U svim vanijim regionima sveta ekonomska kriza se duboko ukorenila izazivajudi masovnu nezaposlenost, uruavanje dravnih programa socijalne

zatite i osiromaenje miliona ljudi. Ekonomska kriza pradena je procesom militarizacije irom sveta, ratom bez granica, koji vode Sjedinjene Amerike Drave i njihovi saveznici iz NATO. Dugi rat Pentagona blisko je povezan sa restruktuiranjem globalne ekonomije. Ovde nije re o usko shvadenoj ekonomskoj krizi ili recesiji. Globalna finansijska arhitektura ima strateke i bezbednosne ciljeve. Zauzvrat, vojna agenda NATO slui da podri modnu poslovnu elitu, koja neumorno podriva funkcionisanje civilinih (izabranih) vlasti. Ova knjiga vodi itaoca kroz hodnike Banke federalnih rezervi i Saveta za spoljne odnose, iza zatvorenih vrata Banke za meunarodna poravnanja, u luksuzne sale korporativnih odbora na Volstritu, gde se rutinski, samo pritiskom na dugme mia na kompjuterskim terminalima, stavljaju u pokret dalekosene finansijske transakcije. Svaki od autora u ovom zborniku zalazi ispod blistave povrine da bi otkrio kompleksnu mreu obmana i iskrivljenih medijskih izvetaja, iji je cilj da prikriju delovanje globalnog ekonomskog sistema i njegovo razorno dejstvo na ivote ljudi. Naa analiza usmerena je na ulogu modnih ekonomskih i politikih aktera u sredini kojom haraju korupcija, finansijske mahinacije i prevara. Uprkos razliitih uvida i taaka gledita predstavljenih u ovoj knjizi, svi autori dolaze do istovetnog zakljuka: oveanstvo je suoeno sa najozbiljnijom ekonomskom i drutvenom krizom u modernoj istoriji. Slom finansijskih trita iz 20082009. bio je posledica institucionalizovane prevare i finansijske manipulacije. Spaavanje banaka obavljeno je po nalogu Volstrita, rezultirajudi u najvedem transferu novanog bogatstva u zabeleenoj istoriji uz istovremeno stvaranje ogromnog i neuklonjivog javnog duga. Zbog opadanja ivotnog standarda irom sveta i naglog pada potronje, meunarodnoj robnoj razmeni preti ogromna opasnost. Platni sistem je u haosu. Zbog pada u broju zaposlenih, poremeden je sistem isplata zarada, to je dovelo do pada tranje neophodnih dobara i usluga. Taj dramatini pad kupovne modi odraava se i na proizvodnju, a posledica je lanano otputanje radnika, zatvaranje proizvodnih pogona i masovna bankrotstva. Tranja je pogoena i zamrzavanjem kredita, to sve doprinosti demobilizaciji ljudskih i materijalnih resursa. Proces ekonomskog opadanja je kumulativan. Pogoene su sve kategorije radne snage. Nema vie plata, krediti se ukidaju a kapitalne investicije su obustavljene. U meuvremenu, u zemljama Zapada drutvena sigurnosna mrea nasleena od drave socijalnih davanja, koja titi nezaposlene u doba ekonomskih nevolja, takoe je u opasnosti. MIT O EKONOMSKOM OPORAVKU Postojanje Velike krize, poput one iz tridesetih godina prolog

veka, iako se priznaje, potiskuje se optim saglasjem da je privreda na putu oporavka. I dok se pria o ekonomskom oporavku, komentatori sa Volstrita uporno i namerno previaju injenicu da finansijski slom ne obuhvata samo jednu slabu taku trite nekretnina. Kriza se zapravo sastoji iz mnogo takvih taaka, od kojih su sve mnogo ozbiljnije nego problemi na tritu nekretnina. I mada se najpoznatiji analitiari uglavnom slau da de do oporavka dodi, una debata vodi se oko toga da li de to biti u slededem kvartalu ove godine, u tredem kvartalu naredne, ili tome slino. Ved poetkom 2010. predvien je oporavak amerike privrede, to je potvreno paljivo sroenom poplavom medijskih dezinformacija. U meuvremenu, socijalne nevolje izazvane rastom nezaposlenosti u Americi paljivo su prikrivene. Ekonomisti bankrotstva tretiraju kao mikroekonomsku pojavu. Medijski izvetaji o bankrotstvima, iako otkrivaju stvarnost sa kojom se na lokalnom nivou suoava jedna ili vie fabrika, ne daju celokupnu sliku o tome ta se dogaa na nivou zemlje ili u svetu. A kada se sva ta istovremena zatvaranja fabrika po gradovima irom zemlje saberu, pojavljuje se sasvim drugaija slika: itavi sektori amerike privrede vie ne postoje. Javnost se i dalje obmanjuje kada su u pitanju uzroci i posledice ekonomske krize, da i ne pominjemo politiku koja treba da je reava. Ljudima se servira zakljuak da privreda ima svoju sopstvenu logiku koja zavisi od slobodnog uzajamnog dejstva trinih snaga, i da modni finansijski akteri, koji povlae konce iz svojih luksuznih kancelarija, nikako nisu mogli uticati na tok ekonomskih zbivanja. Neprestano i kriminalno prisvajanje bogatstva podrava se kao sastavni deo amerikog sna, kao sredstvo irenja dobrobiti ekonomskog rasta. Kako kae Majkl Hadson, ustanovljuje se mit da kad ne bi bilo bogatstva na vrhu, ne bi bilo ni mrvica koje padaju dole. Takvo pogreno shvatanje poslovnog ciklusa spreava uvid u strukturne i istorijske korene globalne ekonomske krize. FINANSIJSKE PREVARE Medijske dezinformacije u velikoj meri slue interesima aice globalnih banaka i institucionalizovanih pekulanata koji koriste to to vladaju finansijskim i robnim tritima da bi nagomilali ogromno bogatstvo. Samu dravu kontrolie korporativni establiment u koji spadaju i pekulanti. U meuvremenu, spasavanje banaka, predstavljeno javnosti kao preduslov ekonomskog oporavka, olakalo je i dalo legitimitet daljem procesu prisvajanja bogatstva. Ogromne koliine novca stiu se kroz manipulacije tritem. Pod imenom deregulacije, finansijski aparat je stvorio sofisticirane instrumente direktne manipulacije i obmane. Imajudi informacije koje drugi nemaju, glavni finansijski akteri, pomodu instrumenata pekulativne trgovine, imaju mogudnost da kretanja na tritu okrenu u svoju korist, da izazovu propast nekog suparnika i naprave haos u privredama zemalja u razvoju. Ti instrumenti manipulacije postali su sastavni deo finansijske arhitekture: oni su ugraeni u sistem. NEUSPEH EKONOMIJE GLAVNOG TOKA Ekonomisti, pogotovo oni na univerzitetima, retko se poduhvataju razmatranja onog to se stvarno dogaa na tritu. Teorijski konstrukti usmereni na

matematike modele odnose se na apstraktni, izmiljeni svet u kome su svi jednaki. Nema teorijskih razlika izmeu radnika, potroaa i korporacija, i svi oni nazivaju se uesnicima u razmeni. U tom izmiljenom svetu ni jedan pojedinac nema ni mod ni sposobnost da utie na trite, niti moe biti ikakvog sukoba izmeu radnika i kapitalista. Poto ne ispituju uzajamno delovanje modnih ekonomskih aktera u privredi stvarnog ivota, oni i ne uoavaju nametanja na tritu, finansijske manipulacije ili prevare. Na univerzitetima se ekonomija ne bavi ni koncentracijom ili centralizacijom ekonomskog odluivanja niti ulogom finansijskih elita, ekonomskih trustovima mozgova, luksuznim salama u kojima zasedaju odbori modnih korporacija. Teorijski konstrukti stoga nisu ni od kakve koristi i ne mogu pomodi razumevanju ekonomske krize. Ekonomska nauka je ideoloki konstrukt koji slui prikrivanju i opravdavanju Novog svetskog poretka. Taj skup dogmatskih postulata slui da podri kapitalizam slobodnog trita poricanjem da postoji drutvena nejednakost i da je pokretaka snaga ovog sistema profit. Uloga modnih ekonomskih aktera i naini na koje oni mogu uticati na finansijska i robna trita nisu teme koja interesuje teoretiare ove discipline. Retko kada se pominje mod manipulacije tritem koja slui za prisvajanje ogromnih koliina novca. A kada se i prizna njeno postojanje, ona se smeta u domen sociologije ili politikih nauka. To znai da priznati ekonomisti retko kada analiziraju politiku i institucionalni okvir iza globalnog ekonomskog sistema, koji se oblikuje poslednjih trideset godina. Iz toga sledi da ekonomija kao disciplina, sa izvesnim izuzetcima, nije artikulisala analizu neophodnu za razumevanje ekonomske krize. U stvari, njeni glavni postulati o slobodnom tritu poriu da kriza uopte i postoji. Fokus neoklasine ekonomije je na ravnotei, poremedenoj ravnotei, na trinim korekcijama ili prilagoavanjima kroz trine mehanizme, to de posluiti da se ekonomija ponovo nae na putu samoodrivog rasta. Globalna politika ekonomija je sistem koji omoguduje bogadenje vrlo malog broja ljudi na raun velike vedine. Globalna ekonomska kriza doprinela je uvedanju drutvene nejednakosti i u mnogim zemljama i meu tim zemljama. U uslovima globalnog kapitalizma rastude siromatvo nije posledica oskudnih ili nedovoljnih ljudskih i materijalnih resursa. Istina je upravo obrnuta: ekonomska depresija obeleena je procesom razdvajanja ljudskih resursa i fizikog kapitala. Uniteni su ljudski ivoti. Ekonomska kriza je duboko ukorenjena. Strukture drutvene nejednakosti namerno su ojaane, dovodedi ne samo do opteg osiromaenja ved i do nestanka srednje i vie srednje klase. Potronja srednje klase, na kojoj se zasniva ovaj nekontrolisani model kapitalistikog razvoja, je takoe u opasnosti. Nekoliko veoma ivih sektora potronje pogoeno je banktorstvima. Srednja klasa na Zapadu ved nekoliko decenija polako gubi svoje materijalno bogatstvo. I dok srednja klasa postoji u teoriji, to je klasa nastala i odravana domadim dugom.

Umesto srednje klase, bogatai sada postaju klasa koja troi, to dovodi do velikog rasta proizvodnje luksuznih roba. Osim toga, sa odumiranjem trita proizvodnih dobara namenjenih srednjoj klasi, dolazi i do sutinske i nepovratne promene u strukturi ekonomskog rasta. Sa nestankom civilne privrede, razvoj amerike vojne privrede, podran budetom koji dostie gotovo jedan bilion dolara, dosegao je nove visine. Dok se berze tresu a recesija napreduje, visoko razvijena industrija oruja, vojni i bezbednosni preduzimai i sve vedi broj najamnikih kompanije (pored ostalih) razvijaju se u punoj snazi. RAT I EKONOMSKA KRIZA Rat je direktno povezan sa osiromaenjem ljudi u samoj Americi i u svetu. Militarizacija i ekonomska kriza su usko povezani. Obezbeivanje dobara i usluga za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba zamenjeno je mainom za ubijanje koju pogoni profit a koja podrava ameriki globalni rat protiv terorizma. Siromani su prinueni da se bore protiv siromanih. Pa ipak, rat donosi bogatstvo vioj klasi, koja kontrolie industriju, vojsku, naftu i bankarstvo. U ratnoj privredi smrt je korisna za posao, siromatvo je korisno za drutvo, a mod je korisna za politiku. Zapadne drave, naroito SAD, troe godinje stotine milijardi dolara na ubijanje nevinih ljudi u dalekim i u siromatvo gurnutim zemljama, dok ljudi u samoj Americi trpe zbog nejednakosti izazvanih siromatvom, klasnim, polnim i rasnim podelama. Otvoreni ekonomski rat, ije su posledice nazaposlenost, siromatvo i bolesti, vodi se preko slobodnog trita. Ljudima je izvuen tepih ispod nogu a njihova kupovna mod je unitena. Poslednjih dvadeset godina globalnog slobodnog trista kotalo je i doslovno zbog siromatva i nematine milione ljudi ivota. Umesto da se pozabave nastupajudom socijalnom katastrofom, vlade zapadnih zemalja, koje slue interesima ekonomskih elita, uvode policijsku dravu po ugledu na Velikog brata, zaduenu da suzbija svaku vrstu opozicije i drutvene opreke. Ekonomska i drutvena kriza svakako nije dostigla svoj vrhunac i itave zemlje, kao na primer Island i Grka, su u opasnosti. Dovoljno je samo pogledati na eskalaciju rata na Srednjem istoku i u centralnoj Aziji, ili pretedi stav Amerike i NATO-a prema Kini, Rusiji i Iranu da bi se videlo do koje mere su rat i privreda usko povezani.

Miel Hosudovski (Michel Chossudovsky) je profesor ekonomije na Univerzitetu Otava, u Otavi, Kanada. Bio je gostujudi profesor na brojnim univerzitetima u Zapadnoj Evropi, Latinskoj Americi i Jugoistonoj Aziji. Radio je i kao savetnik vlada u zemljama u razvoju i kao konsultant u vie meunarodnih organizacija, meu kojima je i Program za razvoj Ujedinjenih nacija. Direktor je i urednik Centra za istraivanje globalizacije, iji je deklarisani cilj zaustavljanje plime globalizacije i onemogudavanje Novog svetskog poretka. Endru Gavin Maral (Andrew Gavin Marshall) je istraiva saradnik Centra za istraivanje globalizacije. Studira politiku ekonomiju i istoriju na univerzitetu Sajmon Frejzer u Vankuveru, Kanada.