temperaturi. PoSto je na nizim temperaturama zratenje neznatno, to se pirometrima mere samo srazmemo visoke temperature (preko 500°C). Dakle, pomocu optickog, pirometra okom se uporeduje stepen usijanosti posmatranog predmeta sa usijanoScu komparativnog viakna. Tanost merenja u intervalu od 500°C do 1500°C iznosi £10°C, a preko 1500°C iznosi 15°C. 7.1.2. Temperaturske skale Temperatura tela je nekad smatrana kao veliéina koja ne zavisi od ostalih fizikih pojava pa su stoga temperaturske skale i jedinice birane na razlitite nagine prema podesnim faktorima, Tako je npr. Celzijusova skala formirana na osnovu stalne tatke topljenja leda od diste vode i tatke kljuéanja vode pod normalnim pritiskom, Prva taka je oznatena sa 0°C, a druga sa 100°C. Ako se ove temperature mere istim Zivinim termometrom koji ima kapilaru jednakog preseka onda stoti deo intervala od 0° do 100°C predstavlja 1°C Ovakva Celzijusova skala moze se u istoj srazmeri produZiti ispod 0° i iznad 100°. Temperature ispod 0°C oznatavaju se sa negativnim brojem. Kelvinova, ili termodinamigka skala ima iste podele kao i Celzijusova temperaturska skala, ali je njena nulta taéka na priblizno -273°C. Prema tome, kada se temperatura izrazava Kelvinovim stepenima, (tzv. apsolutna temperatura) potrebno je na broj stepeni progitan u °C dodati jo8 273°, npr., 27°C iznosi 27 + 273 = 300 K. U anglosaksonskim zemljama éesto se primenjuje Farenhajtova temperaturska skala kod koje tatka topljenja leda leZi na 32-oj, a taéka kljuanja vode na 212-0) podeli. Zna&i da je kod Farenhajtove skale interval izmedu taéke topljenja leda i tatke kljuanja vode podeljen na 180 delova, tj. °F, znati, 1°C = 9/5 °F. Prema tome, za prevodenje Celziusovih stepeni u Farenhajtove i obrnuto, mogu da posluze stedece relacije: ec= 5 (rr -32) oF = 20°C) +32. 7.2. SIRENJE CVRSTIH TELA PRI ZAGREVANJU ‘Termitko Sirenje évrstih tela sastoji se u poveCanju njihove zapremihe jer se telo Siri u sva tri pravca. Ako je duzina nekog tela znatno veéa od debljine i visine, onda je pri zagrevanju promena dudine takvog tela znatno veca od promena njegovih popregnih dimenzija. U takvom sluéaju se posmatra samo promena duzine tela, dok se promene popregnih dimenzija zanemaruju, tj. posmatra se linearno Sirenje (izduzenje). 117Neka je na 0°C dudina nekog Stapa Lg. Pri zagrevanju za C Stap ce se izduditi i imati duZinu L,; Relacija koja povezuje ove veliéine glasi: (7-2) L,= Lo(itartsaP rare +. gde suo, a’, a"... konstante. Kada se izragunava L u malom opsegu temperature, npr. £4 0°C do 100°C, moze se primeniti samo prva aproksimacija gornje relacije, tj.: L, = Ly (1+ a) en) Uzimajuéi u obzir da su termivka izduzenja évrstih tela vrlo mala, to se kod mali opsega temperature Gini zanemarljivo odstupanje, ako se za poteine duzinu tame duzina L, ma na Kojoj temperaturi u posmatranom temperaturskom intervalu, timesto duzine La na 0°C. Tada se sa dobrom aproksimacijom moze da primeni obrazac: L, = L,(1 +08) (7-4) Sirenje ploge u dva upravna pravea koji leze u samoj povrkini plove, bice jednako proizvodu linearnih iaduzenja stranica ai b te plove. Tako je: a=ag(l+al) i b= b(t), pa odavde: ab = agby(1 +2040"), odnosno-waproksimaciji je: § = Sy(1 +202) = So(1 +B) -5) gde je Sp povrdina ploge na0°C, aS povrsinana °C. Veli¢ina je termitki koeficijent poviSinskog Sirenja i ima dvostruku vrednost termickog koeficijenta linearnog Sirenja. Na sligan nadin se dolazi do zakona za zapreminsko Sirenje pri zagrevanju paralelopipeda sa stranicama a, b ic. Ako su ag, Boi cg duzine ivica paralelopipeda na 0°C, tada se dobiva da je zapremina aghgco, ana PC bice: abc = agbotg(1+30r+307 + or), ‘odnosno u aproksimaciji je: V =V,(1 +308) = Vo(1+ yt) - (4) Veligina 7 se zove termitki koeficijent zapreminskog (kubnog) Sirenja i ima trostruku vrednost termi&kog koeficijenta linearnog Sirenja. 18,Sirenja suda Y,, onda Ce se pri zagrevanju.nivo teénosti penjati u sudu. Ako jey, manje od yt nivo tetnosti Ge se spustati, a kada je 5 = 1 nivo teSnosti se neée pomerati. Razlika koeficijenata ¥, - ¥, Zove se prividni koeficijent Sirenja. Nekana 0°C tegnost stoji na nivou O(sl. 7.7). Zapremina tetnosti Vo je jednaka zapremini suda do nivoa 0. Kada se tetnost i sud zagreju do neke temperature t onda ce zapremina tetnosti porasti na: V, = Vo(1 +7) a zapremina suda do nivoa 0 poveéace se na: SI. 7.7. Sirenje teénosti pri zagrevanju V, = Vo(1+Y,0) ‘Ako je % >Y@ onda ée se tetnost popeti iznad nivoa 0. Prividno poveéanje zapremine teénosti koja se popela iznad nivoa 0 bice: V,-V, = Vo(%,~%,)! (7-8) Posto je promena zapremine teénih tela pri zagrevanju znatno veca nego kod gvrstih tela, 0 6e i promena gustine teénosti pri zagrevanju biti znatno veca. Neka je na 0°C gustina tebnosti jednaka pg = m/Vo, a na temperaturi ¢ neka je p = ml¥. Zamenom u obrascu V = Vo (I +1!) dobiva se: Po Tey (7-9) P 7.2.3. Sirenje gasova pri zagrevanju Gasovi se pri zagrevanju znatno vise Sire od évrstih i teénih tela. S obzirom na to Sto gasovi menjaju svoju zapreminu sa promenom pritiska 10 se termicko Sirenje gasova posmatra samo pod uslovom da se data kolitina Base odrzava pod stalnim pritiskom, Tada se termitko Sirenje gasova menja, ili vise priblizava zakonu koji ima vet oblik, kao i aproksimativni zakon zapreminskog Sirenja évrstih i tetnih tela pri zagrevanju, tj. gasovi se pri zagrevanju pod stalnim pritiskom Sire prema relaciji V= Vo (1 + 90). Koeficijent 7 ima uvek skoro istu vrednost bez obzira na vrstu gasa i ona iaesi 1/273°C!. Ovakav proces pri kome se pritisak odrzava_konstantnim, a rmenjaju se zapremina i temperatura, naziva se izobarski proces (sl. 7.8). Gas se moze zaprevati i tako da se njegova zapremina odrZava stalnom. U tom slugaju povecava se pritisak gasa prema zakonu koji ima sliéan oblik, kao i zakon Sirenja, odnosno p = po (1 + 10). Bde je Po pritisak gasana O°C, ap pritisak istog gasa na rec. 120 pa