Вы находитесь на странице: 1из 37

POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJAje nauka o zloinu , latinski crimen-zloin.

Kriminologija je nauka kojaizuava kriminalitet kao negativnu drutvenu pojavu. U najoptijem smislu kriminologija jenauka o zloinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom deluAntropologija 1879, oznaavajui kriminologiju kao nauku o prouavanju zloina. Prvo delopod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista sudija kriviar RAFAELEGAROFALO 1884.Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM.zloin, a u savremenom znaenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara drutvena pojavai za nju se zanimaju mnoge nauke kao to su: pravna nauka, sociologija, psihologija,psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navestiHamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablicakojim se kriminalitet kanjavao. Prouavajui kriminalne probleme sa raznih aspekatavremenom su se razvile i posebne kriminoloke discipline kao to su: kriminalna antropologijasocijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak kriminalne kao to su: viktimologija, penologija i slino.Nekadanji direktor kriminolokog drutva u Beu Grasberger smatra da kriminologija obuhvatabrojne naune discipline koje meusobno povezuje jedino to to predmete njihovog istraivanjapredstavljaju krivina dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kaopomonu nauku krivinog prava. Po miljenju Grasbergera kriminologija nije ista ve je preprirodna nauka jer se u metodi istraivanja slui njihovim metodama.Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka kojanauno prouava rezultate, forme i uzroke zloina, kaznenog i popravnog postupka sazloincima.Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju dapostoji pet i vie podruja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se uteoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna nauna disciplina koja se baviistraivanjem krivinih dela i kazni, zatim kao nauka o zloinu u irem smislu, kojom seobuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike,penologije, materijalnog i formalnog krivinog prava; tree kao nauka o pojavama i uzrocimakriminaliteta, uz kriminalistiku, krivino pravo i kriminalnu politiku; etvrto kao nauka o linostii peto podruje po kome se kriminologija u uem smislu shvata kao nauka o uzrocima ipojavama kriminaliteta. Iz tree grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovudiscipline smatra naukom o kanjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika idrugo.Po Danskim naunicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju ine: kriminografija-opisnideo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija, kriminalna psihologija, drutveno-psiholoko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika,predikciona istraivanja i viktimologija.etvrti pravac zastupaju savremeni ameriki kriminolozi koji u svojim radovima akcenatstavljaju na linost delikventa i njegov tretman, uee o injenicama zloina i nainu njegovogsuzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvatatri discipline: sociologiju krivinog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju.Predstavnici petog pravca su preteno nemaki kriminolozi koji su veoma brojni. Lernelrazlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom iniocu zloina i sensu largo kojapored prvog znaenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfukriminologija u Nemakoj smatra se naukom o zloinu, kao pojava pojedinaca i naroda, poEksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valak smatra da je kriminologija naukaiji je predmet istraivanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnostipovezanih s prestupnikom i kriminalitetom.Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminolokashvatanja zaela praktino sa klasinom kolom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem jepreko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da jekriminalitet proizvod meanja uticaja ljudi i drutva, iji se koreni nalaze u drutvu i da jeimanentan samom drutvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadrana je u kanjavanju dok naukakoja se tim bavi naziva se kriminologija.S obzirom da postoji razliito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje razliiti pokuajiodreenja kriminolokih podruja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se nateorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija,kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija.Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu ikriminalistiku.UI POJAM KRIMINOLOGIJEpredstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izuavanjemetiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija jenauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem,Lombrozo, Pinatel i dr.Moe se rei da preovlauje shvatanjeIREG POJAMA KRIMINOLOGIJEpo kome pristaliceove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraivanja kriminaliteta u uem smislu izuavai sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponaanja; zatim sistem dravnih mera imehanizama za suzbijanje kriminaliteta, ukljuujui organizaciju i rad pravosudnih i policijskihorgana i ustanova za izvrenje krivinih sankcija. Unutra ove koncepcije ima vie shvatanja ipristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE KOLEsmatraju da je kriminologijamultidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bavekriminalnom stvarnou-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalnapsihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi injenicama krivinog postupka-kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a tree spreavanjem krivinih dela-kriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija.SINTETIKA SHVATANJAkriminologiju vide kao sintetiku nauku koja se svodi naenciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nieforo i Feri. Ovo stanovite sukasnije prihvatili i drugi naunici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Ferijukriminologija je opti pojam za sve krivine nauke pa i za krivino pravo. Ovakva shvatanjatemelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim prouavanjem zloinai izvrioca, kao delatnost oveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poputbiologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije.KRIMINOLOKE DISCIPLINE I PODRUJAnastale su iz razliitih pristupa u definisanju.Najea podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksuprevencija i suzbijanje.Kriminalna fenomenologija simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kaonjihovom rasprostranjenou, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora iuzronosti koje su usmerene prvenstveno ka linosti delikventa. Slina ovoj je i podela na optu ikliniku kriminologiju. PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet prouavanja kriminologije je delikventna linost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prvashvatanja o predmetu kriminologije potiu od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatraoda je osnovno pitanje nauke zloinac, a ne njegovo delo.Drugo stanovite koje je socioloko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zloin.Ovo shvatanje potie od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretena kriminolokaistraivanja kreu u dva pravca: posmatranje unutranjeg stanja linosti i ispoljavanje slobodneili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Linost delikventa, kao predmetkriminologije, moe se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutranje stanje manifestuje usocijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odraava na njegova unutranjasvojstva.Neki autori polaze od stanovita da su predmet izuavanja kriminologije kriminoloki faktori,odnosno uzroci koji oveka dovode do vrenja krivinih dela. Predstavnici ovih shvatanja su:Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovite potie od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanjeje vailo pola veka kao vladajue shvatanje.Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zloin, ali kao istorijska kategorija-Gabriel, Tarde i dr. Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOIN, ZLOINCA iSREDSTVA REPRESIJE.PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPTIJEM SMISLUje kriminalitet kao individualni ini drutvena pojava, njegovi uzroci i pojavni oblici. To podrazumeva da jePREDMETKRIMINOLOGIJE :s jedne strane skup individualnih pojava, to znai skup delikata koje jepoinio pojedinac, a sa druge strane to je negativna drutvena pojava koja je zakonom zabranjenaaktivnost, to je skup individualnih akata drutvene nediscipline sankcionisane kao krivina dela.Poseban predmet kriminologije je linost delikventa, njegova socijalna obeleja, psiholoka ibioloka struktura. 3. KRIMINOLOSKE DISCIPLINE NAJEA PODELA KRIMINOLOGIJE JEna : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci kojidovode do k. ponaanja; kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu.KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUAVAfaktore, uzroke i povod kriminalnog ponaanjakoja su usmerene prvenstveno ka linosti delikvenata. Ona istrauje uzroke ponaanjadelikventa kroz nain njegovog ivota, u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodiveza sa drutvenom sredinom. Etioloki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJAje podruje kriminologije koje se bavi se pojavnimoblicima kriminaliteta. Ona utvruje klasifikaciju, prouava strukturu, stanje i kretanje-dinamiku kriminalnog ponaanja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kaodrutvenu pojavu, tzv. kriminalna morfologija, nain njihovog izvrenja, socijalnih uslova ivotai ponaanje delikvenata. Ovo podruje je veoma iroko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta,kao i psihika i socijalna obeleja delikvenata. Fenomenologija prouava delikvente po polu,uzrastu, obrazovanju, socijalnoj i drugoj pripadnosti.KRIMINALNA PROFILAKSAje disciplina koja prouava uspenost preventivnih mera usuzbijanju i spreavanju kriminaliteta. Prevencija predstavlja znaajnu drutvenu meru i reakcijuna uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne, antisocijalne i delikventne aktivnosti. Upravozbog toga ona se bavi pitanjima uspenosti socijalizacije linosti, vaspitnih mera i obrazovnogsistema. Takoe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne,zdravstvene i druge zatite branih i porodinih savetovalita. KRIMINOLOSKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAAJNE KRIMINOLOSKE DISCIPLINE:kriminalna antropologija,kriminalna biologija, kriminalna geografija, kriminalna lingvistika, kriminalna morfologija,kriminalna politika, kriminalna profilaksa, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija,kriminalna sociologija i kriminalna statistika.KRIMINALNA

ANTROPOLOGIJA JEkriminoloka disciplina koja prouava etioloke osnovekriminaliteta polazeci od strukture uinalaca krivinog delikta. Bavi se i prouavanjem njihovihanatomskih, fiziolokih i psiholokih karakteristika, Lombroz se smatra njenim osnivaem iprema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponaanja su u bioloko-konstruktivnoj i organskidegenerativnoj strukturi linosti.KRIMINALNA BIOLOGIJAje disciplina koja prouava biostrukturu linosti (genetiku)delikventa istraivanjem na osnovu fizikog izgleda i eventualne devijacije, konstrukcije linosti,zdravstvenog stanja, fiziolokih procesa, naslea i dr. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnudisciplinu u prouavanju kriminaliteta.KRIMINALNA ETNOLOGIJAprouava vezu kriminaliteta i uslova ivota pojedinih naroda ietnikih zajednica. Posmatra meusobnu zavisnost naina ivota, obiaja, tradicije naroda idelikventnog ponaanja. U teoriji se tvrdi da odreeni inioci nacionalne karakteristike koje seogledaju u vidu agresivnog mentaliteta, zaostale svesti, rasnog i verskog fanatizma, kao inacionalno optereenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim iniocima mogu uticati nadelikventno ponaanje. KRIMINALNA GEOGRAFIJAje disciplina koja izuava prostorne i vremenske dimenzijekriminaliteta. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema, socijalnim uslovima, urbanizacijom,kulturom i drugim specifinostima koje na terenu uslovljavaju specifine tipoloke karakteristikei obim kriminaliteta.KRIMINALNA LOGISTIKAje disciplina koja prouava nain i oblike meusobne verbalnekomunikacije delikventa. Izvrioci krivinih dela u svojim sredinama koriste posebne nainekomunikacije putem argona, mimike i gestikulacije. Ona istrauje znaenje pojedinihstandardizovanih izraza i ustaljenih znakova meusobnog optenja izvrioca krivinih dela, kaooblasti delikventne kulture.KRIMINALNA MORFOLOGIJApredstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicimaispoljavanja zloina. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvrenja zloina, kao i na tragoveizazvanih posledica.KRIMINALNA POLITIKAprouava mere i aktivnosti drutva na problemima spreavanja isuzbijanja kriminaliteta. Izuava opte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zatitedrutva od pojave kriminaliteta. Praktina primena kriminalne politke ogleda se u krivinimzakonskim odredbama, kaznenoj politici, merama drutvene prevencije kod spreavanja irepresije i suzbijanja delikventnih pojava.KRIMINALNA PSIHOLOGIJAbavi se prouavanjem psiholokih predispozicija, determinanti imanifestacija kriminalnog ponaanja linosti. Osnove delikventnog ponaanja pored objektivnihinilaca uslovljavaju i psiholoki faktori. Oni se ogledaju u strukturi linosti i njenojindividualnosti. Posebno se obraa panja na svojstva temperamenta i karaktera, stavova, navika,emocija, motiva, kompleksa i drugih crta linosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnuaktivnost i ponaanje. Psihoanalitiki pristup prouava nesvesne motive kriminalnog ponaanja.KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJAje disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druevnihstanja i delikvencije. Prouavanje duevnih poremeaja i bolesti, kao uzronosti kriminalnedelatnosti, dovelo je do psihopatolokih pristupa u tipologiji delikvenata i objanjenju etiolokihosnova kriminaliteta. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duevnebolesti, duevni poremeaji ili zaostalost u duevnom razvoju.KRIMINOLOKA SOCIOLOGIJAje socioloka I kriminoloka disciplina koja izazivakriminalitet kao posebnu drutvenu pojavu. Osnovni predmet istraivanja socijalne kriminologijeje dejstvo spoljanjih faktora, uticaja sredine na linost delikvenata i delikvenciju uopte kao tosu ekonomski uticaji, uticaj kulture, porodice, demografski problem i slino.KRIMINALNA STATISTIKApredstavlja zvaninu statistiku evidentiranja kriminalnih pojavaprema odreenim kriterijumima. Osnovu kriminalne statike ine podaci policijskih i pravosudnihorgana. Ustanovljena je poetkom 19-og veka i pomou nje su se izuavali na osnovu statistikihpodataka, uticaj pola, starosti, profesije I dr. socijalnih oveleja linosti I sredine na kriminalitet i njegovu geografsku distribuciju. Na osnovu statistikih istraivanja mogui su relativnopouzdani nalazi o nekim etiolokim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta, posebno iniocidinaminog karaktera (ekonomske krize, depresije, migracija, urbanizacija). 2. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granina i veoma je oslonjena na neke drugenauke i sa njima je meusobno povezana i uslovljena. Najtenju vezu ima sa KRIVINIMPRAVOM, KRIVINIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. KRIMINOLOGIJA I KRIVINO PRAVO VEZA IZMEU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJEveoma je bliska. Neki teoretiatipoput Ferija tvrde da je krivino pravo grana kriminologije. Ta povezanost potie usledkriminologije koja je usmerena ka prouavanju etiolokih i fenomenolokih problemakriminaliteta, a krivino pravo na opte pravne institute krivinog dela. Krivino pravo izuavasistem pozitivnih pravnih propisa , posebno onih koji se odnose na krivina dela i sankcije.Krivino pravo i kriminologija su dve autonomne naune discipline sa srodnim predmetom iciljem izuavanja, koje su komplementarne iz razloga to jedna drugu obogauju i dopunjavaju. KRIMINOLOGIJA I KRIVINO PROCESNO PRAVO KRIVINO PROCESNO PRAVOkao nauna discipina bavi se postupkom i procesnimsubjektima utvrivanja i postojanosti uslova da je odreeno delo izvreno i da se na osnovu togaizriu krivine sankcije za poinjeni delikt.CILJ KRIVINOG PROCESNOG PRAVAje da sena propisan nain utvrdi postojanje krivinog dela i odgovornosti izvrioca, odnosno da seizrekne odgovarajua krivina sankcija. Veza izmeu kriminologije i

krivino procesnog pravaodnosi se na tretman uinilaca k. dela u postupku utvrivanja odgovornosti i izricanja sankcija. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naune discipline koje su uzajamno povezane.OSNOVNICILJ KRIMINALISTIKE JEprouavanje naunih metoda na utvrivanju materijalnih injenica,odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivinim delom i uiniocem. Najtenji odnos izmeu ovedve naune discipline postoji kod prouavanja linosti delikvenata, kod kojih su metodi veomaslini ili identini.KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETAu najoptijem smislu moe se definisati kao ukupnost svih oblika drutvene reakcije na kriminalitet. Da biopstala kao nauna disciplina mora se oslanjati na krivino pravo i kriminologiju. Rezultatkriminolokih ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalnepolitike. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJAje nauka o nainu i efikasnosti sistema izvravanja kazni i drugih sankcija, saaspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju linosti izvrilaca k. dela i suzbijanja kriminaliteta.Osnovna pitanja i podruja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova;klasifikacija i razvrstavanje osuenika; nain i uslovi izdravanja kazni. Posebno znaajna jepenoloka disciplinaANDRAGOGIJAkoja se bavi pitanjima usavravanja metoda, oblika isredstava vaspitanja, obrazovanja i prevaspitanja osuenih lica.VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKEkoja se bavi izuavanjem rtava k. dela iodnosa rtve i izvrioca. Ona se prvenstveno bavi linou rtve k. dela, njene bio-psiholokekarakteristike i socijalnog obeleja.SOCIJALNA PATOLOGIJAje mlada nauna disciplina iji je predmet izuavanja sloen iodnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane ovekove normalnosti i zdravlja. Unajirem smislu to su problemi koji se odnose na psiholoke karakteristike i biolokedeterminante linih i drutvenih poremeaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. To sukockanje, prostitucija, alkoholizam i dr.PEDAGOGIJAu najirem smislu je nauka o vaspitanju. Ona se bavi ne samo pozitivnim ve inegativnim uticajem vaspitanja, koje kako se u kriminologiji pokazalo utie na kriminalnoponaanje. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraivanja jako bitni sa aspekta uticajaetiolokih faktora na delikvenciju.PSIHOLOGIJAje nauka koja sistematski prouava psihiki ivot oveka bavei se prvenstvenomentalnim sadrajem i psihikim procesima linosti. Kriminologija koristi znanja psihologijeposebno sa aspekta uticaja linih osobina i njihove povezanosti sa ponaanjem koji uslovljavajudelikvenciju.PSIHOPATOLOGIJAje nauka o mentalnim poremaajem linosti. U kriminologiji zauzimavano mesto u prouavanju odreene kategorije delikvenata zato to meu delikventima postojiodreeni broj onih koji su duevno bolesni i poremeeni.SOCIOLOGIJAkao drutvena nauka prouava strukturu i zakonitiosti drutvenih odnosa iprocesa. Predmet prouavanja sociologije su odreeni tipovi drutvene zajednice, drutvenegrupe, ustanove i organizacije i oblici drutvenog ivota ljudi. Na osnovu sociolokih uenja imetoda razvile su se mnogobrojne socioloke metode u kriminologiji.Pored navedenih naunih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i :filozofiju, statistiku , psihijatriju i dr. 4.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOKE MISLI ANTIKA MISAO Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina, razvila se u samostalnu nauku tek poetkom 19- og veka. Meutim misao o zloinu i zloincu stari su koliko i samo drutvo, poevod misli iz filozofskih sistema starog veka.SOFISTIsu ovaj problem tretirali kroz izuavanjemotiva ljudskog ponaanja uopte jo u 5-om veku p.n.e. Teokrat je smatrao da su u ljudskomponaanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom, za bogaenjem i za au. Svaki odnjih i u odreenoj meri ima i devijantne posledice na ovekovu orijentaciju i ljudsko ponaanje.HIPOKRAT, antiki filozof i lekar prouavajui negativan uticaj emocija na ponaanje oveka,ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u prouavanjuENDOGENIHfaktora delikvencije.Prva znaajna shvatanja u antikoj filozofskoj misli sreu se u raspravama Aristotela i Platonakoja su posveena dravi. Antiki mislilac Platon u svom radu Dravi ukazuje na dve vrstezloina:PSIHOLOKE (UNUTRANJE) I FIZIOLOKE (SPOLJANJE).U fizioloke usloveon ubraja bioloku degeneraciju. Platon zloinca tretira kao izraz bolesne due sa uzrocimapsiholoke i fizioloke prirode. Po Platonu zloinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti,motiva, koristoljublja, iz neznanja, izvitoperenih seksualnih pobuda i psihikog nereda. Takvalinost u fiziolokom smislu je posebne fizike konstrukcije kao izraz bioloke degeneracije. Zaposledicu sve to ima nepopravljive krivce, roene zloince, i za njih je jedini lek smrtnakazna. Smatrao je da svrha krivinih zakona treba da bude vie suzbijanja kriminaliteta negokanjavanje krivca, i da ima vie preventivni nego represivni smisao. Smatrao je da postojepopravljive i nepopravive linosti (recidivisti, povratnici). Zalagao se za odreene merekanjavanja i leenja,zloinaca, kao i za individualne kazne.ARISTOTEL JE SMATRAOda je zloinac osoba koja izvrava delo jer je pokvaren ili je poduticajem zloinakih sklonosti i navika i da na njegovu konanu odluku nemaju bitog uticajaspoljanji inioci. Zloinci su po njemu bili neprijatelji drutva, a drutvo je bilo duno da ih leiili da ih se oslobodi. Mada je verovao da na zloince ne utiu nikakvi spoljni elementi vannjihove linosti, priznavao je da uzroci kriminogenog ponaanja mogu biti u nekim uslovimadrutvenog ivota kao na primer slabost dravne organizacije, siromatvo, problemi

ufunkcionisanju pravosua. Smatrao je da u kaznenoj politici radi spreavanja kriminaliteta trebavoditi takvu politiku u kojoj e potencijalni zloinac videti oigledno vie tete nego koristi usopstvenim postupcima. Spreavanje zloinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama vei u leenju ljudi od egoizma. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa e sami shvatiti taj odnos iodustati od namere koju su imali. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvriti smrtnu kaznu. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa drutvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaan kaogreh protiv bojih zapovesti i poretka boanskog reda, a sama kazna je morala biti kao bojapravda. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim biem na koje utiu spoljni faktori,ve biem u koje je usaen zao duh. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili suAUGUSTIN ITOMA AKVINSKI.Augustin je kasnije nazvan Sveti, bio je filozof poreklom iz Afrike dananji Alir, u svom delu O bojoj dravi zastupao je stav da kazna predstavljaotkupljivanje za izvreno delo, a svrha kanjavanja je izazivanje kajanja kod izvrioca. Njegovozalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanou zato to je smatrao da seizvrenjem smrtne kazne neopravdano uskrauju muke zloinaca i da su time lieni prilike da sekroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvreenim boanstvom. Prema njegovom miljenjuzloincem dominira zao duh, a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako to e isterati avola izgrenika.Toma Akvinski je bio osoba plemikog porekla, predava teologije u Napulju. U svojim delimaZbornik teologije i Zbornik protiv neznaboca pored apsolutne pravde, u vidu kazne za najteedelikte povrede boanskog reda, istie i relativnu pravdu koja titi od drugih dela kojaugroavaju ljudsko drutvo, i kojom se uspostavlja drutveni red. U objanjavanju grenogponaanja oveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize, ili pretpostavka daje u pitanju sukob savesti kao dela ovekove due koja je usmerena ka razumskom ponaanju inagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fizioloke i instiktivne potrebe. HUMANISTIKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog drutva i predstavlja raskid sasrednjovekovnim mistinim shvatanjima o krivinom delu kao povredi boanskog reda i kazniiji je jedini cilj ispatanje i pomirenje sa bogom. U ovom periodu sazreva saznanje okriminalitetu kao drutvenoj pojavi koje je uslovljeno drutvenim odnosima i ureenjem, ime serazbija mit o zloincu kao zloduhu. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naunoshvatanje socijalne uslovljenosti u ponaanju ljudi.Renesansni pisci meu kojima se posebno isticao Makijaveli istiu da je zlo uroena pojava i daje vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistiki orijentisana.Arapski istoriar IBN HALDUNje tvrdio da vei uticaj na oveka imaju obiaji i navike odsame prirode oveka i njegovog temperamenta. Engleski naunik TOMAS MOR isticao jedrutveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublaavanje sistema kanjavanja. On je isticao daje koren zloina u samom drutvu i nainu ivota vladajue klase i da samim tim treba menjatiodreene drutvene uslove ivota.Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventnepredispozicije preteno izraz unutranjih faktora. Radikalni raskid sa srednjovekovnim. shvatanjima izvrili suHUGO GROCIJUS, TOMAS HOBS I DON LOK . Francuski pravnik MONTESKIJEu svom delu Duh zakona izneo je teze o uslovljenosti drutvenih pojava,karaktera oveka i mentaliteta naroda, pa i kriminaliteta. Zastupao je miljenje da krivini zakoniukoliko ele da budu efikasni moraju biti prilagoeni vremenu, tradiciji, kulturi i drutvenimprilikama sredine. vajcarac an ak Ruso u svom delu Drutveni ugovor smatra da je ovek,po svojoj prirodi savreno bie, ali da se kvari pod uticajem drutva kada ono zapadne uekonomsko i politiko ropstvo. Francuski filozof HOLBAHu svom delu Sistem prirode izneoje stanovite da drutvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja, mora biti punoporonih i lakomislenih graana, robova, rasipnika, fanatika i razvratnika. Smatrao je da jeljudsko ponaanje posledica uslova u kojima ovek ivi, a ne njihove uroenosti. 5.KLASINA KOLA Klasina kola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmiljanje o kriminalitetu. Ovajkriminoloki pravac nastao je krajem 18-og i poetkom 19-og veka. kola je nastala poduticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i iroka diskrecionaovlaenja vlasti u tom periodu u Evropi. Prema osnovnim shvatanjima kole, sloboda oveka jenajvea drutvena vrednost, a zloin je povreda etikog reda i izraz slobodne volje oveka, a neuticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. Predstavnike klasine kole nijeinteresovala linost zloinca ve funkcija zakona i legalni krivinopravni procesi. Linostdelikventa nije bila predmet nauke ve krivino delo i kazna. Krivica je proizilazila iz moralneodgovornosti, a kanjavanje je za svrhu imalo odmazdu, ispatanje i ponovno uspostavljanjepravnog i etikog reda.ZNAAJAN DOPRINOS KLASINE KOLE INI: uvoenje principa zakonitosti i jednakosti u krivinom pravu; uvoenje principa individualizacije kazne; ukidanje inkvizitorskog postupka;

ograniavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni- igosanje, sakaenje i slino .NAJVEA SLABOST KLASINE KOLEbilo je to to je zanemarivala drutvenu uslovljenostdelikvencije, pa je sve probleme kriminaliteta svodila na isto pravne formulacije. Upravo zbogiskljuivo formalne logike imala je ograniavajui uticaj na kriminoloku nauku. KLASINOJ KOLI PRIPADAJU I ZNAAJNE ZASLUGEza ukidanje inkvizitorskogpostupka, ograniavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvoenjapravnih principa.PREDSTAVNICI KLASINE KOLE SU: italijanski pravnik EZARE BAKARIJA, nemaki teoretiar ANSELM FOJERBAH,engleski filozof DEREMI BENTAM . Italijanski pravnik erzare Bekarija je zaetnik klasine kole. Svojim delom O zloinu ikaznama znaajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivini zakonik Francuske iz 1791god; Napolenov krivini zakonik iz 1813 god; Bavarski krivini zakonik iz 1813, kao i Krivinezakonike Srbije i Crne Gore. Prema ezaru zloin je pre svega izraz loih zakona, a ne posledicavladanja loih ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi.Nemaki pravni teoretiar Anselm Fojerbah u svojim delima Revizija osnovnih postavki ipojmova pozitivnog kaznenog prava i Udbenik celokupnog nemakog kaznenog prava, poredosnovnih definisao je teorijuGENERALNE PREVENCIJEsa tezom da je svrha kanjavanjaspreavanje potencijalnih kriminalaca da ne ine prestupe.Engleski filozof i pravnik Deremi Bentam u svom delu Uvod u principe morala i pravaisticao je da oveka u devijantnom ponaanju vode tenje za isticanjem. Zakon treba da uredisreu za sve, a kazna mora biti pravedna. Ona e to biti ukoliko spreava nezakonita dela. 6.ANTROPOLOKA KOLA Antropoloka kola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizmaklasine kole. Teorijskim korenom antropoloke kole smatra se delo Poreklo vrste arlsaDarvina. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminoloka pravcaANTROPOLOKI IPOZITIVISTIKI.Antropoloku kolu zasnovao jeCEZARE LOMBROZO, sa tezom da delikvente karakteriuodreena tipina konstituciona obeleja degenerativnih karakteristika tela, posebno lobanje i lica.PremaLOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJIrazlikuju se kriminalni tipovi:ROENI ZLOINCI sa brojnim anomalijama anatomske, bioloke i psiholoke prirode (neosetljivi i bez oseanjasamilosti to ih ini predisponiranim za kriminalno ponaanje);DUEVNO BOLESNIIZVRIOCI KRIVINOG DELAkoji se dele na moralne ludake (zakrljalih moralnih ula),duevne bolesnike i matodoide (poluludaci);ZLOINCI IZ STRASTIneuravnoteene ipreosetljive osobe koje afektivno deluju i vre krivina dela u nastupu ljubomore, mrnje igneva;SLUAJNI ZLOINCIbez uroenih sklonosti, ali koji pod uticajem spoljnih faktoraine manja ili nehatna krivina dela iDUEVNO BOLESNI ZLOINCInervno neuravnoteenalica sa uroenim dispozicijama za vrenje krivinih dela preteno imovinskog karaktera. Uprvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata poineroeni kriminalci, ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveona 35%-40%. Pored fizikog izgleda pripisivao im je i odreena moralna svojstva, izvlaei to iz injenice da se ee tetoviraju od nedelinkventnih linosti, da za razliku od ostalih ispoljavajuveu neosetljivost na bol. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja naslee oddalekih predaka. Verujui u teoriju roenog zloinca za njeno dokazivanje prouavao je nastotine izvrioca krivinih dela osuenika.Lombrozo je koristei se statistikim metodama i metodama merenja, u svom delu dao detaljnusliku tzv.ZLOINASTOG TIPA.Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika, jednuvrstu fizike i moralne nakaze. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije roenog zloinca kaolekar izvrio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907ivih prestupnika, ukazujui na njihove anatomske, fizioloke i psihike anomalije. Lombrozovzloinaki tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristiketela: nenormalno velika ili mala glava; asimetrija lica; mali i zdepast rast; dugake i klempaveui; slinost sa ipanzom; udan izgled; udubljene i kose oi; malo i zakoeno elo; velika vilica ijagodine kosti; kriv, prast i spljoten nos kod lopova, odnosno iljat kod ubica; usne mesnate ioteene; brazde na obrazima kakve imaju neke ivotinje; kratka ili dugaka brada kao kodmajmuna; defekti grudnog koa; inverzije genitalnih organa; predugake ruke i vei broj prstiju.U FUNKCIONALNO FIZIOLOKE NENORMALNOSTIubrajao je: neosetljivost na bol,daltonizam, oslabljeno ulo pipanja i sl. Lombrozo je doao do zakljuka da kriminalci imajuprimitivni tip modane strukture, a samim tim i ponaanja. Ova saznanja su se nazivalaATAVISTIKA.Pod uticajem mnogobrojnih kritiara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskihkarakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore, ali kao sporedne sekundarne faktore.Lombrozova teorija je vremenom gubila na znaaju. Tome je posebno doprineo engleski lekar ARS GORINGkoji je proveravajui Lombrozovu tezu uporeivao hiljade osuenika i vojnikejedne britanske vojne jedinice. Gording je nakon prouavanja doao je do zakljuka da izmeuove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. Rezultate ovog istraivanja objavio je usvojoj knjizi Engleski osuenik. Goring je dokazao da atavizam nema naunu podlogu ipodaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki

Lombrozovu ideju o roenom zloincu.Savremena shvatanja odbacuju antropoloku kolu i njene postupke kao nenaune i jednostrane.Meutim njen znaaj je u tome to je prva ukazala na vanost izuavanja izvrioca krivinogdela, a ne samo delikta kao normativne kategorije. 7. ITALIJANSKA POZITIVISTIKA KOLA Posle klasine i antropoloke kole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologijikoji je bio orijentisan ka izuavanju pozitivnih injenica vezanih za izvrioca krivinih dela,poznat u teoriji kaoITALIJANSKA POZITIVISTIKA KOLA. Za razliku od klasine kolepozitivisti se okreu prouavanju sveta oko sebe, tumaei ljudsko ponaanje determinancijama biolokih, psiholokih i socijalnih faktora. Predstavnici ove kole suENRIKO FERI I RAFAELEGAROFALDOkoji su bili Lombrozovi uenici.ENRIKO FERIu svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao to su:porodica, kola, vaspitanje, uslovi ivota i rada. Zatim polazi i od dravnih oblikainstitucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. Ponjemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim, odnosno fizikim faktorima, kao i uporodinim, drutvenim i ekonomskim uslovima. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi uprouavanju linosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. Feri je kriminalce delio na trigrupe: one kod kojih dominiraju unutranji faktori(anomalije organske i fizike konstrukcije) ione kod kojih preovlauju socijalni faktori. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorijakriminalaca-krivaca:DUEVNO BOLESNIkrivci gde spadaju duevno obolela lica,poremeena i psihopatoloka lica;ROENI KRIVCIkod kojih je neizbena kriminalna sklonostposledica naslednih osobina koje su formirane generacijama; KRIVCI IZ NAVIKE, kao podvrstaroenih krivaca koji su rano poeli sa kriminalom i pod uticajem prilika, posebno nekanjavanja,ostali hronini kriminalci;KRIVCI IZ STRASTIsangvinine, nervozne i osetljive osobe kojeine zloin pod uticajem jakih emocija;SLUAJNI KRIVCI, lakomislene i moralno neosetljiveosobe.RAFAELE GAROFALOje drugi predstavnik pozitivistike kole. On je bio italijanski sudija ikriviar tog vremena. U svom delu Kriminologija ustanovio je etiri tipa prestupnika:TIPINE ZLOINCE; PLAHOVITE PRESTUPNIKE, UBICE- izvrioci k.dela sa pogrenimpredstavama o asti i nunosti osvete sa tradicionalnim predrasudama;NASILNIKE,PRESTUPNIKEliene samilosti i kradljivce liene oseanja estitosti;POHOTLJIVCEprestupnike sa niskom energijom moralne energije. Od svih kategorija najvanijom je smatraotipine zloince ili ubice sa predumiljajem. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnihoseanja, jer ubijaju iz sebinih pobuda, tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivikriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate.Pozitivisti su naili na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji,krivinom miljenju i praksi. 8.SOCIOLOKA KOLA Socioloka kola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge drutvene inioce determinacijeoveka. Postoji nekoliko varijanti socioloke kole:FRANCUSKA KOLA; IKAKAKOLA; AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA KOLA; NEMAKA SOCIOLOKA KOLA.FRANCUSKA KOLA ILI TZV. LIONSKA KOLA, iji je glavni predstavnik GABRIELTARDEuvodi tezu kolektivne krivice, odnosno smatra da drutvo stvara i priprema zloine i dashodno tome za njih ima i odgovornost. Francuska kola se zalagala za istorijsku i retrospektivnudimenziju izuavanja kriminaliteta, smatrajui da je na drugaiji nain nemogue saznati celinu isutinu problema pojava kriminaliteta u drutvu. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu i jedan je od Lombrozovih uenika, vremenom je odbacio teoriju o roenom zloincu,smatrajui da pored fizikih i psihikih predispozicija i socijalna sredina oblikuje linost, pa injegovo delikventno ponaanje.ADOL PRINS, profesor k. prava iz Brisela i jedan od osnivaaovog pravca, smatrao je da je kriminalitet proizvod samog oveanstva kao takvog. Znaaj ovekole je u tome to je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihike procese, na individualno igrupno ponaanje ljudi.IKAKA KOLAu svom prouavanju polazi od stanovita da su ljudska zajednica i sredinaglavni faktori uticaja na ljudsko ponaanje. Predstavnici ikake kole polaze od shvatanja da jekriminalitet: produkt socijalnog okruenja, posledica naina ivota u velikim gradovima,posledica nedostataka i sloma drutvene kontrole nad uim grupama migranata, sirotinje imaloletnika. Socijalnu sliku ikaga 20-ih godina karakteriu: velike migracione populacije-posebno crnake iz ruralnih u urbana podruja, poveanje gradskog stanovnitva u vrlo kratkomperiodu. Rat, velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera.Predstavnici ove kole suTOMAS I ZNANIECKI.AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA KOLAnastala je na temelju teorijskih shvatanjaprofesora krivinog prava iz Bea i oca kriminologijeHANSA GROSA.Znaaj Grosovihradova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos, izvrenja i suzbijanja delikata, kao reakcijedrutva, shvaeni kao jedinstvo u celini problema. ; u sredite tog odnosa postavljen je ovek,kao psihika individua, a ne zloinac; takav odnos delova i celine problema moraju morajuzajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija, krivino pravo i penologija.NEMAKA SOCIOLOKA KOLAdovela je do pribliavanja i integracije stavova klasinekole i italijanskog pozitivizma radi reavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivinompravu. Ova kola polazi od stanovita da je suzbijanje i spreavanje kriminaliteta mogue samoutvrivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe:INDIVIDUALNA SVOJSTVADELIKVENATA(nasledna i steena) iFIZIKE, DRUTVENE, GEOGRAFSKE IEKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. Uroene sklonosti i naklonosti, prema

ovimshvatanjima, nisu osnovni uzrok zloina, ve drutvene okolnosti koje zajedniki deluju, aliimaju i poseban uticaj. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele senaAKUTNI I FIZIKI. AKUTNI KRIMINALITETse smatra posledicom delovanja spoljnihinilaca, aHRONINIdominantnim uticajem linih svojstava.Iz nemake socioloke kole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumimaLISTA- nemakog profesora krivinog prava. List polazei od dvojne podele kriminalitetakriminalce deli naKRIVCE IZ NAVIKE i SLUAJNE KRIVCE. Krivce iz navike nazivao je ihroninim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji uroenasklonost ili steene dispozicije ka kriminalnom ponaanju. Tu on razlikuje popravljive inepopravljive krivce, a najteim tipom je smatrao profesionalne kriminalce.SLUAJNI KRIVCIsu delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih inilaca i uslova. Oni se po psihofizikim osobinama ne razlikuju od nedelikvenata, ali im je ponaanje uslovljeno jakim uticajima spoljnihuslova i povoda.KOLA DRUTVENE ODBRANEnastala je prvenstveno kao drutveni pokret, nakon IIsvetskog rata. Ona je teila socijalizaciji i humanizaciji krivinog prava. Ideje ovog pokretazaete su u enovi (Italiji) 1945. god. osnivanjem Centra za izuavanje ideja drutvene odbrane.1949 god. Pokret je prerastao u Meunarodno udruenje drutvene odbrane. Rzvojem krivino-pravne i kriminoloke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija naprevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kanjavanja prestupnika. 9. FRENOLOKA TEORIJA Frenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan bioloki pravac i shvatanje u nauci da se naosnovu oblika lobanje mogu odrediti duevne osobine i sposobnosti nekog oveka. Fenoloketeze u kriminologiji pojavile su se poetkom 19-og veka. Predstavnici fenoloke kole su: bekilekar GALi vedski teologLAVATER.Ove teorije istiu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina linosti sa konstitucijom lobanje. Prema ovoj teoriji sutina karakternihosobina oveka je u vezi sa kotanom konstitucijom, oblikom i obimom glave koji se izraava posegmentima. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. Segmentima se odeuju vie inie sklonosti oveka u zavisnosti od oblika glave. Prema fenolokim shvatanjima glava kodkriminalaca je krukastog oblika ima iri vilini deo od eonog dela, dok je kod nedelikvenatarazvijeniji gornji deo glave. Na osnovu tzv. segmenta pristalice fenoloke teorije su smatrale da se sa sigurnou mogu predvideti budua ponaanja osobe. Fenoloka teorija je dugo vremenabila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. Tridesetih godina prolog veka ova teorija jeskoro u potpunosti osporena. Spada u bioloke teorije. 10 .TEORIJA NASLEA Pitanje odnosa naslea i delikvencije je klasino pitanje kriminologije koje potie jo odLombroza. Prema Lombrozu roeni zloinac potie iz degenerisane porodice kod ijih selanova javljaju sluajevi ludila, gluvoe, sifilisa, epilepsije i alkoholozma. U predstavnike oveteorije spada ENRIKO FERI, koji kada govori o roenom kriminalcu, biolokim faktorimapridaje bitan znaaj kod delikvencije smatrajui da u ponaanju linosti postoje naslednesklonosti. Feri to objanjava na praktinom primeru dvojice idiota, vaspitavanih pod istimuslovima, od kojih jedan reaguje na alu ubistvom, a drugi ne. Feri to tumai tako da jedan odnjih koji je ubica, pored idiotije ima i nasleenu zloinaku sklonost, a drugi nema.Od svih oblika naslea(materijalno, duhovno i genetsko, za kriminologiju je najbitnije genetsko,ono koje se ispoljava u biolokim karakteristikama definisanim u hromozomima, genima ideziksiribonukleinskom kiselinom-DNK.Ova istraivanja su sa izvesnim stepenom pouzdanostidokazala genetsko naslee kod sluajeva mentalne retardiranosti, prisustvo hromozomskeaberacije predaka i potomaka (izofrenija i afektivni poremeaji). Na osnovu genetikih uenjaizdiferenciran je tzv.ATAVISTIKI TIP DELIKVENTA. Kriminolozi su u drugoj polovini 19-og veka teoriju naslea priznavali kao validnu, mada je savremenim shvatanjima dosta osporena.Pod uticajem teorija o nasleu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv.EUGENIKAiji je cilj bio spreavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetskedelikventne dispozicije putem sterilizacije. (spreavanje raanja dece).GENETIKA SHVATANJAtumae da je kriminalno ponaanje uroena i nasledna pojava toje dokazano kroz dve vrste studija prouavanjem tzv.KRIMINALNIH PORODICA IBLIZANACA. Genetika je nauka o nasleu i naslednim osobinama koje se prenose genima kojisu relativno postojani kroz generacije potomaka. Blizanci su korieni kao eksperimentalnisubjekti dokaza genetikih svojstava, i to kao primarnih naslednih inilaca ne samokonstitucionalnih i biolokih ve i psihikih osobina linosti. Istraivanja su raena da bi seobjasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. kriminogenih porodica, i za dokaz da je kriminalnaaktivnost jednojajanih blizanaca zbog genetske slinosti u veoj meri podudarna od dvoelijskihblizanaca ili drugih krvnih srodnika. Ova shvatanja su dovela do zakljuka o opravdanostibiolokih teorija kriminaliteta i uvoenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnihdelikvenata. Na taj nain se teorija naslea proveravala kroz tzvADOPTIVNE STUDIJE,posmatranjem ponaanja dece datih na usvajanje, odnosno razlika u uticanju sredine i biolokih inilaca. Iz ovih studija je utvreno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja, ija je biografijakriminalna, takoe delikventne orijentacije i u novoj sredini, onda postoji osnovanost teorije obiolokom kriminalnom nasleu. Istraivanja blizanaca i adoptivne studije o podudarnostibavili su se pitanjem kolika je verovatnoa da e pojedinac (jednojajani blizanac) imati iste ilisline karakteristike (inteligenciju, kriminalno ponaanje) kao

njegov bioloki srodnik. Drugipristup se odnosio na shvatanje da geni, kao element hromozoma, imaju nasledne osobine, imese objanjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine.Teorija socijalnog naslea odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlae.Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo to se odraava na biopsihikirazvoj i ponaanje dece, jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti idispozicije delikventnog ponaanja. 9.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripoloke kole, koja je u poetku potpuno ignorisala drugekriminoloke inioce, kao uzronike kriminaliteta, a uzimala je u obzir samo fiziki izgleddelikventa. Ova teorija je doivela ozbiljne kritike, jer istraivanja nisu pokazala ispravnost tihstavova. Neto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zloinaca:roeni zloinac, duevno bolesni kriminalci, zloinci iz strasti, sluajni zloinci i zloinci iznavike. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata poine roenizloinci, a kasnije je to sveo na 35%-40%. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije idelikvencije kod ena objanjavali su biolokim procesima hormonalnih poremeaja,menopauzom, poremeajima menstrualnog ciklusa i slinim faktorima. Oni su eleli da dokauda ene zbog svojih motorikih karakteristika tee devijacijama, potencirajui posebnoprostituciju. Mada su Lombrozova poetna uenja u celini osporavana, injenica je da su nekeosnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija uenja. Sutina ovih biolokih pristupa svodi sena objanjenje da linost zloinca, pored konstitucionalnih karakteristika, odreuju i psiholokasvojstva.Smatrajui da postoji veza izmeu fizikih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji, austrijskikriminologZELIGje ak tu posebnu naunu disciplinu nazvaoKRIMINALNA BIOLOGIJA. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje:ATIPINE, MEOVITE I ISTE TIPOVEKRIMINALACA.Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger, Eksner i dr.) takoe susmatrali da izmeu fizikog-anatomskog izgleda i moralnih osobina oveka postoji kauzalna(uzrona) veza. Ameriki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta istie da su biolokeinferiornosti primarni uzrok zloina. Po njemu, ovek sklon kriminalitetu je linost nie biolokepripadnosti. Tako su visoki i mravi predisponirani za ubistva i pljake, visoki i teki za prevare ifalsifikate, mali za krae i provale, niski i teki za napade na oveka i seksualne zloine. 9.TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTIukazuju na uroene sklonosti zadelikvenciju i naslee u delikventnoj orijentaciji, to se stie nasleem gena i nasleem posebnog konstitucionalnog tipa. Predstavnici ove teorije NIEFERO, HOTON, LANGRE,negirajuteoriju o roenom zloincu, ali zato smatraju da kod odreenih linosti postoje uroene sklonostika devijantnom ponaanju. 10.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na uenju da postoje poremeaji u jezgru elije hromozomima-aktivne supstance elijskog jezgra, koja sadri gene i nosilac je naslednihosobina, a produkuju drutveno abnormalno ponaanje. Ova teorija nastala je na osnovu rezultataistraivanja sprovedenog na osuenicima i govori o tome da se meu kriminalcima znatno eejavljajuXYYkombinacija hromozoma nego u normalnoj populacijiXY.Tako se razvila hipoteza da je viak hromozomaYu vezi sa kriminalnim ponaanjem, posebno nasilnim.JAKOBSje 1965 god. sugerisao da mukarci saXYYsindronom imaju vei stepen agresivnosti nego normalni mukarciXY.Prema ovoj teoriji veliki viak hromozomaYstvara poseban konstitucionalni tip linosti sklonih kriminalitetu.OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU:jedan od hiljadu mukaraca je tiphromozomske aberacijeXYY;mukaracXYYje vie predisponiran kriminalnom ponaanju ili bolnici za mentalno oteene osobe nego mukaracXY;mukaracXYYje manje inteligentan nego mukaracXYi poto je vieXYYmukaraca u zatvoru nego to ih je na slobodi, taj hromozomski poremeaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba.PINATELje u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija ak 50-60 putavea kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. Teorija o hromozomskom ubici oivelaje Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminolokih strunjaka. Ove tezeposebno su bile izraene nakon otkria vika hromozoma kod tekih i viestrukih ubica DanijelaIgona u Parizu i Riarda Speka-udovita iz ikaga koji je ubio osam mladih bolniarki. 10. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid biolokih pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da jeRASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIIH I NIIH RASA UROENO INASLEDNO.Ovaj teorijski pravac delikventno ponaanje vezuje preteno za odreenu rasnupripadnost. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporita kod autora koji nastoje dastatistikim podacima, poreenjem kriminaliteta belih, utih crnih i ostalih dokau rasnikarakter obojenih. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza, Niofera, a posebno Garofala.U ovim pristupima polazilo se od teze da je zloin pojava u ivotu naroda. Ova teorija krozistoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja, a njeni sledbenici pokuavali su da dokau da jeovaj narod rasno predisponiran za dela falsifikovanja isprava, korupciju, lano bankarstvo i sl.Takva orijentacija je posebno bila izraena u vreme faizma u Nemakoj i antisemitskih pokretau Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. godZNAAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJAbioloke teorije su od poetnih iskljuivihstavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja, one su teko izdrale kritike osvrtemada se njihov doprinos nauci ne moe sasvim odbaciti. Lombrozova teorija o uroenomzloincu se nije odrala ali je meu prvima postavila pitanje linosti delikventa i njegovihunutranjih svojstava koja ga ine svesnim ili nesvesnim,

odgovornim, manje odgovornim ilineodgovornim za postupke.SAVREMENA KRIMINOLOKA MISAOtvrdi da bioloki faktori mogu initi nekepredispozicije, ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. Uticaj injenica bioloke prirode nemogu se negirati, ali ni prenaglaavati bez uticaja veze socijalnih i psiholokih uslova.Empirijska istraivanja na zatvorenicima i njihova poreenja sa studentima i vojnicima pokazalasu da su degenerativne razlike meu njima neznatne. Utisak da su mentalno retardirana lica viedelikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnogponaanja.UTICAJ NASLEA I RASNIH OSOBINAsu se takoe pokazala apsurdnim i vie ukazuju nasocio-ekonomske uslove ivota pojedinaca, etnikih grupa i rasa nego na njihovu biolokupredispoziciju. HROMOZOMSKE ABERACIJEteze da u zatvorima ima vieXYYmukaraca u poreenju sa XYmukarcima kroz novija istraivanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih.Vei procenatXYYmukaraca u zatvorima i posebnim bolnicama vie je rezultat nekih njihovihdrugih osobina kao na primer niske inteligencije, to je zapravo posledica socijalne reakcije kojuoni tim osobinama izazivaju. . 11. PSIHOANALITIKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIKA SHVATANJAza polaznu osnovu imaju objanjenja devijantnostipsihikim stanjem linosti u sferi nesvesnog, odnosno podsvesnog, pre svega potisnute seksualnesile i impulsa. Ova shvatanja polaze od teze da sve to se odvija u ivotu i snovima oveka,nastaje iz podsvesti, odnosno posledica je dogaaja u ranom detinjstvu. Na osnovamapsihoanalitikih shvatanja razvijen je poseban pravacKRIMINALNE PSIHOLOGIJE. ETOREPATINIpsihoanalizu tretira kao nauku o podsvesti. Ovakvo stanje naziva se i pomraenasvest. Prema psihoanalitiarima delikt je proizvod, odnosno posledica potisnute elje upodsvesti. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i elje i tu proizvode unutranje sukobe.Prema psihoanalitiarima nema nehatnog delikta, nema nita sluajnog i nenamernog, ve jenamera potisnuta u podsvesti.Na ovim podstavkama izgraeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija, gdese faktori kriminaliteta tumae poremeajima odnosa funkcionalnih komponenti ovekovogivota:IDA, EGA i SUPEREGA.IDpredstavlja nesvesni deo psihike strukture i ini deo nagonskog bia linosti. Njegovapsihika energija ili ono toFROJDnaziva libidom, tei za uivanjem i zadovoljavanjemprvenstveno biolokih potreba i motiva.EGOrazum, svest, je najaktivniji deo strukture linostikoji se odraava kao miljenje, percepcija, govor, uenje, memorija, rasuivanje, motorika,akcija i vreme.SUPEREGOsavest je deo psihikih funkcija koje se odnose na moralnezahteve, norme drutva i socijalne motive. Superego je kljuna komponenta psihike strukture za razumevanje moralnog ponaanja i regulie ponaanje linosti da ne izvri ili ne planirak.delo, a ukoliko to ipak uradi strogo ga kanjava prekorima sredine i oseajem krivice.ID, EGOi SUPEREGOnisu strogo odeljeni jedan od drugog, oni sxu u dinamikom odnosu.TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE:Neki psihoanalitiari ALEKSANDER I STAUB, razlikuju: ZAMILJENI-IMAGINARNI KRIMINALITETkoji se ispoljava u vidu pretnji iEFEKTIVNIKRIMINALITETkoji moe bitiHRONINI I AKCIDENTNI. Hronini kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuraunljiva lica-imbecili, duevno bolesni,narkomani; normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom telesno i mentalno su zdravi, alisu sa moralnim shvatanjima u sukobu sa drutvenim shvatanjima; nerazvijenih, zaostalihkriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici.AKCIDENTNIKRIMINALITETpodrazumeva dela koja su izvrena nehatno, u afektu ili u legitimnojsamoodbrani. Psihoanalitiar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objanjenjupojave devijantnosti pridaje poseban znaaj kompleksu inferiornosti, aJUNGEdipovomkompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih oseanja koje svako dete osea prema roditeljima.PremaADLERUovek je neispisani list papira , a ta e biti u budunosti odreuje musudbina.KOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJEdelikventnost pripisuje kompleksimaINFERIORNOSTI-manje vrednosti, od kojih pate odreene linosti, a razvija se na baziorganskih slabosti. 12.TEORIJA INTELIGENCIJE U psiholokim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihikimsvojstvima niske inteligencije, maloumnosti. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnostinteligencije dovodi do neshvatanja znaaja drutvenih normi od strane linosti, a samim tim iodsustva odgovornosti za njihovo potovanje i pridravanje. Istraivanja koja su se u poetkubavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. pedigre studijama. Pomou njihsu se vrila genitika izuavanja porodinog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnovau porodinom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. Druga varijanta oveteorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom, a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije.Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju netozajedniko, ali to ne znai da je niska inteligencija uzrok kriminala, bez obzira na to to mnogestudije na osuenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosene inteligencijenedelikventne populacije. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeuje neku vrstuzatite od upadanja u kriiminal za osobe koje su inae pod rizikom na primer roditeljikriminalaci. 13. TEORIJA NEPRILAGOENOSTI

Neka psiholoka shvatanja delikventno ponaanje tumae faktorima nemogunostiprilagoavanja linosti u realnim socijalnim uslovima, raskorakom izmeu ciljeva pojedinaca iinteresa zajednice. Neprilagoenost kao uzrok devijantnosti tumai se na razliite naine.PEJDsmatra da uzroke kriminaliteta treba traiti u prilagoavanju individue na njenu okolinu.FROJDsmatra da se kriminal javlja upravo zbog toga to pojedinci kod kojih postoje instiktivnekriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode drutvu, jer im nedostaje vaspitanje za to.Frojd polazi od pretpostavke da svaki ovek ima kriminogene dispozicije, a one dolaze doizraaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode drutvenim normama. 12. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poputDOLARDAkriminalne dispozicije oveka objanjavaju posledicamatrajnog delovanja frustracionih inilaca na linost u njegovom razvoju.DOLARDi saradnici su1939. god. ovom teorijom objanjavali devijantno ponaanje i ljudsku agresivnost, smatraju dausled frustracija kod linosti dolazi do razoarenja, emocionalnih promena i poremeaja upsihikim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama.HELIsmatra da je uzrok kriminalnog ponaanja oveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazidetinjstva. Predstavnici ovih teorija smatraju da se tei oblici devijantnosti-delikvencija mogudovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja, niskim pragom frustracione tolerancije.Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status,regionalni raspored; ili linih svojstava invaliditet, obrazovanje, fiziki izgled i slino. 13. BIHEVIORISTIKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumae kao steeni, naueni oblik ponanja, a kao osnovni uzronik ljudske destrukcije uzimaju drutvene faktore. Delikventno ponaanje objanjava se uzrocimasteenih navika ponaanja krozUENJE PO MODELU. Posmatrajui delikventno ponaanjemodela linost moe takvo ponaanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano.Biheviorizam sve vrste ponaanja izvodi iz uenja, pa i emocionalna stanja, sa orijentacijom daje svako ponaanje mogue menjati vaspitanjem. Ovaj pravac se u literaturi jo naziva iTEORIJOM SOCIJALNOG UENJApo kome je delikventno ponaanje uzrokovano kao isvako drugo posredstvom tzv. modelovanja tj.OPSERVACIONOG UENJA.Prema ovoj teorijisvako ponaanje ukljuujui i kriminalno, je naueno. Prema njima, uenje se stie na vienaina, kroz porodicu, preko medija, ueem u subkulturnim grupama i sl. Biheviorizam je upsihologiji zasnovao Votson, on je prouavao psihike procese na osnovu objektivnog ponaanjaljudi. 15. TEORIJA ANOMIJE (socioloka teorija)-drutvo u kome se ne zna ta ko radi TEORIJA ANATOMIJEfrancuski sociologDIRKEMuveo je koncept anatomije u svojoj knjizi Podela rada u drutvu 1893. ime je objanjavao neregularno stanje do kojeg dolazi upojedinim drutvima. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu Samoubistvo1897.god. smatrajui anatomiju moralnom neregularnim stanjem. Stanje anatomije je takvostanje po kome su norme oekivanog ponaanja odsutne, nedefinisane ili nejasno formulisane,stanje odsustva normi. Poremeaj socijalnih normi ini norme nepotovanim, pojedinac nije ustanju da nae svoje mesto u drutvu, jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaa. Todovodi do stanja nezadovoljstva, konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. On je ustanovio da suodreeni drutveni periodi doveli do veeg stepena anatomije i viih stopa kriminala,samoubistva i devijantnosti. Prema Dirkemovim stavovimaANOMIJAje stanje nedostatka jasnih i primenjivih drutvenih normi ili sudara normi. U novije vreme ovo stanje anomije jekarakteristino za zemlje tranzicije. Dirkem veruje da se u takvim drutvima gubi sila drutvenekontrole, jaa individualizam, razvijaju pojave bezobzirnosti, pohlepe, haosa i nereda. Drutvenostanje dezorganizovanosti, nesigurnosti, usamljenosti i izolacija, posebno u velikim gradovima,dovode do pojave bezakonja i drutvenog neprilagoavanja. Dirkem je meu prvima daodefiniciju kriminologije kao nauke koja izuava kanjiva dela. Prema njegovom miljenjukriminalitet je normalna drutvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. Njegove teze nisumnogi razumeli,a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava, da ne postoji drutvo bezkriminala i da je kriminal odraz drutvenog drutvenog stanja, organizacija, kulture, a kriminalcisu profesija koju ne diktira njihova savest, ve odnosi u drutvu. Prema njemu zloin je nuan inema drutva koje se ne suoava sa ovom pojavom. On takoe smatra da svako drutvovremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije, to neki nazivajuTEORIJOMDEZORGANIZACIJE.Drugi znaajan predstavnik ove teorije jeMERTONkoji anomijom smatra odsustvanormativnosti ili pridravanja normi u drutvu ili drutvenoj grupi, zbog ega se pojedinci ilidrutvene grupe svojim stavovima i ponaanjem nameu drutvu ili grupi. Odreeni tipdrutvene strukture utie na pojedine linosti da odstupe od ustaljenih drutvenih normi idevijantno se ponaaju. Po Mertonovom miljenju, drutvo je definisalo puteve i mehanizme dase ostvare drutveno potrebni ciljevi posredstvom rada, kolovanja i slino, ali ono nije moglosvima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. Upravo zbog toga se pojavljuju razninelegitimni putevi njihovog ostvarenja.MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKAINDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJEa to su: individualne i grupne reakcije-socijalneadaptacije, u odnosu na sredstva i ciljeve:KOMFORIZAM prihvatanje kulture iinstitucionalnih vrednosti;RITUALIZAM prihvata vrednosti odbijajui mogunost da e seone ikada dostii;INOVACIJA prihvatanje kulturnih vrednosti, ali zbog ekonomskenejednakosti podstrekava siromane slojeve da koriste nelegalne metode, a bogate, da se

koristekorupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika);PODVLAENJEznai odbacivanjevrednosti i mogunosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlaenja obino u alkoholizami narkomaniju;POBUNAje podreena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. 16. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su drutveni odnosi, odnosi interakcijedevijantnih i nedevijantnih drutvenih grupa, u kojima odreene drutvene grupe odstupaju odnormalnih pravila i obrazaca ponaanja i tee delikventnom ponaanju. Prema pristalicama oveteorije drutvo se deli naKONFORMISTEkoja je kontrolna drutvena grupa iDEVIJANTE prema kojima je usmerena drutvena reakcija preventiva i sankcije. Ova teorija ima i drugipristup ali se on bitno ne razlikuje i to jeTEORIJA ETIKECIJEpo kojoj svako delikventnoponaanje ne mora imati grupni karakter, pri emu se delikvencija svodi na evidentiranjedevijanataetiketiranje. Etikecija je prema tome oznaka drutvene reakcije na kriminalnu radnju,to je neto to prati izvrioca delikta.DEVIJANT PO OVOJ TEORIJIje onaj kome je ova oznaka uspeno dodeljena. Drutvena reakcija na odreeno ponaanje predstavlja etiketu u vidupojma: lopov, narkoman, nasilnik, prostitutka i slino. Predstavnici ove teorije su:LEMERT IBEKER.Spada u socijalne teorije. 17.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija drutvenih spona kako je nazivaoHIRIza zadatak ima daobjasni zato se ljudi podrutveno ponaaju, a ne devijantno.HIRIje 1969. god. ustanovio etiridrutvene spone unapreenja socijalizacije oveka:VEZA-POVEZANOST; OBAVEZA-PREDANOST; UKLJUENOST UESTVOVANJE I VEROVANJE. Po njemu to su ovespone vre, manje su mogunosti delikventnog ponaanja. Svaki ovek je podloandrutvenom i antidrutvenom ponaanju, a kakvo e ono biti zavisi od drutve kontrole reda izakona, a ne od moralne norme. Prva uporina taka socijalizacije kodHIRIJA je VEZA IPOVEZANOST, odnosno odanost, koja je posebno izraena prema porodici i koli. Odanouprema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. Slaba veza uenika i kole podstiedelikvenciju, a bliska veza sa kolom, profesorom i drugovima deluje u pozitvivnomnedelikventnom ponaanju. Druga spona jeOBAVEZApredanost, a odnosi se na vreme,energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje linost vezuju moralnimvrednostima drutva. Trei oblik socijalnih veza jeUKLJUENOST- uestvovanje, to oznaavazaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice, zbog ega se ostavlja malo vremena zaponaanje koje se smatra devijantnim. Poslednjom takom ili socijalnom vezomHIRIsmatraVERUu potovanje zakona, ljudi i institucija koje ih primenjuju. Krajem 60 tih godina prologveka ameriki sociologREKLESje na slinim principima pokuao da objasni svojom teorijomsuzdravanja kako delikvenciju tako i normalno ponaanje. Drutveni procesi podstiu jedinku ilije odvraaju od delikventnog ponaanja. Spoljnim normativnim zabranama drutvo kontrolielanove zajednice. Efekti spoljnog suzdravanja su vei ukoliko je drutvo postavilo razumnelimite ponaanja i odgovornosti, kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. Unutranjakomponenta suzdravanja podrazumeva jak ego, razvijenu svest, visok stepen odgovornosti ivisok prag frustracione tolerancije. 16.FUNKCIONALIZAM Funkcionalistiki pristup za polaznu opsnovu ima da je drutvo skladna organska celina njegovihdelova, pri emu je zajedniki interes izraen u zajednikom sistemu vrednosti. Devijantnost pofunkcionalizmu je rezultat uticaja neuspene socijalizacije. Ova teorija polazi od toga da udrutvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omoguavaju skladan razvoj.Poremeaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patolokih pojava kao i dokriminaliteta. 19.. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije.TARDEodbacujeantropoloka shvatanja o roenom zloincu , ukazuje na drutveni karakter delikvencije,zasnivajui svoja stanovita na osnovi imitacije. Delikvencija je oblik nauenog ponaanja kojase stie i ui u saradnji sa drugima. Prema njemu ovek ubija ili ne ubija zbog toga to imitiradruge. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira, zakon imitacije superiornih izakon ubacivanja. Smatrao je da su izvrioci k. dela osobe koje ue zanat kao i svaki drugiimitirajui uzore jo od rane mladosti. 18.TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzronost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa irazvio je ameriki sociologSADERLAND.Prema njegovom miljenju, delikventno ponaankjeuzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa, ono se stie po modelu kriminalnihmotivacija, uenjem i druenjem sa delikventima. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnihprincipa: kriminalno ponaanje se ui; kriminalno ponaanje se ui u interakciji (socijalnookruenje) sa drugim osobama u procesu komunikacije; primarni deo kriminalnog uenjanastaje u grupama prijatelja; u toku uenja kriminalnog ponaanja ue se tehnike izvrenja k.dela. Ovo ponaanje nije nasleeno ono se stie uenjem iz socijalne sredine-interakcije. 19.TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije jeGLASER po kome je osnova devijantnogponaanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima, izmiljenim ili stvarnim.Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju

modeli kriminalne orijentacije. Pojedinac se ukriminalno ponaanje uputa u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmiljenim osobama saije take gledita njegovo kriminalno ponaanje deluje prihvatljivo. 20.KULTUROLOKA TEORIJA Kulturoloke teorije su one u ijoj osnovi etiolokog definisanja problema delikvencije stojekulturni inioci, kao to su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponaanja. TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovita da i devijantnegrupe imaju svoje vrednosti, orijentacije i stavove i da ih dre svesno za pozitivne. Devijantnegrupe preko identifikacije, socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturukoja je primerena vrednostima koje grupa afirmie sa hijerarhijskim ustrojstvom , neformalnimpravilima koja obavezuju lanove na odgovarajue specifino ponaanje, diferentno oddrutveno vrednovanog. Ovaj model ponaanja je sa optim, univerzalnim, kulturnim vrednostima, u emu neki teoretiari nalaze osnov za delikventno ponaanje, posebno meuomladinom. Spada u kurtuloku teoriju. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao drutvenu pojavu objanjava proizvodom sukobakultura, kulturnih vrednosti izmeu drutvenih grupa i unutar same grupe. Pri tom podrazumevada grupe mogu biti razliite: nacionalne, socijalne, verske, rasne i slino. Posledice ove vrednostisukoba dele se na:PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti izmeu grupa iSEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. Sukobi izmeu drutvenih grupa razliitihkultura nastaju, najee kao posledica velikih migracija, izmeu starosedelaca i doseljenika, amoe da se ispolji i kao sukob generacija. Zaetnik ove teorije je ameriki sociologSELIN. TEORIJA DRUTVENIH GRUPA Teorija drutvenih grupa objanjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacijakao grupno ponaanje. Prema ovoj teoriji drutveni odnosi se odraavaju kroz grupno ponaanje,koje diferencirano moe biti razliito. U raznim gradacijama grupnog ponaanja specifinomesto imaju devijantne i delikventne grupe. 22. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalneetiologije. Kriminalitet je kao sloena drutvena pojava, determinisan mnogobrojnim iniocima,u literaturi najee definisanim kao kriminogeni faktori.PRVA PODELA KRIMINOGENIHFAKTORA JE NA : UZROKEkoji su najvaniji;USLOVE I POVODE. U najoptijem smislu, POD KRIMINOGENIM FAKTOROMpodrazumevaju se svi oni mnogobrojni inioci koji utiuna bilo koji nain na pojavu kriminaliteta kao drutvene pojave i kao individualnog ina. To jeskup inilaca psiholoke, bioloke i socijalne prirode, koji deluju kao uzroci, uslovi i povodi zakriminalna dela, njihov meusobni odnos i uslovljenost. Problem se javlja kod konkretnijegodreenja inilaca koji ine faktor. Neki ih dele na:OBJEKTIVNE-vezane za delo ili socijalnusituaciju iSUBJEKTIVNEkoje su vezane za linost izvrioca.FERIrazlikuje: ANTROPOLOKE, FIZIKE I DRUTVENE FAKTORE. DUGI PRISTUP UKLASIFIKACIJI FAKTORAje njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja.GRISPINJISMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJAtreba da izuava line i drutvene faktoreodnosno, faktore koji proizilaze iz fenomena drutva-mase; KRIMINALNA ANTROPOLOGIJAizuava kriminalitet kao individualnu pojavu, kao pojedinaan sluaj.TREA PODELAPOLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEMIZVRENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LINOSTI. SADERLAND JE FAKTOREKLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIKE. TARDEje dao do sadanajrasprostranjeniju podelu na:ENDOGENE- UNUTRANJE I EGZOGENE-SPOLJNEFAKTOREi to predstavljaDRUGU PODELU. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci, koji su se preteno bavili ovim problemom, kao to je faktorska teorija. FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIKA-polazi odtoga da je jedan faktor uzronik jedne pojave iPLURALISTIKIkriminalitet je uslovljenfaktorima biolokog, psiholokog i socijalnog karaktera. Ovaj drugi pravac je ire prihvaen ukriminologiji, ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se moe posmatrati samo u sklopu:OPTIH I POSEBNIH; SUBJEKTIVNIH IOBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA.Do kriminalne radnje ne dovodesamo uzroci ve i drugi inioci, uslovi, povodi, motivi.OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: FAKTORI LINOSTIuroeni(bioloki) i steeni (psiholoki)I SOCIJALNI FAKTORI. 23.UZROCI KRIMINALNOG PONAANJA O pitanjima uzronosti kriminalnog ponaanja moemo sresti jo u raspravama Platona iAristotela. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredneuzroke, uslove i povode za kriminalno ponaanje. Definisanjem ovih pojmova bavili su se imeunarodni kriminalni kongresi, od kojih III kongres posebno.PREMA TOJ DEFINICIJIUZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREENA POJAVA NE BIMANIFESTOVALA.PremaHETINGUuzrok je ona sila koja svojim delovanjem odreuje pojavljivanje nove sile, uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi. injenica je danema pojave bez

uzroka, nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih inilaca-uzroka. Bez utvrivanja tih prethodnih inilaca, te veze, kriminalitet se ne moe objasniti.Kriminolozi su preteno saglasni da postoje:OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCIKRIMINALITETAi to su razgranienja veoma jasna. Meutim, prilikom podele naNEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE, veoma se teko uoavaju razlike i nijanse meunjima. Pod faktorima uzronosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnimdovoenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. PremaBERGANUuzrok jestalan i odluujui uslov neke pojave. Problem u kriminologiji je u tome to iz mnotva inilacakoji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok . UZRONOST je ODLUUJUI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza izmeu nekog stanja i posledica. To mogu biti INIOCISOCIJALNOG I LINOG KARAKTERA: materijalno stanje; porodine prilike; krizarazdoblja; pojava alkoholizma i narkomanije; socijalni i kulturni sukobi, kao i faktori vezani zasubjektivna svojstva linosti. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponaanje uticajsocijalnih faktora, najee povezan sa unutranjim svojstvima. Sudei po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnihuzroka: bioloke, psiholoke i socijalne prirode.MILAN MILUTINOVIuzroke deli na :OPTE- koji su zajedniki za kriminalitet u celini iPOSEBNE- karakteristian za pojedine njegove oblike. 24. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponaanja Kriminalni delikt je sloena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. Izmeuta dva elementa postoji itav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima.USLOVI SU INIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU, OBLIKUJU POSLEDICU, ALI NISU UMOGUNOSTI I DA JE PROIZVEDU. Oni omoguavaju lake izvrenje kriminalne radnje. Uslovi se pojavljuju kaoDOPUNSKIFAKTOR koji podstrekava, omoguava ili olakava vrstu deliktnog ponaanja. Mogu se odnositina mesto, vreme, nain i sredstva izvrenja krivinog dela (najpogodnije mesto, doba dana,vremenske prilike, najefikasniji nain i sredstvo i sl).U najoptijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivinog gonjenja; neadekvatnesudske sankcije; nedovoljna organizacija i zatita imovine; poznavanje nekih vetina,raspolaganje sredstvima za izvrenje krivinih radnji i sl. POVODI KRIMINALNOG PONAANJA IzaUZROKAuz odreeni uslov, doPOSLEDICA DELIKATAneposredno postojiPOVOD. Uzroci i uslovi su odluujui inioci uticaja za nastanak pojave. Meutim za izazvanu pojavupotreban je i dodatni faktorpovod.POVODIsu dodatni uslov za nastanak pojave. To su oneinjenice koje pri postojanju uzroka i uslova ine podsticaj- dodatni stimulans, za odluku.Najee zavisi od linosti izvrioca. 24.DELIKVENTNA LINOST-pojam Centralno pitanje kriminologije, posebno kriminalne etiologije jeda li postoji tazlika izmeu delikventne i nedilkventne linosti? Po tom pitanju dominaruja dvashvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve bioloke i psiholoke razlike izmeudelikvenata i nedelikvenata, to bi znailo da delikventna linost kao takva i ne postoji.DRUGO,preteno shvatanje polazi od stavova da je delikventna linost devijantna, bioloki abnormalna,osoba poremeene psihike strukture.PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zloincu datiraju od antikih mislilaca. Prva nauna shvatanja ipokuaj studioznog izuavanja delikventne linosti vezuju se za antropoloku kolu i Lombroza.PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMAlinost delikventa ine posebnosti ili neki drugielementi bioloke, psiholoke, psihopatoloke i drutvene determinacije. Nauna istraivanjakoja su vezana za bioloke pristupe delikventnu osobu vide kao linost koja ima specifinetelesne degenerativne karakteristike, bilo konstitucionalnih specifinosti, endokrinih ihromozomskih aberacija, genetskih predispozicija i uroenih sklonosti, bilo rasnihpredispozicija. PRISTUPI PSIHOLOKE ORIJENTACIJEdelikventnu linost vide kao osobu koja je ispodproseene inteligencije, koja ima nizak prag frustracione tolerancije; psihoanalitiari ih vide kaoosobe sa poremeenim nagonima; bihevioristi kao linosti koje su formirane u procesusocijalnog uenja; individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. Vrloesto je delikventna linost definisana poremeajima duevnog stanja i nervnog sistema. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LINOSTI Fuko podsea u vezi sa opasnim stanjem delikventne linosti da je nauka od samog poetkarazvoja pribegavala izuavanju zloinaca, preko zloina i iznad njega to se opravdavalodvostrukim interesom. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su uroeno opasne? Naosnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?.NaVIIkongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojamKRIMINALNA LINOST. TEORIJE KRIMINALNE LINOSTIizloio je francuskikriminologPINATEL. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne linosti ka vrenjukrivinih dela.PINATELpolazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika:HRONINO I IMANENTNO.PinatelHRONINIMopasnim stanjem smatra vrsto i postojano stanje karakteristino za formiranu kriminalnu linost kojim se povremeno stimulie volja permanentnekriminalne karijere.IMANENTNOopasno stanje definie pojmom tzv. opteg opasnog stanjakako ga je ustanovioDE GREFu smislu krize ili grozniavog stanja, kroz koju prolaze sviprestupnici neposredno pre prelaska na

delo.TEMIBILITETje kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja linosti. To je pojam izsavremene klinike kriminologije. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. i njim je Page | 33 oznaio postojanu i aktivnu izopaenost prestupnika i koliinu zla od koga moemo strahovati, topredstavlja njegovu kriminoloku sposobnost.PREMA PINATELU, KRIMINOLOKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOE IMATISLEDEE FORME:a. kriminalna sposobnost veoma jaka, prilagoenost veoma niska i to je najviistepen opasnog stanja;b. kriminalna sposobnost jaka, prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasnostanje; c. kriminalna sposobnost mala, prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasnostanje id. kriminalna sposobnost vrlo slaba, prilagodljivost veoma visoka to je laki stepenopasnog stanja. Pinatel razlikuje i nadopunu etioloke dijagnoze koja moe imati sledee forme: a. jak bioloki uticaj u kombinaciji sa jakim drutvenim uticajem i to predstavljahronino opasno stanje;b. jak bioloki uticaj sa slabim drutvenim uticajem to je granini, marginalni sluajopasnog stanja ic. slab bioloki uticaj sa slabim drutvenim uticajem to je epizodni sluaj opasnogstanja. (bitno, dobro nauiti). 25.KLINIKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LINOSTI Klinini ili nauni metodi u dijagnostici kriminalne linosti zasnovani su na odreenimsaznanjima:a) kriminoloke ekspertize i socijalne anamneze; b) kriminoloke dijagnoze ic) kriminoloke prognoze koja se odnosi na pojedinane sluajeve vetaenjaoptuenih ili osuenih lica u naunom postupku opservacije i ispitivanja linosti. KRIMINOLOKA EKSPERTIZAje nauna metoda ispitivanja linosti delikvenata radiprocenjivanja budueg ponaanja, odreivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju.Nju obavlja grupa strunjaka specijalista iz pojedinih oblasti psiholozi, psihijatri, socijalniradnici, za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. Kriminoloka ekspertiza se radi naosnovu: a)a) mediko-psiholokog ispitivanja ib) socijalne anamneze. Medikopsiholoko izuavanje odnosi se na izuavanjelinosti, a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objanjenje uticajaekonomskih, socijalnih i porodinih prilika na linost.Ova metoda je veoma vana i primenjiva kod: utvrivanja uraunljivosti, stepena odgovornosti,individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije.KRIMINOLOKA DIJAGNOZAse radi na osnovu kriminoloke ekspertize, a u pitanju jeklinika metoda utvrivanja stepena opasnosti delikventa. Kriminoloka dijagnoza se odvija kroztri faze: utvrivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta; stepena drutvene neprilagoenosti idijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka.KRIMINOLOKA PROGNOZAje trea faza u prouavanju linosti osuenika kojapodrazumeva predvianja budueg ponaanja delikventa. Ona se radi na osnovu kriminolokeekspertize za potrebe: odreivanja krivine sankcije optuenom i tretmana resocijalizacije uodgovarajuim kazneno-popravnim ustanovama. Najpotpunija kriminoloka prognoza je onakoja je izvedena klinikim postupkom. 26. BIOLOKI KRIMINOGENI FAKTORI Bioloki faktori predstavljaju kriminogene inioce koji su definisani prvenstveno ukriminolokim teorijama bioloke i antropoloke orijentacije. U bioloke faktore spadaju:organske determinante, naslee, uroeni faktori i antropoloki faktori. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTEsu kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskimporemeajima. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnimuzronicima kriminaliteta. U antropolokoj teoriji organske determinante se tretiraju kaokonstitucionalne anomalije. Organske poremeaje ine patogene promene u psihosomatskomsistemu, koje su nastale kao posledica anomalija u fiziolokim funkcijama organizma ilinegativnim spoljnim uticajima. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremeajima u smislubolesti ili povreda, koje su nastale u toku roenja ili ranoj mladosti. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja linosti to dovodi do stepena psihike nezrelosti, sa slabom kontrolom impulsa, plitkosti oseanja, niske frustracije i afektivne tolerancije, koji ih ine potencijalnimdelikventima. U ovu grupu spadaju i sluajevi posledica genetskih svojstava poremeaja ufunkcionisanju endokrinih lezda ili zakasnelog puberteta. U drugu grupu spadaju promenenastale usled bolesti, zaraze, zagaenosti okoline ili fizikim traumama. NASLEEpo optem znaenjem predstavlja prenoenje osobina ivih bia sa predaka napotomstvo. Poslednjih godina naslee predstavlja preokupaciju nauke. Sve aktuelnija je teza dageni utiu na ljudsko ponaanje. Za kriminologiju je bitno genetsko naslee koje se ispoljava ubiolokim karakteristikama definisanim u: hromozomima, genima, ribonukleinskim kiselinama DNK.Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove seGENOTIP, a spoljanji izgled nezavisno od genetskog sastava linosti zove

seFENOTIP. GENETSKONASLEE SE ODNOSI NA: pojedinca, etniku celinu i ljudsku vrstu. Kriminolozi drugepolovine 19-og veka veinom su priznavaliTEORIJU NASLEAkao nauno validnu. Usavremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraivanja koja se vre : na primerimablizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. Na osnovunovih istraivanja jednojajanih i dvojajanih blizanaca dolo se do zakljuaka koji ukazuju naznatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se veina jednojajanih idvojajanih blizanaca ponaaju pod uticajem genetske uslovljenosti. Moe se zakljuiti da jeuticaj naslea na ljudsko ponaanje pa i delikventno ponaanje veoma znaajno, a esto ipresudno. Pored ovog veoma je znaajan uticaj okoline koji u skoro polovini sluajeva imapresudan uticaj. .UROENI FAKTORIsu vrsta subjektivnih svojstava linosti kriminogenih znaaja koji sudelom bioloke, a delom psiholoke karakteristike u tipologiji delikvenata. U nauci su podeljenamiljenja da li postoji tip delikventne linosti sa uroenim svojstvima. Teorije koje prihvatajupostojanje takvog tipa polaze od biolokih karakteristinih abnormalnosti ili psihikihporemeaja. Po biologistikim shvatanjima Morela, delikvent je linost karakteristinih uroenihsvojstava mentalne i antropoloke degeneracije. Savremena nauna misao eliminisala je vrednostbiolokih teorija o tipu uroenog zloinca, posebnih biokonstitucionalnih karakteristika, ali nesasvim i teoriju o uroenim sklonostima. ANTROPOLOKI FAKTORIsu jedan od tipova kriminogenih svojstava linosti.FERIje antropoloke faktore podelio u tri grupe: a) organsku konstituciju oveka sve organske anomalije i telesne osobine-anomalijelobanje, mozga i slino;b) psihiku konstituciju sve devijacije inteligencije, emocija, oseaja ic) lina svojstva bioloki uslovi rase, pola, doba, graansko stanje, obrazovanje ivaspitanje. 27.PSIHOLOKI FAKTORI Psiholoki faktori su subjektivni faktori u psiholokom smislu, oni su individualna obelejalinosti koji se manifestuju u karakteru, inteligenciji, emocijama, motivima i drugim svojstvimalinosti. Ovi faktori su tee merljivi, deluju kumulativno i nije ih mogue odvojeno posmatrati.Vanost psiholokih faktora je u tome to je svaka individua razliito reaguje na spoljnepodsticaje. 27.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihiku strukturu ini organizacija psihikih osobina linosti. Psihostruktura deluje kao celinauzajamnih uticaja i uslovljavaju razliita reagovanja linosti na spoljne nadraaje. Reagovanjamogu biti u granicama drutveno prihvatljivih, ali i asocijalnih, antisocijalnih i delikventnihponaanja. Razliita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalogi razliite psiholoke strukture linosti koja te uslove na razliite naine doivljava. Istraivairazliitih strunih profila su u vie sluajeva pokuavali da dovedu u vezu odreena psihikasvojstva i delikvenciju. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije dola dojedinstvenog psiholokog tipa delikvenata. Mnogobrojni pokuaji posebno u starijoj literaturinisu doli do dokaza o postojanju tzv.KRIMINALNE PSIHOZEjer nijedan od faktorapsihostrukture linosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. PSIHOSTRUKTURA SLUAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE ODPOPULACIJE NEDELIKVENATA. 27.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOSTkao kriminalna dispozicija u optem smislu je nagonska reakcija, ljubav premaneemu, naklonost. Sklonost je faktor uzronosti u smislu uroene dispozicije ili steene navikeka kriminalnom ponaanju. Sklonost kod oveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu isteodgovore odnosno stvara naviku. Sklonosti u psiholokom smislu mogu biti tendencije uroeneprirode, kao posledica odreenih karakternih crta linosti, teperamenta i emocija, ali se crte poduticajem sociolokih faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne, kulturne idruge navike. U sluajevima odgovarajuih drutvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja krozporodicu, kolu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti ukriminalne sklonosti. Suprotno e se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer e tadanegativni uticaji uticati da se kod linosti razviju kriminalne sklonosti, a samim tim i navike. Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jai, bezazleni socijalni podsticajidovee do prestupnike reakcije i obratno. Osobine sklonista i navika karakteristini su zadelikventne recidiviste. Upravo zato su sklonosti i navike najizraenije kod delikvenata nasilja,seksualnih i imovinskih delikata, dakle tamo gde je pojava povrata najizraenija. 28.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vrenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter, odnosno prirodu i naravlinosti.KARAKTER JEkompleks linih osobina, sklonosti ka odreenoj vrsti raspoloenja iponaanja oveka-preduzimljivost, odlunost, doslednost i slino, koje ga bitno i trajno odroenja, odlikuju i razlikuju od drugih. Karakter osim moralnih osobina-potenja, sebinosti,skromnosti, savesnosti, hrabrosti, kukaviluka i slino, obuhvata i voljne osobine-doslednost,upornost, energinost i dr. Procenjivanje karaktera je od znaaja kako sa kriminolokog tako i sakrivinopravnog aspekta, posebno pri utvrivanju motiva delikventnog ponaanja. Sklonost kadelikventnom ponaanju imaju oni karakteri sa crtama linosti koji nisu u stanju dovoljneotpornosti prema spoljnim, egzogenim iniocima i podleu uticajima tih faktora ili sredine udelikventnom smeru. Svaka linost je

svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja,a koji e uticaj na odreenu linost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. Linosti na ijeosobine jai uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnogponaanja. Linosti kod kojih postoji uska veza izmeu psiholoke strukture i delikta, smatrajuse sklonim delikventnosti. Tu su u pitanju osobeNEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA:agresivnosti, impulsivnosti, malicioznoznosti, egoizma, osobe deprimirane prirode i dr. AGRESIVNOST U najznaajnije patoloke crte karaktera spadaAGRESIVNOST.Agresivnost je uroenosvojstvo oveka, a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti, tendencija da se silom ili drugimoblicima fizike i psihike prinude reavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija).Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca.Svrstava se u uzroke teih oblika socijalne destrukcije, pojava delikata nasilja, akcidentnogkriminaliteta, seksualnih delikata i samoubistva. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji seoznaava kao agresivna linost.NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LINOSTI SU: u pitanju jenetolerantna, nasrtljiva osoba, sklona konfliktima i reavanju sporova nasiljem i silom.Manifestuje se antisocijalnim poremeajima linosti koja poseduje neurotina svojstva Drugakarakteristina patogena crta linosti, veoma bliska agresivnosti, jeIMPULSIVNOST.IMPULISOVNOSTpredstavlja sklonost afektivnim, usiljenim, nerazumnim i neobuzdanimpostupcima, veim delom su nezavisni od svesti, volje i mogunosti kontrole. Impulsivnost predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta, odnosno superiornostiIDanadEGOM iSUPEREGOM. Impulisivne osobe su razdraljive, sklone su naglim postupcima i agresiji,tuama, svaama, uvredama i drugim vidovima fizikog nasilja. EGOIZAM I EGOCENTRINOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJEsu takoenegativne karakterne osobine i svojstva linosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo.EGOIZAMse ispoljava kod oveka u samoivosti, motivacionoj orijentaciji usmerenojprvenstveno prema sebi. Osoba takvog karaktera u ponaanju rukovoena je sopstveniminteresima, sebinou i neoseajnou za druge. Egoizam spada u karakterne osobine velikogbroja delikvenata, a kao kriminogeni faktor u najsnanije motivacione determinante.EGOCENTRINOSTje karakterna crta i asocijalna osobina ljudi, sklonost oveka da svojimponaanjem u sredini, stavlja u centar panje sebe i svoje interese. Egocentrik ima iskrivljenusliku o sopstvenoj veliini, sujetan je i osetljiv, sklon je sukobima o tome kako njegovu linostvrednuju drugi. Egocentrine linosti su nestrpljive, netolerantne, autoritarne, dvoline, podle idespotske naravi. MALICIOZNOSTini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru linosti. U optemsmislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost, sujeta, zluradost i pakost. Maliciozne osobeposeduju crte egoizma i egocentrinosti, bezoseajnosti i rigidnosti. Ove osobine mogu bitiuroene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. Takve linosti u izvrenju deliktanasilja imaju osvetniki sindrom, mogu biti veoma surove u postupcima iivljavanja na rtvi. Uosnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u oseanje mrnje. Osobe kojeposeduju ova svojstva sklone su da bez linog interesa, smiljaju i ine podmukle radnje kako bidrugima naneli tetu. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjanjivi su pa sekao takvi tumae kao obest, pakost i destrukcija radi destrukcije. Sujetna osoba zbogemocionalne i socijalne nezrelosti kroz ivot reaguje primitivno, neodgovorno, nerazumno inesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikogEGA. DEPRIVACIJApredstavlja jednu od osobina linosti koja je u osnovi ini asocijalnom i u veojili manjoj meri devijantnom. Kada su u pitanju deprivacije najee se radi oSOCIJALNOJDEPRIVACIJIkoja iskljuivo nastaje usled iskljuenja oveka iz drutvenih odnosa, to jekarakteristino za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuivani. Takva linost jeprinuena da se odrie ustaljenih obiaja ponaanja i postaje podlona pritiscima raznihneformalnih grupa. To sve utie da se osuenik liava statusa slobodne linosti, povlai se u sebei poinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog reima ivota iautonomnih kriminalnih grupa. U optem znaenju deprivacija predstavlja liavanje ili gubitak saraja ili drai koje su nune za zadovoljenje potreba. UZROKE DEPRAVACIJEtreba traiti udrutvenoj degradaciji , oseaju odbaenosti drutvene sredine i nemogunosti ostvarenja motivai potreba stanja koja su tipina za osuena lica. Delikventno ponaanje uslovljeno deprivacijomjavlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija ije pranjenje moe izazvatikompezacione reakcije koje su izraene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu.Frustracione reakcije se obino manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdraljivosti,netrpeljivosti, agresiji, regresiji, fiksacijama i slino.OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJEJAVLJAJU SEu vidu deprivacije slobode, sigurnosti, hetroseksualnih odnosa, mogunostisticanja materijalnih dobara, zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. 29.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je preteno uroena osobina linosti koji oznaava emocionalni nain reagovanjapojedinaca, brzinu, snagu i trajanje oseanja, kao i vrstu dominantnog emocionalnog tona-prijatnost ili neprijatnost. PoHIPOKRATU I GALENUpostoji etiri tipa temperamenta:KOLERIKI, SANGVINIKI, FLEGMATIKI I MELANHOLIKI.Najskloniji devijantnomponaanju suKOLERICI,oni su osobe koji imaju nagle i snane reakcije, lako se uzbuuju,emocije su im visokog intenziteta. Kolerici se brzo odluuju na akciju i veoma esto

seuzbuuju, podloni su neurotinim promenama, emocionalno su osetljivi, eksplozivni su ureakcijama, skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponaanju.SANGVINICIsu osobe kod kojih preovlauju oseanja nad razumom, vrlo brzo formirajumiljenje i donose odluke. Sangvinik brzo reaguje ali mu oseanja nisu jaka i ne traju dugo.Brzo prelazi iz loeg u dobro raspoloenje, a obino je vedar. Podleu uticaju okoline ipodsticanju na nerazumne postupke.FLEGMATICIsu najodmereniji, emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionimizazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju.MELANHOLIK retko reaguje, a kada reaguje onda su oseanja vrlo intenzivna i dugo traju. 29.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJAu najoptijem smislu podrazumeva bistrinu uma. U psihologiji sepodrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog miljenja,razumevanja i prosuivanja postojeih i snalaenja u novim situacijama. Inteligencija se meritzv. koeficijentom inteligencije IQ, a razvoj inteligencije dostie se do 16-te godine. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE : IQ ispod 25 je idiotija, IQ od 25-50 su imbecili, IQ od 50 -70 je debilnost, IQ od 70-80 je mentalna zaostalost, IQ od 80-90 je ispod prosene inteligencije, IQ od 90-110 je prosena inteligencija, IQ od 110-120 je visoka inteligencija, IQ od 120-140 su izuzetno obdareni, IQ preko 140 su genijalne linosti. 30 .KRIMINOGENI ZNAAJ EMOCIJA Emocije se doivljavaju kao subjektivni doivljaj prema stvarima, ljudima, dogaajima i linimpostupcima. U optem smislu emocije ine oseanja, ljudske reakcije u vidu afekata,raspoloenja i strasti na neko zbivanje, osetljivost oveka, uzbuena strana organizma,uzrujanosti.U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJANJAVAJUNESTABILNOSTI LINOSTI U PONAANJU.Nekada su prisutne emocionalne blokade, a nekada su emocije prejake. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti ikriminaliteta. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremeenou. Naunaistraivanja ukazuju na to da su emocionalni poremeaji izraeniji kod delikvenata nego kodnedelikventne populacije. Delikvencija dece i maloletnika se najveim delom vezuje za faktoreemotivnih poremeaja. 31. MOTIVACIJA Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju znaajno mesto subjektivnih inilacauzronosti delikvencije. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponaanje, izuzev kodduevnih bolesnika i nesvesnog nehata, nije izvan izvesnog motiva i cilja. Motivi su svesnepobude koje linost, pod odreenim socijalnim uslovima, podstiu na postizanje nekog interesa.VODINELIsmatra da na kriminogeno ponaanje utie vie tzv.SNOP MOTIVA.Prema njemu, uinilac je taj koji sebi postavlja cilj, on je taj koji eli da se taj cilj ostvari izvrenjem k.dela, a na rezultat utiu bar tri inioca: konkretna okolina, odnos s njom i ivotni stav (predstavai oseanja). Samo kriminalno ponaanje je emocionalno obojeno.Nekada kriminalnom aktom moe predhoditi jedan, a nekada u sticaju i vie motiva, na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slino. Motiv je sadran u psihikom odnosu izvrioca premadelu, oteenom i rtvi. U nekim sluajevima motivi su isto kriminalni, a u nekim ne a da zaposledicu imaju krivino delo. U krivinopravnom smislu, motiv moe biti privilegovanaokolnost ili kvalifikatorno obeleje krivinog dela. Svaka faza izvrenja k. dela motivisana jenekim ciljem i interesom, od pripremnih radnji, toka izvrenja do prikrivanja tragova. U sudskojpraksi zloini bez motiva koje su vetaci iskazali postali su veoma vaan problem u krivinompostupku utvrivanja odgovornosti. 32. DUEVNI POREMEAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminolokom smislu duevni poremeaji su znaajni iz aspekta uzronosti delikventnogponaanja usled nemogunosti rasuivanja linosti o posledicama postupka, odnosno stepenanjegove odgovornosti u krivinom postupku. Duevna poremeenost prema uzrocima i vrstimoe se razvrstiti u dva osnovna tea oblika:DUEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranostkoja je vid psihikog poremeaja koji se ogleda u ogranienosti duevnog razvoja oligofrenija.Razlikuju se tri stepena drutvene zaostalosti: idiotijeIQispod 30, imbecilnostIQod 25-50, i debilnostIQod 50-70;PSIHOTIKA STANJApsihoze- predstavljaju najtee oblike poremeaja mentalnih funkcija. Meu tee oblike psihotikih stanja spadaju:IZOFRENIJAkoja predstavlja rascepkanost pojedinih psihikih funkcija;PARANOJApredstavlja sumanuteideje koje dominiraju bolesnikovom linou, bolesne ideje proganjanja i sl;EPILEPSIJA padavica je povremena poremeenost funkcije svesti. . 33.NEUROTINI POREMEAJI Neurotini poremeaji ne spadaju u bolest ve se radi o jednoj vrsti lakih poremeaja u sferivolje i motivacije kojih je linost svesna.NEUROTINI PRESTUPNIK JEdelikvent kog kogaponaanje stalno varira izmeu normalnog i patolokog. VRSTE NEUROLOKIH POREMEAJA: kleptomanija, piromanija, anksioznost je

vrstastraha koji se doivljava u vidu strepnja od nekog nastupajueg dogaaja ili opasnosti, histerija-tei poremeaj fizikih ili psihikih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima;fobija-vrsta poremeaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju, abnormalnom ibezrazlonom oseaja straha od unutranjih stanja ili spoljnih situacija; opsesija- poremeaj uvidu navale prisilnih misli svesti; depresija- neugodno stanje pojaanog neraspoloenja iklonulosti psihike i fizike energije kojem se subjekt potpuno preputa.Neurotini prestupnik deluje na simbolian nain da bi zadovoljio nesvesni ego. Neurotinostanje prestupnik doljiva kao stanje unutranjih sukoba, tenja za uivanjem i kompleksa izdetinjstva, stanja koje on reava izvravanjem k. dela u emu nalazi oduka i uspostavljapsihiku ravnoteu. 34.POREMEAJI LINOSTI Prema meunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremeaje linosti spadaju pojave: manije,psihopatije, afektivnosti, paranoidnih, izofrenih i eptileptoidnih poremeaja. Uzroci poremeajalinosti najverovatnije potiu iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova.Poremeaji linosti mogu imati razliite posledice, kao to su: zloupotreba alkohola i droga,seksualni poremeaji, manino-depresivni poremeaji, opsesivni poremeaji, depresija, suicidneideje, porodino nasilje, zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u sluajevimaantisocijalnog ponaanja, odnosno psihopatija. PSIHOPATIJA je poremeaj linosti koji je uroen poremeaj u strukturi, ponaanju iemocionalnom razvoju linosti, posebno u tzv. socijalnih emocija, linih oseanja i volje.Psihopate nisu duevno poremeeni, kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnostirasuivanja, ve je u pitanju izopaenost u i moralnim nazorima, poimanju socijalnih normi,nedostatku volje, motiva i radnih navika, a posebno emotivnih komponenti. Neka istraivanjapokazuju da se meu kriminalcima nalazi 15% psihopata. Kod psihopata SUPEREGO nijeformiran, on i su egocentrini, afektivno hladni, labilnog su raspoloenja, nepostojane i udljiveprirode, imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. Emocionalno nestabilni su i reagujuimpulsivno na trenutni motiv, nagonski, prkosno, osvetoljubivo i agresivno. Sa krivinog aspekta psihopate spadaju u uraunljive, smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samopovremeno mogu dospeti u stanja slina kao kod duevnih bolesnika, odnosno u stanje smanjeneneuraunljivosti. . 35. EKONOMSKI FAKTORI KRIMINALITETA EKONOMSKI USLOVI EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJAza izuavanje delikvencije od izuzetnog znaaja su ekonomski uslovi razvoja drutva:ekonomske krize, materijalna pozicija i status oveka, stanje i razlike u ekonomskom poloajuodreenih kategorija stanovnitva beda, siromatvo, bogatstvo. Ekonomsaka kriza drutva inesigurnost pojedinaca i drutvenih grupa ine opte determinante i kriminaliteta kao celine ipojedinih njegovih oblika. Takva stanja se karakteriu tekim privrednim poremeajima uekonomiji sa neminovnim odrazima na drutveno stanje i odnose u odreenoj zemlji kao iprateim posledicama nezaposlenosti, smanjenom platenom moi i standardom graana,mogunosti invenstiranja su ograniene, dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanjaprivrednih subjekata. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZAdrutva i ekonomska nesigurnost pojedinca i drutva ine optedeterminante kriminaliteta. Ovakva stanja se karakteriu tekim prvrednim poremeajima uekonomiji to se odraava na drutveno stanje i odnose u odreenoj zemlji.PRATEEPOSLEDICE EKONOMSKE KRIZEsu: nezaposlenost, smanjena platena sposobnost, nizak standard graana, ograniene mogunosti investiranja, pojava bankrotstva i drugi oblicipropadanja privrednih subjekata i dr. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija uepideminim razmerama. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovnitva: profiterstvo,ugroavanje line i imovinske sigurnosti graana, drutvena dezorganizacija i sl.DRUTVENA DEZORGANIZACIJA JElogina posledica ekonomske krize i dolazi doporodine krize; depresija; porasti alkoholizma i prostitucije, krae, prevare, nedozvoljenetrgovine, pekulacije, nezakonitih transakcija. Osim toga nastaje oseanje materijalnenesigurnosti, a kadaOSEAJ NESIGURNOSTIpostane opta pojava, u pitanju je ozbiljanindikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. Poznati holandski kriminologBONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. SIROMATVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMATVOpredstavlja stanje nepostojanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova zazadovoljenje osnovnih biolokih i drugih ljudskih potreba i odravanja egzistencijalnih uslovaivota.MARK AURELIje smatrao da je siromatvo majka zloina. Predstavnik klasinesocioloke koleLISTsmatra da se zloin raa iz nude i siromatva, a da e se poboljanjemmaterijalnih uslova kriminalitet smanjiti. injenica da je siromatvo jedan od generatoradelikventnog ponaanja, posebno imovinskog karaktera. U tripologiji kriminalnih pojava nazivase kao tzv.KRIMINALITET OSKUDICE. POSEBNE POSLEDICE SIROMATVA SU: neobrazovanje, nedovoljna zaposlenost, niskiprihodi, slab porodini status, nedovoljna kultura, negativan uticaj na emocionalni razvoj dece,pojava alkoholizma i dr. devijantnih pojava.TARDEje smatrao da je veina ubica i notornihkradljivaca poela svoj ivot kao naputena deca ili skitnice. Milutunovi tvrdi da ekonomskiugroeni slojevi i pojedinci, kada se nalaze u drutveno degradiranom poloaju koji ih navodi navrenje inkriminisanih

delatnosti doivljavaju na svakom koraku ponienja svoje linosti idostojanstva, pa zato nemaju razloga da svoje ponaanje odravaju u okviru zakona. Siromatvoi nezaposlenost generiu delikventne sklonosti. Najtea posledica nezaposlenosti je siromatvo. BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistiki podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i poredinjenice da se standard stanovnitva u tim zemljama uveava. Mnogi autori smatraju dabogastvo, izobilje, parazitizam i potreba za raskonim ivotom, mogu biti u nekim oblicimakriminilateta element uzronosti. Takav sluaj je sa organizovanim kriminalitetom povlaenihdrutvenih slojeva. Bogatstvo predstavlja izazov za jo vee bogaenje, to je jedan odkriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit nain.Bogatstvo se javlja kao uzronik profiterskih interesa. Tenja za bogaenjem kod nekih osobanema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima, pri emu se ne biraju sredstva ni nainiza sticanje kapitala, pa i po cenu da se to izvede najteim oblicima privrednog i organizovanogkriminala. U razvijenim zemljama sa poveanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovinajorganizovaniji oblici. Kriminalitet iz siromatva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima.Kada je u pitanju siromatvo tu preovlauju imovinski delikti, a kada je u pitanju kriminalitet bogatih preovlauje privredni i organizacioni kriminalitet.DRUTVENE POSLEDICEKRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEE I TETNIJE. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. Mnogaistraivanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletniko prestupnitvo srazmerni pojavinezaposlenosti. Ova pojava bitno utie na ivot i ponaanje ljudi. Najtea posledicanezaposlenosti je siromatvo koje oveka u oskudici primorava da posee za nelegitimnimnainima pribavljanja neophodnih dobara za ivot .Ova pojava degradira itave porodice i stvaranesigurnost i psihiku konfuziju to dovodi do socijalno devijantnih oblika ponaanja:prostitucije, alkoholizma, skitnjienja, prosjaenja i slino. 36.MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJEpredstavljaju fiziko kretanje, seobe stanovnitva u prostoru, njihovo privremenoili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi, izjedne zemlje u drugu. Migracije mogu biti uslovljene politikim ili ekonomskim iniocima,dobrovoljne ili prinudne.POSLEDICE MIGRACIJAsu mnogi socijalni problemi koji senegativno odraavaju na razvoj linosti, jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. U tomsluaju se pojavljuje usamljenost, izgubljenost, deprivacija, gubljenje rodbinskih i drugih veza islino. U novoj sredini migranti se susreu sa novim iskuenjima: alkoholizam, narkomanija,prostitucija i delikvencija.KULTURNI KOMFLIKTI- za migrante su vezani problemimaadaptacije i kulturni konflikti koji su praeni nezaposlenou, nedostatakom stambenih,zdravstvenih i drugih uslova. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja uneprijateljstvo ili agresiju. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma, koji suizazvani povredama javnog reda, i delikvencijom teih oblika.ILEGALNE MIGRACIJEpredstavljaju poseban problem, gde se direktno ugrauju i krijumarenje i trgovina ljudima kaojedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet, gde su siromani migranti samoukalkulisane rtve. Migracije imaju esto veze saURBANIZACIJOMpri emu dolaze doizraaja: problemi adaptacije, sukobi kultura, nezaposlenost, stambeni i zdravstveni problemi.Veina kriminologa ukazuje naUSLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA,ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-vei broj ljudi podrazumeva i vei brojasocijalnih; b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se vie u urbanim, nego ururalnim podrujima, c) FAKTOR ISKUENJA- grad nudi mnogo vie izazova za laku zaradu nego selo; Page | 48 d) FAKTOR ANONIMNOSTIindividua u gradu je usamljena i nepoznata, to jojodgovara jer e tee biti otkrivena u kriminalnim radnjama; e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponaanja ive preteno ugradu i u svojoj sredini lake reprodukuju kriminalce nego na selu. 36.TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opte i posebno znaenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki procespromena odvija.GODLIJEizrazom period tranzicije oznaava posebnu fazu u evoluciji nekogdrutva, fazu u kojoj se ono susree sa sve veim unutranjim i spoljanjim tekoama i kada se uisto vreme pojavljuju novi privredni i drutveni odnosi koji e se, bre ili sporije, vie ili manjenasilno, proirivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog drutva. U naoj literaturinaizilazimo na sline opise pa je takoPETROVIsmatrao da bi tranzicija

trebalo dapodrazumeva promenu oblika upravljanja drutvom. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesitranzicije utiu na pojavu kriminaliteta. Bive jugoslovenske republike takoe prolaze kroz fazutranzicije.KRIMINALIZACIJAbitnih segmenata politikih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemaljau tranziciji, rasprile su iluziju o ekspresnom putu u bogato drutvo jer su i danas suoena sakrizom. U takvim uslovimaORGANIZOVANI KRIMINALITETje dobio mogunost za veudrutvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u drutvu. Nekontrolisano irenje korupcije u privrednim,bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja politikihciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale drutva.KONTROLANA FUNKCIJAPRIVATIZACIJEnamerno ili sluajno, svesno ili nesvesno, postavljena je tako da ide na rukuorganizovanom kriminalitetu. 37. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, ve se one mogu duboko odraavati i na psihike funkcije iduevno zdravlje oveka. Istraivanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatnouveava, posebno meu omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svimfazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestaica robe,pekulativni vidovi ponaanja, verc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovnitva, pojaveizbeglitva, nedostatak egzistencijalnih uslova ivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnogponaanja. Legalne dravne institucije oteano funkcioniu, a izvrioci k. dela su estonedostini dravnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokujukriminalitet kao to su to elementarne nesree veih razmera, socijalni nemiri i sl. 39.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminoloke literature. Masovnimediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije razliite tehnike ifunkcionalne sadrine: radio, televizija, novine , filmovi, tampa, asopisi i dr. Savremeni medijiimaju mnogobrojne mogunosti da rafinirano i otvoreno utiu na funkcionisanju modernogdrutvenog ivota. U savremenom drutvu oni su postali jedan od najznaajnijih inilaca uticajana socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modelaponaanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena.Preteno preovlauju shvatanja, a to i istraivanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata medijskih sadraja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze.Zastupljeno je stanovite da nasilje u medijskim scenama utie na redukciju agresivnih nagonakod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiena redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovimaAristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim miljenjima u emisijama gde dominira nasilje medijiigraju drutvenu funkciju oslobaanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublaavajuinjihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalneorijentacije, niti se mogu smatrati uzronicima nasilja i kriminalnog ponaanja, ve vie agensomdodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinovi smatra da uticaj literature,tampe i filma ne moe imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevencijikriminaliteta je izuzetno velika.OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTIo pojavama delikvencije u sredstvima javnoginformisanja bitno utie na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim timna efekte drutvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrstadelikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija nakriminalitet. Najizrazitiji nain zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih,dravnih i partijskih centara moi.U KRIMINOLOKOM SMISLUmasovni mediji su umogunosti da trajno uobliavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i politikemanipulacije. Nai autori smatraju da se najvanije faktori kriminalnih podsticaja koji dolazeposredstvom medija, ogledaju u:a) bespotednoj borbi medija za osvajanje to veeg broja gledalaca;b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe natritu;c) uestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju tampai razni anrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazateljinjihovog kriminalnog uticaja.Kriminalitet i drugi vidovi prestupnikog ponaanja u tampi zauzimaju vidno mesto. U literaturiprevladavaju miljenja da tampa sa und i pornografskim sadrajem moe imati negativan uticaji predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najvei uticaj usavremenim drutvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnotvom kanala.NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJAna maloletnike je najvidljiviji i to na vie naina:a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj;b) mladi se identifikuju, oponaaju devijantne grupe ili pojedince;c) ve formirane kriminalce inspirie na izbor sredstava i metoda za izvrenje delikata (uese kriminalne tehnike); d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece.Nemaki kriminolog najder smatra da je medijski kriminalitet iskljuivo nasilniki, nasiljese ulepava i estetski prikazuje. Neka istraivanja ukazuju na to da lica koja vie gledajutelevizijsko nasilje vie i ive u strahu da ne budu rtve zloina i u tom emocionalnom stanjusu nesigurni i naglaenog su senzibilnog ponaanja. 38.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije linosti iosposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Obrazovanjem se stiu navike, nainivota i ponaanje. Obrazovanje je

uslov za odravanje i poboljavanje ivotnog standarda.Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor.U KRIMINOLOGIJIPREOVLADAVAJU MILJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIIM STEPENOMOBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET.U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitetPINATELsmatra da u teoriji postojiTRI PRISTUPA: a) pesimistiki Garofalo i Tarde, Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnoguticaja na opadanje kriminaliteta. Suprotnog miljenja je bio Tade koji je smatrao dastepen obrazovanja utie na kvalitet, ako ne i na kvantitet zloina;b) optimistiki-Feri, Bonger, Hojer, Ferguson. Feri je smatrao da obrazovanje pomae da sekod velike mase potencijalnih izvrioca krivinog dela ispravi ili umanji onanepromiljenost koja kod njih predstavlja najjai stimulans u pravcu kriminaliteta.Bogner je dokazivao da izmeu obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza.Ferguson govori o tome da je kolska sprema najsnaniji faktor delikventnosti. Hojer smatra da obrazovanje prua vrst temelj koje pojedincu omoguava da nae zaposlenje ida na taj nain poteno ivi;c) meoviti Lombrozo i De Gref. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gdeono nije razvijeno u poetku deluje na poveanje svih oblika kriminala osim ubistva, akada razvije onda utie na smanjenje najokrutnijih oblika, ali i na poveanje nekih drugihvidova. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvrilaca k.dela moe ostati isti uprkost veem nivou obrazovanja, ali prihvata da se najvei brojizvrilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina.PINATELje uporeivao navedene postupke i doao do zakljuka:a) da pesimistika verzija nema validnost;b) da se optimistika moe delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se vei brojdelikvenata; c) da je meovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizujekriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snanu konicu protiv paljevina,seksualnih delikata i ubistava.Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlauju osobe sa niim stepenomobrazovanja u teoriji nije dokazano:a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno;b) kao ni to da je sa viim obrazovanjem iskljuena devijantnost.OBRAZOVANJEje u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim sluajevima uslov zaizvrenje k. dela. Istraivanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitetprisutniji u nekim drutvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa niim stepenomobrazovanja iskazuju vei stepen kriminogenog ponaanja zato to nisu dovoljno socijalizovani.Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogunosti da shvati razlike u ponaanju, dapronae odgovarajue zaposlenje i da uestvuje u drutvenom ivotu. Takva lica su sklonijavrenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterskikriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko strunimznanjem.U tesnoj vezi sa obrazovanjem je iPROCES VASPITANJA, to je proces prenoenja kulturnihobrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije linosti. Proces vaspitanjaodvija se u razliitim uslovima socijalne sredine: porodici, koli, socijalnoj sredini vrnjaka islino. Vaspitanjem linost prevladava egoistine, egocentrine i devijantne tendencije. U vezi saobrazovanjem postavlja se pitanje kak KOLA I KOLSKA SREDINAutiu na delikventnuorijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, kolskih programa i nastavnogprocesa dosta zavisi i razvoj mlade linosti i njegovo drutveno ponaanje. 40.PORODINI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najvra i najtrajnijazajednica u svim istorijskim tipovima drutva.PORODINA SREDINAse smatra jednom odbitnih determinanti ponaanja linosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kaoneposredni ili posredni faktor uvaava veina kriminolokih teorija.PORODICAje drutvenasredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije linosti. Svako odsustvovaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacijeili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najveim delom utiu strukturalne anomalije u porodici, aposebno poremeaj porodinih odnosa i poremeaj porodine strukture. Poremeaji u branimodnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod suprunika, tako ikod dece.POSLEDICE PORODINIH POREMEAJAsu: poligamija, dvobranost,vanbranost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zaputanje maloletne dece, krenje porodinihobaveza, pojave porodinih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja.NATEE FORME PORODINIH KRIZAprouzrokovane su tekim drutvenim uslovima kojima su lanoviporodica izloeni: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroenost, materijalnaugroenost i slino. Nain vaspitanja u porodici je bitan uslov ponaanja deve u svim razvijenimfazama. Strogo vaspitanje i kanjavanje stvara psiholoki invalidnu linost, nesigurnu idepresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu linost, bez oseanja za granice drutvenodoputenog i normalnog. Lombrozo je uoio da se meu kriminalcima nalazi veliki broj deceporonih roditelja, vanbrane dece i siroadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje oveka ne obavezuje radom, ve je preputeno slobodnomizboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje izrelost linosti. Ono je posebno bitno kod mladih linosti, jer se devijantnost najee raa zbogdokolice.DOSADAse smatra jednim od uzroka devijantnog ponaanja, posebno maloletnika.Fenomen dosade i dokolice u ivotu mladog oveka moe biti prazno vreme vreme iskuenja,dosade, besposliarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za

delovanje raznihnegativnih inilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponaanja. Udokolici i neradu mlad ovek se osea izgubljeno i ne vidi smisao ivota. Oseaj praznineizaziva depresiju koja se moe manifestovati svuda gde ne postoji mogunost psihiki aktivnogangaovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponaanja, posebno kada su upitanju maloletnici. Ona predstavlja poetak svih poroka koji potiu iz oseaja samomrnje,separatnog straha, krivice, oaja i anksioznosti. U dosadi linost se osea neispunjenom,praznom zbog ega nastaju razne besmislene odluke i ishodi.DOKOLICAje slobdno vremekoje ovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lini razvoj.U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti mogue je da se u potrebi da se izbegneotuenost i dosada doe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnogponaanja. Neki sociolozi trvde da maloletnika delikvencija iskljuivo nastaje u slobodnomvremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definie kao vreme dokoliceizazovnije je za stranputicu dece imunijih roditelja nego siromanih na ta ukazuje i sudskapraksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patoloke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a esto i same uzrok pojavamakriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija,vagabundae, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i veina ostalih kriminogenih faktora nedeluju odvojeno ve su u uzajamnoj vezi sa drugima. 41.SOCIJALNA OBELEJA IZVRSILACA KRIVICNIH DELA SOCIJALNA OBELEJA I KRIMINALITETpredstavljaju distribuciju socijalne strukture inekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obelejima podrazumeva se:DRUTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST.Drutveni status ini poloaj pojedinca i grupe u drutvenoj strukturi, to je mesto na skali drutvenog ugleda , moi imatrijalnog bogatstva. Status linosti moe biti ustanovljen roenjem bilo da je steen i od njegazavisi njegov uticaj ali i ponaanje u drutvu. Nepovoljan drutveni status proizilazi iz rasnepolitike, verske ili ideoloke diskriminacije, stanja siromatva, nedovoljnog obrazovanja,nezaposlenosti, protivree ambicije i poloaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora.Veu opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji ive u bedi i siromatvu,doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Vii drutveni status omoguava veidrutveni uticaj na oblike drutvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sadruge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vrenjeodreenih dela organizovanog i privrednog kriminala.PROFESIJApredstavlja osnovnozanimanje koje svakako ne mora da znai da osnov za kriminalno ponaanje. injenica da seneke profesije pojavljuju vie od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokazneposredne uzronosti ve uslova da se odreene pozicije struke i zanimanja lake mogu vritineka krivina dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe uprivredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja suvezana za zanimanje jer je re o pozicijama moi i odluivanja. Kod profesionalnih kriminalacarecidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivina dela iz koristoljublja i sama kriminalnaaktivnost uslovno postaje zanimanje.POLje anatomsko fizioloka struktura po kojom serazlikuju muka i enska osoba. Drutveni poloaj mukaraca je takav da oni vie nego enedolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podlonija jeiskuenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutranje predispozicije delikvencijemogu vie doi do izraaja. Muki poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavajukontrolisanu upotrebu agresije. Agresija mukarca esto prelazi u razliite vrste nasilnitva, kaoto su razbojnitva, huliganizam, zlostavljanje vrnjaka u koli, silovanje ili tue.DELIKVENCIJA ENApredstavlja posebnu vrstu prestupnitva i oblik asocijalnog ponaanjakoji su uslovljeni biopsihikom strukturom i socijalnim poloajem ena. To su pojave u kojimadominiraju blai oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupaobjanjenja specifinosti delikvencije ena. Jedan polazi od biolokih i psiholokih faktora, adrugi uzima u obzir socijalno-ekonomske inioce poloaja ene u drutvu. enski kriminalitetrazlikuje se od mukog po tome to je manje agresivnog tipa , rei je recidivizam i vre ga licastarijeg ivotnog doba. ene prilikom nasilja najee reaguju impulsivno, veoma esto su k.dela planirana. Kod umiljenih delikata obino su u pitanju motivi edomorstva i koristoljublje.Ne moe se govoriti o enskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru,impulsivnosti, ljubomore, sujete, mrnje i osvete, inioca koji se kriminoloki tretiraju kao niskepobude i zloini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povean broj obima u organizovanomkriminalu. ene su poele da ulaze i u mafijake organizacije, ene dobrovoljno preuzimajuzadatke u zloinakim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine kojemogu komunicirati sa mukarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. ena retko ubija uafektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promiljen. Na taj akt se odluuje najee ukrajnjoj nudi i u situacijama kada je ivotno ugroena zbog dugogodinjeg porodinog nasilja.Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena rtva nije nepoznata osoba. Za k. delo edomorstva odluuju se preteno mlae, neudate osobe, koje se bojedrutvene osude ili ele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji ivot. Statistikaistraivanja branog nasilja pokazuju da mukarci i ene ispunjavaju slian vid, pa ak i brojagresivnih inova nad branim partnerom ili drugim lanovima porodice, posebno decom.Priblino 40% ubistava u porodici poinele su ene, motivacija ena koja su poinila ubistvoznatno se razlikuju od onih kod mukaraca zloinaca.NARODNOSTu etikom smislu se

moguposmatrati delikti vezani za rasne, verske i nacionalne osobenosti izvrilaca i predrasuda o njimai rtvama. Zloini zasnovani na rasnim, etikim, nacionalnim i religijskim opredrasudamakaraktristini su ne samo za mirnodopsko vreme ve i za ratne uslove. Ta k. dela su veomabrutalna, kako u pojedinanim sluajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama.Izazivaju visok stepen straha, panike, anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih rtava. Poiniocitakvih dela su po pravilu organizovane grupe. Ti delikti prema definicijiFBIapredstavljajukriminalno delo poinjeno protiv imanja ili drutva koje je motivisano protiv osoba iz predrasudaprema njihovoj rasi, veri, nesposobnosti, seksualnoj orijentaciji ili etikoj pripadnosti. Kod nas jevisoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopustanovnitva izraenija kod Roma nego kod drugih naroda,. Kriminalitet Roma dovodi se u vezusa njihovim marginalizovanim ekonomskim i drutvenim statusom, materijalnim poloajem idiskriminacijom sistema socijalne zatite i institucija drutvene kontrole. Romi su diskriminisanii u versom pogledu, oni se na prostorima gde ive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja,rimokatolicizma i islama, a u poslednje vreme i protestanizma.UZRASTuzrasne kategorijezauzimaju znaajno mesto u delikvenciji. Najee se delikventne grupe formiraju umaloletnikom uzrastu na po dve godine od 14-te godine, od 14-16; od 16-18 god. a kodpunoletnika na svakih pet godina do 50 te godine, a zatim na svakih deset godina, sa obzirom nato da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. Maloletnici najee vreimovinska krivina dela, zatim saobraajna delikte i seksualne delikte, posebno delikt silovanja. 42.OBLICI DRUTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika, religija, ideologija, moral ipravo. . POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITETu najoptijem smislu je skup drutvenih pojava kojima se ugroavajuuniverzalne drutvene vrednosti, a koje su kao takve sankcionisane krivinim pravom. UTIPOLOKIM KLASIFIKACIJAMAkriminalnog ponaanja u naunoj i strunoj literaturiprisutni su veoma razliiti pristupi. Ne postoji idealna fenomenoloka klasifikacija, a da joj se nebi moglo prigovoriti.PODELA KRIMINALITETA: 1.delikt nasilja, 2.imovinski delikt, 3.privredni kriminalitet,4.organizovani kriminalitet, 5.kompjuterski kriminalitet, 6.saobraajna delikvencija, 7.seksualnadelikvencija, 8.politiki kriminalitet, 9.ekoloki kriminalitet, 10.maloletnika delikvencija,11.recidivizam-povratnitvo u vrenju k.dela. .44.KRVNI DELIKTIpodrazumevaju sva dela uperena protiv fizikog integriteta linosti, deliktiizvreni primenom sile i nasilja. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imajusmrt ili telesne povrede.NATEI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU:a) ubistva,b) teke telesne povrede.UBISTVOsvakako spada u najtee krivino delo, to je liavanje ivota drugog lica ljudkomradnjom. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. Kod svih ubistava nasilje je dominantnosredstvo. VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obino ubistvo,b) teko ubistvo,c) privilegovano ubistvo.TEKA KVALIFIKOVANA UBISTVAsu: ubistvo na surov ili podmukao nain; ubistvo vielica; ubistvo slubenog lica u vrenju slubene dunosti; ubistvo iz bezobzirne osvete; ubistvo deteta ili trudne ene. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktimakao na primer pljakama, razbojnikim kraama, silovanjima, saobraajnom delikvencijom,ugroavanjem ustavnog sistema, aktima terorizma, otmicama i dr.PRIVILEGOVANAUBISTVAsu ubistvo na mah, ubistvo iz nehata, ubistvo deteta pri roenju-edomorstvo. Zove seprivilegovano zbog olakavajuih okolnosti za uinioce ubistva.MOTIVI I UZROCIubistva surazliiti. To mogu biti: koristoljublje, osveta, prikrivanje nekog drugog k. dela, pobude izkonfliktnih situacija sa okolinom, poremeaja nastalih u porodinim odnosima i slino. POJAM UBICE:LOMBROZOV TIP UBICE-roeni ubica.TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOKOM PROFILU: KRONje analizirao profil 142 ispitanika-osuene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova.To su:NEUROTINI TIP: kojih ima 6,3% . U ovoj grupi najvie ima alkoholiara, ali i ljudi sanajviim stepenom obrazovanja. Oni u najveem broju sluajeva ubijaju bliske roake iliprijatelje, vrlo esto iz seksualne ljubomore;PARANOIDNI TIPje uz normalni i najei28,17%. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnou. Pretenopotiu iz razorenih i alkoholiarskih porodica. esto su to i povratnici. Tu spadaju i oni kojiimaju loa iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. Imaju najnii stepenobrazovanja u odnosu na ostale;SIMULATIVNI TIP12, 68% uglavnom ne potiu iz razorenihporodica, skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. Takoe su uveini sa niim stepenom obrazovanja.DEPRESIVNI PROFIL23,94% tu su u pitanju socijalnoizolovane osobe, povuene, kod kojih dominira pesimizam, beskorisnost, to su oni koji nemajusamopouzdanje. Krivina dela najee ine u alkoholisanom stanju.NORMALNI PROFIL29,87%, tu je najvei broj ubica sa viom i visokom strunom spremom, potiu iz problematinihporodica, a njihove rtve su poznanici, prijatelji i rodbina. Za sve navedene profilekarakteristino je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda.Najpotpuniju tipologiju ubica dajuKLINIKA ISTRAIVANJAa to su: normalni, izofreni,psihopatski, alkoholiarski, sadistiki, depresivni, osvetniki, psihotini, histerini, mentalno zaostali, seksualni tip, pasivno-agresivni tip, deca ubice, tip sa organski modanimporemeajima.KAPAMADIJAje tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava delei ih

na:ubistvo kao preteno voljna radnja, ubistvo kao preteno afektivno impulsivna radnja i ubistvokao preteno psihotina radnja. Identinu klasifikaciju sainio jeSTAJGLEDER. 44.SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN(razmak izmeu ubistva , polako ubija)Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema miljenjuEGERA:a) da je izvrio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama izmeupojedinanih sluajeva;b) da su ubica i rtve do delikta jedni drugima nepoznati;c) sadistiko iivljavanje nad rtvom;d) motivi uglavnom psiholoki, a ne materijalni;e) da rtve za ubicu imaju simbolian znaaj;f) rtve su obino rizine i ranjive grupe.Jedna od definicijaFBIglasi da serijska ubistva podrazumevaju etiri ili vie rtava, koja poinjedepresivne i paranoidne osobe, koje vide sebe kao misionare ili heroje, besno kanjavajui svetkojeg se boje ili ga mrze. 45PORODINO NASILJE PORODINO NASILJEuvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskimvremenima, kulturama i drutvima. Uvek je imalo ozbiljne posledice , posebno po ene i decu.Nasilje u porodici smatra se jednim od najteih oblika krenja ljudskih prava. Nasilnici uporodici su lica svih drutvenih slojeva, obrazovan ja, socijalnog statusa. Razliiti su samo nainioblika nasilja, bilo da su to verbalni, psihiki ili fiziki vidovi nasilja ili njihova kombinacija.POD PORODINIM NASILJEMna osnovu tipa i motiva korienih sredstava moemosmatrati:a) fiziko-udaranje i plemlaivanje;b) seksualno;c) verbalno;d) psiholosko;e) ekonomsko; f) strukturalno (ograniavanje sobode kretanja, kontaktiranja i sl):g) duhovno.UZROCI PORODINOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI, BRANO NASILJEkojemoe biti lino; srtukturalno- status manje vrednosti, nepotovanje i slino.Uzroci porodinog nasilja u najeim sluajevima su u kombinaciji sa socijalnim,psihopatolokim i kulturno-istorijskim iniocima. Osnovni motiv kod porodinog nasilja jesticanje i zadravanje kontrole nad porodinom zajednicom ili pojedinim njenim lanovima. Tomoe biti posledica patrijarhalnosti drutva i neravnopravne raspodele moi-fizike i statusne,meu njenim lanovima.Veina rtava polazei od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kaonametnutu ulogu. Oni su naueni da je zlostavljanje zaslueno i oekovano. Razliitovrednovanje statusa mukaraca i ena, starijeg i mlaeg, roditelja i dece uticalo je na oseanjebespomonosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nunost tolerancije nasilja. Nasiljepoinje verbalnim konfliktima i fizikim zlostavljanjem, vremenom dolazi so ozbiljnih povreda,koje mogu da se zavre ubistvom. Psihiko nasilje je poseban aspekt i izraava se u svesnomstvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. Psihijatrijski poremeaji-psihoze, esto ugroavajufiziki integritet lanova porodice , s tim to su izraeniji sluajevi autoagresije, posebno kodedomorstva. Uoena je povezanost izmeu zaposlenosti i socio-ekonomskog poloajamukaraca i nasilja u porodici.Tradicija i prenoenje kulturnih obrazaca doprineli su da porodino nasilje u drutvu ima visok stepen tolerancije u drutvenoj reakciji, pa i u samoj zakonodavnoj sferi. Veina zakonodavstavanije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona preputena oteenoj osobi da vodi privatnipostupak po predlogu tuioca. Uzroci nasilja u porodici mogu se nai i u socijalnim sredinama,posebno siromanim, gde vladaju nezaposlenost, socijalna i egzistencijalna nesigurnost, linazavist i statusno stanje dominacije i podreenosti. Dobrim delom porodino nasilje je posledicaporodine patologije, psihikih poremeaja, alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. Utakvim situacijama porodini sistem se adaptira na asocijalno ponaanje lana, koji diktira nainkomunikacije i odnosa. Alternativa u ponaanju porodice sa takvim lanom je ili tolerancija-trpljenje nasilja, ili pribegavanje nasiljem prema njemu. Kod pojedinih porodica sa neusklaenimodnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremeaje u njoj se sazna tek kadanastanu tragine posledice. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za sluajevenasilja zna due vreme. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljivaponekada dom ini utoitem zla i patologije. U naem krivinom zakonu delo pod nazivomnasilje u porodici u osnovi ima tri tea oblika. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugroavanjetelesnog i duevnog integriteta lana porodice ili ozbiljnu pretnju da e se napasti na ivot i telo.Tei oblici postoje ukoliko je pri izvrenju osnovnog oblika korieno oruje, opasno orue ilisredstvo podobno. 46.DELIKTI PROTIV OVENOSTI Delikti protiv ovenosti i meunarodnig prava podrazumevaju skup krivinih dela iji je optizatitni objekt nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa, civilno stanovnitvo, telesni integritet islobode graana. MEUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOINA PROTIV OVENOSTI Meunarodna klasifikacija zloina protiv ovenosti podrazumeva : zloin protiv mira; zloiniprotiv humanitornog prava, ratni zloini, zloini genocida.ZLOINI PROTIV MIRAsastoje se u pripremanju rata, njegovom planiranju i zapoinjanju-agresiji.ZLOINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA: najvanija odlika protiv savremenih ratova jeodbacivanje principa vitetva, fer ratovanja i potovanja obiaja ratnih pravila. Zatim su tu iubistva protivnika na i van bojnog polja, ubistva zarobljenika i bolesnika, unitavanje,istrebljivanje, etniko ienje i slino, a sve pod formom koletaralne tete postalo je estapojava.DELIKTI GENOCIDApredstavljaju sistematsko unitavanje nacionalnih, verskih, etnikih ilirasnih grupa. PremaKONVENCIJI O GENOCIDUkoju su doneleUN1948 godine, genocid je proglaen meunarodnim deliktom. Sutina delikta sastoji se u nameri da se potpuno ilidelimino uniti neka nacionalna, rasna ili verska grupa ubistvima, tekim naruavanjem fizikogili duevnog zdravlja ili nanoenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi.

RATNI ZLOINI Ratni zloini su teki oblici povrede meunarodnog ratnog prava i pravila voenja rata. Njima suobuhvani nehumani postupci i zloini za vreme rata prema civilnom stanovnitvu, protivranjenika i bolesnika, kao i ratnih zarobljenika, prema kulturnim, istorijskim, zdravstvenimidrugim civilnim objektima ukoliko ne slue u ratne svrhe. Nasilje u tim deliktima podrazumeva:ubistva, zlostavljanja, kolektivno zastraivanje, kanjavanje, odvoenje u koncentracione logore,prisilno raseljenje, prisiljavanje na prinudni rad, nanoenje patnji i dr. Izvrioci krivinih delaprotiv ovenosti podvode se pod opti nazivRATNI ZLOINCI. To je poseban tip kriminalnelinosti, gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci.DIREKTNI NAREDBODAVCIsuosobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra, koji neposredno nareuju izvravanje delaratnih zloina i zloina genocida.INDIREKTNI NAREDBODAVCIsu najee najviipolitiki, dravni i nacionalni lideri koji svesno, podstiu direktne izvrioce na zloin. 50. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet - delikti su vrsta krivinih dela kojima se ugroavaju imovinska pravagraana i drugih pravnih subjekata. Ovi delikti spadaju u vrstu klasinog kriminaliteta. Po obimuto su najbrojnija vrsta krivinih dela i vid delikvencije gde postoji najvei stepen profesionalizacije. Izvrioci ovih krivinih dela, posle silovanja, su u najveem delu povratnicioko 30%..IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT)moemo razvrstati na: KLASINE DELIKTE;PREVARNE DELIKTE; DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA.KLASINI IMOVINSKI DELIKTIu njih spadaju sve vrste kraa i drugi oblici nezakonitihprisvajanja tue pokretne i nepokretne imovine. Najee krae dogaaju se po trnim centrima,u zatvorenim prostorima, saobraajnim sredstvima, a po nainu izvrenja spadaju u epne krae.Sa obzirom na vrednost vreme i nain izvrenja moe biti: sitna kraa, obina kraa, teka kraai razbojnika kraa.SITNA KRAApredstavlja krivino delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti.TEKA KRAApodrazumeva krau koja je izvrena provaljivanjem,obijanjem, za vreme elementarne nepogode, na poseban drzak i opasan nain, kada je ukradenodobro vee vrednosti, ako su kraom ugroena neka opta drutvena dobra-ume, divlja, ribe, islino, ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom.IMOVINSKI DELIKTI FIZIKOGNASILJA u ove delikte spadaju najtei oblici ove vrste krivinog dela kod kojih su fizika sila ipretnja prema rtvi osnov metoda i sredstava izvrenja delikta. Tu spadaju razbojnitva, kraa,iznuda i ucena.RAZBOJNITVO PODRAZUMEVAoduzimanje i prisvajanje tue pokretnestvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na ivot i telo. 74. SAOBRAAJNI KRIMINALITET91. MALOLETNIKA DELIKVENCIJA Maloletnika delikvencija je pojava socijalno neprilagoenog ponaanja posebne populacionestrukture stanovnitva, koja se vie ne smatra decom, ali u razvoju nisu dostigla stadijumpunoletstva. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihikih osobina. Od odraslihse razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, svesnosti postupaka o idgovornostiza svoje ponaanje. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlaih-osobe izmeu 14-16 godinaivota i strarijih maloletnika osobe izmeu 16 i 18-te godine ivota. Podela se zasniva naanatomskoj i psihikoj razvijenosti, odnosno mentalnoj zrelosti odreene strukture maloletnikepopulacije i usklaenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i potovanja pravnih, moralnih idrutvenih normi. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviene zaodrasle osobe. Za izuzetno teke krivine prestupe mogu se izrei kazne maloletnikog zatvora.U sluajevima lakih dela koja su posledica teih vidova vaspitne zaputenosti izriu sezavodske-vaspitne mere, a u blaim vidovima, kada je uzrok delikventne orijentacijenepromiljenost i blai oblici vaspitne zaputenosti-disciplinske mere i mere pojaanog nadzora. Za maloletne delikvente najee se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zaputena omladina,delikventi, maloletni kriminalci, posrnula deca, huligani, siledije i slino. Kriminalitet jeNAJTEI OBLIK MALOLETNIKOG PRESTUPNITVA. Karakteristian je po tome to jeznatno zastupljen u kriminalitetu, ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. Udeomaloletnike delikvencije u kriminalitetu uopte razlikuje se od zemlje do zemlje. Preteno sekree oko 20-25%, ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupnepojave. Maloletnici najee vre IMOVINSKE DELIKTE- najvie dela karae, i taj procenat uukupnom maloletnikom kriminalitetu je oko 50%. U naoj zemlji je izraen kriminalitetmaloletnica oko 93 % izvrenih krivinih dela, a najvie su krivina dela krae i sitne krae.Prilikom izvrenja krivinog dela krae i sitne krae iz stanova i kua, maloletne prestupnice sunajee koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa rtvom, a prilikomizvrenja kraa iz robnih kua, samoposluga i prodavnica koristile su nepanju prodavaca;prilikom kraa u prostorijama kole ispoljile su drskost i bezobzirnost, teke krae maloletnicesu vrile najee obijanjem, koristei naene predmete na mestu izvrenja krivinog dela;pomou lukavstva i upotrebom fizike sile vrile su krivina dela razbojnike krae irazbojnitva.Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. Oni suprouzrokovani faktorima neiskustva, ali i posebne psihostrukture.Trea kategorija su seksualnidelikti posebno krivina dela silovanja. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da neuestvuju posebno kada je u pitanju politiki kriminilatit, dela protiv slubene dunosti i krivinadela privrednog kriminaliteta. U novije vreme je za maloletniki kriminilatit karakteristianpovean broj DELIKTA NASILJA i pojedinanog i kolektivnog. Kolektivni kriminalitet

jeprisutniji nego kod odraslih, maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponaanja izporodine sredine, gde su i sami bili zlostavljani psihiki, fiziki i seksualno. rtve su slabiji ihendikepirani pojedinci koje maltretira grupa, kao i starije i bespomone osobe. SPONTANONASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja, koje je samo sebicilj, na primer na sportskim takmienjima, koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija.POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlai maloletnici aktima zastarsivanja,reketiranja uenika, otimanju stvari, sitnim kraama, neposrednim sukobima-tuama. Ove grupezlostavljaju svoje vrnjake u kolskim dvoritima, na ulici, kao i u sredinama gdeive.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletnikim bandama.MALOLETNIKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupnikog ponaanja koji jekarakteristian po specifinom sistemu vrednosti organizacije, realizacije, individualnih ciljevakroz grupno ponaanje. U grupi se stie ugled i presti i ispoljavaju se specifini oblicisolidarnosti prijateljstvo, kolektivni duh, solidarnost i zajedniko ubeenje u realizacijikriminalnih ciljeva. lanovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvateposebna pravila ponaanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. Takve grupe su iskljuivokarakteristine za gradske sredine i za dokon nain ivota-previe slobodnog vremena. Na eluorganizacije nalazi se voa koji neformalnoj grupi obezbeuje jedinstvo, utie na formiranjestavova i pravila discipline. U maloletnikim bandama lanstvo je obino ono je etnikog, rasnog Page | 65 i socijalnog porekla i potiu iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja, odanost ipotovanje bandi je obavezno, prostor delovanja je pod kontrolom bande. Prilikom prijema novihlanova obino se postupak odvija po nekom ritualu. 92. RECIDIVIZAM Recidivizam je povratnitvo. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstuprestupnitva sa najveim procentom recidivizma. Kod imovinskih delikata recidivizam jeposledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti, a kod seksualnih delikatauzronost je pre svega u psihopatolokoj strukturi linosti. Zato se i smatra da je recidivizam uovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni, adekvatni pravni mehanizmi zanjihovo spreavanje i suzbijanje. Recidivizam je poznat po specifinosti faktora i tu dominirajusubjektivni inioci, pre svega uzroci vezani za linost izvrioca, dok se socijalni faktoripojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralneizopaenosti. Seksualna delikvencija je preteno urbani fenomen, a takvi stavovi nalaze osnov i ustatistikim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim, kao i utradicionalno patrijarhalnim i graanskim sredinama. U seoskim i patrijarhalnim sredinamareakcija drutva nije samo pravna, ve i obiajna jer je prisutna snana moralna osuda kakosredine, tako i porodice izvrioca, ali i ozbiljna potencijalna-osvetnika reakcija porodice rtve. 93. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraivanja su pokazalana na to da polovina ili dve treine povratnika ivi u gradu, ali da odukupnog broja povratnika, jedne i druge populacije dve treine potie sa sela. Njihova bitnasocijalna obeleja su: veina je ivela u nepovoljnim porodinim prilikama i odnosima uporodici; nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost; rana i dugotrajna maloletnikakriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeleja. U ukupnom povratnitvurecidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionojstrukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponaanja. Maloletnicipovratnici se u vie od dve treine sluajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vrei delakrae i teke krae. Tipologija delikvenata recidivista mogua je po kriminolokim kriterijumimavrste delikata u kojima se najee pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE,PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. Delikventi iz navike surecidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupnikog ponaanjastvara kriminalna navika. Oni se kriminalno odaju jo u ranoj mladosti, socijalno suneprilagoeni, psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju, emocionalno nestabilni,prosene ili ispodprosene inteligencije i nieg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracionetolerancije. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe ija je kriminalna karijeravie uzrokovana subjektivnim iniocima linosti nego socijalnim faktorima, bilo da su u pitanju faktori poremeaja biolokog, psiholokog ili psihopatolokog karaktera. Mere izricanja kaznekod ovog tipa prestupnitva najee su mere bezbednosti uvanja, leenja i posebne terapeutskemere u zatvorenim tipovima ustanove. Profesionalni delikventi su izvrioci krivinih dela koji supo nekim osobinama slini povratnicima iz prve kategorije, ali sa posebnostima racionalnekriminalne orijentacije, odnosno izbora vrenja krivinih dela kao profesije, zanimanja imotivom koristoljubive prirode, koja kod prve kategorije nije uvek izraena. 94. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljenpovredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. Najee su krivinopravnedefinicije i one sutinu pojama svode na normativistiko shvatanje. Zaetnik normativistikogshvatanja jeALZBERG, koji koristi termin privredno krivino pravo.PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet, smatrajui privredni kriminalitet

irimpojmom, a ekonomski posebnim oblikom. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva:pojave ekonomskog kriminaliteta, delikte protiv slubene dunosti i imovinska k. dela.KRIMINOLOKE I SOCIOLOKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIUneto ire, ukljuujui u taj pojam, pored k. dela i privredne prestupe i prekraje u funkcionisanjusistema.U IREM SMISLUprivredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizikih i pravnih lica uoblasti finansijskog pravnog posovanja k. dela, prestupi i prekraji;DOK U UEM SMISLUpodrazumeva samo krivinopravne privredne i finansijske delikte, a iskljuuje prestupe iprekraje.PRIVREDNI PRESTUPI SUneki blai vidovi privredne delikvencije. U pitanju je veomamasovna drutvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od stranepravnog ili odgovornog lica, sa tetnim posledicama po privrednu organizaciju ili drutvenuzajednicu.RAZLIKE IZMEU KRIVINIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE:a) Stepen drutvene opasnosti privrednih prestupa je manji, nego kod krivinih dela:b) Kod krivinih dela odgovorna su samo fizika lica, a kod privrednih prestupa i fizika ipravna lica;c) Kod krivinih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost, a kodprivrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. NAJEI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SUdela nezakonitog ostvarivanja prihoda iprivilegija. To se posebno odnosi na prestupe i prekraje u carinskom i deviznom reimu, kodinvensticionih ulaganja, izbegavanja plaanja poreza i doprinosa, zloupotrebe poverenja i slino.SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZATITNE MERE.Kazne su uprincipu novane, a zatitne mere se najee sprovode na oduzimanju protivpravne koristi.OPTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU:a) Sloenost i dinaminost pojavnih oblika;b) Koristoljublje kao motiv;c) Specijalizacija izvrilaca;d) Pretenost profesionalne orijentacije;e) Dela se vre kontinuirano i planski;f) Veina krivinog dela se izvrava u nekom obliku sauesnitva tj. organizovano;g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju razliiti oblici imovine, napr: naturalni, u vidu materijalnog predmeta, stvari ili roba u vlasnitvu; novani u vidufalsifikovanja, gotovinskih ili bezgotovinskih plaanja u prometu; korienje prava,ovlaenja i moi na razliitim nivoima nosilaca ovlaenja i kontrolnih funkcija;h) Ovim oblikom kriminaliteta ugroene su brojne privrdne oblasti, posebno: proizvodnja,skladina delatnost, transport i pedicija, trgovina, finansije, platni promet, bankarskisistem i dr;i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta;j) Najea dokazna sredstva su dokumentifakture, rauni, izvodi, zavrni rauni i dr; k) Najei izvrioci su slubena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju.95. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETAUzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni, a neki od njih zauzimaju posebnu panju:TRANZICIONI FAKTORI, NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESAPRIVATIZACIJE; PROFITNI CILJ I DRUTVENA TOLERANCIJA. Page | 68 VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU:a) Delikti zloupotrebe moi poloaja i ovlaenja;b) Delikti finansijskih prevara;c) Kriminalitet belog okovratnika i delikt korupcije id) Delikti krijumarenja i nedozvoljene trgovine. 96.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminalitetaviih drutvenih slojeva tzv. kriminalne elite, ili kako ju je SADERLEND definisao kaokriminalitet belih okovratnika. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet uoblastima privrednog poslovanja, ije se pojave najee ispoljavaju u mahimacijama u vezi sakupoprodajom raznij akcija, lanog reklamiranja robe, lanog iskazivanja finansijskog stanja iposlovanja pojedinih korporacija, podmiivanje poslovnih partnera, neposrednim ili posrednimpodmiivanjem dravnih inovnika, a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranmana, pronevere,nenamenskog troenja sredstava, poreske utaje i slino. Ovde su u pitanju specifine oblastidelikvencije u privredi, poslovnim i vladajuim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja uijoj nadlenosti su diskrecione odluke, ovlaenja kontrole i izvrenja slubenih, poslovnih,dravnih i finansijskih poslova. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTII PROFESIJE JAVNOG IVOTA. Najee se vezuje za dravne institucije: inspekcijske iliporeske slube, policijske i carinske organe, kao i medicinsko osoblje. Koreni kriminalitetabelog okovratnika seu u oblasti privrednih korupcija, bankarstva,osiguranja, eleznice itrgovine. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom drutvu i da su njeni stvarniuticaji na drutvo vei nego to se takva dela otkrivaju i presuuju. Ova vrsta delikvencije tretirase posebno tekom, jer se velikim transakcijama utaja poreza, direktnim i indirektnim oblicimakorupcije nanose znatno vee tete nego klasinim oblicima kriminaliteta. Zbog drutvenoguticaja i pozicije, izvrioci ovih dela su relativno vanzakonski poteeni odgovornosti. U nekimprocenama u razvijenim zemljama tete od ove vrste kriminaliteta kreu se i na desetine milijardidolara godinje.97. DELIKTI KORUPCIJE KORUPCIJSKI DELIKTI Delikti korupcije imaju najtenju vezu sa kriminalitetom belog okovratnika. Korupcijapredstavlja zloupotrebu moi koju ima odreena funkcija, radon mesto ili poloaj u drutvenoj iliprivrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. Veinadefinicija korupcija svodi se na zloupotrebe javnih ovlaenja,

politike I ekonomske-finasijskemoi kako bi se na ilegalan nain stekla materijalna dobit, kao i politika statusna pozicija zasebe ili drugo-fiziko ili pravno lice. Korupcija je globalni fenomen, odlika je svakog drutva,posebno je izraena u drutvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti Izemljama tranzicije gde su kljune odlike u nadlenosti grupe ljudi ili pojedinaca. U zemljamatranzicije posebno pogodno tlo za korupciju ine faktori u procesu privatizacije velikog brojapreduzea I imovine znatne vrednosti, koja se drutvenog ili dravnog vlasnitva privatizuje ukratkim vremenskim intervalima, bez adekvatnog pravnog regulisanja. Kod privatizacije uzemljama tranzicije do korupcije najee dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska pravanisu potpuno ureena, zbog birokratskih centara moi koji mogu uticati na process promenevlasnikih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogunelegalno izmetati iz dravnog i drutvenog u privatno vlasnitvo. To podrazumeva direktnuprodaju preduzea bez trine procedure, pravna procedura je bez jasnih pravila, izbegavaju sejavni tenderi, preuzimaju se transakcije od strane centara moi izbegavanjem konkurentskihprocedura, diskrecionim ovlaenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaanja. Plodno tloza korupciju je i podruje politikog odluivanja, odnosno potkupljivanje politikih partija injihovih lidera u predizbornim aktivnostima. Mnogi biznismeni u toku predizbornih kampanjakoriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju politiare, koji su sa pozicija vlasti duni datakve usluge adekvatno nadoknade. Ovakvi primeri iz politike prakse zapadnoevropskih isevernoamerikih podruja skoro da su redovna praksa politikih skandala i afera. Sukobinteresa ili gomilanje funkcija takoe predstavljaju poseban kadrovski problem. Ukoliko sukobinteresa nije pod odgovarajuom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri dravni iprivredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlaenja i bez uvidajavnosti. U tim sluajevima lako preovladaju lini, partijski ili porodini interesi iznad opteg, pane udi zloupotreba slubenog poloaja i ovlaenja. 98. KRIJUMARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumarenje i ilegalna trgovina potiu od izraza kojim se oznaava pojava tzv. sive ekonomije.Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupnitva, ali predstavlja iglobalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. Krijumarenje je pojamkojim se oznaava nedozvoljena trgovina u prekograninom prometu. Krijumarenje inedozvoljena trgovina omoguava u uslovima brze komunikacije i mogunosti prikrivenihtransakcija meunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugihvrednosti steenih na prodaji razne vrste roba: narkotika, oruja, alkoholnih pica, umetnikihdela, plemenitih metala i dijamanata, nuklearnih tehnologija, ekoloki opasnog otpada i sirovina,trgovina ljudima i delovima ljudskog tela, retkim i zatienim ivotinjama i biljkama. U naemkrivinom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosifinansijska I druga teta pre svega dravi I onim subjektima koji posluju u skladu sapropisima.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta, bavljenje trgovinom ili posredovanjemu trgovini I zastupanje domaih organizacija u prometu roba i usluga. Uosnovi oni se svi svodena neplaanje ili plaanje u smanjenom obimu poreza, akciza, carina, kao I doprinosa koje prateisplate zarada zaposlenih. Najkarakteristiniji pojavni oblici su: prodaja robe loijeg kvaliteta odpropisanog; lano deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaanja propisanih dabina; izbegavanjeuplate pazara na iro raun i prebacivanje gotovine u sive tokove; korienje neispravnih ineigosanih merila radi zakidanja na meri; prodaja robe bez isprava o nabavci; neaurno inetano voenje evidencije o prometu robe i slino. Nedozvoljena trgovina se smatraPREVARNIM oblikom kriminaliteta. 99. POJAM I OBELEJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije privrednog tipa i tipologija kriminalnih pojavavezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. Najvanije karakteristikeorganizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati; hijerarhija-odgovornost i subordinacija; mrena struktura; fleksibilnost u radu; infiltriranje u dravne iprivredne strukture; veza sa organima vlasti i drugim institucijama; nasilje kao metod; profit kaocilj; profesionalizam kao karakteristika; transnacionalni karakter; izraena drutvena opasnost;mnotvo raznovrsnih oblika; izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema; posebnosti uformama kriminalnog organizovanja i dr.POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALIOBLICI. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima, terorizam,korupcija, pranje novca, trgovina ljudima, reket, kompjuterski kriminalitet, trgovina orujem inuklearnim materijalom. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU:krijumarenje vozila, krijumarenje cigareta, krijumarenje nafte i naftnih derivate, trgovinakulturnim dobrima, trgovina retkim biljkama I ivotinjama, ekoloki kriminalitet, pomorskapiraterija, organizovana kocaka i dr.100. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETAMogu se podeliti na nacionalne i meunarodne. Meunarodni faktori uticaja pogoduju razvojuorganizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije, odsustva i tolerancija kontroleprekograninog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne, posebno finansijskekontrole, razvoj internet tehnike i slino. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzrocisu u raznim oblicima anominih stanja, drutvene dezorganizacije i pojava sive ekonomije. Page | 71

VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA?Prema stepenu unutranje vrstine i naina delovanja organizovanog kriminaliteta, INTERPOLizdvaja etiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega ine mafijakeorganizacije po principu hijerarhije sa strogim unutranjim pravima ivota i normi ponaanja, saizvesnom raznovrsnou zakonitih i nelegalnih aktivnosti. Drugi tip su takozvanePROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih lanova sa ciljem ispunjavanjaodreenih zloinakih aktivnosti. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge formeorganizovanja. Bave se kraama automonila, falsifikovanjem novca, razbojnitva, iznuivanjem,reketiranjem i sl. TREI TIP SU ORGANIZACIJE IJA SE DELATNOST ODRAAVA NAMEUNARODNOM PLANU, ali sa jezgrom homogenih etikih skupina kakve su trijade ijakuze. ETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIKEORGANIZACIJE.U KRIMINOLOKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU:kriminalna grupa, organizovana kriminalna grupa, kriminalna organizacija, mafija kao najviistepen organizacije. 101.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stependrutvene opasnosti obzirom da su masovne, imaju prostorno delovanje, veliki spektar kriminalnih aktivnosti, visoku stopu kriminalne dobiti i teke oblike nasilja i korupcije najviihdravnih struktura; imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem uesnika i jakim stepenomunutranjih veza, poslovne solidarnosti i zajednikih kriminalnih ciljeva; postojiprofesionalizacija metoda rada korienje savremenih tehnolokih sredstava I specijalistikihekipa uz kombinaciju individualnih, grupnih, nacionalnih i internacionalnih kriminalnihkapaciteta sa sposobnou sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskogposlovanja; sloena mrena struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirodekoja je organizovana da zatiti lanove; unutranja disciplina zasnovana na internim sankcijama;dinaminost u funkcionisanju sistemom. 102. MAFIJA I MAFIJAKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija, vodi poreklo sa Sicilije jo iz vremenabezvlaa koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije June Italije. U tom periodu stanjebezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energinimsiledijama, koji su despotski vladali nad terorizovanim seljatvom. U prvim decenijama ovogveka mafija je proirila svoju delatnost u SAD, kao tajna organizacija kriminalaca meuitalijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim zakontrolu reketa, kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika, organizovane kocke i prostitucije. Page | 72 Mafijaku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruenja razlikuje statusni poloaj,izvorne sposobnosti posedovanja moi zastraivanja, stanje potinjenosti, zavet utanja.Mafija poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku mo tj. legitimnu poziciju politikemoi u jednom socijalnom okruenju, dravi ili drutvu, u zavisnosti od njenih razmerarazvijenosti. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralnomesto zauzima porodica na ijem je elu boss kum, prinuda u odravanju unutranje discipline iostvarivanju interesa, tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. U novije vrememafija sve vei deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na tojosnovi. Savremeni mafijaki kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa.Mnogo je obrazovaniji i kulturniji ivi na visokoj nozi, barata internetom, a ne pitoljem,finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. Veoma je komunikativan, kree sepo mnogim svetskim metropoloma, vet je u pregovorima, odlino govori svetske jezike, osvajatrite po pravilima modernog marketinga. Moderni bos je biznismen, politiar, direktor,birokrata najjai kada ne primenjuje nasilje, ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva drugasredstva do cilja, pri emu je potkupljivanje prva stvar. Prve mafijake organizacije nastale su naSiciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRANAA STVAR. Pored KOZA NOSTRE poznatemafijake organizacije su KAMORA, NDRANGETA, NOVA SAKRA KORONA UNITA,AMERIKA MAFIJA, ALBANSKA MAFIJA, KOLUMBIJSKA MAFIJA, RUSKA MAFIJA,JAPANSKA MAFIJA, KINENSKA MAFIJA, NIGERIJSKA MAFIJA, MEKSIKA NARKOMAFIJA, a u Srbiji sline organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. 103. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE:Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanogkriminaliteta iz 2002 i 2003 g. sa izmenama i dopunama: dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetompotrebno je:1. da je za to delo predviena kazna zatvora od etiri ili vie godina zatvora2. da je delo poinila organizovana kriminalna grupa ili drugaorganizovana grupa koja nije kriminalna.Zakon o krivinom postupku lan 21. kae: k. delo za koje je propisana kazna zatvora od etirigodine ili tea kazna; rezultat delovanja tri ili vie lica udruenih u kriminalnu organizaciju,odnosno kriminalnu grupu; iji je cilj vrenje tekih k. dela sticanja dobiti ili moi i kada suispunjena jo najmanje tri od sledeih uslova:da je svaki lan kriminalne organizacije, odnosno kriminalne grupe, imao unapredodreeni zadatak ili ulogu; da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na due vreme ili naneogranien vremenski period; da se delatnost organizacije zasniva na primeni odreenihpravila unutranje kontrole i discipline lanova; da se

delatnost organizacije planira i vriu meunarodnim razmerama; da se u vrenju delatnosti primenjuje nasilje ilizastraivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu; da se u vrenju delatnostikoriste privredne ili pioslovne strukture; da se koristi pranje novaca ili nezakonito steenedobiti; da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku vlast, sredstva javnoginformisanja, zakonodavnu, izvrnu ili sudsku vlast ili na druge vane drutvene iliekonomske inioce.Po krivinom zakoniku krivino delo Zloinako udruivanje u lanu 346 stoji:1. Ko organizuje grupu ili drugo udruenje koja ima za cilj vrenje krivinih dela za koje semoe izrei kazna zatvora od tri godine ili tea kazna, kaznie se zatvorom od tri mesecado pet godina.2. Pripadnik grupe ili drugog udruenja iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom do jednegodine.3. Ako se delo iz stava 1. ovog lana odnosi na grupu ili drugo udruenje koje ima za ciljvrenje krivinih dela za koja se moe izrei kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina. Organizator grupe ili drugog udruenja kaznie sezatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina, a pripadnik udruenja od est meseci do pet godina.4. Organizator grupe ili drugog udruenja iz stava 1. i 3. ovog lana koji otkrivanjemudruenja ili na drugi nain sprei izvrenje krivinih dela radi ijeg vrenja je udruenjeorganizovano, kaznie se zatvorom do tri godine, a moe biti i osloboen od kazne.5. Pripadnik grupe ili drugog udruenja iz stava 2. i 3. ovog lana koji otkrije udruenje prenego to je u njegovom sastavu ili za njega uinio neko krivino delo predvieno u stavu2. i 3. ovog lana radi ijeg vrenja je udruenje organizovano, kaznie se novanomkaznom ili zatvorom do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne.EVROPSKA UNIJA JE 1994. GOD. DONELA OBAVEZUJUU DEFINICIJUkoja sadri 11zahteva, od kojih barem est treba da budu ispunjeni da bi se neki sluaj mogao tretirati kaoorganizovani kriminalitet. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujua: da je delo rezultatorganizovanog delovanja vie od dva lica; da se radi o vrenju tekih krivinih dela; da je ciljnjihovog vrenja sticanje dobiti ili moi. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki lankriminalne organizacije imao unapred odreen zadatak ili ulogu; da je kriminalna organizacijaplanirana na due vreme ili neogranieno; da se delatnost organizacije zasniva na primeniodreenih pravila interne kontrole i discipline lanova; da se delatnost organizuje planira i vri umeunarodnim razmerama; da se u vrenju delatnosti primenjuje nasilje i zastraivanje ili da Page | 74 postoji spremnost na njihovu pripremu; da se u vrenju delatnosti koriste privredne ili poslovnestrukture; da se koristi pranje novca ili nezakonito steene dobiti; da postoji uticaj organizacije ilinjenog dela na poliktiku vlast, medije, izvrnu ili sudsku vlast ili na druge drutvene iekonomske inioce.Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije privrednog tipa i tipologija kriminalnih pojavavezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija.NAJVANIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU:a) Kriminalna organizacija- kriminalni sindikati;b) Hijerarhija odgovornost i subordinacija;c) Mrena struktura;d) Fleksibilnost u radu;e) Infiltriranje u dravne i privredne strukture;f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama;g) Nasilje kao metod;h) Profit kao cilj;i) Profesionalizam kao karakteristika;j) Transnacionalni karakter;k) Izraena drutvena opasnost;l) Mnotvo raznoraznih oblika;m) Izdvajanje rukovodeih od operativnih delova sistema;n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOGKRIMINALITETAprema stepenu unutranje vrstine i naina delovanja organizovanogkriminaliteta, INTERPOL izdvaja etiri tipa organizacija: a) PRVIje tradicionalan , njega ine mafijake organizacije specijalizovanih lanova saciljem ispunjavanja odreenih zloinakih aktivnosti. Page | 75 b) Drugu grupu inePROFESIONALNE ORGANIZACIJEoni koji se bave kraamaautomobila, falsifikovanjem novca, razbojnitvima, iznuivanjem, reketiranjem i lino.Takve grupe nisu stalne, nemaju stroge forme organizovanja i pravila. c) Trei tip predstavljaju organizacije ija se delatnost odraava naMEUNARODNOMPLANU, ali sa jezgrom homogenih etikih skupina kakve suTRIJADE I JAKUZE. d) etvrtoj grupi pripadajuINTERNACIONALNE TERORISTIKE ORGANIZACIJE.U KRIMINOLOKOM SMISLU, OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU:a) Kriminalna grupa- moe biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radivrenja krivinih dela u nekom obliku sauesnitva. Ova grupa moe, a i ne mora imatiobeleja organizovanog kriminaliteta. b) Organizovana kriminalna grupa ini pojam jednostavnog kriminalnog udruivanjaPOD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUIVANJE TROJE ILI VIE LJUDIradiizvravanja neogranienog broja krivinih dela Ovo udruenje zahteva za razliku odmafijakog zahteva, samo stabilnu kriminalnu organizaciju;c)

Kriminalna organizacija je vii stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnogudruivanja , presdtavljaju snanu struktuirano lanstvo, to je zatvorena sredina strogihunutranjih pravila odnosa, posebne subkulture, koja se umnogome razlikuje od klasinihkriminalnih druina, kao to su razbojnike bande; d) MAFIJAkao najvii stepen kriminalne organizacije je specifina delikventna struktura isredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. Mafijaku organikzacijuod jednostavnog kriminalnog udruenja razlikuje statusni poloaj, izvorne sposobnostiposedovanja moi zastraivanja stanje potinjenosti , zavet utanja. Mafija uodnosu na kriminalno udruenje poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku motj. legitimnu poziciju politike moi u jednom socijalnom okruenju, dravi ili drutvu,zavisno od njenih razmera razvijenosti.OSNOVNE ODLIKE MAFIJEsu hijerarhijskastruktura organizacije u njoj centralno mesto zauzima porodica na ijem je elu boss kum, u odravanju unutranje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda, mafijaima tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. U novije vreme mafija svevei deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovojosnovi. Savremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo jeobrazovaniji i kulturniji, ivi na visokoj nozi barata internetom a ne pitoljem, ifinansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. Komunikativan je i kreese po mnogim svetskim metropoloma, vet je u pregovorima, odlino govori svetskejezike. On je moderni bos bizmismen, politiar, direktor, birokrata najjai kada neprimenjuje nasilje, ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja, priemu je potkupljivanje prva stvar. Mafija vodi poreklo sa Sicilije jo iz vremena Page | 76 bezvlaa koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije June Italije. U tom priodu,stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojomzemljom energinim sileijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljatvom.U prvim decenijama ovog veka mafija je proirila svoju delatnost uSADkao tajnaorganizacija kriminalaca meu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnuproizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalnetrgovine narkotika, organizovane kocke i prostitucije.TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE( tradicionalne mafijakeorganizacije) su: Koza nostra, japanske Jakuze i kineske Trijade. 104. TRGOVINA NARKOTICIMA Uivanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni, socijalni i drutveni problem u svimzemljama sveta. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja itrgovina i sankcionisana je. Bekom konvencijom 1988 god. predviene su mere na suzbijanjunedozvoljene trgovine drogama, ali i obaveza drava da u svojim krivinim zakonima uvedukrivino delo pranja novca. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemuureene organizacije i mree koja funkcionie po principu hijerarhije, od proizvoaa droga,nakupaca i vlasnika skladita, do transportne mree i organizacije za preraspodelu u potroakimpodrujima. Narkotici kojima se najee trguje su:HEROIN, KOKAIN, MARIHUANA ISINTETIKE DROGE-AMFETAMINI, LSD, I DR. Heroin se distribuira iz Pakistana,Avganistana, Mijanmara i dr. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi izmeuBurme, Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. Proizvodnja kokaina je uKolumbiji izmeu 30-70%. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa Holandija,Belgija, Poljska. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. Veze narkomanije i vlasti pojedinihzemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca.Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta. Hibertokontrolie 60% prometa kokaina u SAD, dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je ef tajnih slubi Burme kontrolie 60% prometa heroina iz Burme u SAD. Sicilijanski gangoviupravljaju meunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje Evrope. Smatra se da narkotici ine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%, paniji60%, Belgiji 47%, Finskoj 35% i dr. 105. TRGOVINA ORUJEM Trgovina orujem spada u tradicionalne forme klasinog oblika kriminalnog biznisaorganizovanog kriminala .Pored legalnog oblika trgovine orujem postoji i ilegalna trgovinaorujem, posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije, teroristike organizacije idruge kriminalne organizacije. U praksi su poznata tri n aina trgovine oruja: legalna i otvorenatrgovina sa drugim zemljama po utvrenim pravilima i procedurama; tajna i nelegalna trgovina Page | 77 sa drugim dravama, preko tree drave i tajno snadbevanje nedravnih subjekata koji prekoposrednika na crnom tritu . Smatra se da deo meunarodnih transfera oruja nije posledicaodluka drava ve korumpiranih vojnih ili politikih zvaninika. Krijumarenje se obavljaraznim kanalima i putevima pri emu transport odreenom vrstom saobraaja predstavljaposebno razraenu strategiju: izvianja graninih prelaza; prouavanje carinske i policijskekontrole; posedovanje prevoza ili angaovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovanadokumenta.Krijumare se: pitolji, mitraljezi, bombe, nuklearni materijal, radioaktivni

otpad,hemijske, bioloke i radioloke supstance. Pod vatrenim orujem podrazumeva se svakoprenosivo oruje koje ima cev i koje ispaljuje, ili se moe modifikovati da ispaljuje hitac. 106. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene.Grupe kriminalca suorganizovane kao velike meunarodne kompanije i imaju sloenu strukturu. Neki su sespecikjalizovali za izradu lanih dokumenata, drugi se bave izmenom broja asije, motora, brojaproizvodnje i dr. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu, a tamo nekadruga osoba vri prodaju kola obino novijem kupcu na kraju lanca. U svetu svaka dva minutanestanu po jedna kola. Mnogi poznati kriminalci poeli su sa preprodajom kola. Prema podacimaInterpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se ak i teroristike organizacije. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 47. TERORIZAM Terorizam je latinska re terror, terrois koja znai jak strah. Terorizam podrazumeva doktrinu,metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod graana sistematskom upotrebom nasiljaradi ostvarivanja odreenih, prvenstveno politikih ciljeva.SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVAdoktrinu, metod i sredstvo izazivanja straha inesigurnosti kod graana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja odreenih,prvenstveno politikih ciljeva. Savremeni terorizam odlikuju:a) visok stepen organizovanosti,b) globalizam,c) profesionalizam,d) zloupotreba tehnikih dostignua,e) velika finansijska mo steena pranjem novca,f) koliina ekstranormalnih oblika politikog nasilja;g) zastraivanje, h) specifina organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovanana ideolokim, nacionalnim, rasnim ili verskim osnovama,i) posebnosti cilja- izazivanje psihoze opte opasnosti,j) neselektivnost ciljeva,k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvrenju akcija,l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju graana, nedunim i nemonimosobama,m) raznovrsnost i stalno proirivanje spektra objekata napada i slino.TERORISTIKE ORGANIZACIJE KOJE TEE OSTVARENJU ODREENIHIDEOLOKIH CILJEVA SU:Crvene brigade i prva linija u Italiji, Raf u Nemakoj, Oas idirektna akcija u Francuskoj, Grapo u paniji, Crvena Armija Sekigun u Japanu i dr.TERORISTIKE ORGANIZACIJE KOJE TEE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU:najpoznatija Al Kaida, a ORGANIZACIJE KOJE TEE OSTVIVANJU ODREENIHNACIONALNIH, PRE SVEGA SEPARATISTIKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji, Etau paniji, Hamas u Palestini, Front za osloboenje Kvebeka u Kanadi, OBK , UK NA Kosovu idr.VRSTE TERORIZMApostoje razliite klasifikacije tipologije terorizma. U literaturi jenajea podela na:a) meunarodni,b) dravni,c) individualni id) grupni terorizam.MEUNARODNI TERORIZAM meunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam, asamim tim nije ni predvidelo krivine sankcije za njegove aktere, ve je kroz pojedinane akte-konvencije odredilo samo pojedina krivina dela terorizma otmice vazduhoplova, bombakinapadi, uzimanje talaca, napadi na meunarodno zatiena lica. U strunoj literaturimeunarodni terorizam se u poetnoj fazi prouavanja odnosio na teroristike akte sa inostranimelementom, da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko, meunarodnim pravomzatieno dobro. Radoslav Gainovi za meunarodni terorizam kae da je to skupmeunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima, grupi, dravi,njenim institucijama i dobrima avioni, ambasade, brodovi i slino koje izvode teroristipojedinci, teroristike organizacije ili drava radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom naruavajui stabilnost te drave, odnosno meunarodne zajednice, kao krenje konvencija o zatiti ljudskihprava i sloboda.U NAJIREM SMISLU MEUNARODNI TERORIZAM SE MOE RAZVRSTATI NA:transnacionalni, i meudravni.P.IOVAKIje izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma:RELIGIJSKI, POLITIKI,DRAVNI, TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM IPATOLOKI TERORIZAM.RELIGIJSKI TERORIZAMje inspirisan religijskim fundamentalizmom, u kome se nasilje uvek nazire kao pretea senka.POLITIKI TERORIZAMnajee nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen jefenomenom ekonomskih kriza i sukoba izmeu bogatih i siromanih i politikim ambicijamajednih da promene stanje i status, i drugi da ga odre ili proire.DRAVNI TERORIZAMima najrazliitije forme. Svojstven je diktatorskim reimima, moebiti usmeren protiv sopstvenog stanovnitva, ali i protiv drugih drava. U drugim tipologijamadravni terorizam definie se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednogpreduzimanja teroristikih akata koje vri drava preko svojih specijalizovanih organa. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEU PODELU:a) tajni dravni terorizam koji podrazumeva direktno, ali ne i otvoreno, uee dravnihslubenika u teroristikim akcijama;b) terorizam podravan od drave u kome drava ili privatna grupa uestvuju u izvoenjuakcija u korist drave gde je drava naruilac, ali ne i neophodno aktivan uesnik uteroristikim aktima. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane istrukturisane kriminalne organizacije, koju finansira drava, sa kojom su uspostavljeneodgovarajue veze, to akterima teroristike delatnosti obezbeuje sigurnost od krivinogprogona i znatnu imovinsku korist.

PATOLOKI TERORIZAMpodrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe teroriudruga lica prvenstveno da budu primeeni, da skrenu panju drutva, a ponekada i itavog svetana sebe. 48.TERORISTIKE ORGANIZACIJE Terorizam je u sutini profesionalni i preteno kolektivni oblik kriminaliteta. Teroristikeorganizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju strogapravila unutranje hijerarhije i militarne organizacije, fanatizam i solidarnost lanstva ianonimnost lanstva. Prema svemu ovom bitne karakteristike teroristikih organizacija su:organizacione osnove, hijerarhija, fanatizam pripadnika, planska aktivnost, finansiranje. POLITIKA DELIKVENCIJA Politika delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupnitva koje jeodreeno politikim ciljem ili motivima izvrilaca. 64.TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim biima obuhvata: prinudu, vrbovanje, tzransport,kupovinu i prodaju, prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskogiskoriavanja, ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa, krijumarenje i eksploatacijurada migranata. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemljuizbegavanje graninog prelaza sa ciljemostvarivanja profita ili koristi drugih. Kriminologija ljudima je noviji kriminoloki ikrivinopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je naao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. Savremena medicina jedosta napredovala pa su neke transplantacije, posebno bubrega, postale rutinski hiruki posao.Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakana, da postoji brza razmenainformacija izmeu prodavaca i preprodavaca organa, dokazuje da je ovj oblik trgovine veomaunosan posao. Potranja za organima za transplantaciju u zemljama sa najviom stopom donatorave je premaila ponudu. Najvei broj trgovine organima obavlja se ilegalno, a davaoci mahomive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugroerno. Oni se tretiraju kao vreerezervnih delova, a ne kao ljudska bia. Trgovaka mrea organa rairena je od Indije i Tajlanda,preko Turske i zemalja Istone Evrope, do Austrije i Italije. Destinacije donatora su Moldavija,Argentina, ile, zemlje Brazila do Filipina. Na tim tritima za prodaju bubrega donatoridobijaju oko 3000 dolara, a krajnji korisnik ga plaa nekoliko puta vie. KRIJUMARENJE MIGRANATA Do migracija stanovnitva dolo je zbog olakane komunikacije, ljudi iz lokalnih krajeva sele sena razne strane svih kontinenata. Krijumarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao kojiseobavlja pod kontrolom organizovane mree kriminaliteta. Usled intenzivnog saobraajaizmeu istonoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvoprebacivanja imigranata. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima izAlbanije kontroliu krijumarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. VelikaBritanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji trae politiki azil.Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare, a poveanje stanovnitva uzemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. U naem krivinom zakonodavstvukrijumarenje migranata inkriminisano je kao krivino delo NEDOZVOLJEN PRELAZDRAVNE GRANICE I KRIJUMARENJE LJUDI, kojim je obuhvaeno krivino deloprotivpravnog bogaenja ili druge koristi omoguavanjem drugom da nedozvoljeno preedravnu granicu, ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaidravljanin. 65.ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. Upravo zbog toga jeveoma teko ustanoviti ta je emu neposredni uzrok. Preko prostitucije se podstrekava i prikrivakriminalitet. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju, organizacija prostitucije je jedan odestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta. Od prostitucije ivi itava skalakriminalaca-podvodai, makroi, svodnici i drugi paraziti prostitucije. Prostitucija je najee podotvorenom ili prikrivenom zatitom policije ili lokalnih organa. Vlasnici javnih kua retko seznaju, ali njima upravljaju u ime vieg gazde, koji uzima reket. esto stvarni posrednik imajavne kue u vie gradova, a u njegovo ime ih vodi poslovna, otmena dana koja je nemilosrdnaena i sa uspehom vodi javne knjige i muterije. U savremenim uslovima poznata je pojavatrgovine enama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova- sex trafiking. Razlikuju seevropski i azijski sex trafiking. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka izmeu 11-13godina, koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po vie puta dok ne stignu u bordele ili ulinotrite. Evropski tip trafikinga vezan je za drutvene procese u istono-evropskim zemljama izkojih devojke u dobu izmeu 20-23 godine, sa srednjim, a mnoge i sa visokim obrazovanjemstiu u metropole Nemake, Italije, vedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i krozprostituciju trae ansu za bolji ivot od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude usopstvenim zemljama. Potranja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraenija, aekonomski uslovi ena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. Najtei oblici seksualnogzlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Krivina dela koja proizilaze izprostitucije su: podvoenje drugog lica sa ciljem podvoenja, eksploatisanje prostituisanih lica,upravljanje i dranje bordela, izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili

drugih prostorijaradi vrenja prostitucije ili slinih aktivnosti. Oblici prostitucije podvoenje, zavoenje, odnos samaloletnim licima i sl. 65. KOCKANJE Kockanje se pojavilo jo u starom i srednjem veku. U poetku nije obuhvatalo novane uloge, alise vremenom izmenilo. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. Kockanje jevid socijalne patologije u kome uestvuje veliki broj ljudi. injenicu da je znatan b roj ljudinaklonjen kocki, izvrioci krivinih dela su iskoristili kao mogunost za sticanje velikih prihodato je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijai su preuzeli kontrolu nadkockanjem. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u sluaju kada se organizujuprevare u igri, kada reketai deluju svojim uobiajenim metodama: obeleavanjem teritorije,zakupljivanjem maina, uklanjanjem protivnika i pruanjem zatite uz naknadu, uzimanje delaprihoda. Kockanje je zabranjeno, kockarske organizacije rade ilegalno, a prihodi su veomavisoki. Kockanje se organizuje u razliitim oblicima: igre sa brojevima, kartanje, igre zakockarskim mainama-rulet, klaenje-konjike trke, sportska takmienja i dr. Najzastupljeniji sukockarski automati, oni ne trae velika ulaganja, a donose velike prihode. Proizvoai sunajee same kockarske organizacije koje daju dozvolu za korienje zainteresovanim sanadoknadama. 66. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala steenog kriminalnom delatnou.Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemumeubankarskih transakcija. Poreklo prljavog novca potie od nelegalne trgovine, iz skrivenih iliproneverenih fondova izraen na utajama poreza, ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima, izorganizovane kocke, prostitucije i reketa, kao i procesima privatizacije kapitala u bivimsocijalistikim zemljama Istone Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. Pranjenovca je postalo meunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. Pranje novcaoteuje svaku dravu. Prljavi novac se obino pretvara iz steene valute u neku drugu valutupreko menjanica, a zatim se ulae u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. Drugamogunost je stvaranje sopstvenih banaka. Dalje novac se ulae u off-or kompanije odakle selegalizuje u normalne i legalne poslove. 67.REKET REKETpredstavlja savremene vidove reketarstva u krivinom pravnom smislu ucene i iznude.Reket je podebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemuprinude i nasilja. Tu spada uterivanje duga u oblasti profesionalnog kriminaliteta. U prvoj faziuteriva duga podsea dunika utivo na dospelo dugovanje i odreujemu rok da ispuniobavezu,.Najee su u pitanju neraieni imovinski odnosi, naplata preostalog duga iz nekihranijih poslova, oduzimanje muterija, prisutne konkurencije, stvaranje novih pozicija. Pretpostavlja se da vie od polovine dunika u ovoj fazi poputa i izmiruje dugove. Oni koji seopiru ili dvoume u drugoj fazi podleu obradi koja se u argonu zovu kimenje , a sastoji se ufizikoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugroavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. Pritome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. Druga faza predstavlja klasino izvrenje krivinogduga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku koristsilom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda odreenu imovinsku korist. U treoj fazinudi se navodna zatita uz obavezu plaanja odreenog novanog iznosa od strane lica kome senudi takva zatita, a koju on nije traio. Ukoliko se zatita odbije prelazi se na kidnapovanje,liavanje slobode, izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da hladneglave razmisle o izmirenju duga. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zloinakihudruenja i svojevrsna naplata poreza od vlasnika privatnog kapitala, a radi zatite od drugihkriminalnih organizacija. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala,lanovima porodice ili materijalnim sredstvima. Sistem reketa najee obuhvata ugostiteljskeobjekte, privatna preduzea, kockarnice, javne kue. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv, ali se njimaonemoguavaju ili oteuju odreena imovinska prava drugih oduzimanje tue stvari,unitavanje ili oteenje tue stvari i slino. 78.KOMPJUTERSKI KRIMINALITET-POJAM POJAM OBUHVATA : raunarsku prevaru, sabotau ipijunau, od kompjuterskog kriminaliteta u irem smislu, pod kojim smatra protivpravnoprisvajanje raunara i njegovih delova kraom, proneverom i prevarom, fingirane kraeraunara, zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomou raunara. Pod ovimpojmom autor podrazumeva i sva ona krivina dela gde se raunar javlja kao izvrenje krivinogdela. Kompjuterski kriminalitet karakteriu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnihoblika i vidova ispoljavanja. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminalitetaposebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. Javljaju se novi opasniji oblici kriminalnog ponaanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalistikoj praksi. Sa sobom nose iopasnosti od irenja i masovne upotrebe elektronskog prislukivanja, krae poslovnih i drugihtajni kao i razliitih oblika intelektualne svojine, ozbiljnog naruavanja privatnosti i drugihljudskih sloboda i prava kao i linog integriteta, a u poslednje vreme prisutna je realna opasnostod talasa teroristikih akata raznih vrsta-tehno terorizam. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA

Kompjuterski kriminalitet moe biti: dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnostikompjuterskih podataka i sistema-njih ine nezakonit pristup, presretanje, uplitanje u podatke ilisisteme, korienje ureaja (proizvodnja, prodaja, uvoz, distribucija), programa, password-a;dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krae najtipiniji oblici napada; delavezana za sadraje- deja pornografija je najei sadraj koji se pojavljuje u ovoj grupiobuhvatajui posedovanje, distribuciju, transmisiju, uvanje ili injenje dostupnim i raspoloivimovih materijala, njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ilinosiocu podataka; dela vezana za krenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje idistribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. Po meunarodnojklasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvrene manipulacijom kompjutera-razni metodikompjuterskih prevara i programskih manipulacija; kompjutersko falsifikovanje; nanoenje teteprilikom unoenja podataka ili programa- virusi, logike bube, crvi; pijunaa i sabotaa. Vrstekompjuterskog kriminaliteta moemo razvrstati na: haking kriminalitet; kompjuterskezloupotrebe; kompjuterske prevare; kompjuterske sabotae; kompjuterski terorizam;kompjuterska piraterija; kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrenukonfiguraciju informacionih sistema. 80. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivinopravnom smislu podrazumeva krivina dela kojima se vrineovlaen protivpravan pristup, elektronski upad, tzv. provaljivanjem, u centralnikompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u naem krivinom zakonodavstvu krivino delo:neovlaen pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka.Hakeri preko personalnih raunara upadaju neovlaeno u informativne sisteme drugih korisnikai vlasnika, spretno izbegavajui mehanizme softverske i druge zatite. Ovi motivi suavanturistiki, da se iskau line sposobnosti i demonstrira informatika sposobnost nalaenjaslabosti u mehanizmu zatite kompjuterskih sistema. Poseban izazov za hakere predstavljajukompjuterske mree maksimalne bezbednosti, kao to su: vojne, policijske, obavetajne i slinekompjuterske mree i komunikacije. Nezavisno to motivi ovih izvrilaca nisu voeni loimnamerama haking moe izazvati vrlo ozbiljne tete. Ozbiljne tete mogu nastati nehotinimoteenjima na vitalnim kompjuterskim mreama, ugroavanjem zatienih podataka neovlaeno brisanje ili izmena, odreenog stepena znaaja ili vrste tajnosti ili na drugi nainoteenja linih prava ili poslovnih i slubenih podataka, ili kao najtea posledica injenjeraunarskih podataka neupotrebljivim. 81.. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlaeno kopiranje zatienog raunarskogprograma bespravno kopiranje, distribucija ili javno objavljivanje raunarskih programazatienih zakonom i neovlaeno kopiranje topografije bespravno kopiranje zakonomzatiene topografije, besplatno korienje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodnikogproizvoda napravljenog korienjem topografije i raunarski falsifikatunos, izmena, brisanje ilipotiskivanje raunarskih podataka ili programa, kao i ostale vrste meanja u obradu podataka naraun ili pod uslovima, predvienim domaim zakonom, koji bi predstavljao delo falsifikata daje poinjen u odnosu na klasian predmet takvog krivinog dela. U naem zakonodavstvu ovepojave su inkriminisane kao lrivino delo neovlaeno ioskoriavanje autorskog dela ilipredmeta srodnog prava i krivino delo neopvlaeno uklanjanje ili menjanje elektronskeinformacije o autorskim i srodnim pravima. 81. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare ine najzastupljeniju vrstu delikta, u naem krivinom zakonodavstvupostoje pod nazivom RAUNARSKA PEEVARA. Obavljaju se sa namerom pribavljanjaimovinske koristi za sebe i druge, ili druge protivpravne imovinske koristi. Krivino delo se vrina prevaran nain, odnosno unoenjem preko kompjutera netanih podataka, ili se proputaunoenje tanih podataka, ili se na bilo koji drugi nain, raunar se koristi za ostvarivanjeprevare u krivinopravnom smislu .Najee prevare se vre preko interneta koji ne uslovljavafiziki pristup izvrioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. 82. KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivino pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA IUZNEMIRAVANJE JAVNOSTI. Kompjuterski terorizam je vie budua nego aktuelna pojava.U savremenom drutvu postoji realna opasnost da informatiki resursi, a posebno globalneinformatike mree postanu i veoma efikasno sredstvo u teroristikoj aktivnosti, posebno zapijunau, sabotau, upade u nacionalne sisteme, banke podataka, raunarske resurse,bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme, objekte kojima se elektronski upravlja-rafinerije nafte, aerodromska postrojenja, eleznice, vodovode, elektrosnadbevanje i slineobjekte za znaaj graana. Teroristi planiraju korienje i svih vidova oruane tehnike zasnovanena korienju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloivih trinih kadrovskihpotencijala- da obuavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije. 80.KOMPJUTERSKE SABOTAE Kompjuterske sabotae, kod nas se zovu RAUNARSKA SABOTAA., sastoje se u unosu,izmenama, brisanju ili potiskivanju raunarskih podataka ili raunarskih programa ili upad uraunarski sistem sa namerom da se onemogui funkcionisanje raunara ili telekomunikacionogsistema. To znai da unitenje ili oteenje kompjutera i drugih ureaja ili oteenje kompjutera idrugih ureaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih

sistema, ili brisanje, menjanje,odnosno spreavanje korienja informacija u njihovoj memoriji. To se ini oteenjemoperativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga, prvenstvenoonih koji imaju javnu funkciju uvanja i korienja podataka za dravne organe, ustanove,preduzea ili druge organizacije od opteg znaaja- organi unutranjih poslova, saobraaj,elektroprivreda, vodovodna preduzea i druge ustanove i preduzea koja ine privredni sistem iliimaju javnu funkciju. 123. EKOLOKI KRIMINALITET Ekoloki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja graansku odgovornost za tete nastaleusled aktivnosti koje su opasne za ivotnu sredinu. Pod opasnim aktivnostima za ivotnu sredinuSavet Evrope je predvideo: proizvodnju, rukovanje, skladitenje,uzgajanje, utovar, istovar jedneili veeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je sline vrste u vezi sa ovim opasnimsupstancama. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik zaoveka, prirodnu sredinu ili imovinu, rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje, obradu,rukovanje ili reciklau otpadaka pod uslovom da predstavljaju znaajan rizik za oveka iprirodnu sredinu.