Вы находитесь на странице: 1из 11

SEMINARSKI RAD

Sadraj
Sadraj.........................................................................................................................................1 1.Funkcija diplomatije i podruje diplomatski aktivnosti...........................................................3 2.Privilegije i imunitet ................................................................................................................4 3.Diplomatske misije .................................................................................................................6 3.1.Funkcije diplomatskih misija, privilegije i imuniteti misije ...........................................6 3.2.Privilegije i imuntiteti lanova diplomatske misije...........................................................8 3.3.Povlastice i imuntiteti lanova konzularne misije.............................................................9 ZAKLjUAK............................................................................................................................10 Literatura...................................................................................................................................11

Uvod
Smatra se da najpotpunije odreenje meunarodnog prava daje meovita, formalno materijalna definicija. U skladu sa ovom definicijom, meunarodno javno pravo bi se moglo odrediti kao sistem pranih pravila u smislu objektivnih, autonomnih imperetiva, koji imaju za cilj da reguliu pravni poloaj i odnose subjekata meunarodnog prava, kao i pravni poloaj i odnose drugih jedinki od meunarodnog onteresa.1 U kontekstu ovakvog shvatanja meunarodnog javnog prava, za diplomatsko konzularno pravo se moe rei da predstavlja sastavni deo meunadodnog javnog prava.2 Ono dakle sadri pravila meunarodnog prava koja se tiu odnosa u meunarodnoj zajednici, pre svega odnosa izmeu drava kao osnovnih subjekata meunarodnog prava, ali i odnosa izmeu drava i meunarodnih organizacija i unutar njih. U dananjem, modernom svetu, znaaj diplomatsko konzularnog prava je sve vei, te se njegovo, makar minimalno poznavanje smatra sastavnim delom opte kulture. Dakle o njegovom poznavanju, sa aspekta moderne drave i savremene nauke meunarodnog javnog prava, nije potrebno ni govoriti. Beka konvencija o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine, regulisane su privilegije diplomatskih predstavnika.3 lan 10. izmeu ostalog govori o pravu privilegije i imuniteta: Notifikovae se ministarstvu inostranih poslova drave kod koje se akredituje ili nekom drugom ministarstvu koje bude ugovoreno: d) uzimanje u slubu ili otpuanje lica koja prebivaju u dravi kod koje se akredituje u svojstvu lanova misije ili u svojstvu privatne posluge s pravom na privilegije i imunitete. Kad god je to mogue, treba, isto tako, prethodno notifikovati dolazak i konani odlazak. Takoe konvencija govori i o dugim, licima kojima ovo prevo pripada.

1 2

Kraa M., Meunarodno javno pravo, Beograd, 2007., str. 27 Miti M., orevi S., Diplomatsko. Konzularno pravo, Beograd, 2007., str. 13. 3 "Slubeni list SFRJ" - dodatak, 2/64 2

1. Funkcija diplomatije i podruje diplomatski aktivnosti


Osnovna funkcija diplomatije je predstavljanje svoje drave u inostranstvu i promovisanje njenih interesa i ciljeva. Ona je zaduena da kao instrument provodi vanjsku politiku koju utvruju tijela dravne vlasti (predsednik, vlada, parlament ili druga ustavom odreena tijela), a putem njih grupa koja dri vlast u svojim rukama. Provoenje vanjske politike i odravanje meunarodnih odnosa s drugim subjektima (dravama, meunarodnim organizacijama i sl.) podrazumijeva i razvoj specifinih metoda (izmeu ostalog tu spada i diplomatski protokol) te aparata koji e obavljat tu funkciju (tzv. sluba vanjskih poslova). Jednostavno definisano, zadae diplomatije su: predstavljati i zastupati, tititi i obavjetavati svoju zemlju, pregovarati. Gledajui kroz istoriju, moe se rei da su razvoj meunarodnih odnosa, promovisanje poloaja vlastite drave i spreavanje rata najvanije aktivnosti diplomatije. Osim tradicionalnih politikih, u diplomatske aktivnosti spadaju i ekonomski, kulturni, nauni, vojni i drugi odnosi. Savremena diplomatija, osim tradicionalnih zadataka, bavi se i problemima ljudskih prava, nezakonitih migracija, zatite okoline, uestvuje u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, bavi se promocijom i jaanjem demokratije, ali i postizanjem opteg napretka (politikog, ekonomskog, kulturnog, naunog). Funkcije diplomatskih predstavnitva Same funkcije, koje diplomatska predstavnitva obavljaju u zemljama prijema, su se razvijale vekovima i ukupna istorija diplomatije prestavlja predstavlja prikaz tih funkcija. Beka konvencija iz 1961 u svojoj kodifikaciji malte ne samo vri konstataciju istih i samo na najoptiji nain vri nabrajanje istih, a samim nabrajanjem nije ograniila broj funkcija, ve je ostavljeno da se one same razvijaju.U lanu 3, konvencija predvia da se funkcije diplomatskih predstavnitva i misija uopte, po najvie sastoje u: a) Prestavljanju drave koja akredituje u dravi kod koje se akredituje b) Zatiti, u dravi u kojoj se akredituje, interesa drave koja akredituje i njenih dravljana, u granicama koje doputa meunarodno pravo. c) Pregovaranju sa Vladom drave kod koje se akredituje

d) Obavetavanju, svim dozvoljenim sredstvima, o uslovima i razvoju dogaaja u dravi kod koje se akredituje i podnoenju izvetaja o tome Vladi drave koja akredituje. e) Unapreenju prijateljskih odnosa i razvijanju privrednih, kulturnih i naunih odnosa izmau dve drave, drave koja akredituje i drave kod koje se akredituje.

2. Privilegije i imunitet
Diplomatska predstavnitva i njeni lanovi, odnosno lanovi diplomatske misije, u zemlji prijema uivaju odreene privilegije i imunitet. Beka konvencija je pola od stanovita da e takve privilegije i imuniteti doprineti unapreenju prijateljskih odnosa izmeu drava i izvrenju funkcija diplomatskih misija u zemljama prijema. Neke od tih privilegija i imuniteta su: pravo nepovredivosti prostorija diplomatskih predstavnitava (pravo moe biti narueno samo uz pristanak efa diplomatske misije i u sluaju akcidenata koji ugroavaju bezbednost ljudi i imovine veeg obima), isticanje grba, zastave i drugih dravnih obeleja na zgradi i vozilima predstavnitva, nepovredivost diplomatskih prepiski, diplomatski predstavnici ne mogu biti liavani slobode i prema njima se mora postupati sa dunim potovanjem (radnja legitimisanja diplomatskih predstavnika od strane dravnih organa u opravdanim okolnostima je doputena), diplomatski predstavnici ne podleu zakonodavstvu zemlje prijema i ne mogu biti krivino ili prekrajno gonjeni bez obzira da li su delo nainili u vrenju svo dunosti ili ne ovaj imunitet te je procesnog karaktera i ne oslobaa odgovornosti na koju moe biti pozvan u zemlji imenovanja (ali poseduju moralnu obavezu potovanja zakona i propisa zemlje prijema i obavezu uzdravanja od meanja u unutranje stvari zemlje domaina), nepovredivost privatnog stana i slubene prepiske, osloboenost carniskih dabina, taksi i slinih dabina (predmeti za slubene potrebe misije biti pretresan. Postoje i neka odstupanja, tako iako diplomatski predstavnik uiva imunitet od graanskog i upravnog sudstva, Beka konvencija predvia tri izuzetka kada se radi o: i predmeta za linu upotrebu diplomatskih predstavnika i njihovih lanova ue porodice) kao i da lini prtljag ne moe

a) nekoj pravnoj stvarnoj tubi koja se tie privatne nepokretnosti na teritoriji drave prijema, osima kada diplomatski predstavnik poseduje tu nepokretnost za raun drave akreditacije, za potrebe misije, b) tubi koje se tiu naslea, u kojoj se diplomatski predstavnik pojavljuje ka izvrilac testamenta, administrator, naslednik ili legatar po privatnom osnovu, a ne u ime drave imenovanja. c) Tubi koja se tie slobodne profesije ili trgovake delatnosti, ma kakva ona bila, koju vri diplomatski predstavnik u zemlji prijema izvan svojih slubenih prostorija Takoe, diplomatski predstavnik se ne moe pozvati na imunitet u sluaju da sam tubom pokrene postupak, a usledi protivzahtev neposredno vezan za osnovni zahtev. Lica sa diplomatskim statusom se oslobaa plaanja svih poreza ili taksi, izuzev: a) posrednih poreza, koji su po svojoj prirodi normalno ukljueni u cenu robe ili usluge; b) poreza i taksi na privatnu nepokretnu imovinu na teritoriji drave prijema, osim ako je ne poseduje za raun drave koja akredituje, za potrebe misije; c) naslednih taksi koje ubira drava kod koje se akredituje (izuzev naslednih taksi za pokretnu imovinu preminulog lana misije koji nije dravljanin zemlje prijema); d) poreza i taksi na privatne prihode koji potiu iz drave kod koje se akredituje i poreza na kapital koji se naplauje na ulaganja u trgovaka preduzea, ije je sedite u zemlji prijema; e) poreza i taksi koje se ubiraju kao naknada za posebne usluge; f) taksa na registraciju, sudskih, hipotekarnih, i fiskalnih takasa kada se radi o nepokretnoj imovini. Administrativno-tehniko osoblje diplomatskih predstavnitava i lanovi njihovih porodica, uivaju sva privilegije i imunitete kao i diplomatski predstavnici, ukoliko nisu dravljani zemlje u kojoj se akredituju ili da u njoj imaju stalno prebivalite. Takoe nisu osloboeni carine prilikom uvoza, niti su osloboeni pretresa linog prtljaga. Imunitet od graanskog i upravnog sudstva ograniene je samo na postupke uinjene u vrenju slubene dunosti.

Posluno osoblje ukoliko nije dravljanin zemlje prijema i ukoliko u njoj nemaju stalno prebivalite, imaju imunitet za dela uinjena u vrenju dunosti, osloboeni su poreza i taksi na plate i izuzeti su od primene zakona o socijalnom osiguranju, lanovi njihovih porodica ne uivaju nikakav imunitet. I posluno i administrativno-tehniko osoblje, kao i njihovi lanovi porodica, imau privilegovan poloaj prilikom naputanja zemlje u sluaju oruanih sukoba, bez obzira da li su dravljani zemlje prijema ili imaju stalno mesto prebivalita u njoj.

3. Diplomatske misije
Diplomatske misije su organ spoljanjeg predstavljanja drave, subjekti medjunarodnog prava u odnosu na drugu dravu iji je status regulisan pravilima medjunarodnog prava. Uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu drava i odailjanje stranih diplomatskih misija vre se na osnovu obostrane saglasnosti (lan 2. Konvencije o diplomatskim odnosima (1961) - uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju drava i odailjanje stranih diplomatskih misija vri na osnovu obostrane saglasnosti). Pre upuivanja diplomatskih predstavnika drave moraju jedna drugoj dati odobrenje za otvaranje stalnog diplomatskog predstavnitva. (ef diplomatske misije preuzima svoje funkcije u dravi kod koje je akreditovan momentom podnoenja akreditivnih pisama, ili kako to konstatuje lan 13. Bele konvencije im notifikuje svoj dolazak i podnese prepis svojih akreditivnih pisama ministru inostranih poslova drave kod koje se akredituje; Akreditivna pisma sadre ime, titulu diplomatskog predstavnika i apel da mu se olaka rad i pokloni puna vera njegovim izjavama;) (zahtev drave da dozvole rad diplomatskog predstavnika akreditivno pismo; odobrenje za rad diplomatskog predstavnika - agreman) Odobrenje na osnovu koga se izvesno lice prima za efa misije jedne strane drave zove se agreman. (lanove osoblja diplomatske misije takodje akredituje, tj. daje agreman ministar inostranih poslova, ali Beka konvencija (lan 7.) zahteva agreman ili saglasnost drave prijema i za imenovanje vojnih, pomorskih i vazduhoplovnih ataea, zbog delikatnosti posla koji obavljaju).

3.1.

Funkcije diplomatskih misija, privilegije i imuniteti misije

Funkcije diplomatske misije se sastoje naroito u: 1. predstavljanju drave koja akredituje kod drave kod koje se akredituje,

2. zatiti u dravi kod koje se akredituje interesa drave koja akredituje i njenih dravljana u granicama koje dozvoljava medjunarodno pravo, 3. pregovaranju s vladom kod drave kod koje se akredituje, 4. obavetenje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogadjaja u dravi kod koje se akredituje i podnoenju izvetaja vladi drave koja akredituje, 5. unapredjenje prijateljskih odnosa i razvoj privrednih, kulturnih i naunih odnosa izmedju zemalja, 6. izuzetno, konzularne funkcije. U savremenoj doktrini i praksi osnov privilegija i imuniteta objanjava se posredstvom funkcije diplomatske misije i njenog predstavnikog karaktera. Beka konvencija konstatuje da je cilj privilegija i imuniteta ne da se daje prednost pojedincima ve da se obezbedi uspeno izvravanje funkcija diplomatske misije, kao predstavnika drave (stav 4, Uvoda). Prostorije misije su nepovredive, organima drave je dozvoljeno da u njih uu samo uz odobrenje efa misije. Organi drave treba da preduzmu sve mere kako bi spreili nasilan ulazak u prostorije misije, njihovo oteenje, naruavanje mira i dostojanstva misije (lanu 22 - nepovredivost prostorija misije i lan 27 - zatita svih oblika diplomatskog optenja) (pored prostorija misije, privatne prostorije efa misije su takodje nepovredive; organi drave mogu intervenisati u zgradi ambasade ili rezidencije jedino ukoliko su izriito pozvani od strane predstavnika ambasade; izuzetak od tog pravila predstavljaju izvesni neodloni sluajevi, kao to je na primer poar zgrade ili elementarne nepogode; prostorije misije ne mogu biti upotrebljene u ciljeve koji nisu u skladu sa diplomatskim funkcijama - lan 41. stav 3; stalne diplomatske misije kao i njihovi efovi imaju pravo da istaknu zastavu i grb svoje zemlje na prostorijama misije, na rezidenciji efa misije, kao i na prevoznim sredstvima efa misije). Arhivi i dokumenti misije nepovredivi su u svako doba i ma gde se nalazili (arhiva i dokumenti ne mogu biti podvrgnuti proveri; diplomatskom predstavniku mora se obezbediti potpuno slobodno optenje sa svojom dravom). Slubena prepiska misije je nepovrediva, diplomatska valiza ne sme biti otvorena ni zadrana (treba da ima spoljne oznake diplomatske prirode).

3.2.

Privilegije i imuntiteti lanova diplomatske misije

Linost diplomatskog agenta je neprikosnovena. On ne moe biti podvrgnut nikakvoj vrsti hapenja ili pritvora (uiva najviu i najefikasniju zatitu, ne mogu biti hapeni niti pritvarani; u nekim zemljama prema zakonu, svako ko povredi linost ili dostojanstvo diplomatskog predstavnika, moe biti uhapen i pritvoren na odredjenu zatvorsku kaznu; neprikosnovenost linosti i imunitet ne znai priznanje prava na neogranienu slobodu; diplomatski predstavnik duan je da potuje zakone zemlje, da se ne mea u unutrnje stvari, niti da pomae bilo koju politiku stranku) Privatan stan diplomatskog agenta uiva istu nepovredivost i zatitu kao i prostorije misije. Njegovi dokumenti, imovina i prepiska takoe uivaju nepovredivost. Diplomatski agent uiva imunitet od krivinog sudstva drave kod koje se akredituje. Uiva i imunitet pd graanskog i upravnog sudstva osim u odrenim sluajevima (gradjanski sporovi - lan 31. Beke konvencije: npr. privatne nepokretnosti, tuba koja se tie naslea ili stvarna tuba koja se tie privatne nepokretnosti na teritoriji drave koj koje se akredituje), nije obavezan da svedoi (mogu biti izvedeni pred sud samo od strane njihove sopstvene zemlje). Predvia se mogunost odricanja od sudskog imuniteta od strane drave koja akredituje ali to odricanje mora biti izriito (lan 32, Beke konvencije). Diplomatski agent osloboen je svih poreza i taksa, linih ili stvarnih, dravnih, regionalnih ili komunalnih sa odreenim izuzecima (porez i taksa na nepokretnu privatnu imovinu). Diplomatski predstavnik uiva i druge sitnije privilegije koje se zasnivaju na kurtoaziji, kao na primer pravo lova, pravo prvenstva u prolazu kola i sl. Diplomatske privilegije i imuniteti odnose se na efa misije, diplomatsko osoblje i lanove njihovih uih porodica. Administrativnom i tehnikom osoblju, licima koja nemaju diplomatski status, Beka konvencija priznaje manji obim imuniteta i privilegija, ali pod uslovom da nisu dravljani drave prijema. Diplomatskim privilegijama i imunitetima moe se koristiti odmah po stupanju na teritoriju drave kod koje se akredituje. Diplomatski predstavnici mogu koristiti privilegije i imunitete odmah po stupanju na teritoriju drave kod koje se akredituje.

3.3.

Povlastice i imuntiteti lanova konzularne misije

Beka konvencija o konzularnim odnosima (1963) regulie poloaj konzula ali drave i dalje pribegavaju zakljuivanju konzularnih konvencija. Olakice, privilegije i imuniteti grupisani su u 3 grupe: a) one koje se odnose na sam konzulat - Analogno imunitetima i privilegijama diplomatske: pravo na isticanje zastave i grba, obaveza drave prijema da pomogne u pribavljanju prostorija; fiskalno osloboenje konzularnih prostorija; sloboda kretanja, sloboda optenja sa dravom odailjanja, nepovredivost konzularne arhive Prostorije konzulata - Drava prijema preduzima sve potrebne mere za zatitu konzularnih prostorija i spreavanje da se u njih silom prodre ili da budu oteene i da bude naruen mir konzulata ili umanjeno njegovo dostojanstvo. b) one koje se odnose na karijerne konzule i druge lanove konzulata. Ova grupa privilegija neto je ua od one koju uivaju diplomatski predstavnici. Konzularni funkcioneri uivaju sudski imunitet za dela izvrena u obavljanju konzularnih funkcija to znai da se ne mogu pozvati na imunitet za dela poinjena van slubene dunosti. Konzuli ne mogu biti uhapeni niti stavljeni u pritvor sem u sluaju tekog krivinog dela i to na odluku nadlene sudske vlasti. U sluaju otvaranja krivinog postupka ili hapenja, drava prijema je duna da obavesti dravu imenovanja. lanovi konzulata mogu biti pozvani da svedoe u sudskom i upravnom postupku, sem u sluaju kada su u pitanju injenice koje se odnose na vrenje njihovih funkcija. Konzularni funkcioneri i lanoci njihovih porodica, osloboeni su svih poreza i taksi, sem u odnosu na privatnu imovinu koju poseduju na teritoriji drave prijema ili naslednih i prenosnih taksa. c) one koje se odnose na poasne konzule i na konzulate kojima oni rukovode Poasni konzuli uivaju znatno ui obim prava i povlastica: Imunitet samo za dela izvrena u obavljenju konzularnih funkcija; osloboeni od svedoenja i pokazivanja prepiske i dokumenata ako je re o delima izvrenim u obavljanju funkcije; osloboeni linih davanja i javne slube; osloboeni poreza i taksa za naknade i platu koje prima od drave imenovanja; lanovi porodice ne uivaju privilegije i imunitete

ZAKLjUAK
Sve diplomatske privilegije moemo podvesti pod jedan zajedniki pojam: eksteritorijalnost. Sutina eksteritorijalnosti lei u tome, da kao to poslanik po jednoj funkciji predstavlja samu linost svog gospodara isto se tako po jednoj slinoj funkciji smatra da se on nalazi van teritorije sile kod koje vri svoju funkciju.4 Veina dananjih pisaca odbacuje fikciju po kojoj se zamilja da se diplomatski predstavnik i zgrda njegovog poslanstva nalazi van teritorije strane drave (exstra territorium), ve se termim eksteritorijalnost upotrebljava vie kao sinonim za diplomatske privilegije, koje pretstavnik uiva ne samo to see smatra da se on jo nalazi na teritoriji svoje drave, ve zato, to su mu te privilegije potrebne za nezavisno i nesmetano vrenje njegove misije. Prema tom shvaenju teritorijalne suverenosti strane drave u pogledu diplomatskog predstavnika postoji zbog potrebe, da diplomata u vrenju svoje dunosti bude potpuno nezavisan od vlasti kod koje je akreditovan. Na osnovu reciprociteta primene naela eksteritorijalnosti postala je opta. Sve su civilizovane drave uvidele da je potrebna sloboda kretanja i delovanja neophodno potebna svakom diplomatskom predstavniku.

Predier-Fodere, II. Str. 41; Genet, str. 417. 10

Literatura
1) 2)

Kraa M., Meunarodno javno pravo, Beograd, 2007., str. 27 Miti M., orevi S., Diplomatsko. Konzularno pravo, Beograd, 2007., str. 13.

3) "Slubeni list SFRJ" - dodatak, 2/64


4)

Predier-Fodere, II. Str. 41; Genet, str. 417.

11