Вы находитесь на странице: 1из 52

SADRAJ:

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA................................................................................................2 1.1. VRSTE CARINA............................................................................................................................5 1.2. ELEMENTI CARINA..7 1.3. OPTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU...8 1.3.1. Carinski sistem kao nauna disciplina.8 1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema .9 2.PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE...............................................................................11 2.1.Opti pojmovi ....................................................................................................................................11 2.2. Autonomno nacionalno pravo ..........................................................................................................13 2.3. Meunarodno pravo...13 2.3.1. Bilateralni sporazumi .13 2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije) ......14 2.3.3. Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse...15 3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA 16 3.1. Carinski zakon ..17 3.2. Zakon o carinskoj tarifi 17 3.3.Zakon o slobodnim zonama ....18 3.4.Ostali propisi...19 3.4.1.Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga...19 3.4.2.Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ..19 4.RAZVOJ CARINSKOG SISTEMA SRBIJE.20 5. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE24 5. 1. CARINSKI PRELAZ.24 5. 2. CARINSKO PODRUJE.25 5. 3. CARINSKI POGRANINI POJAS.26 5. 4. CARINSKA ROBA26 5. 5. OBAVETENJE O CARINSKOJ ROBI.27 6. OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA.28 7. CARINSKE POVLASTICE - OSLOBAANJE OD PLAANJA UVOZNIH DABINA.29

Oslobaanje pravnih i drugih lica od plaanja uvoznih dabina..32 8. ROBA NA KOJU SE NE PLAAJU UVOZNE DABINE35 9. CARINSKI NADZOR I KONTROLA37 10.CARINSKO SKLADITE.40

7.1. 7.2. 7.3.

Oslobaanje od plaanja uvoznih dabina za strana lica 29 Oslobaanje fizikih lica.30

11. SLOBODNA ZONA..43


11.1. Osnovne odredbe...43 11.2 . Odreivanje podruja zone44 11.3. Upravljanje zonom..45 Prestanak rada zone46 ZAKLJUAK..48 LITERATURA.52

11.4. 11.5.

Poslovanje u slobodnoj zoni...45

UVOD Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje1. Kao integralni deo privrednog sistema uopte, on definie pravila po kojima se moraju vladati domaa pravna i fizika lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zatite domae proizvodnje.2 Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica, to se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponaanje i stranih pravnih i fizikih lica. Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene drave. Njeno je autonomno pravo da regulie sistem carinske zatite domaeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet drava ostvaruje donoenjem odreenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih mera od strane drave. Carinski sistem je inae nezaobilazan izraz u mnogobrojnim projektima dugoronog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i drugim strunim publikacijama koje tretiraju podruje spoljno-trgovinskog poslovanja odreene zemlje. Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih relevantnih inilaca koji se tiu zatitne politike u svetskom ekonomskom okruenju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i vancarinske zatite, kvantitativnih ogranienja i drugih elemenata koji ine carinski sistem. Neki autori shvatajui carinski sistem kao nain na koji su regulisani carina, carinska obaveza, carinska roba, carinski nadzor, carinsko podruje, carinska tarifa i drugi instituti i carinski instrumenti, carinski sistem definiu kao "jedinstvo instituta iz oblasti carinske politike, carinskog nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na jednom carinskom podruju, bez obzira da li su ovi sadrani u propisima donetim autonomnim putem ili su predvieni meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala." Iako je ova definicija carinskog sistema blia adekvatnoj formulaciji, ipak je ona izraz vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja nae zemlje, kao i nivoa organizovanosti i karakteristike razvoja svetskog trita, kao ekonomskog okruenja. Polazei od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspektg pravnog sadraja, materijalni i formalni, carinski sistem se moe definisati kao izraz suvereniteta jedne zemlje, odnosno carinska vlast na njenom carinskom podruju, ali istovremeno i zbir konkretnih carinsko pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima se utvruju instituti i instrumenti u oblasti carinske zatite domaeg trita. Znatno ira definicija od dosadanje je da carinski sistem predstavlja carinski suverenitet odreene zemlje koji se konkretno izraava kroz niz instituta, instrumenata, mera, postupaka i mehanizama utvrenih zakonima i drugim pravnim propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zatite nacionalne ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom. Izvore pravnog sistema uopte, pa i carinskog sistema predstavljaju opti osnovi na kojima se temelji pravo kojim se reguliu odnosi u drutvu s jedne, i
1

Dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dini, dr ore Pavlovi, Poreski i carinski sistem i politika, Beograd,2007. 2 Ibidem

konkretni oblici i akti kojima se formalno-pravno ureuju prava, obaveze i odgovornosti drutvenih subjekata koji moraju da ih sprovode, s druge strane.3 Ciljevi koji treba da se ostvare pravnim aktima u oblasti carinskog sistema zavise od nivoa razvijenosti privrede, zatim strategije dugoronog razvoja kao i od ekonomskog okruenja u kome se razvija privredni sistem. Kreiranje i oblikovanje carinskog sistema zasniva se na detaljnoj analizi ekonomskog poloaja privrednih oblasti, grana u oblasti industrije, privrednih grupacija,kao i strategiji dugoronog razvoja domae proizvodnje. Dinamika spoljnotrgovinske razmene, kao znaajan faktor strategije razvoja zemlje, treba da doprinese broj diverzifikaciji proizvodne strukture sa jasno koncipiranim merama zatite, kako pasivne, tako i aktivne. Za utvrivanje realne zatitne politike neophodno je, pored ostalog, utvrditi cenovnu konkurentnost domae proizvodnje na svetskom tritu kao izrazu nivoa nacionalne produktivnosti rada u odnosu na svetski. Razvoj carinskog sistema Jugoslavije, odnosno Srbije moe se posmatrati na dva naina. Jedan aspekt razvoja je kada su izvrene bitne promene u carinskom sistemu, a drugi aspekt posmatranja je uloga kojuje imala carina u odreenom vremenskom periodu. Carinska tarifa i Carinski zakon, kao dva ugaona kamena temeljca carinskog sistema, obogaeni su nizom podzakonskih propisa kojima se preciziraju neki njegovi elementi. Jedan od najvanijih pravnih akata koji ini temelj carinskog sistema Srbije je Carinski zakon4. Carinski zakon je skup normativnih pravila i instrumenata koji, fleksibilno i kompatibilno sa privrednim sistemom, regulie vane kategorije carinskog sistema. Reenja data kroz Carinski zakon naem carinskom sistemu obezbeuju atribut modernog, savremenog, racionalnog i efikasnog sistema. Novi Carinski zakon raen je po standardima Evropske unije i sadri savremena reenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i u veini drugih dravairom sveta. Takva reenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava carina u izvravanju svojih zadataka moe biti znatno efikasnija, ekonominija i odgovornija. Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o carinskoj tarifi5. Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu. Carinska tarifa, kao veoma znaajan institut carinskog sistema koji odraava strategiju dugoronog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadraju i pravilima. primene, je u potpunosti usklaena sa carinskom tarifom Evropske unije. Carinska tarifa Srbije je prilagoena savremenom Harmonizobanom sistemu ifrovanja i obeleavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska trgovinska organizacija. Na ovaj nain obezbeen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, pediteri, uesnici u carinskom postupku) i dravnih organa da mogu bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruenjem. Nova Carinska tarifa uraena je tako da se nesmetano mogu ugraivati izmene nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako to zahtevaju interesi nae privrede.

Dr Milorad Unkovi, Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, 2004.


Slubeni glasnik Republike Srbije broj 73/2003. god. i 61/2005.god. Slubeni glasnik RS broj 62/2005. godine.

4
5

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dabinu koja drava naplauje prilikom prelaska robe preko dravne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene. Znaaj carina sa fiskalnog stanovita naroito je bio izraen u Starom i Srednjem veku. Danas, meutim, carine vie slue ekonomsko-politikim nego isto fiskalnim ciljevima, zbog ega se esto izuavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu politike ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike. Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa trokova i cena na domaem tritu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnoteu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja odreene grane ili privrede, zaposlenosti, tranju i potronju i sl. Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti: a) Fiskalni da se prikupe odgovarajua finansijska sredstva dravi; b) Ekonomski mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se moe tititi domaa privreda, ili samo odreena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moe poveati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odreene grane, delovati na strukturu trokova i raspodelu drutvenog proizvoda, investicija i sl.6 Ukoliko je osnovni cilj uvoenja carina osiguranje potrebnih novanih sredstava za pokrie dravnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zatite domae privrede, primaran je ekonomski karakter carine. c) Socijalni ogleda se u tome da se kroz snienje carina na odreene proizvode bitne za ivotni standard odreenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potronje. Miljenja finansijskih strunjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u znaajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carinu, dok drugi u carinama vide znaajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva. Oni koji osporavaju carine miljenja su da: a) Carine ograniavaju razvoj meunarodne trgovine, b) Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd; c) Carine vode odraavanju visokih trokova proizvodnje, d) Carine su nepravedne jer one realno tee pogaaju siromanije slojeve stanovnitva nego bogatije itd. Zastupnici drugog miljenja koje opravdava carinu navode sledee: a) Carine su jedno od efikasnih sredstava za zatitu i potpomaganje nacionalne ekonomije;
6

Detaljnije . Kindlberger: Meunarodna ekonomija, Vuk Karadi, Beograd, 1974, II deo, str. 81-112

b) Carinama se efikasno moe uticati na odnose sa drugim zemljama; c) Carinom se moe relativno uspeno braniti ekonomska samostalnost zemlje, d) Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje dravnih potreba i e) Carinom se moe vriti relativno efikasan uticaj na domae proizvoae, na rast ili pad cena itd.7 1.1. VRSTE CARINA U finansijskoj literaturi i praksi postoje vie kriterijuma za podelu carina. Danas se najee koristi podela carina na: a) Carine prema pravcu kretanja robe; b) Carine prema nainu obraunavanja; c) Carine prema nainu uvoenja; d) Carine prema visini optereenja iz odreene destinacije; e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji. a) Carina prema pravcu kretanja robe Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti:8 - uvozne naplauju se prilikom uvoza robe u carinsko podruje. Uvozne carine danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju, a slue za ograniavanje uvoza, zatitu domae privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Na carinski sistem poznaje samo uvozne carine. - izvozne naplauju se kod izvoza robe na inostrano carinsko podruje. Vrlo se retko primenjuju. - prevozne ili tranzitne naplauju se na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju preko nacionalnog carinskog podruja. Ove carine imaju istorijsko znaenje. b) Carine prema nainu obraunavanja Prema nainu obraunavanja, carine mogu biti: - specifine obraunavaju se po vrsti i koliini robe, a carinska stopa je odreena prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar, itd.). Danas se, zbog nepraktinosti, retko primenjuju. - vrednosne (advalorem) obraunavaju se na bazi carinskih stopa koje su izraene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obraunavanja carine. Tekoe koje se pojavljuju kod ovih carina izraavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U naem carinskom sistemu carine se odreuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja slui kao osnovica za plaanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi. - meovite predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifine carine. Npr; odredi se carina na uvoznu robu advalorem, ali se istovremeno utvrdi i najvii i najnii iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susreemo sa meovitim tipom carina, naroito kod proizvoda ije cene znaajnije osciliraju u toku godine.
7 8

V. Grivev: Finansije i finansijsko pravo SFRJ, informator, Zagreb, 1982, str. 406. Ibidem

c) Carine prema nainu uvoenja Prema nainu uvoenja, razlikuju se: - autonomne carine su one koje samostalno donosi drava, bez obzira na stav drugih drava. U najveem broju sluajeva, tarifu autonomne carine donosi drava samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja prema svojim interesima, ne uvaavajui potrebe drugih zemalja. - ugovorne ili konvencionalne carine su rezultat konvencije dve ili vie zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu meunarodnih ugovora vie zemalja. d) Carine prema visini optereenja iz odreene destinacije; Prema visini carinskog optereenja, carine mogu biti: - diferencijalne carine predstavljaju specifian tip carine koji se retko primenjuje, obino u okolnostima voenja trgovakog i carinskog rata izmeu pojedinih drava. Diferencijalnom carinom se znaajnije optereuje uvoz iz odreene zemlje sa kojom je dolo do zaotravanja trgovinskih, politikih i drugih odnosa ili se javlja kao rezultat reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje. - preferencijalne carine su takav tip carina koje primenjuje odreena drava u odnosima sa jednom ili vie drugih zemalja, priznajui njenim proizvodima privilegovan poloaj na svom tritu. U tom sluaju se primenjuje nia carinska stopa od uobiajene, ime se preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je sluaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa klauzulom najveeg povlaenja, a to znai da e se za zemlju, koja uiva status najpovoljnije nacije, sistematski primenjivati najnia carinska tarifa. e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji Prema cilju uvoenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na: - fiskalne carine uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokrie dravnih potreba. Najee se uvode na luksuzne proizvode, odnosno na proizvode iji su domai trokovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko trite. Uee carina u ukupnim prihodima politiko teritorijalnih zajednica bilo je sledee:9 Uee carina u ukupnim javnim prihodima* - u milionima dinara Godina Ukupni prihodi Carine Uee carina u prihodima (%) 1994. 9.959 424 4,3 1995. 17.974 578 3,2 1996. 35.412 1.634 4,6 1997. 47.787 2.194 4,6 1998.** 36.901 2.974 8,1 * Izvor: Narodna banka Jugoslavije Zavod za obraun i plaanja, Centrala Beograd, novembar 1996.
9

Narodna banka Jugoslavije, Zavod za obraun i plaanja, Beograd,novembar 1996.

** Za 1998, period januar jul. Carine, uz porez na dodatu vrednost, postale su osnovni izvor sredstava za pokrie javnih rashoda politiko-teritorijalnih jedinica (federacija). To uee carina u formiranju sredstava kree se u posmatranom periodu izmeu 20%30%, u nacionalnom dohotku od 3%-5,0%, a u viku rada od 7,9%-10,4%, s tendencijom naglog rasta. zatitne carine predstavljaju takav oblik carine koji drava uvodi u cilju zatite domae proizvodnje. Svrha ovih carina je da se povea cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurentna sposobnost na domaem tritu. 1.2. ELEMENTI CARINA Budui da je carina u sutini vrsta poreza, i kod nje se primenjuju brojni termini koje smo ve upoznali kod poreza, samo to je re porez potrebno zameniti reju carina (poreski obveznik carinski obveznik, poreska osnovica carinska osnovica). Meutim, kod carina se ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristini za poreze. Kao najznaajniji se navode:10 a) Carinska deklaracija pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe, koliina robe i slino.). Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvruje se potpisom. b) Carinski organi posebni finansijski organi dravne uprave ija je nadlenost da vre nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog podruja, te obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. c) Carinska learina naknada koja se plaa za smetaj robe u carinska skladita. d) Skladini depozit deponovani novac putnika kod carinskih organa ili pri ulasku ili pri izlasku iz zemlje. e) Carinska skladita slue za smetaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih organa. Roba se skladiti bez plaanja carine, a carini se kad naputa skladite. f) Carinska slobodna zona deo dravne teritorije izdvojen iz njenog carinskog podruja. Roba unesena u slobodnu zonu (luku) ne podlee plaanju carine, nego tek onda kada je naputa. g) Carinska dabina predstavlja zbir svih davanja kojima je optereena roba pri carinjenju (carina, learina, taksa i sl.). h) Carinska granica podruje ogranieno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa sa dravnom granicom.

10

Dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dini, dr ore Pavlovi, Poreski i carinski sistem I politika,Beograd,2007.

1.3. OPTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU 1.3.1. Carinski sistem kao nauna disciplina

Sam pojam "sistem" podrazumeva relativno zaokruenu pravnu celinu koja je uzajamno povezana i meusobno zavisna od delova i elemenata. U okviru odreenih objektivnih zakonitosti koje vladaju u drutvu, ova celina je rezultat delovanja zakona o dijalektikoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti pojava u drutvu, zatim zakona o jedinstvu suprotnosti kao i odreenih zakonitosti razvoja domae ekonomije.11 Iako zaokruena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo odreenog sistema, podsistem u okviru ireg sistemskog okruenja. Funkcionisanje podsistema kao samostalnog dela je povezano ostvarivanjem ciljeva definisanih ukupnim sistemom, u kome se manifestuju zakonitosti razvoja domaeg trita. Polazei od takvog shvatanja ovog pojma, carinski sistem predstavlja dijalektiko jedinstvo odreenih nauno utvrenih saznanja o osnovnim delovima i institutima (kao to su na primer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko podruje, itd), i odreenog broja instrumenata kojima se konkretno ostvaruju njegovi ciljevi (carina, prelevimani, ramplasman i sl.). Carinski sistem, kao podsistem ireg sistema meunarodnih ekonomskih odnosa, svoju funkciju ostvaruje u skladu sa interesima i ciljevima ireg sistema odreene zemlje.Sistem meunarodnih ekonomskih odnosa ostvaruje definisane ciljeve uzajamno povezanim i meusobno uslovljenim funkcionisanjem, pored carinskog, jo i spoljnotrgovinskog, deviznog i kreditno-monetarnog sistema. Posmatrano kompleksnije ovi sistemi su integralni delovi ireg privrednog sistema, a ovaj kao podsistem ukupnog sistema drutveno ekonomskog razvoja jedne zemlje. U formalno pravnom smislu, carinski sistem je deo pravnog sistema odreene zemlje. On nastaje kao carinski suverenitet, odnosno neprikosnoveno suvereno pravo drave da autonomnim pravnim odlukama regulie funkcionisanje ovog podsistema. Drava to ostvaruje donoenjem zakona, podzakonskih akata i drugih propisa kojima se utvruju instituti i instrumenti carinskog sistema. U osnovi carinskog sistema regulisani su interesi suverene drave da obezbedi zatitu domae proizvodnje od meunarodne konkurencije kao elementu razvojne politike. Polazei od ovakvog pristupa, carinski sistem moe da se defi-nie kao jedinstvo carinskog sistema kao naune discipline i integralni deo privrednog i pravnog sistema odreene zemlje kojim se konkretno ostvaruju ciljevi sistema. Carinski sistem i carinska politika kao nauna disciplina obuhvata, pre svega teorijska pitanja, teoretske analize i spoznaje o carinskoj zatiti domaeg ekonomskog prostora, carini kao instrumentu takve zatite, kao i drugim oblicima zatite domae proizvodnje u razvoju. Paralelno sa tim, carinski sistem sadri i konkretne formalno pravne institute, instrumente i mere kojima se neposredno ostva-ruju ciljevi razvoja domae proizvodnje. Ovako shvaen, carinski sistem predstavlja naunu disciplinu iji je zadatak da teorijski otkrije i utvrdi, definie i razradi institute i instrumente carinske zatite nacionalne privrede u robnoj razmeni sa inostranstvom, u uslovima delovanja zakonitosti trine privrede. Da bi uspeno ostvario svoju funkciju, carinski sistem, kao nauna disciplina, koristi saznanja i drugih ekonomskih nauka, a posebno onih koje se bave ekonomskim odnosima sa inostranstvom, kao to su: teorija meunarodnih ekonomskih odnosa, spoljnotrgovinski sistem, devizni sistem, meunarodne finansije i dr. Pored toga, carinski sistem koristi nauna saznanja i iz drugih oblasti, pre svega
11

Dr Tomislav Todorovi, Carinsko poslovanje, Beogradska poslovna kola,Beograd,2007.

iz oblasti pravnih nauka, tehnikih i drugih naunih disciplina, kako bi to konzistentnije i racionalnije ostvario svoju funkciju u razvoju privrednog sistema zemlje. 1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje. Kao integralni deo privrednog sistema uopte, on definie pravila po kojima se moraju vladati domaa pravna i fizika lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zatite domae proizvodnje.12 Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica, to se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponaanje i stranih pravnih i fizikih lica. Carinski sistem, kao integralni deo privrednog sistema jedne zemlje, mora da bude usaglaen sa pravima, obavezama i odgovornos-tima utvrenim sistemskim reenjima u drugim podsistemima: spoljno-trgovinskom, deviznom, poreskom, monetarnom, sistemu cena i dr. Neposredna je povezanost i uzajamna zavisnost podsistema koji reguliu oblast robne razmene sa inostranstvom, i to: carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema. Oni po svojoj funkciji predstavljaju jednu samostalnu celinu koja ostvaruje projektovane efekte u robnoj razmeni sa inostranstvom. Zato je i normalno da se, pored propisa iz oblasti carinskog sistema, sprovoenje propisa, posebno iz oblasti spoljnotrgovinskog sistema, delimino deviznog sistema nalazi u nadlenosti organa carinske slube. Jer se, izvoz, uvoz i provoz robe, kao i promet putnika u ili preko carinskog podruja jedne zemlje, po prelasku carinske linije nalazi pod nadzorom i kontrolom carinske slube. Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene drave. Njeno je autonomno pravo da regulie sistem carinske zatite domaeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet drava ostvaruje donoenjem odreenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih mera od strane drave. Neki autori, polazei od do sada navedenog, carinski sistem ire definiu kao izraz materijalnog i formalno pravnog sadraja prava. U materijalnom smislu, carinski sistem je izraz suverene volje i pravo jedne zemlje da samostalno ureuje svoj sistem carinske zatite. U formalnom smislu, politika volja drave u oblasti carinske zatite izraava se oblikovanjem formalno pravnih propisa kojima se reguliu prava, obaveze i odgovornosti domaih pravnih i fizikih lica u robnoj razmeni sa inostranstvom, kako bi se obezbedila efikasna zatita domae proizvodnje i potpuna kontrola ekonomskih tokova sa inostranstvom. Robna razmena jedne zemlje sa svetom odvija se pod znatno drugaijim uslovima u odnosu na unutranji promet. U dosadanjem izlaganju date su najkrae determinante specifinosti spoljno-trgovinske razmene, zatim osnovni elementi koji usporavaju meunarodne robne tokove i karakteristike meunarodnog trita. esto puta je, ukazujui na sloenost poslovanja na meunarodnom ekonomskom prostoru, pomenut termin carinski sistem kao neodvojivi inilac takvog prometa. Carinski sistem je inae nezaobilazan izraz u mnogobrojnim projektima dugoronog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i drugim strunim publikacijama koje tretiraju podruje spoljno-trgovinskog poslovanja odreene zemlje.
12

Ibidem

Iako veoma est u strunoj komunikaciji, kod izrade dugoronih programa razvoja privrede, odnosno donoenja tih mera ili mera tekue ekonomske politike, pojam "carinski sistem" jo nije objanjen. ak i neke definicije koje su date ne izraavaju kompleksnost i pravi sadraj tog pojma, pre svega zbog vremena kada su neke formulacije date, kao i stepena privrednog razvoja i ukljuenosti privrede Srbije u tada karakteristine svetske ekonomske tokove. Andrija etkovi koji pokuava da definie pojam carinskog sistema polazi od zakljuka da "carinski sistem jedne zemlje obuhvata sve propise iz oblasti carinskog nadzora i carinjenja robe koji se primenjuju na njenom carinskom podruju". Po njemu bi carinski sistem predstavljao skup propisa o carinskom nadzoru i carinjenju robe koji se primenjuju na carinskom podruju odreene drave. Polazei od ove definicije carinskog sistema, zemlje koje su regulativu spoljnotrgovinske razmene uredile sa dva i vie propisa, a odnose se na carinski nadzor i carinjenje robe imaju carinski sistem. One pak zemlje koje zbog malog ili neznatnog obima robne razmene sa svetom, kao i eventualne regulative ovog poslovanja u jednom propisu (uvoz, izvoz i provoz robe) po ovoj definiciji ne bi mogle koristiti termin carinski sistem. Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih relevantnih inilaca koji se tiu zatitne politike u svetskom ekonomskom okruenju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i vancarinske zatite, kvantitativnih ogranienja i drugih elemenata koji ine carinski sistem. Neki autori shvatajui carinski sistem kao nain na koji su regulisani carina, carinska obaveza, carinska roba, carinski nadzor, carinsko podruje, carinska tarifa i drugi instituti i carinski instrumenti, carinski sistem definiu kao "jedinstvo instituta iz oblasti carinske politike, carinskog nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na jednom carinskom podruju, bez obzira da li su ovi sadrani u propisima donetim autonomnim putem ili su predvieni meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala." Iako je ova definicija carinskog sistema blia adekvatnoj formulaciji, ipak je ona izraz vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja nae zemlje, kao i nivoa organizovanosti i karakteristike razvoja svetskog trita, kao ekonomskog okruenja. Polazei od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspektg pravnog sadraja, materijalni i formalni, carinski sistem se moe definisati kao izraz suvereniteta jedne zemlje, odnosno carinska vlast na njenom carinskom podruju, ali istovremeno i zbir konkretnih carinsko pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima se utvruju instituti i instrumenti u oblasti carinske zatite domaeg trita. Znatno ira definicija od dosadanje je da carinski sistem predstavlja carinski suverenitet odreene zemlje koji se konkre-tno izraava kroz niz instituta, instrumenata, mera, postupaka i mehanizama utvrenih zakonima i drugim pravnim propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zatite nacionalne ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom. Bez pretenzije da se moe dati apsolutno precizna definicija, moe se rei da je carinski sistem integralni deo privrednog sistema, koji ini skup instituta, instrumenata i zakonskih mera u oblasti zatite (aktivne i pasivne) domae proizvodnje, kojima se regulie carinski postupak na jedinstvenom carinskom podruju, bez obzira da li su uvedeni nacionalnim zakonodavstvom ili meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala. Osnovu ove definicije ine sledei elementi: a) Da je carinski sistem integralni deo privrednog sistema koji u korespondenciji s ostalim delovima ovog sistema (bankarski,spoljnotrgovinski, devizni i dr.) u ekonomskoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti ostvaruje, kako dugorone ciljeve razvoja privrede, tako i mere tekue ekonomske politike. b) Carinski sistem sadri institute i instrumente na osnovu kojih se ostvaruju ciljevi aktivne i pasivne zatite domae proizvodnje, i to: 10

zatita strukture nacionalnog dohotka; supstitucija izvoza i uvoza robe i faktora proizvodnje, a kao izvedeni rezultat; dugorono poveanje efikasnosti nacionalne ekonomije. v) Instituti carinskog sistema moraju da izraavaju dugoronu politiku razvoja domae privrede,kao i mere tekue ekonomske politike u spoljno-trgovinskoj razmeni. g) Nain na koji su regulisani instrumenti carinskog sistema, kao to su carinsko podruje, carinska roba, carinski nadzor, carinjenje robe, carinska tarifa, carina i dr. su u funkciji stratekih ciljeva ekonomskog razvoja zemlje i d) Instituti, instrumenti i druge mere carinskog sistema, bez obzira da li su autonomno regulisani ili ratifikovani meunarodne konvencije i sporazumi, moraju biti jedinstveno primenjivani na carinskom podruju jedne zemlje. Utoliko pre to se jedinstvenom primenom instituta carinskog sistema znaajno utie na uslove privreivanja privrednih subjekata na domaem ekonomskom prostoru, to doprinosi poveanju produktivnosti rada, ekonomije trokova i rentabilnosti poslovanja domae privrede. Data definicija pojma carinski sistem ne moe se shvatiti statino, jednom zauvek datom. Sadraj i funkcija tog sistema moraju da prate dinamiku razvoja privrednog sistema, da sa njim budu apsolutno kompatibilni i dovoljno transparentni kako bi ga uinili efikasnijim. 2. PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE 2.1. Opti pojmovi Izvore pravnog sistema uopte, pa i carinskog sistema predstavljaju opti osnovi na kojima se temelji pravo kojim se reguliu odnosi u drutvu s jedne, i konkretni oblici i akti kojima se formalno-pravno ureuju prava, obaveze i odgovornosti drutvenih subjekata koji moraju da ih sprovode, s druge strane.13 Otuda carinski sistem ima dva meusobno povezana izvora: materijalni u smislu suvereniteta drave, kao neotuivo pravo i izraz politike volje, da ureuje carinski sistem i zatitne carinske politike i formalni, kao konkretni pravni akt koji donosi drava preko svojih organa (zakonodavna, izvrna, sudska i upravna vlast), a koji se izraavaju u obliku zakona, podzakonskih akata (uredbe, odluke, pravilnici, reenja) i drugih propisa. U nekim zemljama kao formalno-pravni izvori koriste se i: sudska praksa, kao konkretne odluke najviih sudskih organa, donete u reavanju konkretnih sluajeva, koje se analogno primenjuju u slinim sluajevima; saznanja u oblasti pravnih i ekonomskih nauka, odnosno stavovi u vezi principa, kriterijuma, definicija ili modela koji su primenjeni prilikom kreiranja ili aplikacije carin-skog sistema u reavanju konkretnih problema; meunarodni trgovaki obiaji i trgovake uzanse kao specifian pravni izvor carinskog sistema. Zavisno od subjekata koji donose pravna akta, formalno-pravni izvori carinskog sistema se dele na:14
13 14

Dr Milorad Unkovi, Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. Ibidem

11

a) Autonomno nacionalno pravo, b) Meunarodno pravo,Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse.

12

2.2. Autonomno nacionalno pravo

Autonomnim nacionalnim pravom u formalno-pravnom smislu kojim se reguliu prava, obaveze i odgovornost privrednih i drugih subjekata u oblasti carinskog sistema, carinske zatite i carinskih postupka, podrazumevaju se zakoni, podzakonski akti i drugi propisi koje samostalno (autonomno) donose zakonodavni, izvrni i sudski organi jedne zemlje. Autonomno pravo donoenja zakona i drugih propisa proistie iz dravnog suvereniteta zemlje. Ciljevi koji treba da se ostvare pravnim aktima u oblasti carinskog sistema zavise od nivoa razvijenosti privrede, zatim strategije dugoronog razvoja kao i od ekonomskog okruenja u kome se razvija privredni sistem. Kreiranje i oblikovanje carinskog sistema zasniva se na detaljnoj analizi ekonomskog poloaja privrednih oblasti, grana u oblasti industrije, privrednih grupacija,kao i strategiji dugoronog razvoja domae proizvodnje. Dinamika spoljnotrgovinske razmene, kao znaajan faktor strategije razvoja zemlje, treba da doprinese broj diverzifikaciji proizvodne strukture sa jasno koncipiranim merama zatite, kako pasivne, tako i aktivne. Za utvrivanje realne zatitne politike neophodno je, pored ostalog, utvrditi cenovnu konkurentnost domae proizvodnje na svetskom tritu kao izrazu nivoa nacionalne produktivnosti rada u odnosu na svetski. Pri time vano je imati u vidu komplementarnost domae privrede sa privredama najvanijih spoljnotrgovinskih partnera i na osnovu toga koncipirati zatitnu carinsku politiku. Pored toga, zatitna politika mora biti prilagoena moguim reakcijama pojedinih stranih zemalja i moguim posledicama koje takva zatita moe da prouzrokuje u odnosu na proizvodnju i razvoj domae privrede. Normativna akta iz oblasti carinskog sistema moraju biti jasno definisana, odnosno precizna i nedvosmislena. Pri tome, moraju biti i dovoljno fleksibilna za konkretne pravne situacije koje se ne mogu propisima tako detaljno regulisati. U cilju efikasnijeg ostvarenja ciljeva definisanih carinskim sistemom, potrebno je da prava, obaveze i odgovornosti uesnika u carinskom postupku budu regulisani po pravilu zakonima, a podzakonska akta ograniiti samo na konkretnu razradu nekih reenja iz zakona, ali da to ne derogira sam zakon. 2.3. Meunarodno pravo Meunarodni pravni izvori carinskog sistema su: a) bilateralni sporazumi i b) multilateralni sporazumi (konvencije). 2.3.1. Bilateralni sporazumi Bilateralnim sporazumima reguliu se pitanja iz oblasti carinskog sistema i carinske zatite u meusobnoj razmeni dveju zemalja. To su meudravni akti kojima se reguliu meusobni spoljnotrgovinski odnosi izmeu zemalja potpisnica. Vanost ovih sporazuma je po pravilu srednjoronog ili dugoronog karaktera. Sporazumi izmeu dveju drava o carinama i carinskoj zatiti mogu biti posebni, a mogu biti i u okviru, najee, sporazuma o trgovinskoj saradnji. Sporazumi o carinskoj saradnji izmeu dveju drava mogu detaljnije definisati oblike, 13

forme i metode saradnje carinskih organa dveju drava za efikasno sprovoenje sporazuma o carinama i carinskoj zatiti. Bez obzira na oblik i formu bilateralnih sporazuma, sadraj ovih sporazuma je: obim i struktura meusobne robne razmene sa primenom povlaenog reima izvoza i uvoza; meusobno snienje carine; snienje ili ukidanje drugih uvoznih dabina; pojednostavljenje carinskog postupka i ubrzanje robnih tokova izmeu dveju drava i razvoj i unapreenje saradnje izmeu carinskih organa zemalja potpisnica sporazuma i dr. Za carinski sistem je posebno vano regulisanje meusobne robne razmene izmeu dveju zemalja kroz sledee odnose: reciprocitetne; preferencijalne i sporazume sa klauzulom najpovlaenije nacije. Bilateralnim sporazumima se mogu regulisati jo i: robni promet izmeu susednih zemalja; pogranini i malogranini promet; promet kroz dvovlasniki odnos; pitanje saobraaja izmeu pograninih podruja i dr. 2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije)

Multilateralni meudravni sporazumi, odn. konvencije su pravni akti koji se zakljuuju izmeu dve i vie zemalja. Multilateralni sporazumi mogu biti opti i specifini. Optim multilateralnim sporazumima regulie se iri krug pitanja, a specifinim samo odreene ue oblasti. Multilateralni sporazumi po svojoj sadrini i rokovima primene imaju iste karakteristike kao i bilateralni sporazumi. Najznaajniji meunarodni izvori (pravne norme) carinskog sistema, kao multilateralni sporazumi su: Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) transformisan u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO); Sporazum o primeni l. VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini; Beka konvencija o diplomatskim odnosima; Beka konvencija o konzularnim odnosima; Meunarodna konvencija o harmonizaciji graninih kontrola (medicinskosanitarna, veterinarska, fitosanitarna, kontrola tehnikih standarda, kontrola kvaliteta robe i drugo); Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR); Konvencija o meunarodnom prevozu robe eleznicom (COT1R i CIM); Konvencija o carinskim olakicama u turizmu; Konvencija i Statut slobodnog tranzita; Carinska konvencija za meunarodni prevoz robe po osnovu TIR karneta Carinska konvencija o ATA karnetu za privremeni uvoz robe; Carinska konvencija za kontejnere; Carinska konvencija za privremeni uvoz plovila i vazduhoplova za privatnu upotrebu; Carinska konvencija o privremenom uvozu ambalae; Carinska konvencija o privremenom uvozu tehnike opreme i dr. Meunarodni bilateralni i multilateralni sporazumi predstavljaju konvencionalne izvore pravnih normi, to znai da iza njih ne stoji autonomno-materijalno pravo, kao 14

dravni organ, ili neka meunarodna sila, kao vlast. Njih dobrovoljno zakljuuju ovlaeni organi drava potpisnica i tako postaju deo nacionalnog prava, danom ratifikacije, odnosno pravno potvreni od strane najviih zakonodavnih organa drava potpisnica (parlament). Odredbe sadrane u bilateralnim ili multilateralnim sporazumima posle ratifikacije, mogu biti u celosti ili delimino ugraene u odgovarajue zakone i druge propise iz oblasti carinskog sistema i carinske zatite domae proizvodnje i na taj nain se izvri usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva sa odredbama meunarodnih sporazuma. Odredbe meunarodnih sporazuma koji su ratifikovani mogu se primenjivati i neposredno, to u sutini znai da oni dobijaju tretman nacionalnog zakonodavstva. Sa stanovita primene sankcija, odnosno represivnih mera u sprovoenju meunarodnih sporazuma mogue su dve situacije. Ukoliko su odredbe meunarodnih sporazuma ugraene u nacionalno zakonodavstvo, primenu sankcija za njihovo neizvrenje sprovodi dravna vlast zemlje potpisnice. Ako navedene odredbe meunarodnih sporazuma nisu ugraene u nacionalno zakonodavstvo i ako dravni organi zemlje potpisnice sporazuma ne preduzimaju represivne mere za neizvrenje sporazuma, onda druge drave, potpisnice meunarodnih sporazuma, preduzimaju odgovarajue mere, kao sankcije prema dravi potpisnici koja ne obezbeuje doslednu primenu sporazuma. 2.3.3. Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse Veoma duga tradicija postajanja i razvoja trgovine uopte, pa i meunarodne, uticala je da se spontano stvaraju odreene navike, obiaji, odnosno pravila ponaanja uesnika u njoj. Dugogodinji razvoj trgovine, kod prodavaca i kupaca i drugih uesnika u prometu (posrednika, brokera, dilera, peditera, transportnih preduzea, osiguravajuih drutava i dr.) stvarao je poslovne obiaje koji su predstavljali prihvaena pravila ponaanja. Poslovni partneri su se pridravali tih pravila iako nisu bila ugraivana u kupoprodajne i druge komercijalne ugovore. To su, meusobne saglasnosti u pogledu mera, zatim tehniki standardi za robu, uobiajene norme u ponaanju poslovnih partnera. Zato se u trgovakoj praksi ova pravila ponaanja zovu obiajne norme ili obiajno pravo. U spoljnotrgovinskoj razmeni ova pravila ponaanja zovu se meunarodni trgovaki obiaji i meunarodne trgovinske uzanse. Ona se bitno razlikuju od nacionalnog zakonodavstva kojim se regulie robna razmena sa inostranstvom, kako u materijalnom, tako i u formalnom smislu. Iza meunarodnih obiaja koji se primenjuju u spoljnoj trgovini ne postoji dravni suverenitet, niti ih donosi zakonodavna vlast, a poslovni obiaji nisu po pravilu ni napisani u komercijalnoj korespondenciji. Nesprovoenje usvojenih poslovnih obiaja ne povlai materijalne, krivine i druge sankcije od strane drave. Meutim, kako neka pravila ponaanja imaju veliki znaaj za razvoj meunarodne robne razmene, kao i za ekonomsku sigurnost subjekata koji u njoj uestvuju, ista su ugraena, kako u autonomna, tako i u bilateralna i multilateralna pravna akta. Tako su neki poslovni obiaji postali izvori prava u spoljnotrgovinskoj razmeni, a time i u carinskom sistemu. Neki trgovaki obiaji u praksi meunarodnih ekonomskih odnosa koriste se u izvornom, nepisanom obliku i sadrini, kao speci-fini izvori prava u ovoj oblasti. Intenzivan razvoj meunarodne trgovine doveo je do toga da se neki od trgovakih obiaja i uzansi, u pismenoj formi verifikuju od strane poslovnih asocijacija i kao takvi se primenjuju. Ona pra-vila ponaanja u trgovini, koja se primenjuju u

15

izvornom obliku i sadrini i ako nepisana, za ozbiljne poslovne partnere predsta-vljaju nepisanu obavezu u primeni. Meu poznatijim poslovnim (trgovakim) obiajima spadaju: ast, lojalnost u konkurenciji, davanje istinitih podataka o svojoj i drugim firmama koje uestvuju u trgovinskoj razmeni, potovanje datih obaveza, neodavanje poslovnih tajni, izvrenje preuzetih obaveza itd. U sluaju ne potovanja navedenih pravila ponaanja od strane poslovnih partnera u spoljnoj trgovini primenjuju se razliite mere: javni ukor, bojkot, javno objavljivanje imena firme zbog poslovnog nemorala, objavljivanje crne liste takvih firmi, osuda od strane sudova asti pri trgovakim asocijacijama (komorama) itd. Pod trgovakim uzansama podrazumevaju se sistematizovane i javno napisane obiajne norme i druga pravila koja se primenjuju u meunarodnim trgovinskim odnosima. Opte trgovinske uzanse su kodifikovane univerzalne obiajne norme koje su objavljene od strane odreenih poslovnih partnera ili asocijacija i tako postale dostupne, ali i obavezne, za sve subjekte u svetskoj trgovini. Najee su ih objavljivale privredne, trgovake i druge komore kao konkretne asocijacije privrede. Posebne trgovake uzanse ili pravila ponaanja predstavljaju pismeno utvrena pravila ponaanja za subjekte koji uestvuju na posebne, odnosno specifine oblike prodaje (berze, aukcije i dr.). Na isti nain moe biti regulisan: postupak kupoprodaje, standardii norme kvalitativnih i kvantitativnih svojstava robe koja je predm-et kupoprodaje, nain reavanja eventualnih sporova itd. Meunarodni trgovaki obiaji i trgovake uzanse imaju po pravilj uticaj na oblikovanje carinskog sistema, najveeg broja zemalja u svetu. Oigledan primer je carinski postupak sa diplomatskim i konzularnim osobljem izmeu zemalja, koji se dugo vremena sprovodis na osnovu obiajnih normi, odnosno kao pravo reciprociteta izmeu drava. Kasnije se ovo obiajno pravo transformisalo u Konvenciju (Beka konvencija o diplomatskim odnosima i Beka konvencija s konzularnim odnosima). Drugi primer je da se u carinskom postupku primenjuju trgovaki obiaji u pogledu mere, tehnikih standarda. pakovanja robe, naina transporta, norme kvaliteta robe i dr. Neke trgovake uzanse se primenjuju neposredno u praksi. Takav je sluaj sa prihvatanjem dokumentacije sa berzanskih i aukcijskih oblika meunarodne prodaje kod utvrivanja carinske vrednosti, odnosno normalne, transakcijske cene robe. 3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA Najznaajniji pravni osnovi carinskog sistema Srbije, na sadanjem nivou privrednog i drutvenog razvoja i stepenu ukljuenosti nae privrede u svetske ekonomske tokove su: Carinski zakon; Zakon o Carinskoj tarifi; Zakon o slobodnim zonama i Ostali propisi. Carinski sistem Srbije je po oblicima i sadraju u potpunosti prilagoen praksi Evropske unije i kompatibilan sa pravilima koje primenjuje Svetska trgovinska organizacija (WTO).

16

3.1.

Carinski zakon

Jedan od najvanijih pravnih akata koji ini temelj carinskog sistema Srbije je Carinski zakon15. Carinski zakon je skup normativnih pravila i instrumenata koji, fleksibilno i kompatibilno sa privrednim sistemom, regulie vane kategorije carinskog sistema. Reenja data kroz Carinski zakon naem carinskom sistemu obezbeuju atribut modernog, savremenog, racionalnog i efikasnog sistema. Novi Carinski zakon raen je po standardima Evropske unije i sadri savremena reenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i u veini drugih dravairom sveta. Takva reenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava carina u izvravanju svojih zadataka moe biti znatno efikasnija, ekonominija i odgovornija. Carinski zakon sadri: primenu i definisanje pojmova; primenu meunarodnih ugovora i voenje upravnog postupka: uvozne dabine; status robe od ulaska u carinsko podruje do odreivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe; carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba robe; carinske povlastice; carinski dug i obraun uvoznih dabina; prodaja robe i raspored prihoda; kaznene odredbe. Drugi deo Carinskog zakona sadri propise kojima se regulie ss/nkcionisanje Uprave carina i to: nadlenost i organizacija Uprave carina; prikupljanje, evidencija, obrada i zatita podataka; oad zaposlenih u Upravi carina; zapoljavanje, premetaji i unapreenja; kodeks ponaanja carinskih slubenika; finansiranje carinske slube i dr. 3.2. Zakon o carinskoj tarifi

Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o carinskoj tarifi16. Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu. Carinska tarifa, kao veoma znaajan institut carinskog sistema koji odraava strategiju dugoronog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadraju i pravilima. primene, je u potpunosti usklaena sa carinskom tarifom Evropske unije. Carinska tarifa Srbije je prilagoena savremenom Harmonizobanom sistemu ifrovanja i obeleavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska trgovinska organizacija. Na ovaj nain obezbeen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, pediteri, uesnici u carinskom postupku) i dravnih organa da mogu bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruenjem. Nova Carinska tarifa uraena je tako da se nesmetano mogu ugraivati izmene nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako to zahtevaju interesi nae privrede.
15
16

Slubeni glasnik Republike Srbije broj 73/2003. god. i 61/2005.god. Slubeni glasnik RS broj 62/2005. godine.

17

Instrumenti carinskog sistema, a posebno stope carine u Carinskoj tarifi, kao osnovni instrument zatite domaeg ekonomskog prostora, nisu usaglaeni sa Evropskom unijom. U pripremama za poetak pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom polazi se od novih reenja u Zakonu o carinskoj tarifi koji se primenjuje od 26.jula 2005.godine. Raspon stopa je od 0-30%. Carinska tarifa sadri: 21 odeljak; 97 glava i 10.268 pozicija. Prosena stopa carine iznosi 8,69%. Carinske stope su svrstane u 14 grupa i to: 0%, 1%, 3%, 5%, 7%, 8%, 10%, 12%, 15%, 18%, 20%. 22%, 25% i 30%. Uprava carina je, takoe, izvrila kvalitetne promene u tehnologiji rada. Bitno je pojednostavljen carinski postupak. Pojednostavljenje carinskog postupka i nova tehnologija rada su u potpunosti prilagoeni praksi Evropske unije. Nova tehnologija rada ostvarena je u uslovima pune modernizacije poslova i zadataka carinske slube, kako Uprave carina, tako i carinarnica i radnih mesta u organizacionim jedinicama carinarnica. Tehniki moan, savremen informacioni sistem obezbeuje uslove da se carinski postupak nad robom, odmah po prelasku carinske linije, posle 2 minuta obavlja pravilnom i jednoobraznom primenom propisa. Sem toga, to je jedini informacioni sistem koji je ovlaen da za potrebe dravnih i drugih organa, radne organizacije i druge korisnike, obezbeuje sve podatke koji se odnose na spoljnotrgovinski promet Srbije sa svetom. Savremena Carinska tarifa, prilagoena svetskim standardima, zatim nova tehnologija rada, pojednostavljenje carinskih postupaka i novi informacioni sistem su najvii domet efikasnosti insti-tuta sistema koji se zove Carinska tarifa. Novi informacioni sistem i modernizacija carinskih postupaka ima sledee prednosti: pojednostavljuje se carinski postupak i ubrzavaju tokovi robe. od prelaska carinske linije do upotrebe robe u procesu proizvodnje; obezbeuje se potpuna primena propisa iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i poreskog sistema, na jedinstvenom carinskom podruju Srbije; potpuno se kontrolie svaki carinski postupak u svim njegovim fazama, od prelaska robe preko carinske linije do njegovog okonanja; omoguuje se ukljuivanje odgovarajuih dravnih organa, spoljnotrgovinskih organizacija, peditera i drugih uesnika u carinskom postupku, to podrazumeva i njihovu modernizaciju i obezbeuje se banka tanih i aurnih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije koji se koriste, kako za struna i studiozna istraivanja, kreiranje strategije privrednog razvoja, tako i za donoenje mera tekue ekonomske politike. Nova Carinska tarifa, potpuno usaglaena sa Kombinovanom carinskom tarifom Evropske unije, nova tehnologija rada i informacioni sistem carinske slube, kao realna podrka carinskom sistemu Srbije, predstavljaju potpun poslovni ambijent da se poslovi spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom odvijaju uspeno. 3.3. Zakon o slobodnim zonama

Pored Carinskog zakona i Zakona o carinskoj tarifi kao znaajan pravni akt kojim se ureuje normativno pravna regulativa carinskog poslovanja jeste i Zakon o slobodnim zonama17. On pravno ureuje funkcionisanje slobodnih zona i to : osnivanje zone, poslovanje u zoni i prestanak rada zone.
17

Slubeni list broj 81/94 i 28/96 godine.

18

3.4.

Ostali propisi

Carinska tarifa i Carinski zakon, kao dva ugaona kamena temeljca carinskog sistema, obogaeni su nizom podzakonskih propisa kojima se preciziraju neki njegovi elementi. Neki od najznaajnijih su: Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanje carinske robe i naplati carinskog duga,18 Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku.19

3.4.1. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga sadri sledee elemente: jedinstvena carinska stopa; poreklo robe i izdavanje odgovarajueg uverenja; carinski postupak u meunarodnom: putnikom prometu, drumskom saobraaju, eleznikom saobraaju, vazdunom saobraaju, renom saobraaju i potanskom saobraaju; pregled robe, nalazi i druge mere koje preduzima carinarnica; pojednostavljeni carinski postupci; postupak skladitenja; postupak prerade pod carinskom kontrolom; privremeni uvoz sa potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina; izvoz robe; ustupanje strane robe u korist drave; carinske povlastice; obezbeenje za naplatu carinskog duga; sprovoenje mera za zatitu prava intelektualne svojine na granici; prodaja carinske robe. i popunjavanja

3.4.2. Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku

Ovaj pravilnik propisuje koje se carinske isprave koriste, kakvog oblika i sadrine, nain popunjavanja i postupak sa njima. Sem toga, Pravilnik sadri ifarnik - sistem ifara kojima se pojednostavljuje carinski postupak i omoguava maksimalno korienje informacionog sistema carinske slube (ISCS).
18 19

Slubeni glasnik broj 127/2003 godine. Slubeni glasnik broj 129/2003 godine.

19

4.

RAZVOJ CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

Razvoj carinskog sistema Jugoslavije, odnosno Srbije moe se posmatrati na dva naina. Jedan aspekt razvoja je kada su izvrene bitne promene u carinskom sistemu, a drugi aspekt posmatranja je uloga kojuje imala carina u odreenom vremenskom periodu. 1) Posmatrano sa stanovita razvoja carinskog sistema razli-kujemo sledee periode: a) vreme od osloboenja do donoenja Carinskog zakona iz 1948. godine; b) razdoblje od 1948. do donoenja Carinskog zakona 1959. godine; v) period od 1965. kada je dolo do usavravanja carinskog sistema na trinim principima poslovanja; g) 1973. god. donoenjem novog Carinskog zakona; d) 1995.godine do 2003. godine kada su stupili na snagu Zakon o Carinskoj tarifi, izmene i dopune Carinskog zakona, primenjena nova tehnologija rada i pojednostavljenje carinskog postupka, odnosno uvoenje kompletne opremljenosti carinske slube novim informacionim sistemom; e) period od 01. januara 2004. godine do danas. a) Vreme od osloboenja nae zemlje 1945. godine do 1948. Godine je proteklo u posleratnoj konsolidaciji privrednog sistema. Karakteristika tog vremena je postajanje privrednog sistema administrativnog tipa u kome je drava, pored ostalih oblasti, drala spoljnotrgovinsku razmenu. Jedino se drava mogla javiti kao uvoznik i izvoznik robe na podruju Jugoslavije. U takvim uslovima ni carina, kao osnovni instrument carinskog sistema, nije mogla imati znaajniju ulogu, niti pak razloga za postojanjem drugih instituta i instrumenata spoljnotrgovinske razmene. b) Poetak razvoja carinskog sistema u ovom periodu nastaje donoenjem Carinskog zakona 1948. godine. Ovim zakonom se u osnovi stvara carinski sistem kojim se regulie celokupan robni promet sa inostranstvom, bez obzira na to da li je uvoznik robe, odnosno izvoznik dravna organizacija ili pojedinac. Carinska kontrola je dobila ak vei znaaj od carinjenja robe, a carinskom postupku podlee sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi. Razumljivo, da bi se obezbedila adekvatna carinska kontrola, odredbama Zakona je taj sistem jedinstveno reen za svu carinsku robu na jedinstvenom carinskom podruju Jugoslavije, bez obzira na to ko je uvoznik, odnosno izvoznik. Ovim zakonom su prvi put posle osloboenja precizirani znaajni pojmovi u carinskom sistemu kao to su: carinska roba, carinsko podruje, carinsko pogranini pojas, carinski putevi i dr. U ovom periodu primenjuje se Carinska tarifa stare Jugoslavije. Poto je postojala velika disproporcija u cenama proizvoda na domaem i inostranom tritu, osnovan je fond za izjednaenje cena u koji se uplaivala razlika u cenama. 1952. godine uveden je nov sistem obraunavanja razlike u cenama i to putem izvoznih i uvoznih koeficijenata. v)Temelji carinskog sistema Jugoslavije postavljeni su donoenjem Carinskog zakona, 1959. godine. Novi Carinski zakon nastao je kao posledica ekonomskog razvoja Jugoslavije, njenog ukljuivanja u meunarodnu podelu rada, poveanja spoljnotrgovinske razmene, to je zahtevalo uvoenje carine kao instrumenta kojim se reguliu robni tokovi sa svetom. Kasnije su doneti propisi koji su upotpunili carinski sistem, kao to su Uredba o privremenoj optoj Carinskoj tarifi iz 1961. godine, sa izmenama i dopunama iz 1962. i 1964. godine i Zakon o carinskoj tarifi iz 1965. godine. Treba podsetiti na injenicu da je 1965. godina bila izuzetno vana godina u privrednom razvoju Jugoslavije, jer je te godine otpoela znaajna reforma privrednog sistema. Carina je u ovom periodu dobila zatitnu funkciju, a usmerena je na zatitu mlade, tek formirane proizvodnje od inostrane konkurencije. Iako nije bio detaljnije i 20

potpunije razraen sistem zatite domae proizvodnje u razvoju, carina je imala za cilj da pokrije razliku u trokovima poslovanja roba koje se uvoze u odnosu na one koje ostvaruje domaa privreda. Moe se konstatovati da je carina, kao instrument zatite nae privrede u sprovoenju mera privredne reforme iz 1965. godine to uspeno ostvarila. g)Mere privredne reforme 1965. godine trasirale su put privrednog razvoja Jugoslavije na kvalitetno novim osnovama. Jasno je izraeno opredeljenje na razvoj trinog privreivanja, odnosno takve uslove, gde trite sa svojim ekonomskim zakonitostima uz odreeno drutveno usmeravanje postaje merilo drutvene efikasnosti rada. Dinamian razvoj privrede, zatim vee ukljuivanje nae privrede u meunarodnu podelu rada, znaajno poveanje spoljnotrgovinske razmene kao i visok nivo meunarodne privredne i carinske saradnje zahtevali su dalju dogradnju i osavremenjivanje carinskog sistema. To je ostvareno novim Carinskim zakonom koji je stupio na snagu 1973. godine. Novi Carinski zakon predstavlja znaajnu fazu razvoja carinske politike u kome su na adekvatan nain, primeren datom stepenu privrednog razvoja i strategije u budunosti data mnogobrojnija, kompleksnija i adekvatnija reenja u carinskom sistemu. Carinski sistem postaje racionalan, fleksibilan, savremen i poslovno efikasan. d) Kvalitetno nov i racionalan, carinski sistem je oblikovan 1994. godine. Stupanjem na snagu Zakona o Carinskoj tarifi i izmenama i dopunama Carinskog zakona 01.01.1995. godine, izvrene su znaajne promene u naem carinskom sistemu. One se ogledaju u tome to je SR Jugoslavija definisala svoje ekonomske interese kroz Carinsku tarifu koja odgovara specifinostima privrednog razvoja, zatitnu politiku carine i drugih instrumenata zatite usmerila na one privredne grane, grupacije i robe koje predstavljaju strateki interes u razvoju.Carinska tarifa je usklaena sa tarifom Svetske trgovinske organizacije time da je u njenom modeliranju primenjen Harmonizovan sistem ifriranja i obeleavanja roba, kao i Kombinovana carinska tarifa Evropske unije. Tako je na carinski jezik prihvatio jedinstveni jezik izraavanja svetskih privrednika, a Carinska tarifa identian jezik komercijalnog raspoznavanja robe za uvoznike robe, izvoznike, peditere, korisnike carinske robe, dravne i druge organe. Carinska tarifa je veoma razuena po broju ifarskih naimenovanja da je mogla adekvatno da izrazi interes privrede Jugoslavije za njenom carinskom zatitom. Izmene i dopune Carinskog zakona koje su pratile novu Carinsku tarifu obezbedile su fleksibilan instrumentarijum carinske i vancarinske zatite koji odgovara ostvarivanju ciljeva privrednog razvoja Jugoslavije i uspenog voenja tekue ekonomske politike. Godina 1995. je revolucionarna u kreiranju carinskog sistema i po tome to je najvii domet ostvarenja i prilagoavanja Carinske tarife Svetskoj trgovinskoj organizaciji adekvatno praen usavravanjem nove tehnologije rada, pojednostavljenjem carinskog postupka i uvoenjem modernog i monog informacionog sistema, koji carinski sistem ini fleksibilnim, savremenim, transparentnim i racionalnim delom privrednog sistema. 2) Ako se razvoj carinskog sistema Jugoslavije posmatra iskljuivo sa stanovita uloge carine, onda se mogu fiksirati sledea sazdoblja: a) od osloboenja do 1952. godine; b) od 1952. do 1960. godine; v) od 1960. do 1961. godine; g) od 1961. do 1965. godine; d) od 1965. do 1995. godine; ) od 1995. do 2001.godine; e) od 2001. do danas. a) U administrativnom periodu privreivanja od osloboenja do 1952. godine uloga carine kao instrumenta spoljnotrgovinske razmene bila je simbolina. Istina, Carinska tarifa stare Jugoslavije bila je u primeni sve do 1949. godine, ali su njene odredbe o naplati carine primenjivane samo na robu koju su uvozili graani (a ne i dravna preduzea). Poto u takvoj tarifi nije postojao institut osloboenja plaanja ili snienja carine, a bio je neophodan uvoz robe za izgradnju i obnovu zemlje, poetkom 1949.

21

godine ukinuta je carina na svu robu koja se uvozi po Optem dravnom privrednom planu. Inae, Zakon o Carinskoj tarifi stare Jugoslavije imao je i uvoznu i izvoznu carinsku tarifu. Uvozni deo carinske tarife brojao je 700 tarifnih brojeva, sa 1720 carinskih stopa koje su bile uglavnom odreene prema jedinici mere (specifine carine) sa nekoliko izuzetaka gde se primenjivao sistem od vrednosti ("ad valorem"). Izvozni deo Carinske tarife inilo je svega 27 tarifnih brojeva i 79 carinskih stopa. Velika disproporcija u cenama na domaem i inostranom tritu navela je Ministarstvo spoljne trgovine da donese odluku o formiranju Fonda za izjednaavanje cena (Egalizacioni fond). Obaveza uvoznika bila je da se u ovaj fond uplati sva razlika u cenama po svim oblicima poslova sa inostranstvom. Carina je u ovim uslovima i ovakvom nivou privrednog razvoja imala fiskalni karakter. b) Donoenjem Uredbe o Privremenoj tarifi za robu koju uvoze lica koja nisu registrovana kao uvoznici, stavljena je van snage Carinska tarifa stare Jugoslavije. Uveden je novi nain obraunavanja razlike u cenama na domaem i inostranom tritu koji nije obavljan preko Fonda za izjednaavanje cena, ve preko uvoznih i izvoznih koeficijenata. Koeficijenti su predstavljali razliku izmeu obraunske cene i nabavne cene, uveane za trokove prevoza, osiguranja i drugih izdataka u vezi dopreme robe do granice. Na osnovu propisanih koeficijenata Narodna banka Jugoslavije je vrila obraun i naplatu, odnosno isplatu razlike u cenama. Usvojene promene u carinskom sistemu dovele su i do promena u obimu, sadrini i odgovornosti carinske slube i obavljanju poslova i zadataka. Organi carinske slube pored osnovnih zadataka kontrole uvoza, izvoza i provoza robe, dobili su zadatak da u postupku carinjenja utvruju vrstu, koliinu i kakvou robe kako bi se propisani uvozni i izvozni koeficijenti mogli pravilnije primeniti. Bez obzira to je carina dobijala neke od funkcija zatite domaeg trita, jo uvek se ta funkcija uravnoteenja platnog bilansa i stabilnosti domae valute ostvarivala preko deviznog sistema. Godine 1957., Uredbom o Carinskoj tarifi za robu koju graani uvoze, odnosno primaju iz inostranstva, ukinuta je obaveza obraunavanja razlike u cenama po osnovu koeficijenata. v) 1960. godine doneta je Uredba o Privremenoj Carinskoj tarifi za uvoz odreenih proizvoda gde su brisani koeficijenti uvoza i izvoza navedeni u Uredbi, a za ostale proizvode su zadrani. Odredbama ove Uredbe obuhvaeno je 127 tarifnih brojeva i to uglavnom za maine i aparate. Ova tarifa je sadravala po dve carinske stope i to optu (maksimalnu) i povlaenu (minimalnu). Povlaene carinske stope primenjivane su na uvoz robe iz zemalja sa kojima je postojao sporazum o primeni klauzule najpovlaenije nacije ili na uvoz iz zemalja koje su takvu klauzulu primenjivale na uvoz robe iz Jugoslavije. Iste carinske stope primenjivane su i na uvoz iz zemalja potpisnica Deklaracije o odnosima izmeu Jugoslavije i GATT-a od 25. maja 1959. godine. Na uvoz robe iz ostalih zemalja primenjivala se opta carinska stopa. Raspon optih carinskih stopa kretao se od 45% do 100%, a povlaene stope od 30% - 70%. Carina se naplaivala od fakturne vrednosti robe franko jugoslovenska granica preraunato u dinare po obraunskom kursu odnosne devize. g) Kao posledica odreenog statusa Jugoslavije u GATT-u i neophodnosti usaglaavanja instrumenata u spoljnotrgovinskoj razmeni, 15. marta 1961. godine stupila je na snagu Uredba o Privremenoj optoj Carinskoj tarifi. Time je nastala kvalitetno nova faza u razvoju carinskog sistema Jugoslavije koji preuzima funkciju regulisanja robne razmene sa inostranstvom. Konano su ukinuti uvozno-izvozni koeficijenti za svu robu koja se uvozi na carinsko podruje Jugoslavije. Karakteristino je za Uredbu o Privremenoj optoj Carinskoj tarifi da su carinske stope mogle ee da se menjaju zavisno od kretanja cena robe na domaem i inostranom tritu, to nije karakteristika carinske tarife u principu.

22

Osim toga, znaajno je da je klasifikacija robe u ovoj tarifi izvrena prema Briselskoj nomenklaturi, a carina se obraunava i naplauje, ne vie po jedinici mere, ve prema vrednosti robe ("ad valorem"). Carina je dobila dominantnu funkciju zatite domae proizvodnje u skladu sa ciljevima i strategijom privrednog razvoja zemlje. Zbog nestabilnih privrednih tokova u Jugoslaviji u tom intervalu vremena, a u cilju obezbeenja zatite domaeg trita, esto se posezalo za merama vancarinske zatite ili promena carinskih stopa. Zato je Privremena opta Carinska tarifa pretrpela velike izmene u 1962. i 1964. godini. d) Znaajne promene u privredi Jugoslavije koje su nastale donoenjem mera privredne reforme 1965. godine zahtevale su usklaivanje i carinskog sistema. Uvoenjem realnog i stabilnog kursa dinara i drugih mera iz oblasti monetarne politike, platnog bilansa, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema i drugih mera stvoreni su stabilniji uslovi privreivanja u kvalitetno novim uslovima. Carina je kao osnovni instrument zatite domae proizvodnje, mogla svoju funkciju uspeno ostvarivati. Takva funkcija carinskog sistema inaugurisana je donoenjem prve stalne Carins-ke tarife polovinom 1965. godine. Nova Carinska tarifa je karakteristina po tome to je prilagoene u potpunosti sa carinskom tarifom Evropske unije, a koju primenjuje veina lanica Svetske trgovinske organizacije. Paralelno sa reenjima u Carinskoj tarifi izvrene su znaajne izmene i dopune Carinskog zakona, zatim u tehnologiji rada i pojednostavljenju carinskog postupka sa uvoenjem savremenog informacionog sistema ime je carinski sistem Jugoslavije osavremenjen i dovoljns transparentan da obezbeuje najvii domet u spoljnotrgovinskom prometu privrede Jugoslavije sa svetom. ) Kvalitativne promene u carinskom sistemu Srbije nastale su posle raspada SR Jugoslavije i politikih promena u Srbiji 2000/2001. godine. Politika orijentacija Srbije je razvoj demokratskih odnosa, ukljuivanje u evropske i svetske politike i ekonomske integracije, tenja za stvaranjem moderne demokratske evropski opredeljene drave, uticala je na reformisanje ne samo politikog ve i ekonomskog sistema. Evropa nam je postala bliska onoliko koliko smo je mi svojim reformama prihvatili. Jedna od prvih oblasti koja je znaajno reformisana su spoljnotrgovinski odnosi Srbije sa svetom. Pri tome najvee promene izvrene su u carinskom i spoljnotrgovinskom sistemu. Najpre su izvrene izmene i dopune Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju pri emu je u velikoj meri politika uvoza i izvoza robe liberalizovana ime je domae trite otvoreno uticaju svetskog trita. Smanjen je procenat robnog prometa sa inostranstvom koji se merama kvantitativnih odnosno trgovinskih kontrolie od strane drave. Godine 2005. Srbija je prvi put usvojila svoju carinsku tarifu kao i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Kvalitetne promene u spoljnotrgovinskoj politici uticale su da se izvre znaajne promene i u Carinskoj tarifi. Ukupno carinsko optereenje robe u uvozu je smanjeno, raspon stopa carine je smanjen, a visina stopa od 36 svedena je na svega 14. Usvojen je novi carinski zakon 2003. godine koji je harmonizovan sa pravilima carinske prakse Evropske unije. Doneta je uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga. Carinski sistem je kompletiran donoenjem pravilnika o obliku, sadrini nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku sa kodeksom ifara.

23

5. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE 5. 1. CARINSKI PRELAZ

Carinski prelaz je mesto odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graninom prelazu. Odluku o otvaranju carinskih prelaza i njihovu kategorizaciju donosi Vlada Republike Srbije. Carinski prelazi mogu biti kopneni, vodeni i vazduni. Kopneni prelazi su prelazi koji su otvoreni na graninim prelazima Srbije, a ine ih elezniki i drumski putevi za meunarodni saobraaj putnika, robe i motornih vozila. U vodene carinske prelaze spadaju luke na moru i pristanita na rekama i graninim jezerima koji su otvoreni za meunarodni saobraaj. Vazdune carinske prelaze ine pristanita, odnosno aerodromi odreeni za meunarodni vazduni saobraaj. Promet carinske robe, kao stvari koje se u carinsko podruje Srbije uvoze, unose i izvoze ili se preko tog podruja provoze, kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati samo preko carinskih prelaza - puteva za meunarodni saobraaj. Carinski prelaz moe biti: meunarodni i pogranini. Meunarodni carinski prelazi su mesta koja su zakonom odreena za meunarodni promet putnika, robe i saobraajnih sredstava. Pogranini carinski prelazi se po pravilu odreuju bilateralnim sporazumima odnosno meunarodnim ugovorima izmeu dveju zainteresovanih drava, ratifikovanih od strane parlamenata, a odreuje ih Vlada. Preko pograninih carinskih prelaza mogu prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili meunarodnih ugovora. Preko ovih graninih prelaza dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obraivanje svojih imanja, kao i druge stvari predviene meunarodnim ugovorima. Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji imaju boravite u carinskom pograninom pojasu mogu u sluaju hitne potrebe preko ovih prelaza prenositi instrumente i lekove za obavljanje svoje delatnosti. U sluaju elementarnih nepogoda vatrogasci i druge ekipe koje uestvuju u spasavanju ljudi i imovine mogu preko ovih graninih prelaza prenositi potrebnu opremu i ostala tehnika sredstva. Ako je granini prelaz za pogranini saobraaj istovremeno i granini prelaz za meunarodni saobraaj, lica, dvovlasnici mogu uvoziti odnosno izvoziti i drugu robu bez prava korienja povlastice koja vai za putnike u meunarodnom saobraaju. Po pravilu, carinski granini prelaz za meunarodni elezniki ili drumski saobraaj nalazi se neposredno na granici, a ako se ne nalazi na granici, carinskim putem e se smatrati put od carinske linije do najblie organizacione jedinice granine carinarnice. Luke na moru, odnosno pristanita na graninim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske slube koja e obavljati poslove i zadatke iz svoje nadlenosti u odvijanju meunarodnog saobraaja, takoe odreuje vlada po predvienom postupku. Carinski gat, kao deo luke, odnosno pristanita otvorenih za meunarodni saobraaj odreuje carinarnica uz saglasnost lukih, odnosno pristaninih organa.

24

Brodovi koji saobraaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristanita otvorenim za meunarodni saobraaj. U sluaju vie sile ili po potrebi, brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Ukoliko zbog delovanja vie sile doe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza, zapovednik broda je duan, bez odlaganja, da obavesti najbliu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice, onda najblii organ unutranjih poslova. U unutranjem saobraaju na moru, graninim rekama i graninim jezerima brodovi mogu pristajati samo u lukama otvorenim za domai ili meunarodni saobraaj, a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. Vazduhoplovima koji saobraaju na meunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na odreenim mestima. Sletanje i poletanje moe se obaviti samo na vazduhoplovnim pri-stanitima koja su otvorena kao carinski prelazi. Ako zbog delovanja vie sile doe do sletanja vazduhoplova van pristanita otvorenog za meunarodni vazduni saobraaj gde postoji carinska sluba kapetan je obavezan da odmah obavesti najbliu carinarnicu koja e preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanja carinskog postupka nad vazduhoplovom, posadom, robom i putnicima, a ako carinski zrgani nisu blizu, onda najblii organ unutranjih poslova koji obezbeuje nadzor, do dolaska carinskih organa. Direktor Uprave carina odreuje vreme u kome roba moe biti uneta ili izneta iz carinskog podruja. Roba koja podlee graninim inspekcijskim kontrolama (sanitarna, fitosanitarna, veterinarska i dr.) prevozi se, odnosno prenosi se preko carinskih prelaza koji su odreeni propisima koji ureuju vrenje tih kontrola. 5. 2. CARINSKO PODRUJE

Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog podruja kao osnovnog inioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Carinsko podruje je teritorija na kojoj se jedinstveno sprovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema. Po pravilu carinsko podruje se poklapa sa dravnom teritorijom edne zemlje na kojoj se primenjuju zakonodavna, sudska i izvrna vlast. Carinsko podruje Republike Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazduni prostor iznad Srbije. Ovo je ogranieno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije. Carinsko podruje Srbije u Zakonu je definisano kao jedinstveno. Sama definicija carinskog podruja ukazuje da se ono moe odnositi na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje dravna vlast. Tako je carinsko podruje proireno van dravne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuju mere carinskog nadzora, carinjenja robe i carinskog postupka (nekadanja jugoslovenska zona Solun). U odnosu na dravu iz ijeg je carinskog podruja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu, ono predstavlja "carinski iskljuak", a za dravu koja ga je ukljuila u carinsko podruje "carinski prikljuak." Isto tako dve ili vie drava mogu meudravnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko podruje to je karakteristino za sadanji nivo razvoja meunarodne trgovine (Evropska unija i dr.). Carinsku liniju na kopnu ini dravna granica koja je vidno obeleena. Na graninim rekama i jezerima granina linija, a time i carinska linija ide sredinom matice, a jezerom na nain utvren od strane drava koje se granie sa tim jezerom.

25

5. 3.

CARINSKI POGRANINI POJAS

Svaka drava autonomno odreuje deo podruja na granici na kome vae posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka, zavisno od ekonomskih i politikih interesa prema susednim zemljama. Taj pojas naziva se carinski pogranini pojas. Carinski pogranini pojas je deo carinskog podruja uz granicu iju povrinu i irinu svaka drava autonomno odreuje i za koje propisuje posebne mere carinskog nadzora. U carinski pogranini pojas spada i meuprostor graninog prelaza izmeu granine linije i objekta za carinsku kontrolu. Odredbama vaeeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranini pojas na kopnu obuhvata deo carinskog podruja Srbije u irini 15 km od carinske linije Srbije u dubinu teritorije. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graninom rekom. Carinsko pogranini pojas na graninim jezerima obuhvata deo carinskog podruja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Tee je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranini pojas na moru nego to je sluaj na kopnu ili graninim rekama i jezerima. Odredbama Carinskog zakona utvreno je da carinski pogranini pojas na moru obuhvata deo carinskog podruja u irini od 5 km kopna od obale, podruje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i podruje u irini od dve nautike milje, raunajui od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Kad carinski pogranini pojas obuhvata deo naselja smatra se da je celo naselje u okviru tog pojasa. Vlada Republike Srbije utvruje liniju carinskog pograninog pojasa, posebna prava i obaveze graana koji ive u carinsko-pograninom pojasu. Na ovom prostoru su pojaane mere carinskog nadzora i kontrole nad licima i carinskom robom od strane ovlaenih carinskih slubenika. 5. 4. CARINSKA ROBA

Pojam carinske robe je, razumljivo, drugaiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tritu, to jo uvek ne znai da je i carinska roba. Carinska roba je zbog specifinosti definisana carinskim zakonom jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba je specifina roba. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je precizno data. Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podruje uvoze, odnosno unose, ili primaju i koje se iz tog podruja izvoze, odnosno iznose ili alju, ili su preko tog podruja u tranzitu, odnosno pronose. Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke oobe koje mogu da budu za neke uesnike u carinskom postupku diskutabilne. Kao carinska roba smatraju se i: ive ivotinje koje se uvoze, izvoze ili su u tranzitu (prevoze); elektrina energija, gas ili tenost koji se elektrinim vodovima, gasovodima, naftovodima, cevovodima ili na drugi nain uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije; 26

brodovi i avioni koji se nabavljaju u inostranstvu, ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije; stvari koje su na carinsko podruje Srbije dospele na drugi nain; domaa roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog carinskog podruja. Carinskom robom smatra se i roba koja je uneta u carinsko podruje Srbije, a iji vlasnik nije identifikovan. Takoe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: javne isprave; pismonosne poiljke koje ne sadre carinsku robu; trgovaka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija; ekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona moe biti uvozna, izvozna i provozna carinska roba. Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko podruje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okonanja carinskog postupka i njenog putanja u slobodan promet, tj. sticanja karaktera nacionalizovane robe, odnosno njenog vraanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se moe, kao uvozna ooba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u Srbiji, ako je na redovan nain izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljnotrgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira to se radi o domaoj robi koja je izvezena u inostranstvo, prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima odreen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog podruja Srbije izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je iskljuena mogunost korienja ove robe. Treba takoe ukazati na mogunost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom sluaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviena mogunost, da ukoliko doe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne moe isporuiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeleja, bude zadrana u zemlji i plasirana na domaem tritu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog podruja Srbije, naziva se provoznom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije Srbije na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog podruja Srbije, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeenja da e provozna roba sigurno napustiti carinsko podruje Srbije propisan je postupak polaganja obezbeenja putem odreenih garancija. 5.5. OBAVETENJE O CARINSKOJ ROBI

Zakonska je obaveza, iz ega proistiu i odreene posledice, da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. Sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone, mora se prijaviti graninoj, odnosno drugoj nadlenoj carinarnici, po postupku i na nain koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega.

27

Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tano popunjene, jer posledice za nepridravanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadlenim organima carinske slube od strane drugih dravnih organa je takoe zakonom regulisana. Tako je Carinskim zakonom ureeno da su dravni organi (sudovi, organi inspekcije, organi unutranjih poslova i dr.) duni da najbliem carinskom organu prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su ti organi privremeno zadrali ili konano oduzeli, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. Zakonom je, takoe, propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadlenih dravnih organa, a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba, ne mogu predati drugom licu pre nego to se plate carina i druge uvozne dabine. Dravni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka, predaju carinarnici, ali su obavezni da izvre uplatu obraunate carine i uvoznih dabina pre predaje carinske sobe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. Carina i druge uvozne dabine plaaju se po podmirenju trokova nastalih u vezi sa robom (uvanje, uskladitenje, trokovi prodaje i drugo). 6. OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA Na carinski sistem, kao i svi moderni i savremeni carinski sistemi utvruje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dabine za uvezenu robu. Takoe je precizirano kada nastaje obaveza plaanja uvoznih dabina, kao i rokovi zastare potraivanja po ovom osnovu. Odredbama Carinskog zakona je predvieno da roba koja se uvozi u carinsko podruje Srbije podlee plaanju carine po stopama iz carinske tarife, kao i drugih uvoznih dabina predvienih ovim i drugim zakonima ili na osnovu njih donetih prateih propisa. Iznos uvoznih dabina za robu za koju je nastala obaveza plaanja tih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae za: robu koja se uvozi - na dan prihvatanja deklaracije; robu koju putnici sobom nose - na dan carinjenja; avione i brodove kupljene u inostranstvu, ako se privredno iskoriavaju pre prelaska carinske linije - na dan dobijanja privremenog plovidbenog lista; robu smetenu u konsignacionom skladitu - na dan kad je kupac preuzeo, robu sa konsignacionog skladita; robu koja je bila privremeno uvezena u carinsko podruje - na dan prihvatanja deklaracije za konano carinjenje, odnosno na dan donoenja odluke o obraunu i naplati; robu i prevozna sredstva koja su privremeno zadrana ili konano oduzeta od strane dravnih organa, za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak, a koju su ovi organi prijavili carinskim organima - na dan izvrnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno na dan donoenja odluke o dozvoli izvrenja; robu koja se iz konsignacionog skladita prenosi u carinsko skladite na dan prihvatanja deklaracije; tranzitnu robu koja je na carinskom podruju zadrana radi uvoza - na dan prihvatanja deklaracije za carinjenje te robe, a ako deklaracija nije podnesena, na dan donoenja odluke o naplati uvoznih dabina, 28

robu koja se carini po slubenoj dunosti - na dan donoenja odluke o naplati uvoznih dabina; robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni koja se stavlja u promet na domaem tritu, iznos uvoznih dabina utvruje se po propisima koji vae - na dan prihvatanja deklaracije. Ako roba koja se uvozi bude unitena dok se nalazi pod carinskim nadzorom, prestaje obaveza plaanja uvoznih dabina. Plaanju carine i drugih uvoznih dabina ne podlee: roba u tranzitu preko carinskog podruja; izvezena domaa roba koja se u zemlju vraa neprodata ili se vraa zato to ne odgovara obavezama koje proizilaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kog je bila izvezena; roba koju su domai dravljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje, koja se vraa iz inostranstva; dokumentacija koja se alje u vezi sa meunarodnim licita-cijama i konkursima; tampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju lica primaju na osnovu meunarodnih ugovora; televizijske, filmske ili na drugi nain snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja; potroni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen uesnicima meunarodnih simpozijuma, konferencija i slinih sastanaka koji se odravaju u Srbiji i poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnoavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala. 7. CARINSKE POVLASTICE - OSLOBAANJE OD PLAANJA UVOZNIH DABINA Od opteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko podruje Srbije mora platiti carina i druge uvozne dabine, postoje odreeni izuzetci. To su po pravilu odstupanja koja su uobiajena u savremenim carinskim sistemima, a rezultat su ili uobiajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim ili multilateralnim meunarodnim sporazumima. 7.1. Oslobaanje od plaanja uvoznih dabina za strana lica Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: efovi stranih drava i izaslanici efova stranih drava u specijalnoj misiji, kao i lanovi njihove pratnje - na predmete namenjene slubenim potrebama i linoj upotrebi; meunarodne organizacije - na predmete namenjene slubenim potrebama; meunarodne i druge strane humanitarne organizacije - na robu namenjenu pruanju humanitarne pomoi; diplomatska i konzularna predstavnitva stranih drava na predmete namenjene slubenim potrebama i efovi stranih diplomatskih predstavnitava u Srbiji i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi. Osloboeni su od plaanja carine u skladu sa odredbama meunarodnih ugovora:

29

diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavnitava i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi i osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava na predmete domainstva. Da bi se mogle koristiti navedene povlastice carinskim organima se podnosi potvrda Ministarstva spoljnih poslova da su predmeti koji se uvoze namenjeni za slubene potrebe, za pruanje humanitarne pomoi, odnosno za linu upotrebu korisnika povlastica. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina carinski organ stavlja zabeleku na navedenoj potvrdi. Predmeti osloboeni od plaanja carine koji su navedeni, ne mogu se otuiti ili drugom licu dati na upotrebu pre prijave carinskom organu i sprovedenog postupka carinjenja. Navedene povlastice ne mogu koristiti domai dravljani niti stalno nastanjeni strani dravljani. Roba uvezena iz inostranstva i osloboena od plaanja carine i drugih uvoznih dabina za strana lica, u roku od tri godine od dana stavljanja u slobodan promet, ne moe se otuiti, dati na korienje drugom licu ili drukije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila osloboena do plaanja uvoznih dabina, pre nego to se uvozne dabine plate. Ova roba ne moe se davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. U suprotnom, uvozne dabine se obraunavaju i naplauju prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae na dan donoenja reenja o naplati uvoznih dabina. Ukoliko carinski organ dozvoli drukiju upotrebu robe, visina uvoznih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae u momentu podnoenja zahteva za plaanje uvoznih dabina. 7.2. Oslobaanje fizikih lica Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina fizika lica i to: a. Putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji slue njihovim linim potrebama za vreme putovanja (lini prtljag), bez obzira da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru. b. Domai putnici (pored predmeta linog prtljaga) na predmete koje unose iz inostranstva ako nisu namenjeni preprodaji (kao robna trgovakog karaktera) do ukupne vrednosti od 100 evra, u dinarskoj protivrednosti. Vrednost predmeta primljenih iz inostranstva poveava se za iznos stvarno plaenih trokova prevoza, odnosns potarine. Za poiljke ija je ukupna vrednost vea od navedenog iznosa, kao i za nedeljivu robu, ne moe se koristiti ova povlastica. v. Strani dravljani koji su dobili dravljanstvo i strani dravljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastnjenje u Srbiji - na predmete za svoje domainstvo, osim na putnika motorna vozila. Da bi se ova povlastica mogla koristiti, njen korisnik, uz pismeni zahtev za osloboenje od plaanja uvoznih dabina, carinskom organu treba da podnese: Potvrdu nadlenog organa unutranjih poslova o prijemu u dravljanstvo Srbije, odnosno potvrdu da je dobio azil ili odobrenje za stalno nastanjenje u Srbiji. Spisak predmeta za domainstvo koje uvozi odnosno unosi, po vrstama i koliini korisnik povlastice moe da uveze u roku od jedne godine od dana 30

dobijanja dravljanstva Srbije, odnosno azila ili odobrenja za stalno nastanjenje u Srbiji. Carinarnica koja je overila Spisak predmeta domainstva koji su osloboeni plaanja uvoznih dabina, o tome stavlja zabeleku na putnu ispravu korisnika povlastice, kao i datum i to overava peatom g. Strani dravljani koji imaju odobren boravak na naem podruju dui od tri meseca mogu privremeno da uvezu uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina prevozna sredstva, nova i polovna (do tri godine starosti). d. Domai dravljani koji su na radu u inostranstvu proveli neprekidno najmanje dve godine, kada se definitivno vrate, oslobaaju se plaanja uvoznih dabina na uvoz predmeta za potrebe domainstva (osim motornih vozila), a koje uvoze u roku od jedne godine od dana povratka sa rada u inostranstvo do ukupne dinarske protivvrednosti do 5.000 eura. . Domai i strani dravljani - na predmete koje prime iz inostranstva u poiljkama. Carinarnica u vezi ove povlastice stavlja zabeleku na potanskocarinskoj prijavi, odnosno deklaraciji korisnika povlastice. e.Domai i strani dravljani - na lekove za linu upotrebu koje primaju iz inostranstva u poiljkama. Korisnik povlastice podnosi carinskom organu fotokopiju lekarskog recepta koji je izdao domai kli strani lekar. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina, carinski organ stavlja zabeleku na potansko-carinskoj prijavi, odnosno na deklaraciji. . Domai dravljani i stalno nastanjeni strani dravljani na predmete nasleene u inostranstvu. Korisnik povlastice, uz pisani zahtev za osloboenje od plaanja uvoznih dabina, podnosi carinarnici odluku nadlenog domaeg ili stranog suda, odnosno nadlenog stranog organa ili potvrdu diplomatsko-konzularnog predstavnitva u inostranstvu. Za nasleene predmete line garderobe ili predmete line upotrebe umrlog lica moe se podneti kao dokaz i umrlica. Ova povlastica ne odnosi se na predmete kupljene nasleenim novcem kao i na predmete kupljene novcem dobijenim prodajom nasleenih predmeta. Za motorno vozilo koje se nasleuje, dokumenta o vlasnitvu moraju da glase na ime ostavioca, odnosno na pravno lice iji je osniva, odnosno vlasnik ili suvlasnik bio ostavilac. z .Domai dravljani, stalno nastanjeni strani dravljani, preduzea, zajednice i druge organizacije - na odlikovanja medalje, sportske trofeje i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmienjima, izlobama i priredbama od meunarodnog znaaja. Za korienje ove povlastice, korisnik povlastice uz deklaraciju podnosi carinskom organu ispravu koju je izdao nadleni organ u zemlji ili organ ili organizacija strane zemlje kojom se dokazuje da je odlikovanje, medalju, spomenicu, sportski ili drugi trofej, odnosno predmet dobio u inostranstvu na takmienju, izlobi ili priredbi od meunarodnog znaaja. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina carinski organ stavlja zabeleku na deklaraciji. i. Naunici, knjievnici i umetnici - na sopstvena dela koja unose iz inostranstva. Za korienje ove povlastice korisnik povlastice podnosi carinskom organu pismenu izjavu da su predmeti koje unosi njegova dela, a carinski organ o oslobaanju stavlja zabeleku na izjavi. j. Domai dravljani koji ive u pograninom pojasu, na proizvode zemljoradnje, stoarstva, ribarstva, pelarstva i umarstva, dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograninom pojasu susedne drave, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaa ili zimovanja nalazi na tim imanjima Korisnik povlastice, carinskom organu podnosi potvrdu nadlenog domaeg ili stranog organa o posedovanju imanja koje se nalazi u pograninom pojasu susedne drave i daje usmenu izjavu da su proizvodi koje uvozi, dobijeni sa tog imanja, odnosno da je priplod dobijen od stoke koja se nalazi na imanju.

31

k. Vozai motornih vozila - na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabriki ugraeni u motorno vozilo. l. Invalidi - na ortopedska i druga pomagala koja slue kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oteenih telesnih organa i na rezervne delove i potroni materijal za korienje tih pomagala, koje unesu ili prime iz inostranstva za linu upotrebu. Korisnik povlastice, carinarnici podnosi potvrdu medicinske ustanove, odnosno lekara specijaliste da je ortopedsko i drugo pomagalo zamena telesnog organa koji mu nedostaje ili oteenog telesnog organa, odnosno rezervni deo ili potroni materijal za korienje takvog pomagala. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina carinski organ stavlja zabeleku na deklaraciji. lj. Invalidi sa telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih miinih ili neuromiinih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i deje paralize i od multipleksskleroze, roditelji viestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zatiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu, na uvoz putnikog automobila za linu upotrebu. Nova vozila koja su uvezena po ovom osnovu ne mogu se otuiti u roku od 5 godina od dana uvoza, a polovna u roku od 3 godine ili dati drugom licu na upotrebu pre nego to se plate uvozne dabine. m. Invalidi I i II kategorije kao i lica iji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu I i II kategorije, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za odreenu delatnost - na opremu za vrenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Srbiji Uz pismeni zahtev za osloboenje od plaanja uvoznih dabina korisnik povlastice, podnosi carinskom organu potvrdu nadlenog organa o tome da je rehabilitacija zavrena i da je osposobljen za vrenje odreene delatnosti, kao i potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema ne proizvodi u zemlji. n. Organizacije lica sa posebnim potrebama (gluvi i nagluvi, slepi / slabovidni, distrofiari, paraplegiari, oboleli od neuromiinih bolesti i dr.), odnosno lanovi tih organizacija - na specifinu opremu, ureaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potroni materijal za korienje te opreme koji se ne proizvode u zemlji.Da bi se ova povlastica iskoristila potrebno je da korisnik povlastice podnese carinarnici: sopstvenu izjavu ili izjavu organizacije korisnika povlastice da se specifina oprema, ureaji i instrumenti, kao i rezervni delovi i potroni materijal za korienje te opreme, uvoze za potrebe korisnika povlastice sa posebnim potrebama; potvrdu zdravstvene ustanove, odnosno lekara specijaliste kojom se dokazuje da se roba koja je predmet osloboenja od plaanja uvoznih dabina uvozi za linu upotrebu i potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. Zabeleku o osloboenju od plaanja uvoznih dabina, carinarnica stavlja na deklaraciji. nj. Graani na specifinu opremu, ureaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potroni materijal za korienje te spreme, za linu upotrebu, koji se ne proizvode u Srbiji. Radi korienja ove povlastice, korisnik povlastice podnosi: potvrdu zdravstvene ustanove kojom se dokazuje da se specifina oprema, ureaji i instrumenti, rezervni delovi i potroni materijal za korienje te opreme uvoze za linu upotrebu i potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. 7.3. Oslobaanje pravnih i drugih lica od plaanja uvoznih dabina

32

Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: a. Organizacije crvenog krsta - na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi u Srbiji, a koja slui za izvravanje njihovih humanitarnih zadataka. Radi korienja ove povlastice korisnik povlastice podnosi carinsom organu: izjavu da e uvezenu robu koristiti za izvrenje svojih humanitarnih zadataka i potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. b. Vatrogasne i spasilake organizacije i drutva na opremu i delove te opreme koja se ne proizvodi u Srbiji, a namenjeni su za gaenje poara i za spasilake delatnosti. Korisnik povlastice podnosi carinskom organu: potvrdu Ministarstva za unutranje poslove da se oprema i delovi te opreme uvoze za potrebe vatrogasnih, odnosno spasilakih organizacija i drutva; potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema, odnosno delovi te opreme koji se uvoze ne proizvode u zemlji. v. Muzeji i umetnike galerije - na zbirke, delove zbirki i pojedinane predmete koji su njima namenjeni, kao i arhive za arhivski materijal. Korisnik ove povlastice podnosi carinskom organu izjavu da su zbirke, delovi zbirki i pojedinani predmeti koji se uvoze, namenjeni muzeju ili umetnikoj galeriji, odnosno da je arhivski materijal namenjen arhivu. g.Lica, osim fizikih, koja se bave naunom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnou, tehnikom kulturom, umetnou, delatnostima zatite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta ivotne sredine - na robu koja se ne proizvodi u Srbiji, a slui neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i alkoholnih pia, duvanskih proizvoda i putnikih motornih vozila. Radi korienja ove povlastice korisnik povlastice carinarnici podnosi: izvod iz registra nadlenog organa, da se korisnik bavi naunom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnou, tehnikom kulturom, umetnou, delatnostima zatite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta ivotne sredine; potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji; izjavu korisnika povlastice da mu roba slui neposredno za obavljanje delatnosti. d.Lica, osim fizikih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naune, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zatitu ivotne sredine, osim alkohola i alkoholnih pia, duvanskih proizvoda i putnikih motornih vozila. Ova povlastica se koristi, ako korisnik povlastice carinskom organu podnese: izjavu ili fakturu inostranog poiljaoca iz koje se vidi da se roba alje besplatno; izvod iz odgovarajueg registra iz kojeg se utvruje delatnost korisnika povlastice; izjavu korisnika povlastice da roba slui za naune, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zatitu ivotne sredine. Ako korisnik povlastice prima besplatno u humanitarne svrhe, lekove, sitne medicinske instrumente, ortopedska pomagala sanitetski materijal, hranu i bezalkoholna pia, tekstilne proizvode,(odea, posteljina, ebad i sl.) obuu i deje igrake, pored navedenih dokaza, podnosi i specifikaciju robe u kojoj je naznaen trgovaki naziv i koliina. Carinski organ o oslobaanju od plaanja uvoznih dabina stavlja zabeleku na deklaraciji.

33

. Lica osim fizikih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novanu pomo ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, sue, ekoloki udesi i sl.) ratni ili oruani sukobi. Ovo pravo moe se ostvariti, ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz osloboenje od plaanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada. e. Preduzea u oblasti zdravlja - na specifinu opremu, ureaje i instrumente za zdravstvo i njihove rezervne delove i na potroni materijal za korienje te opreme, kao i za lekove koji se koriste u bolnikom leenju, koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opremanja i potreba tih preduzea, u skladu sa programima sazvoja zdravstva. Radi korienja ove povlastice korisnik povlastice podnosi carinarnici: potvrdu Ministarstva zdravlja da se specifina oprema i ostala navedena roba, kao i lekovi koji se koriste u bolnikom leenju, uvoze radi opremanja i potreba pravnih lica u oblasti zdravlja; potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. . Preduzea za profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje invalida - na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angaovanje invalida. Da bi se koristila ova povlastica, korisnik povlastice carinskom organu podnosi: izvod iz registra nadlenog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposobljavanjem i zapoljavanjem invalida; potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji; izjavu korisnika povlastice da roba slui za profesionalno osposobljavanje i radno angaovanje invalida. z.Lica, osim fizikih - na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine. Radi korienja ovih povlastica, korisnik povlastice podnosi carinskom organu: potvrdu Ministarstva za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine da roba koja se uvozi slui neposredno za zatitu ivotne sredine; potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. i. Lica - osim fizikih - na medalje i plakete koje primaju iz inos-transtva radi dodeljivanja na meunarodnim takmienjima koja se organizuju u Srbiji. Korisnik povlastice podnosi carinarnici izjavu o organizovanju meunarodnog takmienja u zemlji i o tome da e medalje i plakete dodeljivati na tom takmienju. Zabeleku o oslobaanju od plaanja uvoznih dabina, carinski organi stavlja na izjavi. Pravo na osloboenje od plaanja carine i drugih dabina po navedenim osnovima primenjuje se i na preduzetnike. Roba uvezena za pravna i druga lica osloboena plaanja carine i drugih uvoznih dabina, u roku od tri godine od dana stavljanja u promet, ne moe se otuiti, dati drugom licu na korienje ili drukije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila osloboena od plaanja uvoznih dabina, pre nego to se uvozne dabine plate. Ova roba se ne moe davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. U protivnom, uvozne dabine se obraunavaju prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae na dan donoenja reenja o naplati uvoznih dabina.

34

Ukoliko carinski organ dozvoli drukiju upotrebu robe, visina uvoznih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae u momentu podnoenja zahteva za plaanje uvoznih dabina. 8. ROBA NA KOJU SE NE PLAAJU UVOZNE DABINE Uvozne dabine ne plaaju se na: a. Opremu po osnovu uloga stranog lica, u skladu sa odredbama zakona kojim se reguliu strana ulaganja. Radi korienja ove povlastice, korisnik povlastice podnosi carinskom organu specifikaciju opreme po tarifnim brojevima i tarifnim oznakama Carinske tarife sa naznaenim pojedinanim vrednostima, koju overava Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije, po dobijenom obavetenju od strane registarskog suda o izvrenoj registraciji stranih ulaganja. b. Reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva. Korisnik povlastice podnosi carinskom organu izjavu ili drugi dokaz stranog poiljaoca da reklamni materijal i uzorke alje besplatno i svoju izjavu da e taj materijal besplatno podeliti u reklamne svrhe, odnosno da e uzorke upotrebiti za svrhe za koje su uvezeni. Carinski organ e uzorke uiniti neupotrebljivim za trgovake svrhe (stavljanjem igova, buenjem ili na drugi nain), s tim, da se ne uniti njihova osnovna funkcionalna vrednost i upotrebljivost za svrhe za koje su uvezeni. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina carinarnica stavlja zabeleku na izjavi. Kao reklamni materijal i uzorci smatra se: tampani ili snimljeni materijal, objave, oglasi, plakati, katalozi, mikrofilmovi i drugi oblici trgovinskog obavetavanja o robi, prevozu i uslugama koje prua strani poiljalac, razni reklamni predmeti na kojima je vidno utisnuta firma stranog poiljaoca sa kojim korisnik povlastice odrava poslovne veze, do ukupne vrednosti od 3.000 evra, u dinarskoj protivrednosti; uzorci ija pojedinana vrednost nije vea od 100 evra u dinarskoj protivrednosti, a koji se primaju radi pribavljanja porudbine ili ponude robe, odnosno zakljuenja ugovora o proizvo-dnji te robe, kao i za prikazivanje, ispitivanje i sl. Kao reklamni materijal i uzorci ne smatraju se cigarete, estoka koholna pia, parfemi i drugi kozmetiki preparati i druga roba iroke potronje, osim kada imajui u vidu nain i veliinu pakovanja, oigledno i iskljuivo slue za promociju iste. Navedena roba se ne moe prodavati, niti upotrebljavati u druge srhe, osim u svrhe zbog kojih je uvezena. v. Predmeti stranih izlagaa koji uestvuju na meunarodnim sajmovima i prodajnim izlobama u zemlji, koje unose i primaju iz inostranstva radi uobiajene raspodele ili potronje za vreme odravanja sajmova, odnosno izlobi. Za korienje ove povlastice, korisnik povlastice podnosi carinarnici pisani zahtev za osloboenje od plaanja uvoznih dabina, u kojem e naznaiti firmu izlagaa, ime lica na koje glasi izlagaki karton i vrstu, koliinu i vrednost robe koja se uvozi, odnosno prima iz inostranstva radi uobiajene raspodele ili potronje na sajmu, odnosno izlobi. Carinski organ, o oslobaanju od plaanja uvoznih dabina, zabeleku stavlja na zahtevu.

35

Blii propisi o predmetima stranih izlagaa koji uestvuju na meunarodnim sajmovima i prodajnim izlobama u zemlji, koji primaju iz inostranstva robu radi uobiajene potronje, a koji su osloboeni plaanja uvoznih dabina, utvreni su Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga. g. igove, patente, modele i pratee isprave, kao i prijave i podneske za priznavanje prava, koji se dostavljaju organizacijama za zatitu prava intelektualne svojine. Radi korienja ove povlastice, korisnik povlastice, podnosi carinskom organu izjavu da se igovi, patenti, modeli i pratee isprave, kao i prijave i podnesci za priznavanje prava, dostavljaju organizaciji za zatitu prava intelektualne svojine. Carinski organ, zabeleku o oslobaanju od plaanja uvoznih dabina stavlja na deklaraciji. Roba na koju se ne plaaju uvozne dabine, a koja je osloboena od plaanja carine i drugih uvoznih dabina, u roku od tri godine od dana stavljanja u promet, ne moe se otuiti, dati drugom licu na korienje ili drukije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila osloboena od plaanja uvoznih dabina, pre nego to se plate uvozne dabine. Ova roba se ne moe davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. U protivnom, uvozne dabine se obraunavaju prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae na dan donoenja reenja o naplati uvoznih dabina. Ukoliko carinski organ dozvoli drukiju upotrebu robe, visina uvoznih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae u momentu podnoenja zahteva za plaanje uvoznih dabina. Carinski propisi veoma fleksibilno ali i racionalno ureuju neke specifinosti u robnoj razmeni Srbije sa svetom. Tako je carinskim zakonom regulisano da plaanju uvoznih dabina ne podlee izvezena domaa roba koja se u zemlju vraa neprodata ili se vraa zato to ne odgovara obavezama koje proizilaze iz ugovora domaeg i stranog partnera, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kogje roba bila izvezena. Propisima je regulisano da se u roku od dve godine na robu koja se vraa u carinsko podruje i stavlja u slobodan promet, ne plaaju uvozne dabine. Za robu koja se ponovo uvozi u istom stanju u kojem je izvezena, uvozne dabine se ne plaaju, ako se ista uveze u roku od dve godine. Isto pravilo vai i za vraanje dobijenih proizvoda prethodno izvezenih ili ponovo uvezenih, posle postupka aktivnog oplemenjivanja. Osloboeni su plaanja carine i drugih uvoznih dabina kad se stavljaju u slobodan promet sledei proizvodi: proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvaeni iz teritorijalnog mora drugih drava ili iz meunarodnih voda, uz upotrebu plovila koja su registrovana ili upisana u odgovarajui registar u Srbiji i koja plove pod njenom zastavom; proizvodi dobijeni od proizvoda morskog ribolova na brodovima fabrikama koji ispunjavaju predviene uslove. Ako je, pre nego to je izvezena iz carinskog podruja, vraena roba bila stavljena u slobodan promet po nioj stopi uvoznih dabina zbog njene posebne upotrebe, povraaj robe bez plaanja uvoznih dabina, carinski organ e odobriti, ako se roba ponovo uvozi u istu svrhu. Ako se roba ne uvozi ponovo u istu svrhu, iznos uvoznih dabina obraunat za tu robu umanjie se za iznos uvoznih dabina plaen prilikom prvog stavljanja robe u slobodan promet. Ako je iznos prethodno plaenih uvoznih dabina vei od iznosa koji bi trebalo platiti pri ponovnom uvozu, povraaj uvoznih dabina nee biti odobren.

36

9.

CARINSKI NADZOR I KONTROLA

Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma znaajna obaveza carinskih organa. Obaveza sprovoenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi, izvozi ili provozi preko carinskog podruja Srbije nastaje prelaskom robe preko carinske linije, a traje dok se ne okona carinski postupak, odn. ne zavri postupak carinjenja i roba preuzme iz nadlene carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog podruja nae zemlje, unese u slobodnu zonu, uniti pod carinskim nadzorom ili ustupi u korist drave. Carinski organi ovlaeni su da mogu preduzimati i sprovoditi mere carinskog nadzora i kontrole koje smatraju neophodnim za primenu carinskih i drugih propisa. Sam pojam carinskog nadzora i kontrole moe se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za spreavanje neovlaenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeenje njene istovetnosti, dok se ne sprovede carinski postupak. To je, u stvari, skup odgovarajuih mera koje preduzima (po ovlaenju) carinski organ da bi se do okonanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe, kako po koliini tako i po vrsti, kakvoi i vrednosti robe kao relevantnim elementima za voenje tog postupka. Pod merama carinske kontrole podrazumeva se preduzimanje pojedinaih radnji od strane Uprave carina, kao to su: pregled robe, uzimanje uzorka, kontrola postojanja i autentinosti dokumentacije, pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled prevoznih sredstava, pregled prtljaga i druge robe koju jedno lice nosi sa sobom ili na sebi i sprovoenje slubenih provera i slinih radnji u cilju obezbeivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa. Mere carinskog nadzora i kontrole zasnovane su na odredbi zakona da je zabranjeno skrivanje ili lano prikazivanje carinske robe radi izbegavanja carinskog nadzora i kontrole. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angaovanjem carinskog radnika ili pak posredno. Neposredan carinski nadzor predstavlja fiziko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. Neke od tih mera su: uvanje, a po potrebi i pregled carinske robe; pregled, a po potrebi i pretres prevoznih sredstava; sprovoenje robe i prevoznih sredstava; pregled linog prtljaga, a po potrebi i lini pretres putnika. Pod posrednim merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeuje stavljanjem carinskih obeleja na robu i prevozna sredstva. Stavljanje carinskih obeleja od strane carinskih organa, kao mera carinskog nadzora se dosta koristi, po pravilu u sluajevima kada fiziko prisustvo carinskog radnika ili nije mogue ili nije celishodno. Klasian primer posrednog nadzora nad robom jeste carinski postupak aktivno oplemenjivanje, koja se vraa u nepromenjenom stanju, kada se roba zadri izvesno vreme kod uvoznika (korisnika), ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeuju stavljanjem carinskih obeleja. Carinskim obelejima nazivaju se propisom utvreni spoljni znaci kojima se carinska roba obeleava, da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski

37

nadzor do okonanja carinskog postupka, obezbedilo neovlaeno postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. Vrsta carinskog obeleja koje e biti korieno zavisi od vrste robe, odnosno prevoznog sredstva, oblika, odnosno reima uvoza i drugo. Carinska obeleja su propisima definisana, a najpoznatija su carinska plomba, otisak carinskog peata i carinskog iga, slubenog broja carinskog slubenika i dr. Carinskim zakonom je utvreno da carinski nadzor obuhvata naroito: uvanje i pregled carinske robe; sprovoenje carinske robe; stavljanje carinskih obeleja; uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeuje istovetnost robe; pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozakog osoblja, odnosno posade; pregled prtljaga putnika i lini pretres putnika. Carinskom nadzoru odnosno kontroli podleu: carinska roba; putnici; prevozna sredstva na kopnu, vozako osoblje, i putnici koji koriste ova sredstva, a prelaze carinsku liniju; prevozna sredstva na moru, meunarodnim rekama i graninim rekama ijezerima, njihova posada i putnici; vazduhoplovi, posada i putnici. Carinskom nadzoru i kontroli ne podleu: domai i strani vojni brodovi;brodovi dok plove na delovima graninih reka, na kojima se po meunarodnim ugovorima ne moe vriti carinski nadzor; brodovi i vazduhoplovi organa unutranjih poslova; domai i strani vojni vazduhoplovi. Meutim, posade koje se ukrcavaju i iskrcavaju na brodove i vazduhoplove koji ne podleu carinskom nadzoru i kontroli, podleu kontroli kao i saobraaj izmeu brodova i obale. Uprava carina primenjuje odredbe Carinskog zakona kojim su lica koja uestvuju ili su u vezi sa spoljnotrgovinskim prometom, duna da na zahtev carinskog organa stave na raspolaganje sva potrebna dokumenta i podatke, bez obzira na korieni medij i prue drugu pomo potrebnu za primenu propisa. Podaci koji su poverljivi ili su pribavljeni na napred navedeni nain, smatraju se slubenom tajnom i ne smeju se od strane carinskog organa dalje saoptavati bez pisane saglasnosti lica ili ovlaenog organa koji ih je dao. Saoptavanje poverljivih podataka dozvoljeno je u sluajevima kada je carinski organ, u skladu sa propisima, duan ili ovlaen da to uini. Radi sprovoenja carinskog nadzora ili kontrole, uesnici u spoljnotrgovinskom prometu koji raspolau navedenim ispravama ili podacima duni su da ih uvaju pet kalendarskih godina. Navedeni rok poinje da tee poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je: prihvaena deklaracija za stavljanje u slobodan promet ili prihvaena izvozna deklaracija; okonan carinski nadzor nad robom koja je na osnovu njene upotrebe (u posebne svrhe) stavljena u slobodan promet uz povo-ljnije uvozne dabine; 38

okonan drugi carinski postupak za robu koja je stavljena u taj carinski postupak; korisniku slobodne zone prestao taj status, za robu koja je bila smetena u slobodnoj zoni. Evidenciju o obimu, vrednosti i strukturi izvoza i uvoza robe, o carinskim dunicima, nastanku, iznosu i plaanju carinskog duga kao i druge evidencije iz svoje nadlenosti vodi Uprava carina. Na osnovu Carinskog zakona, vlada Republike Srbije je Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanje carinske robe i naplati carinskog duga propisala posebne mere carinskog nadzora i kontrole. Detaljno je regulisan carinski postupak u putnikom prometu, drumskom, eleznikom, vazdunom renom i potanskom saobraaju. Zakonom je data mogunost Vladi da moe utvrditi i posebne uslove za tranzit odreene akcizne robe ukljuujui i: granine prelaze preko kojih se obavlja tranzit robe; vreme u kome se mora obaviti tranzit; putni pravac kojim se moe vriti tranzit; obavezu opremanja prevoznih sredstava elektronskim ili drugim ureajima koji obezbeuju praenje dok su u tranzitu; obavezu posebne registracije za tranzit takve robe. Direktor Uprave carina je takoe ovlaen da u sprovoenju mera carinskog nadzora i kontrole, moe da: odredi mesta za podnoenje deklaracije i pregled robe, koja se uvozi ili izvozi; propie uslove i nain pod kojima se roba, koja se uvozi ili izvozi moe kretati, mestima odreenim za njeno prijavlji-vanje, pregled i smetaj; utvrdi uslove ili ogranienja u pogledu: a) kretanja uvezene robe od mesta uvoza do mesta koje je odreeno kao mesto carinjenja; b) kretanje robe izmeu skladita ili slobodne zone i mesta odreenog za carinjenje, odobrenog mesta i skladita ili slobodne zone odnosno skladita ili slobodne zone i drugog skladita. Zakonom je takoe dato pravo nadlenom ministru da u cilju sprovoenja mera carinskog nadzora i carinske kontrole, propie uslove: u pogledu standarda vozila, plovila ili aviona za prevoz odreene robe; u pogledu naina utovara, istovara, kretanja i putanja robe prilikom njenog uvoza. Na osnovu ovlaenja utvrenih carinskim zakonom ("Sl.glasnik RS", broj 73/03), direktor uprave carina doneo je Pravilnik o carinskim obelejima, nainu njihove upotrebe i nainu raspolaganja sa uzorcima carinske robe. Ovim Pravilnikom precizno su odreena vrsta i tip carinskih obeleja i nain njihove upotrebe, kao i postupak sa uzorcima robe u postupku carinjenja kada treba izvriti hemijskotehnoloko ispitivanje radi utvrivanja tehnikog svojstva robe. Propisana vrsta i tip carinskih obeleja koja su koriena u postupku carinskog nadzora moraju ostati istovetna kao u momentu stavljanja, dok ih nadleni carinski organ ne skine. Za sluajeve oteenja ili skidanja carinskih obeleja suprotno ovim propisima predviene su veoma stroge sankcije u prekrajnom postupku.

39

10. CARINSKO SKLADITE Smetaj carinske robe ima poseban znaaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. Smetaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrivanje bitnih injenica o robi (vrsta, koliina i vrednost), ali i da sprei neovlaeno raspolaganje tom robom. Carinski organi su obavezni da carinsku robu dre pod carinskim nadzorom od momenta prelaska cariske linije do okonanja carinskog postupka i putanja u slobodan promet, odnosno izlaska ove robe iz carinskog podruja Srbije. Ovu obavezu organi carinske slube izvravaju tako to carinsku robu neposredno dre ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih dralaca, ako se roba kod njih uskladitava, da uvek i bez tekoa mogu identifikovati i utvrditi pravo stanje stvari, kao i neovlaeno raspolaganje carinskom robom. Novi Carinski zakon koji je u primeni od 01. januara 2004. godine, maksimalno je prilagoen standardima i praksi koji se primenjuje u zemljama Evropske unije i lanicama Svetske trgovinske organizacije, kao i u zemljama koje trguju sa njima iako nisu njihove lanice. Znatno je pojednostavljena procedura smetaja carinske robe, a posebno oblici tog smetaja. Meutim, poveana je efikasnost sprovoenja mera carinskog nadzora i odgovornost dralaca carinske robe. Kao oblik smetaja carinske robe u carinskom postupku sa robom koristi se carinsko skladite. Carinsko skladite je mesto gde se roba moe smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Postupak carinskog skladitenja moe se odobriti za smetaj robe u carinsko skladite: strane robe, koja ne podlee plaanju uvoznih dabina i merama komercijalne politike, za vreme uskladitenja; domae robe namenjene izvozu, koja smetajem u carinsko skladite podlee merama koje se primenjuju na izvoz robe. U izuzetnim sluajevima, ako to zahteva vrsta robe, njene dimenzije i osetljivost na oteenje i vremenske uslove, posebni uslovi rukovanja i mere bezbednosti, kao i ekonominost postupka, vlada je ovlastila carinske organe da mogu odobriti smetaj van carinskog skladita, odnosno da se ovakva roba moe staviti u postupak carinskog skladitenja na ovaj nain. Lice koje eli da otvori i upravlja carinskim skladitem mora da carinarnici kao nadlenom organu podnese pismeni zahtev. Uz zahtev za otvaranje i upravljanje carinskim skladitem, carinskom organu se podnosi: 1. dokaz o pravnom osnovu za korienje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladite (pravo svojine, zakup i sl.): 2. skica i tehniki opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladite; 3. dokaz o registraciji podnosioca zahteva u odgovarajuem registru, a u sluaju da je podnet zahtev za otvaranje javnog carinskog skladita i dokaz o registraciji podnosioca zahteva za obavljanje poslova skladitenja robe; 4. dokaz o odreenom poreskom identifikacionom broju (PIB) i o broju otvorenog iro rauna; 5. akt nadlenog organa kojim se potvruje da su ispunjeni posebni uslovi, ako su za skladitenje odreene robe propisani takvi posebni uslovi; 6. izjava da su obezbeene prostorije i inventar potrebni za sprovoenje mera carinskog nadzora i carinjenje robe u carinskom skladitu; 40

7. garanciju da e ispuniti obaveze predviene zakonom za carinsko skladite, tip A; Radi utvrivanja ispunjenosti uslova da su prostorije, odnosno prostor namenjeni za carinsko skladite, podesni za smetaj carinske robe i da su obezbeeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora, carinski organ obrazuje komisiju od tri lana. Carinski organ, u roku od trideset dana od dana podnoenja zahteva, podnosiocu zahteva dostavlja pismenu odluku a na osnovu nalaza komisije datog u vidu zapisnika, odnosno odobrenje za otvaranje i rad carinskog skladita. Carinsko skladite mora biti obeleeno tablom sa natpisom: "Carinsko skladite" i nazivom draoca skladita. Carinski organ moe odrediti da svaki ulaz u carinsko skladite mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom, ukljuujui i sukljuarstvo. U okviru postupka carinskog skladitenja, roba se moe smestiti u jedno od sledeih carinskih skladita: 1. javno carinsko skladite u kome je dralac skladita odgovoran za zakonske obaveze (tip A); 2. javno carinsko skladite u kome svaki korisnik odgovara za zakonske obaveze (tip B); 3. privatno carinsko skladite u kome je dralac ujedno i korisnik skladita i koji je vlasnik robe koja se smeta u skladite (tip V); 4. privatno carinsko skladite u kome je dralac ujedno i korisnik skladita, ali nije neophodno da je i vlasnik robe koja se smeta u skladite, pod uslovom da je sa inostranim proizvoaem zakljuio ugovor o zastupanju, odnosno ugovor o distribuciji robe kupcima, na domae i inostrano trite (trajna potrona dobra, proizvodna i medicinska oprema, rezervni delovi, lekovi i medicinski potroni materijal i sl.) (tip G); 5. pored napred nabrojanih skladita roba se moe smestiti i u javno carinsko skladite iji je dralac carinarnica (tip D). Dralac skladita je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladitem. Korisnik skladita je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja ili lice na koje su prava i obaveze tog lica prenete. Za upravljanje skladitem potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u sluaju da carinski organ upravlja carinskim skladitem. Odobrenjem za upravljanje skladitem odreuje se vrsta skladita, uslovi pod kojima dralac upravlja skladitem, vrsta robe koja se moe smestiti u skladite i druge obaveze draoca skladita prema carinskom organu. Dralac carinskog skladita odgovoran je: da se roba smetena u carinskom skladitu ne uzima ili ne premeta bez mera carinskog nadzora; za ispunjenje obaveza koje proizilaze iz postupka carinskog skladitenja; za ispunjenje posebnih uslova sadranih u odobrenju za uprav-ljanje carinskim skladitem. Ako se dralac carinskog skladita ne pridrava propisanih obaveza carinski organ moe doneti odluku o privremenom zatvaranju carinskog skladita, kojom e odrediti rok u kome se moraju otkloniti utvreni nedostaci. Ukoliko se utvreni nedostaci ne otklone u odreenom roku, carinski organ donosi odluku o zatvaranju carinskog skladita.

41

Prava i obaveze draoca skladita mogu se, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice. Carinarnica nee dozvoliti stavljanje robe u postupak carinskog skladitenja pre nego to dralac privatnog skladita poloi obezbeenje da e ispuniti obaveze predviene kao odgovornog draoca carinskog skladita. Izuzetno, navedeno obezbeenje ne polae dralac privatnog skladita koji je sa inostranim proizvoaem, zakljuio ugovor o zastupanju, odnosno distribuciji robe (trajna potrona dobra, proizvodna i medicinska oprema, rezervni delovi, lekovi, medicinski potroni materijal i sl.) U okviru svojih ovlaenja vlada Srbije donela je odluku da se obezbeenje za naplatu carinskog duga nee polagati u sluaju stavljanja u postupak carinskog skladitenja: robe u slobodnoj zoni; domae robe namenjene izvozu; privremenog uvoza robe sa potpunim oslobaanjem od plaanja uvoznih dabina; pasivnog oplemenjivanja robe, osim ako se radi o robi iji uvoz podlee plaanju dabina. Kada postoje opravdani ekonomski razlozi carinarnica moe odobriti; da se u prostoru carinskog skladita smesti domaa roba, osim carinske robe; preradu strane robe u prostorima carinskog skladita, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa uslovima za sprovoenje tog postupka; preradu strane robe u prostorima carinskog skladita, u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom, a u skladu sa uslovima sprovoenja tog postupka. Dranje robe u postupku carinskog skladitenja nije vremenski ogranieno. U carinskom skladitu se, radi ouvanja robe, poboljanja njenog izgleda ili kvaliteta, te pripreme za trite, mogu obaviti uobiajeni postupci sa robom. Obavljanje ovih poslova vri se pod carinskim nadzorom, uz prethodno obavetenje carinarnice. Ako zahtevaju posebne okolnosti, roba se moe privremeno izneti iz carinskog skladita uz odobrenje carinskog organa. Carinarnica moe odobriti da se roba u postupku carinskog skladitenja premesti iz jedog carinskog skladita u drugo. Trokovi skladitenja i odravanja robe u postupku carinskog skladitenja, ne uraunavaju se u carinsku vrednost robe (carinsku osnovicu) pod uslovom da su ti trokovi posebno prikazani. Na osnovu ovlaenja iz Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Sl.glasnik RS, br. 127/03 i 20/04"), Direktor Uprave carine doneo je Uputstvo o jedinstvenom nainu voenja evidencije za robu smetenu u carinskom skladitu. Upustvom je regulisano da se evidencija o robi smetenoj u carinskom skladitu vodi u obliku magacinske knjige, odnosno kartoteke sa podacima iz magacinske knjige na jedinstven nain, u skladu sa zdredbama Zakona o raunovodstvu i reviziji. U jedinstvenu evidenciju - magacinsku knjigu, odnosno kartoteku unose se podaci iz carinskog dokumenta na osnovu kojeg se roba skladiti, a za razduenje podaci iz carinskog dokumenta na osnovu koga se roba izdaje.

42

Navedenim uputstvom je takoe dat "obrazac o evidenciji carinske zobe" na osnovu koga se vri uskladitenje i razduenje robe u carinskom skladitu. Zakonom o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji je stupio na znagu 26. jula 2005.godine, omogueno je otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na meunarodnim vazduhoplovnim pristanitima u kojima se moe prodavati roba putnicima koji odlaze u lnostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog podruja Srbije. Roba u tim prodavnicama moe se prodavati uz osloboenje plaanja uvoznih dabina posle carinske kontrole. Vlada Republike Srbije je ovlaena da propie blie uslove za stvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaji robe u njima. 11. SLOBODNA ZONA Slobodne zone u razvoju meunarodne proizvodnje i prometa imaju svoj poseban znaaj. Srbija je u nastojanju da osavremeni spoljnotrgovinsku razmenu, pre svega sa Evropskom unijom i drugim zemljama Evrope i sveta, izvrila znaajne promene u Zakonu o slobodnim zonama. Koristei iskustva zemalja lanica Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije Republika Srbija je usvojila Zakon o slobodnim zonama, koji se primenjuje od 2006. godine.1 Odredbe ovog zakona sistematizovane su u osam delova i to: 1. Osnovne odredbe, 2. Odreivanje podruja, 3. Upravljanje zonom, 4. Poslovanje u zoni, 5. Prestanak rada u zoni, 6. Uprava za slobodne zone, 7. Nadzor nad sprovoenjem zakona i 8. Kaznene odredbe. 11. 1. Osnovne odredbe Osnovne odredbe Zakona reguliu predmet ureivanja ove materije. Tako su zakonom utvreni uslovi za odreivanje podruja i rad slobodne zone, delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnoj zoni, zatim se definiu uslovi za njihovo obavljanje, uslovi za prestana rada slobodne zone, kao i nadlenost Uprave za slobodne zone. Slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije, koji je posebno ograen i oznaen, na kome se obavljaju delatnosti utvrene Zakonom o slobodnim zonama. Slobodnu zonu mogu osnovati: organ lokalne samouprave, zatim privredno drutvo (odnosno preduzetnik) koji je doneo odluku ili zakljuio ugovor sa drugim osnivaima o osnivanju slobodne zone. Osnivai slobodne zone preko privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom, podnose zahtev za davanje saglasnosti za odreivanje podruja zone. Privredno drutvo za upravljanje zonom je zakonom odreen organ koji obezbeuje uslove za normalno obavljanje propisane delatnosti u zoni. Korisnik zone je pravno i fiziko lice koje obavlja propisanu delatnost u zoni. Korisnici zone zakljuuju, pod odreeniu uslovima, ugovor sa privrednim drutvom za upravljanje zonom o uslovima i nainu korienja prostora u slobodnoj zoni. Postupak osnivanja slobodne zone je ustvari donoenje:

Slubeni glasnik R. Srbije" broj 62 od 19. jula 2006.

43

odluke nadlenog organa lokalne samouprave, privredno-drutva (preduzetnika) ili zakljuenje ugovora o osnivanju zone izmeu organa lokalne samouprave, privrednog drutva odnosno 2 preduzetnika. Podruje slobodne zone odreuje Vlada Republike Srbije u vidu saglasnosti kao akta. Podruje zone je zemljite koje je odreeno katastarskim parcelama i povrinom iskazanom u odgovarajuim mernim jedinicama. Zakonom su osigurana prava osnivaa zone. Tako je ovim zakonom propisano da se prava osnivaa slobodne zone, privrednog drutva za upravljanje zonom i korisnika zone ne mogu umanjiti drugim zakonima ili propisima. 11.2 . Odreivanje podruja zone Podruje zone odreuje se davanjem saglasnosti Vlade Republike Srbije. Zahtev za saglasnost Vlade za odreivanje podruja zone podnosi privredno drutvo za upravljanje slobodnom zonom, preko Ministarstva finansija Srbije. Utvreni su u zakonu i uslovi za podnoenje zahteva i to: da su osnivai slobodne zone privredno drutvo za upravljanje zonom i ostali osnivai zone; da je ono registrovano za obavljanje delatnosti upravljanja zonom; da odgovorno lice osnivaa zone ili drutva za upravljanje slobodnom zonom nije pravosnano osuivano za krivino delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i slubene dunosti; da odgovorno lice privrednog drutva za upravljanje zonom u poslednje tri godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac ovlaenja u pravnom licu gde je sproveden postupak likvidacije ili steaja; da osniva zone nije bio osniva preduzea za upravljanje zonom kome je odlukom Vlade Srbije prestalo vaenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Zahtev za osnivanje slobodne zone sadri: naziv, sedite i poreski identifikacioni broj (PIB) osnivaa slobodne zone; naziv, sedite i PIB privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom; podatke o osnivakom kapitalu Privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom; naziv zone i podruje zone-precizno definisane granice slobodne zone i elaborat o ekonomskoj opravdanosti za odreivanje podruja slobodne zone. U elaboratu o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone posebno se daju: procena stranih ulaganja u zonu; procena oekivanih efekata u proizvodnji robe i usluga; zapoljavanje i scena transfera savremenih tehnologija za delatnosti koje e se obavljati u slobodnoj zoni. Uz zahtev o osnivanju slobodne zone prilau se: odluka organa upravljanja, ugovor ili drugi akt osnivaa zone o osnivanju zone, koji sadri: naziv osnivaa zone i naziv zone; overen izvod iz Registra za privredno drutvo za upravljanje zonom; uverenje o neosuivanosti odgovornog lica osnivaa zone ili preduzea za upravljanje zonom; dokaz osnivaa zone za pravovaljano raspolaganje zemljitem za traenu zonu (svojina, zakup); dokaz da su obezbeeni prostorni, graevinski, energetski organizacioni i tehniki uslovi, te zatita ivotne sredine i drugi uslovi, za normalan rad u slobodnoj zoni;

44

miljenje lokalne samouprave o opravdanosti osnivanja slobodne zone. Ministarstvo finansija Srbije, preko koga se dostavlja zahtev Vladi za davanje saglasnosti za odreivanje podruja zone, Vladi Srbije uz zahtev za saglasnost, daje svoje miljenje o njegovoj opravdanosti. Na osnovu kompletiranog zahteva, Vlada Republike Srbije daje saglasnost za odreivanje podruja zone u roku od 30 dana od dana uredno podnetog predloga Ministarstva finansija. Akt saglasnosti o osnivanju slobodne zone prestaje da vai ako zona ne pone sa radom u roku od dve (2) godine od dana stupanja na snagu odluke Vlade. 11. 3. Upravljanje zonom Slobodnom zonom upravlja privredno drutvo za upravljanje zonom, koje je registrovano za upravljanje zonom. Privredno drutvo za upravljanje slobodnom zonom utvruje: organizacione i tehnike uslove za obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni. U skladu sa tim dostavlja se akt privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom kojim se ureuje radno vreme zone, kretanje lica u zoni, obaveze u vezi osiguranja prostornih, tehnikih i organizacijskih uslova korienja zone, kao i mere zatite na radu u slobodnoj zoni i mere zatite ivotne sredine. Saglasnost na navedeni akt daje Uprava za slobodne zone. Privredno drutvo za upravljanje slobodnom zonom obavezno je da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine, Upravi za slobodne zone dostavi izvetaj o poslovanju u slobodnoj zoni. Izvetaj o poslovanju sadri: prihod privrednog drutva za upravljanje zonom; broj korisnika zone i delatnost koju obavljaju; vrednost proizvedene robe odnosno pruenih usluga; obim uvoza-izvoza u zoni; iznos uloga stranog kapitala; broj zaposlenih kod privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom i korisnika slobodne zone. Ministarstvo finansija jednom godinje podnosi izvetaj o poslovanju svih slobodnih zona, sa predlogom mera za njegovo unapreenje. Zakonom o slobodnim je regulisan i nain ureenja slobodne zone. Tako je predvieno da zona mora biti ograena, vidljivo obeleena i oznaena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone. Promet robe i lica u zonu ili iz zone obavlja se iskljuivo kroz odreene izlaze-ulaze zone. Privredno drutvo za upravljanje slobodnom zonom mora da obezbedi odgovarajue prostorije za rad carinske slube, kako bi se normalno odvijao carinski nadzor i kontrola nad robom u slobodnoj zoni. Komisija koju obrazuje ministar finansija utvruje da li su stvoreni uslovi (prostorni, energetski, zatita ivotne sredine, uslovi za rad carinske slube i dr.). Ministar finansija donosi reenje o poetku rada slobodne zone, u roku od 30 dana od dana dobijanja izvetaja navedene komisije sa predlogom. 11.4. Poslovanje u slobodnoj zoni Korisnik zone obavlja proizvodnju i prua usluge u skladu sa Zakonom o slobodnoj zoni. Spoljnotrgovinsko poslovanje vri se na reimu slobodno (LB). Uvoz ili izvoz su slobodni, bez ikakvih kvantitativnih ogranienja. Roba iji je uvoz zabranjen ne sme da se uvozi u zonu.

45

Roba koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone ima tretman carinske robe koja podlee carinskom nadzoru, a po potrebi i kontroli. Korisnik zone moe privremeno izneti robu iz slobodne zone na drugi deo teritorije Srbije odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade), kao i radi ugradnje, na nain, po postupku i pod uslovima propisanim za privremeni uvoz odnosno izvoz robe. Uverenje o poreklu da je roba proizvedena u slobodnoj zoni izdaje carinski organ koji vri nadzor u toj zoni. Uverenje o poreklu robe (EUR-1) o tome da je roba proizvedena u Srbiji, carinski organ e izdati ako je u vrednosti robe koja se izvozi uee sirovina i drugog repromaterijala, uloenog rada i drugih trokova proizvodnje poreklom iz Srbije, vie od 50%. Vrednost robe koja je u slobodnoj zoni uveana sortiranjem, merenjem, markiranjem, pakovanjem, egalizovanjem, sastavljanjem, rastavljanjem, pravljenje uzoraka i sl. smatra se uveanjem vrednosti robe. Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti izgradnje objekata u zoni ne plaa se carina i druge uvozne dabine. Roba koja se iz slobodne zone stavlja u promet na tritu Srbije podlee obavezi plaanja carine i drugih uvoznih dabina, a koje se utvruju prema stanju robe i po propisima koji vae na dan podnoenja JCI. Carinsku vrednost navedene robe ini vrednost robe uvezene iz inostanstva u slobodnu zonu. Korisnik slobodne zone duan je da omogui sprovoenje mera carinskog nadzora i da vodi propisanu evidenciju o robi, koja se uvozi odnosno unosi u slobodnu zonu, izvozi odnosno iznosi iz zone ili koristi u slobodnoj zoni. Na lica koja ulaze odnosno izlaze iz zone primenjuju se propisi kojima se ureuje prelazak carinske linije. Plaanje, naplaivanje u zoni, te prenos, kupovina i prodaja izmeu korisnika zone, privrednog drutva za upravljanje zonom i u poslovanju sa inostranstvom, vri se na ugovoren nain stranim sredstvima plaanja ili dinarima, a u skladu sa deviznim propisima Srbije. U zoni se mogu osnivati poslovne banke ili druge finansijog organizacije, organizacije za poslove osiguranja i reosiguranja, kao i filijale stranih banaka po propisima o deviznom poslovanju Srbije. U zoni se primenjuju takoe poreski i drugi propisi Srbije, kao i propisi iz radnog odnosa. 11.5. Prestanak rada zone Saglasnost kojim se odreuje podruje slobodne zone prestaje da vai aktom Vlade Srbije: ako su trajno prestali tehniki uslovi za rad zone; ako je odgovorno lice privrednog drutva za upravljanje slobodnom zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu osueno za krivino delo protiv privrede, imovine nedozvoljene trgovine i slubene dunosti; na predlog Ministarstva finansija; na zahtev privrednog drutva za upravljanje zonom. Slobodna zona prestaje da radi u roku od 90 dana od dana donoenja akta Vlade o prestanku rada zone. Privredno drutvo za upravljanje slobodnom zonom odnosno korisnik zone je duan da u roku od 60 dana od dobijanja akta Vlade o prestanku rada slobodne zone, robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje. Na uvezenu robu, a zateenu u slobodnoj zoni, carina i druge uvozne dabine plaaju se prema stanju robe i po propisima koji vae na dan prihvatanja JCI, osim na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone.

46

Korisnik zone zadrava pravo svojine na izgraenim objektima stvarima i pravima koja je uvezao, odnosno uneo u zonu.

47

ZAKLJUAK

Carinski sistem, kao integralni deo privrednog sistema jedne zemlje, mora da bude usaglaen sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim sistemskim reenjima u drugim podsistemima: spoljno-trgovinskom, deviznom, poreskom, monetarnom, sistemu cena i dr. Neposredna je povezanost i uzajamna zavisnost podsistema koji reguliu oblast robne razmene sa inostranstvom, i to: carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema. Oni po svojoj funkciji predstavljaju jednu samostalnu celinu koja ostvaruje projektovane efekte u robnoj razmeni sa inostranstvom. Zato je i normalno da se, pored propisa iz oblasti carinskog sistema, sprovoenje propisa, posebno iz oblasti spoljnotrgovinskog sistema, delimino deviznog sistema nalazi u nadlenosti organa carinske slube. Jer se, izvoz, uvoz i provoz robe, kao i promet putnika u ili preko carinskog podruja jedne zemlje, po prelasku carinske linije nalazi pod nadzorom i kontrolom carinske slube. Sam pojam "sistem" podrazumeva relativno zaokruenu pravnu celinu koja je uzajamno povezana i meusobno zavisna od delova i elemenata. U okviru odreenih objektivnih zakonitosti koje vladaju u drutvu, ova celina je rezultat delovanja zakona o dijalektikoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti pojava u drutvu, zatim zakona o jedinstvu suprotnosti kao i odreenih zakonitosti razvoja domae ekonomije.20 Iako zaokruena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo odreenog sistema, podsistem u okviru ireg sistemskog okruenja. Funkcionisanje podsistema kao samostalnog dela je povezano ostvarivanjem ciljeva definisanih ukupnim sistemom, u kome se manifestuju zakonitosti razvoja domaeg trita. Polazei od takvog shvatanja ovog pojma, carinski sistem predstavlja dijalektiko jedinstvo odreenih nauno utvrenih saznanja o osnovnim delovima i institutima (kao to su na primer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko podruje, itd), i odreenog broja instrumenata kojima se konkretno ostvaruju njegovi ciljevi (carina, prelevimani, ramplasman i sl.). Carinski sistem, kao podsistem ireg sistema meunarodnih ekonomskih odnosa, svoju funkciju ostvaruje u skladu sa interesima i ciljevima ireg sistema odreene zemlje.Sistem meunarodnih ekonomskih odnosa ostvaruje definisane ciljeve uzajamno povezanim i meusobno uslovljenim funkcionisanjem, pored carinskog, jo i spoljnotrgovinskog, deviznog i kreditno-monetarnog sistema. Posmatrano kompleksnije ovi sistemi su integralni delovi ireg privrednog sistema, a ovaj kao podsistem ukupnog sistema drutveno ekonomskog razvoja jedne zemlje. U formalno pravnom smislu, carinski sistem je deo pravnog sistema odreene zemlje. On nastaje kao carinski suverenitet, odnosno neprikosnoveno suvereno pravo drave da autonomnim pravnim odlukama regulie funkcionisanje ovog podsistema. Drava to ostvaruje donoenjem zakona, podzakonskih akata i drugih propisa kojima se utvruju instituti i instrumenti carinskog sistema. U osnovi carinskog sistema regulisani su interesi suverene drave da obezbedi zatitu domae proizvodnje od meunarodne konkurencije kao elementu razvojne politike. Polazei od ovakvog pristupa, carinski sistem moe da se defiinie kao jedinstvo carinskog sistema kao naune discipline i integralni deo privrednog i
20

Dr Tomislav Todorovi, Carinsko poslovanje, Beogradska poslovna kola,Beograd,2007.

48

pravnog sistema odreene zemlje kojim se konkretno ostvaruju ciljevi sistema. Carinski sistem i carinska politika kao nauna disciplina obuhvata, pre svega teorijska pitanja, teoretske analize i spoznaje o carinskoj zatiti domaeg ekonomskog prostora, carini kao instrumentu takve zatite, kao i drugim oblicima zatite domae proizvodnje u razvoju. Paralelno sa tim, carinski sistem sadri i konkretne formalno pravne institute, instrumente i mere kojima se neposredno ostvaruju ciljevi razvoja domae proizvodnje. Ovako shvaen, carinski sistem predstavlja naunu disciplinu iji je zadatak da teorijski otkrije i utvrdi, definie i razradi institute i instrumente carinske zatite nacionalne privrede u robnoj razmeni sa inostranstvom, u uslovima delovanja zakonitosti trine privrede. Da bi uspeno ostvario svoju funkciju, carinski sistem, kao nauna disciplina, koristi saznanja i drugih ekonomskih nauka, a posebno onih koje se bave ekonomskim odnosima sa inostranstvom, kao to su: teorija meunarodnih ekonomskih odnosa, spoljnotrgovinski sistem, devizni sistem, meunarodne finansije i dr. Pored toga, carinski sistem koristi nauna saznanja i iz drugih oblasti, pre svega iz oblasti pravnih nauka, tehnikih i drugih naunih disciplina, kako bi to konzistentnije i racionalnije ostvario svoju funkciju u razvoju privrednog sistema zemlje. Ovim diplomskim radom obuhvaeni su i najvaniji instituti carinskog sistema Srbije. Carinski prelaz je mesto odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graninom prelazu. Odluku o otvaranju carinskih prelaza i njihovu kategorizaciju donosi Vlada Republike Srbije. Carinski prelazi mogu biti kopneni, vodeni i vazduni. Kopneni prelazi su prelazi koji su otvoreni na graninim prelazima Srbije, a ine ih elezniki i drumski putevi za meunarodni saobraaj putnika, robe i motornih vozila. U vodene carinske prelaze spadaju luke na moru i pristanita na rekama i graninim jezerima koji su otvoreni za meunarodni saobraaj. Vazdune carinske prelaze ine pristanita, odnosno aerodromi odreeni za meunarodni vazduni saobraaj. Promet carinske robe, kao stvari koje se u carinsko podruje Srbije uvoze, unose i izvoze ili se preko tog podruja provoze, kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati samo preko carinskih prelaza - puteva za meunarodni saobraaj. Carinski prelaz moe biti: meunarodni i pogranini. Meunarodni carinski prelazi su mesta koja su zakonom odreena za meunarodni promet putnika, robe i saobraajnih sredstava. Pogranini carinski prelazi se po pravilu odreuju bilateralnim sporazumima odnosno meunarodnim ugovorima izmeu dveju zainteresovanih drava, ratifikovanih od strane parlamenata, a odreuje ih Vlada. Preko pograninih carinskih prelaza mogu prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili meunarodnih ugovora. Preko ovih graninih prelaza dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obraivanje svojih imanja, kao i druge stvari predviene meunarodnim ugovorima.

49

Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog podruja kao osnovnog inioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Carinsko podruje je teritorija na kojoj se jedinstveno sprovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema. Po pravilu carinsko podruje se poklapa sa dravnom teritorijom edne zemlje na kojoj se primenjuju zakonodavna, sudska i izvrna vlast. Carinsko podruje Republike Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazduni prostor iznad Srbije. Ovo je ogranieno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije. Carinsko podruje Srbije u Zakonu je definisano kao jedinstveno. Carinski pogranini pojas je deo carinskog podruja uz granicu iju povrinu i irinu svaka drava autonomno odreuje i za koje propisuje posebne mere carinskog nadzora. U carinski pogranini pojas spada i meuprostor graninog prelaza izmeu granine linije i objekta za carinsku kontrolu. Odredbama vaeeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranini pojas na kopnu obuhvata deo carinskog podruja Srbije u irini 15 km od carinske linije Srbije u dubinu teritorije. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graninom rekom. Carinsko pogranini pojas na graninim jezerima obuhvata deo carinskog podruja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Pojam carinske robe je, razumljivo, drugaiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tritu, to jo uvek ne znai da je i carinska roba. Carinska roba je zbog specifinosti definisana carinskim zakonom jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba je specifina roba. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je precizno data. Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podruje uvoze, odnosno unose, ili primaju i koje se iz tog podruja izvoze, odnosno iznose ili alju, ili su preko tog podruja u tranzitu, odnosno pronose. Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke oobe koje mogu da budu za neke uesnike u carinskom postupku diskutabilne. Kao carinska roba smatraju se i: ive ivotinje koje se uvoze, izvoze ili su u tranzitu (prevoze); elektrina energija, gas ili tenost koji se elektrinim vodovima, gasovodima, naftovodima, cevovodima ili na drugi nain uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije; brodovi i avioni koji se nabavljaju u inostranstvu, ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije; stvari koje su na carinsko podruje Srbije dospele na drugi nain; domaa roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog carinskog podruja. Carinskom robom smatra se i roba koja je uneta u carinsko podruje Srbije, a iji vlasnik nije identifikovan. Takoe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: javne isprave; pismonosne poiljke koje ne sadre carinsku robu; trgovaka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija;

50

ekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona moe biti uvozna, izvozna i provozna carinska roba. Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko podruje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okonanja carinskog postupka i njenog putanja u slobodan promet, tj. sticanja karaktera nacionalizovane robe, odnosno njenog vraanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se moe, kao uvozna ooba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u Srbiji, ako je na redovan nain izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljnotrgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira to se radi o domaoj robi koja je izvezena u inostranstvo, prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima odreen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog podruja Srbije izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je iskljuena mogunost korienja ove robe. Treba takoe ukazati na mogunost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom sluaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviena mogunost, da ukoliko doe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne moe isporuiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeleja, bude zadrana u zemlji i plasirana na domaem tritu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog podruja Srbije, naziva se provoznom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije Srbije na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog podruja Srbije, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeenja da e provozna roba sigurno napustiti carinsko podruje Srbije propisan je postupak polaganja obezbeenja putem odreenih garancija. Na carinski sistem, kao i svi moderni i savremeni carinski sistemi utvruje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dabine za uvezenu robu. Takoe je precizirano kada nastaje obaveza plaanja uvoznih dabina, kao i rokovi zastare potraivanja po ovom osnovu. Odredbama Carinskog zakona je predvieno da roba koja se uvozi u carinsko podruje Srbije podlee plaanju carine po stopama iz carinske tarife, kao i drugih uvoznih dabina predvienih ovim i drugim zakonima ili na osnovu njih donetih prateih propisa. Novi Carinski zakon koji je u primeni od 01. januara 2004. godine, maksimalno je prilagoen standardima i praksi koji se primenjuje u zemljama Evropske unije i lanicama Svetske trgovinske organizacije, kao i u zemljama koje trguju sa njima iako nisu njihove lanice. Znatno je pojednostavljena procedura smetaja carinske robe, a posebno oblici tog smetaja. Meutim, poveana je efikasnost sprovoenja mera carinskog nadzora i odgovornost dralaca carinske robe. Srbija je u nastojanju da osavremeni spoljnotrgovinsku razmenu, pre svega sa Evropskom unijom i drugim zemljama Evrope i sveta, izvrila znaajne promene u Zakonu o slobodnim zonama. Koristei iskustva zemalja lanica Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije Republika Srbija je usvojila Zakon o slobodnim zonama, koji se primenjuje od 2006. godine.1
1

Slubeni glasnik R. Srbije" broj 62 od 19. jula 2006.

51

LITERATURA:

Dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dini, dr ore Pavlovi, Poreski i carinski sistem i politika, Beograd,2007. Dr Milorad Tonti,Carinska vrednost, Carinski pregled, Beograd, 1974. Dr Tomislav Todorovi, Carinsko poslovanje, Beogradska poslovna kola, Beograd,2007. Dr arko Risti, dr Jovan Sejmenovi, dr Miroslav Dini, Geofiskalni menadment,Beograd,2007. Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 62. od 19. jula 2006. Dr Dragoljub Stojiljkovi, Trite i cene, Ekonomika, Ni, 1983. Dr Mlaen Kovaevi, Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza, Institut ekonomskih nauka, Beograd,1973. Dr Milorad Unkovi, savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, beograd, 2004. Dr Slobodan Komazec, dr arko Risti, Monetarne i javne finansije, Beograd, 1997. Dr Slobodan Komazec, dr arko Risti, dr Jovo kova, Funkcionalne javne finansije, Beograd,1998. Dr slobodan Komazec, dr Mirko Radii, Finansije, Beograd,1997. Dr arko Risti, Fiskalna ekonomija, Beograd,1991. Dr arko Risti, Globalni fiskalni menadment, Beograd,2000. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 22/20001. Dr Dejan Popovi, dr Mirko Kuli, Upravno pravo, beograd, 1989. Dr Slobodan Komazec, Dr Radovan Kovaevi, Dr arko Risti, Dr Marko Radii, Meunarodni finansijski menadment, Ekonomski fakultet Beograd,igoja,Beograd,1998. Dr Slobodan Komazec, Dr arko Risti, Dr Slavko Vuka, Finansijska trita i berzanski menadment, VP, aak,2006. Dr Kostadin Puara, Meunarodne finansije,Univerzitet BK,Beograd,2004. Dr arko Risti, Finansijska trita i berze, igoja tampa, Beograd, 1996. Dr arko Risti, Osnove finansijskog menadmenta, Fakultet za poslovne studije,Banja Luka, 2006. Dr Slobodan Komazec, Dr Jovo Kova, Dr arko Risti, Strategije finansiranja ekonomskog rasta,Beograd, 1996. Dr arko Risti,Monetarne i javne finansije,VP, Beograd,2000. Dr Mirko Kuli, Finansijski menadment,Megatrend univerzitet primenjenih nauka,Beograd, 2005. www.mfin.sr.gov.yu

52