr{ewe teroristi~kih napada na policijske stanice u Bujanovcu i Pre{evu. Posle povla~ewa pripadnika MUP-a Srbije i VJ iz op{tine Kosovska Kamenica, u junu 1999. godine, organizovao je defile pripadnika OVK kroz sela nastawena albanskim stanovni{tvom, u ciqu demonstracije snage ove organizacije.

110

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon formirawa KZK, postao je portparol 6. RTG u Gwilanu, a bio je zadu`en i za koordinirawe saradwe sa predstavnicima me|unarodne zajednice na teritoriji op{tine Kosovska Kamenica. Kao potpukovnik KZK, zajedno sa pripadnicima ANA, vr{io je opservaciju terena u op{tini Bujanovac i pratio pokrete @andarmerije, sa ciqem izvo|ewa novih teroristi~kih akcija na tom podru~ju.

75. MAZLOM (Alija) KUMNOVA Ro|en 17.03.1946. godine, u \akovici. Oktobra 1993. godine, od strane Okru`nog suda u Pe}i, osu|en je na 5 godina zatvora, a 25.08.1998. godine, Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Pe}i podneta je krivi~na prijava protiv Kumnove i jo{ 97 ~lanova teroristi~ke grupe iz \akovice. Po~etkom 90-ih godina, zajedno sa Bajramom Mehmetijem, Nasimom Zekom, Nurom Murtezom i Quqzimom [asivarijem, bio je anga`ovan na paravojnom organizovawu Albanaca, oformiv{i ilegalni [tab narodne odbrane, u kojem je obavqao funkciju pomo}nika komandanta {taba, zadu`enog za pozadinu i finansije. U teroristi~koj bazi u selu Jablanica, anga`ovao se na formirawu gradske gerile i, zajedno sa Sokoqem Dobrunom, organizovao ilegalno prebacivawe ve}ih koli~ina oru`ja i druge vojne opreme iz Albanije. Aprila i maja 1999. godine, na podru~ju \akovice, u nasequ ^abrat, po wegovim direktnim instrukcijama, Hekuran Hoda i Abdulah Babaqija izvr{ili su vi{e teroristi~kih napada, u kojima su poginula tri, a lak{e raweno desetak pripadnika vojske i policije. Po dolasku snaga KFOR-a, Kumnova je sebe proglasio za "prvog gradona~elnika oslobo|ene \akovice". Trenutno obavqa funkciju predsednika ogranka ABK u pomenutom gradu.

111

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

76. MIRSAD (Jusuf) KURTE[I, zvani "Dubula" Ro|en 01.07.1975. godine, u Pri{tini. Bio je jedan od aktivnijih pripadnika OVK na podru~ju ovog grada. Kao ~lan teroristi~ke grupe, pod rukovodstvom Abedina Sogojeve, jednog od rukovodilaca tajne slu`be OVK za podru~je Obili}a, juna 1999. godine, u~estvovao je u masakru sedam lica srpske nacionalnosti, u selu Mazgit, op{tina Obili}, a novembra iste godine i u demolirawu i uni{tavawu desetak srpskih ku}a u Obili}u. Tokom 1999. i 2000. godine, bio je ukqu~en u teroristi~ke aktivnosti grupe na ~ijem se ~elu nalazio Arif Krasni}i, sa nadimkom "Muja". U~estvovao je u ubistvu porodice Rapaji}, iz Obili}a, 28.12.2000. godine, zajedno sa Kadrijom Sulejmanijem, zvanim "Mi{", pripadnikom tajne slu`be OVK, Sabitom Ladrovcijem, biv{im pripadnikom OVK, sada anga`ovanim u 1. RTG KZK, Muhametom ^erkezijem, zvanim "^erkez", pripadnikom OVPMB, Ahmetom ^erkezijem i pomenutim Sogojevom. Sa navedenim licima bio je u~esnik u postavqawu eksplozivnih naprava na ugostiteqski objekat "Kastelo", u Obili}u, u kome se okupqa srpsko stanovni{tvo. Povezan je sa ubistvom Miladije Stanojevi}, maltretirawem pripadnika KPS srpske nacionalnosti (npr. Tawe Mihajlovi}, iz Pri{tine), uni{tavawem i pqa~kawem imovine Srba na tom podru~ju, te fizi~kim zlostavqawem (Stojka Stojanovi}a, Muhameda Qimaja, Tomice Anti}a, Novice Ili}a, Milenka Mihajlovi}a i dr.). Zbog navedenih aktivnosti, vi{e puta je privo|en od strane KFOR-a i UNMIK policije.

112

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

77. AGIM (Qatif) KU]I Ro|en 07.10.1963. godine, u Suvoj Reci. Tokom juna 1998. godine, sa Bqerimom Ku}ijem, Naimom Beri{om, Osmanom E{qanijem, zvanim "[qajfi", i izvesnim Nusretom, iz Samodre`e, formirao je teroristi~ku grupu na podru~ju sela Re{tane, u op{tini Suva Reka. Agim i Bqerim Ku}i rukovodili su i glavnim {tabom OVK za sela Opteru{a i Zo~i{te, koji je bio stacioniran u selu Dobrodeqane, u op{tini Suva Reka. Po wihovom nalogu, realizovana je ilegalna nabavka oru`ja i municije. Ku}ijeva grupa je, na putnom pravcu Suva Reka-Orahovac, poznatijim kao Re{tanski put, u~estvovala u rawavawu policajca Milorada Ne{kovi}a i ubistvu Sadrija Kruezijua, iz Suve Reke. Pod wegovom komandom, sredinom jula 1998. godine, izvr{eno je kidnapovawe 16 Srba, iz Opteru{e i Zo~i{ta, koji su, potom, sprovedeni u selo Drenovac, a wihove i ku}e drugih Srba u pomenutim mestima su spaqene. Posle akcija pripadnika MUP-a Srbije i VJ na podru~ju Suve Reke, Agim, Bqerim i Ru`di Ku}i i Osman E{qani, zvani "[qajfi", oti{li su u Albaniju i prikqu~ili se FARK-u.

78. RAMIZ (Muhamet) LADROVCI Ro|en 03.01.1966. godine u Gladnom selu, op{tina Glogovac. Polovinom 1993. godine, boravio je u Albaniji gde je bio anga`ovan na organizovawu vojne obuke za lica koja su, po zavr{enoj instrukta`i, upu}ivana na KiM, radi vr{ewa diverzantsko-teroristi~kih akcija. Krajem iste godine, oti{ao je u Nema~ku, gde se aktivno ukqu~io u rad NPRK, pre svega na planu nabavke oru`ja, municije i vojne opreme, koje je prebacivao na KiM i upu}ivao 113

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

svom bratu Fehmiju, jednom od istaknutijih komandanata OVK na podru~ju Drenice (poginuo 1998. godine). Tako|e je, za potrebe OVK, vr{io regrutovawe mladih Albanaca, koji su se nalazili na radu u Nema~koj i drugim zemqama zapadne Evrope. Posle izme{tawa srpskih snaga bezbednosti, do{ao je na KiM, gde je odmah ukqu~en u KZK i postavqen za zamenika komandanta Nacionalne garde u okviru ove formacije. Tokom 2001. godine, bio je anga`ovan na obezbe|ivawu logisti~ke podr{ke pripadnicima OVPMB, kao i albanskim teroristima koji su delovali na podru~ju Republike Makedonije. Svoju visoku funkciju u KZK koristio je za sticawe materijalne dobiti. Wegovi saradnici ga optu`uju da je proneverio znatna finansijska sredstva iz fondova koje je formirala albanska emigracija za pomo} formacijama OVK, a kasnije KZK. Zbog povezanosti sa teroristi~kim organizacijama, stavqen je na ameri~ku "crnu listu" organizacija kojima se uskra}uje finansijska pomo}, odnosno lica kojima je zabrawen ulazak u SAD, a izre~ena mu je i zabrana bavqewa poslovima u KZK, u trajawu od jedne godine.

79. FATMIR "^eliku"

(Kadri)

LIMAJ,

zvani

Ro|en 04.02.1971. godine u selu Bawa, op{tina Suva Reka. Od 1992. do 1994. godine, bio je anga`ovan u ilegalnoj organizaciji NPOK, a krajem 1995. godine, prikqu~io se OVK, gde je, pod komandom Reyepa Selimija, bio zadu`en za identifikaciju lica koja sara|uju sa MUP-om Republike Srbije i za vr{ewe priprema za izvo|ewe teroristi~kih akcija na srpske organe bezbednosti u Mali{evu i Orahovcu. Godine 1996., zajedno sa Selimijem, planirao je i poku{ao ubistvo [ukrija Krasni}ija, iz sela Bawa, i Veseqa Pintolija, iz sela Teme}in, op{tina Suva Reka. 114

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tokom 1998. godine, bio je komandant logora u selu Lapu{nica, op{tina Glogovac, gde su, u periodu do 22. juna do 25. jula iste godine, bila zato~ena 22 lica, koja su likvidirana nakon fizi~kog zlostavqawa. Me|u ovim `rtvama, nalaze se Milovan i Miodrag Krsti}, Boban Mitrovi}, @ivorad Krsti}, Stamen Genov, \or|e ]uk i Sini{a Blagojevi}. Inicijator je i direktni u~esnik u zarobqavawu i zlostavqawu civila albanske i srpske nacionalnosti, a posebnu brutalnost je ispoqio direktnim u~e{}em u genocidu nad civilima, jer je po wegovom nare|ewu, u kre~anama sela Kle~ka, op{tina Lipqan, spaqeno preko 50 lica. Organizator je i u~esnik napada na Orahovac, 17.07.1998. godine, kada je kidnapovano preko 50 lica, od kojih se 40 i sada vode kao nestala. Po~etkom oktobra 1999. godine, grupa koju je predvodio Fatmir Limaj, kidnapovala je, na o~igled ve}eg broja gra|ana, Ramiza Hoyu u selu Belanica, zbog toga {to je, navodno, pregovarao sa predstavnicima MUP-a Republike Srbije o povratku izbeglih Albanaca iz sela Bawa u svoje domove. Ramiz Hoya je kasnije ubijen. Zajedno sa Reyepom Selimijem, osnovao je grupu "Oko sokolovo", koja se, pored teroristi~ke aktivnosti (prevashodno likvidacija), bavi i {vercom oru`ja i droge, reketirawem, organizovawem prostitucije i dr. Ove poslove obavqa u saradwi sa ~lanovima kriminalnih klanova koje ~ine porodice Eq{ani i Kolaku, sa podru~ja Suve Reke. Limaj je, izvesno vreme, obavqao funkciju zamenika ministra odbrane Kosova da bi, 17.02.2003. godine, bio uhap{en od strane slovena~ke policije i sproveden u zatvor u [eveningenu, s obzirom da ga je tu`ila{tvo Ha{kog tribunala optu`ilo za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rata (zbog ubistva civila u zatvoru u selu Lapu{nik). Iz vrha DPK potekla je inicijativa o formirawu specijalnog fonda za odbranu Fatmira Limaja, jednog od najpouzdanijih saradnika predsednika ove partije Ha{ima Ta}ija, koja je prosle|ena Vladi Kosova. Predlog podrazumeva da se iz buyeta Vlade Kosova, za navedenu namenu, izdvoji 2 miliona evra. Istovremeno, vr{i se pritisak na vlasnike preduze}a i trgovinskih radwi da, za iste potrebe, daju sredstva, koja se, u zavisnosti od ekonomske snage firme, kre}u od sto do hiqadu evra.

115

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

80. EKREM (Kurte{) LUKA, zvani Vuka Ro|en 11.10.1959. godine, u Pe}i. Godine 1992., kao vlasnik {tamparije "Duka|ini", u Pe}i, omogu}io je izradu pe~ata za osnovne i sredwe {kole na albanskom jeziku, sa natpisom "Kosovo Republika". Luka je svoje poslove, naro~ito, razvio u drugoj polovini 90-ih godina, zahvaquju}i saradwi i finansijskoj podr{ci Selima [abanija i Salija Nimanija. Trenutno je jedan od finansijski najmo}nijih qudi u Pokrajini i vlasnik je brojnih firmi na teritoriji KiM i van we. Izme|u ostalog, poseduje fabriku cigareta, pivaru, radio i televizijsku stanicu, vi{e ugostiteqskih objekata i ko{arka{ki tim. Jedan je od glavnih finansijera albanskih terorista na Kosovu i Metohiji i, krajem 90-tih godina, za wihove potrebe je izdvojio skoro 2 miliona evra, dok je, u posledwe vreme, navodno, primoran da, kao reket, izdvaja oko 100.000 evra mese~no. Bavi se {vercom cigareta, ilegalnim prometom nafte i naftnih derivata, motornih vozila, a ukqu~en je i u {verc droge i oru`ja (preko mre`a u Turskoj, Bugarskoj, Gr~koj, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori, Albaniji, Italiji i Nema~koj), ujedno kontroli{u}i srpsko-albansku mafiju i trgovinu na relaciji Pri{tina-BeogradPri{tina. Wegovi najbli`i saradnici u ovim poslovima su Isa Baqaj i Ali Haskaj. Znatan profit ostvaruje krijum~arewem `ena iz Bugarske, ^e{ke i Slova~ke, koje su kasnije primorane na prostituciju. Ukqu~en je u poslove "prawa novca", za koje koristi svoje firme "Albatroniks" i "Duka|ini". Preko firme "Albatroniks", izvr{en je jedan broj transfera novca na ra~une pojedinih islamskih nevladinih organizacija, za koje postoje indicije da su u vezi sa islamskim fundamentalistima u Siriji. Ekremov brat, Agim Luka, suvlasnik je firme "Albatroniks", a preko we se obavqa najve}i deo prometa {vercovanih cigareta. Pored toga, kamione "EMK-petrol" Ekrem Luka koristi za transport naoru`awa i vojne opreme, preko Albanije za Makedoniju. Veoma je blizak ~lanovima porodice Haradinaj i svoje aktivnosti obavqa u dogovoru i po ovla{}ewu Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, a u bliskoj je vezi i sa Agimom ^ekuom i 116

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Arbenom Yaferijem, jednim od vo|a teroristi~kih grupa u Makedoniji. Posebno su indikativne veze Ekrema Luke sa porodicom Eq{ani, koja se, me|u ostalim kriminalnim aktivnostima, bavi zastra{ivawem i eliminisawem politi~kih protivnika Ramu{a Haradinaja. Krajem oktobra 2002. godine, pripadnici italijanske `andarmerije, u ciqu presecawa glavnih tokova {verca cigareta na KiM, izvr{ili su pretres Lukinih poslovnih prostorija (fabrika cigareta u Zaha}u) i, tom prilikom, zaplenili oko 280 tona cigareta, dok su Ekrem Luka i Naser Keqmendi privedeni, a zatim pu{teni da se brane sa slobode.

81. ISA (Bajram) QATIFI Ro|en 25.08.1964. godine u selu [tedim, op{tina Podujevo. Sprovode}i nare|ewe rukovodstva OVK na podru~ju Operativne zone Lab da se izvr{i likvidacija odre|enih lica srpske nacionalnosti u Podujevu, 23.06.1999. godine, ubio je Slobodana Mirovi}a, a nakon tri dana i Sretena @ivkovi}a. Zajedno sa Fehmijem Jakupijem i Sametom Arifijem, dva meseca kasnije, izvr{io je ubistvo Srbislava \uki}a, iz sela Glavnik, i Radovana \in|i}a, iz Podujeva. 82. MUHAMET (Braim) QATIFI Ro|en 26.05.1955. godine u selu Polatna, op{tina Podujevo. Bio je jedan od organizatora OVK na podru~ju Podujeva i ~itave zone Lab. Tokom 1998. i 1999. godine, obavqao je du`nost komandanta tzv. teritorijalne odbrane Kosova, a posle formirawa KZK, postavqen je za komandanta vojne policije 5. RTG. U drugoj polovini 1999. godine, predvodio je tzv. 2. grupu policije OVK na podru~ju Pri{tine, sme{tenu u zgradi 117

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

katoli~ke crkve, koja je brojala 46 pripadnika. Ova grupa je bila zadu`ena za logor, sa zarobqenim Srbima, koji se nalazio u selu Gorwa Lapa{tica, zaseok @ergovo. Tu je Qatifi, sa trojicom pripadnika svoje grupe, ubio Miroslava Mila~i}a, iz Podujeva, Branka Markovi}a i Branka \uki}a, iz Pri{tine, kao i Jovicu Kordi}a, iz Vu~itrna. Po nare|ewu Dauta Reyepija, iz Korpusa za odbranu Kosova, sredinom 1999. godine, Qatifi je izvr{io granatirawe pijace u selu Bresje, op{tina Kosovo Poqe, kojom prilikom su poginula dva Srbina, a oko 40 lica je raweno. Tako|e, tokom druge polovine 1999. godine, bio je zadu`en za nadgledawe prostora od Merdara do Podujeva, gde je predvodio teroristi~ku grupu, tzv. Gardu za likvidaciju, koja je formirana da bi izvodila napade na tamo{we nealbansko stanovni{tvo. Organizuju}i neku vrstu ilegalne carinske slu`be, na prostoru koji je kontrolisao, zabranio je ulazak robe proizvedene u Srbiji i demolirao svaku radwu koja bi je imala. Ova "carinska slu`ba" napla}ivala je taksu za nelegalnu se~u dr`avne i privatnih {uma (~iji su vlasnici Srbi), u iznosu od 5 DEM za jedan kubni metar.

83. QUQZIM (Azir) komandant "\a|i"

QECI,

zvani

Ro|en 23.02.1974. godine u selu Gmince, op{tina Kosovska Kamenica. Bio je pomo}nik komandanta zone OVK Karadak i ~lan {taba OVK za op{tinu Kosovska Kamenica. Ovaj {tab je, 1999. godine, bio sme{ten u wegovoj ku}i, u selu Gmince, u kojoj je bila uskladi{tena i velika koli~ina oru`ja. Rukovodio je grupom od 15 pripadnika OVK, koja je izvr{ila nekoliko ubistava i zapalila ve}i broj ku}a u selima Oraovica, Firi}eje i u samoj Kosovskoj Kamenici. Tako|e, organizovao je napad na bra~ni par Bogdanovi} (Milutina i Tasku), u selu Kriqevo, op{tina Kosovska Kamenica, u avgustu 2000. godine. Za vreme delovawa OVPMB na jugu Srbije, organizovao je odlazak terorista sa KiM u redove OVPMB i, u vi{e navrata, boravio u kopnenoj zoni bezbednosti. 118

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Trenutno obavqa funkciju savetnika u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku u Vladi Kosova.

84. AFRIM (Halit) QUQAJ, zvani "Abu Musem" Ro|en 12.09.1974. godine u mestu Osek Hiqa, op{tina \akovica. Bio je ~lan zloglasne jedinice "Abu Bekir Sidik", sastavqene od stranih pla}enika - muyahedina i najekstremnijih albanskih terorista sa KiM. U okviru ove jedinice, Quqaj je predvodio ogranak u selu Smonica. U~estvovao je u organizovawu i izvo|ewu teroristi~kih napada na pripadnike MUP-a Republike Srbije i VJ, na brdu ^abrat, iznad \akovice, na putnom pravcu \akovica-De~ani. 85. NURADIN (Jetulah) QU[TAKU Ro|en 27.02.1967. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. Zbog teroristi~ke aktivnosti, 1997. godine, osu|en je, u odsustvu, na 20 godina zatvora. Od 1991. godine, nalazio se u teroristi~koj grupi Adema Ja{arija i u~estvovao u velikom broju teroristi~kih akcija na podru~ju Drenice i drugim delovima KiM. Pored ostalog, u~estvovao je u napadu na policijsku kolonu u selu Ludovi}, op{tina Srbica, 1997. godine, a zajedno sa grupom terorista iz sela Lau{a, op{tina Srbica, akter je likvidacije Sefera Zanija, iz sela Poqance. Nakon ubistva Adema Ja{arija, 1998. godine, Qu{taku je imenovan za komandanta [taba OVK u selu Dowe Prekaze i ~lana Glavnog {taba OVK za operativnu zonu Drenica. Bliske veze je ostvarivao sa Samijem Qu{takuom, Sahitom i Musom Ja{arijem, Fadiqom Kodrom, Jetulahom i Sabitom Gecajem i dr. Prilikom boravka u selu Likovac, u~estvovao je u maltretirawu i zlostavqawu zato~enih Srba. U periodu od 1998. do juna 1999. godine, rukovodio je teroristi~kim akcijama na podru~ju 119

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

pomenute operativne zone, sprovode}i naloge Samija Qu{takua, Ha{ima Ta}ija i Sulejmana Selimija, zvanog "Sultan", tada{weg komandanta OVK za podru~je Drenice. Po formirawu KZK, Ta}i ga je postavio za komandanta 114. brigade 1. RTG Drenica. Nakon {to je Sami Qu{taku udaqen iz KZK, Ta}i je svoj uticaj na pomenutu organizaciju sa~uvao postavqewem Nuradina Qu{takua na funkciju komandanta Garde, sa sedi{tem u Prizrenu. ^lan je ilegalne teroristi~ke grupe "Oko sokolovo", a sa grupom terorista sa podru~ja Drenice, u~estvovao je u ve}em broju akcija na pripadnike policije i VJ na podru~ju Bujanovca i Pre{eva. Povremeno boravi i na podru~ju Makedonije, pru`aju}i podr{ku tamo{wim teroristima. Na proteklim izborima na KiM, po nalogu Samija Qu{takua i Ta}ija, na podru~ju Drenice, vr{io je zastra{ivawe Albanaca koji su bili protivnici Ta}ijeve politike.

86. SAMI (Maqazim) QU[TAKU Ro|en 20.02.1961. godine u selu Dowe Prekaze, op{tina Srbica. Presudom Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en je, u odsustvu, na kaznu zatvora od 20 godina, zbog krivi~nog dela terorizam. Sa Ademom i Hamzom Ja{arijem, Fadiqom i Nuredinom Qu{takuom, Sulejmanom i Reyepom Selimijem, Tahirom Ja{arijem i Jakupom Nurom, jedan je od osniva~a OVK na podru~ju Drenice. Zavr{io je vojnu obuku u Albaniji, a 1997. godine, u~estvovao je u zlostavqawu i masakrirawu srpskih civila koji su bili kidnapovani i zato~eni u logoru u selu Likovac, op{tina Srbica. Akter je teroristi~kog napada na policijsku stanicu u selu Rudnik, op{tina Srbica, 1998. godine, kao i na policijsku kolonu u selu Ludovi}, op{tina Srbica. U tom periodu, imenovan je za zamenika komandanta Glavnog {taba OVK operativne zone Drenica, sa sedi{tem u selu 120

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Likovac, op{tina Srbica, a izvesno vreme obavqao je i funkciju komandanta ove operativne zone. Ha{im Ta}i ga je, kasnije, imenovao za komadanta 2. operativne zone za podru~je Prizrena (Pa{trik). Istovremeno, izabran je za zamenika na~elnika Kosovske tajne slu`be, pri ~emu je, izme|u ostalog, bio zadu`en za anga`ovawe dobrovoqa~kih jedinica iz Drenice, koje su upu}ivane na podru~je op{tina Bujanovac, Pre{evo i Medve|a, radi izvo|ewa teroristi~kih akcija. Zbog izra`ene teroristi~ke delatnosti, koja je za posledicu imala destabilizovawe bezbednosnih prilika na KiM, a na inicijativu predstavnika ameri~ke administracije, Qu{taku je, 06.07.2001. godine, smewen sa du`nosti komandanta KZK, uz zabranu no{ewa vatrenog oru`ja. Zbog nepo{tovawa ove zabrane, privo|en je od strane pripadnika KFOR-a na informativni razgovor. Nakon toga, napustio je podru~je op{tine Srbica, iz straha od hap{ewa zbog zlo~ina i teroristi~ke aktivnosti u toku i nakon oru`anih sukoba, te je ve}i deo 2002. godine proveo u Albaniji, u gradu Kuksu. Wegova porodica je jedna od najuticajnijih u dreni~kom kraju i tesno je povezana sa Ha{imom Ta}ijem, Reyepom i Sulejmanom Selimijem i Yavitom Haqitijem, igraju}i zna~ajnu ulogu u organizovanom kriminalu na KiM. Nalazi se na ameri~koj "crnoj listi" organizacija i lica kojima se, zbog teroristi~ke delatnosti, uskra}uje finansijska pomo}, odnosno zabrawuje ulazak u SAD.

87. ENVER (Demo) MAVRI]I Ro|en 23.01.1961. godine u selu Firi}eje, op{tina Kosovska Kamenica. Do 1990. godine, radio je kao policajac u MUP-u Srbije. Ispred {taba OVK zadu`enog za podru~je Kosovske Kamenice, predvodio je grupu od 15 pripadnika OVK, ~iji je zadatak bio formirawe punktova na kojima je vr{ena kontrola putnika i vozila, kao i privo|ewe pojedinih Srba i Albanaca. U {tabu OVK, sme{tenom u Domu u~enika sredwih {kola u Kosovskoj 121

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kamenici, li~no je u~estvovao u fizi~kom zlostavqawu ve}eg broja Albanaca, privedenih zbog sumwe da su sara|ivali sa dr`avnim organima Republike Srbije. Pored toga, 28.06.1999. godine, naredio je Srbima u selu Firi}eje da napuste svoje ku}e, prete}i im da }e, u protivnom, biti ubijeni, a jula 1999. godine, organizovao je spaqivawe svih srpskih ku}a u pomenutom selu. U istom periodu, kidnapovao je, a zatim i ubio @ivorada Stojanovi}a, policajca iz sela Firi}eje. Tokom 2000. godine, organizovao je policiju OVK u Kosovskoj Kamenici i vr{io funkciju wenog komandira, koriste}i, pri tom, prostorije u uzurpiranom stanu vlasnika srpske nacionalnosti. Bio je ukqu~en i u organizovawe pripadnika OVPMB na podru~ju op{tine Kosovska Kamenica i wihovo prebacivawe u tada{wu kopnenu zonu bezbednosti. Zbog ilegalnog posedovawa oru`ja, uhap{en je od strane pripadnika KFOR-a, te je izvesno vreme proveo u pritvoru, u bazi "Bondstil".

88. NAIM (Ramadan) MAQOKU, zvani "Besnik" Ro|en 17.02.1958. godine u selu Labqane, op{tina Pe}. Biv{i oficir JNA. U vreme studija na Vojnoj akademiji u Zagrebu, Maqoku je, sa Yaferom Ja{arijem, Fadiqom Hakajem, Ramadanom Ga{ijem i grupom albanskih vojnika, koji su se u to vreme nalazili na odslu`ewu vojnog roka u Zagrebu, formirao ilegalnu organizaciju Pokret za albansko-socijalisti~ku Republiku Jugoslaviju (PASRJ). Zbog toga je, 1985. godine, zajedno sa jo{ 10-tak oficira, uhap{en i, od strane Vojnog suda, osu|en na 4,5 godina zatvora. Pomilovan je 1988. godine, nakon ~ega se nastanio u Qubqani. U OVK se ukqu~io 1996. godine, a dve godine kasnije, vra}a se na KiM. Od strane Ramu{a Haradinaja, tada{weg komandanta operativne zone Duka|in, bio je postavqen za na~elnika {taba pomenute zone. Pored obuke pripadnika OVK, organizovao je i dostavu oru`ja iz Albanije, a u martu 1999. godine, predvodio je teroristi~ku grupu u napadu na pripadnike MUP-a Srbije i VJ u selu Vrelo, op{tina Istok. Nakon povla~ewa srpskih snaga 122

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

bezbednosti sa KiM, 1999. godine, Maqoku je aktivno u~estvovao u proterivawu preostalih Srba. Tokom 2000. godine, formirao je novu albansku politi~ku partiju - Liberalni centar Kosova, koja se, kasnije, prikqu~ila Alijansi za budu}nost Kosova, Ramu{a Haradinaja, u kojoj je Maqoku dobio mesto potpredsednika.

89. FATON (Bajram) MEHMETAJ Ro|en 24.01.1963. godine u selu Po`are, op{tina De~ani. Zbog krivi~nog dela {pijuna`e u korist albanske obave{tajne slu`be, Mehmetaj je, 1986. godine, bio osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 5 godina. Bio je ~lan Glavnog {taba OVK u operativnoj zoni Duka|in, gde je obavqao poslove na~elnika za bezbednost, ostvaruju}i direktne kontakte sa Ramu{om i Dautom Haradinajem. U~esnik je u likvidaciji ve}eg broja kosmetskih Srba i Crnogoraca, te zadr`avawu i fizi~kom maltretirawu civila na podru~ju Metohije. Nakon demilitarizacije OVK, postavqen je za ~lana Glavnog {taba 3. RTG KZK i {efa obave{tajnog odeqewa G-2 pri ovoj zoni. Pripadnicima obave{tajne slu`be Albanije dostavqao je podatke od bezbednosnog zna~aja, koji su se odnosili na aktivnost i organizaciju me|unarodnih snaga bezbednosti na KiM. Juna 2002. godine, zajedno sa grupom pripadnika KZK, bio je uhap{en od strane UNMIK policije, pod optu`bom da je, tokom 1999. godine, vr{io ubistva i zlo~ine nad Albancima i nealbanskim stanovni{tvom, ~iji su le{evi prona|eni kod Radowi}kog jezera, op{tina De~ani. Jula iste godine, pu{ten je iz pritvora, zbog nedostatka dokaza. Organizovao je ubistvo Tahira Zemaja, biv{eg komandanta FARK-a, koji je do{ao u sukob sa klanom Ramu{a Haradinaja. Ubistvo je izvr{eno 18. avgusta 2001. godine. 123

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Jedan je od organizatora upu}ivawa pretwi Albancima iz imu}nijih porodica na KiM, od kojih se, pod vidom "za{tite", iznu|uju velika nov~ana sredstva. Tako|e, pripadnik je ekstremne oru`ane organizacije "Crni orlovi", koja se uglavnom koristi u ciqu za{tite politi~kih i kriminalnih interesa Ramu{a Haradinaja, odnosno organizovane kriminalne grupe "Duka|ini".

90. NAZIF (Haradin) MEHMETI, zvani "Dini" Ro|en 20.09.1961. godine u selu [ajkovce, op{tina Podujevo. Do septembra 1991. godine, bio je radnik pokrajinskog SUP-a, a po napu{tawu slu`be, jedno vreme je boravio u inostranstvu. Po povratku na KiM, bio je postavqen za zamenika komandanta specijalne jedinice OVK na podru~ju operativne zone Lab, a kasnije biva anga`ovan u KPS, u Policijskoj stanici br. 3 u Pri{tini. Prema izjavama svedoka, Mehmeti je, u svojstvu zamenika komandanta specijalne jedinice u okviru 5. operativne zone OVK, zajedno sa Qatifom Ga{ijem i Naimom Kadrijuom, u~estvovao u organizovawu i izvr{ewu likvidacije operativnog radnika RDB MUP-a Republike Srbije Mili}a Jovi}a, u Podujevu. ^lanovi tzv. lapske grupe, kojoj je pripadao Mehmeti, u~estvovali su i u napadima na politi~ke neistomi{qenike, prvenstveno ~lanove DSK. Tako|e, bavili su se razbojni{tvom, reketirawem albanskog stanovni{tva na tom podru~ju, kao i otmicama mladih Albanaca. Kidnapovali su Osmana Sinanija, iz sela Murgule, op{tina Podujevo, koji je kasnije ubijen, kao i Milovana Stankovi}a, radnika RO "Javor" u Podujevu, iz sela Be~i}, op{tina Mero{ine, Ratka Vi}entijevi}a, iz sela Dowa Dumnica, Visara Vocu, Sabrija Beri{u, Gorana Zbiqi}a, ^edomira Blagojevi}a i @ivorada Biser~i}a. Tako|e, Nazif Mehmeti je jedan od po~inilaca teroristi~kog napada izvr{enog u avgustu 1996. godine, u selu Dowe Qup~e, 124

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

op{tina Podujevo, u kojem je ubijen radnik CRDB Pri{tina Ejup Bajgora. U ovom napadu, pored Mehmetija, u~estvovali su Qatif Ga{i, Zahir Pajaziti, iz sela Turu~ice, Naim Kadriju i [aip Haziri, iz sela Ka~ikol, op{tina Pri{tina. Pored toga, bio je jedan od rukovodilaca improvizovanog zatvora u selu Gorwa Lapa{tica, u kojem su bili zato~eni Srbi i Albanci. Jula 2003. godine, presudom Me|unarodnog suda, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 13 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.

91. FADIQ (Sadik) MUJOTA, zvani "Cubi" Ro|en 17.07.1969. godine u selu Malopoqce, op{tina [timqe. Pre 1998. godine, Mujota se, zajedno sa ocem Sadikom i bratom od strica Bajru{om, bavio nedozvoqenom trgovinom oru`jem i municijom. Uhap{en je 1993. godine, ali je ubrzo pobegao u inostranstvo. U [vajcarskoj i Nema~koj nalazio se do 1998. godine, kada se vratio u Malopoqce i prikqu~io OVK, preuzev{i rukovo|ewe teroristi~kom grupom u tom mestu. Ova grupa bila je direktno pot~iwena {tabu OVK, koji se nalazio u selu Jezerce, a organizovala je i sprovodila teroristi~ke akcije na putnom pravcu [timqe-Uro{evac i [timqe-Crnoqevo, te vr{ila otmice i maltretirawa Albanaca lojalnih Republici Srbiji (Naim [abani, iz sela Vojnovca). Osim toga, Mujota je ilegalno odlazio u Albaniju i u~estvovao u nabavci i dopremawu oru`ja za potrebe OVK. Nakon povla~ewa snaga MUP-a Srbije i VJ sa KiM, nastavio je sa teroristi~kim aktivnostima, u ciqu proterivawa nealbanskog stanovni{tva sa KiM. Izvr{io je otkup vi{e romskih ku}a na putu [timqe-Lipqan, a sredinom juna 1999. godine, po wegovom odobrewu, u privatnoj ku}i Mujotinog ro|aka u [timqu, napravqen je improvizovani zatvor za Srbe i Rome. Po formirawu KZK, raspore|en je na rad u kasarnu u Uro{evcu, ali je, nakon izvesnog vremena, podneo zahtev za demobilizaciju, s obzirom da nije bio zadovoqan polo`ajem i tretmanom.

125

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Uz Yabira @arkua, predvodnik je kriminalne grupe iz sela Malopoqce i jedan od organizatora ilegalne nabavke i preprodaje opojnih sredstava na podru~ju Gwilana. Re~ je o narkoti~kim sredstvima koja na teritoriju KiM sti`u iz Albanije, preko Tetova (Makedonija). Ume{an je i u poslove trgovine belim robqem, u ~emu sara|uje sa Jetulahom ^arijem, zvanim "Guri", iz Suve Reke. ^ari je vlasnik objekta u selu Re~ane, u kojem se nalazi jedan broj devojaka iz Rusije, Rumunije i Bugarske. Glavna veza Mujote za trgovinu qudima je Albanac zvani Baqem iz [timqa, iz porodice Be}aj.

92. [EFKET "Ayija"

(Esat)

MUSLIJI,

zvani

Ro|en 12.02.1963. godine u selu Kon~uq, op{tina Bujanovac. Kao ~lan OVK na KiM, tokom 1998. godine, bio je aktivan u specijalnim jedinicama pod komandom Ramu{a Haradinaja. Tokom 1999. godine, u~estvovao je u zlostavqawu Srba u Gwilanu, presretawu, nelegalnom hap{ewu, maltretirawu i pqa~kawu putnika na putu Bujanovac-Gwilane, iznad sela Dobrosin, a po~etkom 2000. godine, ukqu~io se u tada formiranu grupu za likvidacije Albanaca nastawenih na podru~ju Gwilana, koji su odbijali saradwu sa teroristima. U periodu od decembra 1999. godine, a posebno posle intenzivirawa oru`anih aktivnosti na jugu Srbije, sa ro|akom Junuzom Muslijiem i drugim saradnicima, presretao je vozila u blizini sela Dobrosin, maltretirao putnike, nelegalno ih hapsio i zlostavqao, oduzimao vozila i robu i otimao dragocenosti i iznu|ivao novac, navodno za potrebe OVK. Nakon formirawa OVPMB, rukovodio je wenim {tabom u Dobrosinu. U ciqu omasovqavawa ove organizacije, naredio je prisilnu mobilizaciju vojno sposobnih Albanaca, wihovu kratkotrajnu obuku i upu}ivawe u teroristi~ke akcije. Inicirao je osnivawe lokalnih seoskih {tabova na podru~ju 126

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bujanovca i Pre{eva, koje je zatim objedinio i stavio pod svoju komandu. U tom periodu, li~no je u~estvovao ili naredio izvr{ewe vi{e oru`anih napada na polo`aje pripadnika policije u selima Dobrosin i Kon~uq. Od oktobra 1999. do marta 2001. godine, na podru~ju op{tine Bujanovac izvr{io je 49 najte`ih krivi~nih dela. U uniformi KZK, sa svojim saradnicima, zaustavqao je vozila koja su se kretala u pravcu Gwilana, i napla}ivao "taksu", sa obrazlo`ewem da svaki Albanac iz Pre{eva i Bujanovca mora da plati tra`enu sumu novca. U~estvovao je u teroristi~kom napadu na patrolu policije u Kon~uqu, 23.11.1999. godine, kada su rawena dva policajca, kao i u akciji izvedenoj 26.02.2000. godine, kada je, sa grupom od 11 naoru`anih pripadnika OVPMB, napao policajce u blizini sela Kon~uq, pri ~emu su ubijena dvojica pripadnika MUP-a Republike Srbije. Zajedno sa Ramadanom Zairijem i Nasufom Muslijiem, 08.06.2000. godine, podmetnuo je ~etiri protivtenkovske mine u blizini osnovne {kole u Kon~uqu, na putu prema Dobrosinu, od kojih je povre|eno 5 pripadnika MUP-a Srbije. Organizovao je, 22.06.2000. godine, ubistvo posledwih srpskih `iteqa sela Mali Trnovac i naredio postavqawe protivtenkovske mine na seoskom putu u Malom Trnovcu, od ~ije je eksplozije, 10.11.2000. godine, poginuo pripadnik policije Ivica Bo`inovi}. Tokom 2000. godine, zajedno sa Qirimom Jakupijem i Vulnetom Ibi{ijem, iznudio je od Junuza Vasufija 20.000 DEM i automobil, uz pretwu da }e mu zapaliti ku}u ukoliko to prijavi policiji. U ovom periodu, ista grupa je od Naima Reyepija, vlasnika "Ideal komerca", iznudila 2.000 DEM, a od vlasnika "Jeton transa", u selu Dobrosin, 5.000 DEM. Krajem decembra 2000. godine, u pratwi Vulneta Ibi{ija, u Kon~uqu je zaustavio autobus "Ma|ar-tursa", iz pravca Gwilana, i maltretirao putnike Re{ata Ebibija, iz sela Turije, op{tina Bujanovac, i jo{ jednog starijeg Albanca, jer su, navodno, pomogli Srbima da prodaju svoju imovinu Albancima. Tom prilikom, od putnika je prisilno oduzeo iznos od 10.000 DEM.

127

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Svoju kriminalnu delatnost Musliji je nastavio i tokom 2001. godine, kada je, sa grupom saradnika, oduzeo yip Sebedina Ibraimija. Za oduzeto vozilo, navedeno lice je dobilo potvrdu, uz pretwu da }e biti likvidirano ukoliko slu~aj prijavi policiji. Iako se, po~etkom januara 2001. godine, izjasnio da }e prihvatiti sporazum o demilitarizaciji OVPMB, kao komandant Glavnog {taba ove organizacije, nalo`io je wenim pripadnicima da ve}i deo naoru`awa sakriju u bunkere i skladi{ta, a 4. februara iste godine, organizovao je napad na polo`aje VJ i policije u Lu~anu. Po~etkom marta, organizovao je kidnapovawe ~etvoro Srba, koji su zato~eni u Kon~uqu, kao i kidnapovawe i zlostavqawe Radomira Stojiqkovi}a, iz Trstenika. Nakon raspu{tawa OVPMB, nastanio se u Gwilanu, ali je nastavio da komanduje grupom terorista koja je, po wegovom nare|ewu, izvr{ila vi{e teroristi~kih akcija na podru~ju juga Srbije. Posle formirawa ANA na jugu Srbije, izabran je za wenog rukovodioca, te je, zajedno sa Qirimom Jakupijem, organizovao aktivnosti diverzantsko-teroristi~kih grupa, u skladu sa nalozima rukovodstva ANA. Preko ~lanova svoje porodice, koji `ive u Nema~koj, inicirao je osnivawe tzv. humanitarnog fonda "Glas otaybine", preko kojeg su prikupqana sredstva od Albanaca koji rade u inostranstvu. Ve}i deo tih sredstava prisvojio je za li~ne potrebe. Do hap{ewa, `iveo je veoma lagodno, a u posledwe dve godine, na podru~ju op{tine Gwilane, kupio je ku}u i nekoliko lokala. Pored finansijskih sredstava koja je "stekao" kao komandant OVPMB, Musliji se, zajedno sa Mustafom Yemaiqijem, bavio i {vercom oru`ja, koje je iz Albanije doturano i prodavano na podru~ju KiM, Republike Makedonije i juga Srbije. Stavqen je na ameri~ku "crnu listu" organizacija i lica kojima se, zbog teroristi~ke delatnosti, uskra}uje finansijska pomo}, odnosno zabrawuje ulazak u SAD. Uhap{en je 12. aprila 2003. godine, od strane pripadnika KFOR, i nalazi se u vojnoj bazi "Bondstil" kod Uro{evca. 128

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

93. ISAK (Smajq) "^er~iz"

MUSLIU,

zvani

Ro|en 31.10.1970. godine u selu Ra~ak, op{tina [timqe. Posle boravka u inostranstvu, na KiM se vratio u maju 1998. godine i prikqu~io se pripadnicima OVK na podru~ju op{tine [timqe, gde je postavqen za zamenika komandanta {taba OVK u selu Rance. Kasnije je imenovan za komandanta {taba i dobio pseudonim "^er~iz". Pripadao je 121. brigadi "Agim ]eqaj", pri operativnoj zoni Pa{trik. U selu Rance, organizovao je regrutaciju i vojnu obuku novih ~lanova OVK, kao i dopremawe oru`ja iz Albanije. Pored toga, li~no je saslu{avao i maltretirao oteta lica (me|u kojima i Albanca Hajriza Hajrizija, iz sela Belinca), te organizovao napade na pripadnike policije i VJ. Krajem septembra 1998. godine, sa svojom jedinicom napu{ta polo`aje u selu Rance i povla~i se u selo Lapu{tnik, op{tina Drenica, da bi, u novembru iste godine, bio poslat na specijalnu obuku za teroristi~ka dejstva, koja je organizovana u [vajcarskoj. Po povratku na KiM, postavqen je za jednog od zamenika komandanta {taba OVK nerodimske operativne zone, u selu Jezerce, op{tina Uro{evac. Posle usvajawa Rezolucije 1244 SB UN, nastavio je svoju teroristi~ku delatnost kao pripadnik tajne policije KZK u Uro{evcu, u okviru koje je zauzimao jedno od rukovode}ih mesta. Uhap{en je 14.02.2003. godine, od strane pripadnika me|unarodnih snaga bezbednosti, zajedno sa jo{ 6 svojih istomi{qenika, i odveden u bazu "Bondstil", odakle je, potom, preba~en u Hag, s obzirom da ga optu`nica Ha{kog tribunala tereti za vi{estruke zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, tokom 1998. godine.

129

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

94. RUSTEM (Musli) MUSTAFA, zvani "Remi" Ro|en 27.02.1971. godine u selu Prepolac, op{tina Podujevo. Teroristi~kim aktivnostima po~eo je da se bavi 1989. godine, u okviru ilegalne grupe NPRK, a obnovio ju je 1998. godine, prikqu~ivawem {tabu OVK za podru~je Lab - 5. operativna zona, gde je obavqao funkciju zamenika, a potom i komandanta pomenute zone. Pod wegovom komandom, krajem 1998. godine, izvr{en je teror nad srpskim stanovni{tvom, pripadnicima MUP-a Republike Srbije i VJ, kao i prema jednom delu albanskog stanovni{tva, koje je ubijano, kidnapovano i odvo|eno u zatvore locirane u selima Brada{ i Gorwa Lapa{tica, dok je wihova imovina opqa~kana i uni{tena. Posle izme{tawa pripadnika MUP-a Republike Srbije i VJ sa KiM, formirao je teroristi~ke grupe "Skifteri", "BIA" i "Crvena ruka", ~iji su pripadnici vr{ili progon, kidnapovawe i ubistva preostalih Srba na podru~ju Pri{tine i Podujeva (ubistvo Milana Milovanovi}a, u selu Dabovac, op{tina Kur{umlija, kao i postavqawe protivtenkovske mine na putnom pravcu Kur{umlija-Prepolac, novembra 1999. godine, kada su poginula 3, a te`e raweno 5 pripadnika MUP-a Republike Srbije). U septembru 1999. godine, komandant KZK Agim ^eku ga je unapredio u ~in general-majora i postavio za komandanta 5. RTG Lab, a krajem 2000. godine, za komandanta 6. RTG. Ova imenovawa imala su za ciq vr{ewe organizaciono-tehni~kih priprema za daqa teroristi~ka dejstva na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, s obzirom da su, tokom 2000. godine, pripadnici OVPMB vr{ili teroristi~ke akcije pod direktnom komandom Rustema Mustafe. Zloupotrebqavao je visoku funkciju u KZK za prikupqawe nov~anih sredstava, od kojih je jedan deo bio kori{}en za finansirawe OVPMB, dok je drugi deo prisvajao. Zajedno sa Ismetom Bekte{ijem, osumwi~en je za proneveru 7 miliona DEM, iz fonda za pomo} K[IK, koje je upotrebio za privatne poslove u Pri{tini. 130

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Uspostavio je bliske kontakte sa Reyepom Veseqijem i Elamijem Bajramijem, ume{anim u krijum~arewe narkotika, ina~e ~lanom mafija{ke organizacije Fadiqa Gumni{ta. Pod wegovim i rukovodstvom Fatmira Humolija, teroristi~ka grupa "BIA", izvr{ila je, 16.02.2001. godine, u blizini sela Livadice, op{tina Podujevo, napad na autobus "Ni{-ekspresa", pri ~emu je poginulo 11 putnika srpske nacionalnosti. Od 26.06.2001. godine, Mustafa se nalazi na tzv. crnoj listi ameri~ke administracije, kao lice koje direktno uti~e na destabilizaciju prostora KiM i ~itavog balkanskog regiona, tako da je smewen sa mesta komandanta 6. RTG KZK, a od strane KFOR-a protiv wega je pokrenut istra`ni postupak. Na osnovu izjava ~lanova porodica ubijenih Albanaca (Agima Musliua, Aqu{a Kastratija, Idriza Svar~e, Drite Voce), kao i o~evica ovih ubistava Envera Sekira~a, UNMIK policija je, 11.08.2002. godine, uhapsila Rustema Mustafu. Od strane Me|unarodnog sudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, 16.07.2003. godine, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.

95. SALIH (Jaha) MUSTAFA Ro|en 01.01.1972. godine, u Pri{tini. Zbog ~lanstva u ilegalnoj organizaciji NPRK, 1993. godine osu|en je na 5 godina zatvora. Kao pripadnik OVK, dejstvovao je u specijalnoj jedinici koja je vr{ila ubistva, kidnapovawa i pqa~kawe imovine na podru~ju op{tina Pri{tina i Podujevo. Nakon konstituisawa KZK, po nalogu Rustema Mustafe i Fatmira Humolija, formirao je ilegalnu teroristi~ku grupu "Skifteri", koja je imala za ciq izvo|ewe likvidacija, kidnapovawa i pqa~ke pripadnika srpske nacionalnosti. U okviru "Skifteri", oformio je svoju grupu, koju su ~inili 131

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Behar Beri{a, Ru`di Haqiqi, zvani "Rudi", Nazif Metoli, zvani "Tabut", Hiqmi Veqi, zvani "Smrt", Haki Abazi, Aslan Sinani, Gani Koci, [ef}et Murseqi, [a}ir Be}iri, bra}a Faik i Raif Arifi i dr. Krajem juna 1999. godine, zajedno sa Agimom Reyepijem (la`no ime Agron Yemaiqi), iz sela Karu{evac, op{tina Obili}, organizovao je ubistvo izvesnog Bo{ka, nekada{weg radnika robne ku}e u pomenutom gradu. Organizator je i izvr{ilac ubistava vi{e lica albanske nacionalnosti sa podru~ja Podujeva (me|u wima su Uk{in Ze}iri i Miqaim \akoli), a povezan je i sa nelegalnom trgovinom oru`jem i distribucijom narkotika.

96. ARIF (Pajazit) "Profa"

MU]OLI,

zvani

Ro|en 15.05.1952. godine u selu Hrtica, op{tina Podujevo. Bio je ~lan operativne zone OVK Lab, a posle formirawa 151. brigade "Zahir Pajaziti", postavqen je za wenog komandanta, sa sedi{tem u selu Brada{. Posle demobilizacije OVK, imenovan je za jednog od rukovodilaca pri glavnom {tabu KZK. Ume{an je u ubistvo Mirka Sari}a, iz sela Ta~evac, op{tina Kur{umlija, izvr{eno 20.07.1999. godine, u selu Metohija, kao i u sistematsko etni~ko ~i{}ewe srpskog stanovni{tva na teritoriji op{tina Podujevo i Pri{tina.

97. MALI] NDRECAJ, zvani "komandant Mali}i" Ro|en je u selu Ma~iteva, op{tina Suva Reka. Nakon formirawa operativne zone OVK Duka|in, Ramu{ Haradinaj je Ndrecaja imenovao za komandanta 132. brigade OVK, 132

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

zvane "Murat Zeneqi", sa sedi{tem u selu Jablanica. Ova brigada je rukovodila zatvorom u kojem su mu~eni i ubijani kidnapovani Srbi. Po dolasku KFOR-a i UNMIK-a na KiM, rukovodio je specijalnom jedinicom zvanom "Zla reka", ~iji su pripadnici izvr{ili veliki broj krivi~nih dela nad nealbanskim stanovni{tvom na podru~ju \akovice. Nakon formirawa {taba ANA, u selu Debalde, op{tina Vitina, 2002. godine, Ndrecaj je postavqen za komandanta, sa posebnim zadu`ewem da organizuje obuku pripadnika ANA. Po instrukcijama Ramu{a Haradinaja, Ndrecaj je u~estvovao u oru`anim sukobima u Kumanovu (Makedonija), gde je predvodio teroristi~ku grupu u okviru ONA, pri ~emu je koristio pseudonim "komandant Maqa". Tako|e, aktivan je na planu ilegalnog dopremawa oru`ja i druge vojne opreme iz Albanije za potrebe terorista na podru~ju Pre{eva, Bujanovca, Medve|e i Makedonije. U tom kontekstu, sa svojom grupom, koju ~ine [aban Tahiri, iz sela Berjah, Seqman Sadiku, iz sela Nivokaz, op{tina \akovica, Binak Mazreku, iz sela Vok{, i Hajdar Habibi, iz sela Junik, op{tina De~ani, Ndrecaj preuzima oru`je iz magacina na podru~ju De~ana i skladi{ti ga u neposrednoj blizini administrativne granice sa jugom Srbije, kao i dr`avne granice sa Makedonijom. Zbog ovakve aktivnosti, marta meseca 2003. godine, uhap{en je od strane pripadnika KFOR-a, da bi posle izvesnog vremena bio oslobo|en.

98. SEQAMI "Agron"

(Iqmi)

NEZIRI,

zvani

Ro|en 05.07.1972. godine u selu Dowa Slatina, op{tina Vitina. Zbog delovawa u okviru NPOK, protiv wega je, u avgustu 1993. godine, podneta krivi~na prijava i osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 14 meseci.

133

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon zavr{ene obuke u Albaniji, po~etkom 1998. godine, sa grupom od 10 pripadnika OVK, prebacio se na teritoriju KiM, gde je, zajedno sa Ahmetom Isufijem, [emsijem Suqom i Quqzimom Qecijem, iz sela Gmince, op{tina Kosovska Kamenica, u~estvovao u formirawu {taba OVK za operativnu zonu Karadak, kao i u mobilisawu i obuci novih pripadnika OVK, te dopremawu oru`ja i vojne opreme. U leto 1999. godine, postavqen je za komandanta 173. brigade OVK, a kasnije i za komandanta jedinice KZK u Vitini. Istovremeno, do oktobra 2000. godine, obavqao je du`nost potpredsednika SO Vitina, a bio je i vo|a teroristi~ke grupe "Crni orlovi", ~iji su pripadnici u~estvovali u ubistvima, zlostavqawima i proterivawu Srba sa podru~ja te op{tine. Marta 2001. godine, za vreme oru`anih sukoba u Makedoniji, Neziri je predvodio grupu od oko 300 terorista sa teritorije op{tine Vitina, koja je u~estvovala u borbama protiv makedonskih snaga bezbednosti u reonu sela Tanu{evci. Ubrzo nakon navedenih aktivnosti, iskqu~en je iz KZK. Sredinom 2002. godine, bio je aktivan u dopremawu naoru`awa u Makedoniju, a deo oru`ja skladi{tio je u atarima pograni~nih sela Debelde i Mjak, u op{tini Vitina. Iste godine, postavqen je za direktora Odseka za osigurawe pri SO Vitina. Ovu du`nost obavqa i sada i veoma je aktivan u organizovanom otkupu srpske imovine u toj op{tini.

99. JAKUP (Smajq) NURA Ro|en 13.02.1966. godine u selu Prelovac, op{tina Srbica. Po~etkom 1997. godine, presudom Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en je na kaznu zatvora od 20 godina, zbog krivi~nog dela terorizam. Posle kratkog boravka u teroristi~koj grupi Adema Ja{arija, 1991. godine, upu}en je u Albaniju, na vojnu obuku. Po povratku na KiM, u~estvovao je u vi{e teroristi~kih akcija na pripadnike policije, me|u kojima i u napadu na pripadnike policije na pru`nom prelazu u Glogovcu, kada su ubijena 4 134

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

policajca, zatim u selu Liko{ane, op{tina Glogovac, kao i u brojnim kidnapovawima i likvidaciji srpskih civila. U periodu od februara 1998. do juna 1999. godine, bio je komandant OVK za selo Prelovac, op{tina Srbica, i ~lan Glavnog {taba OVK za podru~je Drenice, a sada je pripadnik specijalne jedinice pri KZK za podru~je Drenice. U bliskim je vezama sa trenutno aktuelnim teroristi~kim grupama na KiM, jugu Srbije i u Makedoniji, a polovinom 2001. godine, sa grupom terorista, boravio je na administrativnoj granici prema Bujanovcu, Pre{evu i Medve|i, gde je u~estvovao u teroristi~kim akcijama prema pripadnicima policije i VJ. 100. ENVER (Osman) ORU^I Ro|en 06.12.1962. godine u selu Rezalo, op{tina Srbica. Zavr{io je Vojnu akademiju u Beogradu, biv{i komandir S[UP u Vu~itrnu. Od 1998. godine, kao ~lan OVK, delovao je na podru~ju planine ^i~avice, gde je po~iwen veliki broj zlo~ina nad pripadnicima srpske nacionalnosti. Pod neposrednim rukovodstvom Oru~ija i Mensura Ka{umija, organizovano je kidnapovawe Srba iz sela Nevoqano, op{tina Vu~itrn. Pripadnici 124. brigade OVK, kojom je komandovao Enver Oru~i, kidnapovali su petoro Srba, starijeg starosnog doba, iz sela Nevoqane, i odvezli ih, preko ^i~avice i Prekaza, u improvizovani zatvor u selu Likovac. U ovom zatvoru, vr{eno je maltretirawe i likvidacija kidnapovanih lica srpske i albanske nacionalnosti, me|u kojima je bio i policajac Ivan Bulatovi}. U masakrirawu i likvidacijama posebno su se istakli Sabit Geci i Sulejman Selimi, zvani "Sultan".

101. \UM[IT (Ahmet) OSMANI Ro|en 02.05.1951. godine u selu @itiwe, op{tina Vitina. U okviru OVK, bio je anga`ovan na prikupqawu obave{tajnih podataka, a nakon wenog rasformirawa imenovan je za {efa 135

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

tajne policije KZK u Gwilanu, uglavnom izvr{avaju}i naloge Ahmeta Isufija i [emsija Suqe, komandanta i zamenika komandanta operativne zone Karadak. Zajedno sa Nazmijom Bekte{ijem, iz Gwilana, biv{im policajcem MUP-a Srbije, a sada pripadnikom tajne policije, maltretirao je preostalo srpsko stanovni{tvo na podru~ju op{tine Gwilane, sa ciqem wegovog iseqavawa. Tako|e, po nalogu Isufija i Suqe, organizovao je ubistva vi|enijih Srba u Gwilanu, tako da je u samom gradu ubijeno preko stotinu lica i proterano 90% stanovnika srpske nacionalnosti. Za najte`a krivi~na dela (ubistvo, silovawe, paqewe, fizi~ko maltretirawe) uglavnom je anga`ovao lica iz kriminogene sredine. Ove aktivnosti posebno su bile usmerene na biv{e pripadnike MUP-a Srbije albanske narodnosti, koji su ostali na KiM. Da bi pokazao lojalnost OVK, biv{i operativni radnik RDB MUP-a Srbije Fatmir Drmaku, iz Gwilana, morao je, po zadatku dobijenom od Osmanija, da u~estvuje u izvr{ewu ubistava ~lanova DSK.

102. NEBIH (]erkim) PRENI]I Ro|en 26.08.1975. godine u selu Ade, op{tina Obili}. Kao pripadnik tajne slu`be OVK, pod direktnom komandom Abedina Sogojeve i Sabita Ladrovcija, u~estvovao je u likvidaciji porodice Rapaji} iz Obili}a, 28.11.2000. godine.

103. RAHMAN (Sadri) RAMA Ro|en 23.11.1970. godine u selu Okra{tica, op{tina Vu~itrn. Obavqao je funkciju komandanta 4. operativne zone OVK, koja je obuhvatala podru~ja op{tine Kosovska Mitrovica, Vu~itrn, Leposavi}, Zve~an, Zubin Potok i nekoliko sela sa podru~ja op{tine Obili}. Kao ~lan teroristi~ke grupe Adema Ja{arija, 1993. godine, bio je direktno ukqu~en u rukovo|ewe akcijama na podru~ju Drenice, da 136

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

bi, kasnije, pre{ao na podru~je Vu~itrna, gde je radio na organizovawu teroristi~kih grupa u skoro svim selima na ovom podru~ju. U junu 1998. godine, organizovao je i rukovodio teroristi~kim napadima na srpske porodice u selu Pantina, op{tina Vu~itrn. Tom prilikom, kidnapovan je bra~ni par Miqkovi} (Ratomir i ^edomirka), ~ija je sudbina nepoznata. Nakon proterivawa Srba iz pomenutog sela, naredio je potpuno uni{tavawe svih srpskih ku}a i drugih objekata. U junu 1998. godine, predvodio je grupu od 1.000 pripadnika OVK, koji su iz Albanije na KiM uspeli da prenesu veliku koli~inu naoru`awa i vojne opreme. Kao komandant pomenute zone, Rama je zloupotrebio finansijska sredstva prikupqena u inostranstvu radi nabavke oru`ja i druge opreme za potrebe OVK. Posle povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa teritorije KiM, nasilno je zaposeo vi{e lokala i stanova, ~iji su vlasnici bili pripadnici nealbanskih nacionalnih zajednica, ve}inom Srbi. Nakon formirawa KZK, Rama je postavqen za komandanta 4. RTG, sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, a od novembra 2001. godine, nalazio se, u ~inu general-majora, na funkciji komandanta 5. RTG KZK u Pri{tini, sa koje je smewen krajem juna meseca 2003. godine. Rama raspola`e velikim materijalnim sredstvima, od kojih je kupio ku}u u Pri{tini, vrednosti oko 250.000 evra, a u selu Okra{tica, gde mu `ive roditeqi i bra}a, napravio je ~etiri velike ku}e i izgradio najsavremeniju farmu za gajewe krava i `ivine, ~ija vrednost je procewena na vi{e od 200.000 evra. Poseduje vi{e skupih automobila i yipova. U bliskoj vezi je sa Agimom [ahanijem iz Vu~itrna, vlasnikom trgovinske firme "Bes-Arti", iz tog grada, ina~e predsednikom Udru`ewa trgovinskih firmi na KiM.

137

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

104. IQMI (Seqman) RAMU[OLI, zvani "Granit" Ro|en 10.05.1964. godine u selu Manastirce, op{tina Uro{evac. Biv{i pripadnik MUP-a Republike Srbije u Pri{tini. Godine 1998., pristupio je {tabu OVK za op{tinu Uro{evac, lociranom u selu Jezerce, a posle kratkog vremena imenovan je za komandanta 161. brigade operativne zone Nerodimqe. Posle dislocirawa pripadnika MUP-a Srbije i VJ sa KiM, organizovao je i, u vi{e navrata, u~estvovao u kidnapovawu civila srpske nacionalnosti iz sela Gorwe i Dowe Nerodimqe, op{tina Uro{evac (Dimka Parli}a, Milo{a i Milorada \or|evi}a). Kidnapovane civile je ispitivao i fizi~ki zlostavqao, da bi im se kasnije izgubio svaki trag. Pored toga, organizovao je proterivawe srpskog stanovni{tva iz pomenutih sela i uni{tavawe wihove imovine. Nakon formirawa KZK, septembra 1999. godine, imenovan je za oficira za operativna pitawa zone Istok, a sada je anga`ovan kao oficir u kasarni "Jezera~ka epopeja" u Uro{evcu, na funkciji {efa {taba. Istovremeno, pripadnik je ilegalne tajne policije i ~lan {taba ANA za podru~je op{tina Uro{evac, Ka~anik, [trpce i [timqe. U bliskoj je vezi sa Ismetom Sadikuom, iz sela Bali}, op{tina Uro{evac, pripadnikom tajne policije u Uro{evcu, Eqmijem Re~icom, iz Uro{evca, zamenikom na~elnika tajne policije i koordinatorom tajne policije i ANA u Uro{evcu, i Imrijem Iqazijem, iz sela Kamena Glava, op{tina Uro{evac, ina~e komandantom 6. RTG KZK.

138

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

105. EQMI (Reyep) "Petrit"

RE^ICA,

zvani

Ro|en 06.10.1961. godine, u Uro{evcu. Zbog delovawa sa pozicija albanskog separatizma i terorizma, 1985. godine, uhap{en je i osu|en na 11 godina zatvora. Po izlasku iz zatvora, bio je aktivan u okviru ilegalne organizacije NPK. Zajedno sa Yabirom Morinom, Enverom Topalijem i Sulejmanom Biti}ijem, bio je organizator teroristi~kih akcija koje su, 1997. i po~etkom 1998. godine, izvr{ene na podru~ju Uro{evca (napad na policijski punkt u selu Grlica, op{tina Uro{evac, i dva stambena objekta u kojima su stanovali radnici MUP-a Srbije). Pored organizatorske uloge, li~no je u~estvovao u napadu na stambeni objekat u kome je `iveo radnik ORDB Uro{evac, baciv{i priru~nu eksplozivnu napravu koju je izradio Sulejman Biti}i. Juna 1998. godine, inicirao je formirawe {taba OVK za Uro{evac, u kome je postavqen za oficira za vezu sa glavnim {tabom u Drenici. Pored toga, bio je zadu`en za pribavqawe oru`ja i nov~anih sredstava, kao i za odre|ivawe baza gde }e oru`je biti uskladi{teno. Nakon hap{ewa jednog broja ~lanova ovog {taba, pobegao je u Drenicu, a potom u selo Jezerce, op{tina Uro{evac, gde je bio lociran {tab OVK. Kao jedan od rukovodilaca {taba OVK nerodimske operativne zone, 1999. godine, formirao je tzv. obave{tajnu grupu, koja je bila u sprezi sa albanskom obave{tajnom slu`bom [IK. Ova grupa je, kasnije, prerasla u tzv. tajnu policiju, sa zadacima kidnapovawa i likvidacije pripadnika MUP-a Republike Srbije. Nakon povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, Re~ica je, od strane Agima ^ekua, imenovan za {efa obave{tajnog sektora G-2 pri KZK, sa centralom u Pri{tini. Pored zadu`ewa u KZK, od strane {efa tajne policije Kosova Kadrija Veseqija, zvanog "Quqi", Re~ica je postavqen za zamenika navedene organizacije, a na toj funkciji se i sada nalazi. Pored anga`ovawa na 139

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

formirawu odeqewa tajne policije Kosova u svim ve}im centrima na KiM, i koordinacije rada ove slu`be u Uro{evcu, Re~ica, sa svojim saradnicima, organizuje kidnapovawa i ubistva Albanaca koji su, po wihovoj proceni, bili povezani sa pripadnicima MUP-a Republike Srbije. Eqmijev ro|eni brat Ba{kim Re~ica (zajedno sa Wazijem Qohajem, Neyatom Krasni}ijem, Fatmirom Azemijem, Neyatom Azemijem i ]amiqom [abanijem, zvanim "]ori") aktivno je ukqu~en u {verc narkotika iz Turske ka zapadnoj Evropi, preko Bugarske, ^e{ke i Slova~ke. Navedena lica predstavqaju jednu od najja~ih kriminalnih grupa na podru~ju Uro{evca koja se, uglavnom, bavi distribucijom narkotika u zemqe zapadne Evrope. Deo finansijskih sredstava pribavqenih ovakvom aktivno{}u, Re~ica koristi za kupovinu i dopremawe oru`ja savremene proizvodwe za potrebe pripadnika ANA, anga`ovanih u sukobima na podru~ju Makedonije i juga Srbije. Pored toga, anga`ovan je i na formirawu {taba ANA u op{tinama Uro{evac, [timqe, [trpce i Ka~anik. Pripadnici UNMIK policije su, nedavno, u selu Kamena Glava, op{tina Uro{evac, sproveli akciju u kojoj je prona|eno oko 20 kilograma heroina, vlasni{tvo Re~ice i wegove kriminalne grupe. U sli~noj akciji, makedonska policija je, tako|e ove godine, kod pripadnika iste grupe otkrila i zaplenila oko 10 kilograma heroina.

106. EKREM (Raim) REYA, zvani "Drini" Ro|en 14.08.1961. godine u selu Qubi`da, op{tina Prizren. Biv{i oficir JNA. Bio je komandant {taba 125. brigade OVK operativne zone Pa{trik i ~lan Glavnog {taba OVK, kao i jedan od rukovodilaca Tajne policije Hayija [ef}eta "Spahije". Odgovoran je za brojne zlo~ine po~iwene na toj teritoriji: vi{e od 26 ubistva, 77 otmica, organizovawe {est zatvora lociranih na teritoriji Orahovca i Prizrena, grupna silovawa i mu~ewe `ena, od kojih su neke bile zato~ene u zatvorima u Orahovcu. Tako|e, odgovoran je i za realizaciju vi{e od dvadeset teroristi~kih napada, me|u kojima su i napadi na sela 140

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bratotin, Opteru{a, Retimqe i Zo}i{te, po~iweni u julu i novembru 1998. godine. Kada je, sredinom 1999. godine, usled oru`anih dejstava, lokalno stanovni{tvo izbeglo iz svojih ku}a sa teritorije Prizrena, Ekrem Reya je naredio da se spale i opqa~kaju svi dru{veni objekti i nealbanske ku}e. Tom prilikom, izdao je i nare|ewe za likvidaciju nekoliko lica albanske nacionalnosti, zbog wihove lojalnosti Republici Srbiji. Likvidiran je 8. maja 2000. godine, od strane pripadnika teroristi~ke grupe "Crna ruka", zbog sukoba sa Ha{imom Ta}ijem.

107. BEDRI ([aban) REYAJ, zvani "Gaqan" Ro|en 03.04.1962. godine u selu Petrovo, op{tina [timqe. Odmah po formirawu OVK imenovan je za rukovodioca tajne policije u selu Lani{te, op{tina [timqe, a zatim i za ~lana {taba OVK u selu Jezerce, pod komandom [ukrija Buje. Jedno vreme je, po naredbi pretpostavqenih, delovao na podru~ju Drenice. Akter je oru`anih napada na selo Nerodimqe, 1998. i 1999. godine, i selo Grebno, aprila 1999. godine, kada je prinudno iseqeno lokalno stanovni{tvo sa teritorije Uro{evca. Nakon prestanka oru`anih dejstava na podru~ju KiM, kao {ef policije {taba OVK, kasnije KZK, u [timqu, zajedno sa komandantom Isqamom Musliuom, zvanim "^er~iz", organizovao je proterivawe nealbanskog stanovni{tva sa tog podru~ja (za vrlo kratko vreme proterano je 95% stanovni{tva, a wihova imovina spaqena ili pokradena). Pomenuta grupa je, za Srbe i Rome, formirala zatvore u selima Petrovo, Mu`i~ane i Ra~ak. Bedri je, li~no, privodio i fizi~ki maltretirao Vitomira Nik{i}a, zbog toga {to je ovaj tra`io za{titu od KFOR-a i UNMIK-a. Krajem septembra 1999. godine porodica Nik{i} je, pod pritiskom, napustila KiM. Bedri je, pored Bajru{a Reyaja, Agima Ismaiqija, Muhameta Miftarija i Heseta Bqete, pripadnik tajne policije ([IK) u [timqu, kojom rukovodi Fahrudin Ga{i. Svako od navedenih 141

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

lica ima formiranu grupu koja se bavi kriminalnim delatnostima (provalnim kra|ama, prevarama, reketirawem, zastra{ivawem i sl.). 108. ISMET (Adem) SADIKU Ro|en 23.04.1941. godine u selu Bali}, op{tina Uro{evac. Biv{i rezervni vojni stare{ina, u ~inu majora. Kao na~elnik {taba OVK za op{tinu Uro{evac, nakon hap{ewa wegovih ~lanova, uspeo je da pobegne i prikqu~i se Glavnom {tabu OVK u Drenici, da bi kasnije bio imenovan za {efa {taba OVK u selu Jezerce, op{tina Uro{evac. U drugoj polovini 1999. godine, formirao je lokalni {tab OVK u selu Bali}, op{tina Uro{evac, i organizovao etni~ko ~i{}ewe srpskog stanovni{tva iz sela Gorwe i Dowe Nerodimqe, a posle wihovog iseqavawa, naredio je pqa~kawe, paqewe i ru{ewe tamo{wih ku}a. Sadiku je li~no ispitivao lica srpske nacionalnosti koja su privo|ena na razgovore u {tab OVK i tom prilikom zlostavqana i fizi~ki maltretirana, od kojih je osam, na kraju, ubijeno. Pored toga, u~estvovao je i u ispitivawu Albanaca privo|enih u {tab OVK, sme{ten u Domu VJ u Uro{evcu, pod sumwom da su bili saradnici MUP-a Srbije i VJ. Kao ~lan specijalne grupe za izvo|ewe diverzantskih akcija, po~etkom 2000. godine, aktivirao je eksplozivnu napravu ispred katoli~ke crkve u Uro{evcu. Zbog toga je uhap{en od strane KFOR-a i u pritvoru je proveo oko mesec dana.

109. RU@DI (Ajdin) SARAMATI Ro|en 19.07.1950. godine u selu Dobru{a, op{tina Prizren. Zbog delovawa u okviru ilegalne organizacije NPRK, 1980. godine, osu|en je na 7 godina zatvora. Po izlasku iz zatvora, nastavio je sa 142

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

teroristi~kim aktivnostima, te je, 1992. godine u Prizrenu, iz vatrenog oru`ja, ranio pripadnika MUP-a Srbije, nakon ~ega je pobegao u Albaniju. Po zadacima [IK-a, postao je jedan od organizatora i instruktora obuke pripadnika OVK na teritoriji Albanije, zajedno sa oficirima albanske armije, a anga`ovao se i na ilegalnom ubacivawu oru`ja i vojne opreme iz Albanije na KiM, za potrebe OVK. Nakon povla~ewa pripadnika MUP-a Srbije i VJ, vratio se u Prizren, gde je organizovao proterivawe Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva, kao i uni{tavawe i pqa~kawe wihove imovine, u ~emu su, pored wega, u~estvovali i Ismet Baladalaj, Bakija Elezkurtaj i Hismen Kurtaj. Saramati je, tako|e, formirao "trojke" koje su izvr{ile vi{e ubistava. Do formirawa KZK, bio je komandant 128. brigade OVK, ~ije je sedi{te bilo u selu @ur, kao i komandant logora u selu Na{ec, u prostorijama de~jeg odmarali{ta, a kasnije je imenovan za komandanta odseka 324. brigade KZK, sa sedi{tem u Lapu{kom Hanu. Na podru~ju Opoqa, formirao je vi{e teroristi~kih grupa, koje deluju direktno pod wegovom komandom, a prevashodni zadatak im je pqa~ka i fizi~ko maltretirawe, te likvidacija nealbanskog stanovni{tva na tom podru~ju. Uz odobrewe Ha{ima Ta}ija, zaposeo je deo granice prema Albaniji, u ciqu nesmetanog uno{ewa oru`ja i druge vojne opreme, koja se, potom, prenosi na podru~je Drenice, a odatle u Makedoniju i na jug Srbije. Pored toga, anga`ovan je i na mobilizaciji biv{ih pripadnika OVK, za prikqu~ivawe jedinicama ONA u Makedoniji. Krajem 2001. godine, zbog maltretirawa Albanaca u Prizrenu, pripadnici KFOR-a su ga uhapsili, ali je ubrzo pu{ten na slobodu, usled nedostatka dokaza. Nakon nekoliko dana, ponovo je uhap{en i, po~etkom 2002. godine, osu|en na 5 godina zatvora, tako da se sada nalazi na izdr`avawu kazne u bazi "Bondstil", a advokati anga`ovani u wegovoj odbrani, Hazer Susuri i Bajram Hiseni, poku{ali su da demantuju optu`nicu, iznose}i da je ovaj slu~aj montiran iz Beograda. U nekoliko navrata, u zatvoru su ga posetili Besnik Cengu, na~elnik Okruga Kuksa (Albanija), i 143

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Spiro Butka, oficir albanske armije, pripadnik ANA sada nastawen u Uro{evcu. Pored navedenog, tokom 2002. godine, protiv Saramatija i Petrita Bojayijua vo|en je i disciplinski postupak, zbog pronevere ve}e svote nov~anih sredstava, prikupqenih od gra|ana za izgradwu kasarne KZK u Lapu{kom Hanu. 110. REYEP (Destan) SELIMI Ro|en 15.03.1971. godine u selu Ov~arevo, Srbica. Osu|en je u odsustvu na 20 godina zatvora, zbog krivi~nog dela terorizam. Od 1991. godine, bio je u teroristi~koj grupi OVK Adema Ja{arija, kao jedan od wegovih najodanijih saboraca. Nakon boravka u Albaniji, na diverzantsko-teroristi~koj obuci, ilegalno se vratio na KiM i prikqu~io teroristi~kim grupama na podru~ju op{tine Srbica, vr{e}i obuku i naoru`avawe pripadnika OVK, da bi kasnije postao komandant specijalnih jedinica u operativnoj zoni Drenica. Direktan je u~esnik u teroristi~kom napadu na pripadnike MUP-a Republike Srbije, maja 1993. godine, na pru`nom prelazu kod Glogovca, u kojem su ubijena 4 i te`e rawena 3 policajca, kao i u napadima na policijsku kolonu u selu Lau{a, zaseok Ludovi}, op{tina Srbica, 26. i 27.11.1997. godine. U prelaznoj samozvanoj Vladi Kosova, Ha{im Ta}i ga je imenovao za ministra unutra{wih poslova. U to vreme, Selimi je formirao organizaciju pod nazivom "Veliki orlovi", u koju je ukqu~eno vi{e desetina biv{ih pripadnika OVK. U okviru "Velikih orlova" delovala je grupa zvana "Crni orlovi", ~iji je zadatak bio likvidacija nealbanskog civilnog stanovni{tva, politi~kih neistomi{qenika i pripadnika suparni~kih kriminalnih grupa. U tom svojstvu, a pod Ta}ijevom kontrolom, u~iwen je najve}i broj pqa~ki, paqevina, ubistava i rawavawa srpskog i ostalog nealbanskog stanovni{tva, a Selimi je bio neposredni organizator ve}ine kidnapovawa i likvidacija srpskih civila.

144

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tako|e, organizator je ilegalnog upu}ivawa teroristi~kih grupa sa podru~ja Drenice na teritoriju Republike Makedonije, gde su se prikqu~ile sastavu ONA, a ukqu~en je i u slawe terorista iz Drenice na podru~je op{tina Bujanovac, Pre{evo i Medve|a, radi izvo|ewa napada na policijske i vojne snage. Tokom 2000. godine, me|unarodne snage KFOR-a na KiM pokrenule su istragu protiv 5 visokih oficira KZK, me|u kojima je i Selimi, zbog ubistava i genocida izvr{enog u toku 1998. i 1999. godine, na prostoru KiM. Reyep Selimi ima veoma va`nu ulogu u kriminalnim aktivnostima na KiM, gde je ukqu~en u trgovinu oru`jem, narkoticima i belim robqem. Zajedno sa Sulejmanom Selimijem, svojim bratom od strica, organizovao je lanac trgovine narkoticima, kao i oru`jem i vojnom opremom koja se koristi u aktivnostima teroristi~kih organizacija na podru~ju Makedonije. U ovim poslovima blisko sara|uje sa Ta}ijevom "dreni~kom grupom", Yavitom Haqitijem, Ismetom Osmanijem, Sabitom Gecijem i Zanom ]au{ijem, liderom jedne od mafija{kih grupa iz Albanije, koji ~esto boravi na teritoriji Kline, Prizrena i Pri{tine. Deo profita ste~enog kriminalnim aktivnostima Selimi usmerava na naoru`avawe i opremawe kosovske tajne slu`be [IK, na ~ijem ~elu se nalazi Kadri Veseqi, iz sela Braboni}, op{tina Kosovska Mitrovica. Selimi je, zajedno sa Fatmirom Limajem, osniva~ ilegalne kriminalno-teroristi~ke grupe "Oko sokolovo" koja se, pored {verca oru`ja i droge, reketirawa i organizovawa prostitucije, bavi pra}ewem, izu~avawem i likvidacijom konkurenata u kriminalnim poslovima, politi~kih protivnika i vi|enijih Srba. Organizacija prima pomo} iz [vajcarske, Nema~ke, Francuske, Australije i Albanije. Trenutno, wena operativna baza se nalazi u hotelu "Teranda" u Prizrenu, u kojem ~esto borave i pripadnici [I[. Smatra se da ova organizacija predstavqa paravojni deo albanske nacionalisti~ke partije "Bali Kombetar". Nalazi se na ameri~koj "crnoj listi" organizacija i lica kojima se, zbog teroristi~ke delatnosti, uskra}uje finansijska pomo}, odnosno zabrawuje ulazak u SAD. Trenutno, obavqa funkciju na~elnika Akademije KZK. 145

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

111. SULEJMAN ([aban) SELIMI, zvani "Sultan" Ro|en 25.09.1970. godine u selu Ov~arevo, op{tina Srbica. U periodu od februara 1998. do juna 1999. godine, nalazio se na mestu komandanta glavnog {taba OVK za Drenicu, a sada obavqa funkciju zamenika komandanta KZK, sa ~inom general-majora. Neposredni je u~esnik u teroristi~kim akcijama izvedenim 25. i 26.11.1997. godine, nad sudskim izvr{iteqima i policijom u selu Vo}wak, kao i nad policijskom kolonom u selu Lau{a, zaseok Ludovi}, op{tina Srbica. Krajem 1997. godine, u~estvovao je u ubistvu Sadika Bajramija iz sela Dowi Obili}, op{tina Srbica. Godine 1999., od strane Privremene vlade Ha{ima Ta}ija imenovan je za komandanta tzv. Nacionalne garde Kosova. Osim aktivnosti na KiM, Selimi je imao va`nu ulogu u organizovawu prebacivawa teroristi~kih grupa sa podru~ja Drenice u Makedoniju. Tako|e, zna~ajna je wegova uloga u organizovanim kriminalnim aktivnostima. U vezi je sa Kadrijem Veseqijem, Yavitom Haqitijem i Reyepom Selimijem, kao i sa pojedinim kriminalnim strukturama iz Albanije, me|u kojima su Ismet Osmani, zvani "Curi", jedan od vode}ih dilera narkotika u zemqama zapadne Evrope, i Zano ]au{i, lider albanske kriminalne organizacije koja se bavi ilegalnim prometom oru`ja iz Albanije na podru~je Makedonije, Crne Gore i KiM.

112. ABEDIN (Abdurahman) SOGOJEVA Ro|en 26.02.1958. godine u selu Dowi Grabovac, op{tina Kosovo Poqe. Obavqao je funkciju komandanta OVK na podru~ju Grabovca, a sada je pripadnik KZK, u okviru 1. RTG. 146

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Akter je teroristi~kog napada u kojem su poginula dva pripadnika MUP-a Srbije, u selu Hamidija, op{tina Obili}, i selu Pantina, op{tina Vu~itrn, kao i napada na Povr{inski kop "Bela}evac". Organizovao je i u~estvovao u kidnapovawu Srba, radnika Povr{inskog kopa "Bela}evac", 22.06.1998. godine, Dragana Vukmirovi}a, Zorana, Du{ana i Petra Ayanyi}a, Filipa Gojkovi}a, Marka Buhe, Miroslava Trifunovi}a, Srboquba Savi}a, Bo`idara Alimpi}a, kao i @arka Spasi}a, koji je kidnapovan 14.05.1998. godine. Odgovoran je za otmicu i ubistvo Zvonka Bojani}a, potpredsednika Skup{tine op{tine Kosovo Poqe. Zajedno sa Sabitom Ladrovcijem, na podru~ju op{tine Obili}, od strane biv{ih pripadnika tajne policije OVK, oformio je teroristi~ku grupu koju su ~inili Kadrija Sulejmani, zvani "Mi{", Nebih Preni}i i Bekim Berbatovci, svi pripadnici tajne slu`be OVK, zatim Muhamet ^erkezi, zvani "^erkez", Ahmet ^erkezi, te Mirsad Kurte{i, kao i 14 muyahedina i 4 nema~ka dr`avqanina, koji su sprovodili obuku u rukovawu oru`jem. Ova teroristi~ka formacija je, po nalogu Sogojeve, izvr{ila vi{e akcija, me|u kojima i postavqawe eksplozivnih naprava na ugostiteqski objekat "Kastelo" u Obili}u, u kojem se okupqaju tamo{wi Srbi. Ume{an je u ubistvo porodice Rapaji}, iz Obili}a, izvr{eno 28.11.2000. godine, zatim ubistvo Miladije Stanojevi}, kao i maltretirawe pripadnika KPS srpske nacionalnosti (Tawa Mihajlovi}, iz Pri{tine), uni{tavawe i pqa~kawe imovine Srba na tom podru~ju, te wihovo fizi~ko zlostavqawe (Stojka Stojanovi}a, Tomice Anti}a, Novice Ili}a, Milenka Mihajlovi}a i dr.).

113. FATMIR (Haqim) SOPI Ro|en 13.04.1961. godine u selu Mramor, op{tina Pri{tina. Osu|en je 1984. godine, na ~etiri godine zatvora, zbog krivi~nog dela udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti. Nakon povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, kao zamenik komandanta 153. brigade u selu Zla{, op{tina Pri{tina, 147

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

iz magacina u selu Lukare, uzeo je oko 700 automatskih pu{aka i prodao ih Ramizu Aslaniju (po ceni od 300 DEM po komadu), da bi ih Aslani, potom, preprodao pripadnicima ANA u Makedoniji (po ceni od 700 DEM po komadu). Krajem avgusta 1999. godine, na lokaciji sela Zebince, op{tina Novo Brdo, u~estvovao je u kidnapovawu Milorada Popovi}a, iz Gra~anice, Slavi{e Stevi}a, iz Badovca i Predraga Miki}a, zvanog "Prota", iz Su{ice. Uz Fatmira Sopija i Adema [ehua, glavni je osumwi~eni za ubistvo Dragana Peri}a, Sini{e Markovi}a i izvesnog Jovanovi}a, na podru~ju Gra~anice.

114. AZEM (Riza) SUQA, zvani "Tefik" i "Veliki ujak" Ro|en 04.05.1951. godine u Ki{noj Reci, op{tina Glogovac. Biv{i ministar odbrane u Vladi Ha{ima Ta}ija, du`e vremena boravio u [vajcarskoj, a sada je nastawen u Albaniji. Bio je jedan od najuticajnijih ~lanova delegacije kosmetskih Albanaca koja je u~estvovala na pregovorima u Rambujeu. Pripada grupi idejnih tvoraca OVK, a u~estvovao je i u osnivawu [IK. Zajedno sa \eqadinom Ga{ijem i Ha{imom Ta}ijem, organizovao je teroristi~ki napad na pripadnike MUP-a Srbije, na pru`nom prelazu u Glogovcu, maja 1993. godine. Osim toga, 1998. godine organizovao je teroristi~ki napad na policijske stanice u Podujevu i [timqu, likvidaciju grupe Srba u Klini i oko 80 lica srpske i albanske nacionalnosti iz Mali{eva. U vreme oru`anih sukoba na KiM, naredio je likvidaciju oko 800 Albanaca koji nisu prihvatili ~lanstvo u DPK, kao i likvidaciju pojedinih uticajnih aktivista partije DSK Ibrahima Rugove. Wegova novija aktivnost vezuje se za teroristi~ku organizaciju ANA na KiM, u okviru koje zauzima jednu od va`nijih uloga. Odgovoran je za bomba{ki napad na prostorije UNMIK policije u Pe}i, koji su, po~etkom 2003. godine, izvr{ili pripadnici [IK. 148

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Nakon sukoba sa Ha{imom Ta}ijem i Yavitom Haqitijem, Suqa je napustio teritoriju KiM i odselio se u Albaniju, odakle u~estvuje u organizaciji brojnih diverzantsko-teroristi~kih aktivnosti koje na Kosmetu izvode pripadnici [IK, a u ciqu koordinacije wihovih aktivnosti ~esto ilegalno prelazi granicu i boravi na teritoriji Pe}i, Prizrena i \akovice. Tako|e, koordinira lancem organizovanog kriminala na teritoriji KiM i Makedonije, u vezi ilegalnog uvoza oru`ja, municije i druge opreme, te obezbe|ewa materijalnih i finansijskih sredstava, potrebnih za vr{ewe teroristi~kih aktivnosti. Naoru`awe i opremu za diverzantska i teroristi~ka dejstva nabavqa u Albaniji, Nema~koj i [vajcarskoj, a distribuira ih preko teritorije Albanije na KiM.

115. [EMSI (Nebija) SUQA, zvani "[a}a" Ro|en 01.07.1957. godine u selu Bresaqce, op{tina Gwilane. Kao zamenik komandanta karada~ke zone OVK (u sastavu lapske zone - 153. brigada), u selu Zla{, op{tina Pri{tina, bio je anga`ovan na mobilisawu lica na teritoriji op{tina Gwilane i Vitina, zbog ~ega je, po~etkom 1999. godine, formirao pod{tab OVK u selu @egrova~ka Vrbica, op{tina Gwilane, kako bi teroristi~ku aktivnost i omasovqavawe OVK prebacio i na podru~ja u kojima, do tada, nije bilo oru`anih sukoba. Pojedini pripadnici OVK optu`ili su ga za kra|u novca u iznosu od 140.000 DEM, koji je bio namewen za finansirawe pomenutog {taba. Li~no je organizovao i izdavao naloge za ubistva Srba, ali i Albanaca za koje se procenilo da sara|uju sa pripadnicima MUP-a Republike Srbije i VJ. Po wegovom nare|ewu, a u dogovoru sa Fqorimom Kloko}ijem, sada pripadnikom KZK u op{tini Novo Brdo, grupa albanskih terorista odvela je ~lanove porodice Buwaku (oca Bisqima i sina Agima), iz 149

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

mahale Buwaci, op{tina Novo Brdo, u pravcu sela Marevce. Pomenuta lica se i sada smatraju nestalima. Po wegovom nalogu, izvr{ena su mnoga ubistva u selima Pone{, Paralovo, Stra`a i Cernica, u gwilanskoj op{tini, kao i u samom Gwilanu. Zajedno sa Avduqem Hasanijem, iz sela Cernica, i Isom Agu{ijem, iz sela @egra, tokom 2000. godine, boravio je na podru~ju op{tina Pre{evo i Bujanovac, u svojstvu instruktora pripadnicima OVPMB i pru`awa pomo}i u qudstvu, naoru`awu i materijalnim i finansijskim sredstvima.

116. FADIQ (Hajdar) SUQEVI] Ro|en 19.10.1965. godine u selu Ravna Bawa, op{tina Medve|a. Biv{i radnik SUP-a Pri{tina, a sada pripadnik KPS u policijskoj stanici u Pri{tini. Godine 1998., napustio je policiju i prikqu~io se OVK, formiraju}i jedinicu na podru~ju Golaka (reon izme|u Pri{tine i Medve|e), u ciqu izvo|ewa teroristi~kih akcija. Pomenuta grupa, kojoj su, izme|u ostalih, pripadali Hamdi Hiseni, Isqam M{ica, Mehmet Aqija i Baki Ga{i, planirala je niz likvidacija i diverzantsko-teroristi~kih akcija na podru~ju Pri{tine. U julu 1998. godine, Suqevi} je, sa svojom grupom, u Pri{tini, izvr{io napad na vojni autobus koji je prevozio zaposlene na aerodromu Slatina, pri ~emu su te{ko raweni Slavica Aleksi} i Dejan Gavrilovi}, kao i pripadnici VJ Branislav Kubatovi} i Zoran Mirkovi}. Posle povla~ewa pripadnika MUP-a i VJ sa KiM, u~estvovao je u progonu srpskog stanovni{tva iz Pri{tine, wihovom pqa~kawu, maltretirawu, kao i uzurpaciji stanova. Organizovao je pqa~ku benzinske pumpe u Pri{tini, kojom prilikom je ubijen radnik srpske nacionalnosti, a povezan je i sa ubistvom vi{e od 15 Srba u selu Zlatare, op{tina Uro{evac, Kemaqa [abanija, radnika CRDB Pri{tina, i Ramiza Mehmetija, iz sela Ajkobila, op{tina Pri{tina, kao sa otmicom Osmana [ainovi}a, iz Medve|e, Vaqona Mehmetija i Fitima Vrajolija. 150

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Organizovao je i upravqao logorom za zato~ene Srbe koji se nalazio u zaseoku Zlatare, u blizini sela Mati~ane, kod Pri{tine. Osim aktivnosti na KiM, Suqevi} se prikqu~io OVPMB, u ~ijem je sastavu izvr{io niz teroristi~kih akcija na podru~ju op{tine Medve|a. Na ~elu je jedne od kriminalnih grupa koja se u Pri{tini bavi preprodajom droge, ukradenih automobila i akcizne robe, kao i reketirawem i posredovawem u kupoprodaji nepokretnosti izme|u Albanaca i Srba, uz uzimawe visoke provizije.

117. EMRU[ (Nesim) SUMA, zvani "Hoya" Ro|en 27.05.1974. Ka~anik. godine u selu Dimce,

Za vreme NATO agresije na SRJ, kao pripadnik 162. brigade operativne zone Nerodimqe, neposredno je u~estvovao u teroristi~kim akcijama na podru~ju Ka~anika. Posle povla~ewa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, kao pripadnik tajne policije Kosova, zajedno sa Ru{itom i Ze}ifom Bardhijem, i Mehmetom Bala`ijem, u~estvovao je u progonu i ubistvima nealbanskog stanovni{tva, ali i lokalnih Albanaca, koji nisu hteli da se pridru`e formacijama OVK. Tokom 1999. godine, ~lanovi pomenute grupe ubili su Emina Derwanija, a izvr{ili su i teroristi~ku akciju u kojoj je poginuo Ziber Curi, Albanac iz \eneral Jankovi}a, op{tina Ka~anik. Posle ubistva Curija, pripadnici KFOR-a uhapsili su Sumu, Mehmeta Bala`ija i jo{ jednog teroristu, ali su, pod pritiskom organizovanih protesta Albanaca, bili prinu|eni da ih, posle nekoliko dana, puste iz pritvora. U vreme sukoba albanskih terorista sa snagama bezbednosti Republike Makedonije, Suma je bio anga`ovan na prikupqawu i 151

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

slawu oru`ja i vojne opreme, kao i regrutovawu i upu}ivawu vojno sposobnih Albanaca na podru~je pomenute dr`ave. Posle potpisivawa Ohridskog sporazuma, 2001. godine, pre{ao je u Makedoniju i prikqu~io se {tabu novoformirane teroristi~ke organizacije ANA, a po~etkom 2002. godine, na inicijativu rukovodstva, postavqen je za zamenika {efa fizi~kog obezbe|ewa Alija Ahmetija, predsednika Demokratske unije za integraciju (DUI), politi~ke partije Albanaca u Makedoniji. Tokom 2002. godine, postao je jedan od glavnih organizatora {verca oru`ja, narkotika i akcizne robe sa KiM u Makedoniju. Marta meseca iste godine, prilikom jedne od wegovih akcija prebacivawa oru`ja, pripadnici KFOR-a presreli su grupu {vercera, a u oru`anom sukobu do koga je do{lo, Suma je bio te{ko rawen. Preba~en je na le~ewe u KBC u Pri{tini, ali je uspeo da pobegne. Nalazi se na ameri~koj "crnoj listi" organizacija i lica kojima se, zbog teroristi~ke delatnosti, uskra}uje finansijska pomo}, odnosno zabrawuje ulazak u SAD.

118. RUFKI (Ibrahim) SUMA Ro|en 15. 04. 1968. godine u selu op{tina Ka~anik. Dimce,

Po~etkom 1998. godine, po nalogu glavnog {taba OVK u dreni~kom kraju, formirao je teroristi~ko-diverzantske grupe koje su delovale na podru~ju \enaral Jankovi}a. Jedna od wegovih grupa organizovala je kanal za ubacivawe oru`ja iz Makedonije na KiM, a Suma je li~no finansirao wegovu kupovinu i odlu~ivao o skladi{tewu. Prilikom hap{ewa ove grupe od strane pripadnika MUP-a Srbije, Rufki Suma je uspeo da pobegne, ali je, u odsustvu, osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od 10 godina. Nakon dislocirawa srpskih snaga bezbednosti sa KiM, bio je jedan od organizatora proterivawa Srba sa podru~ja \eneral Jankovi}a, a li~no je u~estvovao u organizovawu nekoliko 152

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ubistava u toj oblasti. Kasnije je postavqen za komandanta 163. brigade KZK u Vitini, a sada se, u ~inu majora, nalazi na funkciji komandira jedinice KZK, stacionirane u \eneral Jankovi}u. Tokom 2001. godine, organizovao je prikupqawe nov~anih sredstava, u ciqu pru`awa pomo}i jedinicama OVPMB na jugu Srbije i ONA u Makedoniji, pri ~emu je i li~no u~estvovao u sukobima sa makedonskim organima bezbednosti. Osim teroristi~ke, bavi se i kriminalnom aktivno{}u. Zajedno sa Emru{om Sumom, iz sela Dimce, op{tina Ka~anik, 1999. godine, formirao je svoj kriminalni klan koji {vercuje oru`je i drogu iz Makedonije na KiM i obrnuto. Tako|e, bavi se i iznu|ivawem novca od lokalnih firmi i imu}nih qudi, kao i autoprevoznika koji prolaze kroz \eneral Jankovi}. ^lanovi klana Suma u vezi su sa kriminalnim grupama koje predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva.

119. ISMET (Mihedin) TARA Ro|en 08.06.1963. godine, u Orahovcu. Sa grupom svojih saboraca iz OVK, me|u kojima su Gzim Hamza, zvani "Piktor", \eqaq Hajda, zvani "Toni", Seqajdin Mulabazi, zvani "Mici", i Sabajdin Cena, zvani "Sosi", formirao je posebnu jedinicu OVK, ~iji je {tab bio u mestu zvanom Carevac, kod Orahovca. Jedan je od organizatora i u~esnika u oru`anom napadu na Orahovac, 17.07.1998. godine, i velikog broja teroristi~kih napada na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, zbog ~ega je, krajem 1998. godine, postavqen za komandanta 124. brigade OVK u operativnoj zoni Pa{trik, ~iji se {tab, u to vreme, nalazio u selu Retimqe, op{tina Orahovac. Sa Sabajdinom Cenom, odgovoran je za vi{e ubistava i zlo~ina nad nealbanskim stanovni{tvom u Orahovcu, prilikom ulaska albanskih terorista u ovaj grad, juna 1999. godine.

153

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tako|e, zajedno sa Cenom i Skenderom Hoyom, upravqao je logorom za zato~ene Srbe koji se, jedno vreme, nalazio u Albaniji, 2 km severno od Tropoje. Nakon formirawa KZK, imenovan je za jednog od rukovodilaca na podru~ju Orahovca i li~no je uzurpirao benzinsku pumpu "Jugopetrola", za potrebe ove formacije. Tokom delovawa teroristi~ke formacije OVPMB na jugu Srbije, 2000. godine, bavio se ilegalnim dopremawem naoru`awa i vojne opreme za teroriste. Lider je ekstremne Partije pravde za podru~je Orahovca.

120. GANI (Hayija) TA]I Ro|en 01.01.1958. godine u selu Bro}na, op{tina Srbica. Brat Ha{ima Ta}ija. Od 1992. godine, u~estvovao je u napadima na pripadnike MUP-a Srbije. Posredstvom svog brata, Ha{ima, stupio je u vezu sa Samijem Qu{takuom, Besimom Ramom, Kadrijem Veseqijem, Reyepom Seqimijem, Ademom Ja{arijem i drugim teroristima. Za komandanta 112. brigade "Arben Haliti", koja je delovala u operativnoj zoni Drenica, imenovan je 1998. godine i aktivno u~estvovao u teroristi~kim akcijama na pripadnike MUP-a Srbije i VJ. Vlasnik je 12 benzinskih pumpi koje sada nose naziv "Kosovo petrol", a bile su u vlasni{tvu "Jugopetrola" i "Beopetrola", i dr`i monopol nad trgovinom naftnim derivatima na celoj teritoriji KiM. Ostali vlasnici benzinskih pumpi pla}aju mu "porez" na ime dozvole za rad, a u slu~aju da to odbiju, postaju meta naoru`ane grupe pla}enika kojom rukovodi li~no Gani Ta}i. Ova grupa ih najpre opomiwe, a zatim pleni robu i zabrawuje daqi rad. Takvu poziciju na tr`i{tu naftom i wenim derivatima obezbe}uje mu Ha{im Ta}i koji, tako|e, na pomenuti na~in sti~e veliku finansijsku dobit. 154

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

121. HA[IM (Hayija) "\arpni" ("Zmija")

TA]I,

zvani

Ro|en 24.04.1969. godine u selu Bro}na, op{tina Srbica. Nakon demilitarizacije OVK, formirao je politi~ku partiju DPK, ~iji je predsednik. U julu 1997. godine, osu|en je u odsustvu, presudom Okru`nog suda u Pri{tini, i ka`wen zatvorskom kaznom u trajawu od 10 godina, zbog krivi~nog dela terorizam, a februara 1998. godine, za wim je raspisana Centralna poternica. Kao ~lan organizacionog jezgra OVK, u~estvovao je u obezbe|ivawu finansijskih sredstava za potrebe OVK, ubacivawu u zemqu teroristi~kih grupa, wihovoj diverzantskoteroristi~koj obuci i naoru`avawu. Zavr{io je vi{emese~nu vojnu obuku u Albaniji, nakon ~ega se direktno anga`ovao u vi{e teroristi~kih akcija na KiM. U~esnik je teroristi~kog napada na pru`nom prelazu u Glogovcu, kada su ubijena 4 policajca, a trojica te`e rawena. Tako|e, vi{e puta je pose}ivao selo Kle~ka, op{tina Lipqan, u vreme kada je tamo bila pritvorena, zlostavqana, a potom i likvidirana grupa srpskih civila. Iako je obezbedio participaciju u privremenim organima na KiM, zadr`ao je jak uticaj na najekstremnije strukture biv{e OVK, koje koristi u ciqu zastra{ivawa politi~kih protivnika i vr{ewa pritisaka na nealbansko stanovni{tvo da se iseli sa KiM. Krajem 2001. godine, na inicijativu Ha{ima Ta}ija, organizovano je vi{e teroristi~kih grupa sa~iwenih od biv{ih pripadnika OVK, uglavnom sa podru~ja Drenice, ~ije aktivnosti kontroli{e preko Kadrija Veseqija, {efa [IK-a, Samija Qu{takua, iz Srbice, i dr. Pod wegovom kontrolom nalazi se i tajna naoru`ana grupacija odgovorna za brojne zlo~ine, ubistva, kidnapovawa i zastra{ivawa na podru~ju severne Srbice, u selima Rudnik, Radi{evo, Suvo Grlo, Bawe, Kotore i Ku}ica. Ovom tajnom organizacijom neposredno rukovodi Reyep Selimi, 155

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

iz sela Ov~arevo, op{tina Srbica, ina~e na~elnik Akademije KZK, a weni pripadnici su Musa Dervi{aj, Zenun Kadriju, \eqadin Gecaj i dr. Ta}i je u kontaktu sa Alijem Ahmetijem, komandantom ONA u Makedoniji, sa kojim sara|uje na prebacivawu terorista iz Makedonije na teritoriju op{tina Pre{evo i Bujanovac, u ciqu preduzimawa teroristi~kih akcija na punktove multietni~ke policije u pojedinim selima, u delu administrativne linije sa KiM. Tako|e, organizator je kriminalne organizacije, poznate kao "Dreni~ka grupa", u ~ije aktivnosti su ukqu~eni i brojni ~lanovi wegove porodice. Pomenuta grupa dr`i pod kontrolom oko 10 do 15% ukupnog broja kriminalnih poslova na KiM, koji se odnose na {verc oru`ja, kradenih automobila, goriva, a delimi~no i cigareta, kao i na prostituciju, ostvaruju}i finansijsku vezu sa ~lanovima albanske, ~e{ke i makedonske mafije. Ina~e, Ta}ijeva sestra je udata za Sejdiju Bajru{a, jednog od vo|a albanske mafije. Ta}i kontroli{e ve}i deo organizovanog kriminala u regionu Istok-Klina-Srbica-Pri{tina. Najbli`i saradnik u {vercu ukradenih automobila mu je Fadiq Ta}i, a na tom poslu sara|uje sa kriminalnim klanom Kitaj. Na podru~ju op{tine Klina, organizovawem prostitucije se bavi Hamdi Ta}i, dok se poslovima {verca droge i trgovine prostitutkama Ha{im Ta}i bavi zajedno sa svojim ro|akom Menduhom Ta}ijem, te Betu{om Zihugolijem i Engelom [abanajem, zvanim "An|eo". Preko Menduha Ta}ija, ukqu~en je i u ilegalnu trgovinu oru`jem i gorivom. Uz Ekrema Luku, Fatmira Limaja, Fqorija Maqokua i Ismeta Osmanija, Ta}i je jedan od vo|a u ilegalnoj trgovini cigaretama na KiM. Ta}ijev blizak saradnik u poslovima organizovawa prostitucije, {verca narkotika i oru`ja je Yavit Haqiti, koji se, izme|u ostalog, bavi i poslovima zastra{ivawa, ucewivawa i eliminacije Ta}ijevih politi~kih protivnika. Znatan deo ovako ste~enih finansijskih sredstava, klan Ta}ijevih koristi i usmerava u politi~ku kampawu Ha{ima Ta}ija, a drugi deo novca se dostavqa kao podr{ka albanskim teroristi~kim grupama. 156

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

122. AHMET (Aqi) ]IRI]I, zvani "[pat" Ro|en 26.12.1946. godine u selu Krajmirovce, op{tina Lipqan. Od 1966. godine, vi{e puta je hap{en zbog svoje ekstremisti~ke delatnosti. Bio je jedan od rukovodilaca {taba OVK u selu Krajmirovce, op{tina Lipqan. Tokom 1998. godine, u~estvovao je u organizovawu i izvr{ewu teroristi~kih akcija na pripadnike MUP-a Srbije i VJ. Po zadacima rukovodstva OVK, odlazio je u Albaniju, gde je, u kampovima Vqora i Kruma, zavr{io vojnu obuku. U~estvovao je, 29.06.1998. godine, u selu Crnoqevo, op{tina [timqe, zajedno sa Ramizom ]iri}ijem, Ramadanom Bequjijem, Rahmanom Tafom i Sulejmanom ]iri}ijem, u otmici ~etiri lica srpske nacionalnosti (Veqka Bakra~a, Ivana Bakra~a, Stamene Geno i jo{ jednog lica). Tako|e, bio je u~esnik u otmici Albanaca Kadrija Tafe, wegovog sina [erifa, Yema Fehmija, Emina Eminija i Eqmija ^erkinija. Te{ko je rawen u novembru 1998. godine, prilikom povratka iz Albanije, gde je odlazio u ciqu nabavke i ilegalnog dopremawa oru`ja i municije. Posle ovog doga|aja, s obzirom na svoje zdravstveno stawe, obustavio je teroristi~ku delatnost i aktivirao se na planu prikupqawa finansijskih sredstava za DKP Ha{ima Ta~ija. Obavqao je, 1999. godine, du`nost zamenika rukovodioca policije OVK u op{tini [timqe. Trenutno je vlasnik privatne "Union bank" u Lipqanu, a u wenom Upravnom odboru, pored ]iri}ija, nalaze se i Fahrudin i Hizer Ga{i, obojica biv{i pripadnici OVK. Ova banka se koristi za prawe novca dobijenog prodajom droge i oru`ja.

157

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

123. RAMIZ (Reyep) ]IRI]I, zvani "Quan" ili "Sokoq" Ro|en 15.04.1962. godine u Krajmirovcima, op{tina Lipqan. Po~etkom 90-ih godina, boravio je u Nema~koj i bio aktivan u albanskoj emigraciji. Obuku za izvo|ewe teroristi~kih akcija zavr{io je u Skadru, Albanija, da bi se, po~etkom 1998. godine, prikqu~io teroristi~kim aktivnostima OVK na podru~ju op{tina Lipqan, [timqe i Mali{evo, gde je obavqao du`nost komandanta Glavnog {taba OVK za sela Krajmirovce i Petra{tica. Pre dolaska na ovo podru~je, u~estvovao je u napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, u selu Prekaze. Li~no je, 22.06.1998. godine, ubio jednog policajca, a jednog ranio. Sedam dana kasnije, sa Ramadanom Bequjijem, Rahmanom Tafom i Sulejmanom ]iri}ijem, u~estvovao je u otmici ~etiri civila, a predvodio je i grupu koja je otela, a kasnije i ubila Agima Ademija, Veseqa Ahmetija i Adema Ramadanija. Ista grupa je izvr{ila i teroristi~ki napad u kojem je rawen Milosav Stani{i}, rezervni policajac OUP-a Lipqan. Tako|e, rukovodio je i napadom na porodicu Fatmira ]erimija, iz sela Go|anca, op{tina [timqe, kao i akcijom kidnapovawa novinara "Tanjug"-a Neboj{e Rado{evi}a i Vladimira Dobri~i}a. Kidnapovana lica su bila zatvarana u prethodno iskopane bunare u selu Kle~ka, u op{tini Lipqan. Krajem 1998. godine, postao je komandant novoformirane 121. brigade OVK, a posle povla~ewa srpskih snaga sa KiM, jedan od rukovodilaca tajne policije Kosova. Po raspu{tawu OVK, prikqu~io se teroristi~koj organizaciji OVPMB na jugu Srbije. Po~ev od 2002. godine, zajedno sa Bekimom Zejnulahuom, anga`ovan je na regrutovawu pripadnika za teroristi~ku organizaciju ANA, a odr`ava kontakte sa Ajvazom Karpuzijem i Ramom Bujom, kao i sa biv{im pripadnicima ONA u Makedoniji.

124. SAMI (Brahim) UK[INI, zvani "Sokoq" Ro|en 15.10.1967. godine u selu Morina, op{tina \akovica. Zajedno sa Sadrijem Avduqijem, formirao je i rukovodio teroristi~kom grupom koja je delovala na podru~ju \akovice. 158

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Grupa je brojala 35 ~lanova i bila je naoru`ana automatskim i poluautomatskim pu{kama, minobaca~ima, te{kim mitraqezom i jednim topom. Izvr{ila je vi{e oru`anih napada, tokom 1998. godine, na pripadnike MUP-a Republike Srbije i Vojske Jugoslavije. Bio je zamenik Mali}a Ndrecaja, komandanta operativne zone Kumanovo, kojoj je pripadala 113. brigada "Ismet Ja{ari", na ~elu sa Ku{trimom Hoyom.

125. AVNI (Be}ir) FETA Ro|en 15.11.1974. godine op{tina Podujevo. u selu Penduh,

Kao komandant policije OVK u operativnoj zoni Lab, Feta je, 1999. godine, zajedno sa Sefedinom i Ja{arom Ejupijem, biv{im policajcima pokrajinskog SUP-a, a sada pripadnicima KPS, iz sela Sekira~a, op{tina Podujevo, direktno u~estvovao u ubistvu Srbe \uki}a, iz sela Glavnik, op{tina Podujevo, kao i u teroristi~kom napadu na Stanimira Dimovi}a, policajca OUP Podujevo. Zajedno sa Safetom Hasanijem i Bqerimom Bqak}orijem, zvanim "Beni", 21.12.1998. godine, u Podujevu, izvr{io je teroristi~ki napad u kojem je ubijen Mili} Jovi}, operativni radnik CRDB Pri{tina. Sa Avnijem Beri{om, zvanim "Tarkan", iz sela Kowu{evca, op{tina Podujevo, i Rustemom Mustafom, zvanim "Remi", iz sela Prepolac, op{tina Podujevo, Feta je bio pripadnik grupe koja je, na ovom podru~ju, izvr{ila niz teroristi~kih napada, a nakon povla~ewa MUP-a Srbije i VJ sa KiM vr{ila etni~ko ~i{}ewe na teritoriji op{tina Podujevo i Pri{tina. Nakon hap{ewa Qatifa Ganija, Feta je postavqen za {efa operativne zone pri [IK i, zajedno sa Eqmijem Re~icom, zvanim "Petrit", i Yavitom Haqitijem, predstavqa sam vrh tajne policije. Trenutno je pripadnik teroristi~ke formacije ANA, koja deluje na podru~ju KiM, o ~emu svedo~i ~iwenica da poseduje legitimaciju ove ilegalne organizacije. 159

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

UNMIK policija je za wim raspisala poternicu, zbog vi{e po~iwenih zlo~ina na KiM, u periodu nakon dolaska me|unarodnih snaga.

126. ADEM (Rust) HA\OCAJ Ro|en u selu Prekoluk, op{tina De~ani. Kao ~lan grupe OVK u pomenutom selu, Ha|ocaj je, u vi{e navrata, ilegalno odlazio u Albaniju, odakle je dopremao ve}u koli~inu naoru`awa za potrebe izvo|ewa teroristi~kih akcija. Do avgusta 1998. godine, u~estvovao je, sa teroristima iz Glo|ana, u kidnapovawu, mu~ewu i ubistvu ve}e grupe pripadnika MUP-a Srbije i srpskih civila sa podru~ja op{tine De~ani, ~ija su tela, potom, ba~ena u Radowi}ko jezero. Pored toga, akter je u ubistvima ve}eg broja Albanaca iz op{tine De~ani, me|u wima i Muarema Ha|ocaja, pripadnika lokalnog obezbe|ewa u selu Prekoluk.

127. ABIT (Ajet) HAZIRAJ, zvani "Ninya" Ro|en 26.06.1956. godine u selu Lau{a, op{tina Srbica. Bio je komandant 2. bataqona 113. brigade OVK, koji je delovao na podru~ju Drenice. U julu 1998. godine, predvodio je teroristi~ku grupu koja je kidnapovala, a zatim i ubila ^edomira Kandi}a, iz sela Kotore, op{tina Srbica i spalila vi{e srpskih ku}a u istom selu. U novembru 1999. godine, sa Muhametom Haqitajem, zvanim "Naser", u blizini sela Vitake, kidnapovao je Dostanu [migi}, iz sela Leo~ina, op{tina Srbica, i odveo je u improvizovani zatvor u selu Likovac, gde je kasnije ubijena. Po nalogu Saqija Veseqija, uz nov~anu nadoknadu, Haziraj je, u maju 2000. godine, ubio Ekrema Reyu, zvanog "Drini", iz Prizrena. Zbog ovoga je, sa jo{ trojicom sau~esnika, uhap{en od 160

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

strane UNMIK policije, a procesuirawe za ovo krivi~no delo zapo~eto je po~etkom 2003. godine.

128. SADIK (Ma|un) HALITJAHA Ro|en 07.06.1955. godine u selu Mu{uti{te, op{tina Suva Reka. Deluju}i u okviru ilegalne organizacije NPK na ovom podru~ju, Halitjaha se nametnuo kao jedan od najekstremnijih ~lanova, zbog ~ega je protiv wega, 1986. godine, podneta krivi~na prijava. Iste godine, ilegalno je oti{ao u [vajcarsku, gde je stekao status azilanta i aktivno se ukqu~io u delatnost albanske ekstremne emigracije. Pored anga`ovawa na vrbovawu mladih Albanaca koji su upu}ivani na diverzantsko-teroristi~ku obuku, a potom u jedinice OVK na KiM, Halitjaha je i li~no, 1998. godine, sa grupom terorista, preko Albanije do{ao na KiM, gde je odmah postavqen na funkciju komandanta regionalnog {taba OVK u selu Budakovo, op{tina Suva Reka. Bio je organizator snabdevawa oru`jem i municijom iz Albanije i ubrzo je stvorio sna`nu teroristi~ku organizaciju, koja je pod svoju privremenu kontrolu stavila znatan deo teritorije na ovom podru~ju. Pod wegovom komandom, formiran je nelegalni zatvor u selu Budakovo. Kao ~lan ilegalne organizacije "Orlovo oko", tokom 1999. godine, na podru~ju Uro{evca, Gwilana, Glogovca i Prizrena, bio je anga`ovan na kontroli rada i reketirawu no}nih klubova i prostitucije. Nakon formirawa KZK, Halitjaha je imenovan za {efa odseka za civilno-vojna pitawa, odakle je suspendovan 2002. godine. U istom periodu, na inicijativu Op{teg {taba OVK, formirano je Udru`ewe veterana rata OVK, za ~ijeg predsednika je izabran Halitjaha.

161

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

129. YAVIT "Zeka"

(Mehmet)

HAQITI,

zvani

Ro|en 08.03.1956. godine u Novom Selu, op{tina Pe}. Osamdesetih godina, bio je ~lan ilegalnih ekstremnih organizacija koje su, u svojim platformama, precizirale ciqeve otcepqewa KiM iz sastava Republike Srbije i wegovog prikqu~ewa Albaniji. Nakon neuspelog poku{aja wegovog hap{ewa u Pri{tini, kada je, pru`aju}i oru`ani otpor, ranio jednog pripadnika RDB, oti{ao je u [vajcarsku, gde je dobio status politi~kog azilanta. Postao je ~lan u`eg rukovodstva NPK za podru~je zapadne Evrope, a kao jedna od vode}ih li~nosti tada{we OVK, bio je ~lan delegacije sa KiM u Rambujeu. ^lan je predsedni{tva DPK i poslanik Skup{tine Kosova. Po~etkom 1991. godine, direktno je organizovao ubacivawe ve}e koli~ine oru`ja i municije na podru~je Pe}i, pri ~emu je kao veze koristio Gzima Avdimetaja, iz Streoca, op{tina De~ani, bra}u Elezaj, iz Radovca, op{tina Pe}, bra}u Camaj, iz Novog Sela, op{tina Pe}, i dr. Tako|e, bio je ukqu~en i u organizovawe diverzantsko-teroristi~ke obuke pripadnika OVK. U direktnim kontaktima sa ~lanovima rukovodstva OVK u [vajcarskoj i Nema~koj (Gafur Eq{ani, Ja{ar Salihaj, Emru{ Yemajli, Adem Grabovci, Ibrahim Keqmendi, Muhamed Keqmendi, Hasan Ukha|aj, Hakif Hoti i dr.), planirao je, rukovodio i koordinirao aktivnost OVK na KiM i u Republici Albaniji, a po zadacima organizacije povremeno je boravio na tim podru~jima, radi dogovora o podeli naoru`awa i opreme ~lanovima OVK. Godine 1998., li~no je organizovao skladi{tewe ve}e koli~ine oru`ja na podru~ju Tropoje, Albanija, i pripremio vi{e baza za prihvat teroristi~kih grupa koje su u Albaniju dolazile sa KiM. Nakon stacionirawa me|unarodnih snaga, do{ao je na podru~je Pe}i i nastanio se u mestu Vitomirica, gde je izgradio pogon za proizvodwu gra|evinskog materijala i u toj oblasti dr`i monopol, {to mu donosi izuzetno veliku materijalnu korist. 162

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Imao je zna~ajnu ulogu u formirawu tajne policije na KiM, koja se direktno stavqa u funkciju najekstremnijih teroristi~kih struktura u Pokrajini, vr{e}i etni~ko ~i{}ewe na podru~ju Pe}i. U svojstvu direktora [IK, organizovao je logisti~ku podr{ku formacijama ONA u Republici Makedoniji, a pomiwe se i kao inicijator formirawa OVIK. Albanska {tampa ga optu`uje da je organizovao ubistvo Muhameta Yemaiqija, savetnika Ibrahima Rugove, kao i rukovodilaca nekada{we SDB Selima Bro{aja i Ibu{a Kloko}ija. U vezi je sa mafijom u Albaniji, kao i sa albanskom obave{tajnom slu`bom. Deo novca ste~enog na nezakonit na~in prisvaja za sebe, a deo koristi za finansirawe aktivnosti albanskih terorista na KiM, jugu Srbije i u Makedoniji. Jedna je od centralnih figura organizovanog kriminala na KiM. Poseduje ogroman kapital, bavi se reketirawem i poslovima u vezi sa drogom i prostitucijom. Tako|e, u potpunosti kontroli{e naseqe Vitomirica, koje se nalazi 2 km severoisto~no od Pe}i, u kojem ima vi{e rezidencija (kao i u Kosovskoj Mitrovici, Pe}i, Albaniji i [vajcarskoj). Vlasnik je vi{e ugostiteqskih i trgovinskih objekata, preko kojih pere novac, a koji mu slu`e i kao pokri}e za obavqawe najraznovrsnijih kriminalnih poslova. Nakon izbora odr`anih 17.11.2001. godine, izabran je za poslanika u Skup{tini KiM, a marta 2002. godine imenovan je za wenog potpredsednika.

130. BUJAR (Rasim) HARADINAJ Ro|en 15.05.1976. godine u selu Glo|ane, op{tina De~ani. Kao pripadnik oru`ane formacije koja je delovala na teritoriji operativne zone Duka|in, u~estvovao je u vi{e od 87 ubistva, 29 otmica, organizovawu vi{e zatvora lociranih u selima Glo|ani, Belanica, Likovac, Jablanica i Smonica, op{tina Prizren, silovawu i seksualnom zlostavqawu vi{e lica i uni{tavawu imovine ve}eg obima. 163

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Osim toga, odgovoran je za oko 180 teroristi~kih napada, me|u kojima su i oru`ani napadi na sela Qo|a i Babalo}, sredinom 1998. godine, kao i za prinudno iseqavawe stanovni{tva sa teritorije \akovice, Pe}i i De~ana, te paqewe crkve u selu Gorwi Ra{i}. Neposredni je po~inilac vi{e oru`anih napada na pripadnike MUP-a Republike Srbije i VJ. Zajedno sa Agimom Seqmanajem i Dautom Haradinajem, u~estvovao je u napadu na pripadnike vojske i policije, avgusta 1998. godine, u blizini sela [aptej, op{tina De~ani, a predvodio je i grupu terorista u napadu na pripadnike MUP-a Srbije, kod sela Jablanica, op{tina \akovica, kao i u napadima na policajce i vojnike izvr{enim u oktobru 1998. godine, kod sela Glo|ane, i u novembru 1999. godine, kod Da{inova~kog mosta, op{tina De~ani. Pored navedenog, ukqu~en je u {verc oru`ja na KiM. 131. DAUT (Hiqmija) HARADINAJ, zvani "Cufi" ili "Obogaqeni" Ro|en 06.04.1978. godine u selu Glo|ane, op{tina De~ani. Kao pripadnik OVK, u sukobima sa srpskim snagama bezbednosti, bio je te{ko rawen i ostao je bez jedne ruke. Na inicijativu bra}e Ramu{a, Dauta i [keqzena Haradinaja, po~etkom 1998. godine, formiran je {tab OVK u Glo|anima, ~iji je komandant postao Ramu{, a wegov zamenik Daut Haradinaj koji je, kasnije, imenovan za ~lana Glavnog {taba OVK i komandanta 131. brigade "Isuf Grvala", ~iji su pripadnici po~inili veliki broj zlo~ina na podru~ju De~ana. U zatvoru u Glo|anima, koji je bio pod direktnom kontrolom Ramu{a i Dauta Haradinaja, ubijen je veliki broj Srba, me|u kojima su Slobodan Radojevi}, Milo{ i Milica Radunovi}, Milka Vlahovi}, Darinka Kova~, Novica Vujisi}, Zdravko Radunovi}, Dragan \uki}, Miloje i Vinka Krsti} i dr. Daut 164

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Haradinaj je, tako|e, neposredno u~estvovao u ubistvu Slobodana Pra{~evi}a i policajca Milorada Ota{evi}a. Tako|e, tereti se za po~iwene zlo~ine prema Srbima i Albancima lojalnim Republici Srbiji, kao i onima koji bi mogli biti potencijalni svedoci zlo~ina po~iwenih od strane bra}e Haradinaj. Neposredni je izvr{ilac brojnih ubistava, a organizovao je likvidaciju Tahira Zemaja, kao i vi{e drugih politi~kih protivnika Ha{ima Ta}ija. Nakon formirawa KZK, bio je zamenik komandanta, a potom i komandant 3. RTG. Ispred komande KZK, bio je zadu`en za koordinaciju rada sa islamskom teroristi~kom organizacijom "Al Kaida". U tom svojstvu, oktobra 2001. godine, u Sofiji, organizovao je sastanak sa Muhamedom Al Zavahirijem, bratom idejnog vo|e pomenute organizacije dr Ajmana Al Zavahirija. Suspendovan je iz KZK, 2001. godine, jer je stavqen na ameri~ku "crnu listu" organizacija i lica kojima se, zbog teroristi~ke delatnosti, uskra}uje finansijska pomo}, odnosno zabrawuje ulazak u SAD. Do hap{ewa od strane pripadnika KFOR-a, jula 2002. godine, neposredno je u~estvovao u borbama protiv snaga bezbednosti Republike Makedonije, zajedno sa pripadnicima ONA, a bio je aktivan i na planu {verca oru`ja i droge, u kriminalnoj grupi koju predvodi Ramu{ Haradinaj. Optu`en je za ratne zlo~ine po~iwene nad kosmetskim Albancima, juna 1999. godine. 132. RAMU[ (Hiqmija) HARADINAJ Ro|en 03.07.1968. godine u selu Glo|ane, op{tina De~ani. Protiv wega je podneto 108 krivi~nih prijava, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela terorizam, udru`ivawe radi neprijateqske delatnosti, kao i zbog ubistva civila. Emigrirao je u [vajcarsku, 1989. godine, a nakon toga se, u Francuskoj, prijavio u Legiju stranaca. 165

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Godine 1996., zavr{io je diverzantsko-teroristi~ku obuku. U Albaniji je u~estvovao u stvarawu logisti~kih baza u Kuksu i Tropoji, odakle je, potom, sa grupom poverqivih saradnika, kontinuirano ubacivao oru`je na KiM. Sredinom 1997. godine, ilegalno je u{ao u zemqu i, zajedno sa svojom bra}om, Dautom i [keqzenom, organizovao teroristi~ke napade na policijsko odeqewe u selu Rzni}, op{tina De~ani, i selu Pono{evac, op{tina \akovica, kao i na izbegli~ka naseqa u Juniku i Babalo}u. Po~etkom 1998. godine, u Glo|anima, formirao je diverzantsko-teroristi~ku grupu koja je, po wegovim nalozima, vr{ila akcije presretawa i zastra{ivawa Srba i Albanaca lojalnih Republici Srbiji. Ova grupa je, predvo|ena bra}om Haradinaj, u martu 1998. godine, izvr{ila napad na policijsku patrolu u selu Glo|ane, u kojem je ubijen Miodrag Otovi}. U aprilu iste godine, grupa terorista, na ~elu sa Ramu{om Haradinajem, u Glo|anima je formirala {tab OVK za Metohiju, a za ~lanove {taba odre|ena su wegova bra}a Daut i [keqzen, zatim Hiqmija Haradinaj, Faton Mehmetaj, Rasim Haradinaj, Fadiq Nimonaj, Mali} Ndrecaj i dr., a sam Ramu{ se anga`ovao na omasovqavawu ~lanstva i formirawu lokalnih {tabova na celom podru~ju De~ana i \akovice. Istovremeno, na wegovu inicijativu, formirana je i specijalna jedinica OVK u Glo|anima, pod nazivom "Crni orlovi", ~iji je komandant postao Idriz Baqaj, zvani "Toger". Pod rukovodstvom Ramu{a Haradinaja, "Crni orlovi" su kidnapovali i na brutalan na~in ubili vi{e desetina srpskih civila, a jedan broj le{eva je prona|en u Radowi}kom jezeru i seoskim bunarima u op{tini De~ani. Nakon formirawa KZK, Haradinaj je imenovan za zamenika komandanta KZK Agima ^ekua. Krajem 2000. godine, napustio je KZK i formirao partiju ABK. Da bi sa~uvao svoj uticaj u KZK, izdejstvovao je da za komandanta 3. RTG KZK bude postavqen wegov brat Daut, koji vr{i likvidaciju Ramu{ovih politi~kih protivnika. Tako|e, Haradinaj ima bliske veze i u strukturi KPS, s obzirom da je veliki broj policajaca i stare{ina ove formacije bio aktivan u OVK, u vreme kada je Haradinaj bio komandant Glavnog {taba OVK za Metohiju. Ramu{ Haradinaj je najuticajnija kriminalna li~nost u oblasti Metohije, na podru~jima Pe}i, De~ana i \akovice. U saradwi sa 166

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Ekremom Lukom i Naserom Keqmendijem, stvorio je kriminalnu organizaciju koja kontroli{e organizovani {verc droge, cigareta, nafte, naftnih derivata, oru`ja, vozila i dr. Wegove bliske veze, Isa Baqaj, Arton Toqaj, Avduq Mu{koqi i Aqi Haskaj, svi iz De~ana, u kontaktu su sa pripadnicima mafije u Albaniji. Deo ostvarenog profita iz kriminalnih aktivnosti Haradinaj i wegova kriminalna grupa dali su za potrebe KZK, a iz istih izvora, zna~ajna finansijska podr{ka je upu}ena Nazimu Haradinaju, koji je oru`jem snabdevao albanske teroriste u Makedoniji. Pripada uticajnoj porodici u pe}kom regionu, koja ima velike suparnike u klanu Rugova i klanu Musaj, koji tradicionalno poma`e Rugovin DSK, a ranije je imao jake veze sa FARK-om Bujara Buko{ija. Wegovo te{ko rawavawe, 07.07.2000. godine, u selu Strelci, u zapadnom delu KiM, rezultat je me|umafija{kog sukoba izme|u grupa koje pripadaju Ha{imu Ta}iju i Haradinaju i porodice Musaj. Pre i nakon toga, desio se veliki broj ubistava, kao posledica krvne osvete me|u zava|enim klanovima. U drugoj polovini 2002. godine, pokrenut je istra`ni postupak i izvr{eno hap{ewe Dauta Haradinaja i grupe visokih oficira KZK, koji su osu|eni na vi{egodi{we zatvorske kazne. Pored toga, pokrenut je i krivi~ni postupak, pred Okru`nim sudom u Pe}i, protiv Ramu{a Haradinaja. U ciqu osloba|awa svoga brata iz zatvora, Haradinaj je, posredstvom Avduqa Mu{koqija, organizovao protestne demonstracije i inicirao formirawe grupe od oko 30 lica, koja su poku{ala da iz KPD "Dubrava", op{tina Istok, otmu Dauta Haradinaja. U januaru 2003. godine, Haradinaj je organizovao ubistvo Tahira Zemaja, komandanta FARK-a, wegovog sina Enisa i bratanca Hisena, na putu Pri{tina - Pe}, u blizini tamo{weg drvnog kombinata, s obzirom da je Zemaj trebalo da bude krunski svedok u postupku koji se vodi protiv Dauta Haradinaja i wega. Po nalogu Ramu{a Haradinaja, Mali} Ndrecaj je upu}en na podru~je Vitine, radi organizovawa teroristi~ke ANA, {to svedo~i o Haradinajevoj ume{anosti i u zbivawa na jugu Srbije. Posebno je bio aktivan u nabavci oru`ja i tajnoj obuci 167

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

terorista iz ove oblasti, koja je organizovana u selima du` administrativne granice.

133. NAIT (\emajq) HASANI Ro|en 15.01.1965. godine u selu Randubrava, op{tina Prizren. Godine 1997., osu|en je na vi{egodi{wu kaznu zatvora, zbog teroristi~kih aktivnosti, a 2002. godine je amnestiran. Jedan je od osniva~a OVK i inicijator objediwavawa teroristi~kih grupa koje su delovale po~etkom 90-tih godina. U vezi sa tim, ostvarivao je direktne kontakte sa Azemom Suqom, Reyepom Selimijem, Sulejmanom Selimijem, zvanim "Sultan", \eqadinom Ga{ijem, Zarihom Pajazitijem, kao i sa grupom Adema Ja{arija. Organizator je i u~esnik u vi{e teroristi~kih akcija na podru~ju Drenice i jedan od aktera u teroristi~kom napadu na rektora Pri{tinskog univerziteta Radivoja Papovi}a, zajedno sa Zahirom Pajazitijem i ~lanovima lapske grupe. Nakon amnestije, 2002. godine, pristupio je politi~koj partiji DPK i bio izabran za ~lana wenog predsedni{tva, ali je, zbog neslagawa sa liderima ove partije, ubrzo iz we istupio. 134. SAFET "Breca" (Rahman) HASANI, zvani

Ro|en 23.04.1970. godine, u Podujevu. Kao pripadnik lapske zone OVK, zajedno sa Avnijem Fetom, iz sela Penduh, op{tina Podujevo, i Bqerimom Bqak}orijem, zvanim "Beni", u~estvovao je u ubistvu Mili}a Jovi}a, radnika CRDB Pri{tina. Nakon {to su pripadnici srpskih snaga bezbednosti napustili teritoriju KiM, Hasani je vr{io sistematsko etni~ko ~i{}ewe srpskog stanovni{tva na teritoriji op{tine Podujevo. U~estvovao je u kidnapovawu vi{e lica srpske nacionalnosti na ovom podru~ju (npr. Ivana Majstorovi}a). Zajedno sa Isom Qatifijem i Fahrijem Jakupijem, izvr{io je ubistvo Srbislava \uki}a, iz sela Glavnik. 168

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Uhap{en je, 13. septembra 2002. godine, od strane pripadnika UNMIK policije i KFOR-a, pod optu`bom da je u~estvovao u kidnapovawima svojih sunarodnika na podru~ju op{tine Podujevo, izvr{enim u periodu 1998/1999. godine. Za navedena dela osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 4 godine i trenutno izdr`ava kaznu u zatvoru Dubrava, op{tina Istok.

135. YAVIT HASANI, zvani "Rakip" Ro|en 10.03.1957. godine u selu Tanu{evci, op{tina Skopqe, Republika Makedonija. Prikqu~io se OVK 1999. godine, kada je organizovao prebacivawe dobrovoqaca na KiM, kroz podru~je sela Tanu{evci. Imao je sopstvenu jedinicu pripadnika OVK. Posle sukoba na KiM, trgovao je oru`jem, medikamentima i drugom robom za potrebe OVPMB i ONA. Kada je ONA otpo~ela sa oru`anim aktivnostima u Makedoniji, odmah je postao jedan od wenih komandanata. Me|utim, ubrzo je napustio ovu formaciju i, sa jo{ 50 terorista pod svojom komandom, vr{io akcije usmerene protiv makedonske policije i vojske. Sada se bavi {vercom naoru`awa i vojne opreme, kao i regrutovawem, finansirawem i obu~avawem pripadnika ANA na podru~ju Uro{evca, Vitine i Ka~anika. Predstavqa eksponenta Ramu{a Haradinaja na podru~ju Makedonije. Tokom 2000. godine, unapre|en je u ~in majora. Bio je jedan od organizatora i nalogodovaca likvidacije Srba i Albanaca lojalnih Republici Srbiji, kao i paqewa i pqa~kawa srpskih ku}a i druge imovine podru~ju op{tine Vitina. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io ubistvo nekoliko policajaca, kao i gra|evinskog inspektora op{tine ^air u Makedoniji, na zahtev vlasti Makedoniji, pripadnici KFOR-a su, marta 2000. godine, uhapsili Hasanija u centru Vitine i izru~ili ga me|unarodnim policijskim snagama u Makedoniji. Ubrzo je

169

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

pu{ten na slobodu, u razmenu za 4 makedonska grani~ara koje su zarobili pripadnici ONA, nakon ~ega se vratio u Vitinu. ^lan je ilegalne organizacije "Slobodni orlovi", koja se bavi iznu|ivawem novca i zastra{ivawem i koja je u Vitini poznata pod nazivom "Leopardi". Weni pripadnici su, 16.02.2001. godine, u~estvovali u prepadu na makedonske snage bezbednosti u Tanu{evcima. Hasani je tesno povezan sa Skenderom Habibijem, jednim od glavnih finansijera teroristi~kih aktivnosti ANA na podru~ju Kosovskog pomoravqa. Pripadnici KFOR-a su, u prvoj polovini 2002. godine, ponovo uhapsili Hasanija, zbog vi{e krivi~nih dela po~iwenih u Makedoniji, kao i zbog zlo~ina nad srpskim stanovni{tvom na KiM. Od strane Okru`nog suda u Gwilanu, 21. juna 2002. godine, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 14 godina.

136. ZE]IR (Mehmet) "Kanon"

HAYIJA,

zvani

Ro|en 16.04.1972. godine, u \akovici. Jedinicama OVK na podru~ju \akovice pristupio je 1998. godine, sa grupom albanskih emigranata iz [vajcarske i ubrzo je postavqen za jednog od komandanata 134. brigade "Bedri [aqa". Istovremeno je rukovodio i teroristi~kom grupom "Crna ruka", a zajedno sa wenim ~lanovima Hekuranom Hodom, Nikom Pni{ijem, Nikom Smajqijem, Esatom Qatom, Kujtimom [aqom i Antonom Qekajem, zvanim "Pin}o", odgovoran je za kidnapovawe i ubistvo Milivoja Vukovi}a, iz sela Ra~a, policajca SUP-a \akovica, Pa{ka ]erimija, iz sela Sopot, op{tina \akovica, Nua ]upija, iz sela Ujz, op{tina \akovica, i Zefa Beri{e, iz sela Zjum. Nakon demobilizacije OVK, imenovan je za jednog od rukovodilaca 3. RTG KZK u Pe}i, da bi, polovinom 2001. godine, po zahtevu Ha{ima Ta}ija, bio suspendovan sa te funkcije, zbog nedovoqnog anga`ovawa, kao i zbog niza kriminalnih radwi koje je izvr{io. 170

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bavio se falsifikovawem dokumenata o privatizaciji pojedinih dru{tvenih preduze}a na podru~ju op{tine \akovica, nakon ~ega ih je, po enormno visokim cenama, prodavao zainteresovanim kupcima, pre svega pripadnicima albanske narodnosti. Na takav na~in, Hayija je, za 500.000 evra, prodao preduze}e "Deva" Koqi Komaniju, iz sela @ub, op{tina \akovica. Tako|e, bespravano se uselio i uzurpirao stambene objekte Dmitra Obradovi}a, iz \akovice, u kojima je otvorio lokalnu radio i TV stanicu. 137. GZIM (Sami) HAYIMUSA, "[pin|" i "Piktori" zvani

Ro|en 21.02.1968. godine, u selu Dukawevo, op{tina Uro{evac. Bio je kurir komandanta {taba OVK u selu Jezerce, zadu`en za vezu sa licima iz Uro{evca koja su davala logisti~ku podr{ku pripadnicima OVK, a kasnije je postao komandir specijalne jedinice OVK na tom podru~ju. Posle oru`anih sukoba na KiM, bio je jedan od organizatora i neposredni u~esnik u etni~kom ~i{}ewu srpskog stanovni{tva u selima Zaskok, Dogawevo, Nekodim, Selo Varo{, Ple{ina, Grebno i Gatwe, u op{tini Uro{evac. Kao pripadnik KPS, bio je raspore|en u policijsku stanicu u Uro{evcu, ali je napustio ovaj posao, navodno zbog zdravstvenih problema. Me|utim, odmah je pristupio ilegalnoj tajnoj policiji Kosova za podru~je navedene op{tine, a sa formirawem ANA, ukqu~io se u wene aktivnosti, tako da se sada nalazi na mestu {efa {taba ANA za podru~je Uro{evca. 138. HEKURAN (Miftar) HODA Ro|en 18.02.1965. godine, u \akovici. Od 1992. godine, bio je ~lan ilegalnog {taba narodne odbrane u \akovici, kojim su rukovodili Mazlom Kumnova, Naser Zeka, Iqir Biti}i i Bedri Cahanija. 171

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Po~etkom 1998. godine, po nalogu Mazloma Kumnove, Sokoqa Dobrune i A}ifa ]ehua, formirao je regrutni centar za prihvat dobrovoqaca koji su, zatim, prebacivani u sela Smonica i Jablanica, op{tina \akovica, i selo Glo|ane, op{tina De~ani, gde su ve} postojale jake teroristi~ke baze OVK, da bi se, kasnije, i sam prikqu~io ovim grupama. Od strane Ramu{a Haradinaja imenovan je na jednu od komandnih funkcija, a tokom juna, jula i avgusta 1998. godine, predvodio je vi{e teroristi~kih napada na pripadnike MUP-a Srbije, zbog ~ega je, krajem avgusta 1998. godine, protiv wega podneta krivi~na prijava, za krivi~no delo terorizam. U prole}e 1999. godine, na podru~ju \akovice, formirao je gradsku gerilu, koja je delovala u nasequ ^abrat i, tokom aprila i po~etkom maja te godine, izvr{ila nekoliko teroristi~kih napada, u kojima je poginulo vi{e civila i tri pripadnika policije i vojske. Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma, organizovao je vi{e teroristi~kih grupa, koje su izvr{ile kidnapovawe i ubijawe preostalih pripadnika srpskog i crnogorskog stanovni{tva u \akovici, me|u kojima su Negovan Dedi}, Zvezdan Mojsi}, Budimir Baqo{evi}, Stani{a Milenkovi} i Goran Stoli}. Tako|e, odgovoran je za kidnapovawe i ubistvo Milice Veki} i Desanke Ili}, iz \akovice. Wegovi najbli`i saradnici i u~esnici u pomenutim ubistvima su Anton Qekaj, zvani "Pin}o", Baton Morina, Adnan Krasni}i, zvani "Cipi", i Kre{nik Prtoli. Nakon formirawa KZK, imenovan je za zamenika komandanta 332. brigade u \akovici. Na toj funkciji, izvr{io je zloupotrebu slu`benog polo`aja, sti~u}i ogromna materijalna sredstva nenamenskim raspolagawem humanitarnom pomo}i, koja je upotrebio za izgradwu luksuznog hotela na brdu ^abrat. Pored toga, u vlasni{tvu ima i radio-televizijsku stanicu "Sini". U septembru 2002. godine, policija UNMIK je sa Hodom obavila informativni razgovor, povodom wegovog u~e{}a u pqa~kama i iznu|ivawu novca od bogatih Albanaca iz \akovice, nakon ~ega je smewen sa rukovode}eg mesta u brigadi KZK. 172

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U strahu da }e od strane pripadnika me|unarodnih snaga bezednosti na KiM, biti sankcionisan zbog zlo~ina koje je po~inio, krajem 2002. godine, pobegao je u Albaniju.

139. FATMIR ([ef}et) HUMOLI, zvani "Baci" Ro|en 11.04.1965. godine u selu Dowe Qup~e, op{tina Podujevo. Predsednik Glavnog odbora poslanik Skup{tine Kosova, okviru lapske RTG KZK. NPOK aktivan i u

Godine 1982., kao ~lan ilegalne organizacije "Novo Kosovo", uhap{en je i osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od tri godine. Nakon izlaska iz zatvora, prikqu~io se organizaciji NPK, da bi, posle hap{ewa jednog broja wenih pripadnika, ilegalno prebegao u Albaniju i prikqu~io se NPOK-u. Godine 1997., u odsustvu, osu|en je na 8 godina zatvora. Po~etkom 1998. godine, ilegalno je iz Albanije do{ao na KiM i anga`ovao se na prihvatu naoru`anih lica koja su, tako|e, dolazila iz Albanije, te wihovom upu}ivawu u jedinice OVK na teritoriji op{tine Podujevo. Iste godine, zahvaquju}i svojim vezama sa Rustemom Mustafom, postaje ~lan lapskog {taba OVK. Po wegovom i nalogu Rustema Mustafe, 1999. i 2000. godine, formirane su dve teroristi~ke grupe: "BIA" (grupa je dobila naziv od po~etnih slova imena ubijenih terorista Bahrija Fazliua, Iqira Kowu{evcija i Agrona Rahmanija, a sedi{te joj je bilo u Pri{tini, u nasequ Vrawevac), koja je imala zadatak da izvodi teroristi~ke akcije prema preostalom srpskom stanovni{tvu na teritoriji KiM, i "Skifteri", zadu`ena za vr{ewe pritiska na nealbansko stanovni{tvo (vo|a ove grupe bio je Ru`di Haqiqi, zvani "Rudi", a ~lanovi Behar Beri{a, Nazif Metoli, zvani "Tabut", Hiqmi Veqi, zvani "Smrt", Haki Abazi, Aslan Sinani, Gani Koci, [ef}et Murseqi, [a}ir Be}iri, te bra}a Faik i Raif Arifi). Pripadnici pomenutih grupa bili su ukqu~eni u likvidaciju Kemaqa [abanija, pripadnika CRDB Pri{tina, Qatifa Krasni}ija, iz sela Mahovca, Yavita [aqe, iz Vrawevca, i 173

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Envera \ekija. Pripadnici grupe "Skifteri" likvidirali su Mi{ka Mar{ulovi}a, rezervistu MUP-a Srbije, i wegovog zeta Dragana, iz Kru{evca. Pripadnici teroristi~ke grupe "BIA" izvr{ioci su teroristi~kog napada na putnike autobusa "Ni{ekspres", koji je izveden 16.02.2001. godine, u blizini sela Livadice, op{tina Podujevo, kada je poginulo 11, a povre|eno vi{e putnika srpske nacionalnosti. Humoli je ume{an i u ubistvo Milana Milovanovi}a u selu Dabovac, op{tina Kur{umlija, kao i u postavqawe protivtenkovske mine na putnom pravcu Kur{umlija-Prepolac, novembra 1999. godine, kojom prilikom su poginula 3 pripadnika MUP-a Republike Srbije, dok je 6 policajaca te`e raweno. Tokom 2001. godine, izabran je za odbornika u op{tini Podujevo, ispred ABK, ali je, istovremeno, anga`ovan u okviru Glavnog {taba 5. RTG KZK. Na petoj skup{tini NPOK-a, 29. juna 2001. godine, izabran je za predsednika ovog pokreta. Na proteklim izborima za Parlament Kosova, NPOK je dobio samo jedno mesto, na kojem se, kao nosilac liste kandidata nalazio Fatmir Humoli. 140. SABAJDIN (Samedin) CENA, zvani "Sosi" Ro|en 13.03.1953. godine u Orahovcu. Bio je jedan od inicijatora i organizatora diverzantsko-teroristi~kih grupa na podru~ju Orahovca, po~etkom 1998. godine. Kao ~lan {taba OVK za Orahovac, u~estvovao je u dono{ewu odluke da se, 17.07.1998. godine, oru`ano napadne Orahovac, a potom izvr{e kidnapovawa i likvidacije vi{e desetina civila srpske i crnogorske nacionalnosti. Nakon povla~ewa snaga bezbednosti Republike Srbije sa KiM, sa svojom teroristi~kom formacijom u{ao je u Orahovac. Tada je, po wegovom nalogu, otpo~elo hap{ewe Srba i Crnogoraca, kao i Albanaca lojalnih Republici Srbiji, od kojih je jedan broj i ubijen. Kao predsednik DPK za podru~je Orahovca, u~estvovao je u preuzimawu lokalne vlasti, pri ~emu je opqa~kana privatna imovina srpskog stanovni{tva. 174

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Zbog zlo~ina koje su teroristi OVK po~inili tokom 1998. i 1999. godine, prema nealbanskom stanovni{tvu na podru~ju Orahovca, pripadnici UNMIK policije tragaju za Sabajdinom Cenom i Ismetom Tarom, tako|e iz Orahovca. Obojica se nalaze u bekstvu.

141. AGIM (Hasan) ^EKU Ro|en 29.10.1960. godine u selu ]u{ka, op{tina Pe}. Biv{i oficir JNA, sada komandant KZK. O`ewen je Srpkiwom Dragicom. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, kao pukovnik ZNG, predvodio je jedinicu koja je, krajem septembra 1991. godine, izvr{ila kidnapovawe, ubistva i masakrirawe 156 najuglednijih Srba iz Gospi}a. Septembra 1993. godine, u~estvovao je u napadu pripadnika hrvatske vojske na Meda~ki yep, u kojem je masakrirano 87 srpskih civila. Jedan je od kqu~nih u~esnika u planirawu operacije "Oluja", sprovedene avgusta 1995. godine. Zajedno sa Rahimom Ademijem, generalom hrvatske vojske, 1997. godine, organizovao je vrbovawe i upu}ivawe Albanaca iz Hrvatske u jedinice OVK. Godine 1998., postavqen je za na~elnika Glavnog {taba OVK, u~estvuju}i u planirawu i izvo|ewu teroristi~kih akcija usmerenih prema pripadincima MUP-a Srbije i VJ, kao i prema nealbanskom stanovni{tvu na KiM. Nakon rasformirawa OVK, ^eku je imenovan za komandanta KZK, ~iji su pripadnici, pod wegovom komandom, svoje teroristi~ke aktivnosti usmerili prema pripadnicima MUP-a Srbije, raspore|enim u kopnenoj zoni bezbednosti u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, kao i prema pripadnicima vojnih i policijskih snaga Republike Makedonije. Po ^ekuovim instrukcijama, velike koli~ine oru`ja, kojim je raspolagala biv{a OVK, sakrivene su na vi{e tajnih lokacija na KiM. 175

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Preko brata Besima, Agim ^eku je, nakon bombardovawa od strane NATO, vr{io kontrolu nad zatvorima u kojima su bili sme{teni civili srpske nacionalnosti, od kojih su mnogi likvidirani. U ciqu efikasnije koordinacije teroristi~kih aktivnosti i pru`awa logisti~ke pomo}i pripadnicima OVPMB, po nalogu ^ekua, do maja 2001. godine, {tab ove formacije bio je sme{ten u sedi{tu Glavnog {taba RTG KZK Karadak u Gwilanu. Od maja do avgusta 2001. godine, u organizaciji Agima ^ekua, pojedini oficiri KZK, pre svega pripadnici grupe "Crni orlovi", kojom je rukovodio major KZK Idriz Baqaj, zvani "Toger", aktivno su u~estvovali u sukobima u Makedoniji, u okviru jedinica ONA. ^eku je, po~etkom 2002. godine, javno osudio hap{ewe od strane pripadnika UNMIK-a aktuelnih oficira KZK - Qatifa Ga{ija, biv{eg zamenika komandanta RTG Lab, i Rustema Mustafe, biv{eg komandanta RTG Karadak, optu`enih za ratne zlo~ine na KiM. Posredstvom brata Edhema, kontroli{e kriminalne aktivnosti u vezi {verca oru`ja, droge i ilegalne trgovine akciznom robom na podru~ju Pe}i, direktno sara|uju}i sa Dautom Kadriovskim i Rufatom Musom. Vlasnik je preduze}a "Sloga" iz Pri{tine, kojem pripadaju hoteli "Grand" i "Bo`ur" i u kojima se nalaze centri prostitucije, droge i kocke, s tim {to mu poslove vodi Sulejman Selimi. Ima oko 60 lokala {irom KiM. Vrlo je blizak sa Rahimom Ademijem, Ramu{om Haradinajem, Ademom Krasni}ijem, Muratom Ja{arijem, [a}irom [a}irijem, [efketom Muslijiem i Ha{imom Ta}ijem, sa kojim kontroli{e sve javne i tajne aktivnosti KZK.

142. ETHEM (Demo) ^EKU Ro|en 01.10.1962. godine, u Pe}i. Bio je ~lan ilegalne organizacije NPOK, zbog ~ega je osu|ivan. Inicirao je osnivawe ekstremnog krila Parlamentarne partije Kosova u Pe}i, podsticao omasovqewe OVK na tom podru~ju i u~estvovao u dopremawu oru`ja. Anga`ovao se na prihvatawu 176

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

dobrovoqaca za OVK iz zapadnoevropskih zemaqa i wihovom prebacivawu na podru~je Drenice, gde su vo|ene oru`ane operacije. U~estvovao je u aktivnostima {taba zone OVK za Metohiju, ~iji je komandant bio Ramu{ Haradinaj. Sredinom 1999. godine, postavqen je za predsednika Skup{tine op{tine Pe}. Prilikom formirawa ABK, izabran je za ~lana predsedni{tva, a u toku predizborne kampawe bio je predsednik Centralne izborne komisije te stranke. U vreme bombardovawa od strane snaga NATO, Ethem i Besim ^eku su komandovali logorima, od kojih se jedan nalazio u Juni~kim planinama, a drugi u selu Dragobiqe kod Mali{eva. Srbi, koji su bili zatvorenici u navedenim logorima, bili su prinu|eni da obavqaju te{ke fizi~ke poslove u rudniku Deva. Wegova kriminalna aktivnost odvija se u okviru kriminalne organizacije Ramu{a Haradinaja i Ekrema Luke, a ostvarenim profitom su direktno finansirali aktivnost albanskih teroristi~kih grupa, koje su, sa podru~ja Pe}i, bile ubacivane na jug Srbije i u zapadnu Makedoniju. Nalazi se na funkciji ministra za `ivotnu sredinu i prostorni razvoj u Vladi Kosova.

143. MUHAMET (Mahmut) ^ERKEZI, zvani "^erkez" Ro|en 09.07.1979. godine, u Pri{tini. Pripadao je teroristi~koj grupi formiranoj na podru~ju Obili}a, koju su predvodili Abedin Sogojeva i Sabit Ladrovci. Ume{an je u ubistvo porodice Rapaji} iz Obili}a, izvr{eno 28.11.2000. godine, kao i u postavqawe eksplozivne naprave na ugostiteqski objekat "Kastelo", a glavni je organizator ru{ewa spomenika Milo{u Obili}u, u centru istoimenog grada. Pored aktivnosti na KiM, prikqu~ivao se i jedinicama OVPMB, u vr{ewu teroristi~kih akcija na jugu Srbije.

177

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Od strane UNMIK policije pritvoren je, zajedno sa Bekimom Berbatovcijem, iz Obili}a, zbog osnovane sumwe da su ume{ani u ubistvo porodice Stoli}. Zbog nedostatka dokaza, obojica su, nakon 72 sata, pu{tena iz pritvora.

144. EMRU[ (Muharem) YEMAJLI Ro|en 01.05.1959. godine u selu Kamena Glava, op{tina Uro{evac. U periodu od 1981. godine do izbijawa oru`anih sukoba na KiM, borovio je u Bieneu, [vajcarska. Zajedno sa bratom Mustafom, bio je inicijator formirawa NPRK. Nakon naglog osipawa ~lanstva ove organizacije, 1991. godine, bra}a Yemajli su formirala ilegalnu ekstremnu organizaciju NPK. Kao sekretar ove organizacije, Emru{ Yemajli je posebno bio aktivan na planu regrutovawa i organizovanog slawa Albanaca na vojnu obuku u Republiku Albaniju, odakle su se, kasnije, prikqu~ivali jedinicama OVK na KiM. Tako|e, u~estvovao je u prikupqawu nov~anih sredstava za kupovinu oru`ja i vojne opreme za potrebe OVK. Po dolasku na KiM, 1998. godine, delovao je na planu formirawa teritorijalnih {tabova OVK na podru~ju op{tina Uro{evac, Ka~anik i Vitina. Nakon raspore|ivawa me|unarodnih snaga na KiM, juna 1999. godine, bio je postavqen za koordinatora NPK sa KFOR-om i UNMIK-om. Po~etkom 2000. godine, zajedno sa Gafurom Eq{anijem, registrovao je NPK kao novu politi~ku partiju i postao wen predsednik. Po formirawu OVPMB, ostvarivao je intenzivne kontakte sa Junuzom Muslijiem i ~esto boravio na podru~ju op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. S tim u vezi, kao predsednik NPK, imao je odlu~uju}i uticaj na formirawe ANA na podru~ju Prizrena i Draga{a, a bio je aktivan i na planu prikupqawa nov~anih sredstava za potrebe ove teroristi~ke formacije. Yemajli je blizak saradnik Alija Ahmetija, sa kojim je u~estvovao u planirawu aktivnosti ONA u Makedoniji. Bio je 178

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

jedan od glavnih organizatora ilegalnog prebacivawa pripadnika ove formacije u kampove za obuku na KiM, a zatim wihovog vra}awa u Makedoniju radi izvo|ewa teroristi~kih akcija. Zbog povezanosti sa teroristi~kim organizacijama, stavqen je na ameri~ku "crnu listu" organizacija kojima se uskra}uje finansijska pomo}, odnosno lica kojima je zabrawen ulazak u SAD.

145. IDRIZ "Quta"

(Rizah)

[ABANI,

zvani

Ro|en 01.12.1958. godine u selu Orlane, op{tina Podujevo. Penzionisani oficir JNA. Bio je ~lan {taba operativne zone Lab, a kasnije i komandant 152. brigade zvane "[aban [aqa", sa sedi{tem u selu Burince. Nakon rasformirawa OVK, zauzeo je visoko oficirsko mesto u glavnom {tabu KZK, gde obavqa funkciju {efa sektora u 5. RTG. Pripadao je teroristi~koj grupi koju je, svojevremeno, predvodio Zahir Pajaziti, a koja je izvr{ila niz teroristi~kih akcija, izme|u ostalih, napad ru~nim bombama na Srbe iz Hrvatske, sme{tene u objektu sredwe {kole "\uro \akovi}" u Podujevu, napad na izbegle Srbe iz Hrvatske sme{tene u biv{em odmarali{tu "Elekroprivrede", u selu Batlava, napad na Sreda Radovi}a i Stanka Dimovi}a, pripadnike OUP-a Podujevo, napad na Bejtu{a Beku, radnika CRDB Pri{tina, koji je preminuo od posledica rawavawa, kao i napad na zgradu OUP-a Podujevo i odeqewa policije u selima Krpimej, Lu`ane i Orlane. Pored toga, [abani je, sa pripadnicima ove teroristi~ke grupe, 1996. godine, izvr{io novi napad na Sreda Radovi}a, u~estvovao u ubistvu pripadnika MUP-a Srbije Milo{a Nikoli}a i radnika Op{tine Podujevo Dragana Raki}a, iz sela Velika Reka, u selu Sukri{, op{tina Podujevo. Ista grupa je, 1997. godine, izvr{ila napad na Radivoja Papovi}a, rektora Pri{tinskog univerziteta. 179

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pored navedenih krivi~nih dela, Idriz [abani je, nakon odlaska srpskih snaga bezbednosti sa KiM, kontinuirano u~estvovao u sistematskom ~i{}ewu srpskog stanovni{tva na teritoriji op{tina Podujevo i Pri{tina. 146. BESNIK (Zeneq) [AQA Ro|en 31. 05. 1974. godine u selu Ozrim, op{tina Pe}. Jedan je od osniva~a ogranka OVK za podru~je drimskog okruga. Pripadao je grupi terorista iz sela Lo|a, koju su ~inili Naim \uraj, iz sela Radavac, Naim Qu{i, iz sela ]u{ka i Muhamet Demaj, iz sela Dobru{e, kod Pe}i. Ova grupa je izvr{ila brojna ubistva, otmice, kidnapovawa i zastra{ivawa stanovni{tva na podru~ju op{tina Pe} i Istok. U decembru 1998. godine, [aqa je u~estvovao u teroristi~kom napadu na pripadnike MUP-a Srbije, anga`ovane na obezbe|ewu bolnice, u kojoj je bio sme{ten raweni ~lan [aqine grupe. Tom prilikom, povre|eno je nekoliko lica. Osim toga, jedan je od dvojice izvr{ilaca teroristi~kog napada na grupu sredwo{kolaca u kafi}u "Panda", u Pe}i, 14. decembra 1998. godine, u kojem je `ivot izgubilo 6 lica (Ivan Radevi}, Dragan Trifovi}, Ivan Obradovi}, Svetislav Risti}, Vukota Gvozdenovi} i Zoran Stanojevi}), dok su tri mladi}a zadobila te{ke telesne povrede (Mirsad [abovi}, Vladan Lon~arevi} i Nikola Rajevi}). U januaru 1999. godine, poku{ao je da izvr{i otmicu Smajqa Mehmetaja, iz sela Ruhot, a u julu 1999. godine, u~estvovao je u napadima na pripadnike patrole MUP-a Srbije, kod sela Lo|a. Odgovoran je za likvidaciju nekoliko pripadnika MUP-a Srbije, kao i za ubistva pojedinih Albanaca iz istog sela, koji su, navodno, sara|ivali sa srpskom policijom.

180

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

147. [ABAN (Beko) [AQA Ro|en 15.05.1961. godine u selu Lo|a, op{tina Pe}. Zavr{io je Vojnu akademiju, biv{i pripadnik pokrajinskog SUP-a. Krajem 1994. godine, osu|en je zbog delovawa u okviru ilegalnog MUP-a Republike Kosovo. Po~etkom 1995. godine, bio je ukqu~en u organizovawe diverzantsko-teroristi~ke obuke pripadnika OVK u Albaniji. Po wegovom nare|ewu, izvr{eno je kidnapovawe i likvidacija vi{e Srba na podru~ju Pe}i i nasilno proterivawe nealbanskog stanovni{tva. [aqa je nalogodavac kidnapovawa Velizara Sto{i}a, iz sela Belo Poqe, op{tina Pe}, ~iji je le{ kasnije prona|en u Radowi}kom jezeru. U jednom od teroristi~kih napada koji je izvr{ila grupa na ~ijem se ~elu nalazio [aqa, poginuli su policajci Mirko Radunovi} i Mile Rajkovi}, dok je kapetan Sr|an Milovi} zarobqen i, nakon zlostavqawa, ubijen. Rukovodio je grupom OVK u selu Lo|a, op{tina Pe}, koja 1998. i 1999. godine, na prilazu Pe}i, izvr{ila vi{e napada pripadnike MUP-a Srbije. Direktno je u~estvovao kidnapovawu civila srpske i crnogorske nacionalnosti {irem podru~ju Lo|e, od kojih su neki, tako|e, ubijeni. je, na u na

Od juna do septembra 1999. godine, obavqao je du`nost komandanta vojne policije OVK u Pe}i, pri ~emu je direktno u~estvovao u organizovawu i sprovo|ewu etni~kog ~i{}ewa nealbanskog stanovni{tva na {irem podru~ju te op{tine. Nakon toga, postavqen je za na~elnika klase Policijske akademije u Vu~itrnu, a zatim je preba~en na podru~je Pe}i gde je, zajedno sa Ganijem Hajdarijem, obavqao du`nost instruktora u obuci kadrova za potrebe KPS. Ramu{ Haradinaj, preko [aqe, organizuje ilegalno dopremawe oru`ja i vojne opreme iz Albanije, koja se, potom, za potrebe ANA, skladi{ti na podru~ju De~ana i \akovice. S obzirom da je Haradinajeva teroristi~ka i kriminalna organizacija sve nezadovoqnija zbog istraga koje me|unarodne snage sprovode o 181

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

zlo~inima pre, za vreme i posle NATO intervencije, realna je mogu}nost da }e se ovo oru`je upotrebiti u teroristi~kim akcijama i protiv pripadnika KFOR-a i UNMIK-a. [aban [aqa se, trenutno, nalazi na funkciji komandira KPS u Pe}i.

148. [ABAN (Veqi) [AQA Ro|en 01.12.1958. godine u selu Negrovac, op{tina Glogovac. Zbog delovawa u okviru ilegalne organizacije NPRK, 1985. godine, osu|en je na 7 godina zatvora. U okviru OVK, obavqao je du`nost zamenika komandanta za podru~je Drenice, a kasnije je, u KZK, najpre postavqen za komandanta 6. RTG, a potom za komandanta 1. RTG Drenica. Odgovoran je za formirawe ilegalnih zatvora u selu Likovac, op{tina Srbica, i selu Lapu{tnik, op{tina Glogovac. U ovim zatvorima mu~eni su i ubijani gra|ani srpske, ali i albanske nacionalne zajednice, za koje je OVK sumwala da sara|uju sa MUP-om Srbije. Rukovode}i 6. RTG KZK, do oktobra 2000. godine, naredio je intezivirawe teroristi~kih akcija i zastra{ivawe srpskog stanovni{tva u selu Pasjane, op{tina Gwilane. Tako|e, savetovao je gra|ane albanske nacionalnosti, iz sela Mu~ibaba, Lipovica i Burince, da se organizovano isele u Gwilane, kako bi stvorio {iri prostor za preduzimawe teroristi~kih aktivnosti i prebacivawe oru`ja u Pre{evo, Bujanovac i Medve|u. Za izvo|ewe ovih aktivnosti, formirane su baze pod kontrolom glavnog {taba 6. RTG KZK. Zajedno sa Ramu{om Haradinajem, jedan je od glavnih organizatora trgovine drogom na KiM. Ovu aktivnost sprovodi i sa Ba{kimom Ibrahimijem i Imerom Tahirijem, iz Pre{eva, a deo sredstava dobijenih na ovaj na~in kori{}en je za finansirawe OVBMP. 182

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U bliskim je kontaktima sa biv{om pripadnicom OVK Irfetom Spahiju, nad kojom su, u novembru 2000. godine, pripadnici norve{kog KFOR-a vodili istragu, zbog ume{anosti u nedozvoqenu trgovinu i prostituciju dece i odraslih, kao i u trgovinu decom i qudskim organima. Prilikom pretresa wenog stana, prona|ena su dokumenta koja pripadaju [aqi, a sumwa se da je i on li~no u~estvovao u navedenim aktivnostima Irfete Spahiju.

149. NASER "Ermaq"

(Sadik)

[ATRI,

zvani

Ro|en 23.09.1957. godine u selu Tomance, op{tina Istok. Oktobra 1989. godine, u Istoku, izvr{io je napad na Tomislava Babovi}a, pripadnika RDB, i naneo mu te{ke telesne povrede, nakon ~ega je, ilegalnim kanalima, pobegao u [vedsku, gde je dobio status politi~kog azilanta. Osu|en je, u odsustvu, presudom Okru`nog suda u Pe}i, na kaznu zatvora u trajawu od 12 godina. Pored zna~ajne uloge u animirawu albanske emigracije u zapadnoevropskim zemqama da podr`i teroristi~ke aktivnosti Albanaca na KiM, [atri je, tokom 1997. i 1998. godine, preko Albanije, do{ao na podru~je op{tine De~ani, gde se povezao sa Ramu{om Haradinajem i ukqu~io u organizovawe diverzantskoteroristi~ke obuke pripadnika OVK. U tom periodu, bio je postavqen za komandanta OVK u selu Prilep, op{tina De~ani. Po~etkom 1999. godine, na predlog Haradinaja, imenovan je na funkciju pomo}nika komandanta brigade za pitawe vojne policije, te je u~estvovao u teroristi~kim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ na podru~ju op{tine Istok, kada je, iz zasede, zajedno sa Ziguranom [atrijem, iz sela Tomance, op{tina Istok, ubio policajca Selima Adrovi}a. Nakon povla~ewa srpskih snaga bezbednosti, formirao je ilegalnu teroristi~ku grupu, sa~iwenu od biv{ih pripadnika policije OVK, ~iji je zadatak bio likvidacija i pritisak na nealbansko stanovni{tvo. Ova grupa je izvr{ila vi{e ubistava, 183

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

izme|u ostalih, Mom~ila i Sretene Pumpalovi}, iz Istoka, koji su, pre likvidacije, bili maltretirani i mu~eni. Organizovao je i upravqao zatvorom za zato~ene Srbe i Albance u KP domu "Dubrava", nadomak Istoka.

150. YAFER (Demo) [ATRI Ro|en 10.11. 1949. godine u selu Tomance, op{tina Istok. Kao u~enik sredwe {kole osu|ivan je zbog ekstremnog i separatisti~kog delovawa. Zbog poku{aja organizovawa oru`anog ustanka na KiM, 1975. godine, osu|en je na 8 godina zatvora. Kazna mu je produ`ena za tri i po godine, jer je, u me|uvremenu, izvr{io jo{ jedno krivi~no delo. U februaru 1982. godine, pobegao je iz zatvora i preko Albanije se prebacio u [vajcarsku, gde je dobio status azilanta. [atri je dugi niz godina, iako formalno ~lan DSK, dosledno odr`avao kontakte sa vode}im ekstremistima iz NPRK-a, u~estvuju}i u osmi{qavawu taktike wihovog delovawa, a u javnim nastupima otvoreno se zalagao za agresivne metode, kao {to su diverzije, sabota`e, atentati i sl. Ostvario je ~vrstu vezu sa Bujarom Buko{ijem, koji ga je postavio za ministra za informisawe svoje Vlade u egzilu. Godine 1998., {vajcarska policija je iz [atrijeve kancelarije oduzela kompjuter, diskete i pisanu dokumentaciju i uhapsila dva wegova saradnika, pod optu`bom da su se bavili nedozvoqenom kupovinom oru`ja za OVK. Tokom te, ali i 1999. godine, [atri je organizovao dopremawe tehni~ke opreme na KiM, zbog ~ega je vi{e puta boravio u Albaniji i, ilegalno, na Kosovu i Metohiji. Posle NATO bombardovawa, vratio se na KiM, a na osnovu wegovih instrukcija, prema srpskom stanovni{tvu, primewene su represivne mere, koje su dovele do etni~kog ~i{}ewa u op{tini Istok. Budu}i da se iskompromitovao saradwom sa Bujarom Buko{ijem, jer su obojica optu`eni za zloupotrebu i proneveru oko 8 miliona DEM, {to je deo sredstava koji je 184

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

albanska emigracija iz zapadne Evrope prikupila za potrebe albanskih ekstremista na KiM, nezadovoqan tretmanom koji je imao, posebno od strane Ha{ima Ta}ija, u drugoj polovini 2002. godine, vratio se u [vajcarsku i postao jedan od rukovodilaca Centralnog {taba ilegalne teroristi~ke organizacije "Ideaqi", ~iji se pripadnici postepeno ukqu~uju u strukture KZK.

151. MUSTAFA ([a}ir) [A]IRI, zvani "Komandant [pejtim" Ro|en 25.03.1967. godine u Oraovici, op{tina Pre{evo. Bio je jedan od inicijatora formirawa OVPMB. Kao istaknuti ~lan ove organizacije, [a}iri je, pored sprovo|ewa aktivnosti usmerenih na ilegalno naoru`avawe pripadnika OVPMB, istovremeno u~estvovao u teroristi~kim napadima na organe bezbednosti na podru~ju op{tine Pre{evo. Oktobra 2000. godine, imenovan je za komadanta 113. brigade "Emin Fejzulahu", koja je bila locirana na ovom podru~ju, rukovode}i oru`anim akcijama protiv pripadnika MUP-a Republike Srbije i VJ, sve do maja 2001. godine. Nakon demilitarizacije OVPMB, za potrebe pripadnika ONA, organizovao je prebacivawe dela naoru`awa na teritoriju Makedonije.

152. [A]IR (Ismail) [A]IRI Ro|en 01.09.1964. godine op{tina Pre{evo. u selu Depce,

Kao organizator i inicijator delatnosti ilegalne organizacije "Bajram Curi", [a}iri je, 1982. godine, presudom Okru`nog suda u Vrawu, osu|en na {est godina zatvora, od kojih je ~etiri izdr`ao u zatvoru u Leskovcu.

185

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U`ivao je podr{ku ve}eg broja albanskih ekstremista sa podru~ja KiM i iz inostranstva, a posebno je do{ao do izra`aja za vreme NATO bombardovawa SRJ. U to vreme, imao je direktne kontakte sa liderima OVK Ha{imom Ta}ijem, Ramu{om Haradinajem i drugim teroristi~kim vo|ama. Bio je glavni organizator nabavke oru`ja, municije i lekova, koje je dopremao pripadnicima OVK, i u~esnik u prebacivawu lica albanske narodnosti sa KiM u Republiku Albaniju, gde su obu~avani za vr{ewe teroristi~kih akcija. Nakon ulaska me|unarodnih snaga na KiM, postao je zamenik komandanta 6. RTG KZK za podru~je Gwilana, ali je, nakon {est meseci, smewen odlukom Bernara Ku{nera, tada{weg {efa civilne misije UN na KiM. Jedan je od glavnih organizatora formirawa i delovawa OVPMB, u okviru koje je zagovarao intenzivirawe teroristi~kih aktivnosti na podru~ju op{tina Pre{evo i Bujanovac. Tokom 2000. godine, na podru~ju op{tine Pre{evo, imao je svoju komandnu strukturu, preko koje je realizovao teroristi~ke aktivnosti prema srpskim snagama bezbednosti. U vi{e navrata isticao se svojim ekstremnim nastupima i stavovima, pre svega na sastancima sa predstavnicima me|unarodne zajednice povodom demilitarizacije OVPMB, zbog ~ega je proveo {est meseci u zatvoru, u ameri~koj vojnoj bazi "Bondstil", kod Uro{evca. Ima zna~ajnu ulogu u formirawu nove politi~ke grupacije Albanaca - PDP, koja uglavnom okupqa biv{e pripadnike OVPMB. Trenutno je neprikosnoveni autoritet ekstremne separatisti~ke politike na jugu Srbije, koju ispoqava u okviru Udru`ewa veterana rata biv{e teroristi~ke organizacije OVK, gde obavqa funkciju zamenika predsednika.

186

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

153. ADEM [EHU Biv{i oficir albanske armije, aktivno je u~estvovao u obuci albanskih terorista u kampovima u Albaniji. Po dolasku na KiM, juna 1999. godine, postao je jedan od rukovodilaca OVK u operativnoj zoni Lab, komandant 153. brigade, koja je delovala na podru~ju Golaka i na putnom pravcu Pri{tina Leskovac, odnosno u selima Ka~ikol, Gra{tica, Koli} i dr. Veoma bliske kontakte odr`avao je sa Sejdijem Veseqijem i Rustemom Mustafom, zvanim "Remi", tada komandantom operativne zone Lab. ^lanovi grupe kojom je rukovodio [ehu, ubili su, 31.08.1999. godine, u reonu sela Zebnice, Dragana Peri}a, iz Gra~anice, Sini{u Markovi}a, iz Badovca, i Jovanovi} N., iz Su{ice. Tako|e, ova grupa je otela Milorada Popovi}a, a odgovorna je i za otmice Slavi{e Stevi}a, iz Badovca, i Predraga Miki}a, zvanog "Prota", iz Su{ice. Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma, glavni {tab OVK operativne zone Lab, u kojem se nalazio [ehu, doneo je odluku o formirawu ilegalnih teroristi~kih grupa, zadu`enih za etni~ko ~i{}ewe na podru~ju op{tina Podujevo i Pri{tina. Po~etkom decembra 2000. godine, [ehu se vratio u Albaniju, gde je nastavio sa aktivnostima u okviru FNUA i ANA, kao wegovog vojnog krila.

154. EQBASAN [O[AJ Ro|en 12.12.1963. godine u selu Qeskovac, op{tina Pri{tina. Bio je komandant OVK za sela Posli{te, Bilu{a i Qeskovac, 1998. godine. Li~no je u~estvovao u vi{e akcija likvidacije nealbanskog stanovni{tva, zajedno sa \im{itom Krasni}ijem i Besimom [aqom. Usmene i pismene naloge za likvidaciju srpskog stanovni{tva, 187

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

dobijali su od tzv. Prekog vojnog suda, kojim su rukovodili Sokoq Dobruna, iz \akovice, i Ilijaz Kadoli, iz Suve Reke. U toku obavqawa du`nosti zamenika na~elnika kontraobave{tajne slu`be, a po naredbi svog pretpostavqenog Skendera Beri{e, izvr{io je nekoliko ubistava i proterivawa Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva, kao i kidnapovawa i maltretirawa pripadnika MUP-a Republike Srbije. U~esnik je u masakru, izvr{enom 11.01.2000. godine, nad porodicom Skenderi, u prizrenskom nasequ Tusus.

155. BEKIM (Veseq) [UTI, zvani "Niku" Ro|en 01.05.1976. godine u selu O{qane, op{tina Vu~itrn. Bio je komandant specijalne jedinice OVK pri operativnoj zoni [aqa. Ova jedinica, koja je brojala oko 40 obu~enih pripadnika, po~etkom maja 1999. godine, otela je Qubomira Kne`evi}a, iz Vu~itrna, dopisnika listova "Politika" i "Jedinstvo" iz pomenutog grada. Kne`evi} je odveden u {tab koji se nalazio u selu O{qane, gde je mu~en, a zatim ubijen. Ista grupa je, tako|e u maju 1999. godine, ubila Miroslava Spiri}a, voza~a predsednika SO Vu~itrn, a u junu iste godine, [uti je li~no ubio Milorada Avramovi}a, iz sela O{qane. Posle povla~ewa srpskih snaga bezbednosti, [uti se, sa kompletnom jedinicom, nasilno uselio u 40 srpskih stanova u ju`nom delu Kosovske Mitrovice, a kada su pripadnici UNMIK policije poku{ali da isele jedan broj bespravno useqenih Albanaca, organizovao je pripadnike svoje jedinice, koji su, uz pretwu eksplozivom, spre~ili tu akciju. Godine 2001., zajedno sa Ronaldom Bartetskim, u~estvovao je u ubistvu radnika MUP-a Srbije Aleksandra Petrovi}a, {efa paso{ke slu`be pri kancelariji za vezu sa UNMIK-om u Pri{tini, ali je za ovo ubistvo, poku{aj ubistva i terorizam, osu|en samo nema~ki dr`avqanin, koji je, ina~e, o`ewen sestrom Bekima [utija.

188

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

[uti je izvesno vreme bio anga`ovan kao komandant gardijske jedinice KZK u Pri{tini, a trenutno se nalazi na jednoj od rukovode}ih funkcija u KZK u Kosovskoj Mitrovici.

156. MET (Sefer) [UTI Ro|en 03.10.1944. godine u selu O{qane, op{tina Vu~itrn. Do 1989. godine, bio je radnik Sekretarijata narodne odbrane u Vu~itrnu. Ubrzo nakon formirawa OVK, postao je ~lan Glavnog {taba za operativnu zonu [aqa, zadu`en za obuku novih pripadnika. U~estovao je u otmici i ubistvu Qubomira Kne`evi}a, dopisnika "Politike" iz Vu~itrna, a posledwih dana februara 1999. godine, u ubistvu bra}e Milana i Marka Milo{evi}a, ispred wihove ku}e u selu Buko{. Trenutno je anga`ovan u {tabu 4. RTG KZK u Kosovskoj Mitrovici, u ~inu potpukovnika.

189