Вы находитесь на странице: 1из 18

KRIMINOLOGIJA - skripta 1. ODREIVANJE POJMA I PREDMETA KRIMINOLOGIJE?

Kriminologija se moe definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drutvena nauka o fenomenolokim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog ponaanja kao pojedinane pojave, sa ciljem njegovog objanjenja i suzbijnja. Predmet kriminologije znai utvrditi ta kriminologija izuava, kojim se pitanjima i problemima bavi. Predmet pruavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna drutvena pojava i kriminalno ponaanje kao pojedinana pojava. Razlikuju se makrokriminologija, koja izuava kriminalitet kao masovnu drutvenu pojavu, i mikrokriminologija, koja izuava kriminalitet kao pojedinanu pojavu, kroz dve oblasti izuavanja a to su: kriminalna fenomenologija, koja izuava pojavne oblike, obim, strukturu, strukturarne promene, dinamiku, prostornu i vremensku rasprostranjenost, i kriminalna etiologija, koja izuava uzroke, uslove i povode kriminalnog ponaanja. 2. KRIVINOPRAVNO DEFINISANJE KRIMINALITETA? Postoji ue i ire krivinopravno definisanje kriminaliteta. Prema uem shvatanju, kriminalitet ine ona ponaanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivinom zakonodavstvu kao krivina dela. Prema irem shvatanju, pod kriminalitetom se podrazumeva svako protiv pravno ponaanje, za koje po vaeim propisima odreene zemlje nadleni organ moe izrei sankciju. 3. SOCIOLOKO DEFINISANJE KRIMINALITETA? Socioloko definisanje kriminaliteta polazi od toga da se kriminalitet ne moe u potpunosto sagledati u okviru zakona, pa je samim tim potrebno obuhvatiti i druga antidrutvena ponaanja. Socioloke definicije kriminalnog ponaanja se mogu podeliti na tri grupe, a to su: Prva grupa obuhvata shvatanje po kojima je kriminalno ponaanje krenje bilo kakvih, a ne samo legalnih normi ponaanja. Kriminologija treba da prouava sta ljudi smatraju nepoeljnim ponaanjam i ne sme biti ograniena promenama zakona. Druga grupa se odnosi na definisanje kriminalnog ponaanja kao krenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju krenja ljudskih prava. Trea grupa se definise kao ponaanje protivno interesima elite. Dela koja se definiu kao kriminalna postoje da bi se zatitila vladajua ekonomska klasa, pa je samim tim kriminalno ponaanje ponaanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. To znai da ljudi koji imaju mo stvaraju takve zakone koji su u skladu sa njihovim interesima, i nisu u stanju da ponaanje elite definiu kao kriminalno. 4. OPTA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA? Opta kriminologija ima za predmet sreivanje, uporeivanje i suoavanje rezultata dobijenih od raznih kriminolokih nauka, kao i njihovo sistematsko zalaganje. Opta kriminologija moe imati razliite pravce: istorijste, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode, pored toga obuhvata i izuavanje osnovnih kriminolokih teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. Klinika kriminologija predstavlja jedan kriminoloki pravac, koji se za razliku od opte kriminologije sastoji u multidisciplinarnom postupanju individualnom slucaju, uz pomo principa i metoda kriminoloke nauke i specijalizovanih kriminologija. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinike kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne linosti i tipologija delikvenata, a metod koji se koristi prilikom izuavanja pojedinanog sluaja kriminalnog ponaanja je kliniki metod.

5. UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA? Univerzitetska kriminologija se razvila na univerzitetima zapadnih zemalja, zadovoljavajui intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika, istraivae, ali ne i samog drutva. Univerzitetska istraivanja se karakteriu velikom, raznolikou, unidisciplinarnim karakterom, stalnim porastom istraivakih instrumenata. Ta istraivanja se odnose na etiri grupe pitanja, a to su: prouavanje drutva, prouavanje drutvenih institucija, prouavanje delikvenata, prouavanje institucije za tretman. Univerzitetska kriminologija je izazvala otpor i primedbe od strane administrativnih organa, pravosua, policije, zatvorske administracije i dr, uz naglaavanje da ista kriminoloka istraivanja nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. Zbog toga je dolo do osnivanja istraivakih slubi u ministarstvima pravde, a u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraivanja sa praktinim karakterom. Primenjena kriminologija se odnosi na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. Razvila se u socijalnu, ekonomsku i politiku disciplinu sa analitikom i dinamikom tendencijom. Prema njenim modelima, kriminoloko istraivanje ima tri funkcije a to su: prevencija zloina i rehabilitacija zloina, kontrola kriminaliteta, pravosudni, policijski i popravni sistem. Glavni cilj istraivanja je smanjenje ukupnih drutvenih trokova koji prate kriminalitet, razvijanje boljih sredstava za prevenciju, suzbijanje i kontrolu kriminaliteta. Njen model moe doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosua u okviru posebnih istraivakih institute i centara. 6. ODNOS KRIMINOLOGIJE I KRIVINOG PRAVA? Kriminologiju i krivino pravo povezuju predmet i cilj izuavanja. Kriminalitet je predmet izuavanja obe nauke, a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji osnovni cilj izuavanja. Povezanost kriminologije i krivinog prava ogleda se u oblast kriminalne etiologije, jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne moe utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponaanja kao krivinih dela, niti se moe ostvariti krajnji cilj nauke krivinog prava, a to je suzbijanje kriminaliteta. Rezultati izuavanja obe nauke su u velikoj meri povezani i uslovljeni, jer savremena nauka krivinog prava, prouavajui krivino delo kao drutvenu pojavu, izlazi iz isto pravnih okvira i primenjuje socioloki pristup. To znai da se krivino pravne norme objanjavaju socioloki, sa stanovita drutvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreuju. Zbog toga se tvrdi da je kriminologija most izmeu dva podruja, prava i sociologije. 7. ODNOS KRIMINOLOGIJE I KRIMINALISTIKE? Kriminalistika je nauka koja svojim naunim i strunopraktinim metodama pronalazi, prouava, prilagoava i usavrava najadekvatnije naine, postupke i metode, sa ciljem da se otkrije i rasvetli krivino delo, otkrije izvrilac ukoliko je nepoznat, prikupe i obezbede dokazi, kako materijalni, tako i lini, sve radi utvrivanja materijalne istine, uspesnog pokretanja i okonanja krivinog postupka, kao i radi spreavanja krivinih dela. Povezanost izmeu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivinog postupka. Kriminalistika omoguava utvrivanje pravno relevantnih injenica u krivinom postupku to koristi kriminologiji prilikom prouavanja fenomenolokih i etiolokih karakteristika kriminaiteta. S druge strane, kriminalistika prilikom otkrivanja krivinih dela i njihovih izvrilaca koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima, strukturi, situacionim okolnostima i ostalim karakteristikama kriminaliteta, kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. 8. ODNOS KRIMINOLOGIJE I KRIMINALNE POLITIKE? Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika se u irem smislu definie kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Ukoliko se kriminologija i politika

suzbijanja kriminaliteta posmatraju kao samostalne nauke, njihova povezanost se naroito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. Kriminalna etiologija kao deo kriminologije prua vana saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog ponaanja. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i pojedinanog ponaanja, potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za spreavanje kriminaliteta. Rezultati empirijskih istraivanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politika vrednovanja i odluivanja, Takodje, poznavanje kriminalno politikog vrednovanja i instrumenata za voenje kriminalne politike, koristi kriminlogiji prilikom fenomenolokog i etiolokog izuavanja kriminaliteta, kao i prognoziranja budueg kriminalnog ponaanja. 9. ODNOS KRIMINOLOGIJE I PENOLOGIJE? Penologija je usko povezana sa kriminlogijom. Povezanost kriminologije i penologije se naroito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije, dok se fenomenoloka saznanja o kriminalitetu odreenih kategorija delikvenata neposredno primenjuju u fazi izvrenja krivinih sankcija, i postupanja sa tim licima. Odreivanje odgovarajueg tretmana prema osuenom licu u penolokoj praksi mogue je jedino ako se proui linost delikvenata i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponaanja. Takoe je znaajan doprinos kriminolokih izuavanja sociolokom i psiholokom izuavanju osuenike zajednice, utvrivanju njenog uticaja na progress resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmeu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. Penoloka praksa pomae kriminologiji da doe do naajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponaanja i da proveri postavljene hipoteze u praksi prevaspitanja. Kroz penoloku praksu kriminologija sagledava da li se primenjuju odgovarajue metode resocijalizacije, i u kojoj meri je neadekvatan tretman delikvenata uzrok recidivizma kao posebno drutveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. 10. OPTE NAPOMENE I KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKE METODE? Pod metodom se podrazumeva postupak kojim se na osnovu predhodnog znanja o predmetu nauke dolazi do daljeg potpunijeg znanja. U prouavanju svog predmeta, kriminologija se kao i druge drutvene nauke koristi naunim metodama, koje su zajednike svim drutvenim naukama, s tim to te metode prilagoava sopstvenom predmetu izuavanja. Kriminologija je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih sluajeva kriminalnog ponaanja, kriminoloku kliniku metodu i metodu prognoziranja kriminalnog ponaanja. Tehnike prikupljanja podataka u kriminologiji su takodje preuzete od drugih drutvenih nauka, s obzirom na specifinost svog predmeta kriminologija se nekim tehnikama koristi vise a nekima manje u odnosu na druge drutvene nauke. Kriminoloki metod karakteriu dva oblika istraivanja, a to su: fundamentalno istraivanje i primenjeno istraivanje. Fudnamentalno istaivanje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okruuje i koje tei otvaranju perspektiva proirivanja sveukupnog objanjena stvarnosti. Pod primenjenim istraivanjem se podrazumeva istraivanje koje ima za predmet ocenu vrednosti, postojeih sredstava borbe protiv kriminaliteta, i otkrivanje novih sredstava, njegov cilj je menjanje i usavravanje postojeeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. 11. IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI? Za prikupljanje injenica u kriminologiji koristi se vei broj istraivakih tehnika, koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Posebno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omoguavaju merenje kriminaliteta. Prikupljanje podataka se vri posmatranjem, ispitivanjem, merenjem, eksperimentom, uporeivanjem, uz pomo statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke, odnosno stvarnog obima kriminaliteta.

12. STATISTIKI METOD? Nakon to se prikupe injenice o kriminalitetu, pristupa se njihovoj deskripciji i analizi, za to je najpodobnije koristiti statistike metode. Postoje tri glavne vrste statistike analize, odnosno metoda, a to su: statistika analiza, dinamika analiza i korelaciona ili regresivna statistika analiza ili statistika metoda. Predmet statistike analize jeste otkrie rasporeda uestalosti pojava odreenih osobina, izraenih numerikih vrednosti bez vremenske odredbe u masi pojava koje se ispituju. Primenom statistike analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponaanja, prema karakteristikama uinioca krivinog dela, karakteristikama samog kriminalnog ponaanja. Predmet dinamike analize su statistike vremenske serije, a svrha je izraunavanje vremenskih varijacija odreene osobine ili vrste pojava. Utvrivanje trendova se vri na osnovu praenja kriminaliteta u celini u duem vremenskom razmaku. Na osnovu tih otkria moe se doi do zakljuaka o njegovoj drutvenoj uslovljenosti. Na bazi dinamike analize se moe prognozirati kretanje kriminaliteta i promene u njegovoj strukturi, to je posebno znaajno za izgradnju adekvatnog sistema prevencije, i za dalja nauna istraivanja. Uz pomo dinamike analize odreuje se gustina kriminalitetam kroz koju se izraava uestalost vrenja krivinih dela na odreenom podruju. Korelaciona statistika analiza ispituje meusobne zavisnosti u razvitku dve ili vie grupa pojava. Ona prestavlja sintezu statistike i dinamike analize. Uz pomo korelacione analize mogue je utvrditi odnos izmeu kriminaliteta i drugih drutvenih pojava kao to su politiki sistem, ekonomski sistem, drutveni razvoj, drutvena pokretljivost, profesionalna stabilnost, rat, revolucija, demografija, narkomanija, alkoholizam. Njenom primenom utvruje se postojanje povezanosti izmeu kriminaliteta i drugih drutvenih pojava, znaajnost i smer te povezanosti. 13. ANKETA I INTERVJU? Anketa i intervju su tehnike prikupljanja podataka, koje se zasnivaju na postavljanju pitanja o kriminalnom ponaanju, delikventu i rtvi. Ove dve tehnike spadaju u grupu prikupljanja podataka koja se naziva ispitivanje. Anketa se vri putem unapred pripremljenih anketnih upitnika, koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. Koriste se kao i intervjui za ispitivanje delikvenata i drugih lica, kao i rtava. Prilikom postavljanje pitanja treba se voditi rauna da se ona odnose na predmet ispitivanja, treba da budu pravilno sistematizovana i rasporeena, jasno formulisana, ne treba da budu predugaka, treba da budu kombinovana, takoe treba izbegavati pitanja za koja se predpostavlja da ih ispitanici nee znati, ili nee hteti da odgovore na njih. Intervju moe biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani intervju), ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani intervju). U sluaju slobodnog razgovora, ispitiva pitanjima samo inicira i podstie kazivanje ispitanika, kome se ostavlja puna sloboda u izlaganju injenica koje su predmet ispitivanja. U sluaju unapred pripremljenih pitanja ispitiva se strogo pridrava tih pitanja. Prikupljane podataka na ovaj nain se najee vri intervjuisanjem delikvenata, rtava, i drugih lica koja mogu pruiti podatke o krivinom delu ili delikventu. Najee se vre u neposrednom razgovoru, ali se u novije vreme vre i putem telefona, i najvie se koriste u ispitivanju rtava. Posebno se izdvaja intervjuisanje lica koja se nalaze u zatvorima ili drugim ustanovama. U ovom sluaju se preporuuje da se ispitivanje vri u posebnim prostorijama koje ne podseaju na zatvorsku atmosferu, i bez prisustva zatvorse administracije. Lica koja ispituju treba da uspostave kontakt na bazi to veeg poverenja prema ispitaniku, da mu stave do znanja da se podaci od ispitivanja rade u naune svrhe, da ce se drati u tajnosti, i da nece biti korieni od strene zatvorske administracije.

Anketom i intervjuom se moe dobiti dosta korisnih podataka, prilikom njihove analize mora se biti oprezan, s obzirom na moguu subjektivnost ispitanika koja moe uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. Zato se preporuuje provera drugim tehnikama. 14. STATISTIKE EVIDENCIJE? Statistike kriminaliteta omoguava merenje kriminaliteta kao masovne drutvene pojave u celini. Termnin statistike kriminaliteta se upotrebljava u dvostrukom znaenju, kao skup injenca (evidencija) kriminaliteta na odreenom podruju, i kao nauni metod. Statistike mogu biti javne i private, nacionalne i meunarodne, policijske, statistike javnih tuilatva i sudske. One daju podatke o delikventima, o vrsti krivinih dela koja se evidentiraju, o obimu i strukturi, kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. Takoe omoguavaju opis evolucije kriminaliteta, kao dugotrajne tendencije kriminaliteta, sezonske tendencije i neoekivana kretanja, s druge strane omoguavaju da se dodje do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. Statistike kriminaiteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je predmet optuenja u krivinom postupku (tuilake), ili presueni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika ne belei stvarni kriminalitet, pa zato postoji razlika izmeu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom se podrazumeva skup svih dela koja su prijavljena, bez obzira da li prestavljaju krivina dela ili ne. Legalni kriminalitet ine ona dela koja su utvrena kao krivina dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet je skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno koja nisu poznata policiji, ali imaju karakter krivinih dela. On ostaje nepoznat pa izmeu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta, ili prikriveni kriminalitet. 15. TEHNIKE SAZNANJA TAMNE BROJKE KRIMINALITETA? Radi saznanja tamne brojke kriminaliteta uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka, a to su: ankete samoprijavljivanja delikvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vrenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvrena kriminalna ponaanja. Ankete sa samoprijavljivanjem se sastoje u ispitivanju obuhvaenih osoba o tome da li su bile poinioci nekog kriminalnog ponaanja, i ako jesu kakve posledice su ta ponaanja imala. Ona se zasnivaju na priznanju uinilaca. Ova tehnika ima nedostatak u tome to daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Ankete o viktimizaciji se odnose na ispitivanju grupe osoba obuhvaenih uzorkom o tome da li su bile rtve nekog kriminalnog ponaanja, i ako jesu o kojem se kriminalnom ponaanju radi. Ova anketa se zasniva na svedoenju rtve. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih uinilaca i rtava, razlozima zbog kojih neka krivina dela nisu statistiki registrovana iako su prijavljena od strane rtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivinih dela od strane same rtve. Nedostaci ove tehnike su u tome sto ona omoguava saznavanja kriminaliteta koji se vri prema fizikim licima, kao to ni sva dela koja prijavljuju rtve nisu uvek krivina dela, ve su to samo po oceni rtve. Podaci koji su dobijeni na ovaj nain esto su netani zbog greaka u pamenju. Ove tehnike omoguavaju i prikupljane podataka o raznim oblicima zloupotreba moi o kojima je posredstvom statistike nemogue dobiti podatke. Ankete koje se vode sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraajnih preduzea, zdravstvenih ustanova, preduzea i sl. Uz pomo njih se dobija priblinije slika o stvarnom broju izvrenih kraa u prodavnicama, o raznim devijantnim postupanja u privredi, o kreama i prevarama u saobraaju, o nasilju u porodici, seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama.

16. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O OSEANJU NESIGURNOSTI? Savremena kriminologija se sve vise zanima za merenje oseaja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postie anketama sa irokim slojevima stanovnitva koje se esto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Oseaj nesigurnosti se sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog dranja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Uz pomo tih anketa o strahu od zloina, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi oseaju ugroenim od kriminaliteta u sredini u kojoj ive, o strukturi kriminalnih ponaanja od kojih se oseaju ugroenim kao i razliitim faktorima koji su uticali na njihovo oseanje nesigurnosti. Nedostatak ove tehnike navodi da podaci koju se dobijaju njenom primenom nisu indikatori obima i tendencije u evoluciji kriminaliteta. 17. POSMATRANJE? Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opaanje injenica vezanih za kriminalno ponaanje, delikventa i rtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opaanje injenica koje se tiu predmeta istraivanja. Na ovaj nain se prikupljaju dve vrste injenica, a to su: injenice vezane za predkriminalnu situaciju i situaciju dela, i injenice koje se odnose na delikventa, mada se sve ee prikupljaju i injenice o rtvi. Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatra svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. Zbog toga je neposredo posmatranje pogodnije za prikupljanje injenica o krivinim delima koja su vie situacionog karaktera, koja se vre na javnim mestima, za prikupljanje injenica o zatvorskoj populaciji, i o reakciji organa formalne drutvene kontrole. Poseban vid neposrednog posmatranja je posmatranje sa uestvovanjem. Prilikom ovog tipa posmatranja, istraiva nije samo pasivni posmatra pojave, ve aktivno uestvuje u njoj. U ovoj situaciji treba uvati identifikacije sa inkriminisanom delatnou kada posmatra podlee krivinoj odgovornosti, kao i lanovi grupe koji su predmt njegovog posmatranja. Ovaj oblik neposrednog posmatranja se primenjuje prilikom istraivanja organizovanih kriminalnih grupa. Posredno posmatranje predstavlja opaanje injenica koje se odnose na kriminalno ponaanje delikvenata i rtvu, korienjem podataka iz policijskih dosijea, sudskih predmeta, zatvorskih dosijea, dnevne tampe, dnevnika i memoara delikvenata. Ovo je esta tehnika prikupljanja injenica, posebno pri istraivanju velikog broja sluajeva. Njen nedostatak je mogunost postojanja netanosti u dokumentima koji su predmet posmatranja, to istraivau nalae opreznost i kritiki odnos. 18. EKSPERIMENT? Eksperiment prestavlja poseban oblik posmatranja koji se vri na vetaki izazvanoj pojavi. Njegova primena u kriminologiji je mala. U okviru kriminlolokih istraivanja koristi se sociometrijski eksperiment, radi dolaenja do saznanja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrivanje neprilagoenosti pojedinaca u grupi. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih izolovanih faktora delikventnog ponaanja. On je pogodniji za penoloka nego sa isto kriminoloka istraivanja. 19. KLINIKI METOD? Kliniki metod se sastoji u primeni postupaka ispitivanja delinkvenata koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. To je metod koji je proizaao iz metoda izuavanja pojedinanih sluajeva delinkventnog ponaanja, tako to svu svoju panju usmerava na linost delinkventa kojeg ispituje klinikim putem. On se sastoji iz nekoliko faza, a to su: medicinsko-psiholoke, i socijalno ispitivanje, utvrivanje kriminoloke diagnose, prognoza budueg ponaanja delinkvenata i odreivanje tretmana na osnovu utvrene

kriminoloke dijagnoze. Njegvom primenom se istrauju strane linostu delinkventa bioloka, psihika, patoloka i socijalna. On ima za cilj otkrivanje i utvrivanje uzronih faktora koji deluju na svaki pojedini sluaj. Kliniki metod nije do kraha prihvatljiv u kriminologiji, zato sto se zasniva na koncepciji koje neoprevdano potiskuje drutvenu stranu kriminalnog ponaanja uz istovremeno davanje preteranog znaaja biolokim, psiholokim i psihijatrijskim ispitivanjima. Ona treba biti upotrebljavana u kriminologiji, ali u kombinaciji sa drugim metodama. 20. FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA? Fenomenologija kriminaliteta je podruje kriminologije koje se bavi pojavnim oblicima kriminaliteta. Ona utvruje klasifikaciju, prouava strukturu, stanje i kretanje, dinamiku kriminalnog ponaanja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao drutvenu pojavu, tzv. kriminalna morfologija, nain njihovog izvrenja, socijalnih uslova ivota i ponaanje delikvenata. Ovo podruje je veoma iroko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta, kao i psihika i socijalna obeleja delikvenata. Fenomenologija prouava delikvente po polu, uzrastu, obrazovanju, socijalnoj i drugoj pripadnost. 21. NASILNIKI KRIMINALITET? Veliki broj krivinih dela vri se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. Nasilje znai upotrebu sile, pretnje ili zloupotrebu moi prema drugom licu. To su krivina dela protiv ivota i tela (liavanje ivota, povreda tela, ugroavanja), slobode odluivanja i kretanja, line sigurnosti, dostojanstva linosti i morala, braka i porodice. Obim nasilnokog kriminaliteta je mnogo vei u savremenom drutvu nego ranije. Kriminalitet nasilja se definie kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se, sredstvima fizike ili psihike prinude, odnosno primenom sile ili pretnje da e se sila primeniti, povreuje ili ugroava integritet linosti. Kriminalitet nasilja se moe javiti kao organizovano nasilje, spontano nasilje, ritualno nasilje i instrumentalno nasilje. Dela nasilja su dominantna karakteristika osoba mukog pola, mlaeg uzrasta i srednjih godina, do 45 godina. Najvei broj izvrilaca ivi u braku, zatim u vanbranoj zajednici ili su razvedeni i imaju vei broj dece. Osobe enskog pola takoe uestvuju u kriminalitetu nasilja vrei najvie krivina dela telesne povrede i zlostavljanje dece. Nasilnici potiu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom, ekonomski status porodica iz kojih potiu je ispod proseka, u porodicama nasilnika mnogo je alkoholiara i lica sa psihikim poremeajima, procenat osuivanih u porodicama nasilnika neto je iznad proseka. Obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih, oni koji su zaposleni preteno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i imaju nizak dohodak, znatan broj nasilnika potie iz nepotpunih, razorenih porodica, ekonomski status nasilnika je ispod proseka, stambena situacija nije najbolja, medu nasilnicima ima mnogo skitnica, besposliara, lica sa asocijalnim i sociopatskim ponaanjem, kao i psihopata i neurotiara. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte, delikte nasilja u porodici, seksualne delikte, trgovinu ljudima, zloine mrnje, terorizam, nasilje u sportu, kriminalitet proganjanja i mobing. 22. KRVNI DELIKTI UBISTVA I TELESNE POVREDE? Pod krvnim deliktima se podrazumevaju svi oblici napada na ivot i telesni integritet oveka. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva, telesne povrede, nedozvoljen prekid trudnoe, navoenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu, uestvovanje u tui u kojoj je neko lice lieno ivota ili mu je naneta teka telesna povreda, ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai, izlaganje opasnosti naputanjem nemonog lica, nepruanje pomoi, trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela, znai oni delikti kojima se oduzima ivot, povreuje ili ugroava ivot, telo i zdravlje. Meu izvriocima krvnih delikata, kao i delikte nasilja, preovlauju mlai mukarci, nieg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa, sa niim ekonomskim statusom od proseka.

Potiu iz deficijentnih porodica, u porodici ima socijalno patolokih pojava, posebno alkoholizma, besposlienja i kocke. Motivi izvrenja krvnih delikata najee su: koristoljublje, osveta i ljubomora. Ubistvom se unitava ljudski ivot i zbog toga se u krivinim zakonicima ubistvo svrstava u krivina dela protiv ivota i tela. Krivinopravno definisanje ubistva svodi se na odreivanje objekta napada, radnje izvrenja, posledice, oblika vinosti i kazne kod krivinog dela ubistva. Odredbama Krivinog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lienje ivota bez posebnih kvalfikatornih okolnosti, vie vrsta tekog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima kojega ine teim i drutveno opasnijim i ubistva sa manjim stepenom drutvene opasnosti. Kao teko ubistvo razlikuju se: lienje ivota na svirep ili podmukao nain, lienje ivota pri bezobzimom nasilnikom ponaanju, lienje ivota i istovremeno umiljajno dovoenje u opasnost ivota jo nekog lica, lienje ivota pri izvrenju krivinog dela razbojnitva ili razbojnike krae, lienje ivota iz koristoljublja radi izvrenja ili prikrivanja drugog krivinog dela, iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. Lienje ivota slubenog ili vojnog lica pri vrenju slubene dunosti, lienje ivota deteta ili bremenite ene, lienje ivota lana porodice koga je izvrilac prethodno zlostavljao, kao i umiljajno lienje ivota vie lica. Kao posebne vrste ubistava zakon predvia ubistvo na mah, ubistvo deteta pri poroaju, lienje ivota iz samilosti i nehatno lienje ivota. Obino ubistvo se sastoji u umisljenom liavanju ivota drugog lica kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo ine teim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo ine privilegovanim. Kvalifikovana ili teka ubistva, postoje kada je umiljajno ubistvo izvreno na takav nain i pod takvim okolnostima, koji mu daju vei stepen drutvene opasnosti, samim tim i tee kanjavanje. Ubistvo na svirep nain postiji kada uinilac nanosi rtvi prekomerne fizike i psihike bolove. Ubistvo na podmukao nain postoji kada uinilac napada na ivot rtve prikriveno, potajno, lukavo, u momentu kada rtva to ne oekuje. Takodje se smatra da su ubistva rtve na spavanju ili trovanjem, ubistva na podmukao nain. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja liavanje ivota drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist, koja ne mora da bude protiv pravna ve pravno dozvoljena. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvrenja. Za razliku od navedenih kategorija postoje i ubistva bez motiva koja vre duevno bolesna lica, ubistva iz politikih razloga, koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktian znaaj. U posebnu kategoriju smestena su satanistika ubistva, ona se definisu kao racijonalno i isplanirano lienje ivota jednog ili vie lica uz izvoenje tano odreenog satanistikog ritual. Ovaj broj ubistva je u veoma malom broju. Viestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definie kao lienje ivota tri ili vie lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Serijsko ubistvo predstavlja vii manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strane radnje izvrene prema nedunim rtvama. Telesne povrede se sastoje u naruavanju telesnog integriteta ili zdravlja oveka. One mogu da se manifestuju kao teke i lake telesne povrede, zavisno od teine naruenog telesnog integriteta ili zdravlja. Postoje razliiti oblici telesnih povreda, a to su: obina teka telesna povreda (kada uinilac krivinog dela drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui), osobito teka telesna povreda (kada uinilac drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje tako teko narui da je usled toga doveden u opasnost ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili oslabljen neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna

neposobnost za rad povreenog ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost), teka telesna povreda kvalifikovana smru, teka telesna povreda uinjena iz nehata, teka telesna povreda na mah. Kod teskih telesnih povreda kao izvrioci preovlauju mukarci, ene uglavnom teleso povreuju posle duevremenog i trajnog poremeaja meusobnoh odnosa sa rtvom. Meu izvriocima je vei broj punoletnih, nego maloletnih izvrilaca. Naini i sredstava izvrenja telesnih povreda su razliiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. 23. NASILJE U PORODICI (U BRAKU, DECI I STARIJIM OSOBAMA)? Nasilje u porodici se definie kao primena fizike i psihike sile prema lanovima porodice, uz ugroavanje i povreivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moi nad lanovima porodice. Ono spada u red najteih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem kre osnovna ljudska prava i slobode lanova porodice, kao to je pravo na ivot, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fiziki, psihiki i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici moe se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema lanovima zajednikog domainstva, (najee starim osobama), nasilje prema deci. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrenosti, dolazi do znaajnih promena fizikog i psihikog zdravlja rtve. Nasilje u braku - Pod nasiljem u braku se podrazumeva fiziko i seksualno zlostavljanje koje vri mu nad enom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivinog, odnosno prekrajnog gonjenja i presuenja. Do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teko je doi zbog izuzetno visoke tamne brojke, uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. Najvei procenat rtava su ene, fiziko zlostavljanje je obino praeno drugim oblicima nasilja, kao to su psihiko, seksualno, ili i jedno i drugo. Slika nasilnika obino izgleda ovako: ima nizak stepen samopotovanja, socijalno je izolovan, tradicionalista je, ima probleme sa zapoljavanjem, zavistan je od alkohola, autoritarna je linost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. Postoje dve grupe teorijskih objanjenja nasilja u braku. Prvu grupu ine ona objanjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu, a to su psiholoke,medicinske (psihijatriske) i sociopsiholoke teorije. Druga grupa obuhvata objanjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom drutva prema enama, a to su socioloka, ekonomska i feministika objanjenja nasilja u braku. Psiholoke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju mukarca ili ene kao glavni uzrok nasilja prema enama u braku. Ima miljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa, nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. Vanu ulogu u nasilju mua prema eni imaju alkohol i problemi sa kockom nedostatak samopotovanja, nesigurnosti, velikog branog nezadovoljstva, stresa i slabe komunikativnosti. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loe materijalno stanje - niska plata, nezaposlenost ili delimina zaposlenost, loi stambeni uslovi, veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Socioloka objanjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razliitoj meri da utiu na nasilje meu suprunicima, a to su: nezaposlenost, visina prihoda i obrazovni nivo mua, finansijski problemi, nezadovoljstvo poslom, vii obrazovni ili profesionalni status i trudnoa ene. Nasilje prema deci - Nasilje prema deci (fiziko, psihiko, seksualno) predstavlja najtei vid ispoljavanja porodinog nasilja i nasilja uopte, s obzirom na fizike i psihike osobine rtava, odnos poverenja, emocionalne povezanosti i dunosti uvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. U porodicama sa vie dece, najee je zlostavljano najstarije dete ili poslednje roeno

dete, jer su roditelji u godinama kada teko mogu da savladaju tekoe oko vaspitanja. Prema nainu i sredstvima zlostavljanja mogue je razlikovati tri grupe zlostavljanja: Prva grupa lakeg zlostavljanja je sa kraim trajanjem, pri emu se koriste udarci rukom i pesnicom; Druga grupa neto teeg zlostavljanja je kada izvrioci koriste razliite prilike da nanesu udarce i bolove; Trea grupa je najtee zlostavljanje uz sadistiko muenje i nanoenje tekih povreda. Izvrioci ovog oblika nasilja u 70-80% sluajeva potiu iz socijalno niih slojeva i radnikih zanimanja i ive u loim stambenim i higijenskim uslovima. Pored fizikog zlostavljanja dece, postoji i psihiko zlostavljanje. Psihiko zlostavljanje moe da se javi zajedno sa fizikim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najei oblici psihikog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mraan podrum, ubijanje drage ivotinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nametaj, preivljavanje tekih porodinih situacija kao to su razdvajanje roditelja, njihove svae, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosuna drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodunosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Nasilje prema starijim osobama - Stare osobe mogu biti izloene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizika, psihika,seksualna, ekonomska), kako u porodici tako i izvan nje. Nasilje prema starim osobama se najee sagledava kao poseban oblik porodinog nasilja, odnosno nasilja prema lanovima porodinog domainstva. Vie od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihiko nasilje, koje se vri na razliite naine: verbalne pretnje, nazivanje pogrdnim imenima i sl. Pored ovog oblika, postoji i ekonomska viktimizacija, kroz zloupotrebu poverenja, krau imovine i falsifikovanje testamenata. Najmanje je zastupljeno fiziko nasilje. Naini viktimizacije se svodi na zanemarivanje i zaputanjestarih lanova porodice, kao nedavanje lekova, vode, hrane, zanemarivanje higijene. Stare osobe izloene su opasnosti da postanu rtve seksualnih napada. 24. SEKSUALNA DELIKVENCIJA (SILOVANJE, I OSTALI OBLICI SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA)? Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponaanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. Prema statistikim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u veem obimu. U ukupnom kriminalitetu prema zvaninoj statistici njihovo uee je oko 1%, broj seksualnih delikata je znatno vei nego to to objavljuju zvanine statistike. Seksualni delinkventi su uglavnom mladi ili sredoveni mukarci, uee ena u izvrenju ovih krivinih dela je minimalno. U oko 60% sluajeva izvrioci su osobe od 18-30 godina, a u 14% sluajeva maloletnici. Mesta izvrenja seksualnih delikata su razliita, najee seoski put, polje, njiva ili uma, otvoreni prostori u naseljima kao to su gradski parkovi, ulice i dvorita, prostorije su najee privatne stambene prostorije, podrumi, hodnici, automobili. Kod seksualnih delikata veoma visoko je izraen recidivizam, seksualni delikti se izvravaju u kombinaciji sa drugim krivinim delima. Silovanje - Silovanje je meu seksualnim deliktima najtee i drutveno najopasnije krivino delo. Veina vaeih krivinih zakona u svetu propisivanjem krivinog dela silovanja prua krivinopravnu zatitu eni od nasilne obljube koju prema njoj vri mukarac bez obzira na to da li je sa njim u braku ili nije. Krivino delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema rtvi direktno ili prema nekom drugom licu koje je blisko rtvi. Pored osnovnog oblika postoje i tei oblici silovanja. Tei oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teka telesna povreda, u vrenju dela uestvovalo vie lica, silovanje izvreno na naroito svirep ili poniavajui nain ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnou. Najtei oblik silovanja je silovanje izvreno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo

izvreno. Na osnovu klinikih ispitivanja izvrena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa, silovatelji moi i sadistiki silovatelji. Silovatelji besa svedoe o iskustvima seksualne ljubomore i svaa, emocijama ljutnje, besa i revolta. Cilj napadaa je bol i fizika patnja rtve. Silovatelji moi flziku silu ne upotrebljavaju u meri veoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. Cilj je seksualno podinjavanje rtve i potvrivanje dominantnog poloaja napadaa. Sadistiki silovatelji se retko javljaju, i kod njih se povezuje i proima seksualnost i agresija. Za napadaa su bol i psihiko ponienje rtve, seksualno stimulativni, tako da je rtva podvrgnuta izuzetno svirepom napadu koji ukljuuje patnju, fizike muke, esto i fiziku torturu. Opta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saoseanja za svoje rtve. Veina silovatelja se posle ina "osea dobro", "oputeno" ili "ne osea nita", a samo 8% prestupnika kae dase osea "loe" ili "krivo". Ostali oblici seksualnog zlostavljanja - Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja, pre svega obljuba nad nemonim licem i obljuba zloupotrebom poloaja. 25. SEKSUALNA DELIKVENCIJA DECE I MALOLETNIKA? Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog, analnog ili oralnog odnosa, kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima mo i kontrolu nad detetom. Seksulanom zloupotrebom deteta smatra i navoenje ili primoravanje deteta na uee u seksualnim aktivnostima, bilo da se radi o kontaktnim, nekontaktnim, eksploatatorsko korienje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. Taan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teko utvrditi jer za razliku od fizikog zlostavljanja seksualna zloupotreba najee ne ostavlja spolja vidljive tragove. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori, a nasilnik pretnjom utie da se tajna uva. Prema novim istraivanjima zloupotrebe dece grupiu se u nekoliko kriminoloki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti, zloupotreba dece u radnom procesu, u oruanim sukobima i politikim krizama, zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. Seksualnu zloupotrebu u veini sluajeva vre oevi ili drugi muki lanovi porodice ili prijatelji prema devojicama. Incest je jedan od oblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moi odraslih nad decom. Pod pojmom incest podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja, koja je u poziciji moi i predstavlja autoritet za dete. Prema neto uoj defmiciji, rodoskrvnjenje je polni odnos izmeu najbliih srodnika. Incest se vrlo retko otkriva, te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih sluajeva. Tajnost incesta je razumljiva, s obzirom na to da su rtve najee deca sa izvriocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslunosti. Odlike izvrilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda, loa socijalna adaptacija, kao i prekomerna upotreba alkohola. 26. NASILJE U SPORTU? Sportsko nasilje odreuje se kao ponaanje koje izaziva tetu, javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmiarskim pravilima sporta. Ono moe obuhvatiti pretnje, fiziko povreivanje ili dovesti do haotinih tua, izmeu sportista, trenera, navijaa, gledalaca, roditelja mladih sportista ili ak meusobno. Postoji nekoliko oblika nasilja u sportu, u odnosu na pokretae nasilja: nasilje od strane samih sportista, nasilje navijaa, nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. Nasilje u sportu vre prvenstveno sami sportisti. Oni pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivnikog igraa, a nekada samo radi zastraivanja, sve u cilju pobede. Roditelji sportista takoe mogu biti nasilni. Neki od njih otro prekorevaju ili udaraju trenere, druge igrae i njihove roditelje.

27. MOBING? Mobing ili psiholoki teror na random mestu obuhvata odbojno i neetino ophoenje koje je, po jednom utvrenom sistemu, usmereno od strane jedne ili vie osoba najee ka jednoj osobi, podesnoj da bude izloena mobingu, koja je stavljena u poziciju bespomonosti i bez mogunosti da se odbrani i ona se dri u toj poziciji preduzimanjem postupaka od strane mobera. Mobing zavisi od: psiholokog profila i osobina mobera, korporativne klime i kulture organizacije, psiholokog profila i osobina rtve, vrste konflikta koji je okida, i uticaja faktora izvan organizacije. Postoje pet kategorija mobinga, a to su: napad na mogunost rtve da komunicira adekvatno, napad na mogunost rtve da ostvaruje socijalne odnose, napad na mogunost rtve da ostvari svoju linu reputaciju, napad na mogunost rtve da iskae svoje rezultate na radu, napadna fiziko zdravlje rtve. Mobing prolazi kroz odredene faze, odnosno etape razvoja dogaaja:1. faza kljunog dogaaja znai izbor rtve i usmeravanje konflikta prema njoj; 2. faza ciljanog poetka mobinga zapoinje aktivnostima koje rtvu dovode u situaciju da se osea neprijatno; 3. faza rtveni jarac" obeleena je time to je rtva okarakterisana kao deuni krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva; 4. faza borbe za opstanak znai preoptereivanje poslom, to dovodi do hroninog umora; 5. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoranim psihikim i fizikim stanjem rtve zbog duevremenskog terora, rtva je potpuno iskljuena iz radne sredine, ona sama pokuava da se udalji iz nje traei novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. U ovoj fazi, rtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogunosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober, odnosno rtva mobera, mogu se razlikovat vertikalni i horizontalni mobing, a u zavisnosti od motiva vrenja mobinga razlikuje se strateki od emotivnog mobinga. Vertikalni mobing je psiholoki teror koji nadreeni primenjuje prema radniku. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vri teror nad svojim pretpostavljenim. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju izabranog" kolegu. Strateki mobing se javlja kao posledica dogovora upravljakog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. Dogovorom je obuhvaena i lista nepoeljnih radnika. Cilj je da, zbog maltretiranja kome su izloeni, radnici daju otkaz, bez traenja otpremnine, dokupa staa ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzea. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije. 28. IMOVINSKI KRIMINALITET? Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivina dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oteenje tue stvari ili prava, odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi nain. Imovinski kriminalitet obuhvata: razne vrste kraa, ukljuujui provalnu krau i druge vrste tekih kraa, kao i krau vozila i stvari iz vozila, utaju, prevaru, oteenje tue stvari, iznuu, neovlaeno korienje tudeg vozila i ucenu. Imovinska krivina dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu, kako u naoj zemlji tako i u svetu. Krae automobila, provalne krae i prevare su u najveoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. Kada je imovinski kriminalitet u pitanju, ne treba zanemariti uticaj drutvenih nejednakostii rastueg jaza izmeu bogatih i siromanih to posebno negativno utie na kriminalitet u zemljama u tranziciji. 29. PRIVREDNI KRIMINALITET I KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA? Privredni (ekonomski) kriminalitet je sloena kriminoloka i pravna pojava nastala u savremenom drutvu sa razvojem privrede. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata odreenu grupu delikata protiv drutveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. Prva karakteristika privrednog kriminaliteta je dinaminost, sposobnost prilagoavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. Kada se menjaju tradicionalni mehanizmi

njenog delovanja i uvode novi oblici, ali nedostaje odgovarajua pravna regulativa, dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost, odnosno, postojanje takvih naina izvrenja koji onemoguavaju ili oteavaju otkrivanje kako krivinih dela tako i izvrilaca. Postoje dva obilka privrednog kriminaliteta, prvi oblik je kriminalitet u vezi privrede kao iri pojam i privredni kriminalitet kao ui pojam. Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponaanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda, privredni odnosi, procesi i aktivnosti. On obuhvata krivina dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi, procesi i aktivnosti. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija, na berzama, sumnjive transakcije, nametenu, ilegalnu trgovinu, transakcije valutom i menicama, lanim raunima, prevarama u osiguranju, malverzacije u vezi sa utajom poreza, direktne i indirektne oblike korupcije i sl. Ova dela se smatraju naroito drutveno opasnim, jer se koristi odreeni drutveni poloaj, mo i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara, a drutvu se nanosi ogromna teta. tete od ovog oblika kriminliteta su daleko vee nego kod klasinih oblika kriminaliteta. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno drutveno opasan zbog toga to se neotkrivanjem i nekanjavanjem izvrilaca vrea drutveni moral. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija, jer se smatra da to i nije kriminalitet, ve "korisne malverzacije". Kriminalitet belog okovratnika teko je otkriti jer nijedan od izvrilaca nee dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokree se krivini postupak, ne samo zbog nedostatka dokaza i faktikog imuniteta koji ova lica uivaju kao ugledni poslovni ljudi, ve i zbog stava da se takva ponaanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojeih inkrimmacija. 30. KOMPJUTERSKI KRIMINALITET? Pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponaanja u kojima se ureaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kanjivih radnji ili kao direktan cilj kanjive radnje. Najei pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: kompjuterske krae, kompjuterske prevare, neovlaeno pribavljanje informacija uz pomo kompjutera, neovlaena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga, neovlaeno prepravljanje ili unitenje informacija sadrnih u kompjuteru kao i onemoguavanje ili oteavanje pristupa takvim informacijama ovlaenim korisnicima, kompjuterski terorizam. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mree gde se kompjuterke mree koriste kao cilj napada, sredstvo ili alat i kao okruenje u kome se napadi realizuju. 31. SAOBRAAJNA DELIKVENCIJA? Saobraajna delinicvencija se odreuje kao masovna drutvena pojava, protivpravno drutveno opasno ponaanje u saobraaju, koje se ispoljava u izazivanju, sudelovanju ili doprinoenju u nastajanju razliitih tetnih pojava ugroavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja uesnika u saobraaju i unitavanja materijalnih vrednosti. Delikte ove vrste ine profesionalni vozai i amateri, mukarci i ene, mladi i stari, ine ih osobe koje nekad i same postaju rtve svog ponaanja, ali se svi oni najee tako ponaaju iz nehata. Pojava saobraajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraaja, naroito drumskog, za poveanje mobilnosti stanovnitva uopte. Saobraajna delinkvencija obuhvata krivina dela i prekraje u saobraaju. Istraivanja saobraajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada "srednjem uzrastnom dobu", dok je uee izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. I u ovoj delikvenciji dominiraju mukarci u odnosu na ene, kao izvrioci.

32. PROFESIONALNI KRIMINALITET? Profesionalni kriminalitet se sastoji u vrenju razliitih vrsta krivinih dela, najee imovinskih, u vidu stalnog zanimanja, koje slui kao izvor stalne ili povremene, osnovne ili uzgredne zarade, prihoda. Profesionalno mogu da se vre krae, prevare, falsifikati, da se organizuje prostitucija, trguje opojnim drogama i sl. Krivina dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vre se brzo, veto i spretno, uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja, zbog ega je teko otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vrenje samo odreenih krivinih dela. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog oveka, ona ima svoj poseban sjaj, zbog ega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zloincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako ba i budu otkriveni da izbegnu kanjavanje. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih slubi, iz priznatih zanimanja, odlikuje ih visoka profesionalnost, usavrenost metoda, dinaminost i prilagoavanje. Postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: Sitni prestupnici - koji vre krivina dela bez primene nasilja. To su deparoi, koje karakterie vetina i prisebnost prilikom vrenja knvinih dela. Profesionalci - varalice, koji krivina dela vre putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalakih tehnika. Teki kriminalci - odlikuje ih primena nasilja, koriste oruje kada nemaju drugog nainada ostvare svoje kriminalne akcije. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca ine profesionalni lopovi. Meu profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. Lopov ne moe biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kaoorganizovani kriminalitet. 33. ORGANIZOVANI KRIMINALITET? Organizovani kriminaliet je najopasniji, najmanje poznat i nedovoljno nauno izuen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne drave, ve dobija meunarodne razmere ne poznajui granice i dravni suverenitet. Organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u odreenoj drutvenoj aktivnosti ili na odreenom podruju. Pribegavajui prevarama, korupciji, utajama i obmanama, ovaj oblik kriminaliteta se zasnivana na nasilju i iskoriavanju rtava, destabilizaciji postojeeg dravnog i politikog sistema. Organizovani kriminalitet nastoji da preuzme drutvenu mo i na taj nain predstavlja konkurenciju ustanovama zvanine dravne vlasti. Delovanje organizovanog kriminaliteta esto je izvan kontrole javnosti i vlasti. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet pone da se takmii sa drutvenim ustanovama za zatitu javnog reda i mira i odravanje bezbednosti i pravinosti, kad pokua da zauzme vodee mesto u ekonomiji i da stavi podsvoju kontrolu glavne dravne institucije. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata, sem to se zna da ih odlikuje vrsta disciplina, poslunost i uzajamna lojanost, to je razumljivo ako se zna da je re o, po pravilu, tajnim grupama, tako da je pristup istraivaa skoro nemogu i veoma rizian. 34. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA? 1. Trgovina drogama - predstavlja glavni izvor sredstava u veini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teko otkriva, pa je i to jedan od razloga to se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Za promet opojnih droga najee se koriste: herion, kokain, kanabis i sintetike droge.

2. Trgovina ljudima - predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih trita koje postoji na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog trita povezana je sa ilegalnim tritem roba i usluga. 3. Ilegalna trgovina orujem - esto se javlja zajedno sa trgovinom drogom. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno, prate je veliki trokovi i zavrava se pranjem novca. 4. Krijumarenje i trgovina ukradenim vozilima - odvija se kao glavna delatnost monih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. Povezana je sa prevarama osiguravajuih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. 5. Trgovina ljudskim organima - praena je otmicama i nasilnim transplantacijama. Trite za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromanim dravama u razvoju i dravama istone Evrope. 6. Kompjuterski kriminalitet - nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i raunarskih mrea. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omoguava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dou do svih potrebnih informacija i organizuju pljaku banke, finansijske transakcije, pranje novca, krau kompjuterskih programa. 7. Trgovina radioaktivnim materijama - povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za uvanje radioaktivnih materija, sa korupcijom i loim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (eenska, ukrajinska i gruzijska), koje sarauju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. 8. Pranje novca - predstavlja ozbiljan meunarodni problem zbog ega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20. veka usvojen niz meunarodnih konvencija, koje su predvidele obavezu drava da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine steene kriminalnim delatnostima. 9. Korupcija - se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. 10. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) - je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju, u iznudi pod vidom zatite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lanih pozajmica sa visokom kamatom. 11. Ostale delatnosti - orzanizovanog kriminaliteta su: kraa intelektualne svojine, umetnikih i kultumih dobara, organizovana kocka, prevare u osiguranju, zelenatvo, trgovina retkim biljkama i ivotinjama, ekoloki kriminalitet, organizovana prostitucija itd. 35. TRGOVINA LJUDIMA? Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje, prevoz odnosno drugi nain transfera, predaju, kupovinu, prodaju ili dranje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile, pretnje, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlaenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teke situacije u kojoj se te osobe nalaze, ili zadravanjem linih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. Ovo se vri sa ciljem eksploatacije rada, prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korienja u oruanim sukobima. Neujednaena raspodela bogatstva oduvek je bila meu glavnim pokretakim faktorima trgovine ljudima uopte, a posebno trgovine enama i devojicama u cilju seksualne eksploatacije. 36. MALOLETNIKA DELIKVENCIJA? Maloletnika delinkvencija se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opteg kriminaliteta zbog specifinosti vezanih za bioloke, psiho-socijalne, kriminalno-politike i pravne karakteristike maloletnih lica. Preovlauju dva shvatanja maloletnike delinkvencije, a to su sire i ue shvatanje. Prema irem shvatanju, maloletniku delinkvenciju ine svi oblici devijantnog ponaanja, od preddelinkventnih ponaanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Pored

krenja krivinih i drugih pravnih normi, delinkvencija ili prestupnitvo maloletnika obuhvata i ponaanja suprotna moralnim normama u jednom drutvu. Prema uem shvatanju to su sva ona ponaanja maloletnika koja su, kao i za punoletna lica, inkriminisana u krivinim zakonima kao krivina dela. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vrenje krivinih dela, kao drutveno najopasniji oblik ponaanja. Prema uem definisanju, vrenje krivinih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponaanja. 37. OBIM, STRUKTURA I FENOMENOLOKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIKE DELIKVENCIJE? Obim maloletnike delinkvencije u veini zemalja kree se od 15-20%, a u nekim zemaljama on dosee i do 45% ukupnog kriminaliteta. U strukturi maloletnike delinkvencije preovlauje imovinski kriminalitet. Najvie se vre krivina dela teke krae, krae, oduzimanje motornog vozila, krae predmeta iz vozila ili delova sa vozila, a u neto manjem obimu razbojnitva i razbojnike krae. Mlai i stariji maloletnici razliito su zastupljeni u imovinskom kriminalitetu. Mlai najee kradu prehrambene artikle, slatkie i alkoholna pica, a stariji tehniku robu. I jedni i drugi nastoje da se to pre oslobode ukradene robe, prodajui je u bescenje. Maloletne izvriteljke imovinskog kriminaliteta pokazuju drskost i bezobzirnost prilikom vrenja krivinih dela, koristei nepanju rtve ili ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa rtvom. Pored imovinskog kriminaliteta zastupljenisu i drugi oblici njihovog kriminalnog ponaanja: trgovina orujem, preprodaja droge, uterivanje dugova (iznuda, reket), rad u "agencijama za poslovnu pratnju". Poslednjih godina poveano je uee maloletnika u vrenju delikata nasilja, naroito krivinih dela protiv ivota i tela i dostojanstva linost i imorala. Maloletne ubice najee koriste pitolj ili no za izvrenje ubistva, ubistva vre u toku dana, u prisustvu svedoka, na javnim mestima, ne razmiljajui o posledicama. Poseban oblik su tzv. "naruena ubistva". Telesne povrede najee se nanose bejzbol palicama, noevima, bajonetima u tuama, kada vie maloletnika napada rtvu udarajui je po celom telu, bez obzira to je rtva savladana. Meu maloletnim delinkventima moe se napraviti specifina klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvrenju krivinog dela. Postoje maloletnici koji izvravaju krivino delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. Oni su poluamateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplauju svoje usluge za obavljeni posao. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. Trea grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija - to su maloletnici koji se redovno koluju, neki od njih su dobri uenici i samo povremeno, najee pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca, vre krivina dela. Recidivizam maloletnika je u porastu, a takoe i kriminalitet maloletnika udruenih u grupe ili bande. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile, poluorganizovanih i organizovanih grupa. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim, muzikim ili drugim manifestacijama drutvenog karaktera. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice, povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije, dok organizovano nasilje ima odreenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. Poslednjih godina je u porastu delikventno ponaanje dece. Status deteta imaju sva lica do 14 godina ivota. Ova lica ne mogu biti krivino odgovorna, to nai da se prema njima ne moe primeniti nikakva krivina sankcija, ve je u nadlenostu organa starateljstva da preduzme odgovarajue mere. 38. ETIOLOKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIKE DELIKVENCIJE? Etiologiju maloletnike delinkvencije, kao i etiologiju kriminaliteta, mogue je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za linost. Od socijalnih faktora najvei uticaj na javljanje maloletnike delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. Deficijentna porodica najee zbog razvoda braka, dovodi do odredenih

promena u linosti maloletnih delinkvenata, izaziva oseanje odbaenosti, usamljenosti, frustriranosti, to uslovljava delinkventno i destruktivno ponaanje. Degradirana porodica se odlikuje loim porodinim odnosima izmeu roditelja, roditelja i dece, postojanjem stalnih sukoba, svaa, psihikog i fizikog nasilja izmeu lanova porodice. Porodica u kojoj je ugroena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija prua deci samo negativne uzore, pa se stoga kod njih razvijaju negativna lina svojstva, tenje i shvatanja, koja teko pogaaju njihovu linosti. Alkoholizam roditelja, najee oca, ima posebno negativan uticaj na porodine odnose i konfliktnu situaciju u porodici. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodino ognjite", kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponaanje. Porodica sa ovakvim odlikama utie da maloletnici poinju sa preddelinkventnim ponaanjem (beanje od kole i kue, skitaja, upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponaanjem. Ostali socijalni faktori koji utiu na javljanje maloletnike delinkvencije su: neadekvatno korienje slobodnog vremena; sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadrajem; kulturna zaostalost, primitivizam, odsustvo raznih slubi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. U etiologiji maloletnike delinkvencije faktor linosti se smatra karakteristinim i znaajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponaanja maloletnika. Psihike promene kod maloletnika nastaju naglo, iznenada, one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". S jedne strane se razvija tenja za nezavisnou, a s druge strane, postoji zavisnost od roditelja i sredine. Osobine linosti maloletnih delinkvenata su: nii nivo inteligeneije od nedelinkvenata, psihopatske crte linosti, delinkventi su agresivnije linosti, preteno ekstravertne, najvei broj delinkvenata vri krivina dela radi dobijanja sredstava za zabavu, znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba, za delinkvente je karakteristian nedostatak pozitivnih stavova, kako prema najbliim pojedincima, tako prema drutvu i institucijama uopte. Kod maloletnih prestupnica uoena je egocentrinost, nepostojanje oseanja odgovomosti, nedostatak odreenih ciljeva i planova za budunost, sugestibilnost, povodljivost, introvertnost i oteana adaptacija, neurotinost, patoloka laljivost, impulsivnost. 39. RECIDIVIZAM (POJAM I VRSTE)? Meu razliitim definicijama pojma recidivizma mogue je izdvojiti tri definicije: krivinopravnu, kriminoloku i penoloku. Prema krivinopravnom shvatanju, povrat je ponovno vrenje krivinih dela od strane lica koje je ve bilo osueno za neko krivino delo. U okviru krivinopravne definicije razlikuje se opti i specijalni povrat. Opti povrat je ponovno izvrenje bilo kog krivinog dela posle osude za ranije izvreno krivino delo, a specijalni povrat je ponovno vrenje istog krivinog dela posle ranije osude za to krivino delo. Kriminoloko shvatanje polazi od izvrenja novog krivinog dela bez obzira na osuivanost za ranije izvreno krivino delo. Bitno je da je jedno lice izvrilo vie od jednog krivinog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivino delo. Kriminoloka definicija ukazuje na opasnost linosti povratnika, koja se delimino podudara sa drutvenom opasnou, jer se sastoji u mogunosti izvrenja novog krivinog dela. Penoloka definicija povrata polazi od ponovnog dolaenja uinioca krivinog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvrenja krivine sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je uinio posle izdrane kazne za prethodno krivino delo. Prema ovoj definiciji, povratnik je lice koje je ve boravilo u ustanovi za izvrenje krivine sankcije zbog ranije izvrenog krivinog dela i koje zbog novog izvrenog krivinog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. Povrat u penolokom smislu pokazuje da izreena kazna i primenjen tretman za ranije izvreno krivino delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije.

Postoje tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike, delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. Delinkventi iz navike su drutveno neprilagoene linosti kod kojih se ponavljanjem krivinih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponaanjem, koja im omoguava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. Sa vrenjem krivinih dela poinju u mladosti, veoma su povodljivi, kriminalitet im postaje sastavni deo ivota. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: politiki zloinac, zloinac belog okovratnika i profesionalni zloinac. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponaanju. Za razliku od delinkventa iz navike, kod koga je sklonost ka kriminalnom ponaanju uslovljena spoljnim faktorima, kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz linosti, biopsiholoki uslovi, najee nasledni, tako da se ova kategorija delinkvenata pribliava kategoriji delinkvenata psihopata. Profesionalni delinkvenati se odlikuju time to im je kriminalno ponaanje jedino zanimanje, jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. 40. KRIMINALITET ENA? Analize kriminaliteta ena, kako u prolosti tako i u savremenim drutvima, pokazuju da je uee ena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od uea mukaraca,i da ene vre laka krivina dela u odnosu na mukarce. Profil tipine izvriteljke krivinog dela je uglavnom: izvriteljka lakeg imovinskog krivinog dela. ene uglavnom vre sitna imovinska krivina dela koja odraavaju njihov poloaj sitnih potroaa. Relativno je visoko i ucee ena u vrenju lakih nasilnih krivinih dela, kao i krivinih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. Zene vre ubistva daleko ree nego mukarci, a onda kada ih izvre, ree od mukaraca koriste vatreno oruje. Kada vre ubistva, ene najee ubijaju nasilne mueve ili druge lanove porodice koji su ih due vremena zlostavljali, ili decu. ene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni ivot i za ivot svoje dece, odnosno branei se od nasilja. Najvei deo ubistava dece ine edomorstva koja se vre neposredno nakon porodaja, i na ije vrenje, pored poremeaja izazvanog poroajem, utiu i loe materijalne prilike, drutveno odbacivanje zbog vanbrane trudnoe ili duevna bolest ene. Rezultati istraivanja kriminaliteta ena u Srbiji pokazali su da ene najee vre krivina dela u kui ili na mestima u kojima borave, njihove rtve najee su deca, supruzi, susedi, srodnici po tazbini i poznanici.