25. ta se podrazumeva pod trinim institucijama?

-Pod trzisnim institucijama podrazumevaju se institucije cija je misija stvaranje takvih organizaciono-tehnickih uslova pod kojim ce se na posebno odredjenom prostoru I u tacno odredjeno vreme omoguciti susretanje kupaca I prodavaca,odnosno ponude I traznje radi uspostavljanja trgovine. 26. Navedite podelu trinih institucija. -Dele se na: tradicionalne ili nestandardizovane I standardizovane. 27. ta se podrazumeva pod tradicionalnim trinim institucijama? -Pod tradicionalnim trzisnim institucijama se podrazumevaju: 1.Prodajno promotivne(sajmovi,izlozbe) i 2.Delimicno standardizovane (pijace,trzni centri,trgovinski centri). 28. ta se podrazumeva pod savremenim trinim institucijama? -Pod njima se podrazumevaju: 1.aukcije, 2.berze, 3.vanberzansko poslovanje. 29. Objasnite pojam sajmova. -Sajmovi institucije i manifestacije u okviru kojih se izlae roba i omoguava njena kupovina pod povoljnijim uslovima. Mogu biti lokalni, regionalni,drzavni i svetski. 30. Objasnite pojam privrednih izlobi. -Privredne izlobe manifestacije na kojima se prikazuje i promovie roba. Izlobe mogu biti opteg tipa ili specijalizovane, kao i povremene (jednokratne) i stalne (regularne) izlobe. 31. Navedite karakteristike sajmova, kao trinih institucija. - Podrazumevaju dve stvari: 1.specijalizovani prostor i institucija koja organizuje manifestaciju i 2.sama manifestacija,dogadjaj. 32. Objasnite pojam svetskih izlobi I navedite njihove karakteristike. - Svetske izlobe slue za predstavljanje nacionalnih dostignua, a njihov zajedniki naziv je expo. Predstavljaju nauna, tehnika, tehnoloka i digitalna dostignua, koja bi u buduem periodu trebalo da nau svoju komercijalnu primenu. Ove manifestacije imaju svoj turisticki,socijalni,kulturoloski ali i politicki znacaj. 33. Navedite neke od vrsta izlobi. - Izlobe mogu biti opteg tipa ili specijalizovane, kao i povremene (jednokratne) i stalne (regularne) izlobe.Ostale vrste izlobenih prostora: Showroom,Virtuelni sajmovi,Trajni izlobeni prostori,Izlobe u transportnim sredstvima (npr. na brodovima),Prostor na Internetu. 34. Navedite karakteristike institucija sa delimino standardizovanim

poslovanjem. -Institucije sa delimicno standardizovanim poslovanjem su:pijace na malo,pijace na veliko,trgovinski i trzni centri. Pijace na malo i veliko rade po odredjenim sanitarnim I poslovnim standardima. Trgovinski centri razvijaju stroge medjunarodne standard za upostavljanje kontakata I razmenu. 35. Navedite karakteristike pijaca na malo. - Pijace su institucije sa delimino standardizovanim procesom trgovanja. komunalne ustanove, trnice sa tezgama za obavljanje trgovine na malo. definisano radno vreme, ureen prostor i opremu (tezge, vage, friideri) rade prema sanitarnim i poslovnim standardima, Prodavci iznajmljuju prostor i potrebnu opremu (vage). Postoji vise vrsta pijaca na malo,a to su:otvorene,pokrivene,stalne I privremene. 36. Navedite karakteristike trnica. - Trnice su komunalne institucije za snabdevanje robom na veliko. Predmet prodaje uglavnom su prehrambeni proizvodi. Namenjene su snabdevanju velikih gradova, i nalaze se u blizini, autoputeva, luka, aerodroma. Dele se na kvantake pijace i veletrnice. 37. ta su trgovinski centri I navedite njihove karakteristike. - Objedinjuju ponudu veeg broja specijalizovanih maloprodajnih objekata, ugostiteljskih objekata i davalaca profesionalnih i linih usluga.Maloprodajni objekata sa odeom i obuom, restorani, deije igraonice, frizerski saloni, fitness i spa centri, usluge advokata, knjigovoa i drugi. 38. Navedite podelu roba u zavisnosti od mogunosti njihove standardizacije. - U zavisnosti od mogunosti standardizacije, roba se deli na: Robu koja se ne moe standardizovati , Robu koja se moe delimino standardizovati , Robu koja se moe standardizovati. 39. ta se podrazumeva pod robom koja se ne moe standardizovati? - Svaki komad robe pojedinano se prodaje. 40. ta se podrazumeva pod robom koja se moe delimino standardizovati? - Svaka pojedinana koliina mora se posebno gradirati (aj, kafa, vuna).

41. ta se podrazumeva pod robom koja se moe standardizovati?

- Postoje precizni, opti standardi, na osnovu kojih se vri gradiranje robe (na primer ito). 42. Navedite karakteristike aukcija. -Javna prodaja izloene robe putem nadmetanja kupaca. Na aukcijama se mogu prodavati: Robe nestandardnog kvaliteta Lako kvarljive robe Retki, umetniki i skupoceni predmeti Aukcioner vri prodaju na aukciji Aukciona mesta (Sothebys, Christies) Naini nadmetanja: Od poetne cene navie; Od poetne cene nanie; zapeaena ponuda; javna aukcija. 43. Navedite karakteristike berzi. -Mesto poslovanja berzi je stalno, a moe se trgovati klasino i elektronski. Organizovana trita na kojima se prodaje standardizovana roba.Na meovitim berzama se trguje razliitim robama. Dele se na specijalizovane i mesovite. 44. ta se podrazumeva pod promptnim poslovima na berzi? -Promptni poslovi podrazumevaju efektivnu prodaju robe koja je smetena u skladitu, ili je na putu ka skladitu berze. Kupoprodajne transakcije se obavljaju u kratkom vremenskom roku (2-3 dana ako je roba u skladitu). Rok obavljanja transakcije moe biti utvren pravilima berze, a mogu ga utvrditi i sami partneri u razmeni. 45. ta se podrazumeva pod terminskim poslovima na berzi? -Terminski poslovi su poslovi koji se zakljuuju na dui vremenski period, i do nekoliko meseci. Namenjena je poljoprivrednim proizvoaima i kupcima poljoprivrednih proizvoda. 46. Na koji se nain se berze mogu podeliti? -Berze se dele na: -specijalizovane (London Oil Exchange, London Wool Exchange, London Metal Exchange i sl.), -meovite, kao to je Baltic Exchange u Londonu sa svoje tri sekcije: robna sekcija (ito, jeam, heljda, ulje i uljarice poreklom iz baltikih zemalja), zatim brodska i vazduhoplovna sekcija. 47. Objasnite razliku izmeu hedera I pekulanata. -Hedzeri su igraci koji zele da se osiguraju protiv rizika,nisu zainteresovani za profit,dok spekulanti imaju za cilj da zarade na rizicima. 48. Objasnite pojam hedera. -Hederi su igrai koji ele da se osiguraju protiv rizika (to hedge-zatititi, osigurati). Nisu zainteresovani za profit, ve ele da se zatite od potencijalnih

poslovnih rizika (rizici promene cena, deviznog kursa, kamatnih stopa). Heding olakava poslovno planiranje i omoguava ostvarivanje planskih odluka. 49. Objasnite pojam pekulanta. -pekulanti imaju za cilj da zarade na razlici u ceni, kamati ili deviznom kursu. Termin pekulant na berzi nema negativnu konotaciju. pekulanti nastoje da zarade na buduoj (fjuers odnosno opcionoj) ceni i za to preuzimaju rizik. Spremni s da preuzmu rizik igrajui na odreenu cenu. Ako igraju na rast cena zovu se bikovi, a ako igraju na na pad cena zovu se medvedi. 50. ta se podrazumeva pod forvardima kao berzanskim poslovima? -Forvardi su pojedinani nestandardni ugovori. Najee su u pitanju kupovine za koje se nekoliko meseci unapred ugovara cena (npr. kupovina struje leti, da bi ista bila isporuena zimi). Uglavnom se na ovaj nain kupuju i prodaju svi proizvodi sezonskog karaktera proizvodnje. 51. Navedite karakteristike fjuersa. -Fjuersi su potpuno standardizovani ugovori. Podrazumevaju pravo i obavezu da se kupi ili proda standardna koliina robe (lot) na datum dospea po unapred ugovorenoj (fjuers) ceni. 52. Objasnite pojam direktnog marketinga. -Pod direktnim marketingom podrazumeva se interaktivni sistem marketinga koji koristi jedan ili vie medija za oglaavanje, u cilju izazivanja gotovo momentalnog, merljivog odziva ciljnog segmenta potroaa i/ili poslovnu aktivnost na svakoj eljenoj lokaciji. 53. Navedite karakteristike direktnog marketinga. -Karakteristike su: Precizno targetiranje,Neposredan feedback (oekuje se momentalan odziv kupaca),Personalizacija komunikacije ,Fokusiranje,Neposredna kontrola odigravanja poslovnih aktivnosti. 54. Navedite insitucije direktnog marketinga. -Institucije su: Direktna pota Kataloka prodaja Telemarketing Prodaja putem Interneta Prodaja putem mobilnih telefona Prodaja od vrata do vrata.