Fakultet

SEMINARSKI RAD Predmet: Trgovinsko pravo

Tema: Akcionarsko drutvo

Mentor: Prof. dr

Student:

Beograd, 2009.
SADRAJ
UVOD Pojam akcionarskog drutva Vrste akcionarskog drutva Osnivanje i registracija Upravljanje i strukture organa akcionarskog drutva Prava akcionara Prednosti akcionarskih drutava ZAKLJUAK LITERATURA 2 3 5 6 7 11 12 13 14

1. 2. 3. 4. 5. 6.

UVOD
Prvi oblici akcionarskih drutava pojavili su se jo krajem XVI i poetkom XVII veka. Motivi za nastanak ovog oblika drutva bili su prvenstveno ekonomske prirode. Akcionarsko drutvo je prvi put kreirano 1867. godine radi prikupljanja sredstava od pravnih i od fizikih lica, kako bi se obezbedio trgovinski, industrijski i finansijski kapital neophodan za vee poduhvate. Za akcionarsko drutvo se moe rei da je tvorevina modernog doba. Najveu ekspanziju je doivelo u XX veku, kada su do izraaja dole njegove prednosti i ekonomska superiornost nad svim drugim oblicima privrednih drutava. Akcionarsko drutvo u zemljama sa razvijenim tritem nastalo je razvojem krupne robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskim drutvima doneti su krajem XIX veka. U naem sistemu, posle Drugog svetskog rata, ovo drutvo je prvi put uvedeno kao deoniko drutvo, Zakonom o preduzeima iz 1988. godine, a pod nazivom akcionarsko drutvo, Zakonom o preduzeima iz 1996. godine, sa veim brojem odredaba (144 lana). Danas je regulisano Zakonom o privrednim drutvima.1 Razvoj akcionarskog drutva moe se sagledati kroz tri faze. U prvoj, je ono instrument liberalnog kapitalizma u kojoj sa lakoom funkcionie. Druga faza zapoinje dravnom intervencijom u privredi, poveavanjem imperativnih normi, koje vrsto postavljaju status akcionarskog drutva, kako bi se izbegla zloupotreba veinskog lanstva, zatitila manjina u drutvu, i dravi omoguilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini lan akcionarskog drutva. Danas akcionarsko drutvo prolazi kroz svoju treu fazu, kao organizacija otvorena za mnoga preduzea u svetu, i osnovni je subjekt povezivanja sa drugim privrednim subjektima.

Zakon o privrednim drutvima, l. 184-346

1. Pojam akcionarskog drutva

Akcionarsko drutvo se u uporednom pravu naziva razliito: la societe anonyme ili societe par actions - u francuskom pravu; company limited by shares ili company limited by guarantee, joint stock company - u britanskom pravu; (joint stock) corporation - u amerikom pravu; Aktienge-sellschaft - u nemakom pravu; deoniko drutvo - u hrvatskom pravu; a u srpskom Trgovakom zakoniku iz 1860. godine nazivano je bezimeni ortakluk itd.2 Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti.3 U pravnoj teoriji akcionarsko drutvo je udruenje vie lica koja uestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, kojim drutvo odgovara za svoje obaveze, dok lanovi ne odgovaraju, ve samo snose rizik do visine unetog uloga. Akcionarsko drutvo je drutvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruenje kapitala i lanova, koji pod zajednikim poslovnim imenom, obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Ulog u akcionarsko drutvo u zamenu za izdavanje akcija moe biti u novcu ili u stvarima i pravima, a ne u radu i uslugama drutvu, bilo da su izvreni ili budui. Izuzetno, nenovani ulog u zatvoreno akcionarsko drutvo moe biti u izvrenom radu ili u uslugama drutvu ako je to odreeno osnivakim aktom. Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplauju se do registracije drutva i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplauje u roku od dve godine od dana registracije drutva. Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiu unoenjem stvari i prava, njihovo plaanje se vri unoenjem tih stvari i prava u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva.

Lucija Spirovi Jovanovi, Ljubia Dabi, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav reka saradnje", Beograd, 2008., str. 406. 3 Zakon o privrednim drutvima, l. 184. stav 1

Osnovne karakteristike akcionarskog drutva: - to je drutvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u drutvo unelo (po pravilu ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari menjaju); - osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; - akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga, a ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom jer je imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara; - srazmerno kapitalu koga ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje; - akcionarsko drutvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom; - akcionarsko drutvo je privredno (trgovako) drutvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti u ijoj deobi uestvuju akcionari; - nastaje donoenjem osnivakog akta i registracijom, kada stie svojstvo pravnog lica; - posluje pod realnim poslovnim imenom (firmom), koje sadri oznaku "akcionarsko drutvo" ili skraenu oznaku "a.d." ili "ad"; - drutvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizika, a samo izuzetno, po posebnim pravilima, moe ga osnovati jedno lice; - akcionarsko drutvo nastaje, posluje i prestaje u reimu imperativnih normi. - lanstvo se menja prodajom akcija, to ne utie na postojanje samog drutva. Akcionarsko drutvo prestaje iz sledeih razloga:4 - kad odluku o prestanku drutva donosi skuptina, odnosno sud5 - provodi se postupak redovne likvidacije; - drutvo moe prestati po skraenom postupku likvidacije ako posle donoenja odluke o prestanku drutva svi akcionari daju sudski overene izjave da su izmirene sve obaveze drutva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.

2. Vrste akcionarskog drutva

4 5

Zakon o privrednim drutvima, lan 100 Zakon o privrednim drutvima, lan 314

Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno.6 Ako osnivakim aktom nije odreena vrsta akcionarskog drutva, smatra se da je re o otvorenom akcionarskom drutvu. Otvorena akcionarska drutva Akcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija prilikom osnivanja drutva, odnosno ako takav poziv uini drutvo nakon osnivanja, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Otvorena akcionarska drutva nastaju sukcesivnim nainom osnivanja (javnim pozivom). Otvoreno akcionarsko drutvo moe da bude kotirano i nekotirano. Prenos akcija treim licima ne moe biti ogranien. Akcije mogu biti kotirane na berzi. Postoji pozitivna pretpostavka statusa otvorenog a.d. (ukoliko osnivakim ugovorom nije drugaije predvieno). Zatvorena akcionarska drutva nastaju simulativnim osnivanjem (bez javnog poziva). To je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju kvalifikovanih subjekata. Moe imati najvie 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog drutva povea iznad 100, u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje otvoreno drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnim putem. Podela na zatvorena i otvorena drutva odgovara podeli na privatna (zatvorena) i javna (otvorena). Izmeu zatvorenih i otvorenih akcionarskih drutava znaajna je razlika u stepenu kontrole. Nae pravo poznaje otvoreno akcionarsko drutvo, pod kojim podrazumeva "ono drutvo, iji osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme njegovog osnivanja ili takav poziv drutvo uini posle njegovog osnivanja"7.

3. Osnivanje i registracija
6 7

Zakon o privrednim drutvima, l. 193. stav 1 Zakon o privrednim drutvima, l. 196. stav 1

Osnivai akcionarskog drutva mogu biti fizika i pravna lica, domaeg i stranog porekla, kao i drava.8 Zakonom o privrednim drutvima ne propisuje se potreban broj osnivaa, a doputa se osnivanje jednolanog akcionarskog drutva. Osnivanje akcionarskog drutva zapoinje donoenjem osnivakog akta, koji sadri minimum zakonom utvrenih obaveznih elemenata, a moe da sadri i fakultativne elemente. Ako je osniva jedno lice, osnivaki akt ima formu odluke o osnivanju drutva. Akcionarsko drutvo moe imati i statut, kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se obavezno sastavlja u pisanoj formi, a njegove odredbe proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja. Statut donosi ili menja upravni odbor drutva, a doputeno je da se to ovlaenje stavi u nadlenost skuptine akcionara. Otvoreno akcionarsko drutvo se osniva sukcesivnim nainom, odnosno ima vie faza u postupku. Sukcesivno, tj. viekratno osnivanje podrazumeva da se u prvoj fazi donosi osnivaki akt, kojim se utvruje osnovni kapital, njegova podela na akcije, otkup jednog dela akcija od strane osnivaa i ponuda ostalih akcija na prodaju putem javnog poziva. U drugoj fazi zapoinje prodaja akcija putem javnog poziva, koji mora da sadri: ime osnivaa, atribute drutva, visinu osnovnog kapitala, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, vrste i klase akcija, prava koja akcije daju, mesto i vreme upisa akcija, povraaj i rok povraaja uplata (ako upis ne uspe), postupak u sluaju upisa vika akcija, nain sazivanja osnivake skuptine i potpise osnivaa. Javni poziv se objavljuje uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, a ako ga upuuje drava, takvo se odobrenje ne trai. Trea faza postupka podrazumeva odravanje osnivake skuptine, koju su osnivai duni da sazovu u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, sud u vanparninom postupku moe da produi rok za 30 dana za odravanje ove skuptine. Ona se saziva upuivanjem pisanog poziva svakom licu koje je upisalo akcije, uz koji se prilau osnivaki akt i druga zakonom predviena dokumenta.9 Ako se ne sazove ponovo, ili ako ponovo sazvana skuptina nema kvorum, smatra se da osnivanje drutva nije uspelo. Osnivaka skuptina ima ovlaennje da: 1) utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti
8

Vasiljevi Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997., str. 84. Lucija Spirovi Jovanovi, Ljubia Dabi, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav reka saradnje", Beograd, 2008., str. 412.

nenovani ulozi; 2) bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, pod uslovom da osnivai to nisu uinili osnivakim aktom; 3) odluuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivaima i odobrava posebne pogodnosti osnivaima ili drugim licima; 4) donosi oduku o prihvatanju procene vrednosti nenovanih uloga; 5) odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a koji su u vezi sa osnivanjem drutva; 6) utvruje iznos trokova osnivanja drutva. Poslednja faza osnivanja drutva je njegova registracija. Registracionu prijavu podnosi lice, koje su osnivai ovlastili, uz koju je duno da priloi: dokaz o identitetu osnivaa, osnivaki akt drutva sa overenim potpisima osnivaa, izvetaj banke o upisanim akcijama, izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun, dokaz o objavljivanju i sadrini javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti, procenu ovlaenog procenjivaa vrednosti nenovanog uloga osnivaa, odluku o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i overen potpis zastupnika. Trokove osnivanja akcionarskog drutva snosi drutvo ili njegovi osnivai. Ako to pitanje nije ureeno, tada trokove osnivanja drutva snose njegovi osnivai. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva podeljen je na akcije, a formira se ulozima osnivaa i drugih lica koji otkupljuju akcije prve emisije.

4. Upravljanje i strukture organa akcionarskog drutva

Kod otvorenog akcionarskog drutva upravljanje je vrlo kompleksno. Vlasnici akcija (kapitala) u naelu nisu kompetentni za upravljanje akcionarskim drutvom. U ovom drutvu je brza promenljivost njegove vlasnike strukture, pa se vlasnitvo odvaja od upravljanja. Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne upravljae (menadere), koji su angaovani od strane vlasnika, na neposredan ili posredan nain. U kontinentalnom pravu, pored vlasnika i menadera, u upravljanju uestvuju i zaposleni, koji nemaju pravo upravljanja, ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po osnovu radnog odnosa.

U naem pravu uee zaposlenih u upravljanju privrednim drutvom (i akcionarskim drutvom) preputeno je Zakonu o radu.10 Tim zakonom je doputeno zaposlenima da u drutvu koje ima vie od 50 zaposlenih obrazuju savet zaposlenih, koji je ovlaen da daje miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na nain i pod uslovima utvrenim zakonom i optim aktom.11 Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine donosi novine kod ureenja strukture organa akcionarskog drutva. Prema ranijem Zakonu o preduzeima u akcionarskom drutvu, koje se osniva na sukcesivan nain, obavezni organi bili su, pored skuptine akcionara, upravni odbor i direktor, dok se nadzorni odbor obavezno formirao u akcionarskim drutvima sa preko 100 zaposlenih. U skladu sa novim zakonskim reenjem, upravna i nadzorna funkcija objedinjene su u upravnom odboru, koji ima druge organe, i to: izvrni odbor, komisije internog revizora, odbor revizora ili nadzorni odbor, kao svoje izvrne ili pomone ili konsultativne organe. U drutvima sa ogranienom odgovornou i akcionarskim drutvima bez javnog upisa akcija, upravni odbor vie nije obavezan, odnosno moe ga initi i jedno lice, a nadzorni odbor je opcioni organ (osim u delatnostima za koje se to uredi posebnim zakonom. Skuptina nije nadreena upravnom odboru i ne moe menjati odluke upravnog odbora. Upravni odbor akcionarskog drutva utvruje predloge skuptine akcionara i kontrolie nain njihovog sprovoenja. Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari, lica koja poseduju akcije koje je izdalo drutvo. Svaki akcionar ima pravo da, lino ili preko svog punomonika, uestvuje u radu skuptine akcionara. Skuptina je institucionalni okvir za ispoljavanje volje akcionara. Srazmerno broju glasova, akcionari na skuptini formiraju volju drutva. Zakonom o privrednim drutvima iz 2004. godine, predvieno je naelo jednakosti akcionara koje se sastoji u tome da svaka akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i statutom drutva. Nova zakonska reenja ukazuju na tendencije osavremenjavanja zakonske regulative u ovoj oblasti, odnosno usaglaavanja sa reenjima u uporednom kompanijskom zakonodavstvu. Skuptina akcionara je najvii organ upravljanja akcionarskim drutvom, koju ine akcionari i jedini je organ vlasnika. Ona ima poloaj najireg i najznaajnijeg organa

10

Lucija Spirovi Jovanovi, Ljubia Dabi, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav reka saradnje", Beograd, 2008., str. 419. 11 Zakon o radu, Sl. glasnik R Srbije, br. 24/2005. i 61/2005), 51. 205.

upravljanja, jer vlasnici u njoj donose najvanije odluke o uloenom kapitalu, njegovom raspolaganju i dobiti drutva. U savremnim uslovima skuptina akcionara zadrava za sebe samo neke od najznaajnijih vlasniko-upravljakih funkcija i na taj nain opredeljuje nadlenosti organa koji e obavljati upravno-izvrne i nadzorne funkcije u drutvu. Skuptina akcionara bira organ upravljanja upravni odbor. Ovaj organ bira sebi organ za obavljanje izvrnih funkcija (poslovodstvo i zastupstvo) - izvrni odbor. Skuptina akcionara bira organ nadzora, koji e profesionalno kontrolisati zakonitost rada organa upravljanja. Skuptina akcionara moe biti redovna (godinja), vanredna i skuptina, koja se saziva po nalogu suda. Redovna skuptina se saziva i odrava jednom godinje, a najkasnije po proteku est meseci posle zavretka poslovne godine. Skuptina akcionarskog drutva koja se odrava izmeu godinjih skuptina naziva se vanredna. Zakonom o privrednim drutvima je predvieno da se vanredna skuptina akcionarskog drutva obavezno saziva, bez odlaganja, kada se utvrdi da drutvo posluje sa gubitkom (npr. u postupku izrade finansijskih izvetaja), koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala drutva. Upravni odbor (odbor direktora, board of directors) otvorenog akcionarskog drutva je u naem pravu obavezni i kolegijalni organ drutva, koji ima ulogu strunog, profesionalnog i operativnog organa. On obavlja operativne poslove drutva i donosi strateke odluke. Predsednik upravnog odbora je generalni direktor drutva. Upravni odbor je najvii organ upravljanja, koji ima svoj izvrni odbor. U sastav upravnog odbora obavezno ulaze neizvrni i nezavisni lanovi. Saglasno ovakvom pristupu zakonodavca, upravna i nadzorna funkcija drutva su objedinjene u upravnom odboru, koji osim izvrnog odbora, moe imati odbor revizora ili internog revizora, u svojstvu njegovih pomonih ili konsultativnih organa. Upravni odbor je izvrni organ upravnog odbora i ne moe donositi odluke iz nadlenosti upravnog odbora. Njegovi lanovi se nazivaju izvrni direktori, a bira ih upravni odbor akcionarskog drutva. Izvrni odbor se bira iz redova lica, koji su lanovi upravnog odbora i iz reda drugih lica (koji nisu lanovi upravnog odbora), s tim to se zakonom zahteva da lanovi izvrnog odbora ine manje od polovine lanova upravnog odbora drutva. lanovi izvrnog odbora mogu biti razreeni u bilo koje vreme, i bez postojanja posebnog razloga, kada upravni odbor proceni da je to u najboljem interesu akcionarskog

10

drutva. U tom postupku se ne mogu povreivati ugovorna prava lanova. lanu izvrnog odbora je doputeno da u svako doba podnese ostavku upravnom odboru ili predsedniku tog odbora. Ostavka mora biti u formi pisanog obavetenja i ima dejstvo od dana podnoenja i nije potrebna posebna odluka upravnog odbora. Ostavka se moe opozvati samo uz saglasnost upravnog odbora. lanovi izvrnog odbora su duni da potuju sva ogranienja svojih ovlaenja koja proizlaze iz zakona, osnivakog akta ili bilo koje odluke skuptine akcionara ili upravnog odbora drutva. Generalni direktor akcionarskog drutva je predsednik izvrnog odbora drutva (ujedno i predsednik upravnog odbora), koji saziva i predsedava sednicama ovog organa, organizuje njegov rad i stara se o voenju zapisnika sa tih sednica. On je zastupnik drutva bez punomoja, po sili zakona, posle registracije i njenog objavljivanja. Izvrni odbor je odgovoran upravnom odboru akcionarskog drutva. Duan je da stalno informie upravni odbor o poslovima koji bi mogli biti od znaajnijeg uticaja na poslovanje drutva i na poslovne odnose sa drugim drutvima, kao i o drugim znaajnim pitanjima. Nadzorni organ akcionarskog drutva, tj. kontrola njegovog poslovanja i rada uprave u rukama su organa koji je odreen osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva. Na osnovu Zakona, nekotirana akcionarska drutva mogu (fakultativnost), a kotirana akcionarska drutva moraju (obaveznost) imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.12 Izuzetno, zakonom je izriito odreeno da je "nadzorni odbor obavezan organ" samo u akcionarskim drutvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju i dr.). Ovaj organ karakteriu strunost i nezavisnost. Nadzorni odbor, odbor revizora i interni revizor izvetavaju skuptinu akcionara o raunovodstvenoj praksi, izvetajima i praksi finansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava; usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela; kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva; ugovorima zakljuenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora drutva, kao i sa povezanim licima. Nadzorni organ je ovlaen da kontrolie i raspravlja sa upravnim odborom drutva, kao i sa revizorom akcionarskog drutva, kada nae da je to potrebno, o odreenim pitanjima (npr. o: izboru i naknadi za rad revizora; verodostojnosti i potpunosti izvetavanja
12

Lucija Spirovi Jovanovi, Ljubia Dabi, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav reka saradnje", Beograd, 2008., str. 438.

11

akcionara o finansijskim i drugim injenicama; postupanju po prigovorima akcionara, organa drutva i drugih lica).13 Nadzorni odbor, odbor revizora i interni revizor drutva su u vrenju svojih poslova zakonom ovlaeni da pregledaju sva dokumenta drutva, provere njihovu verodostojnost i istinitost, da zahtevaju izvetaje i objanjenja od upravnog odbora i zaposlenih i da pregledaju stanje imovine drutva. Takoe, navedeni organi su ovlaeni da u vrenju poslova nadzora angauju strunjake pravne ili druge struke.

5. Prava akcionara
Prava akcionara se dele na statusna i imovinska prava. Zakonom o privrednim drutvima je predvieno da svaka obina akcija daje akcionaru ista prava u akcionarskom drutvu (statusna i imovinska), koja ukljuuju naroito:14 1) pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva 2) pravo uea u radu skuptine drutva 3) pravo glasa u skuptini drutva 4) pravo na isplatu dividendi 5) pravo uea u raspodeli likvidacionog vika 6) pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica 7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta (l. 208). Prvo i najvanije statusno pravo akcionara je upravljako pravo, koje se ostvaruje preko dva prava: uea u radu skuptine i prava glasa.15 Pravo na uee u skuptini je lansko pravo i to takvo pravo koje se, naelno, ne moe oduzeti. Iz ovog prava proizlazi obaveza za skuptinu da saslua akcionara (njegovog punomonika, odnosno zakonskog zastupnika). Iako njegova sadrina nije zakonom utvrena, ono pretpostavlja za akcionara: pravo na prisustvo sednicama skuptine i pravo na uee u raspravi, ukljuujui i pravo da se utie na dnevni red i pravo na davanje predloga. Ovo pravo imaju i imaoci preferencijalnih akcija, akcionari koji nisu uplatili akcije u celosti, akcionari koji su iskljueni iz postupka glasanja, kao i druga zakonom odreena lica.

13 14

Zakon o privrednim drutvima, l. 332. st. 1-2. Lucija Spirovi Jovanovi, Ljubia Dabi, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav reka saradnje", Beograd, 2008., str. 441. 15 Kostadinovi Svetolik, Rai Mile, Ljubojevi Gordana, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad, 2006., str. 64.

12

Akcionar poseduje pravo glasa, ako ima akciju sa pravom glasa, pravo podnoenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom.

6. Prednosti akcionarskih drutava

Akcionarska drutva imaju brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea, jer omoguavaju da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava: - pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima) - pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea) - pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea. Postoje i druge prednosti akcionarkih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment, koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

13

ZAKLJUAK
Moe se rei da je akcionarsko drutvo kompleksno drutvo, iji je razvoj i znaaj uslovljen ogranienim rizikom lanstva i finansijskim uspehom koji pokazuje. Njegova prednost se ogleda: - u koncentraciji velikog kapitala, - u velikom broju zaposlenih, - u konstantnom lanstvu u svojstvu pravnih lica i u varijabilnom lanstvu u svojstvu fizikih lica, - u ostvarivanju velike dobiti, - u ogranienoj imovinskoj odgovornosti lanstva, - u negocijabilnom svojstvu kapitala, - u strogosti pravila kojima se tite lanovi i trea lica, i - u mogunosti poveanja kapitala u toku postojanja drutva. Na osnovu navedenog moe se rei da akcionarska drutva danas upravljaju globalnom ekonomijom. U trino razvijenim privredama, akcionarska drutva karakterie koncentracija kapitala i centralizacija svojine, to dovodi do jaanja njihove ekonomske moi do nesluenih razmera. U zemljama u tranziciji, zbog privatizacije dravnog i drutvenog kapitala dolazi do promene postojeih pravnih oblika ("drutvena", "dravna" ili "javna" preduzea) u akcionarska drutva, odnosno do procesa korporativizacije, a time i do poveanja broja akcionarskih drutava.

14

LITERATURA
1. Kostadinovi Svetolik, Rai Mile, Ljubojevi Gordana, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad, 2006. 2. Spirovi Jovanovi Lucija, Dabi Ljubia, Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum, Dunav reka saradnje, Beograd, 2008. 3. Vasiljevi Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997.

15