Stru ni komentar

URE IVANJE I SPROVO ENJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Narodna skuptina Republike Srbije na sednici Drugog redovnog zasedanja donela je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br, 101/2005 - dalje: Zakon), koji stupa na snagu 29. novembra 2005. godine. Osim usaglaavanja vae ih propisa o merama zatite na radu, Zakon predvi a, kao novinu, donoenje podzakonskog akta o na inu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Oblast zatite na radu koja je ure ena Zakonom o zatiti na radu ("Sl. glasnik RS", br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98 - prestaje da vazi stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu) je samo segment sistema bezbednosti i zatite zdravlja na radu uspostavljen direktivama EU i konvencijama Me unarodne organizacije rada. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima, osim zatite na radu, uklju uje i druge elemente i oblasti koje uti u na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova, kao sto su: uvo enje principa prevencije u spre avanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, aktivno uklju ivanje slube za medicinu rada neposredno u radne i proizvodne procese, uvo enje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uvo enje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade tete nastale povodom povreda na radu ili profesionalnih oboljenja. Novodonetim zakonom, osim mera zatite na radu, uvodi se princip primene preventivnih mera u svim fazama radnih procesa, pri kori enju i odravanju sredstava za rad, sredstava i opreme za licnu zatitu, u cilju otklanjanja rizika od mogu ih povre ivanja ili nastajanja profesionalnih oboljenja. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju zaposleni (doma e ili strano fizi ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca), kao i lice koje po bilo kom osnovu radi kod poslodavca. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu je pravo iz radnog odnosa, odnosno pravo po osnovu rada, te se prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbedno u i zdravljem na radu ure uju kolektivnim ugovorom, optim aktom ili ugovorom o radu.

OBAVEZE I ODGOVORNOST POSLODAVCA ( lanovi 8 - 31)

Bezbedne uslove rada na radnom mestu i u radnoj okolini obezbe uje poslodavac, te se u tom smislu i utvr uje njegova odgovornost za primenu i sprovo enje mera koje se odnose na bezbednost i zatitu zdravlja zaposlenih. Obezbe ivanje preventivnih mera pre po etka rada, u toku rada, kao i pri svakoj promeni tehnolokog procesa obavezuje poslodavca da izvrsi procenu rizika na svakom radnom mestu i da odredi mere koje ce preduzeti radi otklanjanja procenjenih rizika ili njihovog svo enja na najmanje mogu u meru. Radi pra enja ostvarivanja mera za spre avanje i otklanjanje rizika, poslodavac se obavezuje da donese akt o proceni rizika za sva radna mesta i da tim aktom utvrdi i posebne zdravstvene uslove koje mora da ispunjava zaposleni za obavljanje poslova sa pove anim rizikom. Primena preventivnih mera obuhvata i obezbe ivanje i upotrebu sredstava i opreme za li nu zatitu na radu. Osim optih obaveza Zakonom su utvr ene i posebne obaveze poslodavca u sprovo enju i primeni preventivnih mera, kao sto je obaveza izvetavanja inspekcije rada o po etku svog rada, rada odvojene jedinice ili o promeni tehnolokog procesa , izgradnji, odnosno rekonstrukciji gra evinskog objekta, ako se pri tom menjaju uslovi rada. Kao jedna od preventivnih mera u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu, utvr ena je obaveza poslodavca da zaposlene osposobi za bezbedan rad na odre enom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad vri se pri zasnivanju radnog odnosa, pri svakom premetaju na druge poslove, u slu aju promene procesa rada, kao i u slu aju uvo enja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. Radi spre avanja povre ivanja

Paragraf Net

Strana 1. (od 3)

lica koja se po bilo kom drugom osnovu nalaze u radnoj okolini, poslodavac je duan da upozori na opasna mesta ili tetnosti po zdravlje.

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH ( lanovi 32 - 36)

Osnovno pravo i obaveza zaposlenog je da se pre po etka rada upozna sa merama za bezbednost i zdravlje na radu na odre enim poslovima , da primenjuje mere za bezbednost i zdravlje na radu, da namenski koristi sredstva za rad i sredstva i opremu li ne zatite. Zaposleni koji je odre en da radi na radnom mestu sa pove anim rizikom duan je da obavi lekarski pregled na koji ga upu uje poslodavac, a po utvr ivanju zdravstvene sposobnosti, duan je da radi na tom radnom mestu. U slu ajevima odre enim Zakonom, radi o uvanja sopstvenog zdravlja i ivota , zaposleni ima pravo da odbije da radi, kao i pravo da podnese zahtev za zatitu prava inspekciji rada.

ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ( lanovi 37 - 43)

Zakonom je utvr ena obaveza poslodavca da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. O na inu organizovanja poslova i odre ivanju broja zaposlenih koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu odlu uje poslodavac. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja sam poslodavac, moe da odredi jednog ili vise zaposlenih ili da za obavljanje tih poslova angauje drugo pravno lice ili preduzetnika koji imaju licencu, kao i da za obavljanje odre enih poslova angauje slubu medicine rada. Lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu mora da ima poloen stru ni ispit. Poslodavac je duan da licu za bezbednost i zdravlje na radu omogu i samostalno obavljanje poslova u skladu sa zakonom, pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zatite zdravlja i usavravanje znanja u toj oblasti. Zakonom je utvr en i popis poslova koje treba da obavlja lice za bezbednost i zdravlje na radu, a u okviru kojih je utvr ena i obaveza vo enja evidencije o radnim mestima sa pove anim rizikom i zaposlenima raspore enim na ta radna mesta, o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, osposobljenim zaposlenima za bezbedan rad, opasnim materijama koje se koriste u toku rada, izvrenim ispitivanjima radne okoline, izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme li ne zatite i podnetim prijavama povreda na radu.

PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ( lanovi 44 - 48)

O izboru jednog ili vise predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu odlu uju zaposleni kod poslodavca. Izborom predstavnika obezbe uje se saradnja sa poslodavcem po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Izborom tri predstavnika obrazuje se Odbor za bezbednost i zatitu zdravlja na radu. Postupak izbora, broj predstavnika zaposlenih, kao i na in rada predstavnika zaposlenih i Odbora, ure uju se kolektivnim ugovorom.

STRU NI ISPIT I IZDAVANJE LICENCE ( lanovi 54 - 58)

Obaveza polaganja stru nog ispita pred komisijom koju obrazuje ministar rada utvr uje se za sve zaposlene koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Odre ene poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao to su poslovi pruanja usluga pri organizovanju poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca i poslovi pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline, mogu da obavljaju samo pravna lica i preduzetnici kojima je izdata licenca za obavljanje

Paragraf Net

Strana 2. (od 3)

navedenih poslova. Licencu za pruanje usluga pri obavljanju poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, moe da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom stru nom spremom odgovaraju e struke, poloen stru ni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima. Uslovi za izdavanje licence za vrenje pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline u pogledu obezbe ivanja stru nih kadrova, tehni ke opreme i metodologije vrenja pregleda i ispitivanja, propisuju se podzakonskim aktom.

UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU lan 59.

Za obavljanje stru nih poslova dravne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom se osniva Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove rada. Osnovni zadatak Uprave je usaglaavanje vae ih propisa u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU, kao i unapre enje i razvoj ove oblasti, priprema stru ne osnove za izradu nacionalnog plana razvoja i dr.

NADZOR ( lanovi 61 - 68)

Vae a podzakonska akta (pravilnici) iz lana 77. Zakona, primenjuju se i po stupanju na snagu Zakona do donoenja propisa o: postupku i rokovima preventivnih i periodi nih pregleda i ispitivanja opreme za rad, postupku i rokovima preventivnih i periodi nih ispitivanja uslova radne okoline, hemijskih, biolokih i fizi kih tetnosti, mikroklime i osvetljenosti, postupku utvr ivanja ispunjenosti uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (pre po etka rada poslodavca ), visini trokova postupka utvr ivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, postupku i rokovima vrenja prethodnih i periodi nih lekarskih pregleda zaposlenih na radnim mestima sa pove anim rizikom, na inu vo enja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, sadrini i na inu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. Propisi - podzakonska akta (pravilnici, uputstva, naredbe) iz l. 78. i 79. Zakona, a kojima su utvr ene opte i posebne mere zatite na radu u odre enim delatnostima, primenjiva e se do donoenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa Zakonom. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o merama bezbednosti i zdravlja na radu, merama propisanim optim aktima poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vre inspektori rada. U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovla en da preduzima radnje kojima se kontrolie higijena i uslovi rada, odravanje sredstava za rad i opreme licne zatite, opasne materije i dr. U slu aju ugroenosti ivota i zdravlja zaposlenih, inspektor rada ima ovla enje da zabrani rad na odre enom radnom mestu. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sprovodi se po postupku , na na in i u okviru ovla enja inspektora utvr enih Zakonom o dravnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 20/92, 6/93 - odluka USRS, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94, 49/99 - dr. zakon i 79/2005 - dr. zakon).

Paragraf Net

Strana 3. (od 3)