Dejan Lui

PAVELIEV TESTAMENT
Knjiga II IG KOMUNIZMA

Dejan Lui

PAVELIEV TESTAMENT
Knjiga II IG KOMUNIZMA

Izdaje i tampa ekopres Zrenjanin 063/528-724 023/561-694 Urednik: Radenko M. Gligorevi Recenzent: Veljko Topalovi Ilustracija na korici: Dobrosav ivkovi-Bob

Tira: 1000

Dejan Lui

PAVELIEV TESTAMENT
Knjiga II

IG KOMUNIZMA

ekopres 2004

UVOD
Ovom narodu je udaren IG KOMUNIZMA! Jugoslavija je zaostala za Evropom, zato to je ovde pobedio najnazadniji, najkrvaviji politiki reim, KOMUNIZAM! ta je to komunizam, danas smemo da kaemo. Ranije smo morali kao papagaji da ponavljamo da je to demokratija, sloboda, ravnopravnost, socijalna sigurnost, srea... Ovaj narod je prevaren i eksploatisan od grupe koja je vladala uz Josipa Broza Tita! Zvali su se komunistima... Zvali su se herojima... Sve je to la! Sve to su govorili za sebe treba itati obrnuto. Kada oni kau da su heroji, to treba itati IZDAJNICI! Kada oni kau da su demokrate, to treba shvatiti da su krvoloci koji su tim putem zaveli diktaturu. Mir koji je nastao posledica je grobova koje su za sobom ostavili. Tako je bilo... Trudili su se decenijama da svoja zlodela prikriju. Vaspitavali su nas pesmicama i priama o Titu ... Bila je to jedna kolektivna, sveobuhvatna LA! Ko je Josip Broz Tito, ovek koji je uveo Jugoslaviju u komunistiki blok? Po svemu sudei, Josip Broz Tito je bio viestruki agent koji je vremenom evoluirao od najamnika do kreatora igre. Za koga je sve radio Tito i ko mu je pomagao pokuau da odgovorim. No, u budunosti e biti vie otvorenih arhiva i mnogo vie injenica. Za sada se zna da je Josip Broz Tito agent Sovjeta, Nemaca i Britanaca. Obavetajni mozaik se jo sklapa, ali ne treba sumnjati da e ovo ostati neoborivo. Knjiga PAVELIEV TESTAMENT IG KOMUNIZMA je istraivanje koje treba da dokae da je uvoenje komunistike diktature u Jugoslaviju, plod velike pijunske igre u kojoj su na direktan ili indirektan nain uestvovali mnogi lokalni i meunarodni faktori. Komunistika partija Jugoslavije na elu sa njenim generalnim sekretarom Josipom Brozom Titom prema sopstvenoj zemlji se postavila izdajniki i zloinaki, jer je u ime SSSR-a, a uz pomo sovjetskih obavetajnih slubi svoju zemlju pretvorila u dominion komunistike diktature. Ko su pravi izdajnici saznaete u ovom, II tomu PAVELIEVOG TESTAMENTA, koji nosi naslov IG KOMUNIZMA. Ovaj naslov sam izabrao jer on najslikovitije predstavlja metod kojim je KOMUNIZAM utisnut u duu srpskog naroda. Komunistika strahovlada nametnuta je nasilno, bolno i krvolono. Ono to je najtunije je da je sam srpski narod zloupotrebljen protiv sopstvenih interesa. Ono to je poeo ANTE PAVELI, hrvatski ovinista, ustakim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO, hrvatski internacionalista, komunistikim... Rezultat i jednog i drugog naina BILO JE UNITAVANJE SRBA U JUGOSLAVIJI.

Knjiga IG KOMUNIZMA je dokumentovano kazivanje o zloinima Josipa Broza Tita i njegovih saradnika u Drugom svetskom ratu. Autor se izvinjava itaocima to u knjizi koju drite u ruci nema svih zloina iz vaih gradova i sela, jer su zloini toliko brojni da ne mogu da stanu u jednu knjigu. Da bi tu manjkavost koliko toliko otklonio prema itaocima, reio sam da pripremim sledei tom koji e nositi naslov PAKAO KOMUNIZMA. Cilj pisanja ove knjige mi je bio da mlaim naratajima OTVORIM OI i da ih upozorim da je komunizam najvea prevara dvadesetog veka, a uz to i najvei zloin prema sopstvenom narodu. Reakcija komunistikih vernika verovatno e biti otra, a moda i surova prema autoru ovog istraivanja, no njihovo demaskiranje je poelo i nita ga vie ne moe zaustaviti. Napadai e naravno biti srpski konvertiti, komunisti koji se sada predstavljaju narodu kao demokrate, esto i kao veliki Srbi... Smatram da je pitanje asti da svaki Srbin uini ta moe u demaskiranju ove meunarodne zloinake organizacije. PAVELIEV TESTAMENT IG KOMUNIZMA je moj skromni doprinos. Dejan Lui

TITOVA PIJUNSKA MISIJA PO LENJINOVOM RECEPTU

Najveri antikomunista Jugoslavije bio je kralj Aleksandar Karaorevi koji je vizionarski shvatio da je Kominterna, pored Vatikana najvei neprijatelj drave koju je stvorio srpski narod, u koju je uloio skoro milion rtava, a na ijem elu se nalazio on. Za kralja Aleksandra Karaorevia takozvana Oktobarska revolucija bila je plod meunarodne obavetajne igre, koja je nastala pod kreacijom nemake obavetajne slube. Podudarili su se nemaki ekspanzionistiki ciljevi sa vatikanskim verskim imperijalizmom prema najveoj pravoslavnoj dravi, Rusiji. Motiv Vatikana bio je jasan: mona pravoslavna Rusija spreavala je irenje katolianstva prema Istoku, ak i na Balkanu, preko reke Drine, koja je jo od raskola Rimskog carstva delila pravoslavlje od rimokatolianstva. Naravno, Drina je bila samo fiktivna granica, jer je srpski pravoslavni narod iveo i preko reke, koja je bila neka vrsta kime koja deli dve polovine nacionalnog tela. Kralj Aleksandar Karaorevi bio je svestan ukrtanja politikih interesa SSSRa i Vatikana protiv zemlje iji je on bio politiki voa. Zbog toga je Aleksandar eleo da jednog monog neprijatelja neutralie potpisujui sa njim ugovor o nenapadanju, kako bi se mogao nazvati KONKORDAT sa Vatikanom. To je bio ugovor kojim je rimokatolikoj crkvi dat niz privilegija u Jugoslaviji, samo da bi ona prestala da je razara preko svoje Crne internacionale. Atentat na Aleksandra te planove je prekinuo. Da vidimo kako je kralj za ivota gledao na SSSR; pria Ratko Pareanin, poznati emigrantski intelektualac: Za ivota kralja Aleksandra nijedna vlada nije ni pomiljala da se prizna Sovjetska Unija. Znalo se unapred da e se svaki pokuaj u tom pravcu razbiti o uporan antisovjetski stav Vladaoca. Kad su ehoslovaka i Rumunija priznale Sovjetsku Uniju, poelo je da se govori da e uskoro isto uiniti i Jugoslavija, kao lanica male Antante. U svojstvu efa odseka za spoljnu tampu u Presbirou, zamolio sam tada kralja za audijenciju da ga pitam kakav e stav zauzeti Jugoslavija. - Dok sam iv, nikad nee s nae strane biti priznata Sovjetska Unija odluno je odgovorio. - A ta da se radi kad su to ve uinile ehoslovaka i Rumunija? bilo je moje pitanje. - One mogu da ine ta hoe, na taj put mi s njima ne moemo. Bene je priznao Sovjetsku Uniju iz trgovakih razloga ili zbog nekih drugih pekulativnih motiva, a Titulesku to radi zbog straha ili oportunizma. Mi ne elimo da trgujemo sa Rusijom. Mogu svi priznati Sovjetsku Uniju, ja mogu ostati sam, ali dok u njoj sede delati ruskog naroda, ja joj neu pruiti svoju ruku. Mi emo Rusiju priznati tek onda kad njezin narod bude slobodan. To je bio stav kralja Aleksandra prema Sovjetskoj Uniji.

Komunisti su vrlo dobro znali za njegov stav. Kad je kralj pao kao rtva atentata u Marselju, oni su se njegovoj smrti radovali jednako kao i Pavelieve ustae i drugi neprijatelji Jugoslavije.1

Komunisti politiki hermafroditi

Nije lako bilo komunistima u Jugoslaviji. Kako se menjala politika u SSSR-u, tako su oni morali kao neki hermafroditi da menjaju svoj politiki pol. as su bili pritv Nemake, as protiv Francuske i Britanije. Interesi Jugoslavije za njih nisu bili bitni, ve je bio bitan interes tue zemlje, ili, tanije reeno, interes komunistikog politikog sistema koji je nametnut ruskom i drugim narodima u SSSR-u. Politiki preokreti komunista razumnim ljudima u Jugoslaviji su izgledali smeno, ali naivnom narodu, pogotovo radnicima te perturbacije su delovale as logino, as zbunjujue. Komunisti su svojom frazeologijom uspevali da se esto nametnu masama. Narod nenaviknut na njihove lai, nekada im je verovao... Da vidimo kakvu su politiku komunisti vodili protiv svoje roene zemlje pred rat: Od 23. avgusta 1939., kad je zakljuen sporazum izmeu Sovjetskog Saveza i nacistike Nemake, pa sve do 22. juna 1941., kad je Nemaka napala Sovjetski Savez, KPJ se svim silama zalagala za ovaj savez. Ona je sabotirala svaku akciju svoje sopstvene vlade i svoga naroda, ako je ista bila uperena protiv ovoga sporazuma. Prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepartu koji je za vreme Prvog svetskog rata uinio velikih usluga Srbima komunisti vre demonstracije i uzvikuju: Dole Francuska, dole Engleska, dole imperijalistiki, kapitalistiki rat! Klie se Staljinu, Sovjetskoj Uniji, ak i Hitleru. Osetivi da su ovakve parole nepopularne kod Srba, oni ih vie ne istiu pred javnou ( o tome piu u svojoj podzemnoj tampi), ali se od sada svom estinom obaraju na cepanje naih unutranjih snaga, istiu nacionalna i klasna pitanja, seju seme razdora i mrnje na sve strane, pomau separatistike pokrete i bez prestanka trae priznanje Sovjetske Unije, kao jedine sile koja vodi politiku mira i koja jedino moe spasti Jugoslaviju! Strategiju i taktiku KPJ u Drugom svetskom ratu nedavno nam je otkrio i jedan referat dr Jovana R. Bojovia.2 U tom referatu veli se ovo: Komunistika partija je sve do avgusta 1939. godine zahtijevala da se zemlja u spoljnoj politici oslanja na Sovjetski Savez, Francusku i Englesku. Od tada ona je napravila veliki zaokret... Osnovni predlog za taj zaokret bio je pakt o nenapadanju izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza, koji je doveo do velikog zaokreta Kominterne u antifaistikoj borbi. Kominterna je od tada pa sve do napada Nemake na Sovjetski Savez juna 1941. godine u osnovi napustila platformu antifaistike borbe, koju je usvojila na svom VII kongresu i prestala da

1 2

Ratko Pareanin, Drugi svetski rat i Dimitrije Ljoti, 1971. str. 185-186. Dr Jovan R. Bojovi: Iz politike aktivnosti KPJ u Crnoj Gori uoi Pete zemaljske konferencije. Referat je odran na naunom skupu u Zagrebu (22-23. X 1970.), posveenom 30 - godinjici Pete zemaljske konferencije KPJ, a objavljen je u podgorikoj Pobjedi, brojevi od 8, 12, 15, 19 i 22. Novembra 1970.

poziva mase u borbu protiv faizma i faistikih agresora... Kakav je uticaj imao pakt Hitler Staljin na gledanje KPJ na rat i njegove izazivae kae malo dalje dr J. Bojovi vidi se, pored ostalog, iz pisanja Proletera poetkom 1940. godine. U broju januar-februar 1940. objavljen je lanak pod naslovom Imperijalistiki rat. Autor je ocijenio da su Londom i Pariz centar svjetske reakcije imperijalistikog rata koji mobilie oko sebe sve sile ljudskog nazatka da bi spasili kapitalizam i svoju prevlast u svijetu... I na etvrtom plenumu Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru konstatovano je da centar reakcije nije vie njemaki nacionalsocijalizam, nego engleska i francuska buroazija...3

Tito poziva komuniste da izdaju Otadbinu u aprilskom ratu

Srbi i Slovenci su se dravnim udarom 27. marta 1941. godine opredelili za tabor antifaistikih zemalja i, kao takvi, bili su spremni na borbu protiv Sila osovine. Komunistika partija Jugoslavije pozivala je tih dana narod da se ne bori protiv napadaa a za raun nenarodnog vostva i kapitala. Oni su pozive upuivali u najkritinijem momentu po svoj sopstveni narod u Jugoslaviji, u momentu kad je nacistika Nemaka razjapila svoje eljusti da proguta Jugoslaviju. Evo jednog letka u celosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi: Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bili podstrekai, i velikosrpskim ovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat. Sluaj sa demoliranjem Nemakog saobraajnog biroa i incidenta sa nemakim ambasadorom fon Herenom potvruju da mi moramo vrsto da se odupremo takvim elementima i da spreimo takve provocirajue napade. Ne dozvoljavajte ovim neodgovornim elementima i imperijalistikim agentima da izvravaju svoja provokatorska dela, a naroito u Srbiji. Ceo narod e se suprotstaviti onima koji ele da koriste stanje narodnih masa za uvanje nezavisnosti, gurajui ga u rat za imperijalistike ciljeve. Mi ne elimo nikakav imperijalistiki rat, mi neemo da budemo oruje u rukama britanskih imperijalista, diemo se energino protiv mogunosti da se naa drava uvue u ovaj rat, ve u samom poetku imperijalistikog rata. Mi kaemo da je ovaj rat ono to u stvari i jeste: imperijalistiki rat, gde se imperijalistike sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuske imperijaliste kao ratne podstrekae, koji ele da uvuku druge drave u rat, da se bore za njihove ciljeve. To je za komuniste u to doba bila borba protiv faizma i nacizma! Da su oni u to doba, kao i pre toga, pa i za vreme samog rata, radili na ruenju Jugoslavije i da su istinski kolaborirali ne samo sa zavojevaem, ve i sa hrvatskim ustaama kao i svima anarhistikim elementima u Jugoslaviji, dokazuje direktiva Generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita partijskim organizacijama, izdata neposredno posle Beogradskog
3

Ratko Pareanin, N.D., str. 184 - 185.

pua 27. marta 1941. Tito u ovoj direktivi izdaje uputstva Partiji s obzirom na novonastalo stanje za dalji rad. Njegova poverljiva direktiva glasi: 1. Komunistika partija Jugoslavije sad je u poloaju da uzme aktivnog uea u zbacivanju monarhistikog reima. Toga radi ona e pruiti podrku svim elementima koji imaju isti taj cilj, bez obzira na njihov ideoloki karakter. Jugoslavija mora najpre biti rasturena u vie delova, i Partija e potom delovati u svakom od njih shodno ranije datim uputstvima. 2. lanovi Partije pozvani u vojsku valja da vre sledee zadatke: prvo, da dezorganizuju otpor Jugoslovenske vojske stvarajui zabunu meu oficirima i ljudstvom, tako da poraz izgleda kao posledica nesposobnosti oficirskog kora, iji ugled mora biti konano uniten; drugo, da sabiraju oruje i ratni materijal koji bude naputen u panici i da ga smetaju na skrovito mesto radi poznije upotrebe; tree, da sabiraju informacije o pojedinim oficirima i vojnicima koji ne pripadaju naem pokretu, ali mogu biti korisni za sluaj ulaska Sovjetskog Saveza u rat. U izvravanju ovih zadataka initi punu upotrebu od nae tajne organizacije u zemlji koja e takoe provoditi ovaj plan. 3. Pruiti svu nunu potporu ustaama, Makedoncima, Albancima i drugim nacionalnim organizacijama ukoliko bi one mogle doprineti to brem zbacivanju dananjeg reima. Pomo treba da se prui i crnogorskim separatistima ako prihvate antirojalistiku liniju u Crnoj Gori. 4. Nemaka e brzo slomiti jugoslovenski otpor i uz pomo Italije uvesti u Hrvatskoj ustaki reim, a moda sline separatistike reime i u drugim krajevima. Moraju se zbog toga preduzeti koraci da se nai ljudi uvuku u novu upravu radi sabiranja obavetenja i radi drugih ciljeva.4 Saznanje koje sablanjava i opominje. Zakasnelo saznanje za one koji su bili uvueni u KPJ-SKJ, Narodnooslobodilaku borbu, bratoubilaki rat. Saznanje i za one koji su nastavili da slue tokom proteklih 50 godina i svima onima koji su se prikljuili slugatorskoj politici, a nisu podigli glas ili se na bilo koji nain usprotivili komunistikom teroru. Ovo je opomena i za mlae da ovakve greke nikad ne ponove. Jer, ni jedna ideja nije tako uzviena koja pod noge stavlja integritet otadbine i sudbinu naroda.

Obavetajni milje sovjetskog agenta znanog kao VALTER, VAJS, TITO

Drugi svetski rat je po zamisli stratega svetske komunistike revolucije u Kremlju trebalo da se iskoristi za poveanje broja zemalja koje bi potpale pod direktnu sovjetsku kontrolu. Sovjetski agent koji je trebalo da izvri ovaj posao u Jugoslaviji bio je Valter. Naravno, svaki sovjetski agent ima svog kontrolora, koji ga dri na uzdi savetima, ali i pazi da ovaj ne postane duplak bez znanja centrale u Moskvi.

Mane Peut, Revolucija u Lici 1941 - 1945, (1966. Izdanje Pievo), str. 56-58.

Uloga agenta Valtera bila je centralna, i svi drugi sovjetski obavetajci u Jugoslaviji, mada nisu ni znali za Valtera, sluili su mu. Sovjetske obavetajne slube, vojna i civilna, u Kraljevini Jugoslaviji su izgradile itav niz pijunskih mrea, u svim strukturama drutva. Za vrbovanje agenata meu Jugoslovenima koristili su razliite motive. Najei motiv bio je rodoljublje. Onima kojima su pristupali, sovjetski obavetajci su govorili da je Jugoslavija u velikoj opasnosti i da je jedino vrsto povezivanje sa monom Rusijom spas za otadbinu. Ovim ljudima rad za sovjetsku obavetajnu slubu ni u jednom trenutku nije izgledao kao izdaja zemlje, ve kao patriotski akt. Naravno, svi oni su korieni samo da bi se ostvario jedan cilj DOVOENJE KOMUNIZMA U JUGOSLAVIJU! Pored kategorije Rodoljuba pijuna, Sovjeti su angaovali Jugoslovene za rad INDIREKTNIM METODOM! O emu je re? Nekom Jugoslovenu bi pristupio Rusbelogardejac, za koga se znalo da je antikomunista, da je pobegao pred crvenim terorom. Takav Rus je u Jugoslaviji, pre toga priao da su mu komunisti pobili porodicu, roake... U javnosti takav se predstavljao kao izraziti anglofil. Sa takvim imidom, taj Rus bi pristupio nekom Jugoslovenu i zamolio bi ga da mu pomogne u radu protiv Nemaca. Jugosloven bi se opet oseao kao patriota. Tako angaovanom saradniku bi diskretno bilo naznaeno da on zapravo radi za britansku obavetajnu slubu. No, naravno sve je to bila igra... Rus nije bio belogardejac, niko mu nije pobio porodicu, ve je bio KOMUNISTA, agent NKVD-a, koji je desetak godina ranije ubaen u masu pravih izbeglica. Takav obavetajac je znai obmanjivao pijuna Jugoslovena da radi za Britance, a ne za Sovjete. Takav metod se koristio kod onih koji su bili bitni za prikupljanje informacija za Sovjete, ili su se nalazili na mestima na kojima su se donosile presudne odluke. I takvi, prevareni agenti, su u neznanju sluili
DOVOENJU KOMUNIZMA U JUGOSLAVIJU!

Sovjetska obavetajna sluba koristila je i druge metode vrbovanja Jugoslovena, kao to su novac, ucena, obeanja, podmetanje lepih ena i slino. Ono to moramo da znamo je da obavetajne sube u politikim manipulacijama u jugoslaviji imaju svoje ljude i u politikoj grupaciji koja radi u njihovu korist ali i na njihovu tetu. Zbog toga su sovjeti imali svoje agente i na strani komunista i na strani nacionalista, ali i na strani Nemaca i ustaa. Van Jugoslavije, Sovjeti su imali odlino rasporeene agente i u britanskoj obavetajnoj slubi koji su obavili presudnu ulogu u promociji JEDNOG OD SOVJETSKIH AGENATA U JUGOSLAVIJI VALTERA!

Od agenta do kreatora obavetajne igre

Po miljenju autora ove knjige sovjetski agent Valter (Tito) je vremenom evoluirao od obinog izvrioca direktive u agenta kreatora politike. Na to je uticao rast partizanskog pokreta, gde je Valter postao harizmatini voa, svestan svoje uloge i snage. Poznajui metodologiju sovjetske politike mainerije, agent Valter je znao da postaje suvie samostalan i da je pitanje vremena kada e biti likvidiran. Sovjeti su mu pripremali zamenu sa Hebrangom koji bi morao da bude krotki izvrilac naredbi. Strah

od likvidacije naterao je Valtera Tita da, prilikom susreta sa erilom, u Italiji ponudi svoju saradnju Britancima. Dobijanje za agenta jednog Valtera, koji je u meuvremenu postao maral Tito, bio je veliki mamac za Britance kome oni nisu mogli da odole. Bio je to prvi prebeg sovjetskog obavetajca tog ranga tokom Drugog svetskog rata. Prelaskom Valtera u britanski obavetajni sistem on je dobio i celokupnu britansku podrku na putu ka vlasti. Ovim prebegom Britanci su mislili da su dobili svoje opcije u Jugoslaviji i da im za to vie nisu potrebni ni mladi monarh Petar II, a ni prvi gerilac Evrope, Draa Mihailovi. Valter, Broz Josip, Vajs, Tito ili, kako se ve zvao, voa komunista Jugoslavije je postao britanski ovek broj 1 u ovom zaraenom prostoru. Sovjeti su sumnjali u Valterovu vernost, pa je on uskoro otiao u Moskvu da te sumnje odagna. NKVD i Staljin nisu bili ba ubeeni u iskrenost agenta Valtera, ali su procenili da njegovo smaknue moe da usledi i neto kasnije, jer bi njegova pogibija tokom rata mogla da bude psiholoki momenat koji bi podelio partizanski pokret i delovao bi i na veliki broj Srba u partizanima da preu pod komandu enerala Drae. Agent Valter je znai igrao dvostruku igru! Sovjeti i Britanci u njega su sumnjali, ali su u isto vreem procenili da im je on, ipak, najjai adut! Da bi ga pridobili vie za sebe nego za protivniku stranu, I JEDNI I DRUGI SU GA POTPLAIVALI! To je obavljeno njegovim politikim UZDIZANJEM, oruanom pomoi i podrkom kroz sopstveni obavetajni aparat. Definitivno Valterovo odvajanje od Moskve dolo je tek 1948. godine, ali on je i dalje igrao da je promoskovski orijentisan, ne vie radi Moskve ve radi Zapada. Zbog toga je Jugoslavija i sledeih godina igrala igru socijalizma, da bi za potrebe Zapada, igrala navodnog TROJANSKOG KONJA KOMUNIZMA. Zapad se nadao da e i druge satelitske sovjetske drave krenuti putem Jugoslavije. Mamac je bio dobro plaan. Valter, koji je u meuvremenu postao voljeni Tito, od Zapada je tokom krize 1948. godine i posle nje dobio oko 40 milijardi dolara. Taj novac je delom potroen za naoruavanje Jugoslavije. Druga polovina svote koriena je za razvoj zemlje... Uloga agenta prebega Valtera bila je vrlo znaajna u operaciji NEANGAOVANE ZEMLJE. O emu je re? Pod uticajem nove politike, slabljenjem Britanije kao svetske sile, nestankom Nemake i Italije sa svetske pozornice, a rastom politikog i vojnog uticaja Sovjeta, dolazi do DEKOLONIZACIJE AZIJSKOG I AFRIKOG PODRUJA. Sovjetska obavetajna sluba sistematski podstie prokomunistike i uopte proleviarske struje u tim zemljama da izazovu revoluciju. Sovjeti nude pomo u novcu, oruju, obeavaju kulturni i ekonomski preporod svim zemljama koje se veu za sovjetsku zonu uticaja. Takav mamac uz veliko sovjetsko obavetajno uplitanje poinje da iri SVETSKU KOMUNISTIKU REVOLUCIJU. Da bi se proces irenja SOVJETIJE PO AZIJI I AFRICI ZAUSTAVIO, BRITANCI SMILJAJU OPERACIJU NEANGAOVANE ZEMLJE. Ideja se plasira Titu, preko Nehrua, koji je i sam bio uplaen od svojih radikalnih komunista. Plan je u sutini jednostavan. Poto je Zapad, kao podravalac kolonijalizma nepopularan meu narodima Azije i Afrike, pa bi direktno angaovanje Zapada bilo komplikovano, u zaustavljanju sovjetske

ofanzive pronalazi se TREI PUT, nudi se tim probuenim zemljama ansa da budu nezavisne, a ne sateliti SSSR. Ta ideja im se plasira preko Tita, Nehrua i Nasera, koji je inae ve bio pod sovjetskim uticajem. Bio je to veliki mamac za biveg sovjetskog agenta, Valtera. Zapad mu je ponudio mogunost svetske promocije njegove linosti. Da bi se to obavilo, Broz dobija neophodan novac i medijsku potporu. Ceo Zapad se ukljuuje u jednu veliku obavetajnu igru proizvodnju svetskog dravnika Tita. Time se ovom lokalnom, balkanskom lideru daje propagandom znaaj koji mu po veliini i snazi Jugoslavije svakako ne pripada. No, propaganda je propaganda. Elementi njegove biografije se naduvavaju i prenose u novinama Zapada. U tu igru ukljuuju se i male novine, radiostanice irom Azije i Afrike. Posle izvesnog vremena Tito postaje legenda poznata irom sveta. Njegova re se uvaava. Tito koristi priliku i igra ulogu velikog dravnika. Njega prvo primaju ve veliki dravnici, da bi on posle toga krenuo u svoja uvena putovanja po svetu, u pratnji svoje svite. Na svojim putovanjima, sada ve uveni svetski dravnik Tito sa imidom komuniste humaniste poseuje te probuene azijske i afrike drave nudei im umesto zavisnosti od Sovjeta, trei put, ni Istok ni Zapad, ve nezavisnost! Da bi oni to ostvarili on im nudi pomo u oruju, kredite... Svi koji su prihvatili tu igru KOJA JE IMALA ZA CILJ DA IH OTRGNE IZ ZONE SOVJETSKOG UTICAJA dobili su na indirektan nain podrku Zapada, koja je ila posrednim putem preko JUGOSLAVIJE, INDIJE i EGIPTA. Tako je mali agent Valter, postao veliki svetski dravnik JOSIP BROZ TITO! To je tajna jugoslovenskog blagostanja za vreme Broza, to je tajna ugleda Jugoslavije u svetu, dok je u njoj gospodario crveni diktator, pod zatitom zapadnog kapitala. Meutim, vratimo se na poetak, na doba kada je Josip Broz bio samo agent Kominterne, Valter, kada je igrao ono to je Staljin traio, a NKVD ga strogo kontrolisala.

Izvetaj o radu sovjetske slube u Jugoslaviji

Jugoslovenski vojni izaslanik u Berlinu, generaltabni pukovnik, Vladimir Vauhnik, Slovenac, bio je pred rat jedan od naih najboljih obavetajaca. U svojoj knjizi Nevidna fronta, pie: Mada jo nisu bili saveznici eril i Staljin, u odnosu na Jugoslaviju, radili su potpuno isto tvrdi Vauhnik. Obojica su razvijali aktivnost na izazivanju pua i obojica su hteli da uvuku Jugoslaviju u rat sa Nemakom... Vauhnik pie o velikoj opasnosti Moskve posle uspostavljanja odnosa sa Jugoslavjom. Moskva nije tedela ni novac za agente da bi za sebe pridobila jedan deo politiara i javnog miljenja. Osobito je imala uspeha kod jedne srpske partije (Zemljoradnike?) koja je verovala da e igrati veliku ulogu. Sovjetska propaganda je tada dejstvovala u Jugoslaviji na dva koloseka, Na jednoj strani diplomatija je radila za sopstveni raun, sluei se pri tom vrlo uspeno korisnim budalama. S druge strane, KPJ u to vreme izdala je svojim lanovima poverljive instrukcije da se monarhistika Jugoslavija mora razbiti na vie delova. Od komunista je zatim traeno da unose u

jugoslovensku vojsku dezorganizaciju, da skupljaju ratni materijal i da pomou tajnih organizacija unose paniku u dravi. Komunistika partija morala je da uini svaku pomo separatistikim organizacijama, ustaama. Makedoncima, Albancima i Crnogorcima... U isto vreme sovjetska diplomatija je vrila u Beogradu sveslovensku propagandu; govorilo se o slovenskoj solidarnosti i operisalo se sa sloganima kako majka Rusija nee nikada ostaviti na cedilu svoju slovensku brau. Gde se raunalo da e se naii na zatvorene ui, poto se tu radilo o pridobijanju antikomunista nije se ustruavalo da se takva propaganda vri pod engleskom maskom, kako bi se korisne budale bre i lake ubedile. U Beogradu je tada bilo mnotvo takvih korisnih idiota, koji su se oduevljavali ovakvim sloganima i u svima nacionalnim organizacijama i partijama dolazili su do rei oni koji su traili rat, poto e majka Rusija pritei u pomo! Demonstranti na ulicama dobijali su po 300, 400 i 500 dinara, a onaj koji je nosio zastavu dobijao je po 1.000 dinara. Prigodni govornici, pak, primali su po 3.000 i vie dinara... Karakteristino je i to veli Vauhnik da je sovjetski vojni atae bio prvi koji je Simoviu estitao na puu. Da u onom trenutku, kad je pakt bio zakljuen, strani agenti nisu dali mig za izvoenje pua, njegovo izvrenje ne bi bilo mogue. Bilo je jasno da posle 22. juna, kad bi Hitler napao Sovjetsku Uniju, niko vie ne bi sledio poziv zaverenika, a moda bi oni i sami uvideli da treba sauvati hladnu krv i da se mora saekati da se vidi kako e se razvijati dogaaji u Sovjetskoj Uniji...5

Ostatak moete proitati u istoimenoj knjizi!

Ratko Pareanin, N.D., str. 278-280.