1. Pojam i znaaj vaspitanja Vaspitanje je istorijsko civilizacijska karakteristika oveka i drutva. Bitan je uslov i faktor humanizacije drutva.

Nastaje na samom poetku ljudske civilizacije, korene pronalazimo u brizi mladih bia za opstanak. Ono to vaspitanje razlikuje od brige je svesno postupanje, namera i cilj. Zaetke vaspitanja pronalazimo kod ovekovog svesnog prilagodjavanja sredini. Monro smatra da prvobitno vaspitanje nije nita drugo do neprogresivno prilagodjavanje sredini. U odnosu oveka i drutva se umeao novi faktor vaspitanje. Vaspitanje povezuje pojedince, generacije i drutva. ovek razvijajui proces medjusobnog komuniciranja formira vaspitanje kao namerno i svesno komuniciranje kojim eli neto prenenti na druge i uticati na njih. Vaspitanje je specifina ljudska delatnost, koja nije karakteristina za druga iva bia npr ivotinje koje imaju urodjeni i nstikt za brigu mladih. Razni oblici uenja npr uenje imitiranjem se poistoveuju sa procesom vaspitavanja koje nije mehaniko. Vaspitanje se postepeno konstituisalo kao svesna, celishodna, sistematina i organizovana delatnost. Pod pojmom vaspitanje moemo podrazumevati i postupke koji su nenamerni, nesvesni i sluajni. Ti postupci mogu uticati na razvoj linosti bilo pozitivno ili negativno. Za uticaje koji nisu namerni, a utiu na razvoj linosti, autori uvode izraz funkcionalno vaspitavanje jer izvire iz svakodnevnog ivota i ponaanja ljudi i ini znaajan deo pozitivnog i negativnog ivotnog iskustva. Vaspitanje je najiri pedagoki pojam i proces, podrazumeva sve ono to ljudi svesno, namerno, sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to organizuje drutvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono to preduzima sama linost koja se formira i razvija u jednom drutvu. Obrazovanje je sr celokupnog procesa vaspitanja, ini temelj i osnovu vaspitanja linosti. Vaspitanje se odnosi na proces formiranja linosti, obuhvata sve uticaje koje vri neka zajednica, uslove za razvoj linosti i samu aktivnost linosti, pa se o vaspitaniku govori kao o objektu i subjektu. 1

Vaspitanje je vieslojni proces i sastoji se iz 3 nivoa: 1. poces usvajanja znanja i navika 2. proces razvijanja fizikih i psihikih snaga i sposobnosti 3. proces formiranja pogleda na svet kroz izgradnju karaktera Racionalnu osnovu pronalazimo u prvom, a vrednosnu i humanistiku u sva 3 procesa. U realizaciji ciljeva i zadataka vaspitanja izdvajaju se 3 etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa vojnog Osnovna podruja razvoja linosti se dele na: a. kognitivni razvoj znanja, intelektualne sposobnosti b. afektivni razvoj stavovi, miljenja, interesi c. psihomotorni razvoj upravlajnje motorinim aparatom ljudskog organizma Postoje i oni autori koji posebno izdvajaju konativno podruje razvoj volje. HERBART vaspitanje odredjuje kao sistematski uticaj starijih na mladje sa odredjenim ciljem i planom. KOMPEJRE kae da je vaspitanje vetina koja se sastoji u odgajivanju dece i stavaranju ljudi. PESTALOCI vaspitanje je harmonijsko razvijanje svih ljudskih moi Razliiti su primeri suavanja pojma vaspitanja a. povezuju ga samo sa vaspitanjem dece i mladog narataja b. to je jednosmerni proces u kome vaspita utie na uenika c. priprema za ivot mladih d. malo je onih koji ga svode na lepo i kulturno ponaanje Znaaj vaspitanja 1. uspeni pojedinci i snane drave su mogui samo ako postoji razvijeni sistem vaspitanja koji e omoguiti usvajanje novih znanja i sposobnost snalaenja 2. vano je za uspenu komunikaciju i spreavanje negativnih pojava agresivnosti, egoizma, asocijalnosti 3. vaspitanje je danas osnovni put i nain afirmacije linosti i obezbedjenja njenog materijalnog i drutvenog statusa 4. vaspitanje je svesna briga o ovekovom razvoju i to je osnovna ovekova delatnost jer je stvoreno drutvo koje ui 5. vaspitanje je doivotni proces kontinuirano uenje 6. u vaspitanju kao delatnosti postoji protkanost sredstva ciljevima; vaspitanje je sloena delatnost koju zasnivamo na razmiljanju, predvidjanju i prouavanju 2

2. Drutvena f-ja i drutvena uslovljenost vaspitanja Drutvena uslovljenost vaspitanja se zapaa od samih poetaka ove delatnosti. Izvori govore da se oblici vaspitanja pojavljuju na skoro isti nain kod naroda koji ive na razliitim geo. podrujima ili vekovima. Ceremonijalno posveivanje i inicijacije koje se organizuju u vreme puberteta su sline. Obredno vaspitanje se u svetenikim i pevakim kolama se javlja pre pismenosne kulture. Drutvenu uslovljenost vaspitanja ne treba shvatiti na pojednostavljen nain kao jednostranu zavist od onog to trenutno postoji. U vaspitanju se ostvaruje dijalektiko jedinstvo suprotnosti ovekovog postojanja i razvoja, pa su tako nauku koristili mnogi za postizanje ciljeva. Vaspitanje je proces, aktivnost i delatnost kroz koju se ciljevi mogu realizovati. Znaaj organizovanog vaspitanja se poveava posle naunotehnoloke revolcije, koja je praena informatizacijom i kibernetizacijom. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i politikom strukturom drutva. Pojedine klase i stalei imaju svoje uloge i vaspitanje klasno, politiko, partijsko. Postoji suprotna tendencija, to su pokuaji da se vaspitanje pretvori u sredstvo manipulacije i pranja mozgova koje je u skladu sa trenutnim ideolokim, politikim ili ekonomskim interesima vladajuih grupa. Vaspitanje se pretvara u suprotan proces alijenacije, otudjenja linosti. U jednom drutvu nije lako odrediti pravu meru konkretne drutvene uslovljenosti vaspitanja, a da se sauva progresivni karakter. Poznata su istraivanja koja pokazuju povezanost pismenosti stanovnitva i organizovanosti sistema kolstva, kao i ukupne razvijenosti drutva. Uloena sredstva u sistem vaspitanja se viestruko vraaju, pa se danas isplati investicija u obrazovanje kadrova. Vaspitanje je istorino i stalno promenjivo u skladu sa drutveno istorijskim promenama. Svaka epoha ima svoje ciljeve, sadraje, metode i sredstva vaspitavanja. Kada se promeni drutveno uredjenje menja se i vaspitanje. Razvijanje kulture u svim njenim oblicima je omoguio i razvijeno vaspitanje. Vaspitanje je omoguavalo irenje, prenoenje i bogaenje kulturnih dobara, a kultura vri misiju humanizacije i unapredjenja procesa vaspitanja.

ovek u oblasti kulture je napravio pomak kada je sa govora preao na pismo, pa na tampanu re, pa na elektronski transformisanu re, ime dolazi do prave revolucije u vaspitanju. Dve medjusobno povezane drutvene f-je su vaspitanje i rad, i predstavljaju preduslov za nastanak samog drutva. Rad je osveen ovekov nain borbe za egsistenciju. ENGELS kroz proces rada i vaspitanja ovek razvije svoje radne karakteristike i menja svoje individualne mogunosti.

Podelom rada deli se i vaspitanje na: a. intelektualno b. radno proizvodno vaspitanje ipak vaspitanje ne sme u potpunosti biti podredjeno samom radu, ve mora imati ire ciljeve koji se odnose na linost u celini i u budunosti. TOFLER smatra da je civilizacija prola kroz faze: 1. poljoprivredna proizvodnja 2. industrijalizacija fabrika proizvodnja Javlja se i trei talas ije su karakteristike opadanje procenta zaposlenih u primarnom i sekundarnom sektoru, decentralizacija, dislokacija stanovnitva iz grada u selo, smanjivanje standardizacije, vei znaj manjih socijalnih grupa i porodice. 3. Mogunosti i granice vaspitanja inioci razvoja oveka: nasledje, sredina, vaspitanje, aktivnost ispitanika Na pitanje ta je presudno u razvoju linosti imamo: - Pedagoki pesimisti: potcenjuju ulogu i mo vaspitanja, a precenjuju ulogu naslednih faktora. - Pedagoki optimisti: precenjuju ulogu i snagu vaspitnog uticaja, a zanemaruju tzv genetski program koji je predodredjen nasledjem ljudske jedinke - Epikurejci i stoici: u antiko doba su govorili o sudbinskoj predodredjenosti ovekove linosti nasledjem - Platon vaspitanje shvata kao temelj drave kojom upravljaju najmudriji i najobrazovaniji -Velikani humanizma i renesanse su opijeni verom u svemo vaspitanja i promenu sveta putem vaspitanja novih ljudi. 4

- Roterdamski priroda nam je poklonila sina koji je sirova masa, a naa je stvar da toj materiji damo najbolju formu. *Oni koji su nezdovoljni svetom odraslih, razvijaju ideju o nemeanju u prirodu deteta, a glavni zadatak vaspitanja je uklanjanje prepreka za samorazvoj. inioce razvitka linosti grupiemo: 1. bioloke (unutranje, nasledjene, urodjene) 2. socijalne (spoljanje, sredinske-drutvena sredina i vaspitanje) inilac nasledje je proizvod dosadanjeg razvoja ivota ljudi, a obezbedjuje se putem gena, preduslova koji su osnova daljeg razvitka linosti. 1. Naunike koji precenjuju ulogu nasledja, a zanemaruju ulogu vaspitanja nazivamo nativistiim-biologistikim. Ispoljavaju se u vreme razvoja drutva ili za vreme kriza. U prolosti ljudi ive u zatvorenim i socijalnim grupama koje su proete tzv oporativnom psihologijom . najstarije nativistiko shvatanje je religijsko uenje o urodjenom praadamovskom grehu po kome je dete greno bie, a svrha vaspitanja je iskupljanje greha. Nativistike teorije se se nazivaju i teorijama biolokog determinizma ili fatalizma i to da bi se zatitile odredjene razlike i privilegije u pomo se poziva nauka; npr teorija plave krvi koja titi nasledno pravo plemia na posed, titulu, vlast i ugled. Problem nativistikih teorija je jednostranost, a to se vidi da se sa organski urodjenih razlika prelazi i na teren prava i moralnih karakteristika linosti. Platon govori o podeli ljudi: - oni koji su rodjeni za upravljanje - za zatitu drave - za rad robovi nisu ukljueni jer se smatraju orudjima koja govore. Pojavljuju se i teorije pedagokog naturalizma: individualistike, personalistike, pedoloke, pedocentristike koje razvitak svode na sazrevanje proces koji je uslovljen unutranjim faktorima. 2. Teorije koje precenjuju ulogu sredine nazivamo empiristike sociologistike. Don Lok navodi da je ovekova dua ne ispisana ploa i da po njoj ivotno iskustvo, sredina i vaspita piu sadraje po svojoj volji. 3. Mogunosti i granice vaspitanja lee u : - nasledjenim osnovama 5

- uslovima drutvene sredine - pravilno organizovanom vaspitanju - motivacijom samog vaspitanika Teorija geografskog determinizma po njoj razlike koje stoje medju ljudima zavise od toga gde su rodjeni, pa se moe rei da su severnjaci hladne i proraunate osobe, a junjaci temperamentniji. Veza ljudi se trai i sa klimom, nacionalnim i rasnim stereotipima. 4. Na razvoj sposobnosti linosti utie i aktivnost vaspitanika. Raspravlja se o razvoju inteligencije, pa tako deca koja se razvijaju u nepovoljnim uslovima imaju slabije rezultate na testu. Teorija formalnog obrazovanja ima poseban sistem predmeta putem kojih e se razvijati psihike moi. Ostali faktori od kojih zavisi razvitak linosti: reagovanje na prag sazrevanja linosti i nekih predispozicija nain i uslovi ivota pol temperament stanje zdravlja kulturne, religijske i ostale tradicije

Faktore koji smetaju razvoju linosti nazivamo ometajuim parazitarnim. TERNOVA teorija konvergencije pokuava da pomeri nativiste i empiriste i ele podjednaku ulogu i nasledja i druvene sredine. Institucionalne forme vaspitanja vezuju se za pojam detinstva, jer je to period kada se vre pripreme za ivot, to je period oveka koji je najdui. U vaspitanju je potrebno poznavati pokazatelje opteg razvoja: Limfoidni tip razvoj timusa i limfnih vorova do predpubertet. Cerebralni tip razvoj mozga, lobanje, obima glave ubrzan rast u predkolskom periodu i spori rast do zrelosti Opti tip rasta veliine tela, miia, rast posle rodjenja i u pubertetu. Skeletni uzrast snimanjem kostiju ake gde se vidi fizioloka zrelost

4. Razliite koncepcije vaspitanja Vaspitanje je oblik dinamine drutvene prakse, nema ustaljenu formu i strukturu. 6

Pedagoke koncepcije nisu bile univerzalno prihvaene, ve su bile odlike linih, grupnih i irih dilema o oveku i njegovom razvoju. Mnogi vaspitanje dece shvataju kao najjednostavniji i najlegalniji nain manipulisanja decom i njihovom budunou. Mnogi su mislili da su kompetentni za odredjivanje naina kojima e se vaspitanje obavljati; to su roditelji, plemenski vrai, rodovske stareine uitelji, prvi mudraci, filozofi koji preuredjuju svet, dravna vlast i politiari, u savremenom drutvu to su zaposleni koji se profesionalno bave ovom problematikom. Koncepcije vaspitanja razlikujemo po tome ta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. 5. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja je drutveno istorijska uslovljenost i odredjenost. Svako drutvo kroz cilj saoptava svoje interese pa tako: - u antikoj Sparti osnovno je da se formira ratnik i zdrav mu i otac - u Atini brinu o harmonskom razvoju tela i due - Lok govori o vaspitanju mladog dentlmena i poslovnog oveka Svako drutvo, klasa nastoje da njihove ciljeve tj elje i interese proklamuju kao opte i univerzalno vaee. Interesovanje za ciljeve i zadatke vaspitanja poinje od vremena irenja kola i poetka industrijske revolucije. Razliita gledita o cilju su: 1. hedonistiko lina srea, fiziko i duhovno uivanje 2. utilitaristiko sticanje praktinih znanja i vetina 3. moralistiko znati ta je moralno dobro i initi dobro 4. socijalno lina sposobnost za aktivan drutveni ivot Kada je re o vaspitanju postoje dva osnovna smera: a. u vaspitanju se principi unose spolja, pa se psihiki ivot zasniva na spoljnim utiscima Herbart b. proistie iz poznavanja psihikog razvitka naroito deteta Pestaloci Cilj vaspitanja je vie idealno zamiljen. Linost nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog lana drutva i to je crvena nit vaspitanja. Cilj moe biti i opti to su sloboda, svestrano razvijena linost i to se propagira u drutvenim dokumentima, zakonima o kolstvu, planovima i programima. 7

Funkcijama ciljeva vaspitanja: - izriemo povoljne ishode akcija - uskladjujemo i pratimo vaspitno obrazovnu delatnost - postavljamo norme i standarde Ponekad ciljevi nisu javno deklarisani pa govorimo o prikrivenim ciljevima vaspitanja. U savremenoj praksi i teoriji postoje dva naina formiranja ciljeva: 1. cilj kao gotova i udaljena slika i idealno zamiljen model koji je negde ispred nas 2. cilj kao odlika i svojstvo samog procesa kojim se dolazi do njega Osnovne determinante cilja i zadatka vaspitanja su: 1. drutvena zajednica svojim drutvenim uredjenjem strukturom i organizacijom 2. karakter ljudskog rada razvijenost sredstva za rad, podela rada 3. sistem vrednosti, ideoloka i politika shvatanja 4. saznanja o oveku i njegovoj linosti 5. drutvena tradicija spajanje prolosti, sadanjosti i budunosti 6. razvijenost pedagoke nauke i sistema vaspitanja kolstva 7. potrebe, interesi, elje i ambicije samih linosti koje se vaspitavaju Zadaci mogu biti: 1. opti odnose se na nastavu nekog predmeta u osnovnim kolama 2. operativni odnose se na nastavu tog predmeta u samo jednom razredu Konkretizacija zadataka vaspitanja se vri na vie naina: u Engleskoj - informativan i formativan u Nemakoj - materijalni, formalni i vaspitni kod nas materijalni (sticanje znanja), formalni (razvijanje sposobnosti) i vaspitni (izgradjivanje vaspitne vrednosti)

Vaspitanje izgradjujemo kroz razvoj linosti putem: 1. umnog i radnog vaspitanja

Zadaci su: - usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti pretvarajui ih u jedinstven sistem - formiranje neophodnih navika i uenja - razvijanje umnih i logiko saznajnih svojstava i sposobnosti linosti - razvijanje stvaralakog aktivistikog stava prema prirodi, drutvu, ljudima - razvijanje radne kulture kao i osposobljavanje za bavljenje umnim i fizikim radom - osposobljavanje za dalje obrazovanje, posebno za samoobrazovanje 2. drutveno i moralno vaspitanje Zadaci su: izgradnja moralne svesti, osposobljavanje oveka da procenjuje na osnovu usvojenih moralnih normi kao i moralnog i drutvenog sistema vrednosti osposobljavanje za doivljavanje moralnih postupaka i razvijanje moralnih oseanja moralna saznanja i moralna oseanja slue kao osnova moralnog ponaanja razvijanje moralne savesti

_______________ osnovna odnosa kojim se ispoljava moralna linost oveka: 1. odnos prema zajednici (patriotizam, dobri odnosi medju narodima, odnos prema drutvenoj obavezi) 2. odnos prema drugim ljudima sa kojima se neposredno ivi (drugarstvo, prijateljstvo, kolektivna solidarnost) 3. odnos prema samom sebi (moralna svest, oseanja, savest, ponaanje, tanost, doslednost) 3. estetsko vaspitanje Zadaci su: razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti na osnovu steenih znanja razvijanje sposobnosti za doivljavanje estetskih vrednosti 9

osposobljavanje oveka za stvaranje lepog u drutvu, prirodi, radu

4. fiziko i zdravstveno vaspitanje Zadaci su: razvijanje organizma u celini i njegovih delova posebno tj ouvanje i jaanje zdravlja sticanje znanja iz fizike i zdravstvene kulture i gradjenje navika navika oveka da pravilno koristi slobodno vreme kroz rekreaciju navikavanje oveka da se bavi fizikom kulturom i sportskim delatnostima

6. Vaspitanje u prvobitnoj zajednici U prvobitnoj zajednici vaspitanje nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost, ve je sastavni deo celokupnog ivota i rada. Nerazvijenost sredstava za rad i nediferencirana ovekova svesna aktivnost uslovili su i nain vaspitanja, koje se svodi na prenoenje radnih iskustva u oblasti lova, ribolova, zemljoradnje, usvajanje obiaja i rituala plemena koji su uvrivali tu zajednicu. Vaspitanje je isto za sve, o pripremi mladih za ivot brinu svi odrasli lanovi zajednice. Razlike koje postoje su prirodno zasnovane prema polu i uzrastu, pa se prenose i na vaspitanje, a ne postoje socijalne i klasne razlike. Razvojem sredstava za proizvodnju, pojavom privatne svojine, vika vrednosti dolazi do prvih socijalnih podela i razlika. Stvoreni su uslovi da se jedna grupa ljudi dece moe iskljuiti iz rada i posvetiti samo vaspitanju. Pojavljuju se plemenski vrai, islueni ratnici i prvi uitelji. Stvaraju se posebni uslovi za pripremu mladih, vaspitanje se postepeno institucijalizuje. Najstarije ljudske civilizacije se po organizovanou vaspitanja i stepenu pismenosti razlikuju od divljih i varvarskih plemena. SUMERI 3000. god pne, imaju kole, klinasto pismo se ui na glinenim ploama, a svetenici i pisari se pripremaju za poslove na dvorovima i hramovima. kolovanje se plaa, a ui se ponavljanjem i prepisivanjem. INDIJA uenje je organizovano samo za najvee kaste kojima su bile dostupne svete knjige vede. Uenje je usmereno ka religijskim sadrajima PERSIJANCI panju posveuju fizikom zdravlju i borilakim vetinama, intelektualno vaspitanje je preputeno svetenicima.

10

STARI KINEZI su imali organizovano vaspitanje za vie slojeva, u njemu je dosta vremena odlazilo na uenje komplikovanog pisma od 15000 znakova STARI EGIPAT sistem vaspitanja se razdvaja u dva smera: 1. ezoterici koji se bave duhovnim vrednostima 2. egzoterici koji u svoje vaspitanje ukljuuju i praktina znanja geometrije, gradjevinarstva.. 7. Vaspitanje u Antikoj Sparti Spartanci su imali vojenizirano vaspitanje, jer su stalno iveli izmedju osvajanja novih teritorija, odbrane od neprijatelja i stalne opreznosti od robovskih pobuna. Mladi Spartanci su po rodjenju bili podvrgnuti otroj selekciji, pa su bolesna i nerazvijena deca bila osudjena na smrt. Od sedme godine vaspitanje muke dece postaje stvar drave, a ne porodice. Vaspitanje je zajedniko i obavlja se u vaspitno vojnim logorima, a zasniva se na principu jednostareinstva tj jednostavnosti (jednost ishrana, odevanje, govor, odricanje od zadovoljstava). Vebaju ratnike vetine, izdrljivost i lukavstvo. Intelektualnom vaspitanju nije pridavan vei znaaj. PLUTARH je dao jasnu sliku spartanskog vaspitanja u biografiji legendarnog spartanskog zakonodavca Likurga. Po njemu vaspitanje je problem koji se postavlja pre rodjenja deteta, tako to se panja obraa na zakljuivanje braka i radjanje dece. Muevi vei deo vremena provedu u ratu, pa se ene moraju ovrsnuti vebama jer su postale gospodarice u kui. LIKURG smatra da su deca dobro drave, a ne svojina roditelja. Po rodjenju deteta najstariji lanovi zajednice paljivo pregledaju dete. Otac je vaspitavao dete do sedme godine, a zatim ga je preuzimala drava. Vaspitavanje za cilj ima: a. bezuslovnu poslunost vlastima b. podnoenje napora c. pobedu u borbi Stariji gradjani su odlazili u gimanzije i posmatrali njihovo uenje i borbu, mogli su da ih kritikuju, imali su posebnog vaspitaa iz kruga najboljih gradjana. Deaci po etama su birali medju tzv ejrenima vodju ete najbistrijeg oni koji su dve godine prevalili doba deatva, a melejrenima nazivaju najstariju klasu deaka. Za spartance je karakteristino bilo to da su izdrljivi.

11

8. Vaspitanje u antikoj Atini Atina je demokratski polis antike Grke. Zahvaljujui pomorstvu i trgovini dostignut je visok stepen drutvenog razvitka i bogat drutveni ivot. U Atini se prvi put postavlja kao cilj vaspitanja harmonijski razvoj linosti, na prvom mestu lepota i dobrota. Konstituisan je pravni sistem vaspitanja. Postoje od: 7-12 god dve vrste elementarnih kola a. kola gramatista itanje, pisanje, raunanje b. kola kitarista muzika, literatura, umetnost 13-15 god panja je posveena razvoju tela i vebama palestrama 16-18 god bave se gimnastikom i razgovaraju o politici, filozofiji, knjievnosti, nakon toga postaju efebi i obavljaju vojnike dunosti. Za odrasle postoje filozofske kole SOKRAT iveo je u Atini, a poznati uenici su mu Platon i Ksenofont. Teite filozofskih interesa prenosi sa kosmosa na oveka i drutveni ivot. Okuplja omladinu i ui ih svojim shvatanjima. To je izazvalo prezir kod mnogih pa je optuen da ne potuje bogove i osudjen na smrt ispijanjem otrova. Iako je mogao da pobegne iz zatvora to nije uinio jer nije hteo da izneberi svoja naela i uenje. Sokrat je koristio posebnu metodu u razgovoru, u prvom delu ironiju gde postavlja pitanja sagovorniku dok ga ne bi doveo do priznanja da nita ne zna, a u drugom delu je koristio majeutiku kako bi otkrio znanje koje je ve u njemu. Za Sokrata sticanje znanja nije cilj za sebe, ve put i cilj da se dodje do vrline dobra. Sokrat ima znaaj u oblasti pedagogije. ARISTOTEL bio je Platonov uenik. Jedno vreme je bio uitelj mladom Aleksandru Velikom. U Atini je osnovao peripatetiku kolu koju je nazvao likeon. Doao je do zakljuka da filozofija nije proizvod individualnog stvaranja, ve rezultat brojnih mislilaca. Pokuao je da formira jedinstven sistem znanja koji bi obuhvatio sve grane ljudskog znanja koje su tada bile poznate. U svom delu Politika i posebnom spisu o vaspitanju koji nije sauvan, vaspitanje smatra sredsvom jaanja drave i prioritet daje moralnom vaspitanju. Znaaj se daje linoj aktivnosti vaspitanika, kao i uskladjivanjem sredstva vaspitanja sa njegovom prirodom.

9. Vaspitanj u antikom Rimu

12

U rimskom carstvu se izdvajaju 3 vrste kola za deake od 7 do 16 godina: 1. elementarna 2. gramatika 3. retorska Zakljuak koji je mogue izvesti jeste da odgovarajui tip drutva i organizacija drave odredjuje ciljeve, sadraje i naine vaspitanja. Pa tako je u periodu demokratskog Rima osnovno obrazovanje govornika. U imperatorskom periodu panja se posveuje osposobljavanju lojalnosti inovnika za odravanje vlasti u dalekim provincijama. PLATON rodjen je atinjanin, uenik Sokrata i predstavnik antikog idealizma. U Atini je i osnovao svoju uvenu kolu Akademija. Osnovno pitanje u filozofiji Platon reava idealistiki, misao smatra primarnom, a prirodu tj svet koji nas okruuje sekundarnim. Po njemu zadatak filozofije je da pomou sokratove metode probudi u oveku seanja na svet ideja nepromenjivih, venih i besmrtnih. Metodu postavljanja pitanja i davanja odgovora naziva dijalektikom. KVINTILIJAN istakao se kao predstavnik pedagoke misli starog Rima. Za njega moemo rei da je u pravom smislu pedagog. Vodio je retorske kole, obrazovao govornike, razradio sistemski prvu metodiku razvoja govornitva. Smatra da su deca po rodjenju sposobna u svojoj prirodi, a treba im nastava prema individualnim razlikama. U nastavi razlikuje 3 etape: 1. oponaanje 2. predavanje 3. vebanje Preporuuje da se znanja usvajaju svesnom aktivnou, a ne uenjem napamet. U pedagogiji daje niz zahteva koje moraju da ispune i uenici i uitelji. 10. Vaspitanje u srednjem veku U srednjem veku vaspitanje je staleko ue i razvijaju sposobnosti koje su potrebne njihovim lanovima za obavljanje drutvenih uloga. Mladi feudalci imaju praktinu obuku za 7 vetina, ue o ponaanju na dvoru i vitekim turnirima. Ne poklanjaju panju intelektualnom vaspitanju. Duhovni stale svetenstvo obrazovanje stie u parohijskom, manastirskim ili katedralnim kolama. Sadraj vaspitanja se sastoji od 7 slobodnih vetina. Sve discipline u sebi sadre religiju tj tumaenje crkvenih dogmi. Osnovno metodiko pravilo je veruj u ono to uitelj kae i u ono to je zapisano u crkvenim knjigama .

13

Srednjevekovna crkva odbacuje sva dostignua antikog perioda u oblasti kulture. Ipak knjige su na latinskom jeziku, pa on postaje osnovni jezik u obrazovanju. U srednjevekovnim kolama vlada kruta disciplina, a uenici su telesno kanjavani za lo uspeh. U prvoj polovini srednjeg veka, irenjem trgovinskih veza i pod uticajem razvijene arapske kulture, u Evropi se ire nauke kao to su matematika, astronomija, geografija, medicina. Crkva u prvom periodu ignorie nona znanja jer nisu u duhu hrianstva. Poinju da se formiraju kole izvan crkve, npr medicinska kola u Salernu. U 12. i 13. veku javljaju se prvi univerziteti koje crkva eli da stavi pod svoje pokroviteljstvo. Uenjaci bogoslovi nastojali su da pomire nauku i religiju, pa se na tim osnovama razvija srednjevekovna ekolastika. RABLE jedan od najveih humanista u Francuskoj je svetenik, a ujedno i lekar i profesor anatomije. U svome delu Gargantua i Pantagruel kritiki uporedjuje vaspitanje oca i sina. Iako je bio svetenik bori se protiv crkve. Dok crkva ui o grenosti ljudske naravi, on smatra da su ljudi po prirodi obdareni dobrim nagoniam i tenjom za slobodom. MONTENJ poznati Francuski pisac i humanista. Otro kritikuje dogmatizam skolastike nastave, uenje napamet i bez razumevanja, trai aktivno ponaanje i lino prosudjivanje. Visoko ceni ideale i metode odgajanja u Grkoj tj u Atini, tu ceni raznovrsnost, smatra da je najbolje odgajanje i due i tela. Po njemu pedagoka naela su: fiziko odgajanje, blaga disciplina, samostalni rad uenika. ROTERDAMSKI je humanista u severnim zemljama Evrope. Prijatelj je Morusa, kome je i posvetio delo Pohvala ludosti u kome na skolastian nain kritikuje krajeve, papu, svetenike, pravnike tj sve to postoji u drutvu. Po njemu u drutvu se nalaze budalatine, a stalni pratioci gluposti su: zaboravnost, lenjost, lakomislenost, samohvalisanje. Za nauku kae da je nesrea za oveka. Egipatski bog da bi unitio oveanstvo izmislio je nauku. Po njemu uionice su pre muionice nego mesta gde se moe prosvetljivati. 11. Vaspitanje u doba humanizma i renesanse Humanizam i renesansa je peroid od 14 do 16 veka gde do izraaja dolazi novi pogled na oveka, nauku, umetnost, politiku. Rezultat toga je razvoj trgovinei manufakture. Intenzivna proizvodnja materijalnih dobara dovodi do akumulacije kapitala sa jedne strane i osiromaenja gradskog stanovnitva sa druge strane.

14

Feudalizam slabi u Evropi kao poredak ustupajui put kapitalizmu. Ruei feudalni poredak mlada buroazija stvara uslove za realizaciju velikog broja pedagokih ideja: 1. veliki broj dece se ukljuuje u redovno kolovanje, pa proklamuju ideju narodne kole bez obzira na poreklo, rasu, socijalni status 2. nastava se organizuje na maternjem jeziku 3. u nastavu se uvodi realije tekovine prirodnih nauka to je uslov za pokretanje privredne aktivnosti i inustrije 4. princip oiglednosti se proklamuje za zlatno pravilo didaktike 5. kole se grade i opremaju o troku drave i grada 6. donose se kolski ustavi i propisi Vaspitanje nije samo stvar porodice i crkve, ve i opta stvar i briga drave. Formiraju se razni tipovi srednjih kola. U nauci je dolo do preokreta. Kopernik, Kepler su postavili temelje savremenoj nauci. Od 14 veka dolazi do velikih otkria i pronalazaka. Usavren je kompas epni sat, maina za predenje, mikroskop, teleskop. U Francuskoj poznati su Rable, Montenj i Ruso. U severnim zemljama Roterdamsi i Komenski. U Engleskoj Tomas Mor i Don Lok. U Nemakoj Sturma. KOMENSKI eki pedagog i humanista. Kao lan verske organizacije eka braa bori se protiv ugnjetavanja, ali mora esto da bei. U njegovoj teoriji se mogu videti interesi narodnih masa, kao i uticaj engleskog filozofa Bekona. Otro kritikuje srednjevekovno vaspitanje i kolu i bori se za kolu koja e biti u slubi naroda. Smatra se osnivaem didaktike i tu problematiku obrazlae u delu Velika didaktika. Razradio je novu organizaciju nastave, zalae se za principe: oiglednosti, sistematinosti, svesno usvajanje znanja, dostupnost sadraja i metoda rada. Zastupa princip prirodnosti gde je razvoj deteta prema njegovim prirodnim mogunostima. TOMAS MOR napisao je delo UTOPIJA o idealnom uredjenju drave. Utopija mesto koga nema. Prikazuje idealnu dravu u kojoj nema privatnog vlasnitva, nema eksploatatora ni eksploatisanih masa, nema bogatih ni siromanih. Kada je re o vaspitanju sva se deca odgajaju, a o obrazovanju brinu svi. Uvaava naelo ravnopravnosti u obrazovanju, eleo je da nauku uini optim dobrom, bori se protiv skolastike nastave. 12. Sistem nauka o vaspitanju

15

Snanu podrku razvoju kolstva dali su pedagoki projekti koji su u vezi sa francuskom buruaskom revolucijom. Prvi put se pokreu socijalna i politika pitanja koja su u vezi sa sistemom vaspitanja. Industrijska revolucija 18-19 vek dovodi do masovnog obrazovanja. Organizovana drutva i drave postae zavisne od sistema vaspitanja to e dovesti do potrebe da se formira posebna naukapedagogija, koja e se baviti svim pitanjima vaspitanja i obrazovanja. Drava se brine o uredjenju kolskog sistema, pa se sva pitanja uredjuju zakonima. Socijalistiki uredjene zemlje nastavljaju tendencije koje su karakteristine za industrijsko drutvo. U periodu administrativnog socijalizma dolazi do etatizacije kroz ideju o jedinstvenoj socijalistikoj koli. U prvom planu su sistem kolektivnog vaspitanja, a pootrava se idejno politika selekcija sadraja i oblika vaspitnog rada. Kljuni dualizmi u sistemu vaspitanja postoje u itavom industrijskom drutvu. Na kraju 20 veka dolo je do reorganizacije industrijskog drutva, jer sledi nauno tehnoloka revolucija. Rezultat toga je opadanje broja zaposlenih u sekundarnom sektoru industrijskom, a poveava se u tercijalnom obrazovanje, usluge, nauka. Smanjuje se potreba za fabrikim radnicima, a poveava se potreba za visoko obrazovnim kadrovima. DON LOK u centar svojih interesovanja stavlja pitanje porodinog vaspitanja, to pre svega interesuje mladju gradjansku klasu. Poklanja panju vaspitanju dece viih stalea, pa je i zagovornik fizikog vaspitanja. On je utilitarista, zahteva vaspitanje poslovnog oveka. Smatra da deca viih stalea ne treba da idu u kolu kako se ne bi meala sa decom niih stalea. Osniva je empirijske psihologije kojoj je izvor iskustvo utemeljeno na samoposmatranju, pa je glavni izvor po njemu iskustvo. Pobija uenje o urodjenim idejama, jer se po njegovom miljenju radja bez ikakvih iskustava, pa je dua ne ispisana ploa tabula raza. RUSO zastupa interese sitneburoazije. Otro se suprostavlja drutvenoj nejednakosti, kao i stalekim i drutvenim privilegijama, buni se protiv religijskih zabluda i crkvenih autoriteta, zastupa slobodu, demokratiju i humanizam. esto je bio proganjan, pa je morao da se seli, a njegova dela su bila javno spaljivana. Temelji njegove pedagoke koncepcije su: potreba o slobodnom razvoju i vaspitanju deteta, vaspitanje treba da se odvija u prirodi. Potrebo je individualno prii svakom detetu, protivnik je fizikog kanjavanja deteta, a propagira kazne prirodnih posledica, istie znaaj umnog i radnog vaspitanja.

16

PESTALOZI je bio najpopularniji od pedagokih klasiara, humanista i demokrata. Istiu ga kao pedagoga, uitelja i prosvetnog radnika, posvetio se deci. Na njegovom spomeniku pie sve za druge, nita za sebe.poznato je njegovo delo kako Gertruda ui decu. Polazi od Lajbnikovog uenja o monadama. Istie principe samorazvoja prirodnih snaga i principa prirodnosti u vaspitanju. Po njemu sutina vaspitanja je u razvijanja prirodnih sposobnosti shodno prirodnom toku razvoja. SPENSER najpopularniji pedagog u Engleskoj. Ceni prirodne nauke, pripada pozitivistikom pravcu. Polazi od Darvinovog uenja, pa tei da zasnuje teoriju o evoluciji koja e vaiti i za ivu i za neivu prirodu. Po njemu sadraj obrazovanja treba da ine prirodne nauke realne. Protivnik je stvaranja dravnih kola, jer smatra da drava nije obavezna da koluje decu sirotinje. HERBART Nemac ije su brojne pristalice razradjujui njegove pedagoke ideje stvorili pedagoki pokret Herbatijanstvo. Smatraju ga osnivaem pedagogije kao nauke. eleo je da pedagogiju izgradi kao samostalnu nauku i to normativnu teoriju zasnovanu na etici i psihologiji. Izgradio je sistem pedagogije, po njemu jedno pedagoko naelo proizilazi iz drugog kao uzrok i posledica. Osnovni put za konstruisanje nauke je dedukcija. Medju prvima pravi razliku izmedju pedagogije kao nauke i pedagogije kao praktine delatnosti vetine. Druga predstavlja osnovu prve. Praksa sama za sebe, bez teorije vodi u rutinu. Po njemu sutina vaspitanja je uticanje na individualnu svest radi stvaranja dobro asociranih predstava. Moralno vaspitanje treba zasnivati na umu tj slobodi. Prema njemu pedagogija treba da utvrdi cilj vaspitanja, to je novina u odnosu na prethodne pedagoge. Cilj je izgradjivanja moralnog karaktera zasnovanog na hrianskoj religiji. Cilj se izvodi iz nepromenljivih i venih ideja. Osnovna sredstva za ostvarivanje cilja su: 1. upravljanje decom spolja, da se obuzda deija priroda 2. nastava zasnovana na mnogostrukom interesu 3. disciplinovanje izgradjivanje vrstog moralnog karaktera. Najveu panju posveuje nastavi i to srednjokolskoj. Nastava prolazi kroz 4 osnovna stupnja: jasnost, asocijacija, sistem i metod. Sledbenici su Kiler, Vilman, Rajn, Stoj, a u Srbiji:Baki, Proti. Oni koji se suprostavljaju njegovim stavovima su antiherbatovci. Jedan od poznatih je Uinski, koji pedagogiju shvata dvojako kao opta znanja o detetu, o mladima. Kao sloenu teoriju vetine vaspitanja. 13. Pedagogija kao nauka Pedagogija se definie kao nauka o vaspitanju, pa je njen predmet vaspitanje. Termin pedagogija se koristi jer je integralan za nauku o vaspitanju. Pedagogija je nauka o odgoju u najirem znaenju pojma. 17

Pedagogika ili nauka o uzgoju: nazivi pedagogika i pedagogija su sinonimi pedagogika u irem smislu obuhvata ukupno obrazovanje i uzgoj

Kod starih naroda putem obiaja, poslovica, rituala se vaspitavalo za ivot. Time je formirano iskustvo koje prenose mudraci i putujui uitelji. Filozofija se tu pojavila kao majka svih nauka. Svesno i namerno prouavanje vaspitne delatnosti, na osnovu prethodnog iskustva dovodi do razvoja pedagogije kao nauke. Teko je odrediti granicu izmedju vaspitne prakse, koja postoji, pedagoke teorije koja nastaje. Osnivai nauke su Kvintilijan o obrazovanju govornika, Komenski 17 vek Velika didaktika, Herbart 19 vek, smatra se sistematizatorom nauke. On je uspostavio pedagogiju kao univerzitetsku disciplinu i pie prve udbenike, konstruie autonoman i celovit nauni sistem, u radu se oslanja na psihologiju i etiku. Postoje 4 uslova koje jedna oblast mora da ispuni da bi se smatrala posebnim naunim sistemom: 1. da ima predmet 2. bogat fond znanja 3. razvijenu metodologiju istraivanja 4. izgradjen pojmovno terminoloki i jezik nauke Kada je re o vaspitanju javila se potreba za prouavanjem jedinstvenim, pa se konstruie integralna nauka pedagogija i multidisciplinarno angaovanje srodnih nauka. Pomone discipline su pedagoka psihologija, filozofija vaspitnja, pedagoka antropologija, ekonomija obrazovanja, pedagoka sociologija. Re pedagogija oznaava nauku o vaspitanju. U celini potie od rei kojim je nazivano lice koje brine o deci robovlasnika u starom Rimu. Spada u grupu drutvenih nauka i primer je humanistike nauke. Postoje 3 funkcije pedagoke nauke: 1. deskriptivna opisuje vaspitanje kao pojavu gde i u kojim uslovima nastaje 2. regulativna, normativna analizira praksu i stavove. 3. dinamika unapredjuje vaspitanje, usavrava sistem i kole Kako pedagogija dolazi do nekih naunih saznanja o vaspitanju, ona otkriva veze, odnose i zakonitosti. esto koristi oblike organizovanog istraivanja drugih drutvenih nauka. 14. Pedagoke naune discipline Iz opteg filozofskog pogleda na svet poinju se izdvajati prirodne nauke od 16 go 18 veka sa tzv praktinom primenom fizika, geografija, biologija, hemija. Tome su doprinela velika geografska otkria, razvoj 18

trgovine, industrijski nain proizvodnje. Kroz proces ukrupnjavanja trita i stvaranja velikih drava dolazi do pojave drutvenih nauka. Antiki filozofi svoja razmiljanja o vaspitanju nisu odvajali od univerzitetske slike sveta i oveka svoga doba. Teolozi su svesni mogunosti obrazovanja i usmeravanja u odredjenom pravcu due oveka putem vaspitanja. Humanisti pokazuju znakove razvoja samostalne koncepcije o oveku. Komenski prvi izgradjuje celovit didaktiki sistem. Herbart konstruie pedagoki sistem. Kraj 19 poetak 20 veka vodi se rat protiv Herbatovskog nasledja i nastupaju reformni pravci kole novih pedagogija. Herbart nastoji da pedagogiju ovee sa svim naukama kako bi bila sposobna da nauno prouava, dokazuje i popularie. On pravi razliku izmedju praktine i teorijske pedagogije. Teorijsku pedagogiju ine: a. pedagoka teleologija o svrsi i ciljevima vaspitanja b. pedagoka metodologija prouava puteve, naine i sredstva, deli se na didaktiku (teoriju nastave) i hodegetiku (teoriju vaspitanja u uem smislu). Baki pedagogiju deli na: 1. pedagoka teleologija ili nauka o vaspitnim ciljevima 2. pedagoka metodologija ili nauka o vaspitnim nainima 3. nauka o kolskoj organizaciji 1 i 2 ulaze u filozofsku pedagogiku, a 3 ulazi u praktinu oba dela se naslanjaju na istorijsku pedagogiku. Sistem naunih disciplina se gradi analogno oblastima koje su razvijene i koje prouavamo u vaspitanju. Opta pedagogija prouava predmet, ciljeve, zadatke, sistem Istorijska pedagogija prouava istorijski razvoj vaspitanja. Deli se na optu i nacionalnu. Metodologija pedagokih istraivanja se bavi specifinostima nauno istraivakog rada. Razvijenih naunih disciplina u pedagogiji ima onoliko koliko i razvijenih podruja vaspitno obrazovnog rada. PORODINA PEDAGOGIJA vaspitanje u porodici PREDKOLSKA PEDAGOGIJA vaspitanje kolske dece KOLSKA PEDAGOGIJA kolsko vaspitanje dece VISOKOKOLSKA PEDAGOGIJA visoko kolsko vaspitanje i obrazovanje

19

PEDAGOGIJA ODRASLIH, ANDRAGOGIJA obrazovanje i vaspitanje odraslih DIDAKTIKA vaspitanje i obrazovanje u uslovima nastave METODIKA NASTAVE vaspitno obrazovni rad u nastavnim predmetima SPECIJALNA PEDAGOGIJA vaspitanje dece ometene u razvoju VOJNA PEDAGOGIJA, VOJNA ANDRAGOGIJA vojno vaspitanje INTERNATSKA, DOMSKA PEDAGOGIJA vaspitanje u internatima i domovima INDUSTRIJSKA PEDAGOGIJA, INDUSTRIJSKA ANDRAGOGIJA vaspitanje i obrazovanje u industrIji PEDADAGOGIJA SLOBODNOG VREMENA vaspitanje u slobodno vreme Discipline pedagoke nauke imaju svoje podsisteme. Specijalna pedagogija deli se na: 1. giflopedagogiju vaspitanje slepih i slabovidih 2. surdopedagogija vaspitanje gluvonemih 3. oligofreno pedagogija sa intelektualnim poremeajima 4. logopedska pedagogija govorni poremeaji Neke discipline su specifine i povezane sa ostalim. Penoloka pedagogija prouava proces prevaspitavanja osudjenih lica i pedeugologija prouava linost nastavnika. Neke discipline, kao to je hodegetika, pripadaju istoriji pedagogije, dok futoroloku pedagogiju interesuje budunost pedagokog fenomena. Neke naune discipline moemo klasifikovati i sistematizovati po nekim kriterijumima: 1. prema uzrastu vaspitanika (predkolska, pedagogija odraslih i andragogija) 2. prema mestu izvodjenja vaspitanja (porodina, kolska, internatska, vankolska pedagogija) 3. prema vremenu na koje se odnosi prouavanje (istorija pedagogije, savremena i futoroloka) Rasprave koje se vode odnose se na to da li je pedagogija jedinstvena i celovita nauka koja se bavi problemima vaspitanja oveka tokom celog njegovog ivota tzv koncepcije doivotnog obrazovanja ili se odnosi samo na period detinjstva jer sam naziv asocira na dete pedagogija. 15. Pedagogija i druge nauke Vaspitanje je predmet pedagogije, ali ona nije jedina nauka koja se njime bavi. Posebna veza se ostvaruje preko tzv graninih naunih disciplina, a to su: pedagoka psihologija, pedagoka sociologija,

20

filozofija vaspitanja, ekonomika obrazovanja, pedagoka antropologija i pedagoka statistika. Pedagogija kao nauka koristi otkria drugih nauka i zajedno sa njima traga za odgovorima na stara i nova pitanja pa se govori o: a. interdisciplinarnim istraivanjima koja podrazumevaju integrisani pristup naunim disciplinama unutar pedagoke nauke b. multidisciplinarnim istraivanjima uskladjen istraivaki rad strunjaka iz razliitih nauka. Pedagogija ima koordinirajuu ulogu jer zauzima srednje mesto u svim istraivanjima. Pedagogija i filozofija Filozofija tei da odgovori na neka osnovna pitanja kao to su: ta je ovek, kakva je njegova priroda i sutina, kakva je njegova misija i sudbina. To su pitanja koja mogu biti i u osnovi pedagogije. Povezanost filozofije i pedagogije proistie iz same prirode vaspitanja. Nije vano da li e se pitanjima baviti filozof ili pedagog sve dok znaju dobro sve relevantne oblasti. Pedagozi su zainteresovani za razvoj filozofskih disciplina: etika, aksiologija, logika, gnoseologija, estetika. Svaka koncepcija pedagogije ima u svojoj osnovi odgovarajuu filozofiju. Pedagogija i psihologija Ove dve nauke su tradicionalno povezane, psiholoka saznanja su u osnovi shvatanja koncepcije vaspitanja. Aristotel je zasluan za obe nauke, Komenski polazi od psihologije opaanja, Herbart je pisac psiholokih rasprava. Do razdvajanja psihologije i pedagogije dolo je krajem prolog veka, tada su reena neka pitanja vezana za predmet i metode nauke. Istraivanja individualnih razlika dece idu u korist pedagokoj koncepciji. Osnov za prouavanje daju razvojna psihologija, mentalna higijena, psihologija linosti, pedagoka psihologija i omoguavaju da se sa didaktike prouavanja predje na didaktiku uenja. Mnoge su psiholoke kole i pravci na kojima se zasnivaju koncepcije vaspitanja i pedagogije: bihejvioristiki, funkcionalni, psihoanalitiki, dinamiki. Pedagogija i sociologija Vaspitanje ima socioloko znaenje koje treba otkriti i upoznati, kako bi pedagoke koncepcijeodgovarale drutvenim potrebama i stvarnosti. Vaspitanje je uvek bilo drutveno uslovljeno i ostvarivalo se u nekim drutvenim strukturama porodica, kola...

21

Za pedagogiju su znaajna socioloka prouavanja drutvene strukture, odnosa, sociolokih razlika, grupa, istraivanja iz oblasti socijalizacije linosti. Otkrivene drutvene zakonitosti pomau u prouavanju i objanjenju pedagokih zakonitosti. Pravci razvoja sociologije ostavili su traga na pedagoke ideje. Simon se smatra utemeljivaem sociologije. Ostavio je dosta rasprava o vaspitanju. Kant, Spenser, dirkem su autori knjiga o vaspitanju. 16. Metodologija pedagokih istraivanja Sa razvijanjem pedagoke nauke razvijena je i metodologija pedagokih istraivanja. Pod metodologijom pedagokih istraivanja podrazumevamo posebnu naunu disciplinu u okviru pedagogije koja se bavi prouavanjem i unapredjivanjem svih oblika naunog istraivanja vaspitanja. Metodologija pedologije je ukorenjena u zajednim metodolokim osnovama svih nauka: logici, optoj metodologiji naunog rada, metodologiji drutvenih nauka. Pedagogija saradjuje sa srodnim naukama, psihologija razvija metodoloku aparaturu za praenje razvoja dece. Sociologija prouava drutveni odnos i socijalni status linosti, filozofija prouava empirijska istraivanja. Da bi smo prouavali neki problem moramo biti dobro obueni. Razlozi su: 1. uslovljenost i uzajamna povezanost pojava u vaspitanju istraiva mora poznavati sve naune oblasti 2. promenjivost, razvojnost i procesualnost vaspitnih pojava oteava istraivanje jer pojave nisu statike i menjaju se. Moemo govoriti o asimptotinosti pedagokih pojava jer istraivanjem se pribliavamo istini, a otkrie nikada nee biti univerzalno vaee i veito 3. predmet istraivanja je dete pa su ogranienja u postupcima i metodama jer tete razvoju deteta eksperiment 4. kvantifikacija rezultata i injenica je oteana jer se pojave teko mere 5. istraivaki instrumenti imaju privremeni karakter moraju se adaptirati promenama Opte karakteristike pedagokih istraivanja su: nauna objektivnost mogunost uporedjivanja i provere rezultata drugih istraivaa primenjivost istraivakih razultata u vaspitno obrazovnoj praksi

Osnovne vrste pedagokih istraivanja su:

22

1. fundamentalna ta je priroda, karakter vaspitanja, cilj vaspitanja, predmet pedagogije 2. razvojna predvidjanje razvoja neke pojave 3. primenljiva primena nastavnih sredstava, postupaka, knjiga Pedagoka istraivanja moemo podeliti i na: a. istorijska, savremena i prognostika b. teorijska, empirijska c. longitudinalna razvoj pojave u duem periodu transferzalna horizontalno u istom smeru d. prema podrujima vaspitanja i oblasti rada prema strukturi naunih disciplina u pedagogiji e. podele prema dominantnoj tehnici, metodi ili nekoj drugoj karakteristici eksperimentalna, deskriptivna, sistemska, komparativna U istorijskom razvoju pedagogije kao nauke poznati su razliiti metodoloki pristupi u istraivakim pojavama. Postojala je vrsta veza izmedju filozofije i pedagogije i iz takvog odnosa proistekao je metodoloki deduktivizam, koji se ogleda u izvodjenju pojednostavljenog postupka iz unapred usvojene filozofije i takva pedagogija se naziva spekulativna. U fazi osamostaljivanja pedagogije kao nauke pojavio se metodoloki induktivizam koji je insistirao na prouavanju iskustvenih pojava. Dva su pristupa: a. tei pedagogiju da svede na normativnu disciplinu b. deskriptivna pedagogija ne bavi se teorijskim sintezama i uoptavanjem ve samo snimanjem prakse. Svako istraivanje vaspitnih pojava mora imati logian tok i odgovarati na osnovna pitanja: ta prouavati, kako prouavati, pomou kojih metoda, tehnika, instrumenata. Nauna istraivanja vaspitnih pojava imaju faze: 1. izbor predmeta istraivanja, definisanje osnovnih pojmova i prikupljanje literature 2. odredjivanje cilja, zadataka i postavljanje hipoteza 3. izbor i razrada metoda, tehnika i instrumenata 4. preciziranje populacije i uzorka istraivanja 5. prikupljanje podataka i istraivakih injenica 6. obrada podataka 7. analiza i interpretacija rezultata, izvodjenje zakljuaka 8. pisanje izvetaja, objavljivanje rezultata i primena u praksi U istraivanju vaspitnih pojava koriste se naunoistraivake: - metode istorijska, deskriptivna, metoda pedagokog eksperimenta - tehnike sistemsko posmatranje, intervju, anketa, test, skaliranje 23

- instrumenti protokol posmatranja, anketni listovi, tekstovi, skale sudova Zbog stalne promenjivosti pojava u pedagokim istraivanjima mora se voditi rauna o reprezentativnosti uzorka i kvalitetu instrumenata pomou kojih prikupljamo podatke. Istraivaki instrumenti moraju da zadovoljeopte zahteve: - mora biti valjan - taan, da meri ono za ta je konstruisan - mora biti pouzdan konstantan, dosledan, postojan, meri ono za ta je namenjen - mora biti diskriminativan mora jasno izdvajati ono to se meri i utvrdjuje - mora biti obuhvatan, da to potpunije pokrije problem predmet istraivanja - mora biti jednostavan i praktian Iskustva i saznanja pedagoke metodologije koristimo u naune svrhe i svakodnevnom radu, posebno u kolskoj praksi. Za rad nastavnika posebno je znaajan postupak izrade i primene testova znanja testovi mogu biti umenosti, interesovanja, pojedinih karakternih i voljnih svojstava linosti, inteligencije. Testovi koji su proli strogu proceduru standardizacije i imaju iru primenu nazivaju se standardizovani, normirani ili badareni testovi. Testovi koji nisu proli proceduru provere i standardizacije nazivaju se neformalni, nestandardizovani, nenormirani, njih sastavljaju sami nastavnici. 17. Sistem vaspitanja i obrazovanja Sistem vaspitanja je drutveno i istorijski uslovljen i promenljiv. Ako se shvati ue odnosi se na kole i ustanove koje je organizovala drava za potrebe vaspitanja dece i omladine. Na oblike javljanja i transformisanja kole utiu brojni faktori: - drutveno uredjenje - stepen anuno tehnikog razvitka - ekonomska razvijenost - nivo kulturnog razvitka - tradicija - ravijenost nauke tj pedagogije Na osnovu stepena organizovanosti, sistematinosti i drutvenog uticaja inioce klasifikujemo u 3 grupe: 1. kolski sistem Okosnica je svakog sistema vaspitanja, jer su ustanove medjusobno povezane i osnovni cilj je ostvarivanje vaspitne delatnosti. 24

a. ustanove za predkolsko vaspitanje b. osnovna kola c. srednje kole d. vie i visoke kole, fakulteti, akademije e. ustanove za specijalno vaspitanje i obrazovanje 2. sistem obrazovanja Zastupljene su institucije koje prvenstveno obrazuju a. centri za kulturu i slobodno vreme dece i omladine, centri za vankolsko vaspitanje, klubovi omladine b. ueniki i studentski domovi i internati c. narodni univerziteti, kulturni centri, domovi kulture, centri za struno usavravanje, politike kole 3. sistem vaspitanja Je najotvoreniji i najiri pojam a. porodica b. vojska c. ustanove u oblasti kulture i nauke biblioteke, muzeji, pozorita d. sredstva masovnog komuniciranja tampa, tv, radio e. informacioni sistemi i usluni centri, dokumentacioni centri i biroi, video klubovi f. drutvene, politike i strune organizacije za decu omladinu i ostale Danas je nauno prouavanje kolskih sistema jedno od osnovnih pitanja pedagogije. Savremena analiza obuhvata probleme: 1. naune i idejno politike osnove, drutveno ekonomske, kulturno umetnike 2. principi na kojima je sistem izgradjen 3. institucije koje obuhvata 4. kolska mrea institucija i oblika 5. struktura sistema po vertikali 6. povezanost sistema po horizontali 7. granice sistema i unutranje i spoljanje veze 8. odnos sistema vaspitanja prema dravi, politici, privredi, nauci 9. planiranje i drutveno dogovaranje u sistemu vaspitanja 10. nain organizovanja, funkcionalni i teritorijalni principi 11. pedagoke karakterisitke U razvoju i vaspitanju oveka, predkolsko vaspitanje ima presudan znaaj, jer se od rodjenja do polaska u kolu, pokreu i aktiviraju fizike i psihike osnove i dispozicije donete nasledjem. To je period koji je najburniji i najintenzivniji u razvoju deteta. Predkolsko vaspitanje ima svoju drutvenu i pedagoku funkciju. Tri osnovne funkcije predkolskog sistema su: 1. igra 25

2. rad 3. uenje Panja se poklanja zdravlju, ishrani i fizikom razvoju deteta. Intelektualni razvoj deteta je intenzivan. Radno vaspitanje ima svoju osnovu u razvoju predkolskog deteta kroz osamostaljenje deteta u zadovoljavanju svojih sopstvenih potreba, u obavljanju kunih poslova. Zadatke moralnog vaspitanja ostvarujemo kroz aktivnost dece i emocionalno vezivanje za neke pozitivne primere. Estetsko vaspitanje se ostvaruje kroz uenje dece i navikavanje da misle, govore i rade po zakonima lepog. Pripremanje dece za polazak u kolu je zadatak porodice i ustanove koje se bave predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem. Priprema obuhvata: - fiziku i zdravstvenu pripremu - formiranje elemenata kulturno higijenskoh navika - formiranje radnih navika - razvijanje deje govorne kulture - socijalizacija predkolskog sistema Ustanove za predkolsko vaspitanje i obrazovanje dece su: 1. deiji vrtii grupe dece do 3 god 2. vaspitne grupe predkolske dece pri osnovnim kolama 3. drugi organizacioni oblici: a. radne organizacije u oblasti zdravlja i socijalne zatite, domovi za decu bez roditelja, klinike za majke i decu b. mesne zajednice na planu brige o deci predkolskog uzrasta c. igralita u naselju, zelene povrine, parkovi, etalita Deca se dele u tri uzrasne grupe: 1. mladja od 3 do 4 godine 2. srednja od 4 do 5 godina 3. starija uzrasna grupa od 5 do 6 godina - osnovne aktivnosti kojima se ostavruje program aktivnosti: 1. usmerene aktivnosti zanimanja 2. slobodne samostalne aktivnosti kola je osnovna i najznaajnija institucija vaspitanja u savremenim drutvima. O znaaju obrazovanja i vaspitanja govori injenica da je ono obavezno u organizovanim drutvima i smatra se kriterijumom za odredjivanje standarda i stepena razvijenosti tih drutava. kolsko obrazovanje je drutvena norma i zahtev koji proizilazi iz zajednikog naina ivota. Od nivoa kolske spreme zavisi i materijalni i socijalni poloaj linosti u zajednici.

26

kola je mesto najorganizovanijeg i najsistematinijeg obrazovanja i vaspitanja. Angauje profesionalno osoblje i strunjake razliitog profila. kola je institucija preko koje se najbre distribuiraju nova nauna dostignua. U nekoj zajednici kola je centar za irenje prosvete i kulture. 18. Osobenosti i vrste razliitih vrsta kola Pojam kola vodi poreklo iz stare Grke i asocira na slobodno vreme i dokolicu. Stvaranjem sredstava za rad, stvaraju se i posebni uslovi da se kategorija dece mogla posvetiti vaspitanju. Ljudi su stvorili fondove znanja i vetina, koji se vie ne mogu prenositi kroz svakodnevni ivot i rad. Prvi uitelji su se javili pre nastanka kole plemenski vrai, mudraci. Prve kole nastaju kao izraz potrebe da se ostvari mo i uticaj, a steeno sauva. To su bile kole ne proizvodnog tipa pisarske, inovnike, svetenike. kole su u funkciji slojeva koji ih osnivaju. Platon navodi da bogata deca prva ulaze u kolu i zadnja izlaze iz nje. U starom Egiptu ue o proizvodnji hrane i gradjevinarstvu. Razvoj kole je tekao na sledei nain: 1. predinstitucionalni period prenoenje radnih iskustava, obiaja, verovanja 2. kole skriba itanje i pisanje su osnova za komunikaciju i razmenu proizvoda 3. kole ________ - itanje, pisanje, raun su osnovna sredstva za irenje religije i vlasti 4. ekolastika kola religija i klasini jezici 5. jaanje klasine srednje kole kroz ideje humanizma i renesanse 6. realne gimnazije izraz iz razvoja industrije i prirodnih nauka 7. politehnizacija kolskog obrazovanja kao izraz razvoja nauke, tehnike i industrije 8. svestranost u razvoju linosti u okviru kolskog obrazovanja i raznovrsnost modela u kolskih institucija kola i crkva su povezane do pojave industrijskog drutva, jer crkva eli posredsvom kole da pridobije nove vernike, osposobi svetenika i propagira svoje ideje. kola i drava su povezane od vremena kada kola postaje masovna i znaajna institucija. Zavisnost kole od drave tj proces etatizacije zapoinje odredjivanjem kolske obaveze i dravnog finansiranja. Savremen klasifikacija kola na: 27

1. kole za normalno razvijenu decu i decu smetenu u razvoju specijalne kole 2. kole obavezne za svu decu i neobavezne 3. kole za opte obrazovanje i strune kole 4. prema stupnju obrazovanja i uzrastu uenika: osnovne, srednje, vie, visoke kole fakulteti i odgovarajue kole za odrasle 5. prema mestu rada na: seoske, prigradske, gradske, kole u prirodi 6. prema polu: muke, enske i meovite 7. prema mestu ivljenja uenika: internatske pansionske i ostale internati, eksternati 8. prema duini trajanja: osmogodinje, etvorogodinje, trogodinje i dvogodinje 9. prema osnivau: dravne, privatne, optinske, crkvene, fabrike 10. prema duini radnog vremena i vremena rada na:poludnevne, kole sa produenim boravkom, sa celodnevnim radom i veernje kole 11. prema vrstama struka: nastavnike, ekonomske, poljoprivredne, muzike, vojne 12. prema kategoriji dece: kole za muzike talente, filoloke, matematike gimnazije, kole za decu na bolnikom leenju 13. prema strukturi uenikih odeljenja: nepodeljene kole, kole sa konbinovanim odeljenjem, kole sa vierazrednim odeljenjem 14. prema veliini teritorije: lokalne, regionalne, pokrajinske, republike 15. s obzirom na veliinu: male i velike 16. s obzirom na organizaciju uprave: centralne, matine, izdvojena odeljenja, kolski centri 17. s obzirom na kontakt sa uenicima: dopisne, radio televizijske, kole na daljinu, pokretne ambulantne, patrone

VANA NAPOMENA: ZA SVE NEJASNOE OBRATITI SE MIRI !!!

28