UVOD U GRAANSKO I STVARNO PRAVO

Pojam graanskog prava Naziv graansko pravo je nastao prevodom latinskih rei ius civile, koje je vailo samo za rimske graane cives, a ne za strance peregrine. Danas graansko pravo predstavlja porodicu ili familiju vie grana prava u koju spadaju: opti deo graanskog prava, stvarno pravo, nasledno pravo, porodino pravo i obligaciono pravo, koje su zasnovane na slinim naelima. U irem smislu, graansko pravo obuhvata i novorazvijena prava, kao to su trgovinsko, intelektualno, radno pravo i dr. Sinonimi za graansko pravo su: civilno pravo (ius civile), imovinsko pravo (preteno regulie imovinske odnose), privatno pravo (spada u oblast privatnog prava). Izrazi privatno, graansko, imovinsko i civilno pravo upotrebljavaju se u evropskom kontinentalnom pravu. Oni su nepoznati u jednom broju afrikih prava, hindu pravu i erijatskom pravu. U anglosaksonskom pravu ovi izrazi imaju drugaije znaenje. Na engleskom jeziku civilno pravo (civil law) prvenstveno znai moderno rimsko pravo za razliku od opteg prava (common law), koje postoji u engleskom govornom podruju u svetu. Francuzi i Nemci o modernom rimskom pravu govore kao o optem pravu.

Sistematika graanskog prava U pravnoj knjievnosti i zakonodavstvu zemalja koje su prihvatile rimsku pravnu tradiciju istiu se tri glavne sistematike graanskog prava: 1. Instituciona 2. Jusnaturalistika 3. Pandektistika

1. Instituciona sistematika graanskog prava graansko pravo je prema ovoj sistematici razvrstano na: LICA, STVARI i TUBE. Ova sistematika je nastala jo u rimskom pravu, a naziv je dobila po Gajevom udbeniku Institucije, napisanom u 2. veku n.e. Iz Gajevih Institucija ova sistematika je preuzeta u Justinijanove Institucije , a vladala je od 2. do 19. veka. Pod uticajem ove sistematike napisani su Francuski, Austrijski, Srpski graanski zakonik (1844. god.) i niz drugih zakonika. 2. Jusnaturalistika sistematika graanskog prava po ovoj sistematici sve pravne norme i instituti se razvrstavaju od uih ka irim celinama, tj. od prava koje se odnosi na pojedinca (tu spadaju statusno, stvarno i obligaciono pravo), pa do prava koje se odnosi na drutvo (tu spadaju brano i porodino pravo). Ova sistematika nije imala veliki praktini znaaj, a po njoj je napisan Pruski zakonik iz 1794. godine. 3. Pandektistika sistematika graanskog prava ova sistematika deli graansko pravo na: opti deo, stvarno pravo, obligaciono pravo, porodino i nasledno pravo. Opti deo obuhvata graanskopravne norme, kojima su regulisana pitanja od znaaja za vie grana graanskog prava. Stvarno pravo regulie odnose koji nastaju u vezi sa zasnivanjem i vrenjem vlasti na stvari. Obligaciono pravo regulie duniko poverilake odnose, koji nastaju na osnovu: ugovora, prouzrokovanja tete drugom, sticanja bez osnova, poslodavstva bez naloga i jednostrane izjave volje. Porodino pravo regulie porodine i srodnike odnose: brano pravo, roditeljsko pravo i starateljstvo. Nasledno pravo regulie nasleivanje, odnosno prelaz imovine umrlog lica na naslednike. Pandektistiku sistematiku je konano uobliio Savinji u 19. veku, a ona je prihvaena i u naem pravnom sistemu. Po ovoj sistematici napisan je Nemaki i vajcarski graanski zakonik, kao i niz drugih zakonika, koji su nastali pod njihovim uticajem.

Naela regulisanja graanskog prava Pod naelima se podrazumevaju osnovni, zajedniki pravni principi, na kojima se zasniva neka grana prava. Svaka grana pravnog sistema ima svoja naela, tako da pravne norme, tj. pravila koja se donesu u odreenoj grani pravnog sistema imaju svoj osnov u tim naelima. 1. Naelo Autonomije volje Ovo naelo oznaava mogunost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj volji urede svoje odnose, te da slobodno odluuju o vrenju prava koja im pripadaju. Autonomija volje obuhvata: slobodu zasnivanja pravnih poslova i slobodu vrenja prava. Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da zasnuje ili ne zasnuje pravni posao; da bira stranu sa kojom e zasnovati taj posao i da, eventualno sa drugom stranom (ako se zakljuuje ugovor ili drugi dvostrani pravni posao) odredi sadrinu pravnog posla. Sloboda vrenja prava predstavlja ovlaenje subjekta da o vrenju ili nevrenju prava, nainu vrenja prava, raspolaganju pravima i njihovoj zatiti odluuje po svojoj volji. Autonomija volje je dola do izraaja u evropskoj filozofiji prirodnog prava, krajem 18. veka, a njen istaknuti predstavnik je an ak Ruso. Ovo naelo proizilazi iz injenice da je graansko pravo preteno regulisano dispozitivnim normama (to su pravne norme koje stranke mogu svojom voljom menjati, za razliku od kogentnih pravnih normi, koje to ne dozvoljavaju). Autonomija volje je ograniena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima (l. 49 Zakona o obligacionim odnosima). 2. Naelo Ravnopravnosti strana Ovo naelo podrazumeva da se svi uesnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak poloaj, pri emu volja jedne strane nije potinjena volji druge strane. Fizika i pravna lica, kao uesnici imovinsko pravnog odnosa, su jednaka u svim pravnim situacijama. Ekonomski slabiju stranu, bez obzira na to da li je to fiziko ili pravno lice, ZOO titi svojim odredbama, koje onemoguavaju diktat jae strane (npr. zelenaki ugovori). Veina prava koja su zajemena za domae dravljane pripadaju i strancima, ali za ova lica postoje odreena ogranienja, kao npr. :

za strance u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima (ako obavljaju delatnost u Srbiji, ako su im nepokretnosti potrebne za obavljanje te delatnosti i postoji uzajamnost, tj. reciprocitet); za strance u pogledu nasleivanja (imaju isti nasledni poloaj kao i domai dravljani, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno). 3. Naelo prenosivosti imovinskih prava Po pravilu, imovinska prava su prenosiva, s obzirom da nisu vezana za linost. Zato titular ili vlasnik nekog prava moe to pravo svojom voljom preneti na drugo lice ili ga ustupiti. Neka imovinska prava su neprenosiva. Tu spadaju:

plodouivanje (ususfructus) neprenosivo je jer je vezano za linost (traje do smrti plodouivaoca, ako pre toga nije prestalo na nain odreen ugovorom ili zakonom); zakonsko izdravanje neprenosivo je zato to je vezano za odreeno lice (npr. izmeu branih drugova, roditelja i dece i drugih srodnika); pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja (materijalna teta) samo dospeli iznosi ove naknade tete mogu se prenositi na drugo lice, ako je iznos odreen pisanom sporazumom strana ili pravosnanom sudskom odlukom. U razvijenim antikim i srednjevekovnim dravama imovina je vrsto vezivana za fiziko lice, pa je dunik odgovarao ne samo svojom imovinom, ve ako nema imovine i svojom linou (to je personalna egzekucija). Izvrenje na linosti dunika je naputeno u 19. veku i zamenjeno izvrenjem na imovini dunika (to je realna egzekucija). 4. Naelo imovinske sankcije (realna egzekucija) Imovinska sankcija oznaava odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze (ona pogaa imovinu odgovornog lica). Imovinska sankcija je nastala tek u savremenoj civilizaciji, tj. sve do 19. veka sankcija zbog neispunjenja obaveze dunika sprovodila se na njegovoj linosti. Zakonom su odreeni delovi imovine dunika, koji ne mogu biti predmet izvrenja, u cilju elementarne zatite dunika i njegove porodice.

5.Naelo zatite na privatni zahtev

Iz naela autonomije volje prozilazi i naelo pruanja zatite na privatni zahtev titulara tog prava. Zatita imovinskog prava najee se ostvaruje u sudskom, parninom i vanparninom postupku. Izuzetno, postupak zatite pred sudom se pokree i po slubenoj dunosti (npr. organ starateljstva za izdravanje maloletnog deteta, postupak raspravljanja zaostavtine itd.). 6.Naelo o dispozitivnosti normi Veina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera, to znai da ih strane u konkretnom pravnom odnosu mogu menjati svojom voljom. Ovo naelo je najvie zastupljeno u obligacionom pravu. Postoje odstupanja, tako da su neke norme imperativne prirode. Npr. lan 364 ZOO propisuje da se pravnim poslom ne moe odrediti due ili krae vreme zastarelosti, od onog predvienog zakonom. Takoe, za zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti, odreena je posebna zakonska forma, kao bitan uslov za njegovu punovanost.

Izvori graanskog prava Izraz izvor prava najee se upotrebljava u dva osnovna znaenja: u materijalnom smislu (podrazumeva se uzrok, odnosi i dogaaji koji stvaraju pravo); u formalnom smislu (podrazumevaju se oblici, odnosno pravni akti u kojima se pravo ispoljava).

1. Ustav kao izvor graanskog prava Ustav je najvii pravni akt svake zemlje. Ustavne norme daju opti okvir za regulisanje graanskopravne materije. One garantuju pojedina graanska prava, odreuju uslove pod kojima se ta prava mogu ograniiti i jeme pravo na graanskopravnu zatitu. Na primer, za stvarno pravo su relevantne ustavne norme, kojima se garantuje pravo svojine, za nasledno pravo su znaajne odredbe, kojima se jemi pravo nasleivanja itd.

2. Zakon kao izvor graanskog prava Zakon je osnovni izvor graanskog prava u zemljama evropskog kontinentalnog tipa. Kodifikacija je zakonski akt, koji potpuno i sistematski regulie sva vanija pitanja jedne oblasti, tj. kodifikacija graanskog prava znai da su sva pitanja iz oblasti graanskog prava ureena jednim zakonskim aktom. Vanije kodifikacije su: Hamurabijev zakonik je najvaniji pravni tekst starog istoka i najbolje ouvani pravni spomenik drevne Mesopotamije; Corpus Iuris Civilis Pruski graanski zakonik iz 1794. je sadrao preko 19.000 paragrafa, koji su regulisali privatno i javno pravo, a ostao je na snazi do 1900. godine odnosno do stupanja na snagu Nemakog graanskog zakonika; Francuski graanski zakonik iz 1804. veliku zaslugu za njegovo donoenje ima Napoleon, mada je njegov uticaj na sadrinu zakonika neznatan. Ovaj zakonik je, uprkos brojnim izmenama i dopunama jo uvek na snazi u Francuskoj. Znaajan je zbog toga to naputa kolektivnu svojinu i titi individualnu svojinu, kao neprikosnoveno pravo; Austrijski graanski zakonik iz 1811. ovaj zakonik je vaio u svim zemljama Habzburke monarhije, kao i u nekim delovima Kraljevine Jugoslavije koji su prethodno bili u sastavu Austro Ugarske; vajcarski graanski zakonik iz 1912. je delo Eugena Hubera, profesora vajcarskog privatnog prava, koje ima 970 lanova, i u kome je usvojena pandektistika sistematika; Nemaki graanski zakonik iz 1896. poiva na naelima buroaskog liberalnog drutva u koje nisu prodrla naela socijalne drave. Ovaj zakonik je bio inspiracija za Valtazara Bogiia prilikom stvaranja Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru; Srpski graanski zakonik iz 1844. je u stvari skraeni prevod Austrijskog graanskog zakonika. Austrijski graanski zakonik ima 1.500 paragrafa, a na 950, koji su nastali skraivanjem teksta AGZ. U SGZ je prihvaena istitucionalna sistematika.

Ovaj zakonik je u oblasti naslednog i porodinog prava preuzeo srpska obiajna prava npr. u porodinom pravu se priznaje samo crkveni brak, a udata ena je delimino poslovno sposobna i samo izuzetno je mogla da nasledi mua (ako iza njega nema naslednika ni iz 10. naslednog kolena); Opti imovinski zakonik za Crnu Goru iz 1888. Valtazar Bogii je posle prouavanja obimne prikupljene grae ocenio da nisu sazreli uslovi da se u Crnoj Gori kodifikuje celokupno graansko pravo, ve samo imovinsko, koje bi obuhvatalo stvarno i obligaciono pravo. Ovaj zakonik je preveden na pet jezika, a u pravnoj nauci je ocenjen kao remek delo pravnog zakonodavstva. U naem vaeem pravu, graansko pravo nije kodifikovano, ve je materija regulisana veim brojem propisa, tj. postoji tzv. parcijalna kodifikacija. Po pravilu, svaka grana graanskog prava je pokrivena jednim osnovnim tzv. sistemskim zakonom i veim brojem prateih zakona: Oblast stvarnog prava Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa iz 1980. godine (izmene i dopune 1990. i 1996. godine); Oblast obligacionog prava Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine (izmene i dopune 1985, 1989 i 1993. godine); Oblast naslednog prava Zakon o nasleivanju iz 1995. godine; Oblast porodinog prava Porodini zakon iz 2005. godine.

Ratifikovani meunarodni ugovori kao izvor graanskog prava To su sporazumi, koje u pisanom obliku zakljuuje drava sa jednom ili vie zemalja, odnosno sa jednom ili vie meunarodnih organizacija. Meunarodne ugovore zakljuuje Vlada, koja ih zatim podnosi Narodnoj skuptini na potvrivanje (Zakon o ratifikaciji). Ovi ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.

Podzakonski akti kao izvor graanskog prava

Podzakonski akti su opti akti, nii od zakona, kao to su: uredbe, odluke, naredbe, uputstva itd. , pomou kojih se razrauju zakonske norme i stvaraju uslovi za potpuniju primenu zakona. Ovi akti, po pravilu, imaju instrumentalnu funkciju, a izuzetak ine oni podzakonski akti, kojima se izvorno stiu odreena graanska prava i obaveze npr. Uputstvo Vlade FNRJ o postupku sa naenim stvarima iz 1949. godine ili npr. kada se u sluaju ratnog stanja podzakonskim aktima mogu ograniiti pojedina graanska prava. 4. Pravna pravila iz ranije vaeih zakona Mogu se primeniti pravna pravila iz graanskih zakonika, koji su vaili na podruju prve Jugoslavije (SGZ iz 1844. godine, AGZ iz 1811. godine i OIZCG iz 1888. godine), na osnovu ovlaenja iz Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, pod sledeim uslovima: da odreeni graanskopravni institut nije ureen pozitivnim pravom; da je taj institut sadran u graanskom zakoniku, koji je izgubio pravnu snagu; da taj institut nije protivan Ustavu Republike Srbije, zakonima i ostalim veeim propisima Srbije. 5. Obiaj kao izvor graanskog prava Obiaj je opte pravilo, koje je nastalo dugotrajnim ponavljanjem nekog ponaanja u istovrsnim situacijama, koje su pripadnici odreene zajednice prihvatili kao merodavno za ubudue. Obiaj stie pravnu obaveznost na osnovu zakona tako to obiajno pravilo moe da bude ugraeno u zakon ili da zakon upuuje na njega.

6. Uzanse Uzanse se mogu definisati kao kodifikovani poslovni obiaji, koji su sakupljeni, sistematizovani i objavljeni od strane tela, koje je ovlaeno za te poslove. Dele se na opte (koje vae za sve grane privrede) i posebne (koje vae za odreenu privrednu

granu). Kod nas postoje Opte uzanse za promet robom, koje je 1954. godine donela tadanja Glavna dravna arbitraa i vei broj posebnih uzansi. Opte uzanse za promet robom su vaile ne samo za kupovinu i prodaju robe, ve i za ostale poslove prometa robom (kao npr. zamena robe, poslovi posrednitva, zastupnitva, prevoza, uskladitenja, osiguranja i dr.). Odredbe optih uzansi su uglavnom dispozitivnog karaktera, to znai da se primenjuju kad su strane pristale na njihovu primenu, a neke su imperativne i one reguliu obligacione odnose u odsustvu normi pozitivnog prava. Tako npr. imperativna je uzansa 187, koja odreuje da se plaanje vri u domaoj valuti. Do donoenja ZOO vaila je pretpostavka da su privredni subjekti preutno prihvatili uzansna pravila ukoliko nisu ugovorom iskljuili njihovu primenu. Nakon donoenja ZOO uzanse se primenjuju: ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu, u pogledu situacija koje su ureene dispozitivnim normama ZOO; ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, ali samo u pogledu onih situacija koje uopte nisu regulisane ZOO; ne mogu se primeniti uzanse koje su suprotne imperativnim normama i aktuelnim dobrim poslovnim obiajima.

6. Opti uslovi poslovanja kao izvor graanskog prava Opti uslovi poslovanja predstavljaju skup pravila, sadranih u ugovoru ili aktu izvan njega, koja su prethodno pripremljena u pismenom obliku od jedne strane, a koja su izvor ovlaenja i obaveza za obe strane. Opti uslovi poslovanja se mogu unapred pripremiti od jedne strane na formularu ili obrascu, pa se takvi ugovori nazivaju formularni. Opti uslovi ubrzavaju zakljuenje ugovora, jer ih priprema samo jedna strana, dok ih druga strana u celosti moe prihvatiti ili predloiti njihove izmene i dopune. Opti uslovi poslovanja obavezuju ugovornu stranu ako su joj oni bili poznati ili su joj morali biti poznati u trenutku zakljuenja ugovora. Sudska praksa i pravna nauka kao izvor graanskog prava

Sudsku praksu predstavljaju odluke sudova (presude, reenja), koje su se, u istovrsnim sluajevima ustalile tako da ih jedinstveno primenjuju svi nadleni sudovi. U naem pravu sudska praksa nije formalni izvor prava, jer sudovi sude na osnovu ustava, zakona, meunarodnih ugovora i propisa donetih na osnovu zakona. Pravna nauka predstavlja pisana saznanja do kojih su doli pravni pisci primenom naune metodologije u monografijama, udbenicima, lancima i drugim radovima. Tako se npr. u radovima pravnih pisaca, kombinacijom vie naunih metoda tumae nejasne zakonske odredbe, kritiki ispituju vaea zakonska reenja i predlae njihova izmena i dopuna. Savremeni pravni sistemi, ukljuujui i nae pravo, pravnu nauku, uglavnom, ne ubrajaju u izvore prava. Ni sudska praksa, ni pravna nauka nisu formalan izvor graanskog prava, mada imaju veliki znaaj u praksi. 7. Tendencije u pogledu izvora graanskog prava pripreme za donoenje Graanskog zakonika (kodifikacija graanskog prava u naem sistemu); radna verzija Nacrta Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima Republike Srbije; preispitivanje tradicionalnog stava u zemljama evropsko kontinentalnog tipa u kojima sudska praksa nije formalan izvor graanskog prava kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i Suda pravde Evropskih zajednica u Liksemburgu.

Subjekti imovinskopravnog odnosa Pojam subjekta Subjekti (personae) imovinskog odnosa su imaoci pravne sposobnosti. Tu spadaju fizika i pravna lica.

10

Fizika lica Fiziko lice je svaki iv ovek, tj. ljudsko bie, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost. Pravna sposobnost je mogunost subjekta da ima prava i obaveze (npr. da ima neko apsolutno pravo, kao to je pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo itd.).

Sticanje pravne sposobnosti fizikih lica Fiziko lice stie pravnu sposobnost roenjem, a gubi je smru. Izuzetno, polazi se od fikcije da se zaeto dete smatra roenim ako je to u njegovom interesu. Trenutkom roenja se smatra trenutak odvajanja od majinog tela, pod uslovom da dete daje znake ivota.

Prestanak pravne sposobnosti fizikog lica Pravna sposobnost fizikih lica najee prestaje njihovom faktikom (telesnom) smru. Pravna sposobnost moe prestati i proglaenjem nestalog lica za umrlo u odgovarajuem sudskom postupku. Za umrlo se moe oglasiti nestalo lice u sledeim sluajevima: lice o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za poslednjih pet godina, a koje je navrilo 70 godina; o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti a okolnosti pod kojima je nestalo ine verovatnim da vie nije u ivotu; ako je nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu i sl. a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za est meseci od dana prestanka opasnosti; ako je nestalo u toku rata, a o njegovom ivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava.

11

Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice ili tuilac mesno nadlean osnovnom sudu. Poslovna sposobnost fizikih lica Poslovna sposobnost je mogunost fizikog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Pretpostavka za nastanak poslovne sposobnosti je postojanje pravne sposobnosti. Dok pravnu sposobnost fiziko lice stie roenjem, poslovnu sposobnost stie znatno kasnije. Sticanje poslovne sposobnosti fizikih lica Potpunu poslovnu sposobnost fizika lica stiu kada postanu punoletna, tj. sa navrenih 18 godina i zakljuenjem braka, po dozvoli suda, sa navrenih 16 godina ivota (sticanje poslovne sposobnosti emancipacijom), pod uslovom da su i duevno i telesno zdrava. Stepenovanje poslovne sposobnosti fizikih lica 1. Potpuno poslovno sposobna fizika lica to su ona lica, koja su napunila 18 godina, pod uslovom da su sposobna za rasuivanje. Poslovnu sposobnost fiziko lice moe stei i pre punoletstva u sluaju emancipacije, kada sud u vanparninom postupku, maloletnom licu koje je navrilo 16 godina ivota dozvoli zakljuenje braka. Ovo je mogue, ako su ispunjeni sledei uslovi: da je maloletno lice navrilo 16 godina, da je postalo roditelj i da je dostiglo telesnu i duevnu zrelost. Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti fizikog lica; 2. Potpuno poslovno nesposobna fizika lica to su ona lica, koja nisu navrila 14 godina (mlai maloletnik), kao i lica koja su navrila 18 godina, ali su potpuno liena poslovne sposobnosti zbog bolesti ili smetnji u psihofizikom razvoju. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica, osim onih poslova koje ono moe preduzimati (a to su poslovi kojima pribavlja iskljuivo prava npr. primilo je poklon, poslovi kojima ne stie ni prava ni obaveze i poslovi malog znaaja, kao npr. kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, kupovina karata za bioskop, autobus i sl.) su nitavi; 3. Ogranieno poslovno sposobna fizika lica to su ona lica, koja su navrila 14, a nisu 18 godina ivota. Ova lica mogu preduzimati poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Ogranieno poslovno sposobna su i ona lica koja su punoletna, ali su delimino liena poslovne sposobnosti u sudskom postupku (zbog bolesti ili smetnji u psihofizikom razvoju, kao i drugih razloga zbog kojih ugroavaju svoja prava i interese, kao i drugih lica), tako da sud reenjem u vanparninom postupku odreuje i krug poslova, koje ova lica mogu samostalno, odnosno nesamostalno obavljati.

12

Deliktna sposobnost fizikih lica Deliktna sposobnost fizikog lica je mogunost fizikog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu. Stie se sa navrenih 14 godina ivota, pod uslovom da je lice sposobno za rasuivanje. Do 7. godine ivota dete je potpuno deliktno nesposobno. Lice od 7. do 14. godine ivota je delimino deliktno sposobno (odgovara ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bilo sposobno za rasuivanje). Atributi fizikih lica Najvaniji atributi fizikog lica su ime, prebivalite i boravite i dravljanstvo. Njima se vri individualizacija fizikih lica. 1. Lino ime je naziv fizikog lica, na osnovu koga se ono blie konkretizuje. Stie se upisom u matine knjige roenih, a sastoji se od imena i prezimena. Lino ime deteta odreuju roditelji, koji imaju pravo da ime upiu i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. Roditelji ne mogu dati pogrdno ime detetu, kojim bi se vreao moral ili obiaj sredine. Prezime deteta se odreuje prema prezimenu jednog ili oba roditelja, a suprunici prilikom zakljuenja braka se mogu sporazumeti da svako od njih zadri svoje prezime, da uzme prezime drugog suprunika ili da svom prezimenu doda prezime drugog suprunika. Fiziko lice koje je navrilo 15 godina i sposobno je za rasuivanje, ima pravo da promeni lino ime. 2. Dravljanstvo je javnopravni odnos izmeu suverene drave i pojedinca, na osnovu koga on ima prema dravi odreene obaveze, ali i odreena prava. Fizika lica koja nisu domai dravljani su stranci (imaju dravljanstvo druge drave) ili apatridi (oni nemaju dravljanstvo nijedne postojee drave). U naem pravu je sticanje i prestanak dravljanstva regulisano Zakonom o dravljanstvu republike Srbije. Ono se stie poreklom, roenjem na teritoriji republike Srbije, prijemom ili po meunarodnim ugovorima. 3. prebivalite i boravite je mesto u koje se odreeno lice nastani da u njemu stalno ivi, a boravite je mesto u kome se jedno lice privremeno zadrava bez namere da tu trajno ostane. Prijavljivanje i odjavljivanje prebivalita i boravita regulisano je Zakonom o prebivalitu i boravitu graana. Fiziko lice moe imati jedno prebivalite.

Pravno lice

13

Pojam pravnog lica Pravno lice je organizovani skup ljudi, koji poseduje svoju posebnu imovinu radi ostvarenja nekog drutveno doputenog cilja i kojem pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava, tj. sposobnost da bude nosilac prava, obaveza i odgovornosti. Iako je rimsko pravo znalo za pojam pravnog lica (municipijumi, tj. gradovi i naselja u rimskom carstvu su imali obeleja pravnog lica, kao i udruenja zanatlija ili pogrebna drutva), o njima ipak nije stvorilo pravnu teoriju. Pravna teorija o pravnim licima je delo srednjeg veka i modernog doba. Teoriju o pravnim licima su uobliili glosatori u srednjem veku, koji su polazili prvenstveno od shvatanja katolike crkve. Po tom shvatanju, Bog i sveci su priznavani za pravne subjekte, koji su se razlikovali od svojih vernika, svetenstva, pa ak i Isusa Hrista. Osnovna obeleja pravnog lica Organizacija ima svojstvo pravnog lica, samo ako ima sledea osnovna obeleja: da je ureena pravilima pravno lice moe nastati samo na osnovu prethodno usvojenog osnivakog akta, koji odreuje naziv, sedite i organe pravnog lica, njegovu delatnost, prestanak itd; da ima organe organi pravnog lica su fizika lica, ije izjave volje direktno proizvode dejstvo za pravno lice. Nekada je samo jedno fiziko lice organ pravnog lica, ali se ee pojavljuje vei broj fizikih lica; da tei ostvarenju dozvoljenog cilja pravno lice se moe osnovati samo radi postizanja dozvoljenog cilja, koji mora biti naveden u osnivakom aktu; da ima imovinu pravno lice moe nastati samo ako ima odreenu imovinu, koja je namenjena ostvarivanju postavljenih ciljeva. To moe biti imovina koja se sastoji od stvarnih prava (pravo svojine na zgradama, zemljitu itd.), obligacionih prava (potraivanje iz hartija od vrednosti), intelektualne svojine (npr. pravo na patent) i autorskog prava; da se moe identifikovati u pravnom prometu identitet pravnog lica odreuje ime, dravljanstvo i njegovo sedite. Ime pravnog lica je utvreno osnivakim aktom i upisuje se u Registru pravnih lica, sedite je mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu pravno lice nalazi ili se iz njega upravlja poslovanjem, a dravljanstvo pravnog lica je njegova veza sa dravom; da je postalo subjekt prava i steklo pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost.

14

Postanak pravnog lica kao subjekta prava Jedna organizacija moe postati pravno lice ako to predviaju propisi, tj. osnivai ne mogu svojom slobodnom voljom nekoj organizaciji odrediti svojstvo pravnog lica. Pravno lice nastaje momentom prijave nadlenom dravnom organu, a nain na koji ono moe nastati nije jednoobrazan. Pravna lica mogu postati subjekti prava na sledee naine: na osnovu sistema koncesije odobrenja ovde je posebno naglaena uloga dravnog organa, koji ceni celishodnost osnivanja pravnog lica, pre nego to odobri njegov nastanak (primenjuje se naroito kod osnivanja zadubina i fondacija); po normativnom sistemu propisima se utvruju pretpostavke, koje se moraju ostvariti da bi odreena organizacija postala pravno lice. Nakon ispunjenja tih pretpostavki, dravni organ je u obavezi da donese akt, na osnovu koga jedna organizacija postaje pravno lice (npr. ovaj sistem vai za veinu privrednih drutava i zadruge); prema sisitemu osnivakog akta propisom se odreuje da pojedinano navedena organizacija ima svojstvo pravnog lica ili da sve organizacije, koje ispune odreene pretpostavke imaju svojstvo pravnog lica (npr. optine ili stambena zgrada u poslovima koji se odnose na njeno odravanje i korienje).

Postanak pravnog lica u naem pravnom sistemu U naem pravnom sistemu prihvaen je normativni sistem, s tim da je nastanak pravnog lica vezan za njegov upis u posebne registre. Pravna sposobnost pravnog lica Pojam i sticanje Pod pravnom sposobnou pravnog lica se podrazumeva njegova mogunost da ima prava i obaveze. Pravno lice moe stei samo ona prava i obaveze koja su zakonom, aktom o osnivanju, odnosno statutom odreeni kao delatnost, radi ostvarenja odreenog dozvoljenog cilja. Poslovna sposobnost pravnog lica Poslovna sposobnost pravnog lica je sposobnost da izjavama volje svojih organa (fizikih lica), koji dejstvuju prema tom licu zasniva, menja i gasi prava i obaveze, tj. pravne poslove. Deliktna sposobnost pravnog lica

15

Deliktna sposobnost je mogunost pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu. Pravno lice moe da odgovara za tetu po principu subjektivne odgovornosti (na osnovu krivice) i po principu objektivne odgovornosti (za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti). Podela pravnih lica Pravna lica se mogu podeliti na razliite naine: 1. S obzirom na pravnu prirodu: udruenja (korporacije); ustanove; 2. S obzirom na cilj koji ele postii: profitna; neprofitna;

3. S obzirom na oblik svojine: jednosvojinska; meovita.

Udruenja Udruenje je organizacija odreenog broja fizikih lica, tj. lanova koji ga ine, koje je osnovano radi ostvarenja nekog zajednikog cilja. lanovi udruenja odreuju nain njegovog rada, oni mogu promeniti cilj udruenja ili doneti odluku o prestanku postojanja udruenja. Postoje dve podele udruenja: s obzirom na povezanost izmeu lanova udruenja meusobno i lanova i udruenja po ovom kriterijumu udruenja se dele na korporacije i lina udruenja. Korporacije su organizacije dva ili vie fizikih lica, koja nisu meusobno, a ni sa udruenjem vrsto lino vezani, to se odreuje ugovorom ili statutom. Zato smrt fizikog lica ili njegovo istupanje iz udruenja nema za posledicu prestanak udruenja. Svojstvo korporacije imaju: akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou, kao i politike stranke, udruenja graana, optine, sindikati, zadruge, ali i verske zajednice. Lina udruenja se odlikuju vrstom linom vezom izmeu lanova meusobno i udruenja i njegovih lanova. Ono nastaje na osnovu ugovora svih lica koja ga

16

osnivaju, a pravo na upravljanje imaju svi lanovi udruenja. Odluke se donose jednoglasno, a svaki lan solidarno odgovara i svojom imovinom za obaveze linog udruenja. Karakter linog udruenja imaju ortako drutvo i komanditno drutvo; s obzirom na broj lanova postoje vielana i jednolana udruenja. Vielano udruenje mogu osnovati najmanje dva osnivaa, osim kada je zakonom odreeno da udruenje moe osnovati vei broj lanova Tako npr. omladinsku zadrugu moe osnovati najmanje 100 omladinaca, a drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova Jednolano udruenje se sastoji od jednog lana, koji je jedini imalac prava i obaveza drutva. To moe biti akcionarsko drutvo, koje se osniva bez javnog upisa akcija, kao i drutvo sa ogranienom odgovornou;

Ustanove Ustanova je za razliku od udruenja, manje vezana za fizika lica i postoji nezavisno od njih. Ona deluje u interesu korisnika. Ustanova nema lanove u svom sastavu, ve zaposlene (uesnike), koji ostvaruju cilj, koji je postavio osniva. Postavljene ciljeve uesnici ustanove ostvaruju iz imovine koja je za to nepovratno namenjena, za razliku od uesnika udruenja, koji postiu individualne ciljeve koristei se imovinom udruenja. Ustanove se mogu podeliti na zadubine i druge ustanove. Zadubina je pravno lice, koje se zasniva na imovini koju je osniva odredio da slui postizanju unapred odreenih opte korisnih ciljeva (npr. pomaganju stvaralatva i ostvarivanju humanitarnih ciljeva). U naem pravnom ivotu vei znaaj imaju druge ustanove, kao npr. dravne radio televizijske ustanove, dravne biblioteke, bolnice, dravni instituti, muzeji, fakulteti, od kojih veina stie prihode naplatom pretplate, ulaznica, participacija i sl. Nasuprot tome, zadubine po pravilu ne naplauju svoje usluge, jer se osnivaju radi pomaganja stvaralatva i ostvarivanja humanitarnih ciljeva, a iako ih naplauju, njihova cena je mnogo manja od trine. Profitna pravna lica Profitno pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobiti, tj. profita. Ovakva delatnost pravnog lica se ispoljava u proizvodnji i prometu robe, vrenju usluga na tritu, u osiguranju, bankarskim poslovima, kao i u neprivrednim delatnostima, kao to su kultura, obrazovanje, zdravstvena zatita, a koje se obavljaju u privatnim muzejima, privatnim kolama i fakultetima, privatnim bolnicama itd. Neprofitna pravna lica Neprofitno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja nekih drugih ciljeva, a ne dobiti. Tu spadaju dravne zdravstvene ustanove (domovi zdravlja, bolnice, kliniki centri), dravna radio televizija, dravni muzeji, fakulteti, kao i zadruge, koje nemaju za cilj ostvarivanje dobiti za svoje lanove, kao to su stambene, tedno kreditne i potroake zadruge.

17

Jednosvojinska pravna lica Jednosvojinska pravna lica su ona ija se sredstva nalaze u jednom svojinskom reimu. To znai da kada su sve stvari pravnog lica (zgrade, zemljite, maine i alati, sirovine, proizvodi itd.) u privatnoj, zadrunoj, drutvenoj ili dravnoj svojini onda pravno lice ima jedan oblik svojine. Meovita pravna lica Meovito pravno lice je ono za koje vae dva ili vie svojinsko pravna reima. To znai da ukoliko na stvarima pravnog lica postoje najmanje dva razliita titulara (npr. privatno i dravno pravno lice) onda pravno lice ima vie oblika svojine, zbog ega se naziva meovito ili viesvojinsko. Pravne injenice Pravne injenice su one koje proizvode odreena pravna dejstva, kao to su nastanak, prenos, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava. injenica od koje zavisi nastanak, promena ili prestanak subjektivnog imovinskog prava oznaava se kao imovinsko pravna injenica. Kad pravni poredak za izvesne injenice vezuje odreene posledice, on predvia i organ koji e utvrditi te injenice (npr. injenicu smrti, roenja itd.). Vrste pravnih injenice dogaaji i radnje injenice se mogu podeliti po raznim merilima. Jedna od podela je na unutranje i spoljanje. Unutranje injenice nastaju u ovekovom umu (tj. u njegovom unutranjem ivotu), dok se spoljne injenice uoavaju u spoljanjem svetu.

Najznaajnija podela injenica je na prirodne dogaaje i radnje. Prirodni dogaaji su one pravne injenice koje nastaju delovanjem prirodnih zakona, nezavisno od ljudske volje i svesti, a ije nastupanje proizvodi odreeno pravno dejstvo (npr. roenje stie se pravna sposobnost, uzrast stie se poslovna, deliktna sposobnost, smrt gubi se pravna, poslovna sposobnost itd.). Radnje su voljne pravne injenice, koje proizvode odreeno dejstvo. To je ostvarivanje volje oveka u pravnom svetu. Mogu biti dozvoljene i nedozvoljene. Na osnovu dozvoljenih radnji nastaje pravni posao ili se vri pravo (ovlaenje). Nedozvoljene radnje (delikti) stvaraju obavezu naknade tete oteenom.

18

Za pravne injenice od znaaja su: 1. Pravne pretpostavke to su one pravne injenice za koje pravna norma u odreenim situacijama uzima da postoje, odnosno ne postoje, bez dokazivanja. One se dele na oborive (moe se suprotno dokazivati od onog to se normom pretpostavlja npr. ocem deteta roenog u braku smatra se mu majke deteta, ali on ovu pretpostavku moe obarati podnoenjem tube radi osporavanja oinstva) i neoborive (ne moe se suprotno dokazivati od onoga to pravna norma pretpostavlja npr. nije dozvoljeno dokazivati da je punovaan neki pravni posao koji je preduzelo lice lieno poslovne sposobnosti ili nije doputeno dokazivati da je dete mlae od 7 godina deliktno sposobno); 2. Pravne fikcije to su takve pravne injenice kod kojih se uzima da neto postoji, odnosno ne postoji, iako je oigledno suprotno. Tako se smatra da je zaeto dete roeno, ako je to u njegovom interesu. Pravne fikcije se ne mogu obarati (po tome se razlikuju od pravnih pretpostavki, koje mogu biti oborive); 3. Via sila (vis maior) to je neizvesna okolnost koja se nije mogla predvideti, a i da se mogla predvideti, nije se mogla spreiti. Tu spadaju potres, poplava, oluja, poar, grom, upad neprijatelja, brodolom i druge prirodne katastrofe. Bitno obeleje vie sile je nesavladivost (ak i kad se dogaaj mogao predvideti); 4. Sluaj (casus) je nepredvidiv dogaaj koji bi se, da se mogao predvideti, mogao spreiti. Bitno obeleje sluaja je nepredvidivost. ZOO izriito pominje i razlikuje viu silu i sluaj. U graanskom pravu via sila i sluaj deluju na graanskopravnu odgovornost (ugovornu i deliktnu).

Subjektivna imovinska prava Subjektivno graansko pravo je ovlaenje titulara graanskog prava na odreeno ponaanje, koje mu pravni poredak priznaje i obezbeuje pravnu zatitu. Subjektivno pravo jednog pravnog subjekta i obaveza drugog ili neodreenog broja lica ine pravni odnos. Pravni odnos nastaje povodom objekata graanskog prava, a to su stvari, ljudske radnje, lina dobra i intelektualna dobra.

19

Subjektivno pravo i srodni pojmovi Pravna mo, pravno stanje i pravni status su instituti, koji su srodni sa subjektivnim pravom. Pravna mo je mogunost subjekta prava, predviena zakonom ili pravnim poslom, da svojim ponaanjem (najee izjavom volje) utie na nastanak, promenu ili prestanak subjektivnog prava. Pravno stanje je pravno relevantna injenica ili skup injenica, kojima nedostaje jedna ili vie injenica da bi nastalo subjektivno pravo. injenica koja nedostaje naziva se dopunska injenica. Tako npr. , savestan i zakoniti dralac neke pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, moe stei pravo svojine (subjektivno pravo), ako se stekne i dopunska injenica dravina te stvari koja je trajala 3 godine. Pravni status je sposobnost ili nesposobnost lica da ima odreena prava i obaveze, da ih izjavom svoje volje titi, stie, menja i gasi. U pravni status se ubrajaju: pravna sposobnost, poslovna sposobnost, deliktna sposobnost, procesna sposobnost, dravljanstvo itd. Vrste subjektivnih graanskih prava Postoji vie podela subjektivnih graanskih prava: 1. prema sadrini pravnih ovlaenja, koja ima titular prava sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica koja stoje nasuprot tim ovlaenjima, sa druge strane dele se na: apsolutna; relativna; 2. prema mogunosti prenoenja sa jednog titulara prava na drugog dele se na: prenosiva; neprenosiva; 3. prema vrsti objekta dele se na: imovinska; neimovinska;

20

Apsolutna prava Apsolutna prava su ona prava iji imalac (titular) ima neposrednu pravnu vlast nad dobrima, koja su predmet tog prava. Bitna obeleja apsolutnih prava su: apsolutna prava deluju prema svim treim licima (erga omnes) i mogu se suprotstaviti prema svim treim licima (contra omnes); broj obaveznih lica nije unapred odreen, niti je odnos izmeu titulara apsolutnog prava i treih lica konkretizovan; obaveza svih treih lica je da se uzdravaju od radnji kojima bi se titular ometao u vrenju svoga prava ili uivanju pravnog dobra; iskljuiva su; pravo na zahtev (tubu) nastaje od trenutka povrede apsolutnog prava; apsolutna prava ne zastarevaju.

Vrste apsolutnih prava 1. Stvarna prava za svoj objekat imaju stvari, a imalac stvarnog prava ima pravnu vlast na stvari. Najznaajnije stvarno pravo je pravo svojine, koje sadri najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. 2. Intelektualna prava su ona prava, iji je predmet tvorevina ljudskog uma. Ona obuhvataju: autorsko pravo i pravo industrijske svojine (pronalazako pravo, patent, tehniko unapreenje itd.). Bitno obeleje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava jeste da deluju prema svima (erga omnes). 3. Lina prava su subjektivna prava, neodvojiva od linosti njegovog imaoca (pravo na ivot, fiziki i psihiki integritet, slobodu, ast, ugled, ime, lik, glas, privatnost, dostojanstvo). Ova prava za objekat imaju lina dobra, a njihovi titulari su uglavnom fizika lica, ali i pravna lica (npr. poslovni ugled, poslovno ime privrednog drutva itd.).

21

Relativna (obligaciona) prava Relativna prava nastaju i deluju izmeu tano odreenih lica. Njihova obeleja su: deluju inter partes, izmeu poverioca i dunika; ovlaenja i obaveze poverioca i dunika su unapred odreene, a ako nisu odreene pravni posao je nitav; izmeu prava i obaveza postoji odnos korelacije (ono to je pravo za jednu stranu, to je obaveza za drugu i obrnuto); relativna prava zastarevaju; imaju specifian objekat u odnosu na apsolutna prava (to je odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od injenja). Imovinska i neimovinska graanska prava Imovinska prava su ona iji su predmeti iskazani u novanom iznosu ili se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. U imovinsko pravo spada pravo zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vraanje odreenog iznosa novca ili pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene. U novanoj protivvrednosti se mogu izraziti pronalazaka prava, prava koja nastaju iz ugovora o delu (npr. izvoa radova se obavezuje da obavi odreeni posao za odreenu novanu protivvrednost) itd. Neimovinska prava su ona koja nisu iskazana u novanom iznosu i ne mogu se izraziti u novanoj protivvrednosti. Tu spadaju lina prava, koja za predmet imaju lina dobra, kao to je pravo na ivot, ast, ugled itd. , a ona se ne mogu na odgovarajui nain izraziti u novanoj protivvrednosti.

Prenosiva i neprenosiva prava Veina graanskih subjektivnih prava su prenosiva sa jednog titulara prava na drugog, ali od ovog pravila postoje izuzeci npr. line slubenosti i pravo na zakonsko izdravanje su vezane za linost njegovog imaoca i ne mogu se pravnim poslom prenositi na druga lica. Neprenosiva su neimovinska prava, jer se ne mogu precizno svesti na novac.

22

Imovina Imovina je celokupnost prava i obaveza, koja pripadaju pravnom subjektu. Predmet imovine su: stvarna prava, intelektualna imovinska prava (autorska prava i prava industrijske svojine), prava linosti (ako su izraena u imovinskom vidu) i obligaciona prava (izuzev onih koja se ne mogu uopte novano izraziti). Bitna obeleja imovine su: jedinstvena pravna celina svaki pravni subjekat ima jednu imovinu, koja je nerazdvojna od njega. Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu; promenljivost prenosiva prava mogu ulaziti u imovinu ili iz nje izlaziti i tako je uveavati ili smanjivati. Objekti imovinskog prava Objekti imovinskog prava mogu biti: stvari, radnje, lina dobra i intelektualna dobra. 1. Stvari su materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti, na kome postoji subjektivno imovinsko pravo. Materijalni deo prirode mora ispunjavati fizike i pravne pretpostavke. Fizika pretpostavka znai da deo prirode moe biti u vlasti, tj. kontroli oveka (zato Sunce, zvezde, Mesec i druga nebeska tela poto nisu u vlasti oveka ne predstavljaju stvar u imovinskopravnom smislu). Pravna pretpostavka zahteva da se na tom delu materijalne prirode, pod vlau oveka, moe stei stvarno pravo ili neko drugo subjektivno imovinsko pravo. Najee je stvar istovremeno i roba, ali to ne mora uvek biti sluaj (tako se kao objekat pravnog posla moe pojaviti dijamant naen u zemlji, zemljina parcela u koju nije uloen nikakav rad). 2. Radnje su aktivna ili neaktivna ljudska ponaanja, na koja je dunik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Mogu se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju. a.) Radnja davanja (dare) ispoljava se u obavezi dunika da poveriocu pribavi pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. b.) injenje (facere) je radnja u kojoj se angauje radna snaga jedne strane (npr. po ugovoru o delu). c.) Neinjenje (non facere) je nevrenje sopstvene radnje, koju bi dunik, da se nije na to obavezao, mogao vriti (npr. dunik se obavee da na odreenom delu svog zemljita nee saditi visoka stabla, kako poveriocu ne bi zaklonio vidik).

23

d.) Trpljenje (pati) je obaveza dunika iz obligacionog odnosa da podnosi radnju poverioca, tj. da ga ne onemoguava u vrenju (npr. dunik se obavezao poveriocu da e mu dozvoliti prolazak motornim vozilom preko svog zemljita). 3. Lina prava ili prava linosti su prava imaoca na linim dobrima, kao to su: pravo na ivot, zdravlje, slobodu, ast, ugled, identitet, duhovni, telesni i moralni integritet i sl. Lina dobra su nerazdvojno povezana sa fizikim licem, tj. ovekom ili pravnim licem. 4. Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma, koje za svoj predmet imaju autorska prava i pravo industrijske svojine (patent, uzorak, model, ig, geografsko poreklo i sl.).

Pravni poslovi Pravni posao je izjava volje, koja sama ili u vezi sa drugim injenicama proizvodi odreeno graanskopravno dejstvo, kao to su nastanak, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava. Imovinskopravno dejstvo proizvodi volja, koja ima sledea obeleja: da je izjavljena; da je slobodna, ozbiljna i stvarna; da ima odgovarajui osnov (kauzu) i predmet. Izjava volje Da bi volja proizvela pravno dejstvo potrebno je da se na neki nain izrazi. Pravno relevantna je ona volja, koja sadri svest o pravnim posledicama preduzete pravne radnje i nameru subjekta da zakljueni pravni posao proizvede pravna dejstva. Volju je mogue izraziti na 2 naina: aktivnim ponaanjem izriito (direktno, usmeno izgovorenim reima, napisanim reima ili uobiajenim znacima) ili indirektno konkludentne radnje (subjekt preduzima radnju, na osnovu koje se moe zakljuiti kakvu volju izraava, npr. ulaskom u taksi vozilo putnik indirektno izraava volju da prihvati cenu vonje); pasivnim ponaanjem utanjem (po lanu 42 ZOO utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude, ali i od ovog pravila postoje izuzeci npr. kad je ponueni u dugoj

24

poslovnoj vezi sa ponudiocem u pogledu neke robe, smatra se da je prihvatio ponudu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio). Obeleja volje Slobodno izjavljena volja je ona, koja nije posledica zablude, prevare, prinude i pretnje. Volja je ozbiljna ukoliko izraava nameru izjavioca da se pravno obavee. Stvarna je ona volja, koja nije prividna (simulovana), tj. koja nije data u ali ili nije poinjena greka u prenoenju i tumaenju volje.

Predmet i kauza Predmet pravnog posla moe se sastojati u davanju (dare), injenju (facere), neinjenju (non facere) ili trpljenju (pati). On mora biti mogu, doputen i odreen, odnosno odrediv. Pravni posao mora imati doputen osnov, tj. kauzu. Kauza je pravni cilj, zbog koga je pravni posao nastao. Elementi pravnog posla 1. Bitni elementi to su oni elementi bez kojih pravni posao ne moe nastati; 2. Prirodni elementi to su oni elementi koji su predvieni zakonom za sluaj da ih strane u ugovoru nisu odredile; 3. Sluajni elementi to su oni elementi koji ne moraju da postoje, niti su prirodni elementi, ali ih strane izriito ugovaraju da bi pravni posao prilagodili svojim potrebama.

25

Vrste pravnih poslova Prema tome koliko je izjava volje potrebno za nastanak pravnog posla, oni se dele na: 1. jednostrane nastaju izjavom volje jednog lica, tj. jedne strane u pravnom poslu (npr. ponuda za zakljuenje ugovora, izjava poverioca da raskida ugovor, okupacija uzimanje u dravinu pokretne stvari, koju je njen vlasnik napustio, sa namerom da je prisvoji, sainjavaje testamenta itd.). Jednostranim pravnim poslom se ne mogu nametnuti obaveze drugom licu; 2. Dvostrane nastaju saglasnou volja dveju strana, koje imaju za cilj da proizvedu odreeno pravno dejstvo (npr. prodaja, razmena, ugovor o zakupu, ugovor o poklonu itd.). Dvostrani pravni poslovi mogu biti dvostrano obavezni (npr. obe strane imaju uzajamna prava i obaveze, tako da je svaka strana i poverilac i dunik sluaj kupoprodajnog ugovora) i jednostrano obavezni (samo jedna strana je poverilac, a druga strana je dunik sluaj ugovora o poklonu, kada je poklonoprimac poverilac, a poklonodavac dunik). 3. Viestrani nastaju izjavom volje vie lica (npr. ugovor o ortakluku koji sainjavaju vie od dvojice ortaka). Prema tome kada proizvode pravno dejstvo, pravni poslovi se dele na: 1. Pravne poslove meu ivima (intervivos) pravno dejstvo posla nastupa za vreme ivota strana (to su najrasprostranjeniji pravni poslovi, kao to su prodaja, razmena, zakup, zajam, posredovanje, punomostvo); 2. Pravne poslove za sluaj smrti (mortis causa) pravno dejstvo nastupa tek smru strane koja je preduzela pravni posao (npr. testament, poklon za sluaj smrti). Prema injenici da li se za inidbu jedne strane u pravnom poslu dobija protivinidba od druge strane, dele se na: 1. Teretne (onerozne) to su oni pravni poslovi, kod kojih se daje nadoknada za ono to se od druge strane dobija (npr. prodaja, razmena, zakup i sl.); 2. Dobroine (lukrativne) to su oni pravni poslovi, kod kojih jedna strana ne daje nikakvu nadoknadu za ono to od druge dobija (npr. posluga, poklon, zajam bez kamate). Prema tome da li se za zakljuenje pravnog posla zahteva odreena forma, dele se na:

26

1. Formalne ako se pravni posao zasniva u formi predvienoj zakonom ili voljom stranaka. Vrste formi su: bitna forma ona koja ima konstitutivno dejstvo za nastanak pravnog posla; dokazna forma koja slui kao dokaz o postojanju pravnog posla, ali iji nedostatak ne povlai nitavost pravnog posla; zakonska forma ona koja ej utvrena zakonom; ugovorena forma nastaje voljom stranaka; pismena forma predstavlja pismenu potvrdu pravnog posla na odreenoj ispravi sa svojerunim potpisima stranaka; forma javne isprave kada se pored pismene forme zahteva i saglasnost odreenog dravnog organa; 2. Neformalne nastaju prostom saglasnou volja (koja se moe izraziti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da je pravni posao nastao). Prema istaknutosti kauze pravni poslovi se dele na: 1. Kauzalne to su oni poslovi kod kojih je izraen osnov i sadrina obaveze jedne ili obe strane (npr. u ugovoru o poklonu je izraeno da se jedna strana obavezuje da na drugu stranu prenese pravo svojine pokretne stvari sa namerom darovanja, bez protivinidbe poklonoprimca, a u ugovoru o prodaji se obavezuju obe strane prodavac da kupcu prenese pravo svojine ili neko drugo pravo, a kupac prodavcu da mu zato isplati novanu protivvrednost); 2. Apstraktne kod kojih osnov obavezivanja ugovorne strane nije izraen, iako postoji (npr. iz menice proizilazi da menini dunik duguje meninom poveriocu odreeni novani iznos, ali nije izraen osnov te obaveze). Modifikacija pravnih poslova Pravni posao moe biti modifikovan, tj. izmenjen ugovaranjem uslova, roka i naloga. Uslov je budua neizvesna injenica ili okolnost od ijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak redovnih pravnih dejstava pravnog posla.

27

Vrste uslova Uslovi se mogu podeliti na vie naina: 1. Prema dejstvu se dele na: a.) Suspenzivne ili odlone odlau dejstvo pravnog posla sve dok se uslov u odreenom roku ne ispuni; b.) Rezolutivni ili raskidni deluje na punovano zakljueni pravni posao tako da nastupanjem (ispunjenjem) uslova pravni posao prestaje, a ako ne nastupi, on e i dalje delovati; 2. Prema nainu na koji nastaju dele se na: a.) Kauzalne ili sluajne to su oni uslovi iji nastanak zavisi od nekog sluajnog dogaaja ili vie sile; b.) Potestativne postoje u sluaju kada nastupanje budue neizvesne okolnosti zavisi od volje strana u pravnom poslu; c.) Meovite zavise jednovremeno od volje ugovorne strane i radnje treeg lica, odnosno od objektivnih okolnosti;

3. Prema nainu na koji se ostvaruju dele se na: a.) Pozitivne to su oni ijim nastupanjem nastaje ili prestaje pravno dejstvo pravnog posla (npr. prodiranje vode u stan, diplomiranje na fakultetu, saobraajna nezgoda); b.) Negativne to su oni ijim nenastupanjem nastaje ili prestaje pravno dejstvo pravnog posla (ako ne nastupi teta na vozilu, ako fiziko lice u odreenom roku ne diplomira na pravnom fakultetu itd.) c.) Dejstvo suspenzivnog uslova Ako je pravni posao zasnovan pod suspenzivnim ili odlonim uslovom: dok uslov ne nastupi pravno dejstvo pravnog posla uopte ne nastaje; kada nastupi uslov pravni posao poinje da proizvodi pravno dejstvo; ako uslov ne nastupi smatra se da pravni posao nije ni nastao.

28

Dejstvo raskidnog(rezolutivnog) uslova Ako je pravni posao zasnovan pod raskidnim uslovom: dok uslov ne nastupi pravni posao proizvodi pravna dejstva kao da uslov nije ugovoren; kada nastupi uslov pravni posao prestaje samim nastupanjem; ako uslov ne nastupi pravni posao proizvodi dejstvo kao da uslov nije ugovoren. Fikcija o ispunjenju (neispunjenju) uslova Kada ispunjenje uslova, protivno naelu savesnosti i potenja sprei strana na iji je teret on odreen, smatra se (fingira) da uslov nije ispunjen (pozitivni uslov). Smatra se da uslov nije ispunjen (negativni uslov) ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja uzrokuje strana u iju je korist odreen.

Rok (pojam) Rok je trenutak u vremenu ili odreeni protek vremena ijim nastupanjem pravni posao nastaje (suspenzivni, odloni, poetni rok) ili prestaje (rezolutivni, raskidni, zavrni rok). Za razliku od uslova, koji predstavlja budui neizvestan dogaaj, rok je budua i izvesna injenica, koja uvek nastupa. Vrste rokova 1. Prema dejstvu: suspenzivni to je onaj, ijim protekom pravni posao poinje da proizvodi pravna dejstva; raskidni nastupanjem ovog roka, pravno dejstvo pravnog posla prestaje. 2. Prema trenutku poetka roka:

29

subjektivni tee od dana saznanja subjekta prava za neku injenicu ili okolnost; objektivni tee od nastanka neke pravno relevantne injenice ili okolnosti. 3. Prema nainu na koji su predvieni:

strogi rokovi predvieni su imperativnim zakonskim odredbama (ne mogu se menjati voljom ugovornih strana); prekluzivni rokovi njihovim protekom se gubi subjektivno pravo u potpunosti; rokovi zastarelosti njihovim protekom se gubi pravo na tubu u materijalnom smislu; dispozitivni rokovi predvieni su dispozitivnim normama i mogu se otkloniti voljom ugovornih strana. 4. Prema tome da li su odreeni zakonom ili ih odreuje sud:

zakonski ovi rokovi se ne mogu skraivati, produavati ili otklanjati; sudski ovi rokovi se mogu produiti novom sudskom odlukom.

Raunanje rokova (komputacija) computatio civilis Postoji civilno i astronomsko raunanje vremena: 1. Civilno raunanje vremena rokovi se po pravilu odreuju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara. U ovom sluaju dan se uzima kao celina od 00.00 do 24.00 asa, a ZOO je kao pravilo odredio civilno raunanje vremena. ZOO utvruje pravila za raunanje rokova: - rok odreen u danima ovaj rok poinje da tee prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka; - rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama ovaj rok se zavrava onog dana, koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca (npr. ako je ugovor o prodaji zakljuen 30. juna, a kupac se obavee da plati cenu u roku od mesec dana od zakljuenja ugovora, rok za plaanje

30

cene je 31. jul. Ukoliko je ugovor zakljuen 31. januara, a rok za njegovo izvrenje je jedan mesec, rok istie 28. februara ili 29. februara, ako je godina prestupna). 2. Astronomsko raunanje vremena ovo raunanje vremena se vri u vremenskim razmacima kraim od jednog dana tj. u satima i minutima. Ovaj nain raunanja se primenjuje ako je to izriito propisano ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode nekog odnosa (u suprotnom vai civilno raunanje vremena) prilikom upisa u zemljini registar, registar patenata, igova, ostalih oblika industrijske svojine itd. Prvenstvo u vremenu, u toku jednog dana oznaava i prednost prilikom sticanja nekog prava (prior tempore, potior iure raniji u vremenu, jai u pravu).

Nalog (modus) Nalog je obaveza ili teret, koji ima sticalac kod dobroinih pravnih poslova (naslednik, legatar, poklonoprimac), koji se sastoji u nekoj inidbi (davanje, injenje ili neinjenje). Nalog se najee, kao modifikacija pravnog posla, javlja kod ugovora o poklonu i testamenta.

Zastupanje Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun zastupanog fizikog ili pravnog lica, na osnovu ovlaenja za zastupanje, tako da sva pravna dejstva iz takvog pravnog posla prelaze na zastupano lice kao da ga je ono lino zakljuilo. Lice koje preduzima pravne poslove je zastupnik, a lice u ije ime i za iji raun se posao preduzima je zastupani ili vlastodavac. Razgranienje Zastupnitvo se razlikuje od srodnih instituta, kao to su komision, posredovanje i nezvano vrenje tuih poslova. 1. Zastupnitvo zastupnik zakljuuje pravne poslove u ime i za raun zastupanog. 2. Komision ugovorom o komisionu, komisionar zakljuuje pravne poslove u svoje ime, ali za tui raun.

31

3. Posredovanje ugovorom o posredovanju, posrednik se obavezuje na preduzimanje faktikih radnji, dok zastupnik preduzima pravne radnje. 4. Nezvano vrenje tuih poslova u ovom sluaju lice preduzima pravne poslove, bez ovlaenja u interesu drugog lica (preduzima i pravne i faktike radnje). Vrste zastupnitva 1. Zakonsko zastupanje zakonski zastupnik je fiziko lice, koje je zakonom ovlaeno da preduzima pravne radnje, u ime i za raun zastupanog (roditelji, direktor koji zastupa kolu, privredno drutvo ili dravno preduzee, rektor univerziteta itd.). 2. Zastupanje na osnovu odluke dravnog organa zastupanje ne nastaje direktno na osnovu zakona, nego na osnovu odluke dravnog organa, u skladu sa zakonom. Npr. , porodini zakon predvia kad e se nekom fizikom licu postaviti staratelj. Organ starateljstva donosi reenje o stavljanju pod starateljstvo, ako utvrdi da za to postoje zakonski uslovi. 3. Zastupanje na osnovu IZJAVE VOLJE zastupanog ovlaenje za zastupanje zasniva se i na izjavi volje ugovornih strana. Osnovni oblik voljnog zastupanja nastaje zakljuenjem ugovora o punomostvu. Punomostvo je ugovor izmeu vlastodavca i punomonika, kojim se punomonik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime i za raun vlastodavca, preduzima odreene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu. Prema obimu ovlaenja punomostvo se deli na: opte (generalno) i posebno (specijalno). Opte punomostvo podrazumeva da je punomonik ovlaen da preduzima iri obim poslova, u ime i za raun vlastodavca (npr. odravanje porodine stambene zgrade vlastodavca ili njegovog imanja, ali bez mogunosti da ih proda, optereti hipotekom i sl.). Posebno punomoje obuhvata samo tano odreeni pravni posao, koji moe preduzimati punomonik, u ime i za raun vlastodavca, a odnosi se na raspolaganje njegovom imovinom (npr. prodaja kue ili stana, zakljuenje ugovora o poravnanju i sl.). Statutarno zastupnitvo statutarni zastupnici su organi pravnog lica, odreeni statutom ili drugim aktom pravnog lica, koji su ovlaeni da zastupaju pravno lice (pored zakonskog zastupnika pravnog lica). Tako npr., statutom akcionarskog drutva moe biti odreeno da, pored generalnog direktora AD,

32

akcionarsko drutvo zastupaju i tehniki direktor, direktor pravne slube i dr. Statutarni zastupnici mogu biti samo lica, koja su zaposlena u privrednom drutvu. Prokura to je punomoje, kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica za preduzimanje pravnih poslova, u vezi sa delatnou drutva. Punomonik po zaposlenju to je lice, koje se smatra ovlaenim na preduzimanje pravnih radnji, u ime i za raun vlastodavca, samom injenicom to za njega faktiki vri odreene radne dunosti (npr. prodavci u prodavnicama, alterski slubenici u poti, banci itd.). Punomoje trgovinskog putnika trgovinski putnik najee preduzima pravne poslove u ime i za raun vlastodavca van njegovog sedita. Poslovno punomoje to je oblik voljnog zastupanja, kojim privredno drutvo ili drugo pravno lice ovlauju punomonika da preduzima pravne poslove, koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti. Punomoje za zastupanje u parnici u parninom postupku punomonik moe biti fiziko lice, koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Opoziv i prestanak punomoja Vlastodavac moe jednostranom izjavom volje suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom o punomoju odrekao tog prava. Ugovor o punomostvu prestaje i: prestankom pravnog lica, kao punomonika; smru punomonika; smru fizikog lica, kao vlastodavca.

NEVAEI PRAVNI POSLOVI Nevaei su oni pravni poslovi, koji ne proizvode punovanost, zbog toga to im nedostaje neka od pretpostavki odreenih zakonom (misli se na sledee pretpostavke: 1. poslovna sposobnost subjekta; 2. slobodna, ozbiljna i saglasna izjava volje; 3. mogu i doputen predmet obaveze; 4. zakonom ili voljom strana predviena forma pravnog posla).

33

Vrste nevaeih pravnih poslova: Nitavi pravni poslovi; Ruljivi pravni poslovi. 1. Nitavi pravni poslovi To su oni poslovi, koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Oni ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nisu ni zakljueni. Mogu ih ponititi strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dravni organ po slubenoj dunosti. Zahtev za ponitenje nitavog pravnog posla ne zastareva. Vrste nitavih pravnih poslova: a.) Protivzakoniti pravni poslovi to su oni poslovi koji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama objektivnog prava; b.) Fiktivni pravni posao to je onaj posao koji se predstavlja treima, a u stvarnosti nije zasnovan, jer ga strane ne ele; c.) Simulovani pravni posao to je onaj posao koji strane zakljuuju, iako njegovo pravno dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao, ije dejstvo ele da se ostvari; d.) Zelenaki pravni posao to je onaj posao u kome jedna strana, koristei se stanjem nude ili tekimmaterijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili uinio; e.) Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica lica koja su potpuno poslovno nesposobna ne mogu zakljuivati pravne poslove, u suprotnom oni su nitavi; f.) Pravni poslovi neprofitnog pravnog lica pravilo je da pravno lice moe preduzimati pravne poslove u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravni posao neprofitnog pravnog lica, preduzet izvan tog okvira, nitav je. Nasuprot tome, pravni poslovi profitnog pravnog lica izvan delatnosti drutva (misli se na delatnosti, koje su navedene u osnivakom aktu), punovani su, izuzev ako se dokae da je tree lice znalo ili je moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti.

34

Pravne posledice nitavih pravnih poslova Pravilo je da nitav pravni posao ne proizvodi nikakve pravne posledice (Quod nullum est, nullum producit efectum). Delimina nitavost Delimina nitavost je nitavost sporednih ili nebitnih odredaba ugovora, koja ne povlai nitavost i samog ugovora, u skladu sa pravilom Korisno se tetnim ne kvari (Utile per inutile non vitiatur). Konverzija To je preobraaj jednog apsolutno nitavog pravnog posla u drugi pravni posao, koji bi bio punovaan i koji bi strane inae zakljuile da su znale za razlog nitavosti. Povraaj u preanje stanje ??? 2. Ruljivi pravni poslovi To su oni pravni poslovi, ijim su zakljuenjem povreeni pojedinani interesi, te proizvode odreeno dejstvo, ali mogu biti poniteni na zahtev odreenog lica. Na ruljivost se mogu pozvati samo ona lica iji je interes povreen, u odreenom roku. Razlozi ruljivosti Pravni posao je ruljiv (relativno nitav) u sledeim sluajevima: ako ga je zasnovalo ogranieno poslovno sposobno lice bez odobrenja zastupnika; kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana (bitna zabluda, prevara i prinuda); zbog prekomernog oteenja (oigledne nesrazmere uzajamnih davanja); kada je to zakonom ili drugim propisom odreeno.

Pojedini razlozi ruljivosti pravnih poslova I Pravni poslovi ogranieno poslovno sposobnih lica

35

Ogranieno poslovno sposobna lica su ona koja su navrila 14, a nisu 18 godina ivota, odnosno lica koja su navrila 18. godina, ali su odlukom suda delimino liena poslovne sposobnosti. Ova lica mogu zakljuivati pravne poslove manjeg znaaja, kao i dobroine pravne poslove. Za ostale pravne poslove, potrebna im je saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. U suprotnom, ti pravni poslovi su ruljivi. Pravo da trai ponitenje pravnog posla, koji je zakljuilo lice sa ogranienom poslovnom sposobnou ima: saugovara pod uslovom da nije znao za ogranienu poslovnu sposobnost svog saugovaraa i da za pravni posao nije data saglasnost njegovog zakonskog zastupnika (rok je 30 dana od dana saznanja za ove injenice); ogranieno poslovno sposobno lice u roku od 3 meseca, po sticanju poslovne sposobnosti; zakonski zastupnik ogranieno poslovno sposobnog lica.

U sluaju ponitenja ovakvog pravnog posla, pravne posledice su razliite: ako pravni posao nije izvren strane se oslobaaju obaveze izvrenja; ako je neto bilo ispunjeno treba da se izvri vraanje, ukoliko je mogue u naturi, a u suprotnom u novcu. Ogranieno poslovno sposobno lice ima pravo da zahteva vraanje svega to je dalo na ime ispunjenja, a druga ugovorna strana ima pravo da zahteva vraanje samo onog dela, koji se nalazi u imovini ogranienog poslovno sposobnog lica, naknadu onoga to je upotrebljeno u njegovu korist i onog to je namerno uniteno ili otueno; saugovara ogranieno poslovno sposobnog lica ima pravo da trai naknadu tete, koju je pretrpelo ponitenjem pravnog posla, ako se og. pos. spo. lice posluilo lukavstvom, da bi drugu stranu uverilo da je poslovno sposobno.

II MANE VOLJE kao razlog ruljivosti pravnog posla 1. Zabluda

36

Zabluda je netano saznanje i predstava o nekoj injenici, relevantnoj za punovanost imovinsko pravnog odnosa. U naem pravu relevantna je samo bitna zabluda. Bitna zabluda je: ako se odnosi na bitna svojstva predmeta; ako se odnosi na lice, sa kojim se zasniva pravni posao; ako se odnosi na okolnosti, koje se smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zasnovala pravni posao da je znala pravo stanje stvari.

Ponitenje pravnog posla zakljuenog pod zabludom ima pravo da trai strana, koja se nalazi u zabludi i to u roku od jedne godine od saznanja za zabludu (subjektivni rok), a najkasnije tri godine od zakljuenja pravnog posla (objektivni rok). Pravne posledice ponitenja pravnog posla zakljuenog u zabludi Ovaj pravni posao je ruljiv. On se ponitava na zahtev strane, koja je bila u zabludi. Pravna posledica ponitenja takvog pravnog posla je naknada tete. Sud e prilikom utvrivanja ko je duan da nadoknadi tetu voditi rauna o savesnosti strana. Ukoliko se u zakonom odreenom roku ovaj pravni posao ne poniti, konvalidira se (naknadno osnauje) po sili zakona i vai od zakljuenja, kao da mane volje nije ni bilo. 2. Prevara Prevara je namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odreenu volju. Prevara je uvek razlog ruljivosti pravnog posla. Prema ZOO, prevara postoji: ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede na zakljuenje ugovora. Uslovi za ponitenje Prevara je razlog ruljivosti pravnog posla pod uslovom: da postoji namera jedne strane da drugu dovede ili odrava u zabludi; da postoji uzrona veza izmeu prevarene radnje i zakljuenja pravnog posla; prevaru treba da izvri saugovara.

Prevaru moe da izvri i tree lice.

37

Ponitenje ovog pravnog posla moe traiti ugovorna strana, koja je prevarena i to u roku od godinu dana od saznanja za prevaru, odnosno u roku od 3 godine od zakljuenja pravnog posla. Pravne posledice ponitenja Prevara je mana volje, koja ima za posledicu ruljivost pravnog posla. Ako je prevaru izvrila druga ugovorna strana, prevarena strana ima pravo da trai ponitenje pravnog posla i pravo na naknadu tete, koju je pretrpela ponitenjem pravnog posla. Ako je prevaru izazvalo tree lice, a druga ugovorna strana je znala za prevaru, prevareni ima pravo da trai ponitenje pravnog posla i naknadu tete ili od druge ugovorne strane ili od treeg lica. Ako se pravni posao ne poniti u zakonom odreenom roku (jedna i tri godine) konvalidira se po sili zakona. 3. Prinuda Prinuda je zabranjena protivpravna sila koja se jednoj strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje, da bi izjavila odreenu volju. Moe imati dva oblika: psihika prinuda pretnja i fizika prinuda. Prema ZOO pretnja postoji, ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane, tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti. ZOO ne regulie fiziku prinudu. Stav pravne teorije: da u ovom sluaju pravni posao i ne nastaje, ne radi se o mani volje, ve o potpunom odsustvu volje. Uslovi za ponitenje Lice kome se preti ima uvek pravo da trai ponitenje pravnog posla. Ukoliko pretnja potie od treeg lica, pravni posao se moe ponititi bez obzira na savesnost druge ugovorne strane. Rok za ponitenje: jedna godina od saznanja za pretnju, odnosno od prestanka prinude i tri godine od dana zakljuenja pravnog posla. Pravne posledice ponitenja Ovakav pravni posao je ruljiv.

38

Strana kojoj je preeno, pored prava da trai ponitenje pravnog posla, ima pravo na naknadu tete koju je pretrpela. Saugovara strane kojoj je preeno ima pravo da trai naknadu tete, pod uslovom da je bio savestan. Ako se pravni posao, zakljuen pod pretnjom ne poniti u zakonom odreenom roku, konvalidira se po sili zakona.

4. Prekomerno oteenje Prekomerno oteenje postoji: ako su ugovorne strane zakljuile dvostrano obavezni ugovor; kad u vreme zakljuenja ugovora postoji oigledna nesrazmera uzajamnih davanja; ukoliko oteena strana, u vreme zakljuenja ugovora, za pravu vrednost svoje obaveze nije znala, niti je morala znati.

Uslovi za ponitenje Oteena strana moe zahtevati ponitenje pravnog posla zbog oigledne nesrazmere, ako u vreme zakljuenja, nije znala, niti je mogla znati za pravu vrednost prestacije, koja je predmet obaveze. Ovaj ugovor moe ostati na snazi ako druga ugovorna strana ponudi dopunu do prave vrednosti. Rok je jedna godina od dana zakljuenja. Dejstvo proteka vremena na imovinska prava Protek vremena, iako prirodni dogaaj, deluje na imovinska prava tako da ona mogu zbog toga nastati ili prestati. Veliki broj obligacionih prava poverilac ne moe ostvariti prinudnim putem ako dunik istakne injenicu proteka odreenog vremena u kome je poverilac bio pasivan. 1. Zastarelost Zastarelost potraivanja (praescripta extinctiva) je prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena (u kome on nije traio ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti) da dravnom prinudom ostvari ispunjenje obaveze, ako se dunik na tu injenicu pozove. Opti rok u kom zastarevaju potraivanja iznosi deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.

39

ZOO predvia tri posebna roka zastarelosti u trajanju od pet, tri i jedne godine. Za tri godine zastarevaju: potraivanja povremenih davanja, koja dospevaju godinje ili u kraim razmacima, kao i potraivanje anuiteta, kojima se u jednakim, unapred odreenim povremenim iznosima, otplauje glavnica i kamata; meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraivanja naknade za izdatke, uinjene, u vezi sa tim ugovorom; potraivanje zakupnine; potraivanje naknade van ugovorne tete.

Za jednu godinu zastarevaju: potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, RTV pretplatu, potraivanje pote, telegrafa i telefona, potraivanje pretplate na povremene publikacije i sl. Zastoj zastarevanja Zastoj zastarevanja spreava poetak toka zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poeti. Kada je zastarevanje poelo pre nego to je nastao uzrok, koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost. Zastoj nastaje: 1. izmeu branih drugova od zakljuenja do prestanka braka; 2. roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; 3. tienika i staraoca i organa starateljstva, dok ne budu poloeni rauni o radu staraoca; 4. lica u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji; 5. lica zaposlenih u tuem domainstvu, prema poslodavcu i lanovima njegove porodice, koji zajedno sa njim ive, sve dok taj odnos traje; 6. protiv lica koje ne moe sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze zbog nesavladivih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa, poara sud je prestao sa radom), za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata i u pogledu potraivanja lica na vojne dunosti. Prekid zastarevanja

40

Prekid zastarevanja je pravna situacija, koja nastaje radnjama poverioca ili dunika, a ima za posledicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo, te se i ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti. Zato posle prekida zastarevanja poinje iznova tei. Pojedina prava ne zastarevaju, iako ih poverilac nije vrio u odreenom periodu, npr. pravo na izdravanje.

Zastarevanje se prekida: radnjama dunika - kada prizna dug izjavom poveriocu ili na posredan nain: davanjem otplate, plaanjem kamate, davanjem obezbeenja itd; radnjama poverioca podizanjem tube, protivtube, isticanjem prigovora, prebijanja potraivanja itd.

Prekid nije nastupio ako je tuilac povukao tubu ili se odrekao zahteva ili je njegov zahtev odbijen ili odbaen itd. Ako je tuba odbaena zbog nenadlenosti rok za novu tubu je tri meseca. Smatra se da je zastarelost prekinuta prvom tubom.

2. Prekluzija Prekluzija je protek vremena predvien zakonom, u kome se moe stei neko pravo, preduzeti odreena radnja ili tititi pravo. Protekom vremena, tj. prekluzivnog roka, u kome pravo nije steeno, ono se definitivno gubi ili po sili zakona prestaje mogunost zatite prava. Prekluzija se razlikuje od zastarelosti po tome to se zastarelou ne gubi samo pravo, nego zahtev za prinudno ispunjenje obaveze. 3. Odraj Odraj je dravina stvari ili stvarnih prava, koja traje odreeno vreme i na osnovu koga jedno lice stie pravo svojine ili drugo stvarno pravo, to istovremeno ima za posledicu i prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca. Institut odraja primenjuje se samo na stvarna prava, za razliku od zastarelosti, koja je karakteristina za obligaciona prava. Odrajem se mogu stei samo stvarna, a ne obligaciona i intelektualna prava i prava linosti.

41

Zatita subjektivnih prava Povreda prava nastaje, ako je radnjom ili dogaajem titular spreen da vri svoje pravo u potpunosti. Zatita prava moe biti: 1. Vansudska (samozatita) pretpostavke za samozatitu su: postojanje prava, koje se moe ostvariti sudskim putem; izostanak blagovremene i efikasne sudske zatite; da su radnje titulara prava nune, odgovarajue (srazmerne).

Posebni vidovi samozatite su: samopomo nuno potrebna radnja titulara prava, kojom povreuje tue pravo, da bi zatitio svoje ili tue imovinsko pravo; nuna odbrana je ona odbrana, koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad; krajnja nuda postoji kada je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. 2. Sudska zatita subjektivna prava se mogu zatiti pred sudom u parninom, vanparninom i izvrnom postupku.

Sticanje i prestanak imovinskih prava Prenoenje i sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava prethodnika u imovina sticaoca prava. Osnovi sticanja imovinskih prava: 1. prema tome da li se izvodi ili ne izvodi iz prava prethodnika:

42

derivativno (izvedeno) sticanje ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prenosioca; originarno sticanje ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika, nego iz injenica odreenih zakonom. 2. prema obimu sticanja:

translativni prenos kada prethodnik prenosi na sticaoca u potpunosti pravo koje ima. Moe biti: univerzalna sukcesija (predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika, na osnovu jednog akta) i singularna sukcesija (prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vie tano odreenih prava); konstitutivni prenos ako pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini, nego delimino, odnosno u uem obimu.

Subrogacija Subrogacija je promena subjekta ili objekta u graanskopravnom odnosu, tako da njegove osnovne pravne osobine ostanu neizmenjene. Subrogacija moe biti: 1. Lina promena subjekta u graanskopravnom odnosu. Najee nastaje zakljuenjem ugovora o cesiji ili ugovora o preuzimanju duga. Cesija je ugovor ranijeg poverioca sa treim licem, na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac stie prema duniku pravo da zahteva ispunjenje obaveze sa istom sadrinom kao i raniji poverilac. Preuzimanje duga je ugovor izmeu ranijeg dunika i preuzimaoca, na osnovu koga se raniji dunik oslobaa obaveze, a preuzimalac postaje novi dunik;

2. Stvarna nastaje kada prestaje jedan objekat pravnog posla, a umesto njega se pojavljuje drugi, koji zadrava iste bitne osobine.

STVARNO PRAVO

43

Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi graanskog prava (izraenih u zakonu ili drugom optem aktu), koje reguliu odnose izmeu ljudi, povodom stvari subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Objektivno stvarno pravo je deo graanskog prava, na koje se primenjuju opta naela ove porodice prava. Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko) pravo, koje svog imaoca ovlauje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno Naela regulisanja stvarnog prava Stvarna prava karakteriu odreena naela, koja ih izdvajaju od ostalih imovinskopravnih odnosa. To su: naelo privatnopravne vlasti nad stvari, naelo ogranienosti broja stvarnih prava, naelo odreenosti (specijalnosti) stvarnih prava i naelo publiciteta. 1. Naelo privatnopravne vlasti na stvari izraava se u trajnim i neposrednim ovlaenjima titulara prava svojine na stvari. Vlast na stvari je trajne prirode, ona je neposredna i apsolutna. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraava se u mogunosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. 2. Naelo ogranienja stvarnih prava broj i vrste stvarnih prava odreuje zakonodavac (pravilo numerus clausus) imperativnim propisima. 3. Naelo odreenosti stvarnih prava stvarna prava se, po pravilu, konstituiu na individualno odreenim stvarima, a izuzetno i na pravima. Shodno tome, stvarno pravo moe postojati na jednoj, a ne na vie stvari. 4. Naelo publiciteta stvarnih prava mora biti objavljeno da na odreenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta, da trea lica to pravo ne bi vreala. Publicitet stvarnih prava na pokretnosti se izvodi iz dravine, a na nepokretnosti preko javnih knjiga.

Podela stvarnih prava Broj i vrste stvarnih prava odreuje zakon.

44

Stvarna prava su: pravo svojine predstavlja najviu pravnu vlast na stvari (pravo dranja, korienja i raspolaganja); slubenosti (line i stvarne) stvarno pravo na tuoj stvari, koje ovlauje titulara da na odreeni nain koristi tuu stvar ili ga ovlauje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao; zalono pravo na pokretnim stvarima koje ovlauje njenog imaoca da zaloenu stvar izloi prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug pre ostalih poverilaca. Zaloga je ujedno i realno sredstvo obezbeenja ugovorne obaveze; pravo graenja na tuem zemljitu pravo nekog lica da na povrini tueg zemljita ili ispod njegove povrine ima u svojini zgradu, to je svakodobni vlasnik zemljita duan da trpi; zakup- zakupac na osnovu ugovora stie pravo da trai predaju zakupljene stvari, a zakupodavac pravo na zakupninu, za ta su merodavna pravila obligacionog prava. Nakon zakupevog stupanja u posed, relevantna su pravila stvarnog prava.

Neprava stvarna prava Hipoteka (zalono pravo na nepokretnosti) i zakonsko pravo pree kupovine npr. deluju prema svima (erga omnes), ali ne ovleuju titulara da zasnuje faktiku vlast na stvari. Kod njih se pravna vlast sastoji u ovlaenju raspolaganja da se tua stvar kupi (to je pravo pree kupovine) ili da se proda (to je hipoteka). Isti je sluaj sa stvarnim (realnim) teretima, koji obavezuju svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti, ali obavezuju na injenje. S T V A R Pojam stvari: U graanskopravnom smislu, stvar je deo materijalne prirode, koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Podela stvari Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeleja. Klasifikacija stvari je vana, jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. 1. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res extra commercium)

45

Stvari u prometu su one, koje mogu biti objekat imovinskopravnog odnosa ( Roba je stvar, koja je uvek u prometu). Stvari van prometa ne mogu biti objekti imovinskopravnog odnosa (To su prvenstveno dobra u optoj upotrebi - putevi, vode, luke, morske obala, trgovi ...). Stvari mogu biti ograniene u prometu, npr. promet naoruanjem, lekovima i sl. 2. Pokretne (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) Pokretne stvari su one, iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se time ne povredi njihova bitna osobina. Nepokretne stvari su one, iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti, a da se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. Nepokretnostima se smatraju i pokretne stvari u funkciji neke druge nepokretnosti, tzv. nepokretnosti po nameni. Nepokretnost po nameni je ona pokretna stvar, koja ispunjava sledee pretpostavke: da je u funkciji nepokretnosti; da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti; da je vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari, koji joj je odredio takvu funkciju.

Pokretna stvar, koja se smatra nepokretnou po nameni je, ustvari, pripadak nepokretnosti.

3. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu Individualno odreena stvar je stvar, koja je odreena pojedinano konkretno, bilo zato to je jedina takve vrste, tj. neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane u zakljuenom pravnom poslu. Po rodu su odreene one pokretne stvari, koje se u pravnom prometu odreuju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, dunom metru itd.). Stvari po rodu se odreuju brojanjem, vaganjem ili merenjem. 4. Zamenjive i nezamenjive stvari

46

Zamenjive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze, moe predati druga stvar, istih karakteristika. Nezamenjiva stvar ne moe biti zamenjena drugom. 5. Potrone i nepotrone stvari Potrone stvari su one, koje se jednom upotrebom potroe ili se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otuenju. Nepotrone stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta, a da im se time bitno ne narui supstanca. 6. Deljive i nedeljive stvari Deljive stvari su one, koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri emu njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju vrednost u odnosu na celinu. Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila njihova supstanca ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova, dobijenih deobom. Vrste deoba: fizika deoba to je mehanika podela stvari na sitnije delove; geometrijska deoba zemljite se deli linijama na vie parcela; civilna deoba deoba po vrednosti, ako fizika deoba nije mogua.

7. Proste (jednostavne) i sloene (sastavljene) stvari Prosta stvar je prirodna jedinstvena celina. Ona moe biti rezultat ljudskog rada i sainjena od razliitih sirovina, koje su u procesu proizvodnje izgubile svoju individualnost. Sloena stvar je nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu novu celinu, nezavisno od okolnosti da li svaka od njih moe biti samostalna stvar ili ne. 8. Pripadak Pripadak je sporedna, samostalna i pokretna stvar, koju je njen sopstvenik namenio da olakava ili omoguava korienje glavne stvari (npr. rezervni toak i alat u automobilu su pripadak, dok su tokovi automobila i brisai njegovi sastavni delovi). 9. Plodovi (fructus)

47

Plodovi su prihodi, koji nastaju od neke stvari. Oni se najee javljaju periodino, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari, koja ih daje. Podela plodova: prirodni organski proizilaze iz neke stvari (npr. samoniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana, ugalj, nafta, pesak i sl.) ; industrijski nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode (npr. razne kulture voa i povra); civilni proizilaze iz nekog pravnog odnosa (npr. zakupnina od izdavanja stana ili kamata na tednju novca u banci).

10. Zbirna stvar (universitas rerum) Zbirna stvar je skup istovrsnih, fiziki samostalnih stvari, koje imaju istu namenu i u pravnim odnosima se pojavljuju kao celina. 11. Novac i procena vrednosti stvari Novac je telesna stvar, koja ima funkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tritu i sredstva plaanja. Cena procenjive stvari moe biti: - redovna- normalna cena, koja vai na tritu; - vanredna- cena pri ijem se utvrivanju uzimaju u obzir posebne okolnosti; - afekciona vrednost odreene stvari za vlasnika, zbog njegove naklonosti, koju ima prema toj stvari.

D R A V I N A (possessio) Dravina je pravno zatiena faktika vlast nekog lica na stvari. Dravina se razlikuje od slinog odnosa detencije. I u sluaju detencije postoji faktika vlast na stvari, ali se ona voljno dri za drugoga. Subjektivno i objektivno shvatanje dravine Subjektivno shvatanje drvine dralac stvari je lice, koje ima faktiku vlast na stvari i volju da stvar dri za sebe. Ovo shvatanje je izgradilo rimsko pravo.

48

Objektivno shvatanje dravine za sticanje dravine dovoljna je samo faktika vlast na stvari. Ovo shvatanje je prihvaeno u savremenom pravu. Subjekti dravine Subjekti dravine mogu biti fizika i pravna lica. Oni mogu biti subjekti dravine na onoj stvari, na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo. Dravinu moe stei i poslovno nesposobno fiziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari, sposobno da na osnovu svoje odluke stekne faktiku vlast na stvari (dete ima npr. dravinu igraaka).

Predmet dravine dravina stvari i dravina prava Predmet dravine mogu biti stvari na kojima se moe stei pravo svojine (stvari u prometu) i druga stvarna prava. Stvari van prometa (prvenstveno dobra od opteg interesa) ne mogu biti predmet dravine. Meutim, izuzetno, mogua je dravina i na onim dobrima od opteg interesa, koja se nalaze pod posebnim upravnim reimom, tako da mogu biti u graanskopravnom prometu, kao to su knjige u dravnim bibliotekama, dravnim muzejima. Predmet dravine su individualno odreene i sadanje stvari. Pored stvari, predmet dravine, naelno, mogu biti i imovinska prava (npr. pravo slubenosti, pravo rune zaloge i sl.). Vrste dravine 1.Dravina stvari i dravina prava Dravina stvari po sadrini odgovara pravu svojine. Nezavisno od okolnosti da li je ili nije vlasnik stvari, njen dralac se ponaa kao vlasnik.

49

Od pravila da dravinu stvari ima svako lice, koje na njoj vri faktiku vlast, postoje dva izuzetka: nema dravinu detentor, tj. lice, koje po osnovu radnog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice; naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja naslea, bez obzira kada je stekao faktiku vlast na stvari.

Dravinu prava ima lice, koje ga faktiki vri i predstavlja jednu vrstu vlasti na stvari, koja je ua od dravine stvari. ZOSPO predvia samo dravinu prava stvarne slubenosti (ovu dravinu ima lice, koje faktiki koristi nepokretnu imovinu drugog lica, u obimu, koji odgovara sadrini te slubenosti). 2. Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina Iskljuiva dravina je ona, koju vri jedno (fiziko ili pravno) lice, tako da iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. Sudravina postoji kada vie lica vri faktiku vlast na istoj stvari ili pravu. Svaki od sudralaca, u tom sluaju, vri samostalnu faktiku vlast na celoj stvari, ali je ogranien vrenjem faktike vlasti od drugih sudralaca. 3.Zakonita i nezakonita dravina Zakonita dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Nezakonita dravina nije zasnovana na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. 4. Savesna i nesavesna dravina Savesni dralac je onaj, koji osnovano smatra da ima punovaan pravni osnov za dravinu stvari. On je u dobroj veri, ali u zabludi. Nesavesni dralac je onaj, koji zna ili bi morao znati da nema punovaan pravni osnov za dravinu stvari ili prava, koju vri. 5.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dravina Pravna dravina je steena na pravno doputen nain.

50

Manljiva dravina je steena na nedoputen nain: silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

6. Neposredna i posredna dravina Neposrednu dravinu na stvari ima lice, koje neposredno vri faktiku vlast na stvari. Posrednu dravinu ima lice, koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kome je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu. 7. Tabularna dravina Tabularna dravina je dravina lica, koje je u zemljinom registru upisano kao imalac prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava, koje se upisuje u zemljine registre. Pribavljanje dravine Dravina se moe pribaviti: neposredno ako se zauzmu stvari i prava, koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj dravini; posredno sticanjem faktike vlasti na stvarima, koje imaju vlasnika, odnosno draoca; na pokretnim stvarima prostom predajom (predajom stvari iz ruke u ruku); na nepokretnim stvarima zavisno od vrste nepokretnosti, npr. na stanovima, zgradama predajom kljueva; na zemljitu tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti radnje, koje se smatraju kao faktika vlast; na pravima stie se vrenjem sadrine odreenog prava. Gubitak dravine

Dravina se gubi kada dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari. Gubitak dravine moe biti: apsolutan prestanak mogunosti da se na toj stvari ubudue uspostavi dravina (npr. zbog toga to je unitena); relativan u sluaju kada je prestala faktika vlast dosadanjeg draoca, a dravinu je steklo drugo lice.

Dravina prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti vrenja prava.

51

Zatita dravine Smetanje dravine moe biti uinjeno: uznemiravanjem i oduzimanjem dravine.

Dravina se moe tititi: vansudski (samopomo); sudskim putem.

1.Samopomo Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane, koju preduzima dralac da odbije smetanje dravine. Samopomo je dozvoljena: kad neposredno preti opasnost povrede prava; ako je takva zatita nuna; ukoliko nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Onaj ko je upotrebio dozvoljenu samopomo i time prouzrokovao tetu licu, koje je izazvalo upotrebu samopomoi, nije duan nadoknaditi tu tetu. 2. Sudska zatita dravine Sudska zatita se u naem pravu ostvaruje podnoenjem tube zbog smetanja (uznemiravanja, odnosno zbog oduzimanja) dravine. Rok za podnoenje tube 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca (subjektivni rok), a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog smetanja (objektivni rok). Tuilac svojstvo tuioca ima poslednji mirni dralac. Tueni to je onaj, ko je izvrio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje) dravine. U dravinskom sporu se ne raspravljaju pravna, ve faktika pitanja (rasprava se vodi samo radi dokazivanja injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja, a iskljueno je raspravljanje o pravu na dravinu, savesnosti ili nesavesnosti dravine, zahtevima na naknadu tete i sl.). PRAVO SVOJINE (dominum, proprietas)

52

Pravo svojine je najvia pravna i faktika vlast na stvari (subjektivno stvarno pravo). Subjekti prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima su fizika i pravna lica. Sadrina prava svojine Vlasnik stvari je ovlaen da stvar: dri (ius possidendi) to je faktika vlast na stvari; koristi upotrebljava stvar u skladu sa potrebama (ius utendi), odnosno radi ubiranja plodova, koje stvar daje (ius fruendi); raspolae (ius disponendi) koje obuhvata dve mogunosti faktiko i pravno raspolaganje.

Obeleja prava svojine Pravo svojine je: apsolutno pravo deluje prema svima (erga omnes); jedinstveno vezano je za jednog subjekta; jednovrsno ne moe se, po ovlaenjima, deliti izmeu razliitih subjekata; rekadentno (ili elastino) pravo svojine dobija ponovo puni obim, kad prestnu njegova ogranienja; nezavisno vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaenja; nezastarivo ne moe zastariti, bez obzira na to to vlasnik ne vri svoja ovlaenja.

Ogranianja prava svojine Pravo svojine, kao najvia pravna i faktika vlast na stvari, nije neogranieno. Ogranienja prava svojine mogu biti: opta ograniavaju vrenje svakog prava svojine; posebna predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije; negativna sastoje se u dunosti vlasnika da neto trpi ili proputa; pozitivna sastoje se u dunosti vlasnika da neto daje ili ini.

Ogranienja prava svojine mogu nastati na osnovu: zakona;

53

odluke dravnog organa; pravnog posla.

Zabrana zloupotrebe prava svojine podrazumeva da se pravo svojine ne moe vriti sa namerom da se drugome prouzrokuje teta. Susedsko pravo To je skup normi, kojima je ureen odnos izmeu vlasnika susednih nepokretnosti. U ovom odnosu su znaajne sledee situacije: imisije vlasnik nepokretnosti je odgovoran za imisije, koje sa nje potiu (imisije predstavljaju prenoenje dime, neprijatnih mirisa, toplote, ai, buke, oticanje otpadnih voda i sl.); prodiranje na susedno zemljite nije dozvoljeno da se sa svoje nepokretnosti prodire na susedno zemljite, gradei graevine ili sadei stabla; pravo upotrebe susedne nepokretnosti vlasnik nepokretnosti ovlaen je da pree na susedno zemljite sa ciljem vraanja roja pela, odbegle ili zalutale ivotinje, branja plodova, koji su pali sa njegove voke ili vraanja stvari, koje su se tu nale usled vie sile.

Ogranienje prava svojine u drutvenom interesu (pravo pree kupovine) Zakonsko pravo pree kupovine ovlauje jedno lice da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu ponudi stvar na prodaju. U sluaju povrede prava pree kupovine, imalac tog prava moe tubom pred sudom zahtevati ponitenje ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. Tuba se moe podneti u roku od 30 dana, raunajui od dana kada je imalac prava pree kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zakljuenja ugovora o prodaji. Pravo pree kupovine se ustanovljava zakonom. U naem pravu, pravo pree kupovine je ustanovljeno: 1. Zakonom o prometu nepokretnosti; u korist suvlasnika nepokretnosti; u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljita; 2. Zakonom o kulturnim dobrima: u korist ustanova zatite kulturnih dobara, kao to su zavod za zatitu spomenika, kulture, muzej, arhiv, konoteka i sl.

Ogranienje prava svojine posebni sluajevi

54

Propisani su za odreene stvari, koje imaju poseban znaaj za drutvo: Zakonom o umama vlasnik ume je duan da umu odrava, obnavlja i koristi, da bi ouvao i poveao njenu vrednost; Zakonom o eksproprijaciji nepokretnosti se ne mogu ekspropristi i svojina na njima se moe ograniiti, ako to zahteva opti interes; Zakonom o poljoprivrednom zemljitu zabranjuje se korienje obradivog poljoprivrednog zemljita I, II, III, IV i V klase u nepoljoprivredne svrhe. Sticanje prava svojine Svi naini sticanja prava svojine se mogu podeliti na: derivativne i originarne.

DERIVATIVNO STICANJE PRAVA SVOJINE Derivativno sticanje prava svojine postoji, ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika. Pravo svojine na ovaj nain moe se stei, ako su ostvarene sledee pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari niko ne moe na drugoga preneti vie prava, nego to ga on sam ima; da postoji punovaan pravni osnov (iustus titulus) podrazumeva se da prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari; da je izvren odgovarajui nain sticanja (modus acquirendi) razlikuje se nain sticanja pokretnih i nepokretnih stvari.

Nain sticanja nepokretnih stvari Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punovanog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i overen u sudu), potreban je i odgovarajui nain sticanja. Pravo svojine na nepokretnosti stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain, odreen zakonom.

55

Za upis u javnu knjigu neophodna je clausula intabulandi to je izriita izjava prethodnika u toj knjizi da pristaje, da se na osnovu odreenog pravnog posla, kao imalac prava svojine upie sticalac. Nain sticanja pokretnih stvari Na osnovu punovanog pravnog posla, pravo svojine na pokretnim stvarima se stie predajom stvari u dravinu sticaoca. Predaja stvari moe biti: fizika predaja iz ruke u ruku; simbolina predaja; fiktivna predaja u odreenim sluajevima, pravo svojine se ne stie u momentu predaje stvari, nego u trenutku zakljuenja pravnog posla. Zato je fizika predaja tada suvina i ona se fingira; predaja kratkom rukom u sluaju kada se stvar nalazi u dravini sticaoca, po nekom pravnom osnovu; prenos prava svojine na sticaoca, dok stvar ostaje u dravini prenosioca; prenos prava svojine na stvari, koja se ne nalazi u rukama vlasnika, nego u rukama treeg lica; predaja stvari bez prenosa prava svojine u ugovoru o prodaji, prodavac pokretne stvari moe se obavezati da preda stvar kupcu, odmah nakon zakljuenja ugovora, uz zadravanje prava svojine, sve dok kupac na isplati cenu u potpunosti. ORIGINARNO STICANJE PRAVA SVOJINE Originarno sticanje postoji, ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika, nego iz injenica, odreenih zakonom. Po ZOSPO, pravo svojine, originarnim nainom se stie: stvaranjem nove stvari; spajanjem i meanjem; graenjem na tuem zemljitu, odvajanjem plodova; odrajem; sticanjem svojine od nevlasnika; okupacijom; drugim sluajevima, odreenim zakonom.

1.Stvaranje nove stvari predstavlja izradu nove stvari od odreenog materijala. ZOSPO regulie tri situacije:

56

lice, koje od svog materijala, svojim radom izradi novu stvar stie pravo svojine na tu stvar; ako stvar izradi drugo lice, od tueg materijala, ta stvar pripada vlasniku materijala; ako je neko od tueg materijala, svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu, ako je savestan i ako je vrednost rada vea od vrednosti materijala, a ako je nasavestan ili je vrednost rada manja od vrednosti materijala, onda vlasnik materijala postaje vlasnik stvari.. Ako su vrednosti rada i materijala jednake nastaje susvojina.

2. Spajanje i meanje u pravnoj teoriji, spajanje i meanje se nazivaju jednim imenom sjedinjenje. Na novoj stvari, nastaloj spajanjem i meanjem nastaje pravo susvojine, u korist dotadanjih vlasnika i to srazmerno vrednosti, koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja. Ako jedna stvar ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu stvar, vlasnik druge stvari postaje vlasnik novonastale stvari, uz obavezu da vlasniku stvari, koja ima neznatnu vrednost naknadi njenu vrednost. 3. Graenje na tuem zemljitu Nae pravo je uglavnom napustilo princip superficies solo cedit (da vlasniku zemljita pripada sve to je spojeno sa zemljitem- bilo da iz njega raste ili je na njemu sagraeno). Ako neko lice, svojim radom i svojim materijalom sagradi zgradu na zemljitu, na kome drugo lice ima pravo svojine, a izmeu njih nije zakljuen nikakav ugovor, mogue su sledee situacije:

ako je graditelj savestan, a vlasnik zemljita nesavestan, onda graditelj stie pravo svojine na ozidanoj zgradi i zemljitu, na kome je zgrada ozidana; ako je graditelj nesavestan ili savestan, a vlasnik savestan, vlasnik zemljita moe traiti da graditelj porui objekat ili da njemu pripadne izgraeni objekat, uz obavezu da graditelju nadoknadi vrednost objekta; ako su i graditelj i vlasnik zemljita savesni, mogue je sledee: 1. ako objekat vredi znatno vie od zemljita tada on, zajedno sa zemljitem pripada graditelju, koji je duan da vlasniku zemljita da pravinu naknadu; 2. ako zemljite vredi znatno vie imamo suprotnu situaciju;

57

3. ako su vrednost priblino jednake sud donosi odluku, cenei njihove potrebe i stambene prilike. 4. Sejanje na tuem zemljitu Sejanje na tuem zemljitu je prirataj, koji nastaje radnjom jednog lica sejaa), koje seje na tuem zemljitu. Ako je: seja nesavestan rod pripada vlasniku, bez obaveze da mu naknadi trokove sejanja i roda; seja savestan, a vlasnik nesavestan rod se deli, kao da je izmeu njih zakljuen ugovor o zakupu; i seja i vlasnik nesavesni rod pripada vlasniku uz obavezu da naknadi sejau trokove sejanja i roda.

5. Saenje na tuem zemljitu Saenje na tuem zemljitu je vetaki prirataj, koji nastaje saenjem sadnice u tuem zemljitu. Vae ista pravila kao za sejanje na tuem zemljitu. 6. Odron zemlje i nanos Pravila sadri SGZ: ODRON ako voda otkine deo zemlje sa jedne obale i prenese ga na drugu obalu, taj deo i dalje ostaje u vlasnitvu prvog vlasnika, osim u sluaju ako on tu zemlju u roku od godinu dana ne bude koristio i obraivao; NANOS to je zemlja, koju voda malo pomalo nanese na neiju obalu i ta zemlja pripada vlasniku te obale.

7. Novo reno ostrvo Naputeno reno korito U sluaju da se u reci pojavi novo ostrvo, ono e postati objekat dravne svojine.

58

Naputeno reno korito (korito sa koga se voda povukla ili je presuilo) ostaje i dalje objekat dravne svojine. 8. Odvajanje plodova Pravo svojine na plodove, koje stvar daje pripada vlasniku stvari. Izuzetak od ovog pravila postoji, kada stvar, koja daje plodove, dri savestan dralac, plodouivalac ili zakupac. Ova lica stiu pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja. 9. Odraj Odraj je dravina stvari, koja traje odreeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine. Odraj moe biti: redovan kada je dravina savesna i zakonita, a traje zakonom odreeno vreme, na osnovu ega dralac stie pravo svojine: na pokretnoj stvari protekom 3 godine, a na nepokretnoj stvari protekom 10 godina; vanredni ovaj odraj je manje kvalifikovan od redovnog, jer ne zahteva da dravina bude i zakonita, kao kod redovnog, ve samo da bude savesna i da traje, zakonom odreeno vreme. Pravo svojine se stie na pokretnoj stvari protekom 10 godine, a na nepokretnoj stvari protekom 20 godina.

Vreme potrebno za odraj poinje onog dana, kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. Na prekid i zastoj odraja primenjuju se pravila o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti. 10. Sticanje svojine od nevlasnika Predstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne moe ustupiti vie prava nego to sam ima. Moraju biti ostvarene: a) opte pretpostavke - da je sticalac savestan; - da je stvar pokretna; - da je stvar predata sticaocu; b) jedna od posebnih pretpostavki:

59

da je stvar pribavljena od nevlasnika, koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari; da je stvar pribavljena od nevlasnika, kome je vlasnik predao stvar u dravinu; da je stvar kupljena na javnoj prodaji.

11. Okupacija Okupacija je uzimanje u dravinu niijih stvari (res nullius), sa namerom da se na njima zasnuje pravo svojine. Da bi se na taj nain steklo pravo svojina, neophodno je ostvarenje sledeih pretpostavki: da je stvar pokretna; da je tu stvar napustio njen vlasnik; da okupant ima dravinu stvari u nameri da na njoj stekne pravo svojine; da zakon nije iskljuio pravo svojine.

Na nepokretnim stvarima nije mogue stei pravo svojine okupacijom, jer ukoliko je neka nepokretnost naputena, ona, po sili zakona, prelazi u dravnu svojinu. 12. Nalaz izgubljene tue stvari i Nalaz skrivenog blaga Pokretna stvar je izgubljena kad, bez volje vlasnika, odnosno draoca, ona vie nije u njegovoj faktikoj vlasti, jer njemu nije poznato gde se nalazi. Nalaz izgubljene stvari je regulisan Uputstvom Vlade FNRJ o postupanju sa naenim stvarima, iz 1949. godine. Ako u odreenom roku, po nalaenju stvari nije mogue pronai vlasnika, stvar prelazi u drutvenu (sada dravnu) svojinu, a savesni nalaza stie pravo na nagradu od 15% od njene vrednosti. Skriveno blago su pokretne stvari dragocenosti (zlato, srebro, nakit, drago kamenje i sl.), koje su bile sakrivene u nekoj nepokretnosti (zakopane u zemlji, uzidane u zgradu, odloene u peinu itd.), tako dugo da je njihov vlasnik zaboravio na njih i ne moe ih pronai. Naa sudska praksa ne primenjuje pravila SGZ, kao ni Uputstva Vlade iz 1949. godine, a pozitivnih propisa nema. 13. Ostali sluajevi sticanja prava svojine Nacionalizacija Posle zavretka II svetskog rata, raznim prinudnim propisima je izvreno podravljenje imovine fizikih i pravnih lica (ovo je originarni nain sticanja prava svojine drave). Za prinudno oduzete stvari, drava, uglavnom, nije ranijim vlasnicima isplatila nikakvu naknadu ili ta naknada nije bila trina, odnosno pravina.

60

Eksproprijacija predstavlja prinudno prenoenje nepokretnosti iz privatne svojine u dravnu svojinu, u optem interesu, i uz pravinu naknadu ranijem vlasniku. Komasacija oduzimanje vlasnicima zemljita, koje je usitnjeno ili ima nepravilni oblik, kako bi na istom komasacionom podruju, dobili pravilnije parcele. Komasacija je vrena na osnovu akta dravnog organa, a u optem interesu. Usitnjene i nepravilne zemljine parcele, koje se oduzimaju vlasnicima se ukljuuju u komasacionu masu, a iz nje se zemljite preraspodeljuje, tako da se ranijin vlasnicima daje odgovarajue zemljite, koje je pravilnijeg oblika i pogodnije za poljoprivrednu obradu.

Prestanak prava svojine Pravo svojine prestaje: kad drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari; naputanjem stvari (derelikcija) stvar se smatra naputanom ako njen vlasnik, na nesumnjiv nain, izrazi volju da se odrie prava svojine na njoj; propau stvari; Zatita prava svojine

Pravo svojine moe biti povreeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. Zatita prava u ovim sluajevima se ostvaruje podnoenjem: reivindikacione tube (actio rei vindicatio); negatorne tube (actio negatoria); publicijanske tube (actio Publiciana).

1. Reivindikaciona tuba To je tuba za povraaj stvari. KO MOE PODNETI TUBU: lice koje tvrdi da je vlasnik stvari PROTIV KOGA SE TUBA PODNOSI: protiv lica kod koga se stvar nalazi TA SE TUBOM TRAI: povraaj stvari TA TUILAC TREBA DA DOKAE: vlasnitvo Ako je tubeni zahtev usvojen, tueni se obavezuje da stvar vrati tuiocu, s tim: ako je savestan predaje stvar vlasniku sa neubranim plodovima i ne plaa naknadu za korienje stvari;

61

ako je nesavestan predaje stvar vlasniku, ali mora nadoknaditi vrednost ubranih plodova.

2. Negatorna tuba To je svojinska tuba vlasnika protiv svakoga, ko ga uznemirava u vrenju prava. KO MOE PODNETI TUBU: vlasnik (dralac), koji je ometan u vrenju ovlaenja PROTIV KOGA SE TUBA PODNOSI: protiv lica, koje neosnovano vri uznemiravanje TA SE TUBOM TRAI: prestanak uznemiravanja TA TUILAC TREBA DA DOKAE: injenicu neosnovanog uznemiravanja Ako je tubeni zahtev usvojen, tueni se obavezuje da prestane sa protivpravnim uznemiravanjem i u sluaju nastanka tete, da je nadoknadi vlasniku (draocu) stvari.

3. Publicijanska tuba Publicijanskom tubom kvalifikovani dralac stvari zahteva vraanje stvari od draoca, kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. KO MOE PODNETI TUBU: kvalifikovani dralac, koji je pribavio individualno odreenu stvar, po pravnom osnovu i na zakonit nain PROTIV KOGA SE TUBA PODNOSI: protiv lica u ijoj se dravini ta stvar nalazi TA SE TUBOM TRAI: povraaj stvari TA TUILAC TREBA DA DOKAE: jai pravni osnov za dravinu stvari

S U S V O J I N A (Condominium) Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj, fiziki nepodeljenoj stvari, iji su delovi odreeni idealno (alikvotno). Prava suvlasnika mogu se odnositi na: celu stvar u ovom sluaju suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom udelu;

62

alikvotni deo stvari suvlasnik moe raspolagati svojim alikvotnim delom, bez saglasnosti ostalih suvlasnika. U sluaju prodaje jednog od suvlasnikih delova, ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine.

Trajanje suvlasnike zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik, bez obzira na veliinu svoga dela, ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu drugih suvlasnika. Pravo na deobu ne zastareva. Suvlasnici mogu stvar podeliti fizikom deobom, tj. fizikom podelom i civilnom deobom, tako to e stvar prodati, a iznos cene podeliti. U sluaju sa suvlasnici ne mogu postii sporazum, o nainu deobe odluuje sud, koji e uvek, kad je to mogue, odrediti fiziku deobu. ZAJEDNIKA SVOJINA Zajednika svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari, kada su njihovi udeli odredivi, ali nisu unapred odreeni. Oblici zajednike svojine: naslednika svojina naslednici stiu zajedniku svojinu na stvarima od trenutka smrti ostavioca, do deobe, odnosno do donoenja reenja o nasleivanju; zajednika svojina suprunika stvari koje su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota su njihova zajednika svojina. Branim ugovorom se drugaije mogu urediti imovinski odnosi; imovina, koju su vanbrani suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota; stvari, koje su lanovi porodine zajednice radom stekli u toku trajanja porodine zajednice. ETANA SVOJINA Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai, kao posebnom delu zgrade. Etani vlasnik ima i stvarno pravo na zajednikim delovima zgrade, kao i na graevinskoj parceli, na kojoj je zgrada podignuta. DRAVNA I DRUTVENA SVOJINA Dravna svojina je najvia pravna i faktika vlast drave na stvarima. Predmet dravne svojine su: dobra od opteg interesa (to su prirodna bogatstva ume, vode, rudna bogatstva, ali i javni putevi, luke i pristanita, mostovi, trgovi, parkovi i sl.) i stvari koje koriste dravni organi, kao npr. Narodna skuptina, Vlada, Ustavni sud, ministarstva i dr.(slubene zgrade, nametaj u njima, vozila, naoruanje, vojna oprema i dr.).

63

Drava, takoe, ima svojinu i na onim stvarima, koje joj omoguavaju sticanje prihoda preko preduzea, koja ona osniva (npr. javno preduzee Srbijaume, koje je u dravnoj svojini, stie finansijska sredstva na osnovu prodaje umskih proizvoda). Drutvena svojina ja najvia pravna vlast na stvarima, koju imaju drutvena pravna lica.

STVARNA PRAVA NA TUOJ STVARI Titulari stvarnih prava na tuoj stvari imaju ua ovlaenja na toj stvari od njenog vlasnika, zbog ega se ova prava nazivaju i sektorska prava. U stvarna prava na tuoj stvari spadaju: pravo slubenosti, zalono pravo, pravo graenja, realni tereti i susedska prava. Pravo slubenosti Pravo slubenosti je stvarno pravo na tuoj stvari, koje ovlauje njenog titulara da tu stvar koristi na odreeni nain. Za pravo slubenosti su karakteristina sledea naela: slubenosti su stvarna prava na tuoj stvari; slubenost se moe ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara; pravo slubenosti ne moe obavezati vlasnika stvari na injenje, ve samo na neinjenje ili trpljenje; na pravu slubenosti se ne moe vie ustanovljavati slubenost; slubenost se mora vriti tako da to manje optereuje posluno dobro.

Slubenosti se dele na stvarne i line. 1. Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za njene potrebe preduzima odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti, na koje bi inae imao pravo. Predmet stvarne slubenosti su prvenstveno zemljite i zgrade, a ne pokretne stvari. Vlasnici povlasnog i poslunog dobra moraju biti razliita lica, tj. ne moe postojati slubenost na svojoj stvari. Sticanje stvarne slubenosti:

64

na osnovu pravnog posla upisom u javnu knjigu ili na drugi, zakonom utvren nain; odlukom dravnog organa; odrajem ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio.

Prestanak stvarne slubenosti: na osnovu pravnog posla; usled nevrenja (liberatorna uzukapija); na osnovu odluke dravnog organa; propau stvari; istekom vremena, ako je bila ustanovljena na odreeno vreme.

Zatita stvarne slubenosti (actio confesoria) Za zatitu prava stvarne slubenosti podnosi se konfesorna tuba. KO MOE PODNETI TUBU: vlasnik, suvlasnik ili dralac povlasnog dobra PROTIV KOGA SE TUBA PODNOSI: protiv vlasnika poslunog dobra ili treeg lica, koje ometa tuioca u vrenju stvarne slubenosti TA SE TUBOM TRAI: prestanak ometanja TA TUILAC TREBA DA DOKAE: da je titular prava stvarne slubenosti i da ga tueni ometa u njenom vranju. 2. Line slubenosti su stvarna prava na tuoj stvari, koja su ustanovljena u korist odreenog titulara, a ovlauju ga da na odreeni nain upotrebljava posluno dobro. U line slubenosti spadaju: pravo plodouivanja (ususfructus), pravo upotrebe (usus) i pravo stanovanja (habitatio).

Pravo plodouivanja ovlauje titulara da upotrebljava tuu stvar i ubira njene plodove, pri emu ne sme da povredi sutinu stvari i promeni njenu namenu (plodouivalac tako nema pravo da srui talu, vonjak pretvori u vinograd, a stan u poslovni prostor) . Ovo pravo je line prirode, a njegov predmet mogu biti samo nepotrone stvari. Plodouivanje nastaje na osnovu: odluke suda, ugovora, testamenta i odraja. Prestaje: istekom vremena, ako je ustanovleno na odreeno vreme, odricanjem, po odluci suda, smru titulara, propau poslunog dobra.

65

ZALONO PRAVO Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari, na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari, ako dunik ne ispuni obavezu, pre ostalih poverilaca. Pravo zaloge moe nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos, koji je u ovom sluaju glavno pravo, a zalono pravo je sporedno ili akcesorno. Titular zalonog prava je zaloni poverilac, dunik iz osnovnog obligacionog odnosa je zalogodavac ili zaloni dunik, a stvar, koja je zaloena naziva se zalog. Naela zalonog prava naelo akcesornosti oznaava sporednu ulogu zalonog prava; naelo oficijelnosti oznaava pravo zalonog poverioca, kome zaloni dunik nije u roku platio dug, da se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku; - naelo specijalnosti oznaava potraivanje jednog poverioca na nekoj, tano odreenoj stvari; - naelo nedeljivosti odnosi se na to da zaloena stvar, kao celina daje pravo da se i potrauje kao celina, a ne samo neki njen deo. Zalono pravo moe nastati: na osnovu ugovora najee nastaje na ovaj nain; na osnovu sudske odluke razlikujemo prinudno sudsko zalono pravo (na pokretnim stvarima), sporazumno sudsko zalono pravo (na nepokretnim i pokretnim stvarima) i zakonsko zalono pravo (ako su ispunjeni uslovi, odreeni zakonom).

Vrste zalonog prava Prema vrsti objekta, na kojem se ustanovljava, zaloga moe biti: zaloga na pokretnim stvarima (runa zaloga i registrovana zaloga); zaloga na nepokretnim stvarima (hipoteka)

Hipoteka je zalono pravo na pokretnim stvarima, koje ostaju u dravini zalonog dunika. Ako dunik ne ispuni svoju obavezu, hipotekarni poverilac se moe namiriti iz vrednosti zaloene nepokretnosti, pre poverilaca, koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca, koji su hipoteku stekli posle njega. Prenos zalonog prava S obzirom na akcesorni karakter, zalono pravo se moe preneti na dva naina: ustupanjem potraivanja (cesija); zalaganjem potraivanja (podzaloga, nathipoteka).

66

Prestanak zalonog prava Runa zaloga prestaje - kada prestane potraivanje, ijem obezbeenju zaloga slui; Registrovana zaloga prestaje brisanjem zalonog prava iz registra zaloge; Hipoteka prestaje brisanjem iz zemljinog registra.

ZEMLJINI REGISTRI Zemljini registri su verodostojni registri nepokretnosti i prava na tim nepokretnostima. U naem pravu trenutno postoje 3 razliita sistema: sistem zemljinih knjiga; katastar nepokretnosti; tapijski sistem.

Tendencije: uvoenje jedinstvene evidencije nepokretnosti katastra nepokretnosti u sve optine. 1. Zemljine knjige Zemljine knjige se u naem pravu vode po sistemu realnih folija prema samoj nepokretnosti, a ne prema titularu stvarnog prava na nepokretnosti. Zemljina knjiga ima za osnovu katastar zemljita. Zemljina knjiga se sastoji od: glavne knjige (deo u koji se upisuju nepokretnosti i prava na njima) sainjavaju je zemljinoknjini uloci, koji se sastoje iz popisnog lista ili posedovnice (list A), vlasnikog lista ili vlastovnice (list B) i teretnog lista ili teretovnice (list C): zbirke isprava koju ine izvornici ili prepisi isprava, na osnovu kojih se vri zemljinoknjini upis.

2. Katastar nepokretnosti Katastar nepokretnosti se sastoji od: elaborata premera (to je skup dokumenata, neophodnih za katastarski premer zemljita),

67

zbirke isprava (ine je originali ili prepisi isprava, koje su neophodne za upis prava na nepokretnosti); baze podataka (sadri podatke o parcelama, objektima, imaocioma stvarnih prava na nepokretnostima).

Evidenciju nepokretnosti i prava na njima vri organ uprave Republiki geodetski zavod. 3. Tapijski sistem Tapija je javna isprava, koja sadri podatke da je lice, koje je u njoj oznaeno, vlasnik nepokretnosti za koju je izdata. Izdavanje tapije obuhvata sastavljanje i overu tapije.

Upis u zemljine knjige i katastar nepokretnosti Predvieni su sledei upisi u zemljine registre: uknjiba to je upis, kojim se konano stiu, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima; predbeleba - to je upis, kojim se uslovno stiu, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima; zabeleba to je upis pravnih injenica, koje se odnose na vlasnika nepokretnosti ili na samu nepokretnost.

68