Deca Sa Smetnjama U Razvoju

DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE)
DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
POTREBE I PODRKA
DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU POTREBE I PODRKA
POTREBE I PODRKA
Urednica Prof. dr Marija Miti
Lista autora (abecednim redom po prezimenima) Prof. dr Sulejman Hrnjica, psiholog Filozofski fakultet, Beograd Prof. dr Marija Miti, psiholog Filozofski fakultet, Beograd
Branislava Piper, psiholog Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA Branka Radojevi, psiholog Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA Prof. dr Vera Rajovi, psiholog Filozofski fakultet, Beograd Maida Stefanovi, specijalni pedagog Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA Lela Veljkovi, psiholog Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd Prof. dr Nevenka egarac, socijalni radnik Fakultet politikih nauka, Beograd Recenzenti Prof. dr Vesna Radoman Prof. dr Dragan Popadi Lektorka Radmila Vukovi Dizajnerka Tijana Dini Milica Radovi-upunski, socijalni radnik Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA
Izdava Republiki zavod za socijalnu zatitu, Terazije 34 , Beograd FAMILIA, Beograd, 2011. ISBN 978-86-88171-03-8
Napomena: Sva prava su zatiena. Monografija Deca sa smetnjama u razvoju potrebe i podrka, u celini ili delovima, ne moe se umnoavati, preuzeti ili distribuirati, na bilo koji nain ili bilo kojim sredstvom elektronske ili mehanike prirode (ukljuujui fotokopiranje, snimanje, skeniranje) bez pismene dozvole Asocijacije za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA.
Monografija DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU, POTREBE I PODRKA pripremljena je i odtampana u saradnji sa UNICEF-om, u okviru projekta Transformacija rezidencijalnih ustanova za decu i razvijanje odrivih alternativa. Projekat finansira Evropska unija. Sadraj i stavovi izneti u ovoj publikaciji su stavovi autora i ni na koji nain ne odraavaju stavove UNICEF-a i Evropske unije.
Marija Miti Branka Radojevi Sulejman Hrnjica Nevenka egarac Maida Stefanovi Lela Veljkovi Vera Rajovi Branislava Piper Milica Radovi-upunski
POTREBE I PODRKA
Beograd, 2011.
......... Dete sa fizikim ili mentalnim smetnjama treba da uiva pun i kvalitetan ivot u uslovima koji obezbeuju dostojanstvo, unapreuju samopouzdanje i olakavaju njegovo aktivno uee u zajednici.
Konvencija UN o pravima deteta, lan 23
SADRAJ
I DEO
UVOD (re urednice)
3. 4. 5. 6. 7.
RAZVOJ DETETA 1. RAZVOJ DETETA Branka Radojevi ................................................................................................................................... 13 2. ZNAAJ EMOCIONALNOG VEZIVANJA ZA PROCENU ZDRAVOG RAZVOJA DETETA Maida Stefanovi .................................................................................................................................... 24 DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU Sulejman Hrnjica .................................................................................................................................... KLJUNE PROMENE OPTIH SHVATANJA I PRAKSE U RADU SA OSOBAMA SA POTREBOM ZA DODATNOM PODRKOM Vera Rajovi .............................................................................................................................................. PRIMARNE I SEKUNDARNE POSLEDICE RAZVOJNE TEKOE NA RAZVOJ I ODRASTANJE DETETA Sulejman Hrnjica .................................................................................................................................... RIZICI ODRASTANJA DECE SA TEKOAMA Vera Rajovi ............................................................................................................................................. DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U SISTEMU SOCIJALNE ZATITE Nevenka egarac .....................................................................................................................................
PUT DO MODELA Marija Miti .............................................................................................................................................
31 38 40 44 47
II DEO
NAJZNAAJNIJI ODRASLI U IVOTU DETETA 8. PORODICA, RODITELJI I RODITELJSTVO Marija Miti ............................................................................................................................................. 56 9. RODITELJSKE I ODGAJATELJSKE KOMPETENCIJE Marija Miti ............................................................................................................................................. 66 10. RODITELJSTVO DECE SA OMETENOU Sulejman Hrnjica .................................................................................................................................. 72 PROCENA POTREBA, TEKOA, SNAGA I PODRKE 1. PROCENA POTREBA, TEKOA, SNAGA I PODRKE Marija Miti ............................................................................................................................................. 78 PROCEDURE, POSTUPCI I SPECIFINE PROCENE PRIPREMA ZA PROCENU Lela Veljkovi ........................................................................................................................................... 88 POSETA PORODICI I ORGANIZACIJA ISPITIVANJA U DOMAINSTVU Nevenka egarac ................................................................................................................................... 91 SOCIJALNA POELJNOST PRILIKOM POSETE PORODICI/INSTITUCIJI Sulejman Hrnjica .................................................................................................................................. 97 KOMUNIKACIJA SA ODRASLIMA Marija Miti ............................................................................................................................................. 99 INTERVJU SA DETETOM: SVET VIEN DEJIM OIMA Branka Radojevi, Vera Rajovi ...................................................................................................... 103 PROCENA SNAGA ODGAJATELJA, DETETA I PORODICE Marija Miti .............................................................................................................................................. 108
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA
2. 3. 4. 5. 6. 7.
III DEO
IV DEO
1. MODEL ROD I BATERIJA INSTRUMENATA Marija Miti ............................................................................................................................................ 114 2. OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA: INTEGRACIJA PODATAKA Marija Miti, Branka Radojevi, Branislava Piper ................................................................... 116 3. ULOGA I MESTO PROCENE POTREBA DETETA SA SMETNJAMA U RAZVOJU I NJEGOVE PORODICE U PRAKSI SOCIJALNOG RADA Lela Veljkovi ........................................................................................................................................... 131 4. KAKO PRUITI PODRKU PORODICI I INSTITUCIJI KOJA BRINE O DETETU Sulejman Hrnjica ................................................................................................................................... 136
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA
1. RAZVOJNI PODSETNIK Branislava Piper, Milica Radovi-upunski, Branka Radojevi, Maida Stefanovi ........ 142
PRILOG
UVOD
Publikacija koja je pred vama predstavlja rezultat gotovo dvogodinjeg bogatog iskustva steenog u traganju, koncipiranju i promiljanju modela za procenu potreba dece sa smetnjama u razvoju, dizajniranju i pilot-primeni instrumenata, kao i obuavanju pedesetak strunjaka socijalne zatite. Sva iskustva steena su tokom izvoenja projekta Od individualnih potreba do raznovrsne podrke procena, metodologija i praksa. Ovaj projekat deo je projekta Transformacija rezidencijalnih ustanova za decu i razvijanje odrivih alternativa koji sprovodi UNICEF u partnerstvu sa Ministarstvom rada i socijalne politike, a uz podrku EU. Ciljevi projekta, u najkraem, bili su: dizajniranje, pilot-primena i prilagoavanje modela procene razvoju dece i raznovrsnim uslugama podrke i stvaranje preduslova za njegovu integraciju u postojeu regulativu i dokumentaciju koja se odnosi na proces procene u centrima za socijalni rad, uz izgradnju profesionalnih kapaciteta voditelja sluaja za primenu te nove, holistike, detetu usmerene metodologije. Deca sa smetnjama u razvoju zahtevaju posebne oblike brige i zatite na njihovom putu odrastanja, razvoja, socijalizacije i socijalnog ukljuivanja. Na putu ka celovitoj i uspenoj zatiti ove dece, prvi korak predstavlja adekvatna procena njihovih potreba, iz koje treba da sledi planiranje vrste usluga, intervencija/podrke, njihovih nosilaca (slube/usluge), relevantno obuavanje strunjaka i finansijska potpora. Podrka deci sa razvojnim tekoama u svakoj fazi njihovog razvoja i socijalizacije/inkluzije treba da je socijalno validna i funkcionalno zasnovana. To je izazovno i postavlja posebne zahteve onima koji se poduhvate pravljenja modela procene i pripadajue baterije instrumenata. Procena bi trebalo da se temelji na razvojno dinamikim i kontekstualnim principima sledei ekoloki model i da zahteva ekspliciranje odabranog teorijskog okvira i pojmovnu odreenost, razvijanje metodolokog pristupa u procenjivanju, odgovarajue instrumente i jasno razraena uputstva i indikatore za procenjivanje, kulturoloku prilagoenost i moguu samerljivost sa optimalnim vidovima relevantne podrke, kao i neophodne kompetencije procenjivaa.
Urednica Marija Miti
Sadanja situacija kod nas analiza na prikupljenim podacima. U cilju definisanja odgovarajueg modela procene i pripadajue baterije instrumenata krenuli smo prvo od pregleda dosadanjih domaih i stranih iskustava, a zatim i od odgovarajue, na Zapadu, bogate literature. Ali, bilo je jasno da tua iskustva i modeli mogu da nam pomognu samo na konceptualnom nivou, kao polazni okvir. Meutim, model procene treba da bude primenljiv na situaciju u naoj zemlji. On treba da bude u skladu sa osobenim razvojno-stratekim kretanjima u oblasti socijalne zatite, kao i zahtevima svakodnevne prakse u centrima za socijalni rad, a iznad svega, potrebama korisnika deci/ mladima sa smetnjama u razvoju. Radi upoznavanja sa aktuelnom situacijom u oblasti zatite dece sa smetnjama u razvoju krenuli smo prvo od ve postojeih podataka u Centru za porodini smetaj, Beograd (2009), u ijem su fokusu bila deca sa razvojnim ili zdravstvenim tekoama, koja se nalaze u hraniteljskim porodicama. Izvrili smo posebnu analizu sa ciljem upoznavanja sa sadanjim stanjem i problemima hraniteljstva dece sa smetnjama u razvoju. Hraniteljstvo u okviru Unicefovog projekta Deci je mesto u porodici transformacija rezidencijalnih ustanova za decu i razvoj odrivih alternativa vieno je kao odgovarajua alternativa u unapreenju kvaliteta podizanja dece sa smetnjama u razvoju koja su bila na institucionalnom smetaju. Analiza je izvrena na podacima prikupljenim u hraniteljskim porodicama u Beogradu, kao i anketiranjem centara za socijalni rad za potrebe pilot-istraivanja iji je cilj bio prikupljanje podataka o nekim karakteristikama dece sa smetnjama u razvoju radi planiranja
Put do modela
aktivnosti za regrutovanje odgovarajuih hraniteljskih porodica. Od centara za socijalni rad trailo se da informiu o planovima za decu za specijalizovano hraniteljstvo1. Podaci su dobijeni od 109 centara, odnosno 80% od ukupnog broja u Srbiji. Navodimo tek neka od zapaanja na osnovu prikupljenih podataka: evidencija o deci sa razvojnim tekoama i ometenosti je manjkava; neophodna je, kako poetna procena kao osnov za individualne planove zatite, tako i periodina, ponovna procena; strunjaci u velikoj meri preputaju hraniteljima da se sami nose sa problemima u iju prirodu nisu ni upueni. Naa obuhvatna analiza je pokazala da mnogo toga u sistemu zbrinjavanja dece sa smetnjama u razvoju ne funkcionie valjano. Sistem procene, odnosno kategorizacija, nain i pristup u smetanju dece na hraniteljstvo, odsustvo valjane podrke koja bi bila i u funkciji reevaluacije poetne procene, zatim nedostatak odgovarajuih resursa u lokalnoj zajednici, neznanje i predrasude strunjaka i hranitelja gotovo sve kao da radi protiv najboljeg interesa deteta. Direktan kvalitativno/kvantitativni pristup fokus-grupe. Kako bismo se o nasluenim problemima i pitanjima upoznali i direktno, te stekli celovitu sliku o situaciji, organizovali smo sastanke fokus-grupa glavnih, neposrednih aktera u brizi o deci sa smetnjama u razvoju: roditelja, hranitelja i strunjaka, kao i predstavnika donosilaca odluka u odgovarajuim gradskim i republikim telima. Organizovane su i realizovane tri fokus-grupe sa oko ukupno 60 uesnika. Razgovor za uesnike fokus-grupa za bioloke roditelje i hranitelje, dakle odgajatelje, organizovan je u dva segmenta. Prvi je obuhvatao iskustva: informisanost o procedurama, dostupnim slubama, zakonodavstvu i pravima, iskustva na osnovu procene kategorizacije (u koje svrhe su raene procene, ko je radio procenu, kako je vide na emu je bio fokus, kakvi su bili ishodi, odnosno efekti po dalji kvalitet ivota deteta i porodice; koliko im je pomogla u svakodnevnom ivotu, koliko su participirali u proceni i donoenju odluka i da li su zadovoljni ueem). Razgovaralo se i o tome koju vrstu podrke koriste i kakav je kvalitet podrke (kome se obraaju za podrku, gde je dobijaju dostupne slube i njihov kvalitet; koje su im specifine potrebe u odnosu na tekoe/invalidnost deteta i sredinu, sa im najtee izlaze na kraj, razlike u odnosu na male sredine i gradove, saradnja sa strunjacima u svim fazama procesa). Drugi deo razgovora odnosno diskusije bio je usmeren na prikupljanje preporuka koje bi se odnosile na razliite aspekte procene (svrha, ishod, trajanje, mesto...). Sa strunjacima, prvi deo razgovora je obuhvatao pregled aktuelne prakse procenjivanja u centrima, komisijama i drugim ustanovama (cilj/svrha procena; elementi/kljuni indikatori za procenjivanje potreba, dalje referisanje i donoenje odluka; instrumenti koje koriste), dostupnost i raspoloivost slubi, razlike u odnosu na male sredine i gradove, mogunost praenja efekata, interresorna i saradnja sa drugim ustanovama. Diskusija koja je trebalo da iznedri preporuke za tim projekta bila je usmerena na nekoliko vanih pitanja, od kojih izdvajamo: neophodni nivoi procene za postojeu praksu socijalnog rada i elementi koje instrument za procenu treba da sadri, trajanje procene, neophodne dodatne vetine i znanja radi unapreenja procesa procene. Da bismo mogli uiniti valjanu i obuhvatnu analizu iz vie uglova, meusobno porediti miljenja, iskustva i stavove raznovrsnih uesnika fokus-grupa, od svih njih prikupili smo i podatke odgovarajuim upitnikom. Prvi deo upitnika se sastojao od petnaestak pitanja zatvorenog tipa kojim smo prikupili miljenja o osnovnim pitanjima procene deteta sa tekoama. Ta pitanja su bila zajednika za sve tri grupe uesnika focus-grupa. Na taj nain je bilo mogue poreenje njihovih odgovora na iste teme. Drugi deo upitnika su inila otvorena pitanja specifinog sadraja za pojedinu vrstu uesnika2. Do sada realizovane edukacije za primenu modela procene ROD (roditelji, odgajatelji, deca) i njihova evaluacija, kao i pilotiranje na preko stotinu dece/porodica predstavljali su stalni, nepresuni izvor informacija i ideja, koje su dodatno obogaivale nae razumevanje potreba dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica, snaga ali i prepreka u njihovom realizovanju, kao i potreba strunjaka za posebnim znanjima i vetinama u procenjivanju istih.
1 Koristimo termin koji je u zvaninoj upotrebi kada se radi o hraniteljstvu dece sa tekoama. 2 O nalazima rada fokus-grupa i rezultatima prikupljenim odgovarajuim upitnicima bie rei u poglavlju Procena potreba, tekoa, snaga i podrke.
Ova publikacija je prvenstveno namenjena edukaciji strunjaka za primenu modela procene ROD kao njen sastavni deo, ali verujemo da e biti korisna i svima onima koji su bave zatitom dece sa smetnjama u razvoju i srodnim, ranjivim grupama dece. Ona ima za cilj da prui opta znanja kao okvir za neophodna specifina znanja, vetine procenjivanja, i njihovu primenu u procesu procenjivanja po modelu ROD. Publikacija je podeljena u tri velike celine: Prva, Dete kao vrednost (dete i njegove potrebe) bavi se kljunim pitanjima njegovog razvoja, konceptualnim i praktinim pitanjima vezanim za dete sa smetnjama u razvoju, pitanjima roditeljstva generalno, a dece sa smetnjama u razvoju posebno, sa svim njegovim izazovima i tekoama. Druga, pod naslovom Kako proceniti potrebe deteta obuhvata procenu potreba, tekoa, snaga i podrke te procedure, kao i postupke i specifine procene. Trea celina obuhvata pitanja relevantna za voenje kroz proces procene po modelu ROD do donoenja zakljuka, kao i integraciju procene u praksu socijalnog rada. Prilog sadri razvojni podsetnik. U koncipiranju i pisanju ove publikacije uestvovali su iskusni eksperti iz relevantnih oblasti. Meutim, brojni strunjaci socijalne zatite i relevantnih organizacija iz nevladinog sektora (ukljuujui i udruenja roditelja) su svojim korisnim primedbama i sugestijama prvo pomogli u koncipiranju modela, a potom i ponavljanom doterivanju pripadajue baterije instrumenata. Takoe, realizovane edukacije za primenu ovog modela doprinele su da se stekne uvid u potrebe strunjaka za odreenim i specifinim informacijama i znanjima, to je omoguilo da se napravi koncepcija ove publikacije. Zato svima njima zahvaljujemo na doprinosu. Nama posebno dragoceni konsultanti sa svojim neposrednim iskustvom u gajenju dece sa smetnjama u razvoju bili su roditelji te dece3 i hranitelji4 eksperti za procenu njihovih svakodnevnih potreba, snaga i tekoa. Posebnu zahvalnost dugujemo i Gregu Keliju, naem konsultantu iz Velike Britanije, koji je bio dovoljno otvoren za osobenosti naeg sistema socijalne zatite i uputio nas u moguu primenu iskustva zemalja sa savremenim sistemima procenjivanja. Dakle, ova publikacija je rezultat ukupnog iskustva i dragocenih doprinosa (sugestija, primedbi, evaluacije) svih mnogobrojnih uesnika, realizatora pomenutog projekta i ovo je prilika da svima njima zahvalimo na saradnji. Bez znaajne kontinuirane, raznovrsne podrke Kancelarije Unicefa u Beogradu bila bi nemogua realizacija ideja i samog modela procene ROD, kao ni ove publikacije, znaajne za njegovu primenu.
3 lanovi udruenja Naa kua i Malo do sree, Beograd. 4 Centar za porodini smetaj, Miloevac.
10
DETE KAO VREDNOST

NAJZNAAJNIJI ODRASLI U IVOTU DETETA DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU RAZVOJ DETETA
11
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Razvoj deteta
12
RAZVOJ DETETA
Branka Radojevi
Kako stimulisati razvoj deteta sa autizmom? Koje tehnike treba koristiti u preoblikovanju ponaanja sedmogodinjaka koji je neposluan i agresivan prema vrnjacima? Dete ima problema u savladavanju kolskog gradiva, kako mu pomoi? Kako oduiti dete da sisa palac? Kada se obratiti za pomo u vezi sa nonim mokrenjem deteta i koji metod primeniti za njegovu redukciju? Ovo je samo mali uzorak iz mnotva pitanja sa kojim se suoavaju praktiari koji rade sa decom i porodicama. Da bi na njih odgovorili, nuno je da poznaju teoriju razvoja, jer ona daje okvir za organizovanje zapaanja i iskustava, daje smisao onome to se opazi i odgovor na praktina pitanja. Drugim reima, teorija je temelj za praktino delovanje jer tek kada razumemo razvoj, moemo i da utiemo na njega. Postoje brojne teorije o ljudskom razvoju, a teko je snai se i opredeliti. Za praktiara od toga zavisi kako e razumeti problem i koje od metoda i tehnika e upotrebiti.
Proirivanje interesovanja istraivaa sa prvih dvadeset godina ivota u razvoju individue dovelo je do promene gledita u kome se detinjstvo smatralo periodom velikih promena, odraslo doba vremenom stagnacije, a starost, dobom zalaska opadanja funkcija i sposobnosti. Aktuelni koncept celoivotnih promena nudi kompletniju sliku razvoja oveka, sa fazama koje obuhvataju itav ivotni vek2. Smatra se da se unutar svakog perioda razvoja dogaaju promene na fizikom, kognitivnom i emocionalno-socijalnom planu i svaka od njih postavlja posebne izazove pred individuu. Razvoj se posmatra kao viedimenzionalan i viesmeran proces koji se odvija pod uticajem biolokih, psiholokih i socijalnih inilaca. U osnovi je plastian (iako ta sposobnost sa starenjem opada) i odvija se u razliitim kontekstima (Baltes, Linderberger i Straudinger, 1998; Smith i Baltes, 1999). Mada se odustalo od miljenja da razvoj prestaje u adolescenciji, evidentno je da se u prvoj etvrtini ivota deavaju promene koje najvie oblikuju pojedinca. Predstaviemo nekoliko osnovnih paradigmi u nauci, koje se bave tumaenjem razvoja.
Razvojne paradigme, stadijumi i kritine take razvoja1
U okviru ovog pravca postoje brojni znaajni autori, od kojih emo pomenuti Sigmunda Frojda (Sigmund Freud, 18561939), Erika Eriksona (Erik Erikson, 19021994) i Dona Bolbija (John Bowlby, 19071990).
Dinamska perspektiva, ukljuujui teoriju vezivanja/privrenosti
Psihoseksualni stadijumi Oralni Analni
Uzrast
Opis
01 god. 13 god.
Zona oko usana je centar osetljivosti, a dete usmerava aktivnosti na dojku ili boicu. Usmerenost na aktivnosti pranjenja creva i beike, a uspostavljanje navika istoe postaje glavno bojno polje izmeu deteta i odgajatelja. Impulsi nagonskog dela ida, premetaju se u podruje genitalija, za koje dete razvija interes, kao i za polne razlike. Kroz identifikaciju sa roditeljima, deca formiraju psihosocijalni identitet koji odreuje i njihovu seksualnu preferenciju, koja ostaje stabilna tokom ivota. Potiskivanjem nepoeljnih impulsa, u ovom periodu poinje da se formira i superego. Seksualno interesovanje se naizgled gubi, a superego nastavlja da se razvija. Dete usvaja drutvene vrednosti. Buenje hormona budi i ponovno interesovanje za seksualnost, koje rezultira formiranjem partnerskih odnosa i porodice.
Falusni
36 god.
Latencija Genitalni
611 god. Adolescencija
1 Za odeljak o razvojnim paradigmama i teorijama korieni izvori: Berk, E. L. (2008); Brazelton, B. i Sperou, D. (2008); Erikson, E. (1963); Hwang, P. & Nilsson, B. (2000); Kondi, K. (2002); Kondi, K. i Levkov, Lj. (1994); Miti, M. (2005); Pijae, ., Inhelder, B. (1988). 2 Razdoblja u ivotu oveka: prenatalni (do roenja), period odojeta i najranijeg detinjstva (do 2 godine ivota), rano detinjstvo (26 godina ivota), srednje detinjstvo (611 godina ivota), adolescencija (1120 godina ivota), rano (20 40 godina), srednje (4060 godina) i kasno doba ivota (preko 60 godina).
Izvor: Berk, E. L. (2008).
13
Frojd je smatrao da je linost dinamiko polje kojim upravljaju nagoni i motivi. Otuda je ljudsko ponaanje kao matematika slagalica u kojoj nema nieg sluajnog i neloginog. Svaka individua ekonomie sa odreenom koliinom fizike i psihike energije, iji je derivat libido, a koji se manifestuje kroz ispoljavanje interesa za odreeni deo tela, to se menja sa uzrastom. Interakcija izmeu deteta i roditeljskih figura i kako dete izlazi na kraj sa konfliktima za vreme ovih stadijuma, presudna je za formiranje linosti. Ukoliko se konflikti faze ne razree, energija se moe fiksirati na tom nivou, to znai da individua raspolae sa manjim nivoom energije za savladavanje prepreka narednog stadijuma, ime se opstruie njeno aktuelno funkcionisanje i dalji razvoj. U pogledu strukture linosti, Frojd navodi tri sloja linosti: id, ego i superego. Id je izvor nesvesnih impulsa i povinuje se principu elje, tj. eli odmah i sve. Ego deluje u skladu sa principom realnosti, koji usklauje potrebe i zahteve ida sa stvarnou, i omoguava odlaganje zadovoljenja potreba. Superego je unutranji regulator, nastao identifikacijom sa roditeljskim figurama i internalizacijom zabrana i normi, koji omoguava individui raspoznavanje dobrog i loeg, kontrolu ida i intrinzinu moralnost, koja nije uslovljena pretnjom kazne. Teorija Erika Eriksona o razvoju identiteta sadri bitne postavke o ljudskom razvoju od roenja do odraslog doba. Erikson ne porie Frojdovu tezu o vanosti prvih pet godina ivota u razvoju linosti, ali naputa ideju da se razvoj okonava sa pubertetom. On smatra da se odvija od roenja do poznog ivotnog doba u osam faza, u okvirima osnovnih konflikata karakteristinih za svaku fazu. Specifini konflikti ili krize svake faze mogu se razreititi dobro ili loe.
Osnovni konflikt Uzrast Pozitivno razreenje Negativno razreenje Sticanje poverenja u okolinu, oseanja sigurnosti i odvanosti. Sposobnost da prebrodi frustraciju i odloi trenutno zadovoljenje potreba. Sticanje poverenja u svoje sposobnosti, a time vee samopouzdanje, volju, samokontrolu i samosvest. Fleksibilan pristup prema ivotu.
Poverenje nepoverenje (oralni)
01,5 god.
Rezignacija, sumnjiavost i odbojnost. Prisilne radnje, ambivalencija ili preterana zavisnost, koji vode ka oslabljenoj volji i potekoama da se napravi razlika izmeu svojih i tuih potreba. Stidljivost, sumnja i loa kontrola impulsa. Borba za autonomiju esto se koncentrie oko navika istoe. Oseanje krivice, pasivnost i nedostatak inicijative, i u delima i u oseajima. Oseaj inferiornosti i neadekvatnosti u odnosu na sopstvene potrebe i zahteve socijalnog okruenja. Konfuzija i nisko samopotovanje. Usamljenost i izolacija.
Autonomija sumnja (analni)
1,53 god.
Inicijativa krivica (falusni) Aktivnost inferiornost (latencija) Identitet konfuzija Intimnost izolacija Stvaralatvo stagnacija Integritet linosti oaj
36 god.
Podsticanje preduzimljivosti i radoznalosti. Kompetentnost i adekvatnost. Razvoj identiteta i snalaenje u socijalnim relacijama. Formiranje partnerskih relacija i intimnosti. Formiranje porodice, roditeljstvo i kreativnost od koje imaju koristi drugi ljudi. Oseaj ispunjenosti, ivotna mudrost.
612 god. Adolescencija 1218 god. Rano odraslo doba 1940 god. Srednje odraslo doba 4065 god. Starost > 65 god.
Stagnacija i nizak kvalitet ivota. aljenje, ogorenost i oaj.
Negativna reenja prethodne faze boje i oteavaju prolazak kroz narednu fazu i njeno razreenje na pozitivan i konstruktivan nain. On istie da se individualni razvoj ne moe objasniti bez specifinih uticaja kulture koja postavlja zahteve pred pojedinca, i prepoznaje da nagle drutvene tranzicije mogu negativno da utiu na razvoj jedinke.
14
Izvor: Erikson, E. (1963); Hwang, P. & Nilsson, B. (2000); Berk, E. L. (2008); Radojevi, B. (2002).
Lekar i psihoanalitiar Don Bolbi postavio je temelje teorije vezivanja/privrenosti. Inae se bavio decom koja su odrasla u institucijama. Smatrao je da su njihova poveana smrtnost i tekoe u razvoju posledica neuspostavljanja stabilne veze sa bar jednom odraslom osobom. Socijalni razvoj deteta Bolbi deli u etiri faze. U prvoj, novoroene ui da razlikuje ljude kao grupu od ostalih stimulusa i konteksta. U ovoj fazi nije bitna osoba koja odgovara na deiji signal, ve da postoji odgovor. Tek u drugoj fazi, u periodu od mesec i po dana, deca poinju specifino da reaguju na roditelje, odnosno osobu koja je najee uz njih. Od est meseci ivota, deca razvijaju poseban odnos sa roditeljskim figurama, protestuju ako im odu iz vidokruga, ali imaju predstavu da ne nestaju i da ih svojim plaem i ponaanjem mogu dozvati i kontrolisati. etvrta faza ili prelaz u razvoju nastaje sa uzrastom od tree godine, kada deca ispoljavaju poveanu potrebu za interakcijom sa drugom decom, okolinom i sama je iniciraju. Ako roditeljske figure adekvatno odgovaraju na potrebe deteta, ono stie sliku o svetu kao sigurnom mestu za ivot u kome moe da ima poverenje u ljude. U suprotnom, dete moe da razvije poremeaj vezivanja, koji predstavlja relativno uvren obrazac, a odraava se na emocionalno, bihejvioralno i kognitivno funkcionisanje individue i utie negativno na kvalitet relacija koje uspostavlja kroz itav ivot. Doprinos dinamskih teorija za razumevanje razvoja je ogroman. Razraena je teza da se razvoj odvija kroz stadijume ili faze, rasvetljen znaaj prvih godina ivota za formiranje linosti, istaknuta vanost porodice, pre svega dijade deteroditeljska figura, i kulture u tom procesu. Zahvaljujui dinamskim teorijama moe se dobiti odgovor i objanjenje za brojna ponaanja dece koja mue odgajatelje i praktiare. Prepoznato je da deca u situacijama dramatinih promena ili nepovoljnih dogaaja, kada se oseaju ugroeno ili povreeno, esto regrediraju na ponaanja iz prethodnih razvojnih faza. (Dakle, neto to je dete znalo i umelo, odjednom ne moe i ne zna, kao npr. poinje da tepa, iako je pravilno izgovaralo rei, nekontrolisano se umokrava, iako je bilo formiralo naviku ... Kondi, 2002). Posmatrajui Frojdove psihoseksualne stadijume, jasno je zato dete u periodu od tree do este godine ivota intenzivnije poinje da se interesuje za genitalije, polne razlike i zbog ega dosauje sa pitanjem: odakle dolaze bebe. Praktina implikacija teorije vezivanja i dinamskih pravaca tie se vanog pitanja uvremenjenosti intervencija kojima elimo da dovedemo do promene, pre svega u emocionalno-socijalnom statusu i ponaanju deteta. Naime, praksa je pokazala da kod dece sa poremeajima vezivanja tekoe nastaju u prvim godinama ivota i uvruju se kao obrasci ukoliko se ne intervenie na ranim uzrastima. Za preoblikovanje ponaanja potrebno je kontinuirano pozitivno iskustvo ivota sa bar jednom odraslom figurom pre puberteta (dok su deca jo razvojno plastina i emotivni obrasci podloni promenama). Ukoliko se zakasni, naknadnim intervencijama mogu se malo ublaiti posledice, ali nemogunost formiranja adekvatnih interpersonalnih relacija i druge tekoe, ove pojedince svrstavaju u visokorizinu grupu. Dakle, posledice liavanja u ranom uzrastu, naroito emocionalnog, ukoliko se rano ne prepoznaju i ne ublae, manje-vie su ireverzibilne. Ovaj pravac odlikuje se brojnim teorijama. Jedna od njih je teorija klasinog uslovljavanja, ruskog fiziologa Ivana Pavlova (18491936) i osnivaa bihejviorizma Dona Votsona (John Watson, 18781958) koji se takoe bavio vezom stimulusreakcija da bi objasnio emocionalno uslovljavanje. Omoguili su razumevanje kako drai, asocirane sa stimulusima, koje izazivaju reakcije kod pojedinca i same postaju izazivai reakcija. Skiner (Burrhus Skinner, 19041990) se bavio instrumentalnim uslovljavanjem, koje omoguava razumevanje uenja sloenijeg ponaanja. Po ovoj teoriji, uvruju se ona ponaanja koja dovode do pozitivnih ishoda. Pozitivno potkrepljenje utie da pojedinac usvaja ono ponaanje koje se nagrauje. Teorije socijalnog uenja, u koje spada i uenje po modelu Alberta Bandure (Bandura, 1925), naglaavaju da se ponaanje ui i posmatranjem uzora, bez potrebe za nagraivanjem. Ovom teorijom dobro se objanjava kako usvajamo sistem vrednosti, polne uloge i kako se usavravamo u socijalnom smislu. Zajedniko za sve ove teorije jeste da posmatraju ivot kao kontinuirani proces uenja, a ljudsko ponaanje kao rezultat uticaja okoline. Ove teorije su u osnovi optimistike jer impliciraju da, poto se nepoeljna ponaanja ue, mogu i da se redukuju tj. odue i zamene socijalno poeljnim.
Teorije uenja
15
Poto je prouavanje razliitih oblika uenja u bliskoj vezi sa prouavanjem miljenja, smatra se da su ove dve grupe teorija u vezi. U kognitivistikoj paradigmi, ovek je aktivno/intencionalno, racionalno i svesno bie, koje formira sliku sveta u skladu sa svojim iskustvima i razvojnim stadijumima. Fokus analize su procesi miljenja: kako individua prerauje stvarnost i kako to utie na njeno ponaanje. Ranija iskustva upravljaju razmiljanjem u sadanjosti i anticipacijom buduih dogaaja i ishoda. an Pijae (Jean Piaget, 18961980) je smatrao da deca aktivno grade svoj kognitivni sistem istraujui svet koji ih okruuje i manipuliui njime. Doao je do etiri glavna stadijuma u kognitivnom razvoju deteta.
Bihejvioralna analiza omoguila je da se demistifikuju i objasne mnoga ponaanja za koja se inilo da su uroena, a u stvari su posledica iskustava i naina vaspitanja: fobije, destruktivnost, poremeaji ponaanja, itd. Zahvaljujui ovom pravcu, prepoznato je da se ponaanje dece najlake oblikuje doslednim nagraivanjem pozitivnih pomaka, to je omoguilo koncipiranje brojnih sistema nagraivanja ukoliko dete praktikuje eljeno ponaanje. Ovaj okvir omoguava razumevanje nastanka fobija, mehanizama imitacije i identifikacije, sticanja motornih, socijalnih i drugih vetina. Mnoge psihoterapijske tehnike proizale su iz teorija uenja, meu njima tehnike za prevladavanje akutnog napada panike, fobija, psihogenih seksualnih disfunkcija, redukciju nonog mokrenja, rad sa decom sa poremeajima ponaanja, koja zaostaju u razvoju ili ispoljavaju tekoe u uenju...
Kognitivistike teorije
Stadijum
Uzrast
Opis
Senzomotorni
02 god.
Spoznaju stvarnost preko ula i motorikih vetina, dakle delovanjem. Kod novoroeneta se uoavaju refleksi, a pri kraju stadijuma uspostavljena je kompleksna usklaenost senzornih i motornih vetina. Postoji stalnost objekta (posee za njim, trai ga, ak i i kada mu nestane iz vidokruga) i mentalne reprezentacije. Razvijaju simboliko miljenje i jezik. Karkteristian je egocentrizam, pogled na svet iz sopstvene perspektive. Miljenje je intuitivno, a ne i logiko. Razmiljanje je sistematsko i logiko, ali samo na konkretnom nivou. Razumeju i mogu primeniti logike operacije kako bi protumaili specifina iskustva ili poimanja. Razumeju brojeve, klasifikaciju, konzervaciju. Apstraktno, logiko miljenje i baratanje hipotetikim pojmovima. Sa pubertetom i u odraslom dobu uspostavljaju se apstraktne operacije.
Predoperacionalni Konkretno operacionalni Stadijum formalnih operacija
27 god.
711 god.
ovek tei razumevanju sveta oko sebe i mentalnom balansu, to je pokreta inteligencije. U procesuiranju stvarnosti pojedinac koristi mehanizme asimilacije i akomodacije. Asimilacija predstavlja uklapanje novih iskustava u postojee sheme, a akomodacija zahteva menjanje postojeih struktura i shema. Shema predstavlja balans izmeu slike u svesti i iskustva i omoguava snalaenje u svakodnevnom funkcionisanju. Prva shema koju stiemo u ivotu je shema sisanja i hvatanja, a zrela osoba raspolae itavim skupom. Ako shema ne moe da objasni novo iskustvo, nastaje neravnotea i ona se preinauje nastaje nova. Sociokulturna teorija Vigotskog (18961934) ima veliki znaaj jer daje osnovu za razumevanje naina na koji se kultura vrednosti, verovanja, obiaji, prenose na sledeu generaciju. Socijalna interakcija, odnosno komunikacija, kljuna je za sve aspekte razvoja deteta (saznajni, emocionalni, socijalni i moralni) i vremenom postaje sastavni deo njegovog miljenja. Internalizujui bitna obeleja tih dijaloga, deca koriste unutranji govor u upravljanju sopstvenim miljenjem i ponaanjem. Za razliku od Pijaea koji je naglaavao samostalna nastojanja deteta da razume svet oko sebe, Vigotski je kognitivni razvoj video kao drutveno posredovan proces, koji poiva na interakciji i komunikaciji sa neposrednim akterima u okruenju deteta. On je takoe rasvetlio vaan koncept zone narednog razvitka, kojim se istie vanost uvremenjenosti stimulacije. Za pravilno podsticanje razvoja, nuno
16
Izvor: Berk, E. L. (2008).
>12 godina
DECA SA PROBLEMIMA U PONAANJU

Antisocijalno ponaanje obuhvata irok spektar aktivnosti koje imaju za posledicu krenje socijalnih pravila i/ ili ugroavanje drugih. U psihijatriji se repetitivna antisocijalna ponaanja koja su se uvrstila kao model funkcionisanja nazivaju poremeaj ponaanja i negativistiko-inadijsko ponaanje (DSM-IV). Kriterijumi za dijagnostikovanje poremeaja u ponaanju: 1. Prisustvo tri ili vie od navedenih antisocijalnih ponaanja u prethodnih godinu dana (bar jedno prisutno u poslednjih est meseci): maltretiranje i pretnje drugima, zapoinjanje tua, upotreba oruja, fizika okrutnost prema ljudima ili ivotinjama, kraa udruena sa nasiljem ili bez nasilja nad rtvom, prinuda na seksualne aktivnosti, podmetanje poara, unitavanje imovine, upad u tui posed (kuu, auto), laganje, ostajanje nou izvan kue, beanje iz kole; 2. Antisocijalna ponaanja vode ka znaajnom oteenju, nazadovanju u socijalnom i obrazovnom/profesionalnom fukcionisanju mlade osobe. Negativistiko-inadijsko (suprotstavljajue, hostilno, prkosno) ponaanje: 1. Traje najmanje est meseci i ukljuuje ne manje od etiri navedena ponaanja: gubljenje kontrole, svaa sa odraslima, odbijanje zahteva ili pravila odraslih, namerno uznemiravanje ljudi, okrivljavanje drugih, podlonost provokacijama, ljutitost i ozlojeenost, pakost i osvetoljubivost; 2. Vodi ka znaajnom oteenju, nazadovanju u socijalnom i obrazovnom /profesionalnom fukcionisanju mlade osobe; 3. Nije nuno segment psihotinog ili afektivnog poremeaja; 4. Ne ispunjava kriterijume klasifikacije za poremeaj ponaanja. Danas prevladava stav da su agresivnost prema drugima i druga antisocijalna ponaanja posledica primarno nauenog ponaanja, i to putem posmatranja, imitiranja, isprobavanja i ponavljanja (uenje po modelu - Bandura, Barou, Montagu, Huesmann). Nastaju, dakle, kao produkt socijalnog uenja, odnosno, interakcije deteta i odraslih osoba koji uestvuju u njegovoj nezi, a u direktnoj su vezi sa fenomenom prinudnog roditeljstva i nemogunosti odgajatelja da prepoznaju i izau ususret potrebama deteta. Socijalno ekoloki pristup uzronike nasilja i drugih antisocijalnih ponaanja trai jo i ire: ne samo u individualnim i karakteristikama porodice, ve u odnosima sa vrnjacima, kolskim faktorima i karakteristikama susedstva i zajednice. Paterson, Raid i Dion (Patterson, Reid i Dishion) istraivakim putem doli su do profila odgajatelja ije dete ispoljava problem u ponaanju. Nedovoljno obraaju panju na dete, retko ispoljavaju toplinu i ljubav, nemaju kapacitet za adekvatnu razmenu sa njim, niti su istrajni i dosledni u uvrivanju socijalnih pravila. Neretko su i sami neadekvatni u socijalnom funkcionisanju. Usled zanemarenosti, dete ui da koerzivnim i iritirajuim stilom ponaanja privue panju. Roditelj proputa priliku da prepozna i adekvatno odgovori na potrebe deteta, kao i da zaustavi njegovo nepoeljno ponaanje kojim sad i odmah eli da ostvari cilj, da bi u momentu kada ponaanje dostigne kritinu amplitudu, iz nezainteresovanosti preli u grubost i okrutnost. Jednom reju prevladava zanemarujue-zlostavljaki odgajateljski stil: roditelji previe poputaju, a potom se iskaljuju na detetu. Problematian stil ponaanja dete usvaja ve kada prohoda, a njihova primena u igri utie da vrnjaci poinju da se povlae radi sopstvene sigurnosti. Kao jedino preostalo drutvo ostaju slini druga agresivna i socijalno neveta deca, koja im pomau da usavre i usloe problematino ponaanje. Nuno je rano prepoznavanje problema u ponaanju deteta, dakle ve sa dve, tri godine ivota, a modeli intervencija moraju biti fleksibilni i usmereni na individualni, porodini i plan kole, odnosno ire drutvene zajednice. Otuda su se sistemski modeli, poput Multisistemskog tretmana antisocijalnog ponaanja1 i terapeutskog hraniteljstva Oregonskog kliniko-istraivakog centra2 pokazali vrlo efikasnim. Branka Radojevi
1 2
Multisystemic Treatment of Antisocial Behaviour in Children and Adolescents, Henggeler, W. S. et al, 1998. Treatment Foster Care (TFC), Oregon Social Learning Center (OSLC), Patricia Chamberlain, Ph.D, 1993.
je raditi sa detetom, ali u periodu u kome je dete na korak do strukturne promene dakle, ni prerano, ni prekasno. Uenje Vigotskog izvanredna je dopuna razvojne evolucionistike teorije, koja vodi koren od Darvinovog rada, preko Konrada Lorenca, Tinbergera (K. Lorenz, Tinberger), a tu se ak moe svrstati i Don Bolbi. One razvoj kognitivnih, emocionalnih i socijalnih sposobnosti objanjavaju potrebom za opstankom jedinke, odnosno njihovom adaptivnom vrednou. Vaan pojam koji su definisali jeste kritino ili osetljivo razdoblje, a predstavlja period koji je optimalan za razvoj nekih sposobnosti, u kome je pojedinac posebno osetljiv na uticaje iz okoline. Nadoknaivanje je mogue i van tog perioda, ali su ishodi limitirani. Kognitivistike teorije podstakle su brojna istraivanja i razvoj itavog niza obrazovnih principa i programa. Kritike su takoe bile brojne. Za Pijaea se smatra da nedovoljno uvaava kulturne i drutvene uticaje, a teoretiari koji zastupaju celoivotni razvoj osporavaju njegov zakljuak da se posle adolescencije ne dogaaju znaajne promene u kognitivnom razvoju. Vigotskom se zamera
17
Osnove ove paradigme postavio je Bertalamfi (Ludvig Von Bertalamfy), definiui sistem kao kompleks elemenata u interakciji, koji ima svoje granice, pravila, a ponaanje pojedinca u sistemu objanjava se pojmom cirkularne kauzalnosti to znai da su lanovi porodice meusobno uslovljeni u stalnoj dinamikoj ravnotei i da promena u jednom elementu utie na sistem u celini. Ova teorija je rezultat napora da se poveu pristupi u objanjavanju ljudskog ponaanja usmereni ka pojedincu, sa onima usmerenim ka drutvu. U okviru ovoga pristupa pojedinac se shvata kao sistem umreen sa ostalim sistemima u okolini, iji razvoj i formiranje proizilaze i odreeni su karakteristikama primarnog pripadajueg sistema, kao to je porodica (Miti, 2005). Poremeaj pojedinca znak je disfunkcije itavog sistema. Sistemska paradigma najbolje se moe shvatiti putem primene na porodici. Savremene teorije porodice (Olson, Steinglass, Carter, Walsh, Barger) usmerene na strukturu, a posebno na razvojno-sistemski potencijal koji se ogleda u ivotnim ciklusima porodice (poput Eriksonovih ivotnih stadijuma), omoguavaju razumevanje remetilakih faktora u razvoju i funkcionisanju konkretne porodice. Sistemska paradigma znaajno je uticala i na razvojnu psihologiju, koja je tradicionalno bila usmerena na pojedinca. Posledica je svest da se ljudski razvoj ne moe posmatrati van konteksta grupe, zajednice, drutva i kulture u kome se odvija. Ekoloka teorija i njen tvorac Bronfenbrener (Bronfenbrenner, 1979) poredi ekoloko okruenje pojedinca sa koncentrinim strukturama koje su u interakciji, kao set ruskih babuki, dok je osoba u razvoju, u njihovom jezgru. Svaki koncentrini krug reprezentuje sistem ili podsistem koji je sastavni deo ivota pojedinca. Ovaj model ne negira vanost biolokih faktora, ali detaljno ralanjuje druge socijalne i kontekstualne uticaje i njihovu interakciju sa detetom, koji daleko prevazilaze dijadu majkadete (bioekoloki model). Unutranji sistem koji se sastoji od aktivnosti i obrazaca interakcije deteta sa neposrednom okolinom, ali i aktera/agenasa njegove socijalizacije meusobno, naziva se mikrosistem. Mezosistem obuhvata veze izmeu mikrosistema npr. porodice, vrtia, kole, dnevnog boravka. Egzosistem je socijalna struktura koja ne obuhvata samog pojedinca, ali moe da utie na njegov razvoj i funkcionisanje. Na primer, fleksibilno radno vreme, plaeno odustvo sa posla, fondovi koji omoguavaju pristup asistivnoj tehnologiji mogu povoljno uticati na razvoj i funkcionisanje dece sa smetnjama u razvoju ili sa invaliditetom i njihovih odgajatelja. Neformalni izvori podrke deci i porodicama takoe spadaju u egzosisteme. Makrosistemi su najudaljeniji sloj u sistemu koncentrinih krugova (najvea babuka) i odnosi se na karakteristike drutva, kulture, zakone, obiaje, politiku, itd. Prema Bronfembreneru okolina nije statian, ve dinamian i promenljiv faktor koji ne utie na ljude uvek na isti nain. Te konteksualne promene, tzv. ekoloke tranzicije dogaaju se itavog ivota i vane su prekretnice u razvoju: polazak u kolu, promena sredine, brak, promena posla... Sa stanovita primene u praksi, sistemska paradigma pokazala se korisna u izgradnji itavog niza disciplina i metoda koje imaju za cilj pruanje podrke specifinim grupama korisnika, posebno u socijalnoj zatiti. Jedna od njih je psihologija u zajednici (Ordorf, prema Miti, 2005), iji je opredeljenje da se, pri pruanju podrke, to vie treba pribliiti socijalnom kontekstu osobe i koristiti dostupne, pri ruci, resurse. U ovoj disciplini prevencija se smatra korisnijom od tretmana, dobrodoli
zanemarivanje bioloke strane razvoja. Ipak, doprinos ovog pristupa je ogroman. Ako pogledamo kolski sistem u naoj zemlji, vidimo da se upravo poklapa sa Pijaeovim razvojnim stadijumima. Spremnost deteta da pohaa kolu ispituje se u periodu izmeu este i sedme godine ivota, kada se oekuje da osvoji konkretno operacionalni nivo kognitivnog funkcionisanja, a predmete poput istorije (koja zahteva razumevanje pojma pre i posle nove ere), fizike, biologije i hemije dobija posle 11-te godine, kada se pretpostavlja da je ovladalo apstraktnim operacijama. Predkolska nastava, koja je predviena za uzrast od pet i est godina poklapa se sa predoperacionalnim periodom i predstavlja zonu narednog razvitka u kojoj stimulacija potpomae ovladavanje narednim stadijumom konkretnim operacijama i polaskom u kolu.
Sistemski pristup ili paradigma
18
su vidovi samopomoi i uee neprofesionalaca, a strunjak aktivno traga za klijentima koji imaju potrebu za podrkom. Sa njim je komplementaran socijalno-inkluzivni model, koji se suprotstavlja tradicionalnom donoenju odluka o klijentu na osnovu dijagnoze. Radi se na ukljuivanju svih aktera kako bi se obezbedila participacija pojedinca u lokalnoj zajednici, graenju prilika za razvoj i uenje u ekolokom kontekstu. Za razliku od medicinskog modela koji je orijentisan na primarne i sekundarne posledice oteenja, procenjivanje u inkluzivnom modelu bazira se na dinamikoj proceni ovladanim vetinama. Iz njega izvode model rehabilitacije u lokalnoj zajednici (Community-based Rehabilitation, CBR) koji se zalae za primenu najmanje restriktivnog okruenja (Least Restrictive Environment, LRE). Ekoloki i socijalno-interaktivni pristupi u kombinaciji sa primenom principa teorija (socijalnog) uenja najea su kombinacija koja se primenjuje u radu sa decom sa psihikim i poremeajima ponaanja. Poto se smatra da su uionice antisocijalnog ponaanja kua, kola, vrnjaci, susedstvo, lokalna zajednica, mediji i kultura generalno, u prevenciju te pojave, kao i u intervenciju, moraju se ukljuiti svi ovi akteri i konteksti. Uprkos razlikama meu teorijama u pogledu nekih temeljnih pitanja, ini se da danas preovlauje uravnoteeno gledite. Smatra se da je razvoj i kontinuiran, ravnomeran, i diskontinuran, odnosno proces na mahove u skladu sa razvojnim stadijumima. Razvoj se shvata kao celoivotni proces, ali se ne moe zanemariti vanost ranih iskustava i kritinih perioda u kojima stimulacija i uticaji sredine daju najbolje efekte. Ne negira se znaaj naslea, iako se u veini teorija istie i vrlo dobro objanjava uticaj faktora sredine na razvoj. Prepoznaje se vanost ekolokog konteksta u kome raste pojedinac, ali se ne previa da je kljuni agens promene, posebno u ranom periodu, porodica i odgajatelj.
Preporuke za roditelje i odrasle koji se brinu o deci

Aktivnosti odraslog
Ciljevi/zadaci Rano detinjstvo (02) Razvijanje primarne afektivne veze Razvoj pojma konstantnosti objekta Razvoj osnovnih motornih vetina (sedenje, stajanje, puzanje, hodanje, hvatanje) Uenje prepoznavanja rei Zapoinje istraivanje i osvajanje okruenja Rani predkolski period (24) Razvija kontrolu impulsa Razvija jezik Imitativna i imaginativna igra Razvoj krupne motorike (tranje, penjanje, ples) Razvoj fine motorne koordinacije Razvoj osnovnog pojma o vremenu Diferenciranje onoga to voli i ne voli
Zadovoljavanje osnovnih potreba (za hranom, presvlaenjem, taktilnom stimulacijom naruje, grljenje, milovanje) Igre skrivalica (bu, viru-viru) Pomo pri uspravljanju, hodanju itd. dranje za ruku i igre kojima veba hodanje Imenovanje objekata, ponavljanje imena igara, itanje slikovnica Bezbedno okruenje, ohrabrivanje istraivanja okruenja, etnje, zajednika igra sa igrakama u ivim bojama, koje proizvode zvune i druge efekte
Uvoenje i stalno podseanje na pravila itanje jednostavnih priica; igra igara reima Igranje kobajagi igara, ohrabrivanje imitativne igre primerom hajde da istimo kuu, hajdemo u prodavnicu Igranje zajedno sa detetom u parku, pomo pri uenju vonje tricikla, zajedniki ples uz muziku Zajedniko crtanje, nizanje perli, bockalice Razgovori o posetama i dogaajima koji su se desili u terminima posle ruka, pre veere i sl. Omoguavanje izbora aktivnosti, odee, hrane
19
Predkolski period (57) Razvoj polne identifikacije Poetak razvoja savesti Razvoj sposobnosti za reavanje problema Poetak razvoja konkretnih operacija (vreme, prostor, koliina) Samostalno izvodi zadatke u celini Igra igre sa pravilima Polazak u kolu kolski uzrast (712) Razvoj vetina (kola, sportovi, posebna interesovanja) Druenje sa vrnjacima Ui timsku igru (igra podele uloga) Razvoj svesti o sebi Priprema za pubertet Rana adolescencija (1317) Prihvatanje fizikih promena Poetak apstraktnog miljenja Poetak romantinih druenja Postaje samostalniji/a, osamostaljuje se od roditelja Prilagoava se dinaminim promenama kod drugova i drugarica Kasna adolescencija (1822) Odvajanje od porodice (eventualno) Razvoj ivotnih ciljeva i vrednosti Zaokruivanje linog i polnog identiteta Razvoj kapaciteta za trajnije veze Pomozite mu/joj da se osamostali, nae stan ili posao Budite oprezni i tolerantni na konflikte vezane za proces osamostaljivanja Razgovarajte otvoreno o razliitim opcijama i uestvujte u njihovom promiljanju Priajte o svojim sopstvenim iskustvima kada ste bili mladi Ohrabrujte socijalizovanje na poslu, u koli i u lokalnoj zajednici Pomozite detetu da gradi nove navike (brijanje, kozmetika nega, brusthalter); pruajte informacije o fizikim promenama Planirajte zajedno, priajte o budunosti, diskutujte o politikim i drugim drutvenim temama Postavite jasna pravila; budite otvoreni da razgovarate o problemu Polako mu/joj preputajte mogunost da preuzme odgovornost; dozvolite mu/ joj da raspolae svojim deparcem Ukljuite drugove/drugarice u neku porodinu aktivnost, izlet, putovanje Pomaite mu/joj oko domaeg zadatka; zajedniki igrajte sportske igre; podravajte posebna interesovanja (npr. sakupljanje i lepljenje sliica); povedite ga u ribolov i sl.; pohaanje roditeljskih sastanaka i drugih kolskih aktivnosti Organizujte razmenu poseta sa drugovima i drugaricama; podstiite druenje sa vrnjacima Uestvujte u poetku u igri uloga sa detetom; posmatrajte zajedno timsku igru Budite otvoreni i afirmativni u komentarima kojima pruate povratnu informaciju detetu (to ti dobro stoji...) Priajte o oekivanim fizikim promenama; otvoreno odgovarajte na pitanja Budite otvoreni za razgovor o fizikim razlikama izmeu deaka i devojica. Priajte o percepcijama polnih uloga; itajte zajedno knjige i o herojima i o heroinama Postavite pravila i budite konsistentni u njihovom potovanju; diskutujte sa detetom o posledicama razliitih postupaka Podstiite dete da izabira aktivosti i preuzima inicijativu Ukazujte na to ta je uzrok, a ta posledica Planirajte aktivnosti koje imaju poetak, sredinu i kraj (kao npr. postavljanje stola, pravljenje kolaa ...) Igrajte jednostavne igre sa pravilima Idite zajedno u kupovinu kolske torbe, patika ... Obezbedite dokumentaciju potrebnu za upis u kolu
Teorije razvoja i odgovori na druga temeljna pitanja najpotrebniji su u situacijama kada se primeti da dete ne napreduje oekivanim tempom ili se ispolje druga odstupanja. Senzorno, telesno oteenje, genetska malformacija, mentalna retardacija, pervazivni poremeaji, ozbiljno hronino oboljenje ili stanje uzrokuju izmene u putanji razvoja. Sa druge strane, injenica da postajemo ljudska bia tek u interakciji sa okolinom i zahvaljujui socijalnim relacijama, upuuje da upravo u sredinskim faktorima treba traiti uzroke za mnoga nepoeljna ponaanja i stagnaciju deteta.
Izvor: New York State Foster Parent Manual, NYS Department of Social Services Summary, 2002. Adaptacija: V. Rajovi.
Znaaj ranog otkrivanja, prevencije, stimulacije i intervencije
20
Ukoliko dete odrasta u ustanovi, esto menja porodicu ili figure roditelja zanemaruju njegove potrebe, odnosno zadovoljavaju ih na nekonzistentan ili zlostavljaki nain, opstruie se proces uspostavljanja privrenosti i poverenja izmeu deteta i odraslih osoba, samim tim i osnova na kojoj se temelji njegov razvoj. Sisanje palca, roking (ritmino ljuljanje tela i udaranje glavom), neuteno plakanje, deja onanija, esto razbolevanje ili kanjenje u razvoju govora i motorike upravo su pokazatelji nedostatka ljubavi, nege i stimulacije kod jednogodinjeg deteta. Rene pic (Spitz, 1946) koristio je termin anaklitika depresija da bi opisao stanje emocionalne otupljenosti dece na ranom uzrastu koja su smetena u institucije. Iako su pri smetaju vokalizovala, plakala i na druge naine pokuavala da dozovu odrasle iz okruenja, bez adekvatnog odgovora vremenom su odustala, povlaila se, gubila na telesnoj teini i imala tekoe sa snom. Otuda su sirotita u koje je ulazio pic bila neobino tiha, suprotno oekivanju da e njima odzvanjati deja graja. Rater (Rutter, 1996) i drugi istraivai koji su longitudinalno pratili decu iz ove grupacije, utvrdili su da ispoljavaju brojne tekoe na emocionalnom i socijalnom planu: nemogunost vezivanja za odrasle, neselektivnu bliskost prema nepoznatima i vrnjacima, sa malo pravih prijatelja, i socijalno rizino ponaanje. Podaci ipak nisu jednoznani, s obzirom da brojna istraivanja ukazuju na mogunost nadoknaivanja proputenog usled razvojne plastinosti deteta. Tizard i Ris (Tizard i Rees, 1975) dobili su nalaz o stabilnoj vezanosti za odgajatelje dece koja su usvojena na uzrastu izmeu etvrte i este godine. Uprkos tome, mogunost nadoknaivanja opada sa uzrastom, tako da je za dete najbolje ukoliko se pre navrene prve godine ivota pronae porodica u kojoj moe da se ukoreni i formira stabilne veze sa odraslima. Sa laikog stanovita, zaostajanje u razvoja deteta, zahvaljujui spoljanjim manifestacijama, postaje uoljivije kako se dete pribliava drugoj godini ivota: rudimentaran ili slabo razumljiv govor, nerazvijen hod i fina motorika, npr. dete ne zna da dri pisaljku ili hvata loptu. Ipak, oblast u kojoj zaostajanje ini najvie tete, nije primetna spolja. Adekvatna osetljivost odraslih na reakcije deteta i njegov celokupan psihofiziki status omoguava da ono ui da prepoznaje ta mu se dogaa, ta osea i da stekne prve pojmove. Unutranji i spoljanji svet deteta, roditelj kontejnira, prerauje i imenuje. Dete, koje nije imalo pozitivno iskustvo vezivanja bar sa jednom odraslom osobom, zaostaje u pogledu prerade svojih i tuih oseanja i razumevanja stvarnosti. Mnotvo podraaja zapljuskuju i zastrauju dete, a poto nema osobe koja e ga umiriti i preraditi dogaaje, svaki novi podraaj izaziva kod deteta egzistencijalni strah da e nestati ili biti uniteno. Dete koje je osposobljeno da prepozna svoja, ali i oseanja, potrebe, intencije drugih ljudi moe da uspostavi kontrolu svojih emocija, a panju usmeri na zadatak i druge mentalne procese. Drugim reima kontrola emocija za koje je odgovoran paleokorteks (stari ili tzv. limbiki), omoguava mentalizaciju, odnosno neometan rad neokorteksa koji je smeten u kori velikog mozga. Na prvoj slici vidi se da je zona modane aktivnosti osobe sa sigurnim obrascima vezivanja upravo kora velikog mozga, koja omoguava razmiljanje i intelektualnu obradu stvarnosti. Suprotno tome, ukoliko dete nije razvilo sigurne obrasce vezivanja, konstatno je izloeno stresu koji ini limbiki korteks stalno aktivnim, a blokira rad neokorteksa i mentalizaciju, na ta ukazuje druga.
MENTALIZACIJA I STRES
Izvor: Cohen (1994), Servan-Schreiber (1998), prema Wood & Keaveny (2010).
21
Nemogunost mentalne obrade utie da dete anksioznost prazni i odigrava kroz ponaanje, to uzrokuje socijalno uslovljenu hiperaktivnost, poremeaje panje i agitiranost. Ukoliko dete odrasta uz majku koja je suvie permisivna ili zanemarujua, a otac ili oinska figura nudi nasilniki model, ovim ponaanjima se pridruuje i verbalna i fizika agresivnost, napadi besa i druga, za okolinu iritirajua ponaanja, kojima dete nastoji da privue panju. Poseban je problem to su ova deca socijalno neveta: ne prepoznaju, ignoriu tua oseanja i potrebe ili su nasilna prema drugoj deci, zbog ega postaju nepoeljna u grupi svojih vrnjaka. Ovi modeli funkcionisanja formiraju se ve sa dve godine ivota, ali ih okolina jasnije prepoznaje kao problem tek kad dete krene u vrti, a naroito u kolu: dete ne moe da sedi na mestu i prati nastavu, marginalizovano je u grupi vrnjaka ili se drui sa problematinim vrnjacima, a kolski uspeh je ispod oekivanog. Problemi mentalizacije postaju gorui od petog razreda osnovne kole (11 godina), kada se zahteva ovladavanje formalnim operacijama, odnosno apstraktnim miljenjem. Pod pretpostavkom da je dete sa nepovoljnim uslovima razvoja, bilo relativno uspeno u prva etiri razreda, jer poivaju na konkretnim operacijama; vii
POREMEAJ PANJE HIPERAKTIVNOST (Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder ili ADHD)

Hiperaktivnost je termin koji se koristi za dve grupe simptoma: poremeaj organizacije panje i psihomotorni nemir. Bazina klasifikacija DSM-IV razlikuje tri podoblika ovog sindroma: kombinovani tip gde su zastupljeni i deficit panje i hiperaktivnost/impulsivnost, dominantno nepaljiv i dominantno hiperaktivno-impulsivni tip. Panja, motorika, percepcija, kognicija, govor, emocije i socijalno ponaanje su domeni u kojima se ispoljavaju tekoe. Panja: Odsustvo selekcije sadraja prema vanosti, nemogunost da se usmeri na zadatak i detalje, organizuje i zadri panja lako zamaranje i doputanje da panju odvuku nevani stimulusi; esto prelaenje sa jedne na drugu aktivnost. Nesluanje sagovornika i nerazumevanje instrukcije vaspitaa i nastavnika. Zaboravnost i gubljenje stvari. Motorika: Vrpoljenje i uznemirenost, esto ustajanje na asu i u drugim situacijama gde se oekuje mirovanje na mestu, preterano aktivno i nefunkcionalno ponaanje, nespretnost i nestabilnost poremeaj ravnotee sa estim padovima. Percepcija i kognicija: Smetnje u vidnoj i slunoj percepciji, tekoe u savladavanju itanja, pisanja i crtanja. Govor: Problemi u artikulaciji, siromaan renik, kratke forme izraavanja, gramatike greke u govoru; davanje odgovora pre nego se saslua pitanje, nemogunost da se saeka red kada se govori u grupi, prekidanje i upadanje u razgovor, ekscesivno prianje. Emocije: Impulsivnost i loa kontrola nagona, napadi besa na neznatna uskraenja, emocionalna labilnost, nepredvidivost, agresivnost, nisko samopotovanje, odsustvo reakcije na kazne i nagrade. Socijalno ponaanje: teko prihvatanje pravila i drugih socijalnih zahteva, teko uspostavljanje adekvatnih emocionalnih i socijalnih veza, nesposobnost prilagoavanja grupi i, generalno, maladaptivno socijalno ponaanje. Za uspostavljanje dijagnoze neophodno je da se registruje est i vie znakova poremeaja panje i najmanje tri poremeaja u ponaanju deteta u kontekstu kole/vrtia ili kod kue, pre sedme godine ivota, da su prisutni bar est meseci u ponaanju i da se odraavaju na njegovo socijalno, kolsko i sveukupno funkcionisanje. Takoe, potrebno je iskljuiti mogunost prisustva pervazivnih i drugih psiholokih/psihijatrijskih poremeaja. Epidemioloke studije ukazuju da izmeu 3% i 7% dece ispunjava kriterijume za konstatovanje sindroma ADHD, a da je najzastupljeniji kombinovani tip. Iako se simptomi ispoljavaju jo sa tri godine, odgajatelji se obraaju za pomo tek u uzrastu od sedam do devet godina deteta. Poremeaj ima tendenciju da se odri kroz itav ivot pojedinca (u 80% sluaja), s tim to se sa sazrevanjem modifikuje pojavni oblik. Uestaliji je kod deaka nego kod devojica. Postoji mnogo kontroverznih stavova u odnosu na ovaj poremeaj. Deo strunjaka zastupa tezu da je ADHD veoma zastupljen i da su medikamenti terapija izbora, dok drugi tvrde da se dijagnoza nekritino primenjuje i protivnici su korienja lekova. Danas postoji shvatanje da pored neurolokih i brojni psihosocijalni razlozi mogu da uzrokuju ovaj poremeaj (porodini stresovi i neadekvatno roditeljstvo, zanemarivanje, zlostavljanje, alkoholizam i narkomanija roditelja...). Posebno su teki oblici kada postoji udrueno delovanje neurolokih i negativnih psihosocijalnih faktora. Socijalno uslovljen deficit panje i hiperaktivnost javljaju se kod zanemarivane i zlostavljane dece i mnogo ee u grupaciji one bez roditeljskog staranja. U cilju ublaavanja poremeaja najei su farmakoloki (vrlo esto se koristi terapija lekom ritalin) i psihoterapijski pristup (terapija bihevioralnog tipa, ukljuujui trening za roditelje koji imaju decu od dve do jedanaest godina). Generalna preporuka je podsticati dete da uestvuje u rekreativnim aktivnostima (posebno onim koje zahtevaju koncentraciju na loptu, kao to je tenis, ping-pong, itd), ispoljavati toleranciju prema oblicima ponaanja koji ne ugroavaju druge, bolje se obavestiti o prirodi i uzroku tekoe, saraivati sa kolom/vrtiem i definisati individualni plan podrke. Kod dece sa nepovoljnim uslovima razvoja, hiperaktivnost predstavlja tremor due, odnosno odraz je spoljnog pranjenja emocija: pre svega strahova i anksioznosti, koje dete ne moe da kontrolie i preradi na mentalnom nivou. Otuda je vaan deo procesa preoblikovanja ponaanja, pomaganje detetu da prepozna i kognitivno obradi emocije i druge sadraje dakle podsticanje i razvijanje mentalizacije. Branka Radojevi, Sulejman Hrnjica
22
razredi, koji se baziraju na apstraktnom miljenju, veini dece iz ove grupacije ine se nepremostivom preprekom, tako da mnoga na neuspeh reaguju neposlunou i drugim problemima u ponaanju. Koncipiranje individualnog obrazovnog plana, nuno je u ovakvim situacijama, jer je vanije da dete savladava gradivo svojim tempom i formira oseanje uspenosti i socijalne pripadnosti, nego da u pogledu postignua dostigne oekivano. Ukoliko ih ne podrimo, ve iskljuivo sankcioniemo loim ocenama i disciplinskim kaznama, pospeujemo njihovo oseanje otpadnitva i tezu da ne vredi da se trude, jer ne mogu postati prihvaeni i produktivni lanovi zajednice. Dakle, odsustvo negujue figure odraslog, nepovoljno utie ne samo na emocionalno-socijalni, ve fiziki i kognitivni, odnosno celokupan razvoj deteta. Deci sa tekoama u razvoju, kao to su genetska malformacija, pervazivni poremeaji ili tekoe u kognitivnom funkcionisanju potrebno je vie ljubavi, nege i stimulacije jer zbog ometenosti imaju smanjenu sposobnost procesuiranja stvarnosti. Zanemareno dete sa mentalnom retardacijom takoe razvija poremeaj vezivanja i/ili ponaanja. S tim to je preoblikovanje njegovog ponaanja mnogo tee zbog smanjene sposobnosti uenja, jer ne mogu da se primene metode pozitivnog disciplinovanja koje uglavnom poivaju na teorijama uenja i zahtevaju razumevanje sistema nagraivanja. Zbog toga jedan broj odgajatelja nalazi da je nesavladiv izazov gajiti npr. adolescenta sa mentalnom retardacijom koji je i agresivan, zbog ega se odluuje na institucionalni smetaj, koji je najrestriktivniji i za decu najnepovoljniji oblik zatite. Moemo zakljuiti da razumevanje razvoja i podrka deci koja imaju tekoe nije mogue iz jednog teorijskog okvira ili paradigme nuno je iroko poznavanje teorije i eklektinost u praktinoj primeni. Pored toga, pravovremeno prepoznavanje tekoa i odstupanja u razvoju jeste neophodno i nuno, a pokazatelji se obino ispoljavaju vrlo rano dakle, u prvim godinama ivota. Rano prepoznavanje omoguava prevenciju, pravovremenu stimulaciju i intervenciju. Sve to treba da se odigra daleko pre polaska u kolu i puberteta, kada je dete jo razvojno plastino i postiu se najbolji efekti intervencija. Odvajanje iz prirodnih porodica, produeno emotivno liavanje kroz boravak u ustanovama, este promene sredine, genetske malformacije, ometenosti i drugi poremeaji oteavaju razvoj deteta, ali uvremenjene i adekvatne odluke u vezi sa zatitom i zbrinjavanjem, lekovito porodino okruenje, pravovremena pomo i podrka, pruaju dobre izglede ovoj deci da realizuju maksimum svojih potencijala, steknu samopotovanje i izrastu u prihvaene lanove zajednice.
Literatura: Berk, E. L. (2008). Psihologija cjeloivotnog razvoja, prevod III izdanja. Jastrebarsko, Naklada Slap. Brazelton, B. i Sperou, D. (2008). Prekretnice od 3. do 6. godine. Emocionalni i bihejvioralni razvoj vaeg deteta. Beograd, Mladinska knjiga. Erikson, E. (1963). Childhood and Society. New York, Norton. Horwat, J. (2010). The Childs World. The Comprehensive Guide to Assessing Children in Need, II izdanje. London, Jessica Kingsley Publishers. Hwang, P. & Nilsson, B. (2000). Razvojna psihologija. Od fetusa do odraslog. Sarajevo, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Ivi, I., Novak, J., Atanackovi, N., Akovi, M. (2008). Razvojna mapa. Beograd, Kreativni centar. Kondi, K. (2002). Kako tee deji razvoj svaki dan korak napred. U: Bukvar hraniteljstva. Beograd, FAMILIA. Kondi, K. i Levkov, Lj. (1994). Prvih 10 godina. Razvojni i psihoanalitiko razvojni pristup II izdanje. Beograd, Savez drutava psihologa Srbije. Miti, M. (2005). Psihologija u zajednici. U: Radojevi, B. i sar. Svako ima nekog koga nema. Beograd, FAMILIA. Moore, T. (2007). Fostering young childrens social-emotional well-being: building positive relationships with children and families. Melbourne, Australia, Centre for Community Child Health. Pijae, ., Inhelder, B. (1988). Intelektualni razvoj deteta. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Radojevi, B. (2002). Razvoj deteta. U: Miti, M. & Kondi, K. Deca na ranom uzrastu u hraniteljskim porodicama. Beograd, Save the Children. Rutter, M. (1996). Maternal Deprivation. U M.H. Bornstein (ur.), Handbook of Parenting: Vol.4 Applied and practical parenting (331, str.). Mahwag, Nj, Erlbaum. Spitz, R. A. (1946). Anaclitic Depression. Psychoanalitic Study of the Child, 2, 216233. Tizard, B., Rees, J. (1975). The effect of early institutional rearing on the behaviour problems and effectional relationships of four-year-old children. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 16, 6173. Wood, S. & Keaveny, E. (2010). Thinking Under Pressure. 30 th IFCO Conference: Transforming Childrens Lives through Fostering - Sharing Knowledge, Research and Experiences Across Europe. Brighton, England, University of Sussex.
23
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Znaaj emocionalnog vezivanja za procenu zdravog razvoja deteta
ZNAAJ EMOCIONALNOG VEZIVANJA ZA PROCENU ZDRAVOG RAZVOJA DETETA

Maida Stefanovi
Samo vam je ljubav potrebna (all you need is love) esto je citiran stih grupe Bitlsi. Da li je stvarno tako? Da li je ljubav re koja uvek i svima ima isto znaenje? Govoriti o ljubavi daleko je komplikovanije nego to se to na prvi pogled ini. Voleti i biti voljen je neto o emu stiemo iskustva i to uimo od prvih dana ivota, neki bi rekli jo u maminom stomaku. Deca sa kojom se susreemo u praksi socijalnog rada neretko imaju prilino maglovitu predstavu o ljubavi koja nekada ima i vie od jednog znaenja. Tema ovog teksta je kako uimo da volimo i da li nas i ne-ljubav neemu ui, kao i naposletku kakve to veze ima sa razvojem deteta. Kada se rodi, ljudska beba je bespomona, ranjiva i u potpunosti zavisna od drugih ljudi. Da bi preivela i zatitila se od eventualnih opasnosti neophodna joj je pomo odrasle osobe. Polazei od ove jednostavne premise Don Bolbi (Bowlby,1988) razvio je teoriju vezivanja. Upuenost na odraslu osobu nalazi se u korenu uroenog nagona deteta da od prvog dana ivota trai blizinu osobe koja e joj obezbediti zatitu i sigurnost. Drugaije reeno, beba ima predispoziciju da se vee za figuru koja joj prua zatitu majku ili neku drugu figuru koja slui kao njena zamena, odnosno odgajatelja. Ovaj specifian, jedinstven i dugotrajan odnos koji se razvija izmeu bebe i majke, odnosno odgajatelja, naziva se odnos privrenosti i nastaje razvojem mehanizma emocionalnog vezivanja za zatitnike figure. Dakle, prvi odnos privrenosti uspostavlja se sa primarnim odgajateljem (uobiajeno majkom) i on donosi utehu, umirenje, zadovoljstvo i sigurnost, dok izostanak ili gubitak ovog odnosa izaziva intenzivnu uznemirenost. Sposobnost za uspostavljanje odnosa privrenosti formiran u detinjstvu oblikuje linost i odrazie se na sva kasnija iskustva u odnosima sa drugima. Tako, kada govorimo o kapacitetu za privrenost, pod tim podrazumevamo sposobnost za izgradnju zdravih emocionalnih odnosa. Budui da u potpunosti zavisi od drugih ljudi pretnja od naputanja za dete na ranom uzrastu jednaka je pretnji smru i vidi se kao najjai strah koji dete moe da iskusi. Deca koja su iskusila ponovljena dugotrajna odvajanja ili pretnje naputanja razvijaju poremeaj privrenosti. Zavisna pozicija deteta je najizraenija do tree godine tj. u periodu kada ono u potpunosti zavisi od drugih osoba, ali se u manjoj meri zadrava kod svih ljudi tokom ivota. Ukoliko su rana iskustva negativna, ona bivaju isprovocirana svakim novim odvajanjem. O teoriji privrenosti govori se i kao o teoriji regulacije afekta jer u centar detetovog razvoja stavlja njegovu sposobnost da na odgovarajui nain iskusi i izrazi, ali i regulie i kontrolie svoje emocije. Klju za uspeno ukljuivanje deteta u svet drutvenih odnosa je razvoj sposobnosti da misli ili premilja o sopstvenim mislima, ali i o mislima drugih ljudi (P. Fonagy et al., 1997). Dete se raa u svetu u kojem je okrueno stvarima, ljudima i senzacijama koje su mu potpuno nepoznate i zato najee uznemirujue. Da bi dete moglo da razume ne samo svet oko sebe nego i ono to se deava u njemu samom (njegov unutranji svet), neophodna mu je figura odrasle osobe majke koja e mu taj, za njega nepoznati svet oseanja i doivljaja prevesti i uiniti razumljivim i bliskim. Tako majka preraujui detetu ono to se deava oko njega i u njemu samom ini da se dete osea ugodno i zatieno. Ukoliko majka prepoznaje potrebe deteta i odgovara na njih adekvatno, ona poruuje detetu da je svet dobro i sigurno mesto i da se drugim ljudima moe verovati. Ako majka ne odgovara na potrebe deteta ili to ini na nasilan i zlostavljaki nain, dete stie predstavu o svetu oko sebe kao neprijateljskom, a o drugim ljudima kao nezainteresovanim ili opasnim i potencijalno ugroavajuim. Proces formiranja obrazaca privrenosti je dvosmeran. Reakcija deteta utie na reakciju majke, ali i obrnuto. Dobre majke prilagoavaju svoje reakcije potrebama svoga deteta. Ako majka ne
Teorija emocionalnog vezivanja
24
Bebe sa pristupanim i osetljivim odgajateljima ulaze u odnos u kome se svako usklauje sa onim drugim i tokom tog procesa zajedniki doivljavaju rastereenje od napetosti. Oboje, beba i odgajatelj, prolaze krug pobuivanja napetosti, modulacije napetosti i iskustva zadovoljstva koje prati smirivanje napetosti. Pod tim okolnostima mozak beba razvija se optimalno, u skladu sa datim genetskim potencijalom i nasleenim temperamentom. Bebe iji negovatelji ne odgovaraju adekvatno na ispoljavanje privrenosti pokazuju razlike na neurolokom nivou. Nedostatak interaktivnog stimulusa vodi nedostatku produkcije nekih modanih veza ili se one ve formirane ne koriste (B. D. Perry & E. P. Hambrick, 2008). Ponaanja privrenosti su kljuna za rani razvoj mozga dece. Stres je toksian za mozak i uzrokuje duboke promene u strukturama mozga i funkcionisanju koje ima za cilj preivljavanje. Promene koje se razviju u fiziolokom smislu zbog nedostatka adekvatne brige ostaju trajna karakteristika ove dece i prate ih ispoljavajui se u njihovom ponaanju, kroz ceo njihov dalji ivot ograniavajui, izmeu ostalog, i njihove kognitivne sposobnosti. Neuspeh da odgovore zahtevima kolskog gradiva biva kanjen od strane okoline, to ini da ova deca stiu lou sliku o sebi, a time se problem dalje produbljuje. Odnos koji omoguava detetu da formira siguran obrazac privrenosti pomae mu da se osea bezbedno, razvija znaajne veze sa drugima, istrauje svet oko sebe, izlazi na kraj sa osujeenjima, balansira emocije, osea ugodnost i sigurnost, daje smisao ivotu, formira pozitivna seanja i oekivanja od buduih odnosa. Ukoliko je odnos deteta sa roditeljskim figurama neodgovarajui razvija se ozbiljan, uvren poremeaj u sferi emocija i ponaanja poremeaj privrenosti. Svako od nas ima svoju istoriju vezivanja, iskustvo iz vremena pre nego to je progovorio i mogao da saini seanje, iskustva koja su obojila i strukturisala odreen proces uz koji smo sposobni da mislimo o bilo emu. Zdrav razum je ono to nauite pre druge godine ivota (K. Cairns, 2006).
uspeva da se prilagodi njegovim potrebama, dete je prinueno da se prilagodi majci, odnosno ui da svoju potrebu izrazi na nain koji e izazvati eljenu reakciju majke ili bar izostanak iste (ako je u pitanju majka zlostavlja).
Znaaj privrenosti za procenu zdravog razvoja deteta
Meri Ejnsvort (Mary Ainsworth) je 1979. godine konstruisala standardizovani test Procene nepoznate situacije kako bi ispitala povezanost stila privrenosti bebe u odnosu na roditeljski stil majke na osnovu koga je ukazala na postojanje jasne korelacije izmeu stila privrenosti odgajatelja i odojeta. Na osnovu dobijenih rezultata izdvojila je tri tipa obrasca privrenosti: sigurna/bezbedna privrenost, nesigurna izbegavajua privrenost i nesigurna anksiozno-ambivalentna privrenost. Mejn i Goldvin (Main i Goldwyn, 1984,1998) dodali su i etvrti tip odgovora koji su nazvali nediferenciran obrazac privrenosti. Najvei broj dece ne moe se svrstati iskljuivo u jednu od ovih kategorija, ali nam za potrebe ovog teksta mogu koristiti kao putokaz za razumevanje istorije dece sa kojom se susreemo u radu. 1. Sigurna/bezbedna privrenost: majka1 prepoznaje i odgovara na potrebe svoga deteta adekvatno i blagovremeno. Kada dete jednom naui da je majka dostupna i da e odgovoriti na njegove potrebe, ono e biti u stanju da ih, ukoliko se nae u situaciji koja je provokativna, odgodi na odreeno vreme. 2. Nesigurna izbegavajua privrenost esto se moe videti kod majki tinejderki. Ove majke nemaju kapacitet da izau u susret emocionalnim potrebama deteta mada, kada odgovore, odgovor je umirujui i topao. To je majka koja brine o svom detetu, ali onako kako ona misli da treba, sebe doivljava kao idealnog roditelja i veoma je uznemirena ukoliko to ne daje oekivane rezultate (npr. majka koja se slepo dri knjikih pravila o gajenju dece, bez uvida u realne potrebe svoga deteta). Takva majka ne moe da podnese ispoljavanje negativnih emocija, uznemirenosti
Uslovi koji doprinose neadekvatnim modelima emocionalne vezanosti
U ovom tekstu pod terminom majka podrazumeva se i bilo koja druga zamenska figura odgajatelj.
25
26
i besa, jer ih doivljava kao kritiku svojih kompetencija. Obuzetost sobom ne dozvoljava joj da ue u cipele deteta, pa esto na njegov pla reaguje tako to ga ignorie ili kritikuje. Poto je majka emocionalno distancirana i racionalna dete retko kada ima mogunost da zadovolji potrebe za fizikom bliskou i kontaktom. Dete shvata da ispoljavanje emocije ne dovodi do bliskosti, ve uznemirava roditelja. U veoma ranom uzrastu ovakve bebe naue da ne zahtevaju od odraslih da mu umire napetost, ve umesto toga izbegavaju da je pokau. Da bi zatitilo majku, dete naui da krije oseanja i da se oslanja iskljuivo na sebe. Njegovo zatvaranje emocionalnog kanala sa majkom tako nije u funkciji izbegavanja kontakta, ve njegovog prilagoavanja. Iako dete izbegava da ispolji emocije, anksioznost i potreba za bliskou i dalje postoje. Strah od odbacivanja ini da se ponaa kao dobro dete, odnosno u skladu sa oekivanjima majke. Ova deca vole strukturisan situcije u kojima se fokusiraju na aktivnosti, a ne na oseanja. Poto nemaju mogunost da se veu za ljude, ova deca vezuju se za igrake i predmete. U periodu uspostavljanja kontrole sfinktera pokazuju negativizam i insistiraju na samostalnosti. Napetost i oseanja besa zbog naputanja, koja su prinueni da potiskuju, mogu se ispoljiti kroz agresiju prema vrnjacima, ali i odraslima. Mada kod kue mogu biti jako posluni, van kue su agresivni. Ova deca nisu u stanju da razumeju pomeane emocije, efovski su nastrojeni i imaju oseaj lanog samopouzdanja, a njihovi odnosi sa drugima obeleeni su distanciranou. Sve to ini da esto bivaju odbaeni od vrnjaka i nastavnika. Kao tinejderi skloni su antisocijalnom ponaanju i agresiji. Sebe doivljavaju kao nevoljene, a druge kao odbacujue i nametljive. 3. Nesigurna anksiozno-ambivalentna privrenost: kada majka usled preokupiranosti sopstvenim problemima (praktine prirode, depresije, zloupotrebe narkotika ili alkohola ...) ne reaguje na potrebe deteta, ili na isti zahtev odgovara nedosledno (nekada utehom, nekada besom, nekada ignorisanjem), takvo dete ne razvija toleranciju na frustraciju, odnosno nije u stanju da odloi zadovoljenje svojih potreba. tavie, kako bi ita dobilo, vremenom tei da ih pojaava. Ova deca neprekidno plau, imaju napade besa ukoliko im se zahtevi odmah ne ispune i ovakva ponaanja ispoljavaju i kada je to neprimereno uzrastu. Nekada mogu i sami provocirati kanjavanje, jer i agresivna reakcija majke predstavlja vid komunikacije, to dete lake podnosi od ignorisanja koje doivljava kao negaciju postojanja. Ova deca imaju normalne zahteve, ali nedoslednu negu. Nedosledan odgovor majke ne dozvoljava im da se opuste, odvoje od majke i istrae svet oko sebe, odnosno posvete se igri. Zbog toga su ova deca izrazito nesigurna. Stalno se pitaju da li su voljena i trae potvrdu, a u odnosima sa drugima sebe obino vide kao rtvu. Teko podnose odvajanje i imaju tekoe da odre bliska prjateljstva. Visoki zahtevi majke u kombinaciji sa odbijanjem kontakta vode tome da dete u isto vreme osea konfliktne emocije (udnju i nepoverenje, ljubav i bes). Poto dete ne veruje da e mu majka biti na raspolaganju i omoguiti mu olakanje od napetosti, mora da je stalno kontrolie. Tako razvija strategije ponaanja koje imaju za cilj da poveaju predvidljivost odgovora, pri emu koristi kombinaciju manipulacije i prinude kako bi skrenulo panju na sebe i dobilo ta eli (npr. dete koje vriti i baca se po prodavnici kako bi mu kupili igraku). Funkcija ovih ponaanja je da postide roditelje, nametnu im oseaj krivice ili da ih uznemire. Ovi zahtevi su esto nerealni i neprimereni, a ova ponaanja nekada su izrazito rizina. Ovakvim svojim ponaanjem dete stalno okupira majku i ne dozvoljava joj da se odmakne, to vremenom postaje iznurujue. Napetost se kod ove dece esto somatizuje pa ih okolina opaa kao razmaene ili kao hiperaktivne, nemirne, stalno na oprezu da e ih neko otetiti. Na starijim uzrastima roditelji imaju tekoe da izau na kraj sa njima, pa neretko prete da e ih staviti u dom ili da e ih njihovo ponaanje oterati u grob, to ini da ova deca imaju izrazito loe miljenje o sebi. U odnosima sa drugima osciliraju, pa esto idu u krajnost, tako da im najbolji prijatelji posle nekog vremena postaju najvei neprijatelji. To su deca koja lako odustaju pred izazovima. Imaju tekoe sa loginim miljenjem i procenom buduih situacija. Loa slika o sebi ini ih veoma anksioznim u adolescenciji, naroito po pitanju sopstvene prezentacije, pa su skloni zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, antisocijalnom ponaanju i seksualizovanim odnosima. U nove situacije uleu kao grlom u jagode. Bes vezan za oseanja koja nose iz detinjstva naroito je prisutan tokom adolescencije i pojaava anksioznost nanovo provocira bes.
Sebe doivljavaju kao bespomone, a druge kao neosetljive i nedostojne poverenja. Ova deca adekvatno pokazuju emocije, ali je zahtev za njihovim zadovoljenjem praen besom. 4. Nediferencirani dezorganizovani nain privrenosti: javlja se kod dece ija majka ili na njih same deluje zastraujue ili je i sama bila prestraena, tako da umesto da detetu omogui umirenje, postaje izvor njegove napetosti. Vremenom dete ui da ne ispoljava emocije. Ova majka se u jednom trenutku moe ponaati brino i zatitniki, a u sledeem kao progonitelj. Normalno dete razliite osobe vidi kao razliite modele, ali u ovom sluaju dete ima viestruke i oprene modele za istu osobu, to ga zbunjuje i ini anksioznim. Na ranom uzrastu, zbog ogranienog repertoara ponaanja, deca uglavnom reaguju plaem to provocira nerazreene traume roditelja koje oni nisu u stanju da podnesu. Intenzitet tih oseanja moe izazivati mrnju i napad na dete ili dovesti do naputanja deteta. Zato su u ovim porodicama deca pod najveim rizikom upravo u prvim godinama ivota. Mnoga zanemarena i zlostavljana deca vremenom postaju tiha i povuena, iskljuuju svoja oseanja na nain koji vie podsea na disocijativna stanja starije dece i odraslih. Ta deca nisu u kontaktu sa fizikim ulima, ne znaju da li su gladna, mogu jako dugo da spavaju. U starijem uzastu imaju tekoe da razlue fiziki bol od emocionalnog, glad od besa, uopteno nisu u stanju da prate telesne signale i ne oseaju se ugodno u sopstvenoj koi. Jedan od vodeih kliniara u ovoj oblasti, Fred Peri (Perry, 2000) navodi razlike u strukturi i funkcionisanju mozga sigurno i nesigurno privrene dece. Do etvrte godine formira se limbiki sistem koji treba da omogui regulaciju sloenih emocionalnih stanja, razvoj socijalnog jezika i interpretaciju socijalnih informacija. Razvojni nedostaci i rane povrede u ovom uzrastu su trajne i nepopravljive i imaju za posledicu smanjenje kapaciteta za regulaciju emocija i pohranjivanje traumatskih seanja. Sve to vodi impulsivnosti i hiperosetljivosti, koja e se odraziti na kasnija iskustva u regulaciji emocija i ponaanja. Cilj razvijanja privrenosti je obezbeivanje sigurnosti kroz jedinstvo sa odgajateljem, a za ovu decu je to nemogue. Nepredvidiva i ponekad ivotno ugroavajua reakcija roditelja detetu daje informaciju da je svet opasno i ugroavajue mesto i da, ukoliko se ono samo ne pobrine za sebe, niko to nee uiniti. Preputanje kontrole u doivljaju ove dece je ivotno ugroavajue, a kontrola drugih ljudi i procenjivanje njihovih namera od vitalnog znaaja za preivljavanje. Ova deca su stalno na oprezu. Nain da zadre kontrolu je da se ponaaju nedosledno tj. suprotno svakoj logici. Njihova ponaanja idu od povlaenja, prihvatanja i nadgledanja, preko plaa i identifikacije sa agresorom. Tokom razvoja, adekvatno postignutom stepenu samostalnosti, razvijaju razliite strategije za preivljavanje i kontrolu drugih. To su deca koja izbezumljuju svoje hranitelje jer rade sve suprotno od onog to im se kae. Oni imaju neodoljivu potrebu da lau, mogu biti agresivni i/ili imati disocijativne odgovore. Skloni su i samopovreivanju, povreivanju slabijih, muenju ivotinja, unitavanju imovine i bizarnim ponaanjima. Neretko kod ove dece prisutno je dnevno ili nono mokrenje, defeciranje, kraa hrane i/ili seksualno provokativno ponaanje. Naravno, ne pokazuju sva deca sva ova ponaanja. Jedna od vanih karakteristika ove dece je poviena osetljivost na odvajanje. Zbog straha od odbacivanja i prekida smetaja stalno imaju potrebu da testiraju granice. ak i samo nagovetaj separacije moe toliko provocirati napetost kod deteta da ono poinje da pravi ispade u ponaanju ne bi li to pre bilo odbaeno i na taj nain razreilo tu, za njega nepodnoljivu, situaciju. Ova deca obino nemaju dobar oseaj za vreme, ne mogu da ponove ta se desilo prethodnog dana, a mogu imati tekoe i u formiranju psihoseksualnog identiteta. Postoji obilna skala simptoma koje ova deca ispoljavaju, ali u korenu svih tih ponaanja je pitanje kontrole i njihova potreba da ak i po cenu autoagresivnosti kontroliu okolinu. U niem uzrastu ova deca su oputenija u prisustvu nepoznatih osoba nego odgajatelja. Ovi roditelji od roenja doivljavaju dete kao strano i neprijateljsko i krive ga za sve to im se dogaa u ivotu. Takav odnos se odraava na detetovu sliku o sebi. Kako bi se zatitili od traumatskih iskustava i bolnih oseanja ova deca koriste razliite mehanizme, koji se kreu od amnezije (dete zaboravlja traumatski dogaaj), apsorpcije (dete je preokupirano nekom aktivnou i kao da ne primeuje ta se oko njega dogaa), do depersonalizacije (dete bei u psihozu). Ova deca ne mogu razviti nijednu strategiju privrenosti. Mogu isprobati sve obrasce ili odustati i potpuno se smrznuti, ali je njihov odgovor na stres uvek neodgovarajui i bizaran. Nisu
27
Psihoze kod dece i mladih

Psihoze su ozbiljna psihika oboljenja koja karakterie gubitak kontakta sa realnou. Pod psihozama uglavnom podrazumevamo afektivne (bipolarne) psihoze i izofreniju. Pojava psihoza u detinjstvu je izuzetno retka, dok je u adolescenciji neto ea, ali je nain ispoljavanja poremeaja sliniji onome kod odraslih. Iako nije raeno mnogo istraivanja o psihozama na mlaim uzrastima, pronaeni su odreeni obrasci koji govore u prilog genetskoj predisponiranosti. Kao znaajni faktori rizika za kasnije obolevanje smatraju se: prisustvo oboljenja kod roditelja ili dece (brae i sestara), oteenja nastala tokom razvoja mozga u prenatalnom periodu, nain komunikacije u porodicama koje odlikuje konfuzija i nejasni stil i teki oblici zlostavljanja. Afektivne (bipolarne) psihoze Afektivne (bipolarne) psihoze su poremeaji raspoloenja koji se manifestuju kroz neuobiajeno snieno (depresivno) i/ili naglaeno povieno (manino) raspoloenje. Depresiju karakterie depresivno raspoloenje, pesimistino razmijanje, nemogunost postizanja zadovoljstva, opti pad energije i usporen misaoni tok (praen usporenim pokretima i usporenim govorom), a kod nekih i uznemirenost i nesposobnost da se opuste. Manini poremeaj, sa druge strane, ispoljava se kao antipod depresije, pa se svet sagledava kroz ruiaste naoare, sopstveni postupci i osobine se nekritino precenjuju, a sve to praeno je pojaanom fizikom aktivnou i ubrzanim misaonim tokom. Kod teih oblika afektivnih psihoza mogu se ispoljiti simptomi depersonalizacije, sumanute ideje i halucinacije. Iako je za sve psihoze zajedniki gubitak kontakta sa realnou, ono po emu se razlikuju je injenica da je kod afektivnih psihoza ispoljeni afekat uvek u skladu sa dominantnim raspoloenjem (npr. ako je osoba depresivna, ona izgleda tuno, uplakano, a ako je manina, onda je vesela i nasmejana), to kod izofrenije nije sluaj. Ispoljavanje depresivnog poremeaja kod dece neto je drugaije nego kod odraslih. Na niim uzrastima deca nisu u stanju da opiu kako se oseaju, pa se depresivno raspoloenje ispoljava, osim kroz uobiajene simptome kao to su plaljivost, gubitak interesovanja, nemogunost fokusiranja panje i tekoe sa spavanjem, i kroz neobjanjive bolove u stomaku, glavobolje, poremeaje ishrane, enurezu i anksioznost. Kod adolescenata karakteristine promene na fizikom, psihoseksualnom, emocionalnom i socijalnom planu, esto su praene unutranjim previranjima, to moe oteati prepoznavanje poremeaja. Depresivni simptomi se mogu ispoljiti kroz bes, otuenje od roditelja, povlaenje od socijalnih kontakata sa vrnjacima i poputanje u koli, to se tumai kao manifestacija otpora i bunta na koju roditelji odgovaraju nerazumevanjem i kaznom. izofrenija izofrenija koja se prvi put javi u detinjstvu i adolescenciji je teka bolest i traje ceo ivot. Naziv izofrenija znai rascep due i ukazuje na rascep unutar pojedinih psihikih funkcija, posebno izmeu emocionalnog i racionalnog. Najznaajnija osobina ovog poremeaja je gubitak kontakta sa realnou, prisutnost halucinacija i sumanutih ideja i neadekvatnom ispoljavanju emocija. Prisustvo halucinacija i sumanutih ideja u znaajnoj meri oteava funkcionisanje deteta u koli, porodici ili socijalnom okruenju. Na kome god uzrastu da se javi, u leenju izofrenije od presudnog je znaaja upotreba lekova-antipsihotika (haloperidol, risperidon, clozapin, chlorpromasine, olanzapin) jer oni utiu na smanjenje simptoma kao to su halucinacije, sumanutosti i alogino miljenje, odnosno dre bolest pod kontrolom. Uz lekove preporuuju se i terapije ili treninzi za samopomo, poboljanje socijalnih vetina ili pomo u uenju, kako bi se detetu pomoglo da bolje funkcionie u porodinoj i iroj socijalnoj sredini. Pri smetaju deteta sa psihijatrijskim tekoama u hraniteljsku porodicu moramo imati u vidu specifine zahteve pred kojima se nalaze odgajatelji. Iako se izofrenija moe leiti, retko kada se dete oporavlja u potpunosti. Zato panja treba da je usmerena na ouvanje postojeih kapaciteta linosti i prevenciju buduih psihotinih proboja. Svaki psihotini slom dovodi do propadanja linosti. Odgajatelja treba pripremiti, upoznati sa simptomima bolesti i nauiti da ih blagovremeno prepozna da bi, u sluaju pogoranja, blagovremeno reagovao i ouvao postojee kapacitete deteta. Porodino okruenje u kome se dete nalazi treba da je emocionalno toplo, stabilno, strukturisano i sa jasnim granicama. Odgajatelj treba da obezbedi da dete redovno i pod nadzorom uzima terapiju i da redovno odlazi na kontrole. Treba neodlono reagovati ako se primete: Halucinacije: dete uje zvukove/glasove, vidi stvari koje ne postoje, ili osea mirise koje niko drugi ne opaa (npr. dete pria sa nekim i kad nikog realno nema u sobi a nije na kompjuteru i ne razgovara telefonom ili osea paljevinu iako nigde nita ne gori). Sumanute ideje: dete veruje u stvari koje ne postoje i ne moe se razuveriti (npr. dete je u strahu od realno bezopasnih stvari i situacija plai se gumene patkice ili komijine zlatne ribice). Anksioznost psihotinog karaktera: oseaj stalne strepnje i straha koji se ne moe obuzdati a ogleda se u fizikim pokazateljima (dete izgleda uplaeno, napeto, ubrzano die, ne moe da zaspi ili se opusti, iako ne postoji nikakvo objanjenje za to). Znaci depersonalizacije i derealizacije: dete ima doivljaj da je izmenjeno ili da je izmenjen svet oko njega. Vano je razumeti da se mnogi od ovih simptoma podudaraju sa uobiajenim ponaanjem deteta u nekoj od prethodnih faza razvoja (npr. udovite koje ivi ispod kreveta je sa etiri godine normalna stvar, ali sa 15 je simptom), pa bi pomoglo kada bi se odgajatelj na vreme upoznao sa tim koje je ponaanje oekivano za dati uzrast.
Maida Stefanovi
28
u stanju da planiraju svoje ponaanje, igraju se, razviju poverenje, znatielju, empatiju, ili socijalno ponaanje. Skloni su da razviju udna, stereotipna samonadraujua ponaanja (udaranje glavom, grienje, masturbacija), ili samoumirujua (roking, sisanje ili glaenje) ponaanja. Na kasnijim uzrastima skloni su zloupotrebi lekova, narkotika ili alkohola koji im slue da se iskljue iz nepodnoljive stvarnosti. Kako su odbrambene strategije koje su ova deca razvila potpuno otporne na klasine vaspitne metode, hranitelji se usled nedostatka specifinih vaspitnih tehnika vremenom potpuno iscrpljuju i diu ruke od njih, to za posledicu ima prekid smetaja. Veliki broj promene smetaja deteta jedan je najvanijih indikatora koji ukazuje na poremeaj privrenosti kod ove dece. Naravno, svakim prekidom smetaja kod deteta samo se uvruju negativni obrasci, a anse za korekciju su sve manje. Kako Aleksandar Nil (Neill A.S.,1988) kae: Zlostavljana deca (koja su), u sutini, nevoljena i odbaena, na najpogrenije mogue naine pokuavaju da skrenu panju na sebe, uverena u ispravnost stava ako ve ne mogu da dobijem ljubav, zadobiu mrnju. Meutim, mrnju koju prime u detinjstvu, prenee na svoju decu, ak i ako budu elela da im prue ljubav. Ali, ba zato im moramo pomoi da vrate poverenje u ljude tako to emo im omoguiti i zapravo ih nauiti da prime ljubav, da bi je jednoga dana mogli preneti svojoj deci. Deca treba da iskuse i ispolje pun dijapazon oseanja, ukljuujui i najnegativnija, ali u bezbednom okruenju i kontrolisanoj meri. Treba da naue da u svom svakodnevnom ivotu kontroliu odnosno reguliu jainu oseanja sree i tuge, ushienja i besa. Oseanja ne treba da ih preplavljuju, ali ni oni ne treba da preplavljuju druge svojim oseanjima. Oni treba da naue da prepoznaju, imenuju i razlikuju razliita oseanja, da ih izraze na nain koji e im omoguiti zadovoljenje njihovih potreba i to na socijalno prihvatljiv nain. Bilo koji faktor koji ima uticaj na iskustvo vezivanja moe uticati na razvoj kapaciteta za privrenost. Do prekida ili naruavanja odnosa negovatelja i deteta moe doi usled problema sa detetom, negovateljem ili okruenjem. Faktori u vezi za detetom su detetova lina svojstva, odnosno temperament. Ukoliko se dete tee smiruje, razdraljivo je ili neprikladno reaguje, to moe biti oteavajue za razvoj privrenosti. Detetova sposobnost razmene sa majkom moe biti ugroena i zbog medicinskih stanja (prevremeno roenje, oteenja nastala tokom poroaja ili druga oboljenja). Faktori u vezi sa odgajateljem: ponaanje odgajatelja (npr. kritinost, odbacivanje, nametljivost) mogu da utiu na dete tako da ono izbegava emocionalnu bliskost. Ako roditelji zlostavljaju decu, ona e ispoljavati nelagodnost kao reakciju na bliskost i povlaie se. Majke ove dece mogu biti hladne i ne reagovati na dete zbog postpartalne depresije, zloupotrebe droga ili alkohola, preplavljenosti linim problemima, ili drugih faktora koji utiu na njihovu sposobnost da budu dosledne i predane majke. Faktori okruenja: Najvea prepreka za razvoj privrenosti je strah. Ukoliko je dete uznemireno zbog bola, nekih psiholokih stanja (npr. autizam) ili haotinog okruenja, imae tekoe da uspostavi adekvatnu razmenu ak i sa negovateljem koji ga podrava. Deca izloena nasilju u porodici, na ulici ili ratnom okruenju su sklonija da ispolje tekoe u razvoju privrenosti. Istraivanja su pokazala da se obrasci vezivanja roditelja prenose na sledee generacije. Roditelji koji kao deca nisu imali adekvatne roditelje i sami su skloni da se neadekvatno ponaaju prema svojoj deci, pa moemo rei da se ne-ljubav prenosi sa generacije na generaciju. ene ije je detinjstvo bilo uznemirujue imaju tendenciju da manje ulaze u interakcije sa svojim bebama nego majke sa srenijim detinjstvom. Studije majki koje su zlostavljale decu (Morris and Gould, 1963; Steele and Pollock, 1968; Green, Gaines, and Sandgrun, 1974; DeLozier,1982) ukazuju da one oekuju i zahtevaju brigu i panju od svoje dece. Pokazalo se da svi roditelji koji oekuju da njihova deca brinu o njima imaju loa iskustva sa svojim roditeljima. Na alost, sve to esto pravi krupne psiholoke probleme njihovoj deci. Bolbi govori o tome da iza znaajnog broja kolskih fobija, agorafobije i verovatno depresije, lee zamenjene uloge roditelja i deteta. Partnersko nasilje, zloupotreba supstanci od strane roditelja ili adolescentni uzrast roditelja mogu takoe biti faktori rizika za razvoj poremeaja privrenosti (Carlson, 1998; Main&Hesse,1990; Radke-Yarrow, Cummings, Kuczynski&Chapman, 1985).
29
Nesiguran i dezorganizovani obrazac privrenosti predstavlja vaan faktor rizika za razvoj psihopatologije kasnije u detinjstvu. Prema Roneru (Rohner, 1984) deca koja su odbacivana ili emocionalno zlostavljana i povreena sklona su da budu neprijateljski raspoloena i agresivna, zavisna ili odbrambeno nezavisna; imaju oslabljeno oseanje samopotovanja i samoadekvatnosti; emotivno su nestabilna, ravnoduna, izolovana, nesposobna da slobodno i otvoreno uspostave prisne odnose sa drugima; u ekstremnim sluajevima postaju apatina ili emotivno slepa, manje tolerantna na stres; znatno su zavisnija i posesivnija. Najzad, odbaeno dete, anksiozno, nesigurno, emotivno nestabilno, potcenjujui sebe i svoje sposobnosti sklono je da uoptava takva svoja oseanja i da razvija negativan pogled na svet. ivot je za njega pretei, opasan i nesrean (N.Banjanin, 1998). Poremeaj u razvoju privrenosti predstavlja osnovu za formiranje poremeaja u razvoju emocionalnosti, to dalje moe da vodi do: a) Poremeaja govora: brzoplet govor, patoloki spor govor, mucanje, mutizam. b) Poremaaja navika: hranjenja (anoreksija, gojaznost, sporo jedenje, pika); izluivanja (enureza i enkompreza) i sna (oteano uspavljivanje, komarni snovi, noni strahovi). c) Reaktivnih poremeaja ponaanja: hiperkinetike reakcije, reaktivne povuenosti (stidljivost), reaktivne hiperanksioznosti (strepnja, strah, elektivni mutizam), psihopatije (egocentrizam, nedostatak stida, bezoseajnost, opta neadaptiranost) i reaktivne agresivnosti (neposlunost, ratobornost, ljutnja, fizika agresivnost). Tokom odrastanja ovi poremeaji prerastaju u asocijalne i antisocijalne oblike ponaanja (krae, beanje i skitnja, nasilniko ponaanje, juvenilna delinkvencija), toksikomanije (puenje, alkoholizam, narkomanija) i suicidalno ponaanje (Bojanin, S.,1985) Sklonost ka akcidentima predstavlja drugi oblik samounitavajue aktivnosti, koja se esto sree kod zlostavljane dece (Green,1978). Specifine tekoe koje nastaju usled poremeaja privrenosti variraju u zavisnosti od prirode, jaine, duine i vremena zanemarivanja i zlostavljanja. Deca koja sa tri godine ivota nisu imala odgovarajuu psiholoku negu postizala su nie skorove na testovima inteligencije i imala su ograniene mogunosti uea u igri prikladnoj svom uzrastu (Gowan, 1993). Traume i zanemarivanje kod neke dece vode i neurobiolokim odstupanjima, posebno onim koja su u domenu regulacije afekta i emocija, ali i tekoama kao to su PTSP, stres, anksiozni poremeaj, poremeaj prilagoavanja, depresija, zloupotreba supstanci (Rochelle F.Hanson & Eve G.Sprat,2000). Deca koja su iskusila emocionalno zanemarivanje u ranom detinjstvu esto kasne u razvoju. Odnos sa odgajateljem koji nudi sigurnu bazu omoguava emocionalni, fiziki i kognitivni razvoj. I za kraj da citiramo Robin Kar-Mors (Karr-Morse, 1997): Najbolja zatita od kasnijeg nasilnog ponaanja je formiranje bezbednog odnosa privrenosti. Tu u jednom odnosu lee temelji tri zatitna faktora koja ublaavaju kasniju agresiju: uenje empatije i emocionalnog vezivanja za druge; uenje kontrole i balansiranja oseanja, posebno onih koja mogu biti razorna; i mogunost da razviju kapacitete za vie nivoe kognitivnih procesa.
Posledice po razvoj
Literatura: Banjanin urii, N. (1998). Udarac po dui socioloka studija zlostavljanja dece u porodici, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd. Bojanin, S.,(1985). Psihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod, ZUNS, Beograd. Bowlby, J. (1988). A Secure Base, Routledge. Cairns, K. (2006). Attachment, trauma, resiliance, BAAF. Carlson (1998). Reactive Attachment Disorder: What We Know About the Disorder and Impications for Treatment, U: Child Maltreament, Vol. 5, No. 2, May 2000, SAGE Publications Inc. Nil, A. S. (1988). Slobodna deca Samerhila, Biblioteka XX vek, Beograd. Perry, B.,D., Hambrick E., P. (2008). The Neurosequential Model of Therapeutics, Reclaiming Children and youth, fall 2008. Vol. 17, No.3. http://www.childtrauma.org/images/stories/Articles/nmt_article_08.pdf Schofield, G., Beek, M. (2008). Attachment handbook for foster care and adoption, BAAF. Snyder, C. R., Lopez, S. J., Pedrotti, J. (2003). Positive Psychology: The Scientific and Practical Explorations of Human Strenghts; http://www. sagepub.com/upm-data/11233_Chapter_13.pdf
30
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Dete sa smetnjama u razvoju
DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Sulejman Hrnjica
Polazno stanovite za skup individualnih i drutvenih aktivnosti za decu sa fizikim ili mentalnim smetnjama sadrano je u tekstu Konvencije UN o pravima deteta i glasi: Dete sa tekoama u razvoju je dete sa potrebom za posebnom brigom, a dete sa potrebom za posebnom brigom je dete. Iz dokumenata koji su nastali razradom Konvencije jasno proizilazi da u traganju za poboljanjem kvaliteta ivota svakog deteta, pa i deteta sa invaliditetom, treba tragati za putevima koji bi pomogli da se zadovolje njegove ljudske potrebe. Ovom optem skupu ljudskih potreba treba pridodati one koje su zaista posebne (kao to su npr. potrebe za orijentacijom u prostoru kod dece koja imaju tekoe sa vidom). Procena razvoja deteta koje ima potrebu za dodatnom podrkom obuhvata dva skupa aktivnosti: 1. Otkrivanje, stabilizovanje i odravanje ouvanih sposobnosti deteta i 2. Otkrivanje i ublaavanje, a kad god je to mogue i otklanjanje posledica razvojne tekoe. Ova grupa aktivnosti podrazumeva i jasno razdvajanje primarnih (bioloki izazvanih i znatno tee otklonjivih) od sekundarnih tekoa u razvoju, koje su posledica neprimerenih odnosa sredine prema detetu. Efikasna briga o deci koja imaju potrebu za dodatnom podrkom zahteva stvaranje dodatnih pogodnosti za njihov optimalan razvoj. Da bi to bilo mogue, pored materijalnih uslova neophodnih za dodatnu podrku, svi oni koji brinu o detetu moraju uspeno funkcionisati i biti uspeno povezani da bi proklamovani cilj preduzimanje mera od najboljeg interesa za dete bio i ostvaren. Dodajmo da i meu strunjacima, a i meu roditeljima, postoji mnogo nedoumica u vezi sa pitanjem ta je stvarno najbolji interes za dete? Niz vaspitnih greaka uinjenih u najboljoj nameri ili u strahu da se dete ne povredi su tipian primer za nesporazume ove vrste. Ove dileme navele su neke strunjake iz ove oblasti da, povodom mera kao to je integracija dece sa tekoama u razvoju u sredinu vrnjaka bez razvojnih tekoa, izjave: Nismo sigurni ija je to elja njihova ili naa.
Polazne osnove
Verovatno ni u jednoj oblasti nije bilo toliko dilema u pogledu terminologije kao u oblasti medicinskih i drutvenih nauka koje se bave pruanjem pomoi osobama sa tekoama u razvoju. S jedne strane postojao je strah od stigmatizacije (negativnog socijalnog obeleavanja) i svoenja identiteta osoba sa tekoama u razvoju na samo oteenje. Takva redukcija identiteta imala je ozbiljne negativne posledice u praksi. Napori strunjaka bili su usmereni na smanjenje razvojne tekoe putem korekcije oteene funkcije, a pri tome je bio zanemaren podsticaj razvoja ouvanih funkcija. Takav pristup je oteavao profesionalno osposobljavanje, jer je postojao veoma mali broj profesija za koje bi moglo biti osposobljeno lice ije su sposobnosti ostale neotkrivene i nerazvijene. Naredna posledica bila je formiranje stereotipa o pojedinim kategorijama lica sa razvojnim tekoama, a i uvredljivih naziva (mentol, gluva, oro i sl.). S druge strane, postoji i danas pritisak administracije u veini zemalja sveta da razvojna smetnja neke osobe bude odreena prema vrsti i stepenu teine kako bi to lice steklo pravo na razne vrste pomoi, posebno materijalnu pomo. Re invalid ima izrazito negativno osnovno znaenje u latinskom jeziku i doslovno znai bezvredan. Ipak, pripadnici invalidskih organizacija ovaj termin su oznaili manje stigmatizirajuim od termina lice sa posebnim potrebama, s tim to su ga ublaili terminom lice sa invaliditetom. Kada u svakodnevnom govoru kaemo da je dete sa tekoama u razvoju dete sa posebnim potrebama, a dete sa posebnim potrebama dete, time ukazujemo na tri bitne stvari: detetu, a i odrasloj osobi koja ima tekoe u razvoju, neophodna je medicinska i psihosocijalna podrka primerena ivotnim okolnostima (medicinskim, psiholokim i socijalnim) u kojima dete/osoba ivi.
O nekim metodolokim nedoumicama
31
U raspravama koje su kasnije voene o pojmu posebne potrebe ovaj izraz je ublaen stavom da svako ljudsko bie ima isti repertoar potreba, s tim to je nain njihovog zadovoljavanja primeren osobi sa tekoama u razvoju. Od posebnog je znaaja odreenje da je dete sa tekoama u razvoju pre svega dete. Svi programi psihosocijalne podrke imaju kao osnovni moto stav da je svako dete vrednost po sebi i da nijedan razlog (razvojna tekoa, vera, pol, nacionalnost...) ne sme biti izvor diskriminacije. U Zakonu o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom navedeno je da su osobe sa invaliditetom osobe sa uroenom ili steenom, fizikom, senzornom ili emocionalnom onesposobljenou, koje usled drutvenih ili nekih drugih prepreka nemaju mogunosti ili imaju ograniene mogunosti da se ukljue u aktivnosti drutva na istom nivou kao drugi, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehnikih pomagala ili slubi podrke. Zbog brojnih dilema u vezi sa terminologijom danas u strunim dokumentima dominira termin lica kojima je potrebna posebna drutvena podrka. Ukoliko bi bila razreena dilema da li nam je potreban popis i na njemu zasnovan funkcionalni registar lica kojima je potrebna posebna drutvena podrka predlaemo da bude prihvaen. Neophodno je da za svaku osobu iz ove grupe postoje sledee informacije: (1) vrsta razvojne tekoe; (2) stepen razvojne tekoe; (3) postojanje dodatnih razvojnih tekoa; (4) intelektualne, obrazovne i socijalne posledice razvojne tekoe i (5) preduzete medicinske mere i mere psihosocijalne podrke. Ove informacije bi sluile kao osnova za preduzimanje raznih mera podrke detetu. Bilo bi neophodno da se i postojea klasifikacija razvojnih tekoa, pa time i utvrivanje kom detetu je neophodna dodatna podrka, usaglasi sa nekom od meunarodnih klasifikacija. Jedan od predloga za klasifikaciju funkcionalnih poremeaja ponudio je tim OECD-a, koji se bavi unapreenjem poloaja dece sa posebnim potrebama (OECD/CERI, 1988), a taj predlog je sledei: Oteenje senzornih funkcija obuhvata sve stepene oteenja vida, sluha, senzorne poremeaje taktilne osetljivosti, bola, dodira, kretanja i ravnotee. Poremeaji kognitivnih, intelektualnih, perceptivnih i funkcija panje obuhvataju sve stepene mentalne zaostalosti, tekoe u uenju izazvane bilo organskim, bilo socijalnim razlozima, govorne disfunkcije, poremeaje panje, okulomotorne perceptivne poremeaje i sl. Poremeaji kontrole miia obuhvataju sve poremeaje miia koji oteavaju kretanje deteta, neposrednu komunikaciju i interakciju deteta sa sredinom (kao to su: cerebralna paraliza, ortopedski poremeaji, poremeaji u govornoj artikulaciji, amputacije, stanja miine slabosti i sl.). Oteenje fizikog zdravlja deteta. U ovu grupu spadaju metaboliki i fizioloki poremeaji kao to su: hipotireoidizam, galaktosemija, fenilketonurija, astma, juvenilni dijabetes, uroene bolesti srca, zavisnost od aparata za odravanje ivota i sl. Emocionalni deji poremeaji. U ovu grupu spadaju situacioni emocionalni poremeaji nastali kao posledica porodinih kriza, deje neuroze, deje psihoze, emocionalne promene nastale oteenjem nervnog sistema i sl. Spoljanji faktori. U ovu grupu spadaju spoljanji socijalni uticaji (nastali u porodici ili irem socijalnom okruenju koji ometaju dete da se uspeno razvija. Takve su npr. disfunkcionalne i haotine porodice, neodgovarajue i neadekvatno ponaanje roditelja, zlostavljanje dece od strane roditelja, tei oblici neuroza roditelja, psihotina stanja roditelja i sl. Treba imati na umu da posebnu kategoriju ine deca sa viestrukim razvojnim tekoama. Prema proceni vrenoj u raznim zemljama (ali ne i u Srbiji) mogue je oekivati oko 12% populacije mladih u nekoj od ovih kategorija. U nas je, iz teko razumljivih razloga, dolo do ukidanja velikog broja razvojnih savetovalita. Ove ustanove postoje u okviru zdravstvene slube u domovima zdravlja, ali su organizovane samo onda ako direktor doma zdravlja iskoristi zakonsku mogunost koja glasi: Moe da osnuje razvojno savetovalite. Rad ovih savetovalita bi trebalo obnoviti, osnovati kao zajednike slube ministarstava za rad i socijalnu politiku, zdravlja i obrazovanja. Dosadanje iskustvo je pokazalo da je saradnja ova tri sistema veoma nezadovoljavajua i da bi jedino njihovo funkcionalno povezivanje moglo omoguiti da se ideje meunarodne zajednice o unapreenju poloaja dece sa tekoama u razvoju primene i poloaj te dece sistematski popravi.
32
Poseban problem sadran je u injenici da deca koja imaju dodatnu potrebu za podrkom nisu homogen skup. Pored individualnih razlika, svojstvenih ljudskim biima, mogue je, sa stanovita postupaka usmerenih na pruanje pomoi ovoj deci, razlikovati tri osnovne grupe: (1) decu sa tekoama u intelektualnom razvoju; (2) decu sa nekim somatskim oteenjem bez tekoa u intelektualnom razvoju i (3) decu iji je razvoj bitno otean zbog tekih socijalnih prilika u kojima ive (ekstremno siromatvo porodice, zanemarivanje i zlostavljanje dece, duevno oboljenje nekog od roditelja i sl.). Oteavajua okolnost za nalaenje odgovarajue podrke sadrana je i u injenici da znatan broj dece ima kombinovane smetnje u razvoju. Kod dece sa tekoama u intelektualnom razvoju esto se sreu i tekoe u govoru, senzorna i motorna oteenja. Razvojna tekoa deteta, po pravilu, veoma oteava materijalnu situaciju porodice (majke naputaju posao, medicinske intervencije iziskuju dodatne trokove, dete je trajno vezano za porodicu a kada odraste retko nalazi posao i sl.). Na psiholokom planu kod sve tri grupe dece nalazimo po pravilu sledee posledice koje dodatno oteavaju uspean razvoj i korienje ouvanih sposobnosti: Raspad motivacije za obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, socijalna izolacija i kod dece ouvanih sposobnosti gubljenje doivljaja smisla ivota. Dosadanje mere podrke ovoj deci retko kada su ukljuivale ak i pokuaj da se ree i ovi problemi. Ve je ukazano da su deca sa potrebom za dodatnom podrkom veoma heterogen skup. I medicinske i psiholoke, kao i mere socijalne podrke moraju biti primerene ne samo prirodi tekoe koju ima dete, ve i ukupnim ivotnim okolnostima u kojima ono ivi. Posebnost u zadovoljavanju potreba i ostvarivanju prava dece koja imaju potrebu za dodatnom podrkom odraava se u metodima procene i metodima podrke, koji bi omoguili razvoj njihovih ouvanih sposobnosti u uslovima u kojima dete ivi. Jedan od eksperata Unicefa tim povodom istie: Od kljunog je znaaja da programi ukljuivanja dece sa invaliditetom u redovne uslove socijalne zatite, zdravlja i obrazovanja raspolau sa metodologijom procene i individualnog planiranja koji omoguuju socijalno ukljuivanje u njihovom najboljem interesu (Bonjak, V., 2008, UNICEF). U operacionalizaciji ideje o holistikom pristupu razvoju M. Miti istie da je socijalni znaaj zatite i podrke deci sa invaliditetom odreen drutvenim vrednostima, njihovom ulogom u drutvu i legitimnim ciljevima obrazovnih, zdravstvenih i slubi sistema socijalne zatite. U obrazlaganju ove ideje istaknuto je Emersonovo stanovite da tri vrednosti moraju biti ostvarene i meusobno povezane: samodeterminacija, inkluzija i kvalitet ivota. Operacionalizacija ovoga stava podrazumeva da korisnik bude prisutan u drutvu i uvaen, kompetentan, pruene mu mogunosti da pravi izbore i participira u ivotu zajednice. Deca sa razvojnim tekoama u svakoj fazi svog razvoja i socijalizacije imaju potebu za specifinom vrstom zatite i podrke, socijalno validne i funkcionalno zasnovane (Miti, M., 2009, UNICEF). Razvoj konceptualnog okvira modela procene ROD ukljuuje i pretpostavku da e svi principi pruanja pomoi deci sa smetnjama u razvoju biti uzeti u obzir, ali da e predlog konkretnih reenja obuhvatiti analizu stvarnih mogunosti pojedinih uesnika u pruanju dodatne podrke da tu pomo i prue. Do gubitka motivacije, pa samim tim i efekata pomoi dovode i preterano niski i preterano visoki zahtevi pojedinim uesnicima u pruanju podrke detetu. Predlogom buduih reenja treba uzeti u obzir i materijalne mogunosti, osposobljenost uesnika u pruanju pomoi, kao i zakonodavna reenja koja budu doneta u ovoj oblasti. Princip sadran u Konvenciji UN o pravima deteta po kojem su potrebe deteta sa invaliditetom istovremeno i njegova prava zahteva razradu kako bi bilo jasno ko je duan da detetu omogui ostvarenje prava i zadovoljenje njegovih potreba i na koji nain se utvruje da li je potreba deteta zadovoljena i ta ako nije. Svako ljudsko bie, bilo kog uzrasta, je veoma osetljivo na odnos drugih prema njemu, posebno onih do kojih mu je stalo i onih od kojih zavisi. U iskustvu deteta sa tekoama u razvoju brojna su neprijatna iskustva. Podsmeh vrnjaka, saaljenje odraslih, ignorisanje samo su neka od neprijatnih iskustava koje osobu sa tekoama u razvoju ine preosetljivom. Da li e se razviti depresija ili e se ispoljiti manifestno agresivno ponaanje zavisi od onih koji su najee u kontaktu sa njom. Srean ishod tj. ponaanje koje ohrabruje i podstie samopotovanje je, naalost, veoma retko.
Principi ljudskih odnosa u komunikaciji sa detetom kome je potrebna podrka
33
Usvajanjem Konvencije UN o pravima deteta pokret ka inkluziji je postao planetarni pokret. Pri tome je bilo nesporazuma oko pitanja: ta je zapravo inkluzivni pokret? Krajnje pojednostavljeno mogli bismo da kaemo da je sutina inkluzije sadrana u tome da svako dete (obdareno, prosenih ili smanjenih sposobnosti) dobije priliku da se razvija u granicama svojih sposobnosti i da se prijatno osea u svom okruenju. Jo blie odreenje krajnjeg cilja inkluzije bilo bi da svako dete bude vrednost po sebi. Pre nego to pokuamo da procenimo kakva bi trebalo da bude uloga roditelja/odgajatelja u inkluzivnom procesu ukratko emo razmotriti obeleja inkluzivnog vrtia/kole.
Naveemo nekoliko principa koje bi trebalo razviti kod onih koji brinu o detetu, a koji se najee pominju u literaturi (Hrnjica, S., 1991; 1997): 1. Potovanje dostojanstva osobe kojoj pruamo pomo. Jedna drevna kineska mudrost upuuje nas da pomo pruamo neupadljivo. Ovaj stav je istaknut i u Deklaraciji UN o pravima ometenih u razvoju. Svako ljudsko bie je veoma osetljivo u situaciji kada je prisiljeno da, zbog tekoa u kojima se nalo i koje ne moe samo da razrei, zatrai tuu pomo. Ta osetljivost je znatno izraenija kada se radi o osobi koja ima neku ozbiljnu razvojnu tekou i koja je prisiljena da stalno trai pomo i da zavisi od drugih. Kada god drugima pruimo pomo istiui sebe, ili napadnim negiranjem vanosti pruene pomoi izlaemo se opasnosti da povredimo drugu osobu. Nije retka situacija da nas osoba kojoj smo tako pomogli izbegava, a da pri tome nama nije jasno ta je razlog tome. 2. Dete sa posebnim potrebama je partner. Jedna od najeih greaka, kako u odnosu roditelja/hranitelja/usvojitelja ili osoblja u institucijama jeste da nita ne pitaju dete (posebno ono sa tekoama u razvoju) o tome ta bi ono elelo. Strunjaci u institucijama ne samo da ne pitaju dete, ve ni roditelja/staratelja da li je saglasan sa merama koje oni predlau i za koje veruju da su u interesu deteta. To se deava ne samo u zdravstvenim, ve i u obrazovnim i socijalnim institucijama. 3. Roditelji/hranitelji/usvojitelji deteta sa razvojnim tekoama su partneri. U naoj kulturi postoji navika da roditelj/odgajatelj pasivno slua strunjake raznih specijalnosti, a da pri tome nije nita pitan. Nema sumnje da osobe koje brinu o detetu mogu biti korisni saradnici strunjacima. Posebno kada se radi o proceni ouvanih sposobnosti deteta niko bolje od roditelja/ odgajatelja ne poznaje deija interesovanja, ije poznavanje je nuan uslov za pruanje uspene psihosocijalne podrke detetu. I kada je re o medicinskoj pomoi partnerski odnos roditelja/ odgajatelja i zdravstvenog radnika moe biti od velike koristi, posebno u primeni predloene terapije. 4. Pomo detetu i porodici koja brine o njemu (bilo da je re o biolokoj, hraniteljskoj ili usvojiteljskoj porodici) je neophodna u svim periodima razvoja deteta. Tokom rasta i razvoja deteta sa tekoama u razvoju u svakoj fazi javljaju se nove potrebe za ije zadovoljenje je porodici potrebna dodatna pomo, posebno kada se radi o potrebama koje su osobene za ovu decu, a koje porodica ne moe da zadovolji jer nije imala tu vrstu iskustva. 5. Poveani realizam u proceni najboljeg interesa za dete. Tokom raznih perioda javljale su se pod uticajem euforije, otkrivanjem novog pristupa, nerealne ideje, koje sutinski nisu bile u interesu deteta. Pojavom inkluzivnih ideja, ija je sutina promena okruenja u kojem dete ivi sa ciljem da svako dete dobije priliku da se dobro osea i ispolji svoje vrednosti, javljala su se preterivanja koja ne bi trebalo slediti. Tako npr. u nekim dravama SAD preko noi su rasformirane specijalne kole, a deca i nastavnici su raspodeljeni po najbliim redovnim kolama. Nema nikakvih podataka o tome kako se zavrio takav eksperiment, ali je vie nego verovatno da u nepripremljenim kolama krajnji rezultat nije bio ni u ijem interesu. Posebno u ranom uzrastu dece njihove porodice su naroito sklone da prihvate nerealna oekivanja (koja ponekad daju i neodgovorni strunjaci). Razoarenje koje nakon toga nastupi, poto se obeano ne obistini, ima krajnje nepovoljan uticaj na motivaciju porodice, tako da dolazi do depresivnih reakcija i mirenja sa sudbinom.
Mesto roditelja/odgajatelja u inkluzivnom pokretu
34
Standardna lista razvojnih potreba svakog deteta (najee pominjana u literaturi iz razvojne psihologije) obuhvata: potrebe za ouvanjem zdravlja, obrazovne potrebe, potrebe za uspenim emocionalnim razvojem, potrebe za uspenom socijalizacijom, potrebe za razvojem i ouvanjem identiteta, potrebe za odranjem uspenih porodinih i socijalnih odnosa, potrebe za socijalnim predstavljanjem i vetine samozbrinjavanja. Ova lista potreba vai i za dete sa tekoama u razvoju, s tim to je nain zadovoljavanja ovih potreba znatno sloeniji. Hraniteljstvo dodatno uslonjava ovaj problem iz dva razloga. Na osnovu dosadanjeg iskustva autora teksta, pokazalo se da je motivisanost hraniteljskih porodica, po pravilu, neto nia u pogledu zadovoljavanja deijih potreba. Dodatni razlog je nedovoljna osposobljenost hranitelja za sloene postupke zadovoljavanja potreba deteta kome je potrebna dodatna podrka. U ovom prilogu izloiemo jedan psiholoki model ljudskih potreba (posebno primenljiv u razvojnom dobu) koji, po naem uverenju, daje priliku za nov nain razmiljanja i ima potencijalnu praktinu primenljivost. Maslovljev model (Maslov, A., H., 1982) sadri sledee klase potreba: 1. Egzistencijalne potrebe vezane za opstanak pojedinca i vrste 2. Potrebe za sigurnou 3. Potrebe za prihvatanjem, priznanjem, samopotovanjem i ljubavlju 4. Saznajne potrebe 5. Estetske potrebe 6. Potrebe za razvojem ouvanih (kako otkrivenih, tako i neotkrivenih) sposobnosti. Pre komentarisanja psiholokog sadraja ovih potreba neophodno je da istaknemo dve napomene teorijske prirode, ije je razumevanje neophodno zato to imaju visok stepen praktine primenljivosti.To su sledee napomene: 1. Potrebe su u hijerarhijskom nizu, tako da nije mogue zadovoljiti potrebe vieg reda dok ne budu zadovoljene osnovnije, bazine potrebe. Tako npr. dok ne budu zadovoljene potrebe za sigurnou nije mogue zadovoljiti potrebe iz naredne grupe (potrebe za ljubavlju, priznanjem, samopotovanjem...).
Podsetimo da je jo davne 1929. godine vajcarski psiholog i pedagog, pod uticajem ideja Marije Montesori i Rudolfa tajnera, predloio naziv kola po meri deteta. Obeleja te kole bila su: (1) postoji vrednosno-stavovska usmerenost na svako dete kao vrednost; (2) izlaganje nastavnih sadraja i ocenjivanje znanja je primereno svakom detetu, bez obzira na stepen obdarenosti; (3) kola je duna da razvije to vei broj vannastavnih aktivnosti i da u njih ukljui svako dete prema njegovim interesovanjima i (4) roditelj/odgajatelj je partner koli u podsticanju i praenju razvoja deteta. Sada emo pokuati da razmotrimo primenu ovih principa u porodicama koje brinu o detetu sa tekoama u razvoju. Prvi od navedenih principa moemo shvatiti kao postojanje dobre atmosfere u porodici u kojoj se svako dete osea voljenim i prihvaenim. Ako dete bude smeteno u hraniteljsku porodicu posebnu panju treba posvetiti prvim utiscima deteta. Predlaemo da buduim hraniteljima bude dodeljena manja novana pomo koja bi im omoguila da posebno obelee dolazak novog lana. Ako ima druge dece u porodici (iji su roditelji bioloki ili druga deca hranitelji) neophodno je odnosom prema svakom detetu pokazati da su ravnopravni. Ovaj odnos treba zadrati i tokom kasnijeg boravka deteta u hraniteljskoj porodici. Hraniteljskoj porodici treba pomoi (u saradnji sa vrtiem/kolom) da zadovolji interesovanja deteta (vezana za sport, razvoj vetina ili umetnike sklonosti). Ovakav pristup bi ne samo olakao porodici da uspeno obavlja hraniteljske obaveze, ve bi i bitno podstakao uspean razvoj deteta. Ako bi uspeli u tome sigurno je da bi bio poboljan i kvalitet ivota ne samo deteta, ve i porodice u celini. U dobro razvijenom inkluzivnom modelu u koli roditelj/staratelj je sastavni deo tima koji prati razvoj deteta kako u obrazovanju, tako i u vaspitanju, kao i u ispunjavanju radnih obaveza i redovnosti dolaska u kolu. Tamo gde postoje uslovi, dete u hraniteljskoj porodici treba ukljuiti u vrti. To, sa jedne strane, bitno olakava hraniteljskoj porodici brigu o razvoju deteta, a sa druge, predstavlja dobru pripremu za polazak u kolu.
O dejim potrebama i o osobenosti u zadovoljenju potreba deteta sa tekoama u razvoju
35
36
2. Iako nezadovoljene, bazine potrebe blokiraju oblike ponaanja nune za zadovoljenje potreba iz naredne klase, emocionalna preosetljivost zbog njihovog nezadovoljavanja raste. Ovaj fenomen se naziva senzibilizacija. Tako npr. nezadovoljena potreba za sigurnou bitno oteava zadovoljavanje potreba za ljubavlju, priznanjem i sl., ali osetljivost osobe zbog nemogunosti da zadovolji ove potrebe se znaajno poveava. Glad za ljubavlju osoba sa invaliditetom predstavlja primer delovanja principa senzibilizacije na opis ivotne situacije osoba koje imaju potrebu za dodatnom podrkom. Ljubomora, koja je kod ovih osoba veoma izraena u odraslom dobu, je posledica nesigurnosti koja ove osobe prati najee od roenja. Postoji niz dodatnih uslova koje treba uzeti u obzir kada pokuavamo da struno osposobimo roditelje/hranitelje za zadovoljenje ovih potreba. To su: (1) vrsta i stepen razvojne tekoe; (2) stepen dostignutog fizikog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja deteta; (3) pol deteta; (4) uzrast deteta; (5) dotadanje posledice razvojne tekoe na ukupan razvoj deteta; (6) vreme nastanka razvojne tekoe; (7) preduzete mere na njenom ublaavanju; (8) dostupnost i kompetentnost saradnika institucija koje pomau detetu. Ovoj listi moemo dodati i motivisanost deteta i porodice koja brine o detetu da aktivno sudeluje u aktivnostima kojima se pomae detetu. Na kraju treba dodati i osobenosti vrednosno-stavovskih karakteristika sredine u kojoj dete ivi. Dosadanja istraivanja (SCF, 2003) su pokazala da odnos prema detetu sa razvojnim tekoama nije isti u svim delovima Srbije. Spremnost za pomaganje detetu u kolama bila je najmanje izraena na jugu, a najvie na severu. Obrnuto tome, spremnost roditelja da ukljue dete sa razvojnim tekoama u redovnu kolu bila je najvea tamo gde su nastavnici pruali najvei otpor integraciji. Treba imati na umu da nije mogue odmah osposobiti ak ni strune saradnike, a kamoli roditelje/hranitelje da vode rauna o svim navedenim uslovima. Za poetak bi bilo sasvim dovoljno da timovi koji brinu o detetu imaju ove uslove na umu i da ih zadovolje u meri mogueg. Analiza mogunosti zadovoljavanja pojedinih klasa potreba iz Maslovljevog modela za decu sa tekoama u razvoju (uz dodatni osvrt na situaciju u hraniteljskim porodicama i na ivotnu situaciju deteta u institucijama) pokazuje sledee: Egzistencijalne potrebe. Analiza egzistencijalne situacije dece sa invaliditetom u hraniteljskim porodicama (Miti, M., 2009) jasno pokazuje da je mogunost za zadovoljavanje ove klase potreba veoma nezadovoljavajua. I same hraniteljske porodice najee su u stanju egzistencijalne oskudice. U odsustvu egzaktnih istraivanja o posledicama materijalne oskudice na zadovoljenje narednih klasa potreba mogue je, sledei teorijska oekivanja, pretpostaviti da je potreba za sigurnou deteta ugroena kada ni osnovne ivotne potrebe nisu zadovoljene. Materijalno siromatvo bitno smanjuje zadovoljenje svih onih potreba koje podrazumevaju bar minimalna materijalna ulaganja. Zadovoljenje saznajnih, estetskih i razvojnih potreba predstavlja tipian primer posledica socijalne i materijalne deprivacije na ljudski razvoj. Zadovoljavanje druge potklase ovih potreba (polne potrebe i potreba za roditeljstvom) kod dece/odraslih sa tekoama u razvoju, koliko je nama poznato, nije sistematski istraivano. Nezadovoljene potrebe iz ove grupe imaju veoma teke posledice na mentalno zdravlje. Na jednom seminaru za roditelje dece sa tekoama u razvoju (Save the Children UK, 2003) roditelji su zahtevali od predavaa da u sadraj teme ukljue i teme o zadovoljenju polnih potreba deteta u adolescentnom uzrastu. Umesto predavaa roditelji su iznosili svoju iskustva. To to je saopteno bilo je veoma dramatino i predstavlja ozbiljan signal strunjacima iz ove oblasti da pokuaju da nau reenje za ovaj, i za porodicu i za dete, veoma teak problem. U vezi sa ovim problemom je i nemogunost velikog broja osoba sa razvojnim tekoama da u odraslom dobu zadovolje potrebu za roditeljstvom. Dok je kod osoba bez razvojnih tekoa odsustvo roditeljskog iskustva posledica nekih medicinskih problema (znatno ree posledica linog izbora), taj problem je znatno sloeniji. Najee je posledica nemogunosti nalaenja partnerke/partnera koji bi prihvatili da sa osobom koja ima tekoe u razvoju formiraju zajedniko potomstvo, kod nekih (najee mentalno zaostalih) primenjuju se ak i medicinske intervencije za spreavanje stvaranja potomstva. Potreba za sigurnou. Potreba za sigurnou je jedna od najee nezadovoljenih potreba osoba sa tekoama u razvoju. Posebno se pojaava u situaciji kada dete nema bioloke roditelje ili su ga roditelji napustili. U ovom sluaju jasno se vidi delovanje dvostrukog rizika na neku ljudsku
potrebu. I razvojna tekoa i odsustvo roditeljske brige, svaka za sebe, ostavljaju teke posledice na oseanje sigurnosti. Udruene, skoro su nereeiv problem. Trajno oseanje nesigurnosti bitno oteava aktiviranje ouvanih sposobnosti, a ima i znaajne posledice na odnos osobe sa tekoama u razvoju sa drugim ljudima. Nepoverenje u druge i ljubomora u odnosima sa partnerom suprotnog pola su najee posledice trajne nesigurnosti. Ljubav, priznanje, prihvatanje, samopotovanje. Kliniko iskustvo u radu sa osobama ometenim u razvoju ukazuje da je jedan od razloga neuspenih emocionalnih veza sa partnerima suprotnog pola vezan za ispoljavanje neosnovane ljubomore prema partneru, emocionalnu hladnou, nerealno visoke zahteve, posesivan odnos i smanjenu osetljivost za potrebe drugih. Ove reakcije mogue je shvatiti i kao neku vrstu posledica trajne nesigurnosti, a i kao odbranu samopotovanja. Poto osobe iz ove grupe retko dobijaju priliku da rade, a kamoli da ispolje svoje sposobnosti, malo je prilika za odavanje priznanja za uspeh, pa samim tim i za pozitivnu sliku o sebi koja bi bila zasnovana na dobijanju priznanja od drugih ljudi. Saznajne i estetske potrebe. Zadovoljavanje saznajnih potreba, kao i zadovoljavanje estetskih potreba u znaajnoj meri je povezano sa materijalnom situacijom i stimulacijom od drugih ljudi. kolsko obrazovanje, kada je uspeno, u dobroj meri zadovoljava obe ove klase potreba. Podaci o obrazovanju osoba sa tekoama u razvoju, bar do sada, nisu bili ni malo optimistiki. Inkluzivni pokret bi trebalo da d znaajan pomak u ovoj oblasti, ali samo pod uslovom da bude ostvaren na nain koji menja ivotni prostor osobe sa tekoama u razvoju koja u njemu ivi, a time i kvalitet ivota te osobe. Razvojne potrebe. Da bi ouvane sposobnosti mogle biti razvijene i odrane neophodna su dva uslova. Prvi je da bude smanjena napetost izazvana oseanjem nesigurnosti takve osobe. Drugi uslov je postojanje podsticajne sredine u detetovom okruenju. Porodica koja brine o detetu je osnovni podsticaj razvoja. Da bi ovaj uslov bio ispunjen porodici treba pomoi da savlada vetine podsticanja i da ima materijalne uslove koje takva aktivnost zahteva. Ovaj uslov je teko ispuniti, ali treba pokuati tamo gde za to postoje bar minimalni uslovi. Tamo gde porodica zaista nema minimalnih uslova kompenzatorni znaaj vrtia/kole je jo vaniji, pa time i potreba za to veom saradnjom porodice sa institucijama u obrazovanju, kao i sa lokalnim institucijama namenjenim deci.
Preporuena literatura: Dejvis, H. (1995). Savetovanje roditelja hronino obolele dece i dece ometene u razvoju. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. Harlok, E. (1971). Razvoj deteta. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Holt, D. (1979). Kako djeca reaguju na neuspjeh. Sarajevo: Svjetlost. Hrnjica, S. i sar. (1991). Ometeno dete. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Hrnjica, S. (1997). Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj koli. Beograd: Uiteljski fakultet. Ivi, I. (1995). ta da se radi prirunik za primenu dejih prava. Beograd: UNICEF. Joksimovi, S., Vasovi, M. (1990). Psiholoke osnove ovekoljublja. Beograd: Prosveta. Juri-imuni, A. (1978). Djeca s tekoama u uenju i vladanju. Zagreb: kolska knjiga. Markovi, S. i sar. (2010). kola na kvadrat model povezivanja specijalnih i redovnih kola. Beograd: Save the Children UK. Maslov, A., H. (1982). Motivacija i linost. Beograd: Nolit. Miti, M. (1996). Porodica i stres njegove osobenosti i naini prevladavanja, doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet. Miti, M. (2009). Od individualnih potreba do socijalne politike ekspoze projekta. Beograd: UNICEF. Montesori, M. (2001). Otkrie deteta. Beograd: Catholic Relief Services, igoja tampa. Mori-Petrovi, S.(1982). Nasleivanje mentalnih oboljenja. Beograd: Nolit. Pavlovi, S. (1996). Uzori i ideali kod dece liene roditeljskog staranja, diplomski rad. Beograd: Filozofski fakultet. Roders, K. (1985). Kako postati linost. Beograd: Nolit. Rumovi, Lj. (1995). Bukvar dejih prava. Beograd: UNICEF. Sretenov, D. (2008). Kreiranje inkluzivnog vrtia. Beograd: Drutvo psihologa Srbije. ekspir, R. (1979). Psihologija ometenih u razvoju. Beograd: Nolit.
37
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Kljune promene optih shvatanja i prakse u radu sa osobama sa potrebom za dodatnom podrkom
KLJUNE PROMENE OPTIH SHVATANJA I PRAKSE U RADU SA OSOBAMA SA POTREBOM ZA DODATNOM PODRKOM
Da bi procena omoguila kvalitet odrastanja i ivota deteta, ona treba da uzima u obzir kontekst njegovog odrastanja sa ciljem da osmisli podrku u eko-sistemima, pre svega porodici. Razmotriemo neka od pitanja znaenja ometenosti u razvoju i invaliditeta koja mogu biti u vezi sa definisanjem i realizacijom neophodne podrke detetu i njegovoj porodici. Presudan uticaj na promenu optih shvatanja i prakse u radu sa osobama sa smetnjama u razvoju, od medicinskog ka socijalnom modelu, koja je zapoela ezdesetih godina XX veka, imali su sledei principi i teorije: - Princip najmanje restriktivnog okruenja (Turnbull, 1994) - Razvojni princip, tj. princip razvojnog optimizma - Princip normalizacije i teorija valorizacije drutvene uloge (Wolfensberger, Thomas, 1983). Princip najmanje restriktivnog okruenja nastao je iz potrebe da se ogranii kontrola drave i drugih institucija nad osobama sa smetnjama, time to e smetaj u specijalizovane, izdvojene institucije zameniti manje restriktivnim okruenjima, kako u fizikom, tako i u psiho-socijalnom smislu. Ovim se principom naglaava vanost slobode izbora, potovanja i ouvanja oseanja line slobode i kontrole nad dogaajima u vlastitom ivotu, kao i usklaivanje primenjenih metoda i procedura sa potrebama svake individue. Primenom ovog principa podrava se inkluzija i integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne tokove ivota zajednice i spreava se njihova nepotrebna institucionalizacija i segregacija u specijalne kole i, kao i zapoljavanje koje je esto simbolino, ima prisilna i eksploatatorska svojstva, a retko vodi stvarnoj samostalnosti (Turnbull, 1994). Razvojni princip naglaava potencijal individue za rast i razvoj, i to ne samo u detinjstvu, nego i kasnije, tokom itavog odraslog ivotnog doba. Ovim se principom, takoe, naglaava odgovornost drutva i neposredne sredine da prue brojne mogunosti i visoka oekivanja za razvoj dece i mladih sa razvojnim smetnjama, kao i da savremena metodoloka i tehnika dostignua uine dostupnim onima koji od njih mogu imati koristi. Prema ovom principu, potencijal za rast i razvoj su osnovna karakteristika svih ljudskih bia, pa tako i osoba sa smetnjama. U kojoj meri e se taj potencijal razviti zavisi od iskustava kroz koje osoba prolazi. Drugim reima, uskraivanje prilika za sticanje iskustva rezultirae usporavanjem ili nemogunou razvoja potencijala i sposobnosti individue, a izlaganje razliitim stimulusima i upranjavanje raznovrsnih aktivnosti urodie njenim veim postignuem i napretkom. Zastupnici razvojnog principa otro kritikuju tendenciju da se osobe sa smetnjama u razvoju, kako u institucijama, tako i u okviru porodice, prezatiuju i ograniavaju u obavljanju aktivnosti u oblasti rada, rekreacije ili ostvarivanja socijalnih kontakata, budui da takav tretman ne podstie i ne podrava njihov razvoj i napredak. Razvojni princip naao je direktnu primenu u praksi u radu sa decom sa smetnjama u razvoju kroz uvoenje tzv. rane intervencije u tretman, kao i kroz primenu metoda i tehnika modifikacije ponaanja i analize radnih zadataka. Zahvaljujui primeni ovih metoda veliki broj osoba sa smetnjama u razvoju u poziciji je da razvija sposobnost samostalnog funkcionisanja u raznovrsnim oblastima svakodnevnog ivota. Princip normalizacije je prvi put formulisan pedesetih godina XX veka u Danskoj za osobe sa intelektualnim hendikepom, i od tada je proao kroz mnogobrojne faze daljeg razvoja i primene u SAD i Kanadi, sve dok 1983. godine nije prerastao u Volfensbergerovu teoriju valorizacije drutvene uloge. Princip normalizacije se odreuje kao pruanje osobama sa smetnjama u razvoju takvih uslova i naina ivota, koji su do najveeg mogueg stepena slini normama i nainima ivota veine ljudi u drutvu (Wolfensberger, 1998, Rajovi, 2004). U neto novijim definicijama, princip normalizacije se odreuje kao korienje sredstava prihvaenih u datoj kulturi, da bi se obezvreenim ljudima omoguilo da ive ivotom koji se u toj kulturi smatra vrednim i da bi se vrednovala njihova drutvena uloga (Wolfensberger i Thomas, 1983, prema Rajovi i Stanimirovi, 2006). U tom smislu,
38
Vera Rajovi
princip normalizacije stavlja naglasak, ne na potrebu da se menja pojedinac i tako prilagoava sredini, ve na potrebu za menjanjem sredine (normalizacijom okruenja), da bi se odgovorilo na potrebe pojedinca. Volfensberger i drugi (Flynn, R. J., Guirguis, M., Wolfensberger, W., & Cocks, E. 1999) navode tri osnovne ideje normalizacije: Integracija u drutvo je sutinska strategija normalizacije i odnosi se na pruanje podrke osobama sa potrebom za dodatnom podrkom da iskuse standardne ivotne ritmove i aktivnosti, kao to su iskustvo detinjstva, odraslog doba i starosti sa svim pripadajuim aktivnostima, koju veina ljudi u drutvu obavlja (igra, uenje, rad, rekreacija, odmor). Obavljanjem ivotnih funkcija i aktivnosti na razliitim mestima ostvaruje se bogatstvo iskustva i kontakata sa drugim ljudima i takve prilike treba da se omogue i osobama sa smetnjama u razvoju. U tom smislu, deinstitucionalizacija je jo jedna znaajna strategija normalizacije. Osobama sa smetnjama u razvoju i/li invaliditetom, kao i svim ostalim ljudima, pripadaju sva ljudska prava, ukljuujui i pravo na rad, normalan ekonomski standard, pravo da izaberu partnera. Po Volfensbergerovoj i Tomasovoj najnovijoj definiciji iz 2005. godine valorizacija drutvene uloge je primena empirijskog znanja na oblikovanje aktuelnih ili potencijalnih drutvenih uloga osobe ili grupe, prvenstveno sredstvima za ojaavanje njihovih kompetencija i drutvenih predstava o njima, tako da su te kompetencije i drutvene predstave to je vie mogue pozitivno vrednovane u drutvu (Wolfensberger i Thomas, 2005, prema Osburn, 2006). Bazina premisa valorizacije drutvene uloge jeste da je mnogo verovatnije da e ljudi doiveti dobre stvari u ivotu (Wolfensberger, Thomas 1983), ukoliko imaju cenjene drutvene uloge, nego ukoliko to nije sluaj. Pod dobrim stvarima u ivotu podrazumevaju se dostojanstvo, potovanje, prihvatanje, oseaj pripadanja, obrazovanje, pravo glasa u pitanjima vanim za iru i uu zajednicu, prilike za uee u drutvenom ivotu, prilike za zapoljavanje i slino. Uloge imaju svoj status u drutvu i ocenjuju se kao pozitivne, cenjene i poeljne ili kao negativne, nepoeljne i bezvredne. One mogu biti glavne, u smislu da u veoj meri utiu na identitet i ivotne tokove osobe, ili sporedne. Osobe ili grupe postaju drutveno obezvreene kada izgube glavne drutvene uloge koje su cenjene i poeljne. U zemljama zapadne kulture, najece se obezvreenim smatraju osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, osobe sa bolestima zavisnosti, siromane osobe, neobrazovane i nezaposlene osobe, i slino (Wolfensberger, 1998). Valorizacija drutvene grupe je naroito vana za dve grupe ljudi: one koje su ve drutveno obezvreene i one sa visokim rizikom da postanu obezvreene. Osobe ili grupe, koje su obezvreene, su mnogo ee tretirane loe u drutvu nego osobe ili grupe koje nisu obezvreene i ee su sistematski izloene negativnim, a esto i dugoronim iskustvima, kao to su: - Odbacivanje od strane zajednice, ireg drutva, pa ak i porodice; - Etiketiranje u smislu devijantnog, drutvenog tereta ili pretnje, zbog negativno vrednovanih razlika; - Dranje na fizikoj ili socijalnoj distanci, a kasnije i putem segregacije; - Pripisivanje negativnih drutvenih predstava, ukljuujui i jezik i simbole, koji se koriste; - Izloenost nasilju, zlostavljanju, pa ak i smrti (Osburn, 2006).
Literatura: Flynn, R. J., Guirguis, M., Wolfensberger, W., & Cocks, E. (1999). Cross-validated factor structures and factor-based subscales for PASS and PASSING. Mental Retardation, 37(4), 281-296. Osburn, J. (2006). An overview of social role valorization theory, The SRV Journal, 1(1), 4-13. Rajovi, V. (2004). Psiho-socijalne determinante razvoja i uenja mentalno retardirane dece. Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd. Stanimirovi, D. V., Rajovi, V. (2006). Ka socijalno-inkluzivnom pristupu osobama ometenim u razvoju. U: Brankovi, D. (ur.) Nauka i obrazovanje, Filozofski fakultet, Banja Luka, 209219. Turnbull, H. R. (1994). Free Appropriate Public Education The Law and Children with Disabilities, Love Publishing Company, Denver CO, USA. Wolfsenberger, W. & Thomas, S. (1983). Passing: Program Analysis of Service Systems Implementation of Normalization Goals - A method of evaluating the quality of human services according to the principle of normalization, Canadian National institute on mental retardation. Wolfensberger, W. (1998). A brief introduction to Social Role Valorization: A high order concept for addressing the plight of socially devalued people, and for structuring human services (3rd ed.) Training Institute For Human Service Planning, Leadership and Change Agentry (Syracuse University), Syracuse, NY.
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Kljune promene optih shvatanja i prakse u radu sa osobama sa potrebom za dodatnom podrkom
39
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Primarne i sekundarne posledice razvojne tekoe na razvoj i odrastanje deteta
PRIMARNE I SEKUNDARNE POSLEDICE RAZVOJNE TEKOE NA RAZVOJ I ODRASTANJE DETETA

Sulejman Hrnjica
UNESKO je, jo 1981. godine, uputio zemljama lanicama dokument u kome je ukazano na postojanje primarnih i sekundarnih posledica razvojne tekoe. U tom dokumentu ukazano je na sledee: Somatopsihika oteenja (impairments) oznaavaju stanje organizma nastalo kao posledica nekog patolokog procesa, povrede ili genetske anomalije. Funkcionalna oteenja (disabilities) oznaavaju organske i mentalne posledice organskog oteenja. Hendikepi (handicaps) oznaavaju interakciju telesnog i funkcionalnog oteenja i uslova u sredini u kojoj osoba sa oteenjem ivi. Ovaj dokument je predstavljao znaajan pomak u razumevanju i pravcima pruanja pomoi osobama sa nekom tekoom u razvoju. Stavom da organske i socijalne posledice treba posmatrati u interakciji upuivano je na uverenje da je sekundarne posledice razvojnih tekoa mogue ublaiti time to bismo pripremili sve one koji podstiu i usmeravaju razvoj deteta sa tekoama u razvoju da stvaraju takvo socijalno okruenje za dete u kome bi bilo to manje izvora napetosti. Ublaavanje sekundarnih posledica tekoe u razvoju najbolje se postie stvaranjem takve socijalne atmosfere u socijalnom okruenju deteta u kome ono sebe doivljava kao voljeno i prihvaeno od onih sa kojima ivi. Drugi pravac aktivnosti vezan je za podsticanje ouvanih sposobnosti deteta.
Uvodne napomene
Osobu sa razvojnom tekoom drugi ljudi najee opaaju kao razliitu, drugaiju od njih. U razgovoru sa osobama iz ove grupe zapaa se da i one same sebe opaaju kao razliite. Izvor tog subjektivnog doivljaja je poreenje sa svojom referentnom grupom (vrnjacima, istog uzrasta, pola i sociokulturnog i materijalnog statusa porodice). Opaanje posledica razvojne tekoe je po pravilu prenaglaeno. I kod osoba bez razvojnih tekoa svaka negativna promena na vlastitom telu je prenaglaeno doivljena (npr. imamo utisak da svi gledaju u nas kada delujemo umorno ili depresivno). Reakcija na razvojno oteenje kako same osobe sa razvojnom tekoom, tako i njene sredine, kree se u rasponu od doivljaja tekoe kao tragedije do ignorisanja tekoe. Obe ove krajnosti predstavljaju nepovoljnu okolnost za razvoj deteta. U prvom sluaju emocije toliko preplave i dete i one koji brinu o njemu da nema energije za konstruktivan pristup u ouvanju onoga to je preostalo. U drugom sluaju ignorisanje sredine dovodi do nepreduzimanja bilo kojih mera koje bi podstakle razvoj deteta. Nisu retki roditelji koji veruju da e ignorisanjem tekoe najbolje pomoi detetu da se razvija normalno. U tom sluaju postoji opasnost da relativno blage tekoe postanu tako teke da ih je kasnije veoma teko ublaiti. Ve je napomenuto da pomo treba pruati neupadljivo. To znai da dete i ne oseti pomo kao neto to je nametnuto (to se najbolje ostvaruje u vidu zajednike igre), a da ni nain pomoi dodatno ne obelei dete. Stigmatizacija je greka u odnosu prema detetu koja sredini u kojoj dete ivi (npr. vrnjacima u vrtiu/koli) daje naglaeno na znanje da je dete neto bitno drugaije. Izbegavanje vrnjaka da dete pozivaju u zajedniku igru ili neku drugu grupnu aktivnost najee je posledica upravo prenaglaene brige roditelja ili vaspitaa ili pak pozivanja da detetu stvore neke posebne uslove u radu ili igri jer je ono drugaije.
Subjektivni doivljaj tekoe u razvoju od strane deteta/odrasle osobe
Da bismo panju usmerili na one oblike ponaanja kod kojih postoji mogunost da budu ublaeni, iako su posledica tekoe u razvoju, neophodno je da razlikujemo posledice organskih promena u bilo kojoj fazi (genetskih, hromozomskih aberacija, raznih oboljenja majki tokom graviditeta, traumatskih stanja tokom poroaja, kao i oboljenja poput epilepsije koja se mogu javiti nakon roenja...) od greaka sredine (ue ili ire, porodice ili vrnjaka, nastavnika ili komija, bez obzira na to da li se ine iz dobrih ili loih namera...). Stereotipi o pojedinim kategorijama dece sa tekoama u razvoju
Kako razlikovati primarne od sekundarnih tekoa u razvoju
40
najee sadre navoenje obe ove kategorije ne razdvajajui ih. Pokuaemo, ukratko, opisujui stereotipe mentalno zaostale, slepe, gluve i telesno invalidne dece da ukaemo koje karakteristike potiu od greaka sredine, a koje su izvorno posledica prirode razvojne tekoe. Mentalno zaostala deca. Ova deca obuhvataju irok skup poremeaja u intelektualnom razvoju u rasponu od graninih sluajeva do duboke mentalne zaostalosti. Granini sluajevi najee bivaju otkriveni tek pri upisu za polazak u kolu. Najee dolaze iz porodica koje su socijalno deprivisane i ive u krajnje nepovoljnim materijalnim uslovima (deca iz romskih porodica kao najei primer). Brojna su ispitivanja karakteristika lako mentalno zaostale dece. Tako npr. akov (akov, A., I., 1973) je kod ove dece utvrdio postojanje zastoja u razvoju vizuelne percepcije, tekoe u razumevanju znaenja opaenog, nerealno opaanje sredine u odnosu na sebe, nerazumevanje socijalnih odnosa, otean proces analize i sinteze i osiromaeno shvatanje opaenih pojava. Uz oteenje saznajnih funkcija najee se javljaju oteenje motorike i poremeaj u govornoj artikulaciji, razumevanju govora i iskazivanju misli govorom. Iskazi roditelja pokazuju da deca iz ove grupe ispoljavaju tvrdoglavost, sklonost ka ponavljanju kazanog ili uinjenog i odbijanju zahteva (roditelja, nastavnika...) da neto urade. Vaspitai i nastavnici ih opisuju kao decu koja su lepljiva, a nekad i agresivna. Agresivnost se najee ispoljava u odnosu sa vrnjacima, pogotovo onda kada im vrnjaci upuuju uvredljive nadimke ili im se podsmevaju. Iz ovog opisa jasno je da su lepljivost, agresivnost, lenjost i sline osobine posledica greaka sredine i da se mogu bitno ublaiti. Deca sa oteenjem vida. Pored osnovnih tekoa koje se javljaju kod dece iz ove grupe (tekoe vezane za orijentaciju u prostoru i nemogunost usvajanja znanja iz tampanih izvora), postoji i emocionalna napetost koja nastaje kao posledica nesigurnosti u kretanju i uspostavljanju odnosa sa drugim ljudima za koje je neophodno i vizuelno iskustvo. Istraivanja vrena u nas (Popovi, D., 1986) su pokazala da su emocionalne smetnje i poremeaji ponaanja kod dece iz ove grupe u toj meri atipini da su dobili naziv izveden iz engleskog naziva za slepilo (blajndizmi). Najee se ispoljavaju kao nefunkcionalni pokreti koji se ponavljaju, kao to su ljuljanje u stolici. Nastaju kao posledica straha roditelja da se dete ne povredi i stalnih zabrana da neto uradi (nemoj tamo, nemoj ovo, nemoj ono) nakon ega dete prestaje da se kree i svoju potrebu za kretanjem zamenjuje ljuljanjem. I negativizam (za koji se koristi izraz tvrdoglavost) je vrlo est kod dece oteenog vida i traje due nego kod vrnjaka bez ove razvojne tekoe. D. Popovi ove poremeaje u ponaanju tumai kao oblik ispoljavanja otpora deteta i kao posledicu konflikta izmeu potrebe za samostalnom aktivnou i zahteva onih koji brinu o detetu. Zanimljivo je zapaanje autorke ovoga istraivanja da slepa deca ree ispoljavaju agresivnost od vrnjaka koji (dobro) vide. U elji da pridobiju simpatije onih koji ih okruuju, slepa deca esto potiskuju svoje elje za koje pretpostavljaju (opravdano ili neopravdano) da ih nee podrati oni od kojih zavise. U ovom sluaju submisivnost je sekundarna posledica i ne zavisi od stepena oteenja vida, ve od odnosa sredine prema detetu. Istraivanja emocionalnog fazvoja dece sa oteenjem vida pokazala su (Perepati, J., 1996) da je strah od mraka tipian za gotovo svu slepu decu. Pokazalo se da se deca ne boje mraka, ve samoe. Kada se ugasi svetlo slepo dece gubi orijentaciju zasnovanu na zvukovima, poto sve utihne i ona oseaju strah. Deca sa oteenjem sluha. Radoman (Radoman, V., 1991; 1996) je istraivanjem utvrdila listu oteenja saznajnih sposobnosti koje nastaju kao posledica teeg oteenja sluha. To su: selektivno oteenje verbalne inteligencije, sposobnost za apstraktno miljenje, oteano shvatanje znaenja simbola, tekoe u zapamivanju verbalnih i numerikih podataka i niz drugih. Neki aspekti saznajnog funkcionisanja ostaju neoteeni, a neki su ak razvijeniji nego li kod dece neoteenog sluha (pamenje crtea i pokreta, mimike, poloaja tela i boja). Nalazi ove autorke o uticaju oteenja sluha na linost ukazuju na nii nivo socijalne zrelosti, tekoe u socijalnom prilagoavanju, nedovoljnu sposobnost za brigu o sebi i nedovoljnu sposobnost da prihvati odgovornost za svoje ponaanje. I istraivanja britanskih autora (Gulliford, J. P., 1979) ukazuju na sline probleme. Dominiraju konflikti sa vrnjacima i nepoverenje u ljude. Neke od navedenih tekoa potiu od prirode oteenja, ali u uslovima nepovoljnog odnosa sredine prema detetu oteenog sluha bivaju bitno pojaani. Nepoverenje u ljude i konflikti sa vrnjacima i odraslima su nesumnjivo socijalnog porekla. Povean nivo napetosti koji prati konflikte sa sredinom bitno oteava i saznajni razvoj deteta poto konflikti smanjuju motivaciju za rad i oduzimaju znaajan deo raspoloive mentalne energije.
41
Gotovo svako znaajnije oteenje dovodi do oteanog razvoja svih aspekata linosti (intelektualnog, emocionalnog, socijalnog, a kod nekih kategorija dece sa razvojnim tekoama i fizikog razvoja). Mogli bismo rei da je opte mesto kod svake osobe neuspean odnos sa sredinom, posebno sa onima sa kojima dete ivi. Krajnji rezultat takvog skupa okolnosti jeste: nepoverenje prema ljudima, nepoverenje u sebe, a time i otpor osobe sa razvojnom tekoom da razmilja o budunosti i da za budue ciljeve vee svoju motivaciju za rad. Strah od budunosti je posebno izraen kod dece sa razvojnim tekoama kod kojih je intelekt ostao ouvan, a i za porodice svih kategorija dece sa razvojnim tekoama. Uspeh u obrazovanju koji je, po pravilu, ispod potencijala deteta, je pravilo sa retkim izuzecima. Kod nekih osoba sa oteenjem vida, sluha i telesno invalidnih dolazi do snanih kompenzacionih procesa i natprosenog uspeha u obrazovanju. Taj uspeh ne biva uvek podran od sredine, teko nalaze posao, teko uspostavljaju uspene emocionalne veze, pa i pored toga to su ostvarili natprosene rezultate ostaje nezadovoljstvo i napetost kao obeleje linosti. Samosvest i identitet osoba sa tekoama u razvoju. Svaki oblik teeg oteenja (fizikog ili mentalnog) dvostruko utie na razvoj svesti o sebi: (1) postojee oteenje smanjuje repertoar socijalnih iskustava nunih za formiranje jasne svesti o sebi. Osobe sa tekoama u razvoju se manje drue sa drugima (svojim vrnjacima npr.), a i postojee druenje je strogo selekcionisano i ogranieno samo na osobe iz najblieg okruenja, najee na vrnjake iz blie ili ire porodice. Istraivanja britanskih autora (Mittler, P., 1976) su pokazala da osobe sa tekoama u razvoju vie izbegavaju druenje od njihovih neometenih vrnjaka; (2) posmatranjem naina na koji osoba sa razvojnim tekoama komunicira sa drugim ljudima (vrnjacima i odraslima) stie se utisak da je ta komunikacija znatno siromanija. Neometene osobe, plaei se da je ne povrede, izbegavaju ne samo razgovor koji bi tu osobu sa razvojnom tekoom mogao direktno ili indirektno da povredi nekom nenamernom aluzijom na njeno stanje, ve izbegavaju i razgovor o osobi u celini. Teme za razgovor su ograniene (razni doivljaji, sport, odnosi sa suprotnim polom i sline teme se izbegavaju). Slika o sebi je u znaajnoj meri preoptereena sveu o znaaju razvojne tekoe i konfuzijom u pogledu niza znaajnih aspekata identiteta koji su osnova integracionih procesa u linosti. Integritet i zrelost linosti osoba sa razvojnom tekoom. Bazina nesigurnost i stalan strah od odbacivanja neminovno osiromauju identitet linosti (skup bitnih svojstava koja karakteriu linost, bilo da ih je osoba svesna ili ne). Energija neophodna za razvoj i stabilizaciju ouvanih sposobnosti troi se na razreavanje konflikata u sebi i sa drugima. Napor da se uspostavi samopotovanje i ouva sigurnost aktivira brojne mehanizme odbrane i ti mehanizmi postaju trajnije obeleje linosti osobe sa razvojnom tekoom. Planovi, namere i budui ciljevi spadaju po Olportu (Olport, G., 1969) meu najvanije
Deca sa telesnim oteenjima. Deca iz ove grupe ine veoma heterogen skup. Iako su kod njih veoma esto ouvane neuroloke strukture koje omoguuju uspeno intelektualno postignue, opte mesto za celu ovu grupu je dramatian pad motivacije za uenje. U jednom naem istraivanju (Hrnjica, S. i sar., 1991) kod dece sa amputacijama, potpuno ouvanih intelektualnih sposobnosti, na testovima sposobnosti dobijeni su rezultati koji ih svrstavaju u lako mentalno zaostalu decu. Pokazalo se da je pad motivacije znatno izraeniji kod inteligentnije dece iz ove grupe. Jedno od moguih tumaenja ovog nalaza bilo je da su ta deca svesnija posledica svoga invaliditeta i na kasniji profesonalni razvoj i na anse za nalaenje posla, a posebno na anse da nau ivotnog partnera. Veoma su raznovrsne posledice na razvoj linosti telesno invalidne dece u zavisnosti od vrste telesnog invaliditeta Kao ilustraciju uticaja sredine na ishod promena u linosti deteta naveemo istraivanje Rubintajna (Rubintajn, S., 1982) koji je kod dece sa traumatskim povredama (u igri, saobraaju i sl.) otkrio dve vrste promena u ponaanju u zavisnosti od odnosa sredine prema njima. Analizom ponaanja ove dece u koli utvreno je da umerena strogost ima pozitivan uticaj na moralni razvoj, radne navike i odgovornost prema obavezama. Preterana popustljivost moe da dovede do niza negativnih svojstava kao to su: drskost, nepristojnost, grubost, sklonost ka laganju, egocentrizam i plaljivost. Proverom tipinih oblika ponaanja deteta pre traume, kao i porodine situacije utvreno je da nita u ranijoj istoriji porodice i deteta nije nagovetavalo takav vaspitni ishod. I drugi autori (akov, 1973) su kod uenika koji su u ranom dobu preleali encefalitis i prema kojima su i roditelji i nastavnici ispoljavali popustljivost dolazilo do antietikog sindroma koji se ispoljava u nizu negativnih osobina linosti kao to su: laljivost, nametljivost, impulsivnost, pojaan seksualni nagon, sukob sa vrnjacima i odraslima i sl.
Linost deteta ometenog u razvoju kao celovit sistem
42
DECA SA TELESNIM INVALIDITETOM

Pojmovno odreenje. Deca sa telesnim invaliditetom ine brojnu i heterogenu grupu. Zajednika karakteristika ove grupe razvojnih poremeaja je da postoji znaajan poremeaj telesnog integriteta, oteano motorno funkcionisanje i smanjena opta telesna snaga osobe. Smanjenje telesnog funkcionisanja dovodi do odreenih promena u aktivnostima deteta, menja njegov nain ivota, oteava mu komunikaciju sa sredinom (socijalnom i fizikom) i dovodi do promena u linosti, meu kojima su najznaajnije smanjeno oseanje sigurnosti, nepoverenje u sebe, a zbog brojnih negativnih iskustava sa drugim ljudima i do nepoverenja u njih. Klasifikacija. U zavisnosti od toga koji su delovi tela, segmenti ili sistemi zahvaeni deca sa invaliditetom dele se na sledee kategorije: 1. Deca sa modanom patologijom (cerebralna paraliza, stanja posle meningitisa ili encefalitisa, hidrocefalusa, trauma glave ili bilo kog dela centralnog nervnog sistema koji utie na telesno funkcionisanje); 2. Deca sa perifernim oduzetostima, posebno sa disfunkcijama ekstremiteta (stanja posle deje paralize, povrede kime ili neurolokih oboljenja izazvanih oboljenjem perifernog nervnog sistema); 3. Deca sa hroninim progresivnim oboljenjima (razni oblici miine distonije i slina progresivna oboljenja lokomotornog aparata); 4. Deca sa organskim oboljenjima bez znaajnijih ispada u motornom funkcionisanju (tekoe vezane za respiratorni sistem, kardioloka oboljenja, oboljenja endokrinog sistema, maligna oboljenja i sva druga hronina oboljenja); 5. Deca sa ortopedskim invaliditetom (amputacije udova, uroene ili steene anomalije lokomotornog aparata, iaenja i slini poremeaji). Uzroci. Kao uzroci telesne invalidnosti najee se navode hereditarna oboljenja, hromozomske aberacije, kongenitalne anomalije ili oteenja nastala tokom intrauterinog razvoja, tokom poroaja ili nakon nekog oboljenja u postnatalnom periodu, kao i razna posttraumatska stanja (saobraajni udesi, povrede u igri i sl.). Posledice. Svako znaajnije telesno oboljenje ima znaajne posledice za telesni i mentalni razvoj deteta. Smanjena i oteana mogunost kretanja ugroava razvoj dejeg organizma, ali oteava i njegov mentalni razvoj. Igra, kao najznaajniji oblik spontanog razvoja gotovo svih mentalnih funkcija, bitno je ograniena. Dolazi do oteane komunikacije sa vrnjacima, a u kasnom detinjstvu i adolescenciji i do znaajnih problema u profesionalnom osposobljavanju i odnosima sa suprotnim polom. Izuzetne tekoe u razvoju motivacije za bilo koju delatnost bitno oteavaju adaptaciju na ivotne probleme u odraslom dobu. Kako pomoi detetu sa invaliditetom. U zavisnosti od vrste i teine razvojnog poremeaja neophodno je to ranije potraiti medicinsku pomo. Psihosocijalna podrka usmerena je na podsticanje razvoja deteta biranjem aktivnosti koje omoguuje njegovo zdravstveno stanje, na podsticanje komunikacije sa vrnjacima i razvijanje motivacije za kolski uspeh traganjem, zajedno sa roditeljima/ starateljima, za ostvarljivim ciljevima u budunosti koji bi mu omoguili samostalnu egzistenciju kada dospe u odraslo doba.
faktore integracije linosti. Budui ciljevi ostvaruju integracioni potencijal na taj nain to aktiviraju one sposobnosti koje su bitne za postizanje eljenih planova i ciljeva i obezbeuju motivaciju za njihovo ostvarivanje. Strah od budunosti kako samih tih osoba, tako i njihovih porodica je stvaran i opravdan. Nepovoljna slika o sebi, konfuzan identitet (tj. odgovor na pitanje: Ko sam ja?) i neuspeni integracioni procesi, teorijski posmatrano, moraju imati kao krajnji rezultat nezrelost linosti. Zrelost je mogue shvatiti kao proces kojim se uspostavlja ravnotea izmeu identiteta i integriteta linosti (Hrnjica, S., 2008). Ako analiziramo iskustvo veine osoba sa tekoama u razvoju zapaziemo da je kod njih preovlaujue iskustvo primanja nad davanjem. Njima sredina prua koliko moe (u najboljem sluaju) a da od njih nita ne oekuje za uzvrat. Time se razvija jedan, za osobu ometenu razvoju, opasan sindrom koji psiholozi i psihijatri nazivaju sindrom nauene bespomonosti. Na taj nain se stvara podloga za smanjenu neosetljivost za potrebe drugih, a time i uslov da je drugi izbegavaju.
Sulejman Hrnjica
Literatura: akov, A. I. (1973). Osnovi defektologije. Zagreb: kolska knjiga. Gulliford, J. P. (1979). Special Educational Needs. London: Rotledge and Kegan. Hrnjica, S. i sar.(1991). Ometeno dete. Beograd: Zavod za udbenike. Hrnjica, S. (1997) Dete sa razvojnim smetnjama u redovnoj koli. Beograd: Zavod za udbenike. Hrnjica, S. (2008). Zrelost linosti. Beograd: Zavod za udbenike. Mittler, P. (1976). The Psychological Assessment of the Mental and Psychical Handicaps. Norwich: Fletcher. Olport, G. (1969). Sklop i razvoj linosti. Beograd: Kultura. Perepati, J. (1996). Uporedna studija kvaliteta i intenziteta razvojnih strahova kod dece predkolskog uzrasta oteenog i normalnog vida. Novi Sad: Filozofski fakultet, diplomski rad. Popovi, D. (1986). Rani razvoj i prilagoavnje slepih. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Radoman, V. (1991). Karakteristike, razvoj i psiholoka procena dece oteenog sluha, U: Ometeno dete, Hrnjica, S. i sar..Beograd: Zavod za udbenike. Radoman, V. (1996). Surdopsihologija. Beograd: Defektoloki fakultet. Rubintajn, S. (1982). Psiholoke karakteristike sastava uenika specijalnih kola, Defektoloka teorija i praksa, 1. UNESCO (1981). Action for Disabled Persons, Paris.
43
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Rizici odrastanja dece sa tekoama
RIZICI ODRASTANJA DECE SA TEKOAMA

U tekstu koji sledi izdvojiemo samo neke od najznaajnijih rizika po odrastanje i optimalni razvoj dece sa smetnjama u razvoju. Rizici po odrastanje deteta se mogu klasifikovati kao: - Rizici koji proizilaze iz prirode njegovog primarnog oteenja - Rizici koji proizilaze iz okruenja. Pozabaviemo se rizicima koji predstavljaju izazove za drutvo, a posebno za porodicu. Odrastanje u instituciji: Odsustvo podrke porodici pojaava rizik odustajanja porodice i smetaja deteta u instituciju za trajni smetaj. Podaci pokazuju da je i pre projekata koji vode deinstitucionalizaciji, proirenje podrke porodici izvan medicinskih slubi, npr. otvaranje prvih dnevnih boravaka, ublailo dinamiku priliva dece u institucije za trajni smetaj, tj. doprinelo osnaivanju porodica koje su elele da zadre dete, a koje bi, da nije dnevnih boravaka, u uslovima zaposlenosti oba roditelja, svoj problem reavale smetajem deteta u instituciju. O mnogostrukim rizicima odrastanja u instituciji, sa dubokim i dugoronim, tj. trajnim posledicama po razvoj deteta postoji bogata literatura, od R. pica koji je istraivao posledice afektivnog liavanja, do etolokih studija koje pokazuju posledice nedostatka mogunosti izvoenja aktivnosti za razvoj funkcija kakve su i filogenetske funkcije (kao letenja kod ptica i sl.),(Zigler, Vilijams, prema Rajovi, 2004). Daphne program Evropske komisije postavlja normu da se nijedno dete mlaeg uzrasta od 3 godine ne moe smestiti u instituciju,ve mu se mora obezbediti smetaj u neku drugu porodicu ukoliko ga njegova bioloka porodica ne prihvata ili je iz nekog drugog razloga u njegovom interesu da se iz nje izmesti na krai ili dui rok. Pod uticajem ovog Programa i ireg evropskog i meunarodnog konteksta, i kod nas se razvija projekat deinstitucionalizacije kao izraz razumevanja da je najbolji interes deteta odrastanje u biolokoj porodici, a, ukoliko je to nemogue, u alternativnoj porodici koja e biti najmanje restriktivno okruenje za dete. Ve vie od decenije (kada se uzmu u obzir projekti iz 90-ih godina prolog veka, inicirani i podrani od strane meunarodnih nevladinih organizacija, pre svega Save the Children i Fonda za otvoreno drutvo), nae drutvo ulae napore ka transformaciji od segregiranog ka inkluzivnom, od medicinskog ka socijalnom modelu. Pri tom, pod inkluzivnim podrazumevamo napore drutva da prepozna i prihvati osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i kreira pretpostavke neophodne za njihovu integraciju u sve aspekte drutvenog ivota; da prepozna da za odrastanje dece sa smetnjama nije potrebno osmiljati posebne institucije, kao i da kreira prilike i mogunosti da oni, od najranijih uzrasta, grade vetine potrebne za dostojanstven ivot kroz osamostaljivanje uz slube podrke, koje imaju svi ljudi lanovi zajednice bez tekoa. Poslednjih godina ovi napori su postali deo drutvene strategije kroz razvoj zakonodavstva koje prepoznaje potrebu spreavanja diskriminacije u razliitim aspektima ivota, kao i spor, ali dosledan proces osmiljanja i uvoenja onih oblika podrke/slubi koje nedostaju da bi se ostvarila inkluzija. Rizici odrastanja u porodici. Rizik po odrastanje deteta predstavlja i nedostatak rane razvojne stimulacije usled razliitih razloga kakvi mogu biti: sniena oekivanja roditelja koja se manifestuju i kao prezatiujui odnos prema detetu, tj. kao injenje za, umesto deteta, nasuprot injenju sa detetom, to moe biti deo kompleksnog zanemarivanja, odbacivanja od strane roditelja kao reakcija na oteenje deteta. Ovi rizici koji potiu iz porodice esto imaju poreklo u nedostatku drutvene podrke: nedostatak ranog detektovanja i tretmana primarnog oteenja, kao i nedostatak slubi podrke porodici. Bioloke porodice dece sa tekoama u razvoju i invaliditetom mogu biti, iz razloga kojima se ovde neemo detaljnije baviti, nedostupne strunjacima centara za socijalni rad, ali je njihov pristup hraniteljskim i usvojiteljskim porodicama obezbeeniji. One, iako bez bioloke veze sa detetom,
44
Vera Rajovi
samim svojim porodinim sklopom, mogu na adekvatniji nain zadovoljiti potrebe deteta nego li najdivnije koncipirana institucija. Ne treba zaboraviti da, sve ono to dete ui, treba da doprinese njegovom uenju ivota u porodici kao eliji drutva i njenoj socijalnoj mrei, to institucija, sa svojim obezliavajuim pravilima, prevelikim brojem korisnika koji ne pogoduje formiranju socijalne strukture sline ivotu izvan institucije teko moe da zadovolji. Ako se ostave po strani eventualna hronina oboljenja, fizike povrede, sa trajnim posledicama, posledice tekih ranih iskustava mogu dovesti do: mentalne retardacije; rane deje psihoze koja podsea na autizam, ali je nastala kao rezultat izolacije deteta kao mehanizam odbrane od situacije koju ne moe da shvati, izdri; hiperaktivnosti i problema u razvoju organizacionih sposobnosti kao posledica nedostatka rutine i stabilnosti ivota u porodici, specifinih tekoa u uenju kakve su disleksija/disgrafija, diskalkulija, apraksija ... problema u ponaanju kao posledice nedostatka prilika za uenje pravila, nedoslednosti u vaspitnom silu roditelja, zanemarivanja... Znaajni aspekti prilagoavanja porodice na dete sa tekoama ukljuuju: - Stavovsko-vrednosno prihvatanje njegove razliitosti - Uenje ta oteenje, invalidnost, problem znai sa stanovita svakodnevnog ivota i zdravog razvoja deteta. ivot u hraniteljskoj porodici koja je briljivo izabrana na osnovu njenih, kao i karakteristika i potreba deteta sa smetnjom ili invaliditetom omoguava optimalan razvoj ukoliko hraniteljska porodica ima na raspolaganju resurse podrke u lokalnoj zajednici koji omoguavaju da zdravstvene, razvojne, socijalne, obrazovne i druge potrebe deteta budu zadovoljene; da dete odrasta u stabilnom okruenju. Pored slubi podrke porodici, znaajan aspekt uspenosti hraniteljstva dece sa smetnjama u razvoju moe biti i odnos hraniteljske porodice sa ili (ukoliko je nedostupna) prema detetovoj biolokoj porodici, naini na koje ona gleda na to to su napustili svoje dete kome je potrebna vea pomo nego drugoj deci... Meutim, ne treba zaboraviti da je stav prihvatanja svega njegovog, pa makar i njegove loe porodice znaajan za razvoj deteta njegovu sliku o sebi1 i razvoj identiteta (Brown, Moraes, Mayhew, 2005). Uspeh smetanja individualnog deteta u odreenu hraniteljsku porodicu zavisi od vie faktora, meu kojima su znaajniji: 1) proces selekcije, tj. odabiranja porodice u odnosu na individualno dete, kao i 2) podrka koja je na raspolaganju porodici u lokalnoj zajednici. Hranitelji koji se brinu o deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom mogu se suoavati sa dodatnim problemima u ijem su im reavanju potrebni posebni resursi da bi porodica zdravo funkcionisala na dobrobit svih njenih lanova (Buboltz & Whiren, prema Brown, Moraes, Mayhew, 2005). Dakle, porodica sa lanom koji iz nekog razloga ima potrebe za dodatnom podrkom je porodica koja ima potrebu za dodatnom podrkom, takoe. Jedan od prvih koraka u pruanju ove podrke je snimanje, tj. procena potreba deteta, kao i stepena podrke koji mu je potreban da bi se njegove potrebe zadovoljile. U okviru jednog drugog projekta (Kvalitativno snimanje potreba dece sa ometenou u biolokim i hraniteljskim porodicama, UNICEF/Familia, 2010) pokazalo se da su u potrebama, kako ih vide odgajatelji, najzastupljenije zdravstvene potrebe, kao to su potrebe za strunom podrkom, pregledima, tretmanima, kontrolama, pomagalima i rekvizitima i trokovima rehabilitacije, kao i lekovima. Zatim se navode nedostajua sistemska reenja, vea materijalna primanja, podrka socijalizaciji i potreba za postojanjem razliitih slubi podrke, poboljanje kvaliteta slobodnog vremena deteta i porodice, koje se odnose na stimulaciju razvoja deteta/mlade osobe sa tekoama (raunar, bavljenje sportom, uenje jezika, druenje, dostupnost razliitih sportskih i kulturnih deavanja). Rezultati su pokazali i da postoje specifine razlike u dominantnim potrebama porodica dece i mladih sa tekoama po tipu tekoa i uzrastu dece i mladih. Kao mogua reenja za zadovoljenje navedenih potreba, roditelji predlau tri razliita naina za pruanje socijalne podrke: novana davanja, zakonska regulativa i slube podrke da njihova raznovrsnost prati raznovrsnost potreba deteta i porodice.
1 Deca sa telesnim i/li senzornim oteenjima ve mogu imati tekoe u prihvatanju i vrednovanju sebe, ali ne treba zaboraviti ni da i deca sa intelektualnim tekoama primaju i interiorizuju poruke iz okruenja u svoj doivljaj sebe i svoje vrednosti.
45
Disleksija: Problemi sa itanjem, pisanjem, nekada i govorom Diskalkulija: Tekoe u uenju matematike, esto i u raunanju vremena, korienju novca Disgrafija: Tekoe u pisanju, organizaciji pisane komunikacije Dispraksija (poremeaj senzorne integracije): Tekoe u razvoju fine motorike koordinacije oko ruka, lateralne dominantnosti, ravnotee Obrada auditivnih informacija: Tekoe u itanju, razumevanju proitanog, jeziku, koje su rezultat tekoe u razlikovanju zvukova Obrada vizuelnih informacija: Tekoe u obradi vizuelnih informacija: u itanju, matematici, korienju mapa, grafikona, simbola, slika. Dete moe imati probleme u koli, a da nema neku tekou u uenju u uem smislu, tj. koja nema poreklo u kognitivnim tekoama: anksioznost, depresija, traumatian ili stresni dogaaj ili neka druga stanja koja oteavaju koncentraciju usled koje je uenje oteano, kao to su ADHD, pervazivni poremeaj iz autistinog ili nekog drugog spektra.
Obrazovanje i uenje. Poseban rizik moe predstavljati obrazovanje sa stanovita dostupnosti kvalitetnog obrazovanja deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i sa stanovita resursa podrke uenju uopte. Novi Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja RS (Slubeni glasnik, 2009) unapreuje formalno obrazovanje uvodei inkluzivno obrazovanje, kao i obavezu izrade individualnih obrazovnih planova, no otpori zaposlenih, koji proistiu iz ve opisanih razloga, ali iz oseanja nedovoljne kompetentnosti za izazove inkluzivnog obrazovanja, zahtevaju iri angaman najrazliitijih drutvenih aktera (Hrnjica, 2004). Problemi: (1) niske obuhvatnosti dece sa tekoama, poev od predkolskog i obaveznog osnovnog obrazovanja; (2) opsega izbora profesije; (3) revizije planova i programa kojima e se ukljuiti potrebe razliite dece; (4) jaanja saradnje kole sa porodicom; (5) obrazovanja dece sa teim, tekim i viestrukim oteenjima; (6) proirivanja resursa podrke u saradnji sa lokalnom zajednicom sve to su zadaci koji nas tek oekuju. Studenti sa senzornim i telesnim oteenjima esto nose bolna iskustva i iz kole, koja potiu iz neznanja i predrasuda koje su njegova direktna posledica: npr. jedan student sa ozbiljnim oteenjem vida je autorki rekao da su ga esto, zbog slepila, tretirali kao da ima i druga oteenja da ne razume i nije u stanju da odgovori na pitanje, da ne moe da ui poeziju, da je neurotian, egocentrian i sl. Meutim, svi tipovi tekoa ne dovode do tekoa u uenju, ni do tekoa u uenju uopte, to ilustruje sledei prikaz kojim je predstavljen uticaj razvojnih smetnji na uenje.
Razvojne smetnje koje utiu na uenje i time poveavaju rizike obrazovanja najee su:
Literatura: Brown, J. D., Moraes, S., Mayhew, J. (2005). Service Needs of Foster Families with Children who have Disabilities Journal of Child and Family Studies, Vol. 14, No. 3, pp. 417429. Hrnjica, S. (ur.) (2004). kola po meri deteta - prirunik za inkluzivno obrazovanje dece sa tekoama u razvoju, Save the Children, UK i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta, Beograd. Miti. M. (ur.) (2007). Hraniteljstvo kao izazov: porodini smetaj dece sa posebnim potrebama, Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci Familia, Beograd. New York State Foster Parent Manual, NYS Department of Social Services Summary, 2002. Rajovi, V. (2004). Psiho-socijalne determinante razvoja i uenja mentalno retardirane dece. Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd.
46
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Dete sa smetnjama u razvoju u sistemu socijalne zatite
DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U SISTEMU SOCIJALNE ZATITE

Nevenka egarac
Sistem socijalne zatite u Srbiji dominantno funkcionie preko institucija i slubi koje vodi drava i lokalne samouprave. Davaoci usluga iz nevladinog i privatnog sektora se ukljuuju u sistem poslednjih nekoliko godina, ali i dalje ostaju na marginama sistema usled zastarelih propisa u oekivanju novog zakona o socijalnoj zatiti. Sistem ima razvijenu mreu od 139 centara za socijalni rad (u gotovo svakoj optini), 98 rezidencijalnih ustanova za razliite grupe dece, mladih, odraslih i starih koje finansira Republika, dok razliite lokalne usluge zavise od finansijskih i organizacionih kapaciteta lokalnih samouprava. Samo veliki gradovi i bogatije optine za sada imaju mogunost da finansiraju pomo u kui, dnevni boravak, razliita prihvatilita i savetovalita koja su neophodna za podrku porodicama koje se staraju o detetu sa tekoama. Od 2002. godine sistem socijalne zatite je u reformi i tokom osam godina sprovode se razliiti projekti i aktivnosti kako bi se unapredio sistem u skladu sa Strategijom razvoja socijalne zatite (SRSZ), koja je usvojena krajem 2005. godine.1 Osnovni ciljevi strategije su smanjenje siromatva i razvoj efikasnog sistema socijalne zatite kako bi se zatitila ljudska prava i zadovoljile potrebe graana. To ukljuuje aktivnosti na obezbeenju usluga u najmanje restriktivnom okruenju i usklaivanje domaeg zakonodavstva sa meunarodnim dokumentima i savremenom teorijom i praksom socijalnog rada. Poslednjih nekoliko godina uinjeni su znatni napori koji pokazuju potencijal Srbije za voenje reforme. Definisan je inkluzivni model socijalne zatite, revitalizovano je hraniteljstvo koje zasada ukljuuje samo ogranien broj dece sa tekoama. Vlada Srbije i strani donatori su finansijski podrali pilotiranje deinstitucionalizacije, to je pokazalo da ljudi sa mentalnim tekoama mogu da ive i van institucionalnog smetaja. Ukoliko bude dosledno primenjena, nova politika e radikalno preusmeriti socijalne usluge i slube koje su funkcionisale po medicinskom modelu segregacije. Predlogom novog zakona o socijalnoj zatiti2, ija se primena oekuje od juna 2011. godine, obuhvaeni su ciljevi reforme sa konkretnim reenjima koja su usmerena na podrku deinstitucionalizaciji, razvoj usluga u zajednici i pluralitet davalaca usluga otvaranje mogunosti za ukljuivanje nevladinog i privatnog sektora u sistem davanja usluga.
Reforma sistema socijalne zatite Srbije
Mada su domaa istraivanja o kulturolokim stavovima prema invaliditetu veoma retka, ima dosta indicija koje upuuju na zakljuak da se u srpskoj kulturi telesna ili mentalna invalidnost ili ometenost sagledava kao nesrea i nepoeljni teret. Od roditelja se ne oekuje da odgajaju decu sa smetnjama, ve radije treba da budu osloboeni ove odgovornosti ukoliko to ele i ne treba pogoravati njihovu ve ionako neprijatnu situaciju postavljanjem tekih pitanja. U skladu sa ovakvim stavovima ne moe se oekivati da bi se bilo ko opredelio da gaji dete sa tekoama. Smatra se da su ta deca posebna i da zahtevaju specijalizovanu negu. Ove stavove u velikoj meri podravaju strunjaci u zdravstvenom i sistemu socijalne zatite. Uoljivo je da veliki broj strunjaka u socijalnoj zatiti saoptava da roditelji novoroene dece sa tekoama ulaze u sistem socijalne zatite veoma rano, traei specijalizovanu institucionalnu negu, jer ih lekari odmah nakon poroaja savetuju da smeste dete u instituciju. Smetaj u instituciju tako postaje odgovor na problem koji je lociran u samom detetu i treba ga posmatrati kao zdravstvenu negu ili pitanje tretmana.
Barijere u radu sa decom sa tekoama u razvoju
1 2
Strategija razvoja socijalne zatite, Vlada Republike Srbije, 2005.
Predlog zakona o socijalnoj zatiti (2010). Ministarstvo za rad i socijalnu politiiku RS. www.minrsz.gov.rs
47
Mnoga deca i mladi koji ive u institucijama imaju svoje porodice, koje su ih i smestile u dom zbog nedostatka finansijskih resursa i bilo kakve podrke. Uprkos zvaninoj politici, ini se da lekari, centri za socijalni rad i komisije za kategorizaciju esto preporuuju porodicama da dignu ruke od deteta sa tekoama sugeriui da e se o detetu bolje starati strunjaci. Profesionalni saveti esto alju poruke roditeljima da se usmere na svoje zdravo dete ili da probaju ponovo odnosno rode drugo dete. Ovi stavovi su odraz sistema koji je istorijski segregirao osobe sa tekoama, posebno kada su u pitanju intelektualne, razvojne ili duevne tekoe. Odnos drutva i strunjaka zapravo odraava teorije o uzrocima ometenosti i oekivane uloge roditelja u pogledu nege, staranja i edukacije ove dece (Jones, 1998; Turnbull & Turnbull, 1986). Medicinski model usmerava strunjake da donose zakljuke o sposobnostima roditelja da se staraju o sopstvenoj deci. Strunjaci preuzimaju kontrolu nad detetom od roditelja, jer se smatra da imaju neophodnu ekspertizu za donoenje odluka o najboljim interesima deteta. To takoe implicira da roditelji nisu u stanju da sagledaju interese i potrebe sopstvene dece. Jedna od barijera za rad sa decom sa tekoama u sistemu socijalne zatite je nedostatak znanja i kompetencije veine strunjaka. Fakulteti na kojima se obrazuju strunjaci za rad u ovoj oblasti veoma malo sadraja posveuju invalidnosti, a kasnija usavravanja retko ukljuuju ovu temu. Sistem socijalne zatite takoe nema sopstvenu taksonomiju za imenovanje dece sa tekoama, ve je u upotrebi nekoliko paralelnih sistema koji su uglavnom zastareli i oslanjaju se na medicinskodijagnostiki model. Oekuje se da e novi propisi u ovoj oblasti doprineti ujednaavanju i osavremenjavanju termina i njihovoj adekvatnijoj upotrebi u socijalnoj zatiti. Glavna sistemska barijera je nedostatak organizacionih i finansijskih resursa kojima bi se obezbedila emotivna i materajalna podrka i omoguio predah porodicama dece sa tekoama. Mada posebna istraivanja u naoj zemlji nisu raena, uvidi u prakse potvruju da su roditelji koji se staraju o svojoj deci esto izolovani i da se suoavaju sa poveanim trokovima leenja deteta. Istovremeno, prihodi ovih porodica su uglavnom umanjeni, jer se jedan od roditelja (najee majka) celodnevno angauje u nezi deteta, tako da ne moe da se zaposli i zarauje. Dodatak za tuu negu i pomo se obino koristi da popuni kuni budet, a veliki broj porodica se suoava sa ozbiljnim tekoama da pokrije izdatke za specifine potrebe dece za ortopedska pomagala, posebnu ishranu i dodatke ishrani, specijalistike preglede, lekove, dodatnu strunu podrku, uvanje dece i slino (Beker, Milojevi i Zavii, 2009). Ovi nalazi su u skladu i sa drugim studijama koje su se bavile pitanjima socijalnog i ekonomskog poloaja porodica dece sa invaliditetom (Beresford, 1994; Dowling & Dolan, 2001; Cantillon & Van den Bosch, 2002). Takoe, relativno mali broj organizacija i slubi u Srbiji obezbeuje specijalizovane usluge za decu sa tekoama. Velika sistemska barijera je i broj sistema sa kojima se sreu roditelji ove dece. Razvojna procena i rehabilitacione slube su u zdravstvenom sistemu, (ne)inkluzivno obrazovanje je u obrazovnom sistemu, a druge slube podrke se nalaze u sistemu socijalne zatite. Roditelji esto lutaju izmeu slubi i sistema, bez koordinacije i odgovarajuih informacija o moguim uslugama i pravima deteta. Usled neusklaenog delovanja, roditelji ne dobijaju pravovremene informacije od slubi i sistema na koje su usmerene od najranijeg detinjstva. Informisanost u pogledu kriterijuma za ostvarivanje prava na novane naknade za tuu pomo i negu je esto neblagovremena i povrna, to doprinosi marginalizaciji i osiromaenju ovih porodica. Mali gradovi i ruralna podruja neretko imaju dodatne barijere zbog nedostatka davalaca usluga, posebno specijalizovanih strunjaka, kao to su deiji psiholog i logoped. Usluge su jo uvek teritorijalno udaljene od mesta boravka porodice, pa je potrebno voziti dete u udaljene gradove. Roditeljima su esto potrebni dodatni vremenski i finansijski resursi da obave odreene specijalistike preglede ili da obezbede redovno kolovanje deteta sa tekoama. Inkluzivna praksa u obrazovnom sistemu Republike Srbije je do usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja3 u avgustu 2009. godine bila sporadino implementirana, s obzirom da nije bilo sistemskih reenja u ovoj oblasti. Novim Zakonom uvode se brojne novine koje se odnose na unapreivanje pravednosti obrazovanja, poveanje nivoa ukljuenosti marginalizovanih
3
48
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, br. 72/09.
grupa, programe podrke za ukljuivanje u obrazovanje, pravedniju upisnu politiku, zabranu diskriminacije, itd. Efekti primene osnovih zakonskih reenja u ivotima dece sa smetnjama i njihovih porodica e se videti tek u budunosti. Prava i usluge socijalne zatite koje koriste deca sa tekoama u razvoju Poslednjih nekoliko godina uloeni su napori u ostvarivanje politike stalnosti za decu sa tekoama i promociju socijalnih, kulturalnih i razvojnih prednosti ivota u porodici, kao sredstva za prevazilaenje institucionalizacije. Ukoliko analiziramo raspoloive podatke, veliki broj dece sa tekoama dospeva u institucije, veoma mali broj ih naputa, i vrlo esto nisu pravilno razvrstani u tim institucijama. U ustanovama za smetaj dece sa tekim i multiplim oteenjima edukacija i rehabilitaciono-habilitacioni rad su minimalno zastupljeni. To u velikoj meri oteava perspektive korisnika da napuste ustanovu i pripreme se za ivot u zajednici. Od ukupno 98 ustanova u nadlenosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku (MRSP), 17 je namenjeno osobama sa invaliditetom, meu kojima je pet rezidencijalnih ustanova za decu. Kao rezultat esto doivotnog smetaja, institucije koje su prvobitno bile namenjene deci sa tekoama postepeno su postale institucije za smetaj i odraslih. Ove institucije karakterie veliki, pa i stalno rastui broj korisnika (od 300 do 650), dece i odraslih uzrasta od etiri do 50 godina, ak i starijih. Do 2000. godine broj dece u domovima bio je priblino identian broju dece u hraniteljskim porodicama. Deset godina kasnije (podatak iz januara 2010. godine) broj dece u hraniteljskim porodicama je povean od 2363 na 4878 dece (49%)4. U istom periodu, broj dece u ustanovama smanjen je za preko 50%. U Srbiji funkcionie 13 domova za decu bez roditeljskog staranja, koji tek poslednjih nekoliko godina primaju decu sa smetnjama u razvoju. Prema podacima iz februara 2009. godine, od ukupno 850 dece koja su smetena u domove bez roditeljskog staranja, 226 dece ima smetnje u razvoju (lako, umereno ometena). Jo uvek je visok broj dece uzrasta od nula meseci do tri godine 213 u 2009. godini. To su u najveem broju deca sa smetnjama u razvoju smetena u Kolevci i Zveanskoj. U hraniteljskim porodicama se nalazi oko 22% dece lako ometene u razvoju, deca koja imaju organske bolesti ili kombinovane razvojne i zdravstvene probleme. Specijalizovane hraniteljske porodice se tek uvode u sistem zatite5. Kada su u pitanju rezidencijalne institucije za decu sa invaliditetom (obuhvatajui telesni i ulni invaliditet i mentalna oteenja pod kojima se podrazumevaju intelektualno zaostajanje i duevna oboljenja) 1363 dece i mladih do 26 godina je smeteno u rezidencijalne ustanove. U institucijama je tokom 2008. godine smeteno 4.302 odrasla korisnika i 257 starih korisnika razliitog stepena ometenosti. Od ukupnog broja dece koja su smetena u rezidencijalne institucije za decu sa invaliditetom, jedan broj dece (po proceni oko 100)6 ima laku ometenost ili su deca bez roditeljskog staranja i deca kojoj su postavljene tee dijagnoze da bi se opravdao smetaj u instituciju te vrste. ini se da je proces transformacije ustanova sada ve stabilizovan. Planirano je da se preusmere sredstva koja su namenjena za institucionalni smetaj na finansiranje novih modaliteta smetaja van porodice, kao to su hraniteljstvo, stanovanje uz podrku, grupno stanovanje za pet do est korisnika van institucija itd. i za ostale usluge koje se finansiraju sa centralnog nivoa. Cilj je da se ne izgube finansijska sredstva koja su u centralnom budetu namenjena rezidencijalnim ustanovama, ve da se ta sredstva iskoriste za podsticanje transformacije ustanova i razvijanje usluga koje su u najboljem interesu dece. Kada su korisnici materijalnih davanja deca sa smetnjama u razvoju, tokom 2009. godine 5876 dece koristilo je dodatak za tuu negu i pomo, a 3.854 dece sa teim smetnjama, stanjima ili oteenjima uveani dodatak za pomo i negu7. Pravo na pomo u osposobljavanju za rad koriste prvenstveno deca i mladi sa lakim fizikim ili mentalnim smetnjama koja se s obzirom na svoje psihofizike
4 Podatak iz marta 2010, MRSP, odnosi se na decu i mlade od 0 meseci do 26 godina ivota. 6
5 Dokument Transformacije rezidencijalnih ustanova socijalne zatite za decu 20092013, UNICEF, 2009. Idem
7 Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2009. godinu, Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd, 2010. godine.
49
Procena u centru za socijalni rad (CSR) i pratei struni i administrativni postupci obezbeuju osnovu za korienje razliitih vrsta novanih pomoi, to ukljuuje naknade za tuu pomo i negu koja je namenjena osobama sa tekoama, sa ciljem da se podri lan porodice koji neguje dete ili odraslu osobu, i zbog toga nije u stanju da se u punom kapacitetu radno angauje i zarauje. Na osnovu rezultata procene korisnici se upuuju u dnevne boravke, pomo u kui, rezidencijalne ustanove ili porodini smetaj. Takoe, rezultat procene moe biti preuzimanje mera za zatitu prava deteta, ogranienje ili oduzimanje roditeljskog prava, zastupanje interesa deteta pred sudom i dr. Uobiajeno je da proceni u CSR prethodi neka vrsta zahteva za pomoi ili uslugom, ili se postupa na osnovu prijave graana ili institucija o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje. U sluaju deteta sa tekoama, prva taka ulaska u sistem je kada roditelji novoroeneta kod koga je ometenost uoljiva ve pri roenju, trae smetaj u instituciju, uglavnom po savetu zdravstvenog osoblja. ini se da ni roditelji ni zdravstveno osoblje ne percipiraju centar za socijalni rad kao slubu koju treba ukljuiti veoma rano u podrku porodici koja se suoava sa krizom izazvanom roenjem ometenog deteta. Centar ima ograniene mogunosti da ponudi pomo i usluge roditeljima kojima je u ovim okolnostima potrebna intenzivna podrka, kune posete i savetovanje kako bi prevladali kriznu situaciju. Kada bi se postojei resursi usmerili na ranu intervenciju i zdrueno delovanje socijalnih, pedijatrijskih i razvojnih slubi, proirile bi se mogunosti za intervencije usmerene na podrku porodici da se stara o ometenom detetu u skladu sa razvojnim potrebama i najboljim interesima deteta. Obino centar nudi zakasnelu i nedovoljnu podrku u trenutku kada su roditelji ve doneli odluku da dete smeste u instituciju. Kako specijalizovano hraniteljstvo jo uvek nije razvijeno, dete se najee smeta u instituciju bez prethodnog razmatranja manje restriktivnog reenja. U ovim sluajevima procena je uglavnom usmerena na procenu motivacije roditelja i specifine ivotne aranmane porodice. Glavni izvor informacija za procenu potreba deteta je medicinska dijagnoza koja je dobijena na roenju ili tokom prvih meseci ivota (Tabela 1). Roditelji koji uprkos strunim miljenjima prihvate brigu o ometenom detetu ili u sluajevima kada je ometenost kasnije utvrena, uglavnom nastavljaju da se staraju o detetu uprkos nedostatku podrke. Posebne socijalne slube za podrku porodicama dece sa tekoama na predkolskom uzrastu ne postoje, pa roditelji uglavnom koriste rehabilitacione i slube mentalnog zdravlja koje se nalaze u zdravstvenom sistemu.
sposobnosti mogu kolovanjem osposobiti za samostalan ivot i rad. Ovo pravo je u praksi svedeno na korienje naknade trokova prevoza od mesta stanovanja do kole u kojoj se deca osposobljavaju. Ree, to je i naknada u trokovima smetaja ako se proces osposobljavanja odvija van mesta boravka u specijalizovanim ustanovama. Pravo na osposobljavanje za rad koristi relativno mali broj mladih sa smetnjama u razvoju. U periodu 20022006. godine ovo pravo je u proseku godinje ostvarivalo 480 korisnika, a od 2007. godine dolazi do znaajnijeg porasta, pa je u poslednje posmatranoj godini materijalnu pomo u rehabilitaciji koristilo ukupno 654 korisnika. Veoma mali broj porodica korisnika osnovnog i uveanog dodatka za tuu pomo i negu koristi usluge dnevnih centara, klubova, savetovanja, predah-smetaja, pomoi i nege u kui. Prema podacima Republikog zavoda za socijalnu zatitu u 2009. godini je ukupno 65 lokalnih samouprava finansiralo usluge dnevnog boravka (u 43 za decu, u 13 za odrasle i u devet za starije osobe). Oigledan je napredak u poreenju sa 2008. godinom kada su u Srbiji ukupno 53 lokalne zajednice finansirale usluge dnevnog boravka (u 33 su finansirani boravci za decu i omladinu, u 12 za odrasle i u osam za starije osobe). Najvei broj dnevnih boravaka za decu i omladinu obezbeuje usluge za decu sa tekoama u mentalnom razvoju. Kada govorimo o broju dece u sistemu socijalne zatite kojima je potrebna podrka zbog razvojnih tekoa ili invaliditeta, dolazimo do broja od oko 12.000 dece. U ovaj broj nisu ukljuena deca sa tekoama koju sistem socijalne zatite iz razliitih razloga nije prepoznao, bilo da su u pitanju deca sa lakim smetnjama ili zastojima o kojima roditelji brinu, ili su u pitanju deca kojoj je sistem nedostupan zbog zakonskih ogranienja za ostvarivanje pojedinih prava, nesreene ili nepotpune dokumentacije, neinformisanosti, socijalne izolovanosti i marginalizovanosti porodica u kojima ive.
Take ulaska deteta sa smetnjama u razvoju u sistem socijalne zatite
50
Druga taka za ulazak u sistem socijalne zatite je na poetku kolovanja dece uzrasta od est do devet godina. Tada se deca upuuju na Komisiju za kategorizaciju, koja je sve do 2010. godine radila na osnovu Odluke o kriterijumima za razvrstavanje dece ometene u razvoju i nainu rada komisija za pregled dece ometene u razvoju8. Glavni zadatak komisije je bio da to preciznije utvrdi vrstu i stepen ometenosti deteta (npr. slepo, gluvo, mentalno retardirano, viestruko ometeno dete) jer su na osnovu tog nalaza i miljenja nadleni organi vlasti donosili odluku o daljoj sudbini deteta u pogledu obrazovanja, smetaja u ustanovu, prava na zdravstvenu zatitu i rehabilitaciju, prava iz socijalne zatite itd. Skoro 40% dece upuivano je komisiji prvi put u uzrastu od sedam do devet godina tj. na poetku kolovanja, a 25% u uzrastu od 10 do 12 godina, kada tekoe u kolovanju postaju izrazite. Dugogodinje pripreme za uvoenje inkluzivnog obrazovanja imaju za rezultat, pored ostalog, i reformu rada komisija za razvrstavanje. U prvoj polovini 2010. godine usvojen je intersektorski Pravilnik o radu Komisije za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke deci, ime je prestao rad komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju. U nadlenosti novih komisija, koje e se formirati na lokalnom nivou, je procena potreba za dodatnom podrkom, koja pojedinanom detetu treba da obezbedi uslove za razvoj, uenje i ravnopravno uee u ivotu zajednice. Efekti nove metodologije rada ovih komisija i njihov uticaj na korienje podrke i usluga socijalne zatite tek treba da se pokau u praksi.
Ulazak u istem Uzrast Razlog Spoljni izvor informacija za procenu CSR Vrsta procene u CSR Roditelji trae smetaj u instituciju uglavnom po savetu zdravstvenog osoblja Roditelji trae novanu pomo Roditelji trae pomo/ usluge, nekad smetaj u instituciju, po savetu strunjaka koji ne mogu da ponude usluge Zahtev za ostvarivanje prava za osposobljavanje za rad; zahtev za novanu naknadu trokova prevoza i smetaja Nakon gubitka roditelja davaoca nege, porodica trai smetaj u instituciju Poetna procena, potom usmerena i oslanjanje na medicinske dijagnoze Formalni uslovi i oslanjanje na medicinske dijagnoze Poetna procena, potom usmerena i oslanjanje na medicinske dijagnoze
Prva taka
01 novoroene 69 kolski uzrast nakon kategorizacije 1418 godina izolovani adolescent razvija razliite probleme u ponaanju 1421 godina deca i mladi sa lakim fizikim ili mentalnim smetnjama ne mogu da nastave kolovanje u svojoj sredini 30 i vie godina izolovana ometena odrasla osoba bez razvijenih osnovnih vetina za brigu o sebi i samozatitu
Medicinska dijagnoza
Druga taka
Komisija za kategorizaciju i komisija penzionog fonda
Trea taka
Komisija za kategorizaciju
etvrta taka
Ranije medicinske dijagnoze i kategorizacija
Formalni uslovi i oslanjanje na medicinske dijagnoze
Peta taka
Ranije medicinske dijagnoze i kategorizacija
Poetna procena, potom usmerena i oslanjanje na medicinske dijagnoze
U dosadanjoj praksi, centri za socijalni rad su koristili rezultate procene komisija za razvrstavanje i upuivanje na odgovarajue usluge, dok se za novana davanja koriste nalazi Komisije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ova druga komisija je osnovana pri dravnom penzionom fondu gde se odluuje ko ima prava da koristi sredstva iz invalidskog fonda osiguranja. Tu se u okviru tipinog medicinskog pristupa definie nivo oteenja. Ista metodologija se koristi za decu
8 Odluka o kriterijumima za razvrstavanje dece ometene u razvoju i nainu rada komisija za pregled dece ometene u razvoju, Sl. glasnik SRS, br. 16/86.
Tabela 1. Put kroz sistem socijalne zatite deteta sa tekoama
51
Od juna 2008. godine, usvojeni su novi standardi za voenje sluaja u centrima za socijalni rad, sa ciljem da se uvede holistiki pristup proceni, podstakne individualno planiranje, uvede planiranje stalnosti u socijalnu zatitu i osnai participacija korisnika i porodice (egarac, 2004). Prema novoj metodologiji, svaki klijent dobija zaduenog voditelja sluaja koji je odgovoran da vodi poetnu procenu i organizuje dalju usmerenu i specijalistiku procenu. Zadatak voditelja sluaja je i da saini, u saradnji sa korisnikom, individualni plan usluga, okupi multidisciplinarni tim za korisnika, aranira pristup uslugama, vri monitoring toka i dinamike korienja usluga i evaluira ishode9. Nova metodologija zasnovana je na savremenim konceptualizacijama prakse socijalnog rada, koje su usvojile sistemsko ekoloku perspektivu, gde se dete sa smetnjama u razvoju vidi kao deo porodinog sistema. Ovaj pristup se zasniva na meusobnoj povezanosti lanova porodice i uvaavanje potreba svih lanova, a ne samo osobe sa smetnjama (Brown, Nolan, & Davies, 2001; Carpenter, 1997; Dunst, Trivette, & Johanson, 1994; Knox, Parmenter, Atkinson, & Yazbeck, 2000; Murray, 2000). U savremenim modelima prakse naglaava se znaaj formiranja odnosa izmeu strunjaka i roditelja, koji se zasniva na potovanju, poverenju i otvorenoj komunikaciji. Od strunjaka se oekuje da imaju razvijene vetine u raznovrsnim komunikacijskim tehnikama i strategijama koje omoguavaju delotvoran rad sa porodicama (Turnbull & Turnbull, 1986).
9
sa smetnjama u razvoju. Kako se propisima iz 2002. godine obezbeuju znaajna novana sredstva za porodice koje se staraju o ometenom lanu (za umerenu i teu ometenost), veina roditelja se prijavljuje za ova davanja. Centar koristi rezultate komisije iz penzionog fonda jer ova komisija ima precizniju metodologiju zasnovanu na deficitu nego komisije za kategorizaciju. Na ovoj taki ulaska u sistem, procena CSR je uglavnom usmerena na odreivanje da li dete/porodica ima prava na korienje novane naknade. Trea taka ulaska u sistem socijalne zatite je kada roditelji trae pomo ili podrku za adolescenta sa smetnjama izolovani adolescent obino razvija razliite probleme u ponaanju i postaje teret porodici. Uoljivo je i da se veliki broj roditelja razvodi u ovom periodu ivotnog ciklusa. Neki roditelji trae instituciju za svoje dete, zbog posledica sagorevanja (burn-out) primarnog davaoca nege i drugih lanova porodice, poveanog zahteva za negom i/ili novog porodinog aranmana. U praksi su vidljivi i sluajevi kada brat ili sestra deteta sa smetnjama uvue porodicu u sistem socijalne zatite, obino zbog sukoba sa zakonom ili drugih problema u ponaanju. etvrta taka ulaska u sistem socijalne zatite je situacija u kojoj mlada osoba uzrasta od 14 godina do 21 godine podnese centru za socijalni rad zahtev za ostvarivanje prava za osposobljavanje za rad. Kao to je ranije naglaeno, ovo pravo najee podrazumeva naknadu trokova prevoza od mesta stanovanja do kole u kojoj se deca i mladi sa lakim fizikim ili mentalnim smetnjama osposobljavaju, a u manjem broju sluajeva naknadu i trokova smetaja kada se proces osposobljavanja odvija van mesta boravka u specijalizovanim ustanovama. Ova deca i mladi ranije najee nisu koristili usluge i prava iz socijalne zatite. Osnovni podaci za procenu i odobravanje naknade se trae u medicinskim dijagnozama i nalazima komisija za razvrstavanje. Peta taka ulaska u sistem je situacija kada izolovana, esto tee i teko ometena odrasla osoba, nesposobna da se brine o svojim najosnovnijim potrebama ostane bez nege. Obino se deava da roditelj koji se najvie brine o ometenoj osobi (uglavnom majka) oboli, ode na leenje ili premine, pa porodica tada trai rezidencijalni smetaj za svog ometenog lana. Ovaj kratak prikaz nedvosmisleno ukazuje na esto zakasnelu reakciju i suene kapacitete socijalne zatite da odgovori na sloene probleme porodica i dece sa tekoama.
Voenje sluaja nov pristup u radu sa decom sa tekoama i njihovim porodicama
52
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 58/08 i 37/10.
U brojnim istraivanjima navodi se da je odnos izmeu strunjaka i porodice najefektniji kada se zasniva na istinskom partnerstvu. Kljune karakteristike partnerstva koje se navode u literaturi su meusobno uvaavanje, poverenje i iskrenost, zajedniki dogovoreni ciljevi rada i zajedniko planiranje i donoenje odluka (Morrow & Malin, 2004; Dunst, Trivette, & Johanson, 1994). Okvir za procenu deteta i porodice se koristi kao model procene u oblasti razvojnih potreba deteta, kapaciteta roditelja da odgovori na potrebe deteta i faktora porodice i sredine (DoH, 2000; DoH, 2000a; Rose, 2001; egarac, Damonja-Ignjatovi, Brki, 2007). Okvir ima za cilj da obezbedi sistematian pristup u prikupljanju, analizi, razumevanju i dokumentovanju podataka o detetu ili mladoj osobi u okruenju porodice i kontekstu zajednice u kojoj ive. Procena deteta sa tekoama treba da d odgovore na sledea pitanja (Marchant & Jones, 2000): Da li je dete voljeno i vrednovano onakvo kakvo jeste? Da li i u kojim domenima smetnja/tekoa deteta direktno utie na njegov/njen razvoj? Da li postoje, odnosno koje barijere ometaju dete u razvoju? ta moemo da uradimo da osiguramo da dete ima najvei mogui pristup porodinom ivotu, obrazovanju i ivotu u zajednici? ime moemo da unapredimo ili osiguramo bezbednost i podrimo razvoj? Na koji nain razumemo ta konstituie optimalnu odnosno razumnu odgovarajuu roditeljsku/ odgajateljsku negu za konkretno dete? Koji faktori podravaju ili ometaju funkcionisanje porodice? Sa kojim barijerama se suoava ova porodica? Koje vrste pomoi su pristupane i potrebne da podre roditelje i iru porodicu u nezi deteta sa tekoama? Procena tri osnovna domena potrebe deteta, sposobnost roditelja da odgovori na te potrebe i faktori porodice i sredine koji utiu na sposobnosti roditelja i potrebe deteta treba da obezbedi balansirani, dubinski pregled osnovnih elemenata situacije u kojoj se nalazi dete: potreba, snaga, postojeih ili potencijalnih rizika, rezilijencije i faktora zatite. 1. Potrebe: tekoe u bilo kom aspektu ivota deteta, koje utiu na njegov/njen ivot, dobrobit i razvoj. Akcenat opisa utvrenih potreba u pojedinim oblastima je na nainima kako dete zadovoljava potrebe, dok se zakljuivanje usmerava na to kako tekoe u njihovom zadovoljavanju utiu na razvoj deteta. 2. Snage: aspekte deteta, okolnosti ivota, porodinih okolnosti i okruenja koji su pozitivni i imaju povoljan uticaj na ivot, dobrobit i razvoj deteta. Opis snaga odgovara na pitanje ta su snage aktuelne i potencijalne, dok zakljuivanje u ovoj oblasti odgovara na pitanje kako se one koriste i kako moemo aktivirati ili unaprediti nedovoljno koriene snage i resurse. 3. Postojei ili potencijalni rizici koji mogu da otete ili ugroze bezbednost i razvoj deteta. Pri opisu rizika akcenat je na individualnim, porodinim i sredinskim rizicima, a kod procene na postojeim ili potencijalnim uticajima tih rizika na aktuelno stanje, funkcionisanje u neposrednoj budunosti i dugorono. 4. Rezilijencija i faktori zatite: osobine, okolnosti, odnosi i strukture koje promoviu dobrobit i podstiu razvoj deteta i njegovu socijalnu inkluziju. Opis faktora zatite na individualnom, porodinom i nivou okruenja daje osnovu za procenu postojeih ili potencijalnih uticaja faktora zatite aktuelno, a u neposrednoj budunosti i dugorono. Ovaj model procene je centriran na dete, zasnovan na savremenim znanjima o deijem razvoju, ekoloki orijentisan i podrazumeva participaciju deteta i porodice u otkrivanju i razumevanju tekoa, rizika i snaga. Procena podrazumeva interagencijski i multisektorski pristup u razmeni informacija i pruanju usluga. Takoe, procena nije jednokratni in koji daje definitivne odgovore, ve kontinuirani proces koji tee paralelno sa intrervencijama i uslugama koje su usmerene na zadovoljavanje potreba, osiguranje bezbednosti i dostizanje pozitivnih promena kod deteta. Rad poinje na prijemu, nakon zahteva klijenta ili lana porodice za uslugom ili podrkom, ili kada druga institucija, sluba ili graani prijave ili upute klijenta na CSR. Prijemni radnik razmatra pristupane informacije, intrervjuie klijenta ili podnosioca zahteva ili prijave i donosi odluku o
53
narednim akcijama: da li je sluaj za CSR ili ga treba uputiti drugoj slubi. Ukoliko je CSR nadlean za sluaj, prijemni radnik donosi odluku o nivou prioriteta: neodlono reaguje se odmah, najdalje u roku od 24 sata; hitno poetna procena treba da pone to pre, najdue u roku od tri dana; i redovno poetna procena treba da pone najdue sedam dana od saznanja o sluaju (egarac, Damonja-Ignjatovi, i Brki, 2007; 2007a). Posle toga se odreuje voditelj sluaja koji zapoinje poetnu procenu u skladu sa odreenim nivoom prioriteta. Voditelj sluaja ima zadatak da u roku od sedam dana kompletira inicijalni pregled potreba, rizika, snaga i motivacije klijenta, porodice i sredine. Period rada na poetnoj proceni ne odlae potrebne intervencije i podrku. Ukoliko je potrebno, voditelj radi sa porodicom na stvaranju bezbednog okruenja za dete i prevazilaenju tekoa, pokree pravne mere zatite deteta, upuuje na druge slube i aranira pristup uslugama. Voditelj sluaja takoe, u konsultaciji sa supervizorom, treba da odlui o daljim aktivnostima, to ukljuuje i potrebu za daljom usmerenom ili specijalistikom procenom. Voditelj sluaja treba da razvije poetni plan usluga i mera najdue 15 dana od poetka rada sa klijentom. Ovaj plan se usmerava na neposredne, oigledne i urgentne potrebe i moe se razvijati uporedo sa postupkom dalje procene. Usmerena procena fokusira aktivnosti na odabrane oblasti za dalju i dublju eksploraciju. Obino podrazumeva timsku procenu i/ili upuivanje na specijalistiku procenu koja se obino vri u drugim sistemima zdravstvenom, mentalnom zdravlju ili obrazovanju. Paket procene deteta sa tekoama zapravo ima karakter produbljene, usmerene procene koja se periodino odvija u odreenim razvojnim stadijumima deteta i shodno situacijama i potrebama sa kojima se dete i porodica suoavaju. Mesto procene deteta sa tekoama je prikazano na ematskom prikazu postupaka tokom rada na sluaju. Najdue 60 dana od poetka rada sa klijentom i porodicom, voditelj sluaja treba da saini porodini plan usluga i mera sa planom stalnosti za dete. Plan se razvija u nekoliko oblasti rada izabranim na osnovu rezultata procene i dotadanjeg rada sa detetom i porodicom. Zasnovan je na snagama deteta, porodice i sredine i podrazumeva participaciju korisnika u najveem moguem stepenu. Glavno usmerenje planu obezbeuje definisan cilj stalnosti za dete, odnosno opredeljenje da li e se usluge i mere organizovati tako da dete ostane u porodici sa jednim ili oba roditelja, da se dete vrati u porodicu roditelja, da dete bude smeteno u srodnikoj ili drugoj starateljskoj porodici, usvojenje deteta i drugi stalni ivotni aranman mlade osobe kroz osamostaljenje. U ovoj fazi mogue je organizovati konferenciju sluaja, jer se u planu specifikuju vrste usluga, intervencija i mera, intenzitet, vremenski okvir i osobe odnosno slube zaduene za odreene aktivnosti, ukljuujui i pitanja praenja realizacije plana. Plan po potrebi sadri i porodino-pravne mere zatite u skladu sa nadlenostima organa starateljstva Evaluacija i ponovni pregled se obavlja prema planu, maksimalno na est meseci od poetka rada na sluaju. Standardi takoe predviaju redovan kontakt voditelja sluaja sa korisnikom, kako bi se prevenirala institucionalizacija i dostigli ciljevi stalnosti za dete. Tokom svih postupaka procene i planiranja koriste se standardni formulari koji su definisani Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad. Za procenu pojedinih domena i oblasti potreba, rizika i snaga koriste se relevantni instrumenati, skale i tehnike koje mogu da unaprede validnost procene i olakaju evaluaciju rada na sluaju.
54
Literatura: Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2007. godinu, Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd, novembar 2008. godine. Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2008. godinu, Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd, 2009. godine. Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2009. godinu, Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd, 2010. godine. Beker, K., Milojevi, N. i Zavii, V. (2009). Deca sa smetnjama u razvoju od pasivnih primalaca/-teljki usluga do aktivnih uesnika/-ca u ivotu zajednice Izvetaj. Panevo: Inicijativa za inkluziju Veliki mali. Beresford, B.A. (1994). Resources and strategies: How parents cope with the care of a disabled child. Journal of Child Psychology and Psychiatry 35(1), 171-209. Brown, J., Nolan, M., & Davies, S. (2001). Whos the expert? Redefining lay and professional relationships. In: M. Nolan, S. Davies & G. Grant (Eds.), Working with older people and their families. Buckingham: Open University Press. Cantillon, B. & Van den Bosch, K. (2002). Social policy strategies to combat income poverty of children and families in Europe. Luxembourg Income Study Working Paper No. 336, December. http://www.lisproject.org/publications/liswps/336.pdf., poseeno septembra 2010. Carpenter, B. (Ed.). (1997). Families in context: Emerging trends in family support and early intervention. London: David Fulton. Department of Health (2000) Assessing Children in Need and Their Families: Practice Guidance. London: The Stationary Office. Department of Health (2000a). Framework for the assessment of children in need and their families. London: The Stationary Office. Dowling, M. & Dolan, L. (2001). Families with children with disabilitiesInequalities and the social model. Disability and Society, 16(1), 2135. Dunst, C., Trivette, C. & Johanson, C. (1994). Parent-professional collaboration and partnerships. In: C. J. Dunst, C. M. Trivette & A. G. Deal (Eds.), Supporting and strengthening families: Methods, strategies and practices (Vol. 1, pp. 197-211). Cambridge, MA: Brookline Books. Izvetaj o radu ustanova socijalne zatite za smetaj korisnika u 2007. godini, Beograd, decembar 2008. godine. Izvetaj o radu ustanova socijalne zatite za smetaj korisnika u 2008. godini, Beograd, avgust 2009. godine. Jones, C. (1998). Early intervention: The eternal triangle? Issues relating to parents, professionals and children. In: C. Robinson & K. Stalker (Eds.), Growing up with disability, chapter 3. London: Jessica Kingsley. Knox, M., Parmenter, T., Atkinson, N. & Yazbeck, M. (2000). Family control: The views of families who have a child with an intellectual disability. Journal of Applied Research in Intellectual Disabilities, 13, 17-28. Marchant, R. and Jones, M. (2000) Assessing the needs of disabled children and their families, DoH, Assessing Children in Need and Their Families: Practice Guidance. London: The Stationary Office, pp 73-112. Matkovi, G. (2006). Decentralizacija socijalne zatite u Srbiji. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije. Morrow, G., & Malin, N. (2004). Parents and professionals working together: Turning the rhetoric into reality. Early Years: An International Journal of Research and Development, 24, 163-177. Murray, P. (2000). Disabled children, parents and professionals: Partnership on whose terms? Disability and Society, 15, 683-698. Odluka o kriterijumima za razvrstavanje dece ometene u razvoju i nainu rada komisija za pregled dece ometene u razvoju. Slubeni glasnik SRS, br. 16/86. Podaci o korisnicima deijeg dodatka, materijalnog obezbeenja porodice, pomoi i nege drugog lica, roditeljskog dodatka, porodinog i smetaja u ustanovama socijalne zatite Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, jun, 2009. Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Slubeni glasnik RS, 58/08 i 37/10. Predlog zakona o socijalnoj zatiti (2010). Ministarstvo za rad i socijalnu politiku RS, http://www.minrzs.gov.rs, poseeno 29. 12. 2010. Rose, W. (2001) Assessing children in need and their families: An overview of the framework, In: Horwath, J. (Ed.) The Childs World. London: Jessica Kingsley Publishers, 35-50. Strategija razvoja socijalne zatite (2005) Slubeni glasnik RS, broj 108/05. Turnbull, A. P., & Turnbull, H. R. (1986). Families, professionals and exceptionality: A special partnership. Columbus, OH: Merrill Publishing. UNICEF (2009). Dokument Transformacija rezidencijalnih ustanova socijalne zatite za decu 20092013. egarac, N. (2004). Deca koja ekaju izazovi i trendovi profesionalne prakse u zatiti dece od zlostavljanja. Beograd: Save the children UK, Centar za prava deteta. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T. i Brki, M. (2007). Praktikum za trenere u osnovnom programu obuke Znanje i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti. Edukativni materijal. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T. i Brki, M. (2007a). Znanja i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti Vodi za planiranje, procenu, intervencije i evaluaciju rada za voditelje sluaja. Prirunik za program obuke, Edukativni materijal. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. egarac, N. i Damonja-Ignjatovi, T. (2009). Instrumenti procene u socijalnoj zatiti upitnici, skale i tehnike. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
55
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Porodica, roditelji i roditeljstvo
PORODICA, RODITELJI I RODITELJSTVO

Marija Miti
Kada govorimo o najznaajnijim odraslim osobama u ivotu deteta, uobiajeno prvo govorimo o njegovim roditeljima, biolokim ili supstitucijskim/alternativnim. Milje za ovu znaajnu vrstu odnosa roditeljdete, svakako predstavlja porodica sa svim njenim osobenostima specifine drutvene grupe. Porodica je uticajan i vaan faktor delovanja upravo zato to je to primarna mala grupa u kojoj su emocionalni odnosi intenzivni, interakcija dugotrajna i raznovrsna i uzajamna zavisnost i uticaji veliki (Rot, 2006). Upravo te specifinosti omoguavaju joj pruanje mogunosti za razvoj i odrastanje deteta. Iako je, po definiciji, porodica drutvena grupa, ona poseduje mnoge karakteristike koje je ine sasvim osobenom. U literaturi se najee pominju njene distinktivne karakteristike (Beutler, Burr and Bahr, 1989 prema Walsh, 1993). Generacijska povezanost i trajnost jedinstvena je za porodinu sferu i ne postoje ni u jednoj drugoj oblasti ljudskog iskustva u osnovi je pravnih metoda da porodine odnose uine to trajnijim (deca se ne usvajaju privremeno, niti se brak definie kao privremen), porodine veze su praktino neraskidive (Carter, McGoldrick, 1989). Orijentacija na simultane procese odnosi se na injenicu da je porodini ivot, za razliku od aktivnosti u drugim drutvenim grupama, manje sekvencijalan, manje racionalan i manje ureen, multidimenzionalan je i simultan (majka istovremeno kuva ruak, presliava dete da li je nauilo pesmicu za kolu, sreuje kuhinju). Porodini odnosi su odnosi celovitih osoba. Porodicu, slino ostalim drutvenim grupama karakterie postojanje uloga i ponaanje s tim u vezi, ali u porodinom ivotu se svaka osoba tretira kao idiosinkratina individua, pre nego kao nepromenljivi nosilac uloge (sin je istovremeno i student, lan koarkakog tima, dobar brat). Porodica je jedinstvena po prirodi afekta i intenzitetu emocija njenih lanova (roditelji razvijaju intenzivnu vezanost za svoju decu, ljudi stupaju u brak jer se vole itd.). Trajnost pripadanja porodici i intenzitet emocija u njoj moe nositi i velike rizike ukoliko postoje konflikti koji generiu negativne emocije (porodine omraze su najjae). Porodica sledi kvalitativne ciljeve kao to su: bliskost, razvoj, nega i oseanje pripadanja, to ne znai da je liena kvantitativnih ciljeva (zadovoljenje osnovnih potreba lanova za hranom, sklonitem, odeom, prevozom i sigurnom okolinom). Altruizam je oseanje meusobne odgovornosti i dunosti u porodici koje je fundamentalnije i vie obavezuje od pravno propisanih obaveza i obuhvata saoseanje, blagost i fer odnos. U porodici se vlada negovanjem briga i nega su procesi koji naglaavaju ubeivanje i redirekciju vie putem uticaja nego kontrolom, to je u skladu sa simultanom, kvalitativnom i intuitivnom prirodom porodinih odnosa. Za porodicu je jo karakteristina zajednika porodina paradigma ili pogled na svet; a esto je zastupljena i bioloka povezanost koja nije prisutna u drugim drutvenim grupama. Shvatanja o porodici i njena odreenja menjala su se zahvaljujui drutveno istorijskim kretanjima i okolnostima pod kojima ljudi ive, ali zavise i od kulturolokih specifinosti. Mnoga uvreena miljenja i pristupi polazili su od nekih, dugo godina vladajuih mitova o porodici kao to su: mit o tradicionalnoj porodici daleke prolosti (idealizacija multigeneracijskog domainstva); mit o modernoj nuklearnoj porodici (mu hranilac, ena domaica i deca koja zavise od njih); mit o odgovarajuem odnosu polova koji je vladao u drutvenim naukama do sredine pedesetih godina i glorifikovao mamizam( i time na enu svalio odgovornost za sve deije i porodine probleme) kao i mit o kazanu za pretapanje (melting-pot) koji prelazi preko svih razlika u kulturi porodica u jednom drutvu ne uzimajui u obzir da se socijalne norme, tradicije i ivotni izazovi znaajno razlikuju meu etnikim grupama (Walsh, 1993).
Osnovne karakteristike porodice
56
Zato govorimo o mitovima? Njima se i danas barata, a gubi se iz vida injenica da su se poslednjih nekoliko decenija odigrale znaajne promene i da fenomen savremene porodice ukljuuje mnotvo varijeteta. Naziv porodica nije vie sinonim za tradicionalnu nuklearnu porodicu. Jedna od definicija koja uzima u obzir mnoge porodine varijacije je: Porodica je bilo koja grupa osoba povezana brakom, srodstvom (krvnom vezom), usvojenjem ili bilo kojom seksualnom vezom u kojoj su ljudi povezani jedni sa drugima u intimnom odnosu, lanovi vide svoj identitet kao znaajno povezan sa grupom koja poseduje sopstveni identitet (Lamanna, Riedman, prema Seibt, 1996). Danas se susreemo sa sve veim brojem netradicionalnih porodica kao to su porodice sa jednim roditeljem (samohrane majke, razvedeni roditelji), ponovo zasnovani brakovi i porodice (step families) rekonstruisane porodice, porodice sa istopolnim roditeljskim figurama (gej i lezbijske porodice sa decom iz prethodnih brakova, usvojenom ili dobijenom na neki drugi nain), hraniteljske porodice i usvojiteljske porodice (Seibt, 1996). Svaki od ovih porodinih modaliteta poseduje specifine potrebe i susree se sa specifinim izazovima na koje ne mogu uvek odgovoriti sami. S obzirom na mnoge promene i ovu raznovrsnost u porodinim vidovima, postavlja se pitanje kriterijuma zdravlja ili normalnosti porodice. Novi teorijski pristupi, posebno sistemska-biopsihosocijalna orijentacija i model ivotnog ciklusa porodice dodatno su problematizovali pitanje norme. Zdrava, funkcionalna porodica nije ni ona u kojoj nisu prisutni simptomi, ni prosena, niti ideal ka kome teimo; normalnost se definie preko normalnosti porodinih procesa, jer se o porodici vie ne razmilja kao o statikom, bezvremenskom entitetu. Procena normalnosti porodice varirae u zavisnosti od njenog odgovora na razliite razvojne zahteva njenih lanova i porodice u celini ukljuujui i promenu njene strukture. Ipak, postoje neke zajednike karakteristike funkcionalnih, zdravih porodica, kao to su: povezanost lanova u zajednicu koju karakterie uzajamni odnos, meusobna briga i podrka, respekt za individualne razlike i autonomiju, nega, socijalizacija dece i briga o ostalim ranjivim lanovima, organizaciona stabilnost, ali i fleksibilnost u odnosu na unutranje i spoljanje zahteve za promenom i efikasno prevladavanje stresa. Otvorena komunikacija doprinosi efikasnom reavanju problema i razreavanju konflikata. Opteprihvaen sistem verovanja omoguava poverenje meu lanovima porodice i povezanost sa prolim i buduim generacijama. Da bi porodica normalno funkcionisala neophodno je i da poseduje adekvatne resurse za osnovnu ekonomsku sigurnost i psihosocijalnu podrku preko mree proirene porodice i prijatelja, zajednice i irih socijalnih sistema. Disfunkcionalna porodica je, po definiciji, porodica u kojoj se konflikti, loe ponaanje, ak i zlostavljanje pojedinih lanova deavaju kontinuirano, to dovodi do toga da se lanovi prilagoavaju takvoj situaciji, a deca ak mogu da misle i da je takvo ponaanje normalno. Disfunkcionalne porodice mogu biti posledica alkoholizma, zavisnosti od supstanci ili drugih zavisnosti kod roditelja, neleenih mentalnih bolesti ili poremeaja linosti ali i disfunkcionalnih obrazaca i porodinih iskustava roditelja iz primarne porodice. Ove porodice karakterie: nedoslednost i nepredvidivost i esto obrtanje uloga (deca u ulozi roditelja). To su najee zatvoreni porodini sistemi (socijalno izolovana porodica koja obeshrabruje odnose sa ljudima izvan porodice), ali u kojoj nema empatije za lanove porodice a lanovi jedni drugima alju izmeane poruke. U ovim porodicama ili manifestno vrvi od konflikata ili uopte nisu vidljivi (negiraju se). Posledice po decu mogu se videti iz razliitih obrazaca ponaanja odnosno uloga koje ona na sebe preuzimaju kako bi (u ulozi rtvenog jarca) smanjila tenziju u porodinom sistemu: Dobro dete preuzima roditeljsku ulogu; Problematino dete ono koje se krivi za veinu problema; Zatitnik/negovatelj preuzima na sebe odgovornost za emocionalnu dobrobit porodice; Izgubljeno dete nevidljivo, utljivo, potrebe mu se esto ignoriu; Maskota koristi alu da bi odvuklo panju od narastajueg disfunkcionalnog porodinog sistema; Pametnica oportunista koji kapitalizuje na grekama ostalih lanova porodice.
57
ivoti lanova porodice su uokvireni formativnim tokom prolosti njihovih porodica, sadanjim zadacima koje porodica pokuava da ostvari i budunou kojoj tei. Ovaj sloeni hod i ivot porodice kroz vreme odvija se kroz specifine faze razvoja koji su nazvani ivotni ciklus porodice (McGoldrik, prema Milojkovi, Srna, Miovi, 1997). Granice se pomeraju, psiholoka distanca meu lanovima se menja a uloge se stalno redefiniu unutar i izmeu podsistema (Milojkovi, Srna, Miovi, 1997). Model porodinog ivotnog ciklusa opisuje seriju predvidivih razvojnih zadataka za sistem koji se deavaju u vreme promene lanstva: roenje, smrt, udaja, razvod. Bioloki i emocionalni razvoj pojedinaca utiu na sposobnost sistema da se reorganizuje i ostvari tranziciju, ali model porodinog ivotnog ciklusa je fokusiran na sistemski nivo. Najpoznatiji model je ovaj u kojem Carterova i McGoldrickova (1989) opisuju est razvojnih faza: 1. Izmeu porodica: Mlada neudata/neoenjena osoba (koja se jo nije vezala, nije u zajednici). 2. Pridruivanje porodica udajom/enidbom ponovno regulisanje odnosa sa prijateljima i proirenom porodicom, pregovaranje o pravilima i ritualima svake od porodica porekla i generalno postizanje saglasnosti o novom sistemu. 3. Porodica sa malim detetom ulazak deteta u sistem moe biti okida za probleme prilagoavanja starije generacije, sadanjih deda i baba i konflikti za koje je par mislio da su reeni u prethodnim fazama. Fokus je na pitanju: Koje vrednosti i kultura treba da se prenesu na decu? 4. Porodica sa adolescentom ovde nije toliko problem sa prevladavanjem ulazaka i izlazaka u postojei sistem, koliko fundamentalno restruktusiranje sistema neophodno da bi se dozvolila vea nezavisnost. 5. Porinue/lansiranje dece i odlazak ukljuuje vie ulazaka i izlazaka nego bilo koja druga faza i neki istraivai ukazuju da su deca iz te faze najzastupljenija u klinikoj praksi. Deca naputaju kuu ili dovode branog partnera (izlazak, ulazak), starija generacija ide u penziju ili je u krizi srednjeg doba (izlasci) a njihovi ostareli roditelji trae vie brige. 6. Porodica posle zahteva podrku starijim generacijama, suoavanje sa smru i onesposobljenou, ivotni rezime i integraciju za najstariju generaciju
Razvoj porodice porodini ivotni ciklus
O porodici u pravom smislu te rei moemo da govorimo tek kada u nju stignu deca (roenjem, usvojenjem ili na neki drugi nain), a do tada govorimo o braku, odnosno partnerskoj zajednici. Prelazak na roditeljstvo ini porodicu stabilnim sistemom i mnogi ovu fazu smatraju krucijalnom prekretnicom u ivotu porodice. ta znamo o roditeljstvu? Svakoga dana vie od tri etvrtine miliona odraslih ovoga sveta doivi radosti i glavobolje, izazove i nagrade od toga to su postali roditelji. Uprkos injenici da je veina ljudi postala roditeljima, kao i da je svako u svom ivotu imao roditelje, roditeljstvo ostaje u nekom smislu mistifikovana tema o kojoj svako ima miljenje, ali se malo ljudi oko toga slae (Bornstain, 1998). Zbog brojnosti promena koje nosi roditeljstvo nekad se govori i o razvojnoj krizi. Postajanje roditeljem ukljuuje fundamentalnu promenu u identitetu pojedinca, od deteta (svojih roditelja) postaje roditelj (svom detetu). Ovo je period kada moe doi do oivljavanju nereenih konflikata sa porodicom porekla i ta pitanja bi bilo neophodno da se prorade pre nego to se razvije nov odnos roditeljdete. Stvarno postojanje bebe ije potrebe i razvoj mogu biti u suprotnosti sa oekivanjima roditelja i fantazijama o detetu kakvo su eleli dodatno komplikuje uspostavljanje pomenutog odnosa, to posebno treba da imamo na umu kada govorimo o roditeljstvu detetu sa smetnjama u razvoju. Promene se ne deavaju samo u novozasnovanoj porodici ve se menja i poloaj sadanjeg roditelja u njegovoj primarnoj porodici: roenjem deteta njemu se definitivno priznaje ulazak u svet odraslih.
Raanje deteta i nastajanje porodice
Danas se, zahvaljujui poveanju ekonomske nezavisnosti ena, smanjuje broj onih koji sklapaju brak ili ele da imaju decu. Imati decu takoe znai raunati na dugorone ekonomske i socijalne posledice. Deca su uvek kotala, imati decu znai odrei se dobrog ivota kome mnogi tee. Uslovi
Motivacija za roditeljstvo
58
ivota za majku (posao pre svega) redukuju njeno ukljuivanje u roditeljstvo. Pored toga, nemanje dece vie ne povlai socijalnu stigmu kao pre. Postojanje kontracepcije i svest o pravima u planiranju porodice, neizvesne perspektive za obezbeivanje optimalnog kvaliteta ivota porodice, dodatni su faktori, koji uz druge, brojne, mogu smanjiti motivaciju za raanje dece odnosno roditeljstvo. Zato se ljudi ipak odluuju na raanje dece? U literaturi se najee pominje klasifikacija motiva za roditeljstvo Alberta Reubina (Kapor-Stanulovi, 1984). Tragajui za odgovorom na pitanje koje potrebe roditelji oekuju da im njihova deca zadovolje, stigao je do sledeih motiva. Altruistiki motiv ukljuuje nesebinu ljubav, naklonost prema deci i potrebu da se ona podiu. Fatalistiki se bazira na uverenju da su ljudi stvoreni da raaju i odravaju vrstu, to je sudbina. Shvatanje da je dete dokaz maskulinosti odnosno femininosti, potvrda fizikih, psihikih i biolokih potencijala roditelja, osnova je narcistikog motiva. O instrumentalnom motivu govorimo kada roditelji koriste decu kao sredstvo za postizanje nekog cilja (da se zadri partner, dobije stan, obezbedi ugled). Roditeljstvo se moe definisati kao svrsishodna aktivnost usmerena obezbeivanju opstanka i razvoja dece. Re roditelj oznaava bioloke relacije majke, oca i deteta, za razliku od usvojitelja hranitelja, ili staratelja. Kada odrastu, nekadanja deca mogu ovu vrstu aktivnosti upranjavati u odnosu na svoje roditelje. Tako, roditeljstvo postaje najfundamentalnija briga drutva. Ono je povezujue tkivo univerzalnog altruizma kroz sve nacije, generacije, socijalne klase i etnike grupe. Koliki znaaj se pridaje roditeljstvu, koliko je to plodna i kompleksna tema, ili ak nova disciplina pokazuje etvorotomna knjiga Prirunik za roditeljstvo (Bornstein, 1995), to potvruje i novo izdanje knjige iz 2002. god. U jednoj od novijih knjiga posveenoj toj temi (Hoghughi, M., Long, N., 2004) razmatraju se kljuni koncepti vezani za roditeljstvo, pa se pored osnovnih koncepata govori o: socijalnom kontekstu roditeljstva, roditeljstvu kroz ivotni ciklus, roditeljskom uticaju na ranjivost i rezilijentnost dece, roditeljstvu u razliitim kulturnim sredinama, roditeljstvu u rekonstruisanim i surogat-porodicama, odnosu seksualne orijentacije i roditeljstva, te ulozi baba i deda i proirenoj mrei podrke. Takoe se razmatra roditeljstvo hronino bolesne dece, izuzetne dece, antisocijalne dece i dece sa problemima mentalnog zdravlja. Ovo je samo jedan deo veoma irokog dijapazona pitanja koja se danas izuavaju u oblasti roditeljstva. Znaaj koji se pridaje roditeljstvu proizilazi iz nekoliko injenica. Prokreacija je proces od koga zavisi opstanak vrste i nema smisla ukoliko potomci ne preive. Obezbeivanje opstanka je osnovni zadatak roditeljstva. Ljudsko mladune nije u stanju da brine o sebi sve do sredine detinjstva, a u modernim drutvima se to i produava. Pored toga, roditeljstvo koje deca imaju predstavlja ugaoni kamen za razvoj njihove emocionalne, interpersonalne i socijalne dobrobiti (kvalitet odnosa sa drugima ukljuujui vlastitu decu kada budu postali roditelji). Dete, kao i sredina u koju dolazi imaju svoje osobenosti i razvoj se odvija kroz njihovu interakciju. Najvaniji i najdui uticaj u ivotu jedinke ostvaruju roditelji. Podele ivotnog ciklusa porodice na faze odreuju sadraj istih stavljajui u fokus podizanje dece i njihovo odrastanje.
Roditeljstvo osnovne odrednice i njegov znaaj
Od plejade doprinosa u dananjem razumevanju roditeljstva izdvajamo samo nekoliko. John Bowlby smatra se utemeljivaem teorije vezivanja/privrenosti (attachment theory) koju je napravio poavi od prouavanja posledica koje trpi dete kada je lieno majke (iskustva dece razdvojene od roditelja tokom Drugog svetskog rata). Winniccot uvodi human i neophodan koncept dovoljno dobrog roditeljstva upozoravajui da je savreno roditeljstvo nemogue i nepotrebno za uspean detetov razvoj. Ainsworth je razvila koncept vezivanja i kao znaajan ishod dobrog procesa roditeljstva oznaava sigurno vezivanje. Bronfenbrenner istie da je praksa roditeljstva u interakciji sa socijalnim i ekolokim kontekstom dece i roditelja (meusobni odnosi suprunika, ekonomski uslovi, kulturoloki kontekst, ire socijalne i politike strukture).
Konceptualni doprinosi razumevanju roditeljstva
59
Kljuna funkcija porodice deteta i roditelja je da mu obezbede sigurno i pouzdano okruenje koje mu je naklonjeno i daje mu podrku, to e mu omoguiti da razvije znanja, vetine, stavove i ponaanja neophodna da izraste u odraslu osobu i prui produktivan doprinos sebi, porodici, zajednici i drutvu. Na roditeljima je da oblikuju vei deo iskustva deteta svojim verovanjima i ponaanjem koje pokazuju. Verovanja roditelja ukljuuju stavove i znanje o svim aspektima roditeljstva i detinjstva, to varira od kulture do kulture. Identifikovan je relativno mali broj centralnih oblasti roditeljske brige i interakcije i konstatovano da znaajno jezgro u repertoaru podizanja dece predstavljaju: Nega (nurturing caregiving) zadovoljavanje detetovih biolokih, fizikih i zdravstvenih potreba. Materijalna briga naini na koji roditelji snabdevaju, organizuju i araniraju fiziki svet u kojem dete ivi, ukljuujui dom i lokalnu sredinu. Socijalna briga varijetet vizuelnih, verbalnih, afektivnih i fizikih ponaanja koje roditelji koriste kako bi emocionalno ukljuili dete i uredili njihove interpersonalne razmene (ljuljanje, ljubljenje, dodirivanje, osmehivanje, vokalizacija i igra). To pomae detetu da regulie sopstvene emocije, a utie i na njegov nain komunikacije sa drugima. Pomenute tri kategorije su vrlo iroke i istraivai su u okviru tih kategorija napravili posebne tipologije (stilovi roditeljstva). Pouavanje razliite strategije koje koriste roditelji kako bi stimulisali dete da se ukljui i razume sredinu i ue u svet uenja (poduavanje, opisivanje demonstriranje, pruanje mogunosti za opservaciju, imitaciju i uenje). Ova ponaanja se najee kombinuju i ona vre direktne efekte na roditeljstvo. Indirektni efekti su mnogo suptilniji, ali ne i manje znaajni. Oni mogu da se ostvare preko kvaliteta brane podrke i komunikacije (Bornstein, 2002).
Baumrind istrauje pitanje postupanja sa decom u njihovom socijalnom i razvojnom kontekstu i definie osnovne stilove roditeljstva odnosno vaspitne stilove (termin koji se ee koristi u naoj literaturi).
Zadaci i funkcije roditeljstva
Adekvatno, kompetentno roditeljstvo predstavlja osnov emotivnog, interpersonalnog i socijalnog razvoja deteta, obezbeuje zatitu, olakava emocionalnu organizaciju i ohrabruje istraivanje okoline i uenje. Belsky je pionir teorija procesa kompetentnog funkcionisanja roditelja. Njegov model je fokusiran na faktore koji utiu na roditeljsko ponaanje, kao i na to kako ti faktori utiu na podizanje deteta i posledino, na razvoj deteta (1984). Na porodinom nivou interesuje ga primarno meusobna interakcija izmeu roditelja i deteta (ovo je razraeno da bi se objasnili uzroci zanemarivanja i zlostavljanja). Belsky navodi sledee postavke u vezi determinanti roditeljstva: 1. Roditeljstvo je viestruko determinisano karakteristikama roditelja, deteta i podsistemima socijalne podrke u sredini; 2. Ove tri determinante ne uestvuju podjednako u podrci ili ometanju roditeljstva; 3. Istorija razvoja i linost roditelja indirektno oblikuju roditeljstvo i primarno utiu na iri kontekst u kojem veze roditeljdete egzistiraju (npr. brani odnosi, socijalne mree, zanimanje). Belsky smatra da su linost roditelja i njihova psiholoka dobrobit od najveeg uticaja u podrci funkcionisanja roditelja; kada su dve od tri determinante u stresnoj situaciji pogoene, optimalno roditeljstvo se jo uvek odrava, ak i onda kada su lini psiholoki resursi roditelja jedina determinanta koja je zadrala pozitivan oblik. Uticaj podsistema socijalne podrke u sredini je vei od uticaja karakteristika deteta na funkcionisanje roditelja. Riziko karakteristike deteta se relativno lako mogu prevladati ukoliko druge dve determinante ili bar jedna nisu pod rizikom.
Adekvatno i neadekvatno roditeljstvo
60
Meu autorima ne postoji usaglaenost u pogledu vrste i broja faktora ili dimenzija neophodnih za opis roditeljskog ponaanja, pa danas nema opteprihvaene tipologije (Touliatos, prema Bodroki, 2007). Jedan od zaetnika rada u podruju identifikacije vaspitnih stilova je Baumrindova, koja pod ovim pojmom podrazumeva normalne varijacije u roditeljskim pokuajima da kontroliu i socijalizuju svoju decu (Baumrind, 1991, prema Darling, 1999). Ona je prvobitno identifikovala tri vaspitna stila: autoritativni, autoritarni i permisivni (Baumrind, 1966), a tek kasnije njena tipologija ukljuuje devijantne oblike roditeljstva kakvo moe postojati u porodicama u kojima ima zlostavljanja i zanemarivanja. Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje (toplinu) i kontrolu (OConor prema Jones, 2009). Prihvatanje (toplina i podrka) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u zrelu, samosvesnu, asertivnu linost, pruajui mu podrku, aktivno se ukljuujui u njegove aktivnosti, prepoznaju njegove potrebe i zahteve i adekvatno odgovaraju na njih. Kontrola se odnosi na zadatke koje roditelji postavljaju deci, kako bi ih integrisali u porodicu i drutvo svojim zahtevima, nadgledanjem, disciplinom i suprotstavljanjem deijoj neposlunosti, kao i kontrolom detinjih impulsa (Baumrind, 1991).
Nove teorije o roditeljstvu smatraju da je ono multiplo determinisano individualnim karakteristikama roditelja (a kao najvaniji inioci su lina istorija i lini psiholoki resursi i prethodno iskustvo sa svojim roditeljima), temperamentom deteta, porodinim odnosima, socijalnim i kulturnim faktorima. Posebno se istie znaaj modela brige koji su roditelji iskusili kao deca i iz njega proizale mogue tekoe koje se tiu samopouzdanja, identiteta i samokontrole. Ukoliko je razvoj dinamike vezivanja bio povoljan i omoguio sticanje sigurne emocionalne baze u ranom ivotu olakava razvoj samopouzdanja, kapacitet za autonomno funkcionisanje i empatiju za druge (Steel, prema Reder i Lucey, 2000). Naruavanje normalnog procesa vezivanja ostavlja nereen konflikt zavisnosti koji se prenosi u ivot odraslog, ukljuujui odnos roditeljdete. Danas se, u razmatranju znaaja socijalnih faktora govori o sve brojnijim socijalnim stresorima kao to su: siromatvo, fizika i mentalna bolest, poveanje stope razvoda, rasprenost proirene porodice i mrea podrke nedostupne ili nedovoljne mree podrke, konfliktni zahtevi posla i kue (posebno za majke), neprihvatljivost tradicionalnih mera vaspitanja dece (odsustvo standarda ili nekog uzora roditeljstva), uz poveani uticaj vrnjaka i njihove kulture, zatim razvoj urbanih sredina u kojima su deca izloena jakim spoljanjim uticajima (ukljuujui medije). Multifaktorska uslovljenost roditeljstva najuoljivija je na primeru roditelja zlostavljaa. Roditelji zlostavljai obino imaju iskustvo psiholoke deprivacije i/ili zlostavljanja kada su i sami bili deca i pate od trajnog konflikta izmeu brige (nege) i kontrole. U odraslom dobu formiraju odnose u kojima se ovi konflikti ponovno aktiviraju kroz ekscesivne, ali esto ambivalentne zavisnosti od drugih i dovode do preosetljivosti na gubitak, bilo da je aktuelan ili nasluen. Oni daju prioritet sopstvenim, a ne potrebama svoga deteta. Deca koja ne uspevaju da ispune njihova oekivanja bivaju podvrgnuta estokim kaznama ili se na njih gleda kao na beskorisnu stvar i postaju predmet zanemarivanja. Zahtevi deteta za brigom mogu izazvati anksioznost, frustraciju ili ljutnju kod odraslih. Konflikti sa kontrolom mogu se ispoljiti kroz ekscesivno agresivno ponaanje, pokuaje da se dominira drugima i netoleranciju na one koji se pogreno opaaju kao da ih kontroliu.Ti roditelji imaju tendenciju da budu rigidni i nefleksibilni i imaju neprimerena oekivanja od svoje dece. Deca koja se prerano rode, sa fizikim ili intelektualnim deficitima, koja slabo jedu, bolesna su ili su iskusila rano odvajanje takoe postavljaju stresne, emocionalne zahteve svojim roditeljima, pa su stoga pod poveanim rizikom od zlostavljanja. Mada se zlostavljanje dece deava u svim drutvenim slojevima, dodatni drutveni uslovi kao to su siromatvo, neuslovno stanovanje i bolest intenziviraju rizike. Roditelji zlostavljai su obino socijalno izolovani, izgubili su kontakt sa porodicom porekla zahvaljujui geografskoj mobilnosti ili malo koriste mree socijalne podrke.
Faktori koji mogu da utiu na kvalitet roditeljstva
Stilovi roditeljstva ili vaspitni stilovi
61
Na osnovu ovih kriterijuma, definisana su etiri vaspitna stila: permisivni, autoritarni, autoritativni i zanemarujui. Roditelji sa autoritarnim stilom su zahtevni ali sa niskim vrednostima na dimenziji topline. Oni nastoje da oblikuju, kontroliu i ocenjuju ponaanje i stavove deteta u skladu sa nizom standarda koji su obino apsolutni, teoloke prirode i odreeni od strane vieg autoriteta. Vrednuju poslunost i favorizuju kaznene, prisilne mere da bi obuzdali detinju volju onda kada se njegovo ponaanje i stavovi sukobljavaju sa onim to roditelj smatra da je ispravno ponaanje. Veruju u to da se zna gde je detetu mesto i to da potovanje prema radu treba usaditi ograniavanjem autonomije i davanjem zaduenja u domainstvu. Roditelji koji su uspostavili ravnoteu izmeu visoke responzivnosti i zahteva su autoritativni roditelji (Baumrindova koristi pojam demokratini kao sinonim). Nastoje da daju podrku i povratne informacije detetu i podstiu verbalnu razmenu sa njim. Otkrivaju detetu svoj nain rezonovanja pri donoenju odluka i podstiu protivljenje konformizmu. Deije aktivnosti preteno usmeravaju na racionalan, svrsishodan nain. Primenjuju vrstu kontrolu u trenucima neslaganja sa detetom, ali ga ne sputavaju. Nameu svoju perspektivu kao odrasli, ali cene deije interese i mogunosti. Autoritativni roditelji priznaju aktuelne kvalitete deteta, ali takoe postavljaju standarde budueg ponaanja. Koriste se razumom, moi i podrkom i ne zasnivaju sopstvene odluke na grupnom konsenzusu ili individualnim dejim eljama. Nastoje da im deca budu asertivna, drutveno odgovorna i kooperativna. Permisivni stil ispoljavaju roditelji sa niskim vrednostima na dimenziji kontrole a visokim na responzivnosti. Oni nastoje da prihvataju i podravaju impulse, elje i akcije svoga deteta i da ga ne kanjavaju. Dogovaraju se pri donoenju odluka i daju objanjenja porodinih pravila. Topli su i puni ljubavi za dete i postavljaju mu malo zahteva u voenju domainstva i u pogledu urednosti. Detetu se predstavljaju kao resurs koji ono moe da koristi po elji, a ne kao ideal sa kojim treba da se takmii ili kao inilac odgovoran za oblikovanje i menjanje tekueg i budueg ponaanja. Doputaju mu da regulie sopstvene aktivnosti koliko god je mogue i izbegavaju upotrebu kontrole. Pokuavaju da koriste razum i veto usmeravanje, bez otvorenog pokazivanja moi. Zanemarujui stil poseduju roditelji koji imaju niske vrednosti na obe dimenzije. Oni se ne staraju o svojoj deci i ne zanimaju se za njihove aktivnosti ili interesovanja (Baumrind, 1966; Baumrind, 1991, prema Darling, 1999). Izgleda da najvei deo roditelja pripada meovitim kategorijama, odnosno, vaspitni stil je esto rezultat razliitih kombinacija, sa mogunou da jedan od stilova preovlauje (Ruii, 1999; McGraw, 2004). Svako od nas ima bioloke roditelje za ceo ivot, a o snazi biolokog roditeljstva vladaju i mnogi mitovi. Mit o biolokom roditeljstvu predstavlja rasprostranjeno i duboko ukorenjeno uverenje da niko na svetu ne moe voleti dete i starati se o njemu kao njegovi roditelji. On sadri idealizaciju roditeljske slike i nesvesnu fantaziju da negde na svetu postoji osoba koja moe da prepozna, razume i savreno zadovolji sve nae potrebe koje ne moramo ni da iskaemo. Idealizacija je mehanizam odbrane od munih anksioznosti kada se u periodu separacije dete suoava sa traumatinim iskustvima, bespomonou, zavisnou i moe ekscesivno da se koristi kroz ceo ivot odreujui motivaciju, izbor profesije, odnos sa drugima i slino (Despotovi, 2002; Dunji, 2002). Strunjaci razliitih profila, pa i u socijalnoj zatiti svojim ponaanjem pokazuju koliko su i oni usvojili mit o biolokim roditeljima. To se prepoznaje kroz njihove pokuaje da na sve naine ouvaju veze izmeu deteta i biolokih roditelja. Posledice toga nisu zanemarljive po decu. Ona koja odrastaju u krajnje nefunkcionalnim porodicama se nepotrebno izlau daljim traumatizacijama i viestrukom naruavanju emocionalnog kontinuiteta. Objanjenje za ovakvo ponaanje strunjaka proizilazi iz njihovog suoavanja sa sopstvenom patnjom odvajanja, kao i nesvesnom fantazijom o roditeljskoj omnipotenciji iz prvih godina ivota, prilikom donoenja odluke o odvajanju deteta od biolokih roditelja.
Bioloko i alternativno roditeljstvo ko su pravi roditelji
62
Iz ovoga ne proizilazi stav negiranja znaaja biolokih roditelja. Uvaavanje njihovog postojanja, kao i potrebe deteta za kontinuitetom, zasluuje posebnu panju kada govorimo o oblicima suptitucijskog ili alternativnog roditeljstva. Treba imati na umu znaaj iskazan u sledeoj reenici: Dete moete da izmestite iz njegove porodice, ali porodicu ne moete da izmestite iz deteta (DeBot, 2007). Alternativni/supstitucijski roditelji su psiholoki roditelji: oni koji gaje, svakodnevno brinu o detetu i zadovoljavaju njegove raznovrsne potrebe (opstanak, razvoj, sigurnost, zatita, ljubav). Odgovor na fundamentalno pitanje: Koja je razlika izmeu roditelja i osobe koja se stara o detetu daje Lindsey (2000). Znaajna razlika nije pitanje semantike ali ima veze sa njom; da li je mogue zameniti biolokog roditelja i postati detetov psiholoki roditelj. Ukoliko neko podie dete u ime biolokih roditelja, to je priznanje da bioloki roditelji zaista postoje i znaajni su za dete ak i kad ono supstitucijske roditelje prihvata kao majku i oca. Teorija vezivanja prua okvir za razumevanje obrazaca odnosa koji su zajedniki za decu na supstitucijskoj brizi (Lindsey, 2000). Njihova rana iskustva roditeljstva izgleda da se reflektuju u nesigurnom, anksioznom, izbegavajuem i ambivalentnom ili dezorganizovanom vezivanju za nove staratelje. Hranitelji i strunjaci ne mogu uvek da prepoznaju da obrasci potiu iz ranih iskustava i da nisu u vezi sa sadanjim nastojanjem da se ponudi brian odnos i pun ljubavi, ve su zasnovani na prethodnom uenju.
POLOAJ DETETA NA PORODINOM SMETAJU

Kojem carstvu se privoleti ili kako ostvariti integraciju?
Bioloke porodice pod rizikom u kojima odrastaju deca na razliite naine su viene za odreenu vrstu podrke koja treba da im se prui, prvenstveno vodei rauna o potrebama, interesima i pravima dece. Jedan model programa i usluga za zatitu dece koji podrazumeva kontinuum brige/ zatite (Davis, 2008) razlikuje nekoliko nivoa pruanja usluga u odnosu na procenjene kompetencije roditelja. Najmanje restriktivne usluge podravaju prava porodice da donose odluku za svoje dete odnosno decu, daju porodici i deci veu mogunost izbora u vlastitim ivotima. Podrka obuhvata aktivnosti samopomoi, neformalnu pomo i obrazovanje zajednice i podravaju usluge koje se pruaju u vlastitim domovima i zajednicama. Najrestriktivnije usluge su supstitutivne usluge koje ograniavaju mogunost odluivanja koje roditelji imaju u odnosu na svoju decu i deca se tite u okviru alternativne/supstitucijske brige, dakle izmetaju iz porodice. Izmeu pomenute dve nalaze se dodatne usluge kojima se kompenzuju odreeni nedostaci u roditeljskoj brizi o deci. Usvojenje, a i hraniteljstvo zahtevaju psiholoke sposobnosti da se postane deo trougla: porodini sistem koji ukljuuje usvojiteljsku/hraniteljsku porodicu, dete i bioloku porodicu. Ovo zahteva kapacitet da se pomogne detetu da integrie svoju ivotnu priu sa priom koja se razvija u
63
Zato deca sa smetnjama u razvoju ine gotovo jednu etvrtinu dece na hraniteljstvu, zato na smetaju u institucijama u Srbiji ima toliko ove dece? Kako ona ostaju bez roditeljskog staranja? Roenje deteta u porodici najee je izvor radosti i formiranja novih oseanja, a u braku koji je do tada bio bez dece dolazi do istinskog formiranja porodice i razvijanja osnovnog porodinog oseanja koje karakterie nean, brian i zatitniki stav. Meutim, roenje deteta sa smetnjom ili njeno naknadno utvrivanje predstavlja snaan izazov i pretnju itavom porodinom ivotu. Naa i svetska iskustva i istraivanja ukazuju na to da je roenje deteta sa smetnjom u razvoju neosporno snaan stresogeni dogaaj za porodicu i da najee bitno menja njeno aktuelno funkcionisanje i odreuje pravac i tok njenog daljeg razvoja. Zahtevi koji se postavljaju pred porodicu, odnosno sve njene lanove, nisu mali i mogu bitno da uzdrmaju i ugroze svakog od njih pojedinano, ali i porodicu kao celinu. Deca sa smetnjama u razvoju, od uzrasta bebe pa do tinejdera, smetaju se u hraniteljske porodice i institucije zato to se njihovi roditelji ne oseaju sposobnim da brinu o njima. Neki roditelji imaju potrebu da dete redovno bude kod hranitelja nekoliko dana u nedelji ili mesecu i to doivljavaju kao podrku. Podrka i porodici i ometenom detetu je vrlo dragocena i esto se naziva predahhraniteljstvo (Miti, 2006). ta se to deava to moe bitno poremetiti razvoj porodice, ali i roditeljstvo u ovom sluaju? Za razvoj i odrastanje deteta, posebno njegov razvoj u prvim godinama ivota, skladnost funkcionisanja branih partnera, odnosno roditelja deteta kao porodinog podsistema je od izuzetne vanosti. Istraivanje grupe porodica dece sa cerebralnom paralizom u periodu est meseci od saznavanja prave dijagnoze, izvreno je u sklopu ireg istraivanja grupa porodica pod stresom razliite vrste (Miti, 1997). Nalazi ukazuju na znaajno poremeene odnose meu roditeljima i njihov potpuno razliit odnos prema injenici da imaju dete sa cerebralnom paralizom. Izdvajamo nekoliko najznaajnijih zapaanja. Oni poseduju i rukovode se izrazito razliitim, nekad dijametralno suprotnim procenama o razliitim aspektima stanja i odnosa u porodici i nainima funkcionisanja. Po proceni oeva, porodica je kohezivna do fuzije i isprepletenosti, a majke je procenjuju kao znatno ispod proseka (u odnosu na vrednosti kontrolne grupe), dakle kao vie razjedinjene tj. sa manje zajednitva. Jedino slaganje postoji u proceni dimenzije adaptabilnosti (fleksibilnost porodice da svoja pravila i uloge prilagodi novonastalim situacijama ili zahtevima koji se pred porodicu postavljaju). Oba roditelja procenjuju porodicu kao nefleksibilnu. Podatak o nefleksibilnosti porodice upuuje na mogunost da je suoavanje roditelja sa tekoom deteta porodicu prosto zakucalo i da postoji izraen strah od promena. Rigidnost moe privremeno da bude dobra odbrana od uasa koji ih je zadesio. Poznata i uhodana pravila (predvidivost ak i koraka u psiholokim igrama) po svoj prilici daju neko oseanje sigurnosti, koliko god da to istovremeno predstavlja i prepreku za dalji razvoj. Poseban problem predstavlja pitanje spremnosti roditelja da, s obzirom da teko prevladavaju kriznu situaciju, prihvate ili zatrae dodatnu pomo ili podrku. Oni se po tome znaajno razlikuju: majke bi to prihvatile i neophodno im je (poto su u dobroj meri sagorele od brige o detetu i toga ta ih je snalo), dok oevima to ne pada na pamet. Sliku dodatno komplikuje shvatanje veine majki da na poboljanje brane situacije moe da utie ozdravljenje deteta, ime se nekritino dete optereuje (okrivljuje?) za nemogunost reavanja problema koje ispoljavaju odrasli.
novoformiranoj porodici. Ni usvojenje nije kreiranje porodice koja bi bila slina biolokoj o ranijim iskustvima stalno iznova treba da se diskutuje u vreme ivotnih kriza u porodici u razliitim ivotnim fazama, posebno u adolescenciji. Jedno istraivanje kod nas je pokazalo da hraniteljice daju podatak da deca na hraniteljstvu izuzetno retko pitaju za svoje bioloke roditelje (Miti, 2002) i vredelo bi istraiti o emu se tu zapravo radi lojalnosti prema hraniteljima, strahu da e biti ponovo odbaeno ako suvie pominje svoje roditelje, suvie bolna iskustva koje je doivelo u biolokoj porodici?
Porodica i roditeljstvo deteta sa smetnjama u razvoju
64
Literatura: Balti, M. (2010). Povezanost svojstava porodinog sistema sa vaspitnom stilom roditelja, diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd (mentor Marija Miti) Baumrind, D. (1966). Effects of Authoritative Parental Control on Child Behavior, Child Development, 37(4), 887-907. Baumrind, D. (1966). Prototypical Descriptions of 3 Parenting Styles: www.devpsy.org/teaching/parent/baumrind_styles.html , on February 2009. Belsky, Y. (1984). The determinants of parenting: a process model, Child development, 55, 83-96. Beutler, I., Burr, W., Bahr, K. (1989). The Family Realm: Theoretical Contribution for Understanding Its Uniqueness, Journal of Marriage and Family, Vol.51, 805-816. Bodroki, B. (2009). Postupci roditelja u vaspitanju dece i njihov meugeneracijski transfer, doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd. Bornstain, M. (1998). Refocusing on Parenting http://parenthood.library.wisc.edu/Bornstein/Bornstein.html Bornstein, M. H. (2002): Handbook of Parenting: Children and parenting, Volume 1, http://books.google.com/ Carter, B., McGoldric, M. (1989). The Changing Family Life Cycle, Alen and Bacon, New York. Darling, Nancy (1999). Parenting Styles and Its Correlates: www.ericdigests.org/1999-4/parenting.htm Davis, R. (2008). Dobrobit djece: Od prevencije do zatite, Prirunik za prakse socijalnog rada fokusirane na porodicu/obitelj, Save the Children UK, Sarajevo. De Bot, R. (2007). You can take a child out of the family, but you cannot take the family out of the child. Developing foster care for children and families in the European Union, CEE, CIS and North Africa - new challenges, quality standards and solutions, Malta. Despotovic, T. (2002). Ko su pravi roditelji. U: Despotovi, T., Jovanovi-Dunji, I., Vulevi, G., Miti, M., Karleua, M. Pomo pomagaima, prirunik za profesionalce. Beograd, Save the Children UK Belgrade. Hoghughi, M., Long, N. ed. (2004). Parenthood, Sage Publications. Jovanovi-Dunji, I. (2002). Mit o biolokom roditeljstvu. U: Despotovi, T., Jovanovi-Dunji, I., Vulevi, G., Miti, M., Karleua, M. Pomo pomagaima, prirunik za profesionalce. Beograd, Save the Children UK Belgrade. Kapor-Stanulovi N. (1984). Psihologija roditeljstva, Nolit, Beograd. Lindsey, C. (2000). Alternative caretakers. In: Assessment of parenting - Psychiatric and psychological contributions, III ed., Routledge, London/New York. Milojkovi, M., Srna, J., Miovi, R. (1997). Porodina terapija, Centar za porodicu, Beograd. Miti, M. (1997). Porodica i stres izmeu poraza i nade, Institut za psihologiju i IP arko Albulj. Miti, M. (1997). Neke osobenosti porodice deteta hendikepiranog cerebralnom paralizom. U: Detinjstvo, habilitacija, integracija, Zavod za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, Beograd. Miti, M. i sar. (2006). Hraniteljstvo kao izazov hraniteljstvo dece sa posebnim potrebama, Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA. Miti, M. (2002). Porodini smetaj hraniteljstvo kao oblik zatite dece bez roditeljskog staranja. U: Deca bez roditeljskog staranja, Kuzmanovi i sar., Beograd, Institut za psihologiju i Save the Children UK, Beogradska kancelarija. Reder, P., Lucey, C. (2000). Assessment of parenting - psychiatric and psychological contributions, third edition. Routledge, London/New York, Rot, N. (2006). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udbenike. Ruii, G. (1999). Povezanost kvaliteta branih relacija roditelja i nastanak psihosomatskih smetnji kod dece, magistarski rad, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Seibt, T. H. (1996). Nontraditional Families. U: Treating the Changing Family, Harvey, M. (Ed.), John Wiley & Sons, USA. Walsh, F. (1993). Normal family processes: growing diversity and complexity, The Guilford Press, New York.
65
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Roditeljske i odgajateljske kompetencije
RODITELJSKE I ODGAJATELJSKE KOMPETENCIJE

Ve smo prethodno ukazali na znaaj roditeljskih, odnosno odgajateljskih kompetencija u okviru ukupnog korpusa determinanti razvoja deteta. U praksi socijalnog rada donose se mnogobrojne odluke na osnovu procene ovih kompetencija: o izmetanju ili ponovnom vraanju deteta u porodicu, o predlogu za starateljstvo nad detetom u procesu razvoda braka ili o smetanju deteta u alternativnu/supstitucijsku porodicu. Ova procena je vana za praenje prilagoavanja i odrastanja deteta u novoj porodici. Zbog svega ovoga, sastavni deo procenjivanja potreba za podrkom detetu sa smetnjama u razvoju ini i procena odgajateljskih kompetencija. Poto smo usmereni na dobrobit deteta, u proceni polazimo prvenstveno od njegovih potreba. Vodimo rauna o potrebama deteta generalno, dakle potrebama zajednikim svoj deci i svih uzrasta, ali se fokus premeta na potrebe konkretnog deteta u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim periodom u kojem se nalazi, kao i vrstom smetnji u razvoju.
IGRA OBRAZOVANJE IGRAKE / SREDSTVA DRUTVENI KONTAKTI
KONCEPTUALIZACIJA I PROCENA Marija Miti
UZOR PONAANJA SIGURNOST STALNA BRIGA POVEANJE SAMOSTALNOSTI BEZUSLOVNA LJUBAV I BRIGA VEZANOST
STIMULACIJA
KOA I KOSA ODMOR I SPAVANJE
LJUBAV
POTREBE DECE
BAZINA FIZIKA NEGA
VEBANJE DOBRA ISHRANA
ZATITA
OD
ZATITA
OBEZBEENJE
NEGA ZUBA
ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA
INFEKCIJE I ZARAZE
BRIGE O ZDRAVLJU
TOPLINE DOMA I ODEE
BEZBEDNOG OKRUENJA
ta podrazumevamo pod roditeljskim kompetencijama, za koju konceptualizaciju roditeljskih kompetencija se opredeljujemo? Koristimo okvir za procenu deteta u stanju potrebe i njegovih roditelja (UK Department of Health, 2000), u ovom sluaju i hranitelja, poto je to model koji se koristi u praksi socijalne zatite. On obuhvata est dimenzija kapaciteta za roditeljstvo za koje se smatra da su primenljive na svu decu bez obzira na njihov uzrast, posebne potrebe i razvojni status. To su: Osnovna nega/briga, koja ukljuuje obezbeivanje hrane, pia, topline, sklonita, odgovarajue odee, line higijene. Bezbednost i zatita od povrede i opasnosti, koja ukljuuje zatitu od ugroavajuih odraslih ili dece, samopovreivanja, prepoznavanje rizika i opasnosti vezanih za dom i spoljanju sredinu. Emocionalna toplina, koja ukljuuje odgovor na potrebu deteta za sigurnim, stabilnim i toplim odnosima, adekvatan fiziki kontakt, komfor i toplinu.
66
Slika 1. Dijagram deijih potreba
Stimulacija, koja ukljuuje odgovarajue nivoe interakcije, komunikacije i pospeivanje igre. Vostvo i granice, koja ukljuuje formiranje adekvatnog ponaanja i emocionalnu regulaciju, efikasno disciplinovanje i oblikovanje ponaanja. Stabilnost, koja ukljuuje kontinuitet brige i postojanost vezivanja, konsistentnost u emocionalnoj toplini i reagovanju. Kako decu, pored biolokih, mogu da gaje i hraniteljske i usvojiteljske porodice, to je za ove dimenzije u literaturi uobiajen termin odgajateljske kompetencije, koji smo i koristili u modelu ROD. Pored prethodno pomenutih kompetencija, postoje i dodatne, koje su neophodne kada dete odrasta u hraniteljskoj porodici. To su: - Odravanje odnosa sa biolokom porodicom, to moe da se ukljui u dimenziju stabilnosti (voenje rauna o kontinuitetu u ivotu deteta i njegovog linog i porodinog identiteta); - Poznavanje uslova pod kojima moe da se obezbedi dodatna podrka u gajenju deteta sa smetnjama u razvoju u lokalnoj zajednici, kao i aktivno traenje podrke. Britanska asocijacija za usvojenje i hraniteljstvo (British Association for Adoption and Fostering, BAAF) navodi neophodne hraniteljske kompetencije: - Staranje o detetu (caring for children): prihvatanje deteta onakvog kakvo je; staranje u skladu sa tim; saradnja sa porodicom deteta i drugim znaajnim osobama; postavljanje odgovarajuih granica i upravljanje ponaanjem; znanje o normalnom razvoju deteta i odgovarajuoj sposobnosti sluanja i komunikaciji; sposobnost da se razume i promovie razvoj deteta do odraslog; - Obezbeivanje bezbedne i brine sredine (zatita od diskriminacije, zlostavljanja); - Hranitelj radi kao deo tima; - Rad na sopstvenom razvoju (sposobnost povezivanja sa okolinom radi obezbeivanja podrke, korienje mogunosti edukacije u unapreenje vetina (Chapman, 2010). Procena odgajateljskih kompetencija ne bi bila potpuna, ako ne bismo ukljuili i - procenu slaganja branih partnera i - podatke o irini socijalne mree hraniteljske porodice. Postoji shvatanje (Jones, 2009) koje smo zduno prihvatili, da se deo odgajateljskih kompetencija, a posebno onih koje se tiu vostva i granica moe dobro proceniti i preko roditeljskih, odnosno vaspitnih stilova.
Roditeljski/vaspitni stil moe znaajno da se odrazi i obelei budui razvoj i ponaanje deteta, sa dalekosenim efektima i u odraslom dobu. Smatra se (Olson i sar., 2007) da demokratski/autoritativni stil doprinosi razvoju i formiranju energinog, prijateljski naklonjenog, samopouzdanog i bodrog deteta usmerenog ka postignuu. Autoritarni vaspitni stil moe da doprinese tome da imamo jedno neprijateljski raspoloeno, konfliktno, nesreno i nestabilno dete. Permisivni vaspitni stil, ma koliko da zvui paradoksalno iznedruje impulsivno i buntovno dete sa niskim postignuem, a odbacujui nezrelo dete sa psiholokim problemima. Nezainteresovanost roditelja i zanemarivanje dovode do toga da je dete usamljeno i povueno, sa niskim postignuem. Ova zapaanja i pretpostavke su delimino potvrena i empirijskim istraivanjima koja sada, zbog ogranienog prostora, ne moemo da navodimo. Vaspitni stil roditelja koji je odrasla osoba iskusila tokom svog detinjstva moe postati moan obrazac u gajenju budue generacije. Generacijska povezanost izmeu obrazaca porodinog ponaanja najvie je ispitivana u oblasti roditeljstva, pri emu je uoljiva tendencija roditelja da primenjuju vaspitne stilove i strategije kojima su i sami bili izloeni u detinjstvu. U jednom takvom istraivanju koje je sprovedeno u okviru Nacionalnog instituta za porodicu i roditeljstvo u Velikoj Britaniji, rezultati su pokazali da ispitanici vide roditeljstvo kao kompleks aktivnosti koji je pod uticajem mnogih faktora, a kao najvaniji istiu nain na koji su ih oni vaspitavali. Intergeneracijski prenos obrazaca konstruktivnog roditeljstva ispitivan je u okviru longitudinalne studije koja je obuhvatala uzorak trinaestogodinjaka koji su praeni do srednjeg odraslog doba. Studija je pokazala
Zato je vana procena roditeljskog/vaspitnog stila?
67
da se moglo predvideti njihovo ponaanje u ulozi roditelja u odnosu na kontrolu, komunikaciju i pozitivne afektivne veze (Chen i Kaplan, 2001). Empirijska istraivanja su pokazala da, koliko pozitivni obrasci roditeljstva mogu da se prenesu sa jedne generacije na drugu generaciju, to isto vai i za disfunkcionalne obrasce. Na primer, kod dece koja su bila izloena agresiji roditelja, moe se predvideti da e se na isti nain ophoditi prema sopstvenoj deci dvadeset godina kasnije. Procenjena vrsta roditeljskog stila posredno nam moe ukazati i na neke osobenosti ukupnog funkcionisanja porodice. Olson1 je shvatio da je svaki od pet vaspitnih stilova koje je on koncipirao po uzoru na mnogobrojne prethodne autore, karakteristian za odreeni tip porodice i da te vaspitne stilove moe ucrtati u mapu Cirkumpleksnog modela (Olson i sar., 2007).
KOHEZIJA
NEBALANSIRANI NEBALANSIRANI BALANSIRANI NIVOI
HAOTINOST
NEBALANSIRANI
SO VA N
PE RM
RE
IS
TE
VELIKA FLEKSIBILNOST
IV
AI
FLEKSIBILNOST
BALANSIRANI NIVOI
EZ
DEMOKRATSKI
RAZJEDINJENOST IZDVOJENOST UMERENA FLEKSIBILNOST UMERENA POVEZANOST VELIKA POVEZANOST ISPREPLETANOST
BLAGA FLEKSIBILNOST
NEBALANSIRANI
RIGIDNOST
Demokratski (autoritativni) stil vaspitanja zastupljen je u balansiranim tipovima porodica. To su porodice solidnog zajednitva (kohezivnosti) i fleksibilnosti, porodice koje svrstavamo u zdrave ili normalne. Autoritarni stil vaspitanja zastupljen je u porodicama gde postoji ekstremno visoko zajednitvo (isprepletenost), a porodice su nefleksibilne, rigidne. To znai da roditelji oekuju i zahtevaju poslunost i lojalnost od svoje dece. Pravila koja vladaju u ovakvim porodicama su dosta kruta i njihovo nepotovanje uglavnom sa sobom nosi posledice. Permisivni stil vaspitanja prisutan
68
Slika 2. Cirkumpleksni model i pet vaspitnih stilova
Preuzeto iz: Olson, H. , Gorall M. & Tiesel W. (2007): FACES IV & the Circumplex Model: Validation Study, St. Paul, MN: University of Minnesota.
1 David Olson i saradnici tvorci su poznatog Cirkumpleksnog modela branih i porodinih odnosa u kojem su ukrtajui dve osnovne dimenzije porodinog funkcionsianja kohezivnost i fleksibilnost, doli do est glavnih tipova porodica: uravnoteene, rigidne kohezivne, prosene/srednjeg nivoa, fleksibilne neuravnoteene, haotine razjedinjene i neuravnoteene.
AU
TO
RI I
TA R
AN
ZA N EM AR U JU
Procenjujui odgajateljske kompetencije treba da vodimo rauna o sledeem: 1. Od presudnog znaaja za zdravlje i razvoj deteta je sposobnost roditelja i odgajatelja da osiguraju da bude adekvatno odgovoreno na njegove razvojne potrebe i da se prilagoavaju potrebama deteta koje se s vremenom menjaju. anse dece da dostignu optimalne ishode e zavisiti od sposobnosti roditelja da primereno odgovore na njihove potrebe u razliitim fazama njihovog ivota. 2. Dovodei roditeljsko ponaanje u direktnu vezu sa razvojnim izazovima sa kojima se suoava dete, jasno je da se i od roditelja trai da se menjaju tokom ivotnog ciklusa (Jones, 2009). 3. Savremeni pristupi naputaju ideju da kapacitet za roditeljstvo treba da se smesti negde u unutranjost pojedinane osobe, van vremena i prostora; roditeljstvo je multideterminisano (Jones, 2009), o emu je ve bilo govora. 4. Kapacitet osobe za roditeljstvo konkretnom detetu moe fluktuirati u odnosu na mnoge faktore, te postoji manja ili vea verovatnoa da dete dostigne razvojne ishode. 5. Ono to opserviramo putem aktuelnog roditeljskog ponaanja u odnosu na dete ne mora da reprezentuje ukupan kapacitet za roditeljstvo tom detetu. Naglasak je na tome da se omogui roditelju da razvije svoje kapacitete i pretoi ih u specifine i praktine roditeljske strategije, vetine i ponaanje. 6. Da bi roditeljstvo bilo efikasno neophodno je da postoji funkcionalna usklaenost izmeu roditeljskog funkcionisanja i potreba deteta na dva distinktivna nivoa: (a) veza izmeu detetovih razvojnih potreba i odgajateljskih vetina i (b) veza izmeu roditeljeve kompetencije da brine o sopstvenim potrebama i detetovim potrebama. Obe ove oblasti se dovode u vezu sa fizikim, kognitivnim i socijalno/emocionalnim razvojem i tako pravi odgovarajua matrica (Budd, 2001, prema Hackett, 2003). Da rezimiramo: savremeno shvatanje roditeljstva polazi od toga da potrebe deteta treba staviti u sredite i roditeljstvo razmatrati prvenstveno sa te take uzimajui u obzir i da postoje razliiti aspekti ili dimenzije roditeljstva, poevi od fizike nege do osetljivosti i responzivnosti, ali sve usmereno na potrebe deteta. Obuhvatna i fer procena roditeljstva zahteva multipla sagledavanja koja su kulturoloki senzitivna i kontekstualno relevantna. Zato u proceni treba da se rukovodimo time ta je deci potrebno i koje su posledice ukoliko na te potrebe nije odgovoreno na primeren nain ili nisu zadovoljene.
je u porodicama koje karakterie ekstremno visok nivo kohezivnosti (isprepletanost) i ekstremno visok nivo fleksibilnosti (haotinost). Dakle, postoji zajednitvo, ali uloge i pravila su ili nejasni ili se stalno menjaju (nedostaje stabilnost). Odbacujui (zanemarujui) vaspitni stil karakteristian je za porodice u kojima nema dovoljno bliskosti, zajednitva i koje su krute po pitanju pravila i uloga. Nezainteresovani stil vaspitanja odlika je razjedinjenih (niska kohezija) i haotinih (visoka fleksibilnost) porodica. Pravila u ovakvoj porodici se esto menjaju, deca ne znaju koje pravilo vai i kada ga treba potovati. Rezultati jednog naeg istraivanja, iako na malom uzorku, dokazalo je opravdanost Olsonovih pretpostavki za bar tri vaspitna stila: autoritativni, autoritarni i permisivni (Balti, 2010). Kao okvir za procenu roditeljstva moe da poslui i odgovor na pitanje kakav je roditeljev/hraniteljev odnos prema ulozi roditelja (Reder i Lucey, 2000): Da li roditelj obezbeuje osnovnu fiziku negu (hranjenje, toplota, zdravlje, bezbednost i istoa)? Da li roditelj obezbeuje dobro primerenu negu u emocionalnom pogledu? Da li roditelj ohrabruje razvoj dinamike vezivanja? Kakav stav ima roditelj prema zadacima roditeljstva (stavovi prema disciplinovanju, razvojnim oekivanjima od deteta)? Da li roditelj prihvata odgovornost za roditeljsko ponaanje?
Neka osnovna naela pri proceni odgajateljskih kompetencija
69
Procena odgajateljskih kompetencija predstavlja izazovan i odgovoran zadatak s obzirom na odluke koje se na njoj zasnivaju, a posebno planiranje vrsta podrke ili davanje predloga mera koje treba preduzeti. Procena preko roditeljskih/vaspitnih stilova je neto to se preporuuje jer predstavlja opti nain postupanja odraslog u gajenju deteta. Opisane kategorije stilova roditeljstva mogu dati dobar okvir praktiarima koji procenjuju roditeljske kapacitete, ali postoje i ogranienja (Jones, 2009). - Ne mogu se svi roditelji svrstati u jednu kategoriju, niti se moe oekivati da njihova reakcija uvek i pod svim okolnostima indikuje odreeni roditeljski stil i otpisati njihov potencijal za razvijanje alternativnog pristupa, mada nalazi istraivanja zaista sugeriu da reakcije roditelja na svoju decu uglavnom spadaju u jednu od etiri, ve pominjane i opisane kategorije (Aunola i sar. 2000, Thompson, 2000, prema Jones, 2009). - Vaspitni stil promovie indirektan uvid o uticaju roditeljstva na ishode po dete, ali postoje dokazi i o uticaju deteta. - Ne postoji linearan odnos izmeu roditeljstva i ishoda kod deteta/mlade osobe; u obzir se uzima i kontekst, okruenje i okolnosti u sredini. Jedna studija pokazuje da postoji verovatnoa da autoritarni roditelji koji koriste fiziko kanjavanje nee imati decu sa problemima u ponaanju, kao to ni autoritativni roditelji koji koriste ubeivanje nee sa vie verovatnoe imati decu bez problema u ponaanju (Thompson, prema Jones, 2009). Ovo je moda i zbog toga to postupke disciplinovanja iz kruga autoritarnog roditeljstva, koji mogu da imaju potencijalno negativan uticaj, mogu kompenzovati doslednost i emocionalna responzivnost koju prua roditelj. Postoji tekoa u odluivanju o relativnoj teini koja treba da se pripie svakoj pojedinanoj dimenziji roditeljstva; da li je neki aspekt vaniji od drugog? U sluaju odsustva bazine brige pitanje znaaja je suvino, ali kod manjih deficita nismo u stanju da uvek izrazimo znaaj razliitih dimenzija. Kao vodi moe da poslui obraanje panje na meusobni odnos razliitih dimenzija roditeljstva. Indikatori. Nevolja sa dimenzijama roditeljstva je u tome to one nisu pretoene u validne i empirijski testirane bihevioralne indikatore, to se istie kao glavni problem (Budd i Holdsworth, prema Hackett, 2003). injenica je da su neka ponaanja i aktivnosti roditelja manje dokuiva od drugih. Tako je, na primer, tee izmeriti emocionalnu sposobnost odgajatelja od fizikog stanja doma. Naravno, ovaj problem se pojavljuje kada nastojimo da dosledno koristimo pristup u skladu sa pozitivistiki kvantitativnom tradicijom. To ne znai da zagovaramo nekontrolisani subjektivni pristup u proceni. Postoje naini da se, koliko god je to mogue, pronau i definiu indikatori odreenih dimenzija (operacionalno koliko god je to mogue), a da se kombinujui kvantitativan i kvalitativan postupak (za koji je preduslov dobra edukacija) ipak procene, za praksu relevantne, dimenzije roditeljstva. Napori u pravljenju modela procene ROD su upravo bili usmereni u tom pravcu. Tehnike i instrumenti. Odgajateljske kompetencije ili dimenzije mogu da se procenjuju na razliite naine, putem razliitih postupaka, procedura i instrumenata. Moemo da koristimo tehnike samoizvetavanja razliite strukturisanosti, opservacione skale, ek-liste itd. (intervju, upitnik itd.) za prikupljanje podataka. Svakako, podaci koje smo prikupili samo jednom tehnikom ili instrumentom nisu dovoljni za procenu razliitih dimenzija roditeljstva koje se praktikuje u konkretnom sluaju, a sa druge strane proceniti i mogui upliv faktora kao to su brano slaganje, porodina atmosfera, socijalna mrea i mnogi drugi. Kako raznorodne podatke integrisati u jednu celinu. S obzirom na prethodno reeno, postavlja se pitanje integracije razliite vrste podataka u celinu koja e nam pruiti jasniju sliku ta u konkretnom sluaju treba initi. U obavljanju ovog zadatka proces suenja i zakljuivanja strunjaka igra glavnu ulogu. Dobra selekcija relevantnih podataka (na osnovu neophodnih znanja),
Osnovna pitanja i tekoe u proceni odgajateljskih kompetencija
70
definisani koraci u itavom procesu, edukacija i uvebavanje, provera vetina stizanja do zakljuka, nuni su preduslovi za postizanje eljene i mogue objektivnosti koja nee izbrisati osobenosti konkretnih ispitanika. Mnoge od navedenih tekoa smo nastojali da reimo u okviru modela ROD tako to smo: (a) jasno, i koliko god je to mogue, operacionalno definisali indikatore za sve relevantne dimenzije i determinante roditeljskog ponaanja (zadovoljavanje potreba deteta i roditeljski stil, procena branog funkcionisanja i procena socijalne mree podrke); (b) dizajnirali razliite tehnike i instrumenate (strukturisani intervju, upitnik, eko mapa, list za opservaciju); (c) napravili uputstva za procenu pojedinih dimenzija roditeljskih/odgajateljskih kompetencija i vaspitnog stila i (d) napisali uputstvo kako i posredno, preko razliite vrste podataka, moe da se procenjuje odgajateljska kompetencija.
Literatura: Balti, M. (2010). Povezanost svojstava porodinog sistema sa vaspitnim stilom roditelja, diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd (mentor Marija Miti). Baumrind, D. (1966). Effects of Authoritative Parental Control on Child Behavior, Child Development, 37(4), 887-907. Baumrind, D. (1966). Prototypical Descriptions of 3 Parenting Styles: www.devpsy.org/teaching/parent/baumrind_styles.html , on February 2009. Chapman, R. (2010). Undertaking a fostering assessment - a guide to collecting & analysing information for form F (fostering) England, British Association for Adoption and Fostering. Chen, Z.Y., Kaplan, H.B. (2001). Intergenerational transmission of constructive parenting, Journal of Marriage and Family. Vol. 63, NO.1; 17-31. Department of Health, Department for Education and Employment, Home Office 2003: A framework for the assessment of children in need and their families pack. London UK. www.dh.gov.uk/en/Publicationsandstatistics/.../DH_4008144 Hackett, S. (2003). A Framework for Assessing Parenting Capacity. U: Martin C. & Hackett, S. (Eds.). Assessment in child care using and developing frameworks for practice, Russell House Publishing. Jones, D. (2009). Assessment of Parenting. In: Horwath Jan (Ed.). The Childs World: The Comprehensive Guide to Assessing Children in Need, II edition. Jessica Kingsley Publishers, London and Philadelphia. Olson, H., Gorall M., Tiesel W. (2007). FACES IV & the Circumplex Model: Validation Study, St. Paul, MN: University of Minnesota. Reder, P., Lucey, C. (2000). Assesment of parenting - Psychiatric and psychological contributions, III edition. Routledge, London/New York.
71
DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE) Roditeljstvo dece sa ometenou
RODITELJSTVO DECE SA OMETENOU

Sulejman Hrnjica
IZAZOVI I TEKOE U NJEGOVOJ REALIZACIJI
Rozmari ekspir (ekspir R., 1979) je, na osnovu intervjua sa roditeljima koji su dobili dete sa tekoama u razvoju, utvrdila da su najee emocionalne reakcije na roenje deteta: depresija, potreba za izolacijom, ok, frustracija, oseanje krivice, a esto i snaan strah zbog pomisli bolje da se nije ni rodilo. Ovo stanje je posebno karakteristino za majku, ali pogaa i oca, samo su ispoljavanja raspoloenja manje vidljiva. Izbegavanje da dri dete u rukama, izbegavanje da mu se obraa glasom i niz slinih postupaka kojima majka izraava svoje nezadovoljstvo odlikuju atmosferu u porodici nakon roenja deteta. Retki su roditelji koji su u stanju da smireno prihvate ovaj dogaaj. Jasno je da stvorena atmosfera nije pogodna za razvoj deteta, dete intuitivno osea da neto nije u redu i, najee, plae. Hranitelji nemaju ovakve probleme, ukoliko su dobro pripremljeni za prihvatanje deteta sa tekoama u razvoju. Od posebne je vanosti da svi lanovi porodice budu obaveteni i da daju saglasnost za dolazak deteta u porodicu. Rozmari ekspir je sistematizovala i tekoe sa kojima se suoavaju roditelji. Ve prvih dana po dolasku deteta iz porodilita treba doneti odluku kakvu medicinsku intervenciju preduzeti i kome je poveriti. Roditelji deteta sa oteenim vidom suoeni su sa jednom vrstom tekoa, deteta sa oteenim sluhom sa drugom, deteta sa invaliditetom sa treom i sl. I hranitelji imaju iste probleme, samo to je pratei emocionalni tonus bitno snien.
Vaspitanje dece, a naroito dece sa tekoama u razvoju, predstavlja izazov za svaku, kako bioloku, tako i hraniteljsku porodicu. I kada je porodica funkcionalna, a deji razvoj normalan, u zavisnosti od stepena razvijenosti sposobnosti, uzrasta i pola deteta, a i brojnih osobenosti, kako pojedinih lanova porodice, tako i ukupne dinamike porodinih odnosa, porodica je suoena sa brojnim iskuenjima. Raanje deteta sa tekoama u razvoju postavlja nove zahteve porodici sa kojima se ranije nisu suoavali. Isto to vai i za hraniteljsku porodicu. Prihvatanje deteta sa tekoama u razvoju predstavlja novo iskustvo. Da li e to iskustvo biti traumatsko zavisi od brojnih faktora. Vrsta i teina razvojne tekoe deteta, emocionalne karakteristike deteta (smirenost, razdraljivost), pol i uzrast deteta, motivacija porodice da savladava tekoe presudni su za krajnji ishod. Pri tome treba imati na umu da je hraniteljska porodica u psiholoki boljoj situaciji od bioloke porodice. Trauma roenja, izneverena oekivanja, strah od budunosti karakteristini za bioloku porodicu, ne postoje kod hraniteljske porodice.
Uvodne napomene
Podizanje deteta sa tekoama u razvoju
Koji e se vaspitni problemi javiti zavisi, pre svega, od vrste razvojne tekoe, njene teine, pola, uzrasta, dodatnih osobenosti deteta i spremnosti porodice da ih ublai. Treba imati na umu da postoje razlike i meu neometenom decom u pogledu temperamenta i da postoji dokazana veza izmeu uroenih karakteristika temperamenta deteta i podobnosti za njegovo vaspitanje. Masen (Mussen, J., P., 1974) je sa saradnicima ispitivao grupu od 141 deteta u ranom periodu ivota. Na osnovu karakteristika temperamenta deca su razvrstana u tri grupe: (1) Grupu lakih za vaspitanje, koju je inilo oko 40% dece iz uzorka. Karakterisalo ih je dobro raspoloenje, uredne higijenske navike i veoma izraena radoznalost. Roditelju su ovu decu ocenili kao lako vaspitljivu.
Vaspitni problemi
72
(2) Grupu tekih za vaspitanje, koju je inilo oko 10% dece iz uzorka. Deca iz ove grupe su esto plakala, nisu imala uredne higijenske navike, neuredno su jela i spavala, burno su reagovala na svaki pokuaj nametanja volje vrnjaka ili odraslih, a neka su reagovala povlaenjem iz nepoznatih situacija. Ovu decu su roditelji ocenili kao teko vaspitljivu. (3) Grupu nezainteresovane dece, koju je inilo oko 50% dece iz uzorka, karakterisala je opta pasivnost, povlaenje iz nepoznatih situacija, negativizam i slabe reakcije na bilo koji podsticaj. Ovim primerom elimo da istaknemo da i dete bez razvojnih tekoa moe biti teko za vaspitanje. Ipak, kod dece sa tekoama vea je uestalost javljanja vaspitnih tekoa, njihovi simptomi su sloeniji i esto veoma dugo traju, nekada tokom celog ivota. Regresivni oblici ponaanja, kao to su zacenjivanje, valjanje po podu i vika javljaju se kod svih kategorija dece sa tekoama u razvoju u znaajnom procentu (izmeu 85% i 90%), s tim to ovi izlivi neprilagoenog ponaanja traju kratko, pod uslovom da roditelj/hranitelj smireno prie detetu. Iznerviran roditelj/staratelj samo produava ove reakcije (Hrnjica i sar., 1991). Iznenauje podatak da su ovi poremeaji ponaanja ei kod slabovide i slepe dece, nego kod mentalno zaostale dece. U ovom istraivanju roditelji su navodili postojanje konvulzivnih reakcija u veem procentu nego to je bilo utvreno postojanje oboljenja koje prati konvulzivni napad (npr. epilepsija). Verovatno su roditelji/hranitelji svako zacenjivanje tumaili kao konvulzivni napad, to nije ispravno. Ne samo to deca imaju problema koji nastaju kao posledica tekoe u razvoju, ve i porodica biva destabilizovana. Iako roditelji ove dece nerado govore o problemu koji je nastao raanjem deteta sa tekoama u razvoju i nai i podaci iz drugih zemalja ukazuju da je procenat razvoda brakova u ovoj populaciji vei od opteg proseka. U naem istraivanju priznanje da je dolo do poremeaja u odnosima meu suprunicima saoptilo je 20% roditelja mentalno zaostale dece i 19% roditelja dece sa tekim oteenjem sluha. Taj procenat je bio znatno nii kod porodica sa detetom oteenog vida (9%). Realno je pretpostaviti da je navedeni procenat znatno vii. Prestankom radnog odnosa majke (da bi uvala dete koje nema kome da ostavi) pogorava se finansijska situacija porodice; otac sve vie izostaje iz kue, socijalne veze porodice bivaju znaajno osiromaene... Hraniteljske porodice su u povoljnijoj situaciji poto nema brojnih izvora napetosti (oseanja krivice, gubljenje socijalnih veza, pogoranja materijalnog poloaja i sl.) pod uslovom da su svi lanovi porodice dobro pripremljeni za dolazak deteta sa tekoama u razvoju i da su saglasni sa dolaskom novog lana porodice. Radoznalost deteta u ranom uzrastu je jedan od bitnih znakova uspenog intelektualnog razvoja. Smanjena radoznalost je veoma karakteristina za decu sa tekoama u intelektualnom razvoju, ali se javlja i kod dece sa senzornim oteenjima (vida, sluha) i sa telesnim oteenjima. Ova karakteristika dece veoma oteava podsticanje razvoja ouvanih potencijala deteta. Dete sa tekoama u intelektualnom razvoju teko shvata pravila igara, vrnjaci ga nerado primaju u drutvo jer kvari igru. Roditelji ovaj problem reavaju tako to preuzimaju ulogu vrnjakih partnera, nekada trajno, a nekada da bi pripremili dete za igru sa vrnjacima. Telesno invalidno dete, zbog ograniene sposobnosti kretanja, ne moe da sudeluje u brojnim igrama koje zahtevaju pokret. Postoje brojni pokuaji da se izmene pravila igre (osobe sa telesnim invaliditetom mogu da igraju koarku, a oni najuspeniji mogu ak da nastupaju na takmienjima za invalide). Naalost, ovakvi podsticaji razvoja su dostupni samo retkim osobama. Ukljuivanje deteta sa tekoama u razvoju u obrazovni sistem predstavlja jo uvek teko reiv problem. Kljuni vaspitni problem, vezan za obrazovanje deteta sa tekoama u razvoju, jeste motivacija za obrazovanje. Roditelji svih kategorija dece sa tekoama u razvoju su usmereni na oekivanje da e medicinska pomo detetu reiti ili bar ublaiti njegov (i njihov problem) i svu energiju usmeravaju na nalaenje medicinske pomoi. Nije redak sluaj da porodica rasprodaje imovinu da bi otila sa detetom na kraj sveta jer su uli da je tamo neko reio problem koji oni imaju. Time se gubi dragoceno vreme, dete zaostaje u obrazovanju, ime se njegov razvoj bitno oteava. Ionako labavi odnosi sa vrnjacima bivaju jo labaviji. U posebno tekoj situaciji su obdarena deca sa teim telesnim nedostatkom ili senzornom tekoom. Ve oko dvanaeste godine kod njih se snano razvija oseanje samosvesti u kome dominira svest o posledicama razvojne tekoe u odraslom dobu.
73
Mnogi roditelji, u nas i u svetu, pisali su sa ogorenjem o tome kako se prema njima odnosilo medicinsko osoblje u vreme kada se rodilo njihovo dete sa nekom razvojnom tekoom (Warnock H.M., 1978). Nekada roditeljima ne kau nita ili ih uveravaju da je to prolazna tekoa i da e sve uskoro biti u redu. Miljenje o tekoama koje dete ima i o moguim posledicama na njegov razvoj najee se saoptava na grub nain, bez potovanja privatnosti, pred drugim osobama u prostoriji u kojoj se vodi razgovor ili ak i na hodniku. Brojna pitanja koja u toj situaciji majka eli da uputi, jednostavno nema kome da postavi. Ni pred otputanje iz porodilita najee ne dobivaju savet ta dalje da rade i kome da se obrate za pomo. Ni hraniteljske porodice, koje se odlue da brinu o detetu sa tekoama u razvoju, nisu mnogo bolje zatiene. Tokom jednog seminara za hranitelje koji su prihvatili dete sa tekoama u razvoju naveden je sluaj kada je hraniteljka saoptila da joj uopte nije reeno da dete ima razvojnu tekou (Miti i sar., 2007). Na zahtev roditelja i na inicijativu brojnih humanitarnih organizaciija u svetu, izraeni su brojni prirunici koji su namenjeni kako roditeljima, tako i medicinskim i prosvetnim radnicima, u kojima je detaljno opisano kako da reaguju kada se rodi dete sa tekoama u razvoju ili se roditelji/staratelji obrate za pomo. Jedna od sugestija je da saradnici raznih slubi koje su ukljuene u pomaganje detetu i porodici izrade pismeno uputstvo i da ga daju svakom roditelju koji im se obrati za pomo. Uputstva se primenjuju tako to se vodi individualni razgovor sa roditeljima/starateljima, kako bi, na osnovu razvojnog statusa deteta i egzistencijalne situacije u kojoj se nalazi porodica, roditelji i savetodavci procenili kako ove preporuke praktino primeniti u interesu deteta i porodice u celini. Osoba koja trai pomo biva zamoljena da preporuke paljivo proita. Nakon toga se vodi savetodavni razgovor o tome koje preporuke bi mogle biti od koristi za konkretnu porodicu i kako ih primeniti. Date su sledee preporuke (UNICEF, 1990): 4. Kada god je to mogue, osoba koja daje obavetenje roditeljima treba da bude lekar koji ima iskustvo u radu sa bebama koje su se rodile sa nekom razvojnom tekoom i koji je dobro obaveten o mogunostima pruanja pomoi u konkretnoj sredini (o raspoloivim institucijama u bliem okruenju kojima se roditelji mogu obratiti, ne samo u ranom razvojnom periodu, ve i kasnije, u svakoj fazi razvojnog perioda). 5. Roditelji moraju biti informisani to je mogue ranije, pre nego to majka i dete napuste porodilite. Majkama kod kojih se jave burne afektivne reakcije ili se ispolje snane depresivne reakcije, neophodno je pruiti psihijatrijsku/psiholoku pomo dok se ne smire. 6. I otac i majka treba da budu prisutni kada lekar govori o detetu. Ne preporuuje se da lekar d obavetenje ocu deteta, a onda njemu prepusti kako e obavestiti suprugu.
Teorijski posmatrano, najveu praktinu pomo u reavanju ovog problema mogla bi da ima Olportova sugestija o teleolokom integritetu (Olport G., 1969). I za dete i za roditelje izvor gubitka motivacije potie iz njihovog uverenja da napor koji vredi uloiti u obrazovanje deteta u njihovoj situaciji nema smisla. Naalost, drutvena zbilja im daje za pravo. Osobe sa tekim oteenjima, ak i sa najviim nivoom obrazovanja, teko nalaze posao. I kada ga nau, to je posao koji je znatno ispod njihovih obrazovnih mogunosti, to dodatno pojaava oseanje besmisla dosadanjeg napora, a predstavlja primer za druge ometene u razvoju da se ne vredi truditi. Poveanje broja dostupnih zanimanja za osobe sa tekoama u razvoju, razvijanje doivljaja smisla uloenog napora jo u ranom periodu obrazovanja predstavlja jedno od moguih reenja ovog problema. Strah od budunosti, kako deteta tako i roditelja predstavlja kako mentalno higijenski, tako i vaspitni problem. Oteava motivaciju za svaku aktivnost, kako za razvoj deteta, tako i za funkcionisanje porodice. Roditelji najee postavljaju pitanje:ta e biti sa detetom kada mi umremo? Ovo pitanje se opsesivno ponavlja i predstavlja snaan izvor mentalne napetosti. Strahovi, raspad svrhovite motivacije, izneverena oekivanja i slini problemi su snano povezani sa vaspitnim tekoama deteta. Odsustvo spontanosti u porodici i na ranom uzrastu, a i tokom kasnijeg razvoja oteava razvoj deteta u granicama mogueg, pa time problemi mentalnog zdravlja i vaspitni problemi deteta postaju nerazmrsiv vor. Ako se nita ne preduzme, postaju sve sloeniji i tee reivi.
Kako pomoi porodici koja ima dete sa tekoama u razvoju
74
7. Prvo saoptenje roditeljima treba da bude privatno, bez prisustva drugih lica. Predloeno je da na nekom od narednih sastanaka, posle izlaska majke i deteta iz porodilita, sastanku prisustvuje neko od roditelja koji ima dete sa slinim tekoama u razvoju i koji je, u granicama mogueg, ublaio svoj problem. 8. Govoriti roditeljima u prisustvu bebe. Prema novoroenetu se ponaati na isti nain kao i prema bilo kojoj novoroenoj bebi, iskazujui simpatiju prema detetu govorom i ponaanjem. 9. Omoguiti roditeljima da vie puta, neposredno posle izlaska deteta iz porodilita, kontaktiraju sa lekarom koji nastavlja brigu o detetu (sa pedijatrom, a po mogustvu i sa dejim psihijatrom). Ako lekar nije u mogunosti da odmah d odgovor na postavljena pitanja, treba da uputi roditelje na druge strunjake i institucije koje bi im mogle biti od pomoi. 10. Uz ovo opte uputstvo korisno je da roditelji dobiju i pisano uputstvo koje se odnosi na njihovo dete, sa obavetenjima o prirodi i teini razvojne tekoe koju ima dete, o nainu njihovog reavanja (ublaavanja), kao i o moguim oblicima podrke (socijalne i medicinske). 11. Obavestiti roditelje o humanitarnim organizacijama, o oblicima pomoi koje one mogu da prue i o asocijacijama roditelja u regionu i njihovoj funkciji i oblicima pomoi porodici i detetu. Deo navedenih mera mogao bi biti koristan i za hraniteljske porodice. Hranitelj bi bio u prilici da tano zna sa kakvim problemima bi mogao biti suoen ako se odlui za prihvatanje deteta sa tekoama u razvoju. Time bi se bitno smanjila mogunost odustajanja od hraniteljstva.
Literatura: Dejvis, H.(1995). Savetovanje roditelja hronino obolele dece i dece ometene u razvoju. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. orevi, B.(1985). Savremena porodica i njena vaspitna uloga. Beograd: Prosveta. Hrnjica, S. i sar.(1991). Ometeno dete. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Hrnjica, S.(1997). Dete sa razvojnim tekoama u osnovnoj koli. Beograd: Uiteljski fakultet. Miti, M. i sar. (2007). Hraniteljstvo kao izazov. Beograd: Familia. Mussen, P.H. (1974). Child Development and Personality. New York: Harper. Olport, G. (1969). Sklop i razvoj linosti. Beograd: Kultura. ekspir, R. (1979). Psihologija ometnih u razvoju. Beograd: Nolit. UNICEF (1990). Svetska deklaracija o opstanku, zatiti i razvoju dece. Pariz. Warnock, H.M.(1978). Special Education Needs. London: Her Majestys Stationery Office.
75
76
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA

PROCENA POTREBA, TEKOA, SNAGA I PODRKE PROCEDURE, POSTUPCI I SPECIFINE PROCENE
77
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Procena potreba, tekoa, snaga i podrke
Na svakodnevni ivot, planiranje i donoenje odluka zasniva se na nizu procena koje vrimo, a kojih moemo i ne moramo da budemo u potpunosti svesni. Da li vredi da se upustimo u neki posao ili aktivnost, ta nam to donosi, a koji su rizici... esto se naemo u situaciji da vagamo, odmeravamo razliite mogunosti i procenjujemo due ili krae za koju se varijantu odluujemo, a tek po donoenju odluke smo spremni da stupimo u akciju. U ovo, laiko i svakodnevno procenjivanje, iako je ono spontano i neformalno, takoe su, kao i u profesionalno, ukljueni neki univerzalni psiholoki procesi koje obino obuhvatamo optim pojmom suenje. Najoptije odreenje procene bi bilo da je to postupak kojim se utvruje ili odreuje vrednost, kvalitet ili koliina neega, a neto ue, a opet dovoljno iroko jeste da je to proces prikupljanja informacija koje e procenjiva ili neko drugi iskoristiti kao osnovu ili polazite u donoenju odreenih odluka ili dolaenju do eljenog cilja (Popovi, 2007, str. 123). Postupci procene, rezultati i donoenje odluka na osnovu njih bez obzira na njihovu raznovrsnost i brojne specifinosti nezaobilazni su u gotovo svim naunim disciplinama, te u praksi mnogih profesija i to na razliite naine i sa razliitom svrhom. Najee se radi o formalnim i sistematinim nainima procene koji ukljuuju odreene procedure, postupke i sredstva, te okvir za tumaenje dobijenih podataka to bi trebalo da vodi ka zakljuku odluci neophodnoj za preduzimanje kakve akcije. Dakle, iz ovog proizilazi da je sutinska svrha procene pospeivanje donoenja odluke. Ma koliko kratko trajala, sa ukljuenim dodatnim instrumentima ili samo putem intervjua i opservacije, procena u delatnosti pomagakih profesija, dakle i oblasti socijalnog rada, sledi iste procesne faze kao i u drugim disciplinama. Radi to boljeg razumevanja, na ovom mestu povlaimo analogiju sa procesom procene u klinikoj psihologiji, s obzirom na istovetnost cilja, odnosno svrhe i krajnjoj usmerenosti ka unapreivanju dobrobiti procenjivanih. Sa druge strane, za ove dve vrste procene karakteristino je i to to, pored istog procesa, pretpostavljaju i slinu vrstu komunikacije izmeu procenjivaa i procenjivanog. Pored toga, u naoj zemlji i regionu, psiholozi u socijalnoj zatiti su se u oblasti procene minulih decenija oslanjali upravo na teoriju i metode klinike psihologije. Kasnije emo videti koje su bile prednosti, a koja ogranienja ovakvog transfera klinike psihologije u oblast socijalnog rada. Faze u procesu procene bi generalno izgledale kao to su prikazane na sledeem dijagramu, sa razumljivim dodatkom koji je vaan za procenu u oblasti socijalnog rada (oseneno polje).
O proceni
OKVIR ZA PROCENU POTREBA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU
PROCENA POTREBA, TEKOA, SNAGA I PODRKE

Marija Miti
I
Planiranje postupka prikupljanja podataka
II
Prikupljanje podataka procene
III
Obrada podataka i obrazovanje hipoteza Saoptavanje podataka dobijenih procenom
IV
Davanje preporuka za vrstom podrke
78
Slika 1. Shematski prikaz klinikog procenjivanja ili obrade. Preuzeto iz: Nietzel i saradnici (2002), Uvod u kliniku psihologiju str.105.
O specifinostima i osobenostima, te postupcima u svakoj od slinih faza u prezentiranom modelu procene ROD bie govora u poslednjem segmentu ove knjige koji se odnosi upravo na ukupan proces i faze procene do donoenja odluka.
Za svrhu ovog teksta odabrali smo neke osnovne definicije procene u oblasti socijalnog rada. Procenu shvatamo kao putovanje za koje socijalni radnici treba da izaberu naprikladniju mapu ukoliko ele da na odredite stignu brzo i efikasno. Ne verujemo da se procena moe lako odvojiti od intervencije promena se dogaa u svim fazama procesa rada u socijalnom radu ali zaista smatramo da je opasno itati mapu dok vozimo. Zato preporuujemo socijalnim radnicima da se upoznaju sa obimom mapa pre planiranja putovanja kroz procenu. Ako se izgube na putu ili ih korisnik servisa ne saeka na odreditu, neophodno je da mapu ponovo konsultuju (Milner i OByrne, 2002:4). Procena je proces koji se odvija, u kojem klijent participira a svrha je da razume ljude u relaciji sa svojom okolinom; to je baza za planiranje onoga to je neophodno da se uradi da bi se odralo, unapredilo ili promenilo neto u osobi, sredini ili oboma (Coulshed i Orme, 1998:21, prema Holland, 2004). Veina definicija se odnosi na jednu ili vie od pet faza okvira za procenu koji su predloili Milner i OByrne (2002): 1. Priprema. Odluivanje o tome ta e se gledati, koji su podaci relevantni, koja je svrha i koje su granice zadatka. 2. Prikupljanje podataka. Ljudi se susreu i ukljuuju, nailazi se na razliite raskorake/neslaganja/nedoumice a osnaivanje i mogui izbor postiu se ukoliko prilazimo zadatku sa uvaavanjem neizvesnosti i istraujui nain miljenja. 3. Odmeravanje podataka. Aktiviraju se znanja iz savremene socijalne i psiholoke teorije i nalazi istraivanja kako bi se odgovorilo na pitanja: Da li je ovo problem? Koliko je ovo ozbiljno? 4. Analiziranje podataka. Koristi se jedna ili vie analitikih mapa kako bi se interpretirali podaci i postiglo njihovo razumevanje radi razvijanja ideja za intervenciju. 5. Korienje analize. Ovo je faza kada se suenje finalizira. Vidimo da su faze veoma sline onima u prethodno prikazanom dijagramu koji se odnosi na faze procene u klinikoj psihologiji. Jedno od pitanja koje se postavlja u vezi sa procenom jeste i da li su ideologija i politika ugraeni u proces procene? Po jednima, proces razjanjavanja ciljeva svakako skree panju na inherentnu politiku prirodu procene (Emerson, 2001). Po drugima, odreene norme ili uzori, oslonci za procenu implicitno sadre ideoloke pretpostavke kroz poeljne ili nepoeljne osobine za jedno drutvo. U sluaju procene, na primer roditeljstva, moe postojati itav dijapazon normativnih pretpostavki poduprtih istraivanjem o tome kako izgledaju normalna, zdrava, srena deca i odrasli. Ovo moe odrediti nain na koji strunjaci iz zdravstva i socijalne zatite vide svoje klijente. Postoje brojne kritike koje se odnose na generalizacije proistekle iz studija roditeljstva. Smatra se da one pomau reprodukciju dominantne ideologije o idealnim porodicama i materinstvu (majke kao najuticajniji faktor u brizi i podizanju deteta). Jo je Foucalt, posebno naglasio da znanje ima funkciju orua moi te procena psihopatologije ili funkcionisanja, esto potpomognuta i podstaknuta sredstvima kao to su genogram ili ekomapa, prema Iverson (Holland, 2004) kreiraju kulturoloke uslove za procenu odreenih ljudi kao normalnih a drugih kao disfunkcionalnih ili bolesnih. Rekonceptualizacija procene u tom svetlu uvodi novu svesnost o praksi pomou uklanjanja dugotrajnih pretpostavki o svojoj dobronamernosti. U prilog ovom shvatanju idu i brojni primeri iz novih obrazaca za produbljenu procenu (Core Assessment) koje navodi Garret (prema Holland, 2004).
Procena u oblasti socijalnog rada odreenje i osnovna pitanja
U poglavlju knjige Procena deteta i porodice u praksi socijalnog rada (Holland, 2004) u kojem se razmatraju pitanja procene u oblasti zatite deteta prezentiraju se razliiti pristupi u proceni koji su u osnovi povezani sa modelima donoenja odluka u nekoliko disciplina. To su: model racionalnog
Pristupi i modeli procene u oblasti socijalnog rada
79
Osamdesetih godina su u UK injeni napori kako bi se obuhvatnom socijalnom procenom identifikovali znakovi rizika na zlostavljanje dece. Takva procena je trebalo da ukljui ispitivanje mnogih momenata iz deijeg ivota, a ne samo one koji bi mogli biti povezani sa aktuelnim ili potencijalnim incidentima zlostavljanja. Meutim, bez obzira na ovakvo usmerenje, konstatovano je da je parcijalna, izdvojena procena vrena u svakoj novoj situaciji bez pravljenja opteg pregleda koji obuhvata porodinu istoriju (Reder i sar. 1993). Uoeno je da ne postoji okvir koji bi pomogao socijalnim radnicima u procenjivanju razliitih oblasti porodine situacije. Postavilo se pitanje na osnovu ega socijalni radnici donose odluke. Nalazi jednog istraivanja u Engleskoj sugerisali su da ideologija i vrednosti imaju prednost nad znanjem. Takoe je kritikovana uska usmerenost procene na problem, umesto na iru situaciju u kojoj dete ivi. Uprkos novim zahtevima za obuhvatnom procenom u sluaju zlostavljanja dece, kasnih osamdesetih ona je jo uvek uska. Kako bi se zadovoljila potreba za irom socijalnom procenom, sainjen je Okvir za procenu (Department of Health, 2009).
Ovaj pristup je bio vrlo uticajan sve do sedamdesetih godina prolog veka posebno zahvaljujui i uticaju psihodinamske paradigme. I u praksi naeg socijalnog rada, od strane psihologa, posebno u prvim decenijama njegovog razvoja, prevladavao je ovaj pristup u proceni. Zatita dece jeste viena kroz celu porodicu, ali je poseban fokus bio na majci. Na zlostavljanje dece se, na primer, gledalo kao na sindrom ili poremeaj. Ovaj preteno individualni, dijagnostiki pristup je dugo bio uticajan sve do pojave naglaska na upravljanje rizikom/zatitom od rizika, odnosno traganjem za empirijskim faktorima vezanim za fenomen kao to je, na primer, zlostavljanje dece. Otkrivanje i identifikacija faktora rizika sa ciljem predikcije i procene postaje privlaan cilj i za tvorce politike i za strunjake-praktiare jer nudi element kontrole i racionalnosti u tako kompleksnoj i nepredvidivoj oblasti esto sa ozbiljnim, pa nekad i fatalnim posledicama. Lista statistiki utvrenih faktora rizika nije se pokazala od koristi u predikciji zlostavljanja dece u konkretnim, pojedinanim sluajevima/povredama dece od strane roditelja koji inae nisu vieni kao zlostavljai. Manjkavost mnogih instrumenata lei u injenici da ne mere snage, a nivo individualne procene zahteva dodatno i procenu aspekata kao to su nivoi socijalne podrke (Gambit i Skolnsky prema Holland, 2004).
donoenja odluke (slian je cost-benefits modelu) koji originalno potie iz ekonomije, organizaciono procesni model i model vladine politike. Primena modela racionalnog donoenja odluke u praksi socijalnog rada pokazuje slabosti jer se postavlja pitanje da li se strunjaci uvek ponaaju racionalno. Pored toga, u proceni ljudskih odnosa nije uvek mogue znati da li smo prikupili sve dostupne informacije, niti je situacija koja se procenjuje po prirodi statina. Organizaciono procesni model naglaava varijetet faktora koji su u igri kada se donose odluke u kontekstu organizacija. To ukljuuje ulogu i rutinu organizacijskih procedura, kontrolu informacija, lino izbegavanje rizika od strane uesnika i razliito definisanje problema. Model vladine politike se odnosi na donoenje odluka u vladi i birokratiji naglaavajui ulogu pregovaranja od strane uesnika. Osobene pristupe proceni u praksi socijalnog rada koji se i hronoloki smenjuju moemo pratiti na primeru prakse socijalnog rada u Engleskoj u odnosu na koju se, uprkos brojnim razliitostima, esto ugledamo i koristimo ih. Vano je naglasiti da na prikazane pristupe ne treba da se gleda kao na odvojene kategorije. U praksi ih nalazimo ili spontano izmeane ili sa svrhom kombinovane. Iz navedene savremene literature mogue je izdvojiti neka tri osnovna pristupa proceni: procena kao dijagnoza, iroka socijalna procena i birokratski usmerena procena (Holland, 2004).
Procena kao dijagnoza
Obuhvatna socijalna procena
80
Pominjali smo opte pristupe, a ta se deava u praksi socijalnog rada uobiajeno? To su uobiajeno modeli, bolje reeno metodski principi, koji se koriste na prvoj liniji prakse (Smale i sar., prema Holland 1993): Propitivanje (Questioning Model): profesionalac ekspert postavlja pitanja onima koji treba da budu procenjeni, sakupi i analizira informacije i donosi zakljuke. Proceduralni model (the Procedural Model): socijalni radnik prati jasan obrazac u prikupljanju informacija i procenjuje da li su dostignute standardne vrednosti. Model razmene (the Exchange Model) naglasak je na osobi koja se procenjuje kao ekspertu za svoju situaciju i potrebi da joj se pomogne u planiranju kako da dostigne svoje ciljeve. Svaki od ovih modela moe biti koristan u specifinoj situaciji: propitivanje za zatitu deteta, proceduralni model u susretu sa skromnim potencijalima ispitanika, a razmena u sluaju procene potreba. Snano zagovaranje modela razmene ne odrie primerenost i drugih modela pod odgovarajuim okolnostima (Holland, 2004).
Od obuhvatne socijalne procene dece i porodica razvoj kasnije ide u pravcu birokratizacije. Ona je otpoela sa poveavanjem jasno definisanih procedura, odnosno sve detaljnijih uputstava u pokuaju da se upravlja praksom koja je viena kao suvie idiosinkratina. Tako ...planovi procene i ekliste strukturiu susret izmeu strunjaka i korisnika. Oni navode strunjaka da ispita aspekte iskustva osobe koji se smatraju relevantnim za njihovu profesiju, zakonodavstvo ili kreatore politike (Taylor i White, 2000, str.114). Dobra strana je u tome to je tema birokratizacije takoe povezana sa tendencijom udaljavanja od medicinskog modela zlostavljanja ka menaderskom i legalistikom pristupu. On, za razliku od prethodnog naglaska na tretmanu zlostavljanja, stavlja naglasak na zatitu deteta od zlostavljanja.
Birokratski trendovi u proceni
ta se koristi u svakodnevnoj praksi?
Kako je ovaj okvir za procenu kao koncept prenesen i za potrebe nae prakse socijalnog rada, a na njemu se temelje i osnovne postavke Modela ROD vano je napomenuti da je nastao u Engleskoj i da ga je donelo Ministarstvo zdravlja u okviru kojeg je smetena i oblast socijalne zatite. Originalni naziv je Assessement Framework. On se sastoji od samog okvira i obimnih pridruenih publikacija: prirunika, obrazaca (i uputstava za popunjavanje obrazaca), paketa upitnika i skala, paketa literature i paketa za trening. Svi zajedno ine obuhvatan prirunik za praktiare. Ovaj okvir za procenu je rezimiran u formi trougla (neverovatno esto zastupljen u literaturi koja se bavi procenom, posebnom procenom u oblasti zatite dece) u kojem su predoene tri glavne oblasti koje utiu na svakodnevno iskustvo deteta.To su: potrebe deteta, kapaciteti za roditeljstvo glavnih odgajatelja i faktori porodine sredine. Procena se, po ovom modelu, odvija u dve faze: inicijalna procena (u roku sedam dana) i produbljena procena (u roku 35 dana). Ovaj model procene se primarno zasniva na produbljenom intervjuisanju lanova porodice primenjujui sva tri prethodno pomenuta modela u zavisnosti od vetine i pristupa strunjaka ili prirode onoga kome se rezultat upuuje (referral). U najnovijoj verziji modela vei je naglasak na ukljuivanju oeva i dece u procenu, vre se konsultacije sa drugim strunjacima i koriste ire metode procene, kao to su opservacije i skale, otvorenije je ukljuivanje gledita lanova porodice u izvetaju, a uticaju faktora ometenosti, rase ili etniciteta se pridaje poseban znaaj za procenu porodinog funkcionisanja. Pored genograma i ekomape postoje i raznovrsni upitnici i instrumenti koje je promovisala vlada UK kao instrumente procene.
Okvir za procenu
81
OKVIR ZA PROCENU
ET
ET A KA EB ED
CIT PA
OT R
ET RO
DETE
EP
A ELJ DIT
Uprkos znaajnim unapreenjima, ovaj okvir za procenu otvara i niz optih i specifinih pitanja. Jedno od njih odnosi se na znaaj koji se pridaje korienju upitnika i skala za vreme procene. Garret (2003) smatra da ono predstavlja saradnju izmeu pozitivistikih drutvenih nauka i psy profesija i otvara krupnije pitanje odnosa kvantitativnih naspram kvalitativnih informacija osiromaujui kvalitativnu analizu. Odnos kvalitativnog naspram kvantitativnog pristupa u proceni nije problem samo u oblasti socijalnog rada. U praksi, iako mnogi trae objektivnost (npr. sud), strunjaci znaju da indvidualni odnos, suenje i refleksija igraju centralnu ulogu u proceni. Ova dva pristupa ili diskursa oznaavaju se kao nauna opservacija i refleksivna (misaona) evaluacija (Holland, 2004). Ipak, ne postoji tolika razlika izmeu strunjaka socijalne zatite u metodama procene. U sutini, dubinska procena znaajno ukljuuje upotrebu kvalitativnih metoda u procesu procene i donoenja odluka. Ta procena ukljuuje intervjuisanje, metode opservacije, a sve odluke izgleda da se donose uglavnom na osnovu kvalitativne analize prikupljnog materijala. Finalna odluka nije kalkulacija ili merenje ve se do nje stie na osnovu suenja strunjaka. Socijalni radnici koji obavljaju kvalitativnu procenu deteta i porodice esto se suoavaju sa odgovornou da daju preporuke koje mogu imati znaajne posledice po dete i njegovu porodicu. Kako bi se pomoglo praktiarima u tom zadatku tvorci politike imaju tendenciju da ih snabdeju pojaano strukturisanim modelima procene koji ograniavaju njihovu sposobnost za razmiljanjem i traganjem za objanjenjem kompleksnih porodinih situacija. Postoji zapaanje da struni radnici u centrima za socijalni rad i drugim socijalnim slubama kod nas retko koriste merne instrumente i kvantiativne metode procene u svakodnevnoj praksi bilo da nisu dovoljno upoznati sa njihovim moguim doprinosima proceni, bilo da se ukazuje na njihova ogranienja, to sve moe biti rezultat nedovoljne fleksibilnosti samih strunjaka (egarac, Damonja-Ignjatovi, 2010). Pristalice kvalitativnog pristupa smatraju da je ljudsko iskustvo subjektivno, kontekstualno i kulturno uslovljeno te otuda, radi upoznavanja jedinstvenog sveta korisnika, neophodna je individualizovana, idiografska i procesno orijentisana procena (ibid).
82
Slika 2. Preuzeto iz Sally Holland (2004.) Child and Family Assessment. In: Social Work Practice, Sage Publications, London.
RA ZV OJ N
Sigurnost i unapreenje nege
PORODICA I FAKTORI OKOLINE
Zagovornici kvantitativnog pristupa naglaavaju da objektivna stvarnost moe biti spoznata van individualne interpretacije u emu znaajnu ulogu imaju kvanitativne metode procene (Mahoney i Lyddon, 1988 prema egarac, Damonja-Ignjatovi, 2010). Iverse, Gergen i Fairbanks (2008) ukazuju na to da procedure procene u socijalnom radu izranjaju iz istorijskog konteksta modernog empirizma. One su zarobljene u pretpostavkama objektivnosti, preciznosti merenja, vrednosnoj neutralnosti i naunoj ekspertizi. Unutar konteksta postmodernog konstruktivizma, temelji ove tradicionalne procene se dovode u pitanje. Ali, izmeu tradicionalne procene i pisanja konstruktivista mogle bi se pronai konvergentne linije razmiljanja. Uvoenje metoda procene kao to su genogram i ekomapa autori vide kao obeavajue potencijale za praksu procenjivanja u socijalnom radu. Procenom su se u oblasti socijalnog rada oduvek bavili svi ukljueni strunjaci. esto je njen ukupan rezultat, odnosno zavrnica zakljuak i preporuke, predstavljala timski produkt, donet na osnovu pojedinanih doprinosa i pravljenja konsenzusa svih lanova tima. Ovo je bio jedan od naina da se, s obzirom na vanost odluka koje su se donosile, rasporedi odgovornost pred sudom ili korisnicima. Od prvih poetaka koncipiranja i uspostavljanje prakse socijalnog rada, posebno u oblasti procene, kad je rezultate trebalo jasno argumentovati, uloga psihologa je bila znaajna. To je omoguavalo njihovo posedovanje teorije i metodologije. Slino kao i u nekim drugim oblastima (psihijatrija, na primer) psiholozi su zahvaljujui teorijskim okvirima koje su posedovali, a jo vie instrumentima procene razliite namene, i u socijalnom radu obezbedili uvaavanje. Ne treba zaboraviti da su u dugom vremenskom periodu psiholozi u socijalnom radu gradili identitet na osnovama klinike psihologije, prevashodno psihodijagnostike. Doprinos psihologa ogleda se u zasnivanju prakse, izradi metodologije i konceptualizaciji teorije socijalnog rada (Staki, 1990). Dijagnostika i tretman (vidimo da se i terminologija koristi iz klasine klinike orijentacije) bili su osnovni zadaci psihologa u socijalnom radu. Dijagnostika odnosno procena je dugo predstavljala najprestiniju aktivnost i zatitni znak profesije, ali raena u oblasti socijalnog rada trpela je od nekoliko krupnih nedostataka koje pominje Staki (1990). To su: orijentacija na negativno (usmerenost na nedostatke, devijacije, poremeaje i patologiju), tehnologizacija procesa psiholog u posrednikoj ulozi (opsluuje sud) i prividna odreenost zadatka ispitivanja (podobnost roditelja, usvojilaca, zrelost maloletnika za stupanje u brak i sl.) kada se pristupa slobodnoj klinikoj proceni, a tek kasnije izdvajaju relevantni kriterijumi i indikatori. Nov pristup, prema miljenju Stakia, ne bi zahtevao samo naputanje glomazne baterije testova (danas se testovi gotovo i ne koriste) i traganje za jednostavnim i funkcionalnim metodama koje objedinjuju dijagnostiku i tretman, ve bi podrazumevao procenu koja bi bila usmerena prevashodno na potrebe korisnika i izbor usluga, a zatim na praenje njihove efikasnosti. Kretanja u oblasti socijalnog rada u svetu su se poslednijh godina znaajno pomerila od polazita da je osoba koja se obraa ustanovama socijalne zatite, osoba koja se obraa za pomo, koja u osnovi nije funkcionalna i kojoj strunjaci pomau tako to nude najbolja struna reenja za njene probleme. Pomenuto polazite prenosilo je medicinski model odnosa, koji je i sama klinika psihologija odlazei iz medicine nastojala da zaboravi. Najkrae, pojavili su se neki novi koncepti u oblasti socijalnog rada u svetu koji nuno diktiraju, mada sa primerenim zakanjenjem, deavanja i kod nas (Miti, 2007). Moda su dva najznaajnija koncepta za poetak cele prie o novom poetku filozofije socijalne zatite: osnaivanje (empowerment) i partnerstvo (Bently, 2002). Osnaivanje je koncept irokog znaenja koji se u socijalnom radu koristi poslednje dve decenije, a praksa osnaivanja se opisuje kao pomaganje klijentu da: bude samosvestan, samostalan, aktivno uestvuje u promenama sopstvenog ivota, razvije oseanje vladanja svojom sredinom, razvije svest o situaciji i moi i utie na one koji donose odluke. Snage ine jedinstvene aspiracije, pozitivne karakteristike, nadarenosti, kapaciteti i doprinosi pojedinca. Praksa bi trebalo da se usmeri na izgradnju snaga pomaui klijentu da ostvari svoje ciljeve.
Situacija kod nas, nekad i sad
83
Na zadatak u koncipiranju modela procene i pripadajuih instrumenata bio je definisan predoenim ciljevima projekta (iznetim u Uvodu), tj. potrebom da se na pregledan, racionalan i sadrajan nain, putem dovoljno standardnih procedura izvri procena potreba dece sa smetnjama u razvoju, kao i njihovih odgajatelja odnosno porodica u cilju pruanja adekvatne psihosocijalne podrke. Voeni iskustvima u svetu i odmeravajui mogunosti kod nas nali smo se pred brojnim izazovima. injenica da ovakva vrsta procene kao standardni postupak u praksi socijalnog rada kod nas ne postoji na izvestan nain je olakavala, ali i oteavala posao. Mogli bismo da kaemo da je lake kad niega nema pa je sve to se uradi dobro dolo, ali nemogunost poreenja naih prvih ideja sa bilo im slinim kod nas izazivalo je ne malu anksioznost. Probni balon ili prvi test imali smo u prezentaciji prikupljenih prvih ideja o temeljnim pitanjima procene i pozitivan prijem kod eksperata iz zemalja sa razvijenom praksom1. Krenuli smo od sopstvenog znanja i iskustva u procenjivanju (preteno u oblasti klinike psihologije) to nam je pomoglo u selekciji literature. Kao putokaz i kredo posluilo nam je miljenje da procena nije neutralna aktivnost, da procena treba da obavezuje i vodi (pa obavezuje i autore modela i instrumenata).
Drugi vaan koncept je partnerstvo. Partnerski model je nov nain konceptualizacije odnosa izmeu klijenta i strunjaka u socijalnom radu, konsistentan sa prethodnim stanovitima. Pored ovoga, snaan pokret deinstitucionalizacije, sa prvim iskustvima koja su ukazala na potrebu prethodnog razvijanja alternativa, kao i sve ee korienje termina transformacija institucija (ukazujui na potrebu voenja procesa a ne grubih rezova) dozvoljava opstanak jednog broja kvalitetnih i visokospecijalizovanih institucija neophodnih sistemu socijalne zatite i njenim korisnicima. Iskustva drugih zemalja ukazuju na to da reforma postojeih ustanova za decu treba da ide u pravcu smanjenja kapaciteta ustanova i njihovog broja, njihovog pogodnijeg lociranja i otvaranja prema lokalnoj zajednici. Zahtev za decentralizacijom i ve preduzete mere idu u pravcu preuzimanja sve znaajnije uloge lokalne zajednice u brizi o potrebama ugroenog dela stanovnitva (u skladu sa postojeim resursima i neophodnom pomoi Republike u pojedinim sluajevima). Drutvene promene kod nas na ulasku u 21. vek zahtevale su reformisanje svih znaajnih drutvenih sistema (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zatita) radi efikasnijeg naina zadovoljavanja potreba graana. Krajem 2005. godine, vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju razvoja socijalne zatite. Osnovni principi na kojima se reforma zasnivala su vaei i danas: najbolji interes korisnika (usluge usaglaene sa potrebama korisnika uz potovanje ljudskih prava i dostojanstva, dostupnosti usluga korisnicima (u sredini u kojoj ive), najmanje restriktivno okruenje (usluge koju su za korisnika najmanje restriktivne pruati prioritetno u prirodnom okruenju), participacija, odgovornost i samostalnost korisnika (pruati podrku korisniku u cilju aktiviranja potencijala za samostalno zadovoljavanje potreba, produktivan ivot u zajednici i predupreivanje zavisnosti od socijalnih slubi) i kontinuitet zatite i mogunost izbora usluga i davalaca usluga. Sva ova kretanja su direktno ili indirektno, pred ukupnu praksu socijalnog rada, pa i zadatke procene, stavila ozbiljne nove zahteve, koji predstavljaju znaajne izazove za strunjake. Nova organizacija u centrima za socijalni rad a posebno uvoenjem voditelja sluaja, kako za potrebe njihove edukacije, a i u skladu sa generalnim promenama nametnula je potrebu definisanja mesta i uloge procene u socijalnom radu kod nas. Model procene potreba, prema preporuenom okviru u naoj praksi socijalnog rada (egarac i sar., 2007) ima pred sobom postizanje optih ciljeva, od kojih izdvajamo: pravljenje osnove za planiranje usluga i mera, prikupljanje standardizovanih informacija za opis i poreenje i stvaranje baze za procenu ishoda u radu sa korisnikom. Konkretni ciljevi bi bili: procena stanja (dominantih oblasti problema i situacije) i potreba korisnika i porodice; procena bezbednosti i rizika u porodici i okolini; procena postojeih resursa, snaga i prepreka za reenje problema i odluka o daljoj akciji. Okvir za procenu su, po uzoru na pomenuti britanski model: razvojne potrebe deteta, kapacitet roditelja, porodica i faktori okoline.
Procena potreba dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica
1 Izlaganje Temeljna pitanja procene dece sa invaliditetom, Okrugli sto Ka specijalizovanom hraniteljstvu u Srbiji, 2009. god.
84
Izbor pristupa potrebama dece sa smetnjama u razvoju nije bio posebno teak. Tri pristupa: medicinski model, poznat kao model deficita sa naglaskom na ometenost, model potreba sa naglaskom na interakciju izmeu ometenosti i sredine i socijalni model dominirali su scenom procene dece sa smetnjama u razvoju. Nae opredeljenje za socijalno inkluzivni model zasnovano je na nizu njegovih prednosti generalno, kao i svrhu procene koju smo koncipirali. Za razliku od medicinskog modela koji se odnosi na tradicionalni model donoenja odluka o klijentu na osnovu dijagnoze, u okviru socijalno-inkluzivnog modela proces donoenja odluka je partnerski u timu iji je klijent, tj. roditelj/odgajatelj ravnopravan lan, a donoenje odluka je zasnovano na potrebama individue u kontekstu kapaciteta porodice u celini. U okviru socijalnog modela radi se na ukljuivanju svih aktera u obezbeivanju podrke participaciji individue u lokalnoj zajednici, graenju prilika za razvoj i uenje u ekolokom kontekstu. Dok je procenjivanje u okviru medicinskog modela orijentisano na posledice (primarne i sekundarne) oteenja, procenjivanje u socijalnom modelu je u funkciji donoenja odluke u najboljem interesu deteta, a bazira se na dinamikom procenjivanju ovladanih i vetina u nastajanju. Pored ovog modela, biopsihosocijalni model (kao krovni model) koji je ponikao iz sistemske paradigme doprineo je naem shvatanju osnovnih zahteva procene funkcionisanja porodice ali posebno roditeljstva, uz svest o postojeim interakcijama lanova sistema kao to je porodica, istovremeno uvaavajui i detetovo funkcionisanje kao rezultantu delovanja biolokih faktora (organske osnove pojedinih smetnji), psiholokih (razvoj i dostizanje emotivne, kognitivne i socijalne zrelosti, pitanje identiteta), kao i upliv socijalnih inilaca u svaki aspekt detetovog ivota (siromatvo, razne vrste socijalnih stresora, vrnjaci, kola, problem sekundarnih posledica ometenosti itd.).
Roditelji su nam ukazali da: nisu upueni niti u prava, niti u procedure za procenu; ona traje kratko, a odvija se u, za dete, loem ambijentu, bez obezbeene prijateljske atmosfere; tu proceduru i deca i roditelji doivljavaju frustrirajue i stresno; prepisuje se medicinska dijagnoza i ogranienja koja nosi niko sa roditeljima ne razgovara ta treba da preduzmu, kako da podstiu razvoj deteta, odnosno procena je rutinska, bez spone sa procenom snalaenja u stvarnom ivotu. Hranitelji nisu dobili dovoljno informacija o stanju i potrebama deteta, pa ni o nainu postupanja ak i u sluaju ozbiljnog zdravstvenog stanja deteta. Procene se daju negativnim jezikom sadre samo podatke o ogranienim kapacitetima deteta, a ne i dobrim stranama. Takoe se ne daju objanjenja o znaenju procene za donoenje odluka koje e biti u interesu deteta. Dodatno, utvrdili smo da hranitelji u velikom broju sluajeva nisu osveeni za potrebe dece sa smetnjama na smetaju, niti prepoznaju prepreke za njihovo zadovoljavanje u lokalnoj zajednici. Bez obzira kojoj grupi pripadali, strunjaci su ispoljili znaajnu kritinost i ukazali na osnovne nedostatke u funkcionisanju razliitih sistema u kojima se vri procena potreba dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica: dominacija medicinskog modela, posebno u dravnim institucijama (koja ne obezbeuje relevantne podatke za pruanje podrke bilo detetu bilo porodici), nedovoljna intersektorska povezanost i nedostatak neophodnih dodatnih znanja iz oblasti sve to utie na oseanje sopstvene profesionalne (ne)kompetencije (uz skromne i esto i nedostupne resurse podrke).
To da je procena dece sa smetnjama u razvoju nezadovoljavajua bilo nam je poznato, a i ceo poduhvat naeg projekta je potekao iz te procene o proceni. Sistem socijalne zatite, u nedostatku sopstvenih metoda procene, zavisio je od procene koja je stizala iz drugog, zdravstvenog sistema i za svrhe psihosocijalne i socijalne podrke bila potpuno neupotrebljiva. ta se deava u stvarnom ivotu, svakodnevici, na koje tekoe se nailazi, ta se opaa kao vano i ta se preporuuje, saznali smo vodei i analizirajui zapise sa fokus-grupa glavnih, neposrednih aktera u brizi o deci sa smetnjama u razvoju: roditelja, hranitelja i strunjaka (iz centara za socijalni rad i nevladinih organizacija koje pruaju usluge psihosocijalne podrke).
Procena dece sa smetnjama u razvoju kod nas vienje znaajnih aktera
Tekoe i nezadovoljstva
85
Sve ovo je projektni tim uvrstilo u nameri da koncipira model procene koji e biti u slubi socijalno validne i funkcionalno zasnovane procene. Kao polazna osnova posluile su nam i svojevrsne preporuke i rezimea rasprava o prirodi budue procene u okviru fokus-grupa. Preporuke roditelja u odnosu na svrhu procene odnosile su se na to da ona treba da bude osnova za individualno planiranje, reviziju, monitoring i praenje. Konkretno, trebalo bi da prepozna probleme, prepozna mesta rasta i preporui korake u reenju da utvrdi potrebe i segmente koje treba razvijati, da bude osnova za plan i prepoznavanje neophodne podrke. Fokus treba da bude na proceni kapaciteta, potencijala deteta, da sadri preporuke i plan podrke za njihovo razvijanje. Hranitelji smatraju da procena treba da bude realizovana blagovremeno, da je sveobuhvatna, orijentisana na dobre strane deteta i da cilj budu preporuke hraniteljima kako da postupaju prema detetu. Zajedno sa procenom treba da idu i informacije o uslugama/slubama koje su na raspolaganju detetu i porodici u cilju obezbeivanja podrke. Strunjaci smatraju da cilj procene treba da bude postizanje maksimalne samostalnosti deteta, maksimalne integracije u drutvo, kao i visokog kvaliteta ivota. Procena predstavlja poetak, a ne kraj rada sa detetom. Predmet procene treba da budu potrebe koje se oslanjaju na prava na obrazovanje, rad, rehabilitaciju i zdravstvene usluge. Procena treba da bude: obuhvatna sa akcentom na potencijale deteta; pravovremena i kontinuirana; fleksibilna, odnosno nestigmatizujua i saoptena na human nain. Ona treba da sadri vrste podrke koje su potrebne detetu; da vodi rauna o resursima u zajednici; da bude razumljiva razliitim vrstama korisnika.
Poli smo od toga da procena nije neutralna aktivnost i aktivnost koja je samoj sebi svrha. Svaka procena bi trebalo da sadri mogunosti preduzimanja znaajnih koraka za dete i znaajne osobe u njegovom ivotu. Zato neki smatraju da procena nije politiki neutralna, a upravo proces razjanjavanja njenih ciljeva, koji se sastoji u odgovaranju na dva vana pitanja: Ko e i ta uiniti sa informacijama prikupljenim u procesu procene? Koje informacije su zaista neophodne? Svesnost o posledicama je sutinska i jednako je etiko koliko i profesionalno pitanje (Emerson, 2001). Procena treba da proizilazi iz odreenog konceptualnog okvira poto on obezbeuje: pojmovnu odreenost predmet procene, metodske principe u procenjivanju, selekciju instrumenata/procedura, operacionalizaciju predmeta procene indikatore za procenjivanje i smisaono i usmereno tumaenje dobijenih podataka. Razumljiva je potreba praktiara prvenstveno za rezultatima procene i njihovim implikacijama na praksu, ali proces procene koji se sastoji jedino od ekstenzivne liste preporuenih pitanja nije od pomoi bez konceptualnog okvira koji omoguava tumaenje odnosno daje smisao odgovorima. U modelu ROD polo se od biopsihosocijalnog pristupa, ukljuujui socijalni model koji se suprotstavlja medicinskom, ali uvaavajui meusobnu interakciju sva tri relevantna faktora kada procenjujemo potrebe deteta sa smetnjama u razvoju i njegove porodice: bioloki (osnova primarnih smetnji odnosno ometenosti deteta; psiholoki: svi aspekti njegovog emocionalnog i kognitivnog razvoja, kao i ponaanja, uz cenjenje sekundarnih posledica ometenosti; socijalni aspekt: razvoj socijalnih interakcija i ponaanja, komunikcija, ukljuivanje u socijalnu sredinu, a naroito znaaj porodinog konteksta). Procena treba da je primerena i da unapreuje praksu socijalnog rada kod nas. Procena potreba i potreba za podrkom treba da ima svoje mesto i da bude funkcionalna za donoenje odluka odnosno pravljenje individualnih planova usluga podrke i da pomogne strunjacima u odmeravanju najprimerenije, najefikasnije podrke. Neophodna je interakcija izmeu procenjenih potreba, individualnih planova i postojeih i novih usluga. Obim supstitutivne brige za decu sa smetnjama u razvoju mora biti responzivan za promenljive potrebe i nuditi savremene, fleksibilne usluge, ali i usluge koje roditelji, deca i odgajatelji ele, mogu da koriste, razumeju i participiraju u njima. (Argent, H., 1997). Na pitanje kojeg obima i dubine treba da bude procena odgovorili smo pravei model koji je negde izmeu produbljene (core) i inicijalne (screening) procene, uvaavajui potrebe i kapacitete centara za socijalni rad.
Opredeljenja na kojima se zasniva model procene ROD
86
Rezultati pilot-primene na 117-oro dece (i porodica) i povratne informacije ispitanika (odgajatelja) i ispitivaa (strunjaka socijalne zatite) su pokazali korisnost i prikladnost pristupa jer otvara nove uglove gledanja na potrebe i moguu podrku, daje novu perspektivu. Po reima strunjaka, prednost dizajniranog paketa instrumenata ogleda se u injenici da je pravljen za potrebe socijalnog rada kod nas, olakava uvid u stanje i potrebe, te prua celovitu sliku neophodnu za donoenje odluka.
Okvir za procenu Modela ROD obuhvata: razvojne potrebe deteta, kapacitet roditelja/odgajatelja, porodice i relevantne faktore okoline, osnovne relevantne domene potreba deteta (zdravlje, psihomotorni i kognitivni razvoj/obrazovanje, emocionalni, socijalni razvoj, navike/ponaanje, briga o sebi, lini i porodini identitet), procena i tekoa i snaga i neophodne vrste podrke detetu i porodici. Osnovni metodski principi obuhvatali su: Opredeljenje da koristimo raznovrsne tehnike u prikupljanju podataka: strukturisani intervju, ek-liste, skale procene, dijagrame (grafike tehnike), opservaciju; Izvore podataka ispitanici su: dete, odgajatelji, lanovi porodice, a koriste se i podaci iz relevantne dokumentacije i postojeih zapisa; Jasno definisanje indikatora na kojima se bazira procena;. Voenje kroz proces realizacije procene i jasno definisanje koraka u rezimiranju, tumaenju i integraciji podataka do konanog zakljuka.
Prve povratne informacije o proceni po modelu ROD
Literatura: Argent, H. (2009). The Placement of Children with Disabilities, Practice Note 34, BAAF, England. Bentley, K.J. ed. (2002). Social Work in Practice in Mental Health - Contemporary Roles, Tasks and Technique. Brooks/Cole, USA. Department of Health, Department for Education and Employment, Home Office 2003: A Framework for the assessment of children in need and their families pack. London, UK. www.dh.gov.uk/en/Publicationsandstatistics/.../DH_4008144 Emerson, E, C. et al.(2001). Clinical Psychology and People with Intellectual Disabilities, John Wiley and Sons, Inc. Holland, S. (2004). Child and Family Assessment. In: Social Work Practice.London: Sage Publications. Iversen, R., Gergen, K. & Fairbanks, R. (2008). Assessment and Social Construction: Conflict or Co-Creation? British Journal of Social Work. Vol. 35 Issue 5, pp. 689-708 Milner, J., OByrne, P. (2002). Assessment In Social Work, Palgrave Macmilan, NY. Miti, M. (2007). Klinika psihologija u socijalnoj zatiti u: Klinika psihologija, Berger, J. i Miti, M. (ured.), Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Nietzel, M.T., Bernstein D.A, Milich, R. (2002). Uvod u kliniku psihologiju, Zagreb: Slap. Popovi, V. (2007). Klinika procena u: Klinika psihologija, Berger, J. I Miti, M. (ured.), Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Reder, P., i sar. (1993). Beyond Blame: Child Abuse Tragedies Revisited. London: Routledge. Staki, . (1990). Primena klinike psihologije u socijalnom radu. U: Klinika psihologija, Berger, Hrnjica, Biro (ured.) Beograd: Nauna knjiga. Taylor, C., White, S. (2005). Knowledge and Reasoning in Social Work: Educating for Humane Judgment. The British Journal of Social Work. Vol 36, Issue 6, pp. 937-954. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T. i Brki, M. (2007). Praktikum za trenere. U: Osnovni program obuke Znanje i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti. Edukativni materijal, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T. i Brki, M. (2007). Vodi za planiranje, procenu, intervencije i evaluaciju rada za voditelje sluaja Prirunik za Program obuke Znanja i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti, Edukativni materijal, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T. (2010). Instrumenti procene u socijalnoj zatiti, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.
87
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Priprema za procenu
PRIPREMA ZA PROCENU
Lela Veljkovi
Procena potreba korisnika u centru za socijalni rad (kao jedna od faza u sprovoenju strunog postupka) je jedna od kljunih premisa za kvalitetnu realizaciju usluge za korisnika, jer od kvaliteta procene u velikoj meri zavisi realizacija narednih koraka u obezbeivanju usluge (postavljanje ciljeva, planiranje aktivnosti, monitoring i evaluacija). Proces procene korisnika je sloen, viefazan i zahteva veliko struno znanje, umee i dobru pripremu ispitivaa. Kada su u pitanju deca, a posebno deca sa smetnjama u razvoju, sloenost i osetljivost procene dodatno su izraeni, pa je vano da ispitiva posebnu panju posveti procesu pripreme za procenu ove grupe dece i njihovih porodica. Priprema za procenu se moe smatrati i uvodnom fazom procesa procene i preduslov je za njegovu uspenu realizaciju. Ona obuhvata niz jasno definisanih i fokusiranih aktivnosti na prikupljanju i analizi podataka koji su relevantni za oblast procene. Cilj tih aktivnosti je formulisanje radne hipoteze i opredeljenje za odgovarajuu strategiju u proceni (omoguavaju sainjavanje plana procene). Funkcija pripreme za procenu je viestruka: bolje upoznavanje oblasti/predmeta procene; otkrivanje specifinih tekoa na koje tokom procene treba obratiti panju (bilo zato to nisu dovoljno eksplorisane u ranijem radu sa korisnikom ili zato to kao krizne take mogu ugroziti sam proces procene); selekcija injenica i fokusiranje panje ispitivaa na relevantne sadraje u proceni, omoguava sistematinost i usmeravanje ka cilju procene, doprinosi ekonominosti, jer se ne radi na prikupljanju injenica do kojih se dolo u prethodnom radu sa korisnikom, ostvaruje se kontinuitet sa prethodno realizovanim uslugama, procenama i sl. Stie se uvid ne samo u rizike, ve i snage korisnika, to je vano za uspostavljanje radnog saveza i pridobijanje korisnika za saradnika u procesu procene. Takoe omoguava ispitivau da proceni sopstvene resurse u odnosu na zahtevnost procesa procene i blagovremeno obezbedi potrebnu podrku za realizaciju procene. Meutim, da bi korisnost i funkcionalnost pripreme za procenu doli do izraaja, vano je imati u vidu da treba da zadovolji izvesne uslove. Priprema treba da bude: - Ekonomina (da se odvija u vremenski ogranienom periodu i da ne oduzima previe vremena, odnosno da strunom radniku ispitivau ne predstavlja optereenje ve korisno pomagalo u proceni); - Sistematina (ne nasumino prikupljanje injenica, ve plansko po oblastima i izvorima podataka); - Sveobuhvatna, holistika (ispitiva tokom pripreme ne sme da zanemari izvore podataka koji mogu biti od koristi i injenice ili grupe injenica koje su pristupane i mogu doprineti boljem poznavanju i razumevanju predmeta procene); - Fokusirana na cilj (ispitiva tokom pripreme za procenu ne sme da gubi iz vida cilj ispitivanja i injenice koje prikuplja tokom pripreme treba da budu relevantne za predmet procene).
Znaaj pripreme za procenu
Potujui navedene uslove dobre pripreme (posebno sistematinost, sveobuhvatnost i fokusiranost), vano je definisati izvore podataka koji se mogu koristiti u pripremi, kao i oblasti (vrste podataka) na koje treba obratiti posebnu panju, odnosno koje su posebno znaajne za procenu. U centrima za socijalni rad, jedan od najvanijih izvora podataka je svakako postojea dokumentacija, ukoliko su dete ili njegova porodica ve evidentirani u CSR (kao korisnici neke od usluga) i drugi struni radnici koji su radili sa detetom i porodicom. Pored CSR, korisne informacije se mogu dobiti iz drugih slubi u kojima dete i porodica koriste neku uslugu ili ostvaruju neko pravo (kola, vrti i predkolske ustanove, zdravstvene ustanove, sluba zapoljavanja, SUP, sud, dnevni boravci idr.). U pripremi procene dece sa smetnjama u razvoju vano je uzeti u obzir sve relevantne izvore
88
Izvori podataka i oblasti prikupljanja podataka u pripremi procene za model ROD
informacija, s obzirom da se u rad sa ovom grupom dece i njihovim porodicama ukljuuju slube iz razliitih sistema. I, naravno, najvaniji izvor podataka jesu sami korisnici i njihove porodice, za njih znaajne osobe i lokalna zajednica. Naravno, iz razliitih izvora moe se dobiti mnotvo vrlo heterogenih podataka. Kako bi ispitiva doao do potrebnih, najkorisnijih informacija i sistematizovo ih tako da se moe izvui valjan i relevantan zakljuak za dalju procenu, korisno je da se prethodno definiu oblasti za prikupljanje podataka. Za potrebe primene modela ROD, obrazac za pripremu procene ukljuuje niz pitanja kojima ispitiva prikuplja informacije od znaaja za dalje planiranje i realizaciju procene deteta. Pored osnovnih identifikacionih podataka, priprema za procenu daje mogunost sagledavanja: - aktuelnog porodinog i formalno-pravnog statusa deteta, - aktuelnih tekoa sa kojima se suoavaju dete i porodica, - kljuna zbivanja od uticaja na ivot deteta i porodice, - preduzete usluge, mere i aktivnosti u zatiti deteta i porodice (ukljuujui prethodne procene) i efekte istih, izvoenje rezimea i sainjavanje tehnikog plana procene. Svaki od ovih segmenata nosi informacije koje ispitiva briljivom i profesionalnim pristupom analizira i tumai u skladu sa principima integralnog i holistikog pristupa porodici i detetu, tj. nijedna injenica nije izolovana ve dobija svoj smisao i znaenje u odnosu sa ostalim relevantnim injenicama. Takoe treba imati i dovoljno oprezan stav u analizi i obradi dobijenih informacija, jer izvori podataka mogu biti vie ili manje pouzdani. Objektivnost moemo poveati ukljuivanjem vie izvora, proverom njihove pouzdanosti (koliko je to mogue) i uporeivanjem podataka iz razliitih izvora uz odgovarajuu kritinost. Treba imati u vidu da nisu sve informacije koje se mogu dobiti u pripremi podjednako korisne za dalju procenu i nemaju istu specifinu teinu. Neke injenice zahtevaju da ispitiva obrati posebnu panju jer ukazuju na rizike u funkcionisanju deteta i porodice, ili pak na znaajne resurse kojima raspolau: - U pripremi za procenu posebno je vano imati uvid u dokumentaciju o korisniku (detetu i porodici) ako su ve evidentirani u CSR. Konkretno, panju treba usmeriti na rezultate prethodne procene: koje su tekoe sa kojima su se dete i porodica suoavali, sa kakvim zahtevom su se obraali CSR, koje su snage i kapaciteti deteta i porodice identifikovani i kakvi su zakljuci doneti. Ovde se korisne informacije mogu dobiti od voditelja sluaja i drugih strunih radnika koji su radili sa detetom i porodicom. Nalaz treba uneti u obrazac kao saet prikaz, a zatim navesti razlog aktuelne procene: konkretan povod (aktuelne tekoe deteta i porodice) za primenu ROD-a u konkretnom sluaju. - Kod dece sa smetnjama u razvoju treba obratiti panju na prethodno utvrene bolesti, ometenost ili oteenja, i ustanove odnosno strunjake koji su utvrdili bolest ili stanje. Ovde je, pored dosijea deteta mlade osobe, izuzetno korisna dostupna medicinska dokumentacija, kao i informacije od odgajatelja i roaka. - Poseban niz pitanja odnosi se na decu koja ne ive u biolokoj porodici. Vano je imati saznanja o okolnostima i razlozima usled kojih dete/mlada osoba eventualno ne ivi sa jednim ili oba roditelja. U tom sluaju, potrebno je razmotriti i da li i na koji nain dete/mlada osoba odrava kontakte sa roditeljima i sa drugim lanovima porodice. Ukoliko je relevantno, potrebno je odrediti koje su specifinosti ili prepreke za ostvarenje kontakata (npr. roditelji lieni roditeljskog prava, roditelj ne sarauje po planu ili odluci suda u odravanju kontakata, roditelj nedostupan, roaci nezainteresovani, dete smeteno daleko od mesta boravka roditelja/drugog lana porodice, postoji odluka organa starateljstva ili suda o privremenoj zabrani kontakta, postoji odluka organa starateljstva o nadgledanom kontaktu i sl.). - Za ispitivaa je takoe znaajno da ima podatke o redu roenja deteta i drugoj deci u biolokoj porodici deteta: ime, pol, uzrast, poreklo i aktuelni smetaj. Podatak o deci roenoj u malom vremenskom razmaku (npr. godina za godinom) moe sugerisati da se radi o sindromu tesnog gnezda, odnosno ispitiva se mora zapitati kako su se roditelji i na koji nain nosili sa izazovima roditeljstva u toj situaciji, odnosno da li su imali kapacitete da izau u susret potrebama dece, ili je moda jedno ili vie dece bilo zanemareno. Podatke o poreklu je vano
89
Pregled i analiza podataka prikupljenih tokom pripreme za procenu treba da omogue ispitivau da saini rezime koji e sadravati zakljuke o snagama, faktorima rizika i potrebama deteta/mlade osobe, kao i o snagama, faktorima rizika i potrebama porodice u kojoj dete ivi. Ispitiva na kraju formulie radnu hipotezu i tehniki plan procene koje e koristiti u daljoj realizaciji procesa procene. Radna hipoteza svojim sadrajem povezuje zakljuke dobijene u rezimeu i razlog/cilj aktuelne procene instrumentom ROD. U njoj ispitiva precizira oblasti na koje treba obratiti posebnu panju tokom procene i otvara mogua alternativna reenja koja kasnije testira kroz proces procene. Predloena reenja (hipoteze) se definiu u odnosu na cilj procene, logiki slede iz zakljuaka do kojih je ispitiva doao kroz pripremu, i uvek su u skladu sa najboljim interesom deteta i porodice.
Sumiranje i izvoenje zakljuka
utvrditi za decu koja potiu iz porodica u kojima roditelji imaju decu iz vie brakova/partnerskih veza, a takoe je vano imati informaciju o tome gde se deca aktuelno nalaze, to se moe videti iz rubrike o aktuelnom smetaju. Za ispitivaa je korisno da za decu koja ne ive u biolokoj porodici ima informaciju o prethodnim nainima zbrinjavanja deteta, uzrastu deteta pri smetanju, duini boravka i razlogu promene smetaja1. Za decu smetanu u hraniteljskim i usvojiteljskim porodicama predvien je poseban niz pitanja koji sadri dodatne informacije o tome da li su odgajatelji pohaali obuku i koju, da li je dete imalo i kakve tekoe2 pri dolasku na smetaj, kao i dogaaje znaajne za funkcionisanje deteta i/ili porodice u kojoj dete aktuelno ivi. Beleenje kljunih dogaaja i njihovo obrazlaganje u pogledu vremena kada je dogaaj nastao, osoba koje su bile direktni akteri i konkretne porodice koja je znaajna za dete, daje nam potpuniju sliku o okolnostima ivota deteta i omoguava da razmotrimo uticaj tih dogaaja na dete u prolosti i aktuelno. Sagledavanje ovih dogaaja omoguava da se vide gubici, stresori, ali i pozitivni ivotni dogaaji u okruenjima u kojima je dete boravilo ili sa kojima je povezano, to olakava sagledavanje prolosti i planiranje budunosti za dete. Ovi podaci se mogu popuniti iz pristupanih podataka u dokumentaciji i na osnovu neposrednih saznanja strunih radnika koji su bili ukljueni u rad sa detetom i porodicom. Podaci se kasnije mogu dopuniti tokom razgovora sa roditeljima/odgajateljima, samim detetom i drugim znaajnim osobama. Za dalju procenu deteta i porodice, korisno je da ispitiva ima pregled prethodno preduzetih mera i usluga pruenih detetu/mladoj osobi, roditeljima ili lanovima porodice od strane CSR i njihovih efekata, i to poevi od poslednje intervencije3. Ovde je posebno vano obratiti panju na razlog za primenu mere/usluge i efekte intervencija, jer su one ispitivau znaajan putokaz u kom pravcu sa detetom/porodicom treba raditi, a koje strategije u radu/intervencije treba izbegavati kao nedelotvorne.
Literatura: Beker, K., Milojevi, N. Zavii, V.(2009). Deca sa smetnjama u razvoju - od pasivnih primalaca/-teljki usluga do aktivnih uesnika/-ca u ivotu zajednice Izvetaj. Panevo: Inicijativa za inkluziju Veliki mali. Republiki zavod za socijalnu zatitu (2010). Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2009. godinu, Beograd. Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Slubeni glasnik RS, 59/08. egarac, N, Damonja-Ignjatovi, T., Brki, M. (2008). Znanja i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti, Prirunik za program obuke. Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/91 i 84/04.
1 U podsetniku su navedeni najei mogui razlozi: naputanje deteta od strane roditelja; fizika bolest (deteta, roditelja//konkretnog odgajatelja); intelektualne potekoe (deteta, roditelja/konkretnog odgajatelja); invaliditet (deteta, roditelja/konkretnog odgajatelja); duevna bolest (deteta, roditelja/odgajatelja); bolesti zavisnosti alkoholizam i/ili narkomanija (deteta, roditelja/konkretnog odgajatelja); izdravanje zatvorske kazne (roditelja/odgajatelja); smrt (roditelja/konkretnog odgajatelja); fiziko/psihiko zlostavljanje deteta (od strane roditelja/konkretnog odgajatelja/ tree osobe); seksualno zlostavljanje deteta (od strane roditelja/konkretnog odgajatelja/tree osobe); grubo zanemarivanje deteta (od strane roditelja/konkretnog odgajatelja/tree osobe); nasilje u porodici, ozbiljno poremeeni porodini odnosi (roditelja/konkretnog odgajatelja); ozbiljni materijalni problemi, leenje deteta 2 Struni radnik/VS treba da precizira eventualne tekoe u sledeim oblastima: zdravlje, motorika, emocionalni razvoj i ponaanje, higijenske navike, miljenje, govor, obrazovanje ili neto drugo.
3
90
Pregled mera i usluga i efekti preduzetih mera navodi se prema kategorijama koje su date u dokumentaciji za centre za socijalni rad Obrazac br. 2, Procena deca i mladi.
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Poseta porodici i organizacija ispitivanja u domainstvu
POSETA PORODICI I ORGANIZACIJA ISPITIVANJA U DOMAINSTVU

Poseta porodici i domainstvu omoguava da se stekne potpuniji uvid u situaciju deteta i porodice i prua jedinstvenu priliku za posmatranje. Kuna poseta, za razliku od razgovora u kancelariji centra za socijalni rad, omoguava uvid u uslove ivota, porodine odnose i odlike zajednice. Komunikacija u okruenju porodinog domainstva i opservacija omoguavaju prikupljanje podataka koji su kljuni za razumevanje situacije i uspostavljanje saradnje sa detetom i porodicom. Preporuljivo je da se procena potreba deteta sa tekoama odvija prvenstveno u porodinom domainstvu potrebno je da se obavi najmanje jedna poseta, a poeljno je i dve posete da bi procena bila relevantna. Deo ispitivanja se moe odvijati i u centru za socijalni rad ili na drugom pogodnom mestu, na primer u klubu za mlade, dnevnom boravku ili savetovalitu za porodicu. Ta mesta mogu biti izvanredno pogodna za obavljanje nekih segmenata procene kao to je razgovor sa detetom ili odvojen razgovor sa roditeljem ili drugim odgajateljem. Celovit uvid u stanje i potrebe deteta i porodice se ipak stie prvenstveno u porodinom domu i neposrednom ivotnom okruenju. U pristupu proceni, stav da su lanovi porodice eksperti za svoju decu je osnovno polazite. Gledita lanova porodice su kljuni podaci o razvoju njihove dece. Vano je saznati ta to to dete radi ili ne radi navodi porodicu da trai pomo, bude zadovoljna ili zabrinuta. Pitanja o detetu, njihovim oekivanjima vezanim za dete, i oekivanjima vezanim za porodicu u celini, kada su postavljena na nain koji pokazuje uvaavanje, mogu ukazivati na znaajne faktore za prevazilaenje ili pojaavanje rizika kojima je dete izloeno. Da bi poseta porodici bila uspena, potrebno je paljivo planiranje, jasnoa u pogledu svrhe i ciljeva konkretne posete i vetina uspostavljanja odnosa. Prva poseta socijalnog radnika porodinom domu moe biti poetak dugogodinjeg odnosa sa detetom i porodicom. Bilo da je u pitanju kratkotrajni ili dugogodinji rad, osnove odnosa koji se uspostavlja sa porodicom tokom prve posete predstavljaju centralni oslonac u radu na podsticanju razvoja, reavanju problema i unapreenju situacije deteta i porodice. Po pravilu, prva poseta treba da se odvija fokusirano i relaksirano. Ciljevi prve posete su: a) Uspostavljanje saradnikog odnosa b) Meusobno upoznavanje c) Objanjenje ciljeva procene d) Definisanje uloge strunog radnika i uloge kliijenta i lanova porodice e) Pojasniti oekivanja i gledita korisnika i porodice i f) Obrazlaganje sledeih sledeih koraka, odnosno zakazivanje sledeeg susreta. Izgradnja saradnikog odnosa je proces meusobnog upoznavanja, gde struni radnik ima zadatak da pokae iskreno zanimanje za potrebe klijenta i uveri porodicu u svoju spremnost da im prui pomo. Sa nekim klijentima saradniki odnos se uspostavlja lako i brzo, dok je kod drugih neophodno uloiti vie vremena i truda. To zavisi od osobina i iskustva strunog radnika, osobina, trenutnih oekivanja i prethodnog ivotnog iskustva klijenta, naroito dosadanjih iskustava sa socijalnim i drugim slubama. Izgradnja odnosa poverenja i saradnje pomae detetu i lanovima porodice da sagledaju strunog radnika kao osobu koja svoje znanje koristi za podrku, pomo i zastupanje kod drugih slubi i sistema u zajednici, a ne kao nekoga ko trai greke i predstavlja pretnju porodinom nainu ivota. Tokom prve posete, a i u kasnijem radu, vano je da struni radnik uvaava privatnost porodice i izbegava intruzivna pitanja koja naruavaju privatnost i dignitet. Pitanja se ne postavljaju iz radoznalosti, ve da bi se prikupile relevantne informacije. Svaka informacija koja se trai od porodice
Nevenka egarac
Prva poseta porodici i domainstvu
91
Kljune vetine koje se koriste prilikom posete porodici i domainstvu su davanje informacija, postavljanje pitanja i opservacija. Opte pravilo pri davanju informacija je da treba da budu korisne, relevantne i blagovremene. Informacije pomau da se pojasni situacija, primere oekivanja korisnika i razmotre mogunosti za korienje specifinih resursa u skladu sa potrebama klijenta. Smisao davanja informacija je pojanjavanje situacije korisniku predstavljanjem injenica na objektivan nain i ispravljanjem netanih informacija, predubeenja i verovanja. Uspostavljanje saradnikog odnosa prilikom kune posete podrazumeva da porodica dobije neophodne informacije za dalji rad. Prioritetne informacije tokom prve posete su podaci o smislu i ciljevima procene, ulozi strunog radnika i oekivanjima od deteta i lanova porodice (egarac, 2004). Korisno je obezbediti i pisane informacije (flajere koji objanjavaju odreeni program ili uslugu, postupak za ostvarivanje odreenog prava, kontakt informacije voditelja sluaja i sl.). Preporuljivo je da se o dobijenim informacijama prodiskutuje sa klijentom kako bi struni radnik proverio da li su na odgovarajui nain primljene. Ova pojanjenja dopinose izgradnji odnosa saradnje i poverenja izmeu strunog radnika i lanova porodice. Pri tome je veoma vano razjasniti pravila i ogranienja poverljivosti i obavestiti klijente na koji nain e se prikupljeni podaci koristiti i uvati. U situacijama kada je potrebno treba ukljuiti druge slube i institucije u procenu ili uputiti porodicu na odreenu uslugu ili intervenciju. Takoe je potrebno da se blagovremeno obrazloe i ugovore te aktivnosti sa roditeljima ili drugim odgajateljima i detetom u skladu sa uzrastom i zrelou i da se trai doputenje za davanje informacija drugim slubama.
ili o porodici treba da ima svoju svrhu, koja mora da bude nedvosmisleno jasna strunom radniku i obrazloena porodici kada je to potrebno (Knauss, 1997). Vano je da i dete i porodica budu uvereni u pravila i ogranienja poverljivosti podataka.
Davanje informacija
Opservacija se moe razumeti kao kompleksan koncept koji, pored ulnog primanja signala gledanjem, ukljuuje svrhu posmatranja i odgovarajue ponaanje opservera. Aktivnosti posmatraa se menjaju zavisno od toga da li su u pitanju svakodnevna, neformalna i uzgredna zapaanja do osmiljenih, namernih i u odgovarajuoj meri strukturisanih postupaka. U praksi socijalnog rada posmatranje se koristi na svakoj taki ovoga kontinuuma (La Riche and Tanner, 1998). Profesionalno osmiljena, organizovana i sprovedena opservacija doprinosi dobroj praksi u proceni, planiranju, superviziji i davanju usluga. Opservacija omoguava voditelju sluaja kompleksno razumevanje naina na koji porodica doivljava sebe i svoje okruenje. Pri tome se prate sadraji (verbalni i neverbalni) i procesi u porodici. Prikupljanje signala kao to su: karakteristike okruenja u kome porodica ivi (zajednice, susedstva i domainstva), zatim fizikih karakteristika i neverbalnog ponaanja deteta i lanova porodice, nivoa energije, ispoljavanje emocija i kongruentnost verbalnih i neverbalnih sadraja neophodna su dopuna podacima koji se prikupljaju putem intervjua. Posmatranje omoguava da se potpunije razumeju odnosi moi, autoriteta i ambivalencije u porodici oko traenja i primanja pomoi (Collins, Jordan and Coleman, 2007). Poseta porodici i domainstvu prua jedinstvenu priliku za celovitu, ekoloku procenu pojedinca, porodice i zajednice. Ve na putu do porodinog doma, voditelj sluaja zapaa karakteristike ireg okruenja u kome porodica ivi i posebno obraa panju na mogunost korienja usluga u zajednici (ukljuujui pitanja prevoza, dostupnosti zdravstvenih i obrazovnih ustanova), bezbednost u susedstvu i mogunosti za korienje rekreativnih i kulturnih sadraja. Ove informacije su vitalne za razumevanje faktora sredine koji utiu na situaciju korisnika, usmeravaju dalji razgovor, unapreuju razumevanje situacije i okolnosti u kojima porodica zadovoljava svoje svakodnevne potrebe. One su i osnova za povezivanje sa pristupanim i nedovoljno dostupnim resursima.
Opservacija
92
Organizacija domainstva i pristupani resursi za svakodnevni ivot u neposrednom okruenju i zajednici omoguavaju potpunije razumevanje individualnih i porodinih snaga i strategija prevladavanja, pristupanu podrku i ogranienja koje prua dom i njegovo okruenje. Prilikom posete se mogu prikupiti znaajne informacije o istoi i opremljenosti stana, hrani u kui, adekvatnosti odee, moguoj zloupotrebi alkohola i droga, nainima interakcije roditelja sa decom, odnosima sa komijama, vrsti naselja i finansijskim okolnostima porodice. Pri poseti detetu sa smetnjama u razvoju, struni radnik moe da zapazi da li su prisutne neodgovarajue igrake i uila za decu, ili ih ima malo, to ukazuje na potrebu da se blie ispitaju znanja roditelja/odgajatelja o razvojnim potrebama deteta. Takvo zapaanje usmerava dalji razgovor sa ukuanima. Kod dece sa smetnjama moe biti znaajno uoavanje prisutnih fizikih prepreka (stepenite, lift, pragovi, mesto njegove sobe u kui), potencijalno nebezbednih mesta (prozori, terasa, neobezbeene instalacije, hemijska sredstva i otrovne materije). Tokom posete porodici, struni radnik ima priliku da zapazi na koji nain lanovi porodice doprinose zajednikom ivotu. Ovo olakava da se uoe snage i omoguava da se na njih nadograde intervencije podrke. ak i jednostavno zapaanje i validiranje uoene podrke moe delovati ohrabrujue i motiviue za porodicu. Poseta porodinom domainstvu je prilika za posmatranje socijalnog funkcionisanja porodice sagledavanjem socijalnih uloga koje lanovi porodice preduzimaju. Individualno ponaanje i prilagoavanje na najpotpuniji nain odraava uspenost u obavljanju socijalnih uloga. Intervju i opservacija u porodinom domu omoguavaju prikupljanje podataka o porodinim odnosima, pitanjima nege deteta i osiguranja bezbednosti i socijalnim i ekonomskim faktorima koji utiu na zadovoljavanje potreba porodice. Podruja za prikupljanje podataka tokom posete porodici i domainstvu su sledea: 1. Porodini odnosi - Odnos roditelj/staratelj dete: pitanja privrenosti i granica, stimulacije, uloga deteta u porodici - Odnos deteta sa drugim lanovima porodice i domainstva - Stanje druge dece u kui - Brani/ partnerski odnosi - Odnos prema intervenciji centra i drugih slubi. 2. Nega i staranje - Nivo obezbeenja osnovnih ivotnih potreba deci i ostalim lanovima domainstva - Roditeljska znanja i vetine; uvid u problem i/ili potrebe deteta - Adekvatnost nadzora; dnevna rutina ukuana. 3. Socijalni i ekonomski faktori - Kvalitet, opremljenost, kultura i higijena stana - Fizike opasnosti ili opasni predmeti u kui ili ivotnoj sredini - Nivo i nain troenja prihoda porodice - Nivo i vrsta podrke socijalne mree roditelju/stratelju - Poloaj porodice u lokalnoj zajednici - Vrsta naselja, pristupanost slubi i resursa za zadovoljavanje potreba porodice. Neposredno posmatranje izgleda i ponaanja deteta je osnovni izvor informacija o funkcionisanju odojadi i male dece, ali i dece i mladih starijeg uzrasta, koji usled ometenosti imaju izraene tekoe u komunikaciji. Zapaanja strunog radnika dopunjuju informacije dobijene iz drugih izvora i usmeravaju razgovor sa decom koja imaju razvijenije komunikacione sposobnosti (Hughes and Rycus, 1998). Posmatranje ukljuuje sledee oblasti i pokazatelje: 4. Opti izgled - Da li dete izgleda zdravo i negovano? - Da li je dete odgovarajue visine i teine za svoj uzrast? - Urednost i adekvatnost odee i obue. 5. Nivo aktivnosti i raspon panje - Da li dete izgleda preterano aktivno ili letargino?
Podaci koji se prikupljaju prilikom posete porodici
93
- Da li je dete u stanju da sledi uputstva i da pree sa jednog zadatka na drugi? - Da li dete moe da se shodno uzrastu zainteresuje za jednu aktivnost tokom oekivanog vremenskog perioda? 6. Socijabilnost - Da li dete reaguje na odgovarajui nain na ispitivaa i na druge ljude koji nisu lanovi porodice? - Da li dete deluje prijateljski, preplaeno, neprijateljski nastrojeno? 7. Pokreti - Da li dete izvodi fizike aktivnosti koje su uobiajene u njegovom uzrastu? - Da li su pokreti deteta nekoordinisani? - Da li je izvoenje fizikih aktivnosti posebno teko za dete? 8. Igra i uenje - Da li su igrake i uila (knjige, bojanke, filmovi, muzika, kompjuterski programi) odgovarajui za hronoloki uzrast i sposobnosti deteta? - Da li dete ispoljava radoznalost za naine na koje stvari funkcioniu? - Da li dete ume da se zaigra samo ili mu je potrebna kontinuirana pomo? - Da li se dete igra sa razliitim igrakama ili preferira neku posebnu igraku ili jedan tip igraaka i uila? 9. Nezavisnost - Da li dete ima razvijene vetine staranja o sebi u skladu sa uzrastom ili se oslanja na lanove porodice kada su u pitanju stvari koje deca uobiajeno obavljaju samostalno? Zapaanja strunog radnika su osnova za postavljanje pitanja lanovima porodice i samom detetu o njihovim zapaanjima i razumevanju stanja i njegovih potreba. Mogue je da se pojave razlike u zapaanjima procenjivaa i lanova porodice, pa je potrebno razgovarati o tome na senzitivan nain. Paljivom opservacijom dobija se niz korisnih podataka koje omoguavaju da struni radnici u socijalnoj zatiti zajedno sa porodicom odlue o oblastima u kojima je potrebno raditi radi unapreenja stanja deteta i da li je potrebno uputiti dete na specijalistiku procenu. Ukoliko rezultati procene to nalau, uloga radnika je da ohrabri porodicu da trai specijalistiku procenu u odreenoj oblasti, da ih obavesti o moguim uslugama i pravima koje mogu da ostvare, da im ukae na korake koje je potrebno preduzeti i ponudi odgovarajui pomo. Dobra organizacija posete porodici doprinosi potpunijem ostvarivanju ciljeva procene i uspostavljanju saradnikog odnosa sa detetom i porodicom. U daljem tekstu bie razmotrena pitanja vezana za zakazivanje posete, materijal koji se nosi sa sobom, organizaciju ispitivanja i pitanja bezbednosti.
Praktina pitanja prilikom posete porodici i domainstvu
Pri zakazivanju posete razmatraju se faktori kao to su svrha i urgentnost posete, aktivnosti koje se planiraju, lokacija porodinog domainstva, uspostavljen nivo saradnje sa porodicom i oekivano trajanje posete. Posete porodici se po pravilu najavljuju i unapred dogovaraju, osim u situacijama kada postoje saznanja da se dete nalazi u neposrednoj opasnosti i ukoliko bi najava posete porodici mogla da ugrozi bezbednost ili onemogui prikupljanje injenica neophodnih za voenje postupaka zatite1. Poeljno je da se poseta porodici prilikom procene deteta sa tekoama dogovori putem telefona ili u neposrednom razgovoru sa lanovima porodice. Prilikom zakazivanja prve posete znaajno je da se isplanira dovoljno vremena za dolazak, kako bi struni radnik izbegao kanjenje i iskoristio mogunost da se blie orijentie u komiluku. To omoguava pripremu za snalaenje u oklonostima u kojima e raditi sa porodicom (Wasik & Briant, 2001). Ove informacije omoguavaju radniku da stavi u kontekst interakciju sa klijentom i obezbeuju podatke za kasnije sugestije o potencijalnim resursima i nainima njihovog korienja.
Zakazivanje posete
1 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 58/08 37/10, l. 54 st. 4.
94
Dobra priprema olakava voditelju sluaja da optimalizuje korienje vremena sa korisnikom. Potrebno je unapred pripremiti i redom sloiti sve materjale koji e se koristiti tokom posete porodici. Time se otvara mogunost da se struni radnik koncentrie na planirane aktivnosti. Materijal koji se priprema moe da sadri: - formulare, upitnike i skale procene ije se korienje planira; - blanko obrasce Reenje o privremenom staratelju doneto u skraenom postupku i Privremeni zakljuak o obezbeenju smetaja u sluaju potrebe za neodlonim izvajanjem deteta3; - papir za beleke; - flajere, pamflete i druge materijale sa tampanim informacijama; - knjige, bojanke, olovke u boji, karte za igranje, igrake, odeu ili slatkie. Materijal treba da bude organizovan tako da se lako moe pronai i koristiti, pri emu se vodi rauna da poverljivi podaci budu odgovarajue zatieni od mogunosti da budu izgubljeni, oteeni ili nenamenski pomeani sa drugim materijalom.
Procena potrebe deteta sa tekoama zahteva da se tokom posete porodici i domainstvu obave razgovori sa jednim ili oba roditelja odnosno odgajatelja, odvojen razgovor sa detetom i po potrebi razgovor sa drugom decom u domainstvu. Braa i sestre deteta sa tekoama esto imaju potrebu da razgovaraju o svojim problemima i doivljajima i ele odgovore na pitanja, koji se tiu prvenstveno njih samih. Struni radnik treba da bude osetljiv na dinamiku cele porodice i uvai potrebe lanova tokom posete. Potrebno je konsultovati roditelje o prigodnim nainima za animiranje dece tokom razgovora sa odraslima. To mogu da budu prigodne aktivnosti za zaokupljanje panje dece (bojanke, drutvene igre, crtani filmovi), ili dogovor da starija deca priuvaju mlau dok se razgovara sa odraslim lanovima porodice. Prilikom razgovora sa detetom sa tekoama, potrebno je biti fleksibilan i obezbediti detetu ili mladoj osobi najveu moguu kontrolu nad situacijom. Dete treba da bira okruenje u kome e razgovarati o svojim potrebama i tekoama. To moe biti njegova ili njena soba, ili neki drugi deo stana u kome je mogue razgovarati nasamo i neometano. Prisustvo roditelja ili odgajatelja u toku razgovora sa detetom moe biti smetnja za slobodno izraavanje zbog straha, nelagodnosti i konflikta lojalnosti. Deca mlaeg uzrasta se uglavnom ugodnije oseaju u prisustvu roditelja, ali treba biti osetljiv za individualne razlike i potrebe. Prilikom posete porodici voditelj sluaja obavezno obilazi mesto gde dete boravi i spava2. Istraivanja pokazuju da deca i mladi najee biraju svoju sobu kao mesto za razgovor (OQuigley, 2000). Potrebno je ipak biti osetljiv i razmotriti mogunost da je za neku decu njihova soba jedino sigurno mesto, te da razgovor sa socijalnim radnikom u tom okruenju moe da narui doivljaj sigurnosti i kontrole. Ukoliko to okolnosti nalau, razgovor sa detetom se moe obaviti i van porodinog domainstva, na mestu koje dete smatra pogodnim na nekom neutralnom terenu (npr. u deijem ili omladinskom klubu) ili prilagoenim prostorijama centra za socijalni rad. Posebne situacije koje se mogu javiti tokom posete mogu biti veoma raznovrsne: od prisustva drugova dece tokom posete, do radoznalih komija i preglasnog televizora. Postoji vie kreativnih naina na koji se mogu reiti ove situacije. Potrebno je uloiti napor da se ouvaju adekvatne granice i dogovoriti se sa roditeljima na koji nain se mogu prevazii prepreke.
Organizacija ispitivanja
Radni materijal
Razliite zajednice ili populacije korisnika mogu imati sopstvena pravila oblaenja, pa je vano da struni radnici budu osetljivi u ovom pogledu. Po pravilu, izbegava se preterano upadljiva ili oevidno skupa odea, obua ili nakit. Poeljno je neupadljivo i konzervativno odevanje, pri emu
Oblaenje
2 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 58/08 37/10, l. 76. stav 2.
3 Ipanovi-Radojkovi, V., Ignjatovi, T., Vujovi, R., Sevanovi, I., Srna, J. i egarac, N. (2006). Prirunik za primenu opteg protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd: Centar za prava deteta, str. 117121.
95
Strunjaci koji rade sa ljudima moraju da imaju saznanje o ouvanju line bezbednosti, jer ne mogu biti delotvorni ukoliko su anksiozni ili uplaeni. Deo odgovornosti za stvaranje ugodne i emocionalno bezbedne atmosfere tokom posete porodici je na strunim radnicima. To je mogue samo ukoliko oni imaju doivljaj line sigurnosti u okruenju u kome rade. Pitanja bezbednosti imaju svoje posebnosti u seoskim naseljima, izolovanim podruijima, visoko urbanizovanim i prigradskim naseljima. Takoe, rad sa etniki, kulturno, socijalno i ekonomski raznolikim populacijama korisnika ima svoje specifine implikacije na pitanja bezbednosti.
stepen formalnosti moe da varira shodno okolnostima. Odeu treba prilagoditi planiranim aktivnostima ukoliko se oekuje da e se tokom posete i igrati sa decom, treba izabrati odeu koja e to i da omogui.
Pitanja bezbednosti
Literatura: Collins, D., Jordan, C., and Coleman, H. (2007). An introduction to family social work (2nd ed.). Belmont, CA: Thomson-Brooks/Cole. Department of Health (1999). Working Together to Safeguard Children: A guide to inter-agency working to safeguard and promote the welfare of children. Department of Health. Dowling, M. and Dolan, L. (2001) Families with children with disabilities - inequalities and the social model. Disability and Society, 16, 1, 21-35. Hughes, R.C., & Rycus, J.S. (1998). Developmental Disabilities and Child Welfare.Washington, DC: Child Welfare League of America. Ipanovi-Radojkovi, V., Ignjatovi, T., Vujovi, R., Sevanovi, I., Srna, J. i egarac, N. (2006). Prirunik za primenu opteg protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd: Centar za prava deteta. Knnaus, L. K. (1997). Professional training in ethic. In: U. D. T. Marsh / R. D. Magee (Eds.). Ethical and legal issues in professional practice with families. New York: John Wiley, pp 289-311. KPHR (2007). Home visiting guidelines. Kentucky Public Health Practice Reference. http://www.healthdepartment.org, poseeno septembra 2010. La Riche, P and Tanner, K. (eds.) (1998). Observation and its Application to Social Work: Rather like Breathing. London: Jessica Kingsley. OQuigley, A. (2000). Listening to childrens views: The findings and recommendations of recent research. York: Joseph Rowntree Foundation. Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Slubeni glasnik RS, 58/08 37/10. Wasik, B. H. & Briant, D. M. (2001). Home Visiting Procedures for Helping Families, second edition. Thousand Oaks: Sage publications. egarac, N. (2004). Deca koja ekaju izazovi i trendovi profesionalne prakse u zatiti dece od zlostavljanja. Beograd: Save the children UK, Centar za prava deteta.
96
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Socijalna poeljnost prilikom posete porodici/instituciji
SOCIJALNA POELJNOST PRILIKOM POSETE PORODICI/INSTITUCIJI

Sulejman Hrnjica
Opaanje drugih osoba predstavlja sloen saznajni proces, u kojem pored kognitivnih osobina linosti sudeluju i brojni emocionalni i motivacioni elementi od kojih zavisi krajnji ishod procene (Havelka N., 1992, Rot N., 1978). U strunoj literaturi opaanje drugih osoba najee je pojmovno odreeno kao opaanje i ocenjivanje drugih ljudi na osnovu izgleda, ponaanja, ali i ranijih iskustava sa tom osobom o njenim osobinama linosti, sposobnostima, namerama. Line karakteristike procenjivaa su bitan, sastavni deo te procene (objektivnost, lini odnos prema osobi koju procenjuje i sl.). U odsustvu elemenata za procenu na osnovu ranijeg iskustva (ili na osnovu drugih raspoloivih informacija) procenjiva ima snanu potrebu da pre nastavka interakcije svoje ponaanje i verbalno obraanje zasnuje na prvom utisku. Prvi utisak je celovita slika o drugoj osobi, koja se veoma brzo formira na osnovu malog broja raspoloivih podataka a koja znaajno utie na na odnos sa osobom sa kojom razgovaramo (Trebjeanin, ., Lalovi, Z., 2007). Uspenost u razmeni iskustava meu sagovornicima bitno zavisi od spremnosti i elje (a i sposobnosti sagovornika) da daju svoj doprinos uspenom zavretku razgovora. Kada su sagovornici spremni da iskreno razgovaraju o temi koja je predmet razgovora, mnogi faktori mogu umanjiti krajnji rezultat interakcije. Razlika u obrazovanju sagovornika moe biti ometajui faktor, kako zbog nedovoljnog razumevanja, tako i zbog razlike u vrednosnom sistemu kojim sagovornici ocenjuju vanost neke injenice. Brojni nesvesni i delimino svesni mehanizmi mogu biti izvor tekoa u komunikaciji (Markovi M., 1961). Svaka socijalna komunikacija je selektivna, zavisi od ciljeva komunikacije, a i od procenjene svrsishodnosti tema, trajanja i procene kompetencije uesnika u razgovoru (Kre D., Krafild S., Balaki I., 1962). Stvorena impresija se menja tokom vremena; ako je poetna impresija u osnovi tana stabilizuje se, a ako nije, prilagoava se novom uverenju (Olport, 1969). Dodajmo ovde da doivljaj ishoda razgovora zavisi i od dve bitne potrebe uesnika u razgovoru: odrati oseanje sigurnosti i samopotovanje. Ova dva cilja su posebno znaajna za procenu doivljaja razgovora osobe koju procenjujemo (npr. doivljaja staratelja deteta nakon posete strunjaka).
Poseta strunjaka porodici (biolokoj, usvojenikoj ili hraniteljskoj), kao i poseta ustanovi za smetaj dece, za sve uesnike posete (strunjake koji poseuju porodicu/instituciju, lanove porodice koji brinu o detetu i za samo dete) predstavlja dogaaj od posebne vanosti. Za razumevanje tog dogaaja neophodno je imati na umu ko su uesnici posete, kakav je njihov uzajamni odnos, na osnovu ega svaki od uesnika procenjuje namere i ciljeve druge strane, kako biraju rei i kako opisuju dogaaje u zavisnosti od toga kako opaaju znaaj sagovornika i kako reaguju na svoj doivljaj ishoda razgovora. Ovo su najee pitanja koja trae odgovor kada se procenjuje rezultat neke socijalne interakcije, bilo da je ona neformalna (prijateljska) ili slubena (Havelka, N., 1992). Iako postoji potreba da sa to veim stepenom izvesnosti procenimo ishod posete onima koji brinu o deci lienoj neposrednog roditeljskog staranja (a jo vie kada je tome pridruena i razvojna tekoa deteta) nema sistematizovanih podataka koji bi pomogli i strunjacima iz institucija, a i porodicama koje brinu o detetu da se bolje pripreme za posetu i da jedni drugima pomognu da nau najbolje reenje u interesu deteta. Stoga ovaj kratak tekst smatramo samo uvodom u razmatranje jednog vanog, a nedovoljno istraenog fenomena, a i kao podsticaj za njegovo istraivanje.
Uvodne napomene
ZNAENJE, PROCENA I KONTROLA
O opaanju drugih osoba
Poseta saradnika u cilju procene uspenosti uslova za razvoj deteta koje ne ivi sa svojom biolokom porodicom (ili poseta detetu u biolokoj porodici koje ima dodatnu potrebu za podrkom), kao to je ve pomenuto, predstavlja dogaaj za sve uesnike. Praena je, po pravilu, poveanom
Socijalna poeljnost
97
Poseta porodici (biolokoj ili hraniteljskoj) ili instituciji sa ciljem procene uspenosti razvoja deteta koje je povereno porodici/instituciji je psiholoki veoma sloen postupak. Tendencija ka socijalno poeljnim oblicima ponaanja i verbalnog suenja je neizbena. Javlja se i u svakodnevnim, neformalnim ljudskim odnosima, a pogotovo u situaciji kada poseta ima kao oekivani rezultat procenu vrednosti neijeg rada. Jedina mera validnosti procene je ukupan razvoj deteta (u granicama oekivanog i mogueg u situaciji u kojoj se dete nalazi). Do tih procena je teko, ali mogue, doi. Radoznalost, spontanost u ponaanju, odsustvo emocionalne napetosti i strahova su prvi indikatori da se dete dobro osea u porodici/instituciji. Sloenije povremene procene u razvojnim savetovalitima (ili ustanovama sa slinom namenom) su dobro dole i predstavljaju pravu meru uspenosti porodice/institucije u podsticanju razvoja deteta.
emocionalnom tenzijom onih koji oekuju posetu, posebno ako je ta pojava iznenada najavljena. Socijalna poeljnost u ponaanju i govoru onih koje procenjujemo je neizbena. Sasvim je jasno da nikome nije svejedno kako e biti ocenjen njegov odnos prema detetu koje mu je povereno. Ako je motivacija za brigu o detetu iskrena, napor osobe da sebe prikae u najboljem svetlu predstavlja rezultat predstave neke osobe o slici koju ima o sebi. Da li je ta slika o sebi blie ili dalje od realnosti je dodatno pitanje. Meutim, ako je slika o sebi nerealna, osoba e pogreno postupati i bie neprijatno iznenaena i sklona na konflikte ako drugi ne podre njeno ponaanje. Socijalna poeljnost ima za cilj da uveri sagovornike da su njeno ponaanje, njen sistem vrednosti i osobine linosti drutveno prihvatljivi i socijalnio poeljni po kriterijima kojima se ta osoba procenjuje (u ovom sluaju skup bitnih osobina od znaaja za uspean razvoj deteta), (Trebjeanin ., 2000). Da li e procenjiva prihvatiti ponuenu sliku o sebi koju nudi sagovornik zavisi od mnogo faktora. Iskustvo u radu sa ljudima, znanje o ljudskoj prirodi, a i raspoloive injenice kojima procenjiva raspolae o osobi, a koje je prikupio u toku pripreme posete predstavlja faktore od kojih zavisi da li e poeljna slika o sebi biti prihvaena ili ne. Izvori greaka u opaanju drugih osoba su navedeni u gotovo svim udbenicima socijalne psihologije koji sadre poglavlja o opaanju drugih osoba (npr. Olport, G., 1969). Za manje iskusne procenjivae mogu biti od koristi sledei saveti u kojima se navode izvori greaka u opaanju drugih ljudi: 1. Halo efekat. Odnosi se na sklonost procenjivaa da svoj sud o osobini neke linosti nesvesno uskladi sa svojim utiskom o toj osobi u celini. Izvor ove greke psiholozi objanjavaju potrebom za generalizacijama i kada nema dovoljno podataka za suenje. 2. Blagost/strogost u ocenjivanju. Sasvim je mogue da neka osoba dobije sasvim suprotne ocene od strane dva procenjivaa zbog razlike u kriterijumima procenjivanja. Tako npr. kriterijumi ta je odgovorno ponaanje znaajno zavise od kulture kojoj sagovornici pripadaju. Kriterijumi odgovornosti na poslu su znatno stroiji u Japanu, nego li u nas. No i unutar iste sredine postoje znaajne razlike u kriterijumima ocenjivanja uzrasta, pola i sl.). 3. Greka u prihvatanju implicitnih teorija. Ova greka potie iz laikog shvatanja linosti. Korienje stereotipa pri procenjivanju predstavlja tipian primer za greke ove vrste. Ovoj greci slina je tendencija ka uproavanju, kojom procenjiva zanemaruje ili krajnje pojednostavljuje injenice o postojanju individualnih razlika. Suenje o pojedincu na osnovu pola, nacije, profesije, obrazovnog nivoa i slinih optijih kategorija razvrstavanja ljudi spada u greke ovoga tipa. 4. Suenje o linosti na osnovu prosenih vrednosti. Ova greka se javlja kada o procenjivanoj osobi donosimo sud na osnovu malog broja podataka, pa onda procenjujemo uzimajui u obzir neki apstraktni prosek za grupu kojoj pripada ta osoba (obrazovnu, nacionalnu, uzrasnu i sl.).
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Socijalna poeljnost prilikom posete porodici/instituciji
Zakljune napomene
Literatura: Havelka, N.(1992). Socijalna percepcija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Havelka, N.(1976). Kognitivna ravnotea i opaanje socijalnih struktura, Psiholoka istraivanja. Hrnjica, S. (2008). Zrelost linosti. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kre, D., Krafild, S., Balaki, I. (1962). Pojedinac u drutvu. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Markovi, M.(1961). Dijalektika teorija znaenja. Beograd: Nolit. Olport, G. (1969). Sklop i razvoj linosti. Beograd: Kultura. Rot, N. (1978). Socijalna interakcija. Beograd: Savez psihologa Srbije. Trebjeanin, .(2000). Renik psihologije. Beograd: Stubovi kulture. Trebjeanin, ., Lalovi, Z. (2007). Psihologija. Podgorica; Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
98
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Komunikacija sa odraslima
KOMUNIKACIJA SA ODRASLIMA
Svaka vrsta procesa procenjivanja kada se radi o ljudima, pretpostavlja ostvarivanje odreene komunikacije obino izmeu dve strane, ispitivaa i ispitanika. Ispitanik moe biti pojedinac, ali mogu biti i par ili porodica. U sluaju procenjivanja prema modelu ROD komunikacija se obino odvija izmeu dve osobe strunjaka socijalne zatite i odgajatelja ili strunjaka i deteta odnosno mladia ili devojke. Slinu vrstu komunikacije ostvarujemo sa ljudima i u svakodnevnom ivotu i kada elimo da bolje upoznamo nove ljude, obino sa njima porazgovaramo, posmatramo ih (opserviramo) i nastojimo da saznamo neto iz njihove biografije. U profesionalnom upoznavanju ljudi psiholozi ova tri postupka nazivaju zajednikim imenom naturalistiki trijas (Berger, 2004) stavljajui time do znanja da je to deo naina procenjivanja koji se razlikuje od psihometrijskog pristupa kada koristimo kvantitativne, tzv. objektivne metode procenjivanja. Strunjaci u socijalnom radu provode u intervjuisanju vie vremena nego u ostalim aktivnostima. Intervju predstavlja i kontekst koji nudi implementaciju veine usluga. To je primarni instrument koji se koristi kako bi se postiglo razumevanje klijenta i njegove situacije i pomoglo da se nosi sa svojim problemom. I vie od toga, on ne predstavlja samo kontekst, ve i glavni resurs socijalne prakse (Baldock i Prior, prema Kadushin, 1997).
NAIN VOENJA RAZGOVORA Marija Miti
Razgovor, odnosno intervju predstavlja mono sredstvo u rukama mnogih profesija. Profesionalni intervju nije tek obina konverzacija. Od nje ga razlikuju dve bitne karakteristike: - Intervju predstavlja posebnu vrstu komunikacije i trai od nas da modifikujemo naviknute obrasce interakcije tokom razgovora; - Intervju je planiran da postigne svestan cilj (npr. da obezbedi dovoljno podataka za procenu neke tekoe ili da roditelji naue i prihvate naine za efikasnije disciplinovanje dece), to predstavlja njegovu krucijalnu karakteristiku. Cilj moe biti i reavanje razlika u percepciji uesnika u razgovoru i nalaenje nekog obostrano prihvatljivog cilja. Iz ove sutinske osobenosti intervjua usmerenost ka cilju proizilazi: Intervjuer selekcionie sadraj kako bi olakao postizanje cilja. On iskljuuje sadraj koji tome ne doprinosi, ma kako on bio interesantan. Dakle, u intervjuu jedna osoba intervjuer treba da preuzme odgovornost za usmeravanje interakcije kako bi se kretalo ka cilju. U intervjuu postoji strukturisani odnos i jasna podela uloga na intervjuera i intervjuisanog. U konverzaciji toga nema, oba uesnika su odgovorna za tok razgovora. Ko god da se prihvati uloge intervjuera treba da zna neto o procesu intervjuisanja kako bi odrao odvijanje intervjua ka cilju. Takoe, intervjuer treba dovoljno da zna o relevantnom sadraju da bi mogao da razlui bitno od nebitnog. Voenje intervjua zahteva neka tehnika znanja, procedure intervjuisanja: kako otpoeti, kako odravati tok, kako zavriti i koje sadraje treba obuhvatiti. Razlika u ulogama izmeu intervjuera i intervjuisanog stvara vrstu odnosa koji nije reciproan. Intervjuer ima vee prerogative da ukljui odreene sadraje u razgovor i moe da postavlja i onu vrstu pitanja koje nije primereno da postavlja intervjuisani (npr. kako se slaete sa enom?). Intervjuisani otkriva veliki deo linih detalja, irok segment svog ivota, a intervjuer samo profesionalni. Ali, ova nerecipronost u odnosu proizilazi iz plana susreta koji slui prvenstveno interesima klijenta. Dok ponaanje svih uesnika u konverzaciji moe biti spontano i neplanirano, aktivnosti intervjuera moraju biti planirane, promiljene i svesno selekcionisane radi postavljenog cilja intervjua; to je deo ponaanja iz propisanih uloga. Poto je intervjuer odgovoran za usmeravanje intervjua
Intervju odreenje i osobenosti
99
Postoje razne podele intervjua, ali je najbolja opta podela na dobre i loe intervjue (Berger, 2004). Oni se obino klasifikuju prema strukturi odnosno stepenu u kojem intervjuer odreuje sadraj i tok razgovora. Strukturisani intervju karakteriu tano odreena pitanja, njihova formulacija i redosled, uz slobodu postavljanja potpitanja i davanja objanjenja, na unapred definisan nain. Obino nema mesta za otvorena ili dodatna pitanja. Prednosti ovoga intervjua sastoje se u sistematinom i doslednom prikupljanju podataka i boljoj pouzdanosti procene (Nietzel i sar., 2002). Ovo proizilazi iz njegove vee objektivnosti omoguene kontrole pristrasnosti i uticaja interakcije uesnika. Ova vrsta intervjua omoguava laku obradu (kodiranje i kvantifikacija) podataka, a prua i mogunost poreenja ispitanika i praenje promena u pojedinanim sluajevima. Takoe, pogodan je za zadatke supervizije. Jo jedna od prednosti svakako proizilazi i iz injenice da ga, pored strunjaka sa iskustvom, mogu voditi i oni manje iskusni, kao i dobro uvebani neprofesionalci iji doprinos podrci razliitim ciljnim grupama u socijalnoj zatiti postaje sve znaajniji. Ogranienja su upravo vezana za izrazitu strukturisanost intervjua. Postoji opasnost da previdimo vane informacije u konkretnom sluaju, jer u protokolu ovoga intervjua nisu traene. Pored toga, s obzirom na jasno definisanu strukturu i unapred formulisana pitanja intervjuer moe razgovoru prii i voditi ga rutinski, ne uspostavljajui adekvatan kontakt sa uesnikom u razgovoru (onda to vie lii na propitivanje). Na drugom kraju kontinuuma po strukturi, nalazi se nestrukturisani (slobodan) ili nedirektivni intervju. Njega karakterie puna sloboda intervjuera u formulaciji pitanja i toka razgovora iako postoje unapred zadate teme cilj intervjua. Prednosti ovog intervjua sastoje se u prirodnijem, spontanijem odvijanju razgovora jer intervjuer postavlja pitanja prilagoena sadraju koje mu intervjuisani iznosi. To prua bolji uvid u referentni okvir ispitanika i znaaj koji pojedinim temama u razgovoru daje, mogunost da upoznamo bolje njegovo gledanje na stvari. Ogranienja upravo proizilaze iz mogue subjektivnosti u selekciji pitanja i intervencija od strane intervjuera, a subjektivnost iskaza ispitanika i spontanost toka razgovora bitno smanjuju mogunost poreenja vie intervjua ili neku vrstu kvantifikacije. Pored toga, ovu vrstu intervjua valjano mogu voditi samo dobro obueni i iskusni profesionalci.
ka cilju, on mora da izabere nain kako e to da uradi, kao i da bude svestan svojih oseanja prema intervjuisanom kako ona ne bi ugrozila postizanje cilja. Za obinu konverzaciju niko ne mora da se priprema. Prilikom konverzacije ne postoji obaveza da se ona inicira ili nastavi. Intervjuer je obavezan da prihvati zahtev klijenta za intervjuom. Kakva god oseanja imao prema intervjuisanom, ne moe da okona intervju iz linih razloga a da se ne postavi pitanje njegovog neizvravanja dunosti. Zato je ovaj nain komunikacije tako popularan i esto nezaobilazan? Pored toga to je intervju u osnovi ekonomian i fleksibilan, on nam nudi nekoliko izvora podataka koje obino integriemo u jednu celinu. Pored informacija koje prikupljamo, opservacije druge osobe u toku razgovora, za strunjake u socijalnom radu on omoguava i doivljaj te osobe to sedi naspram ispitivaa, a sve ovo se integrie u celovitu sliku o ispitaniku ili klijentu. Osnovno odreenje intervjua je da je to razgovor sa ciljem (Matarzzo prema Nietzel i sar, 2002). Intervju se takoe definie kao jedan oblik interakcije izmeu najmanje dve osobe. Svaki od uesnika doprinosi procesu i svaki utie na odgovore onog drugog. Svakako, ova karakteristika nije dovoljna za objanjenje samog procesa. Svakodnevni razgovor je interakcija, ali intervju je vie od toga (Thrull & Phares, 2001). Ciljevi intervjua su uobiajeno: Da na vet i struan nain prikupi podatke, uverenja, predstave, stavove intervjuisanog; Da prikupi informacije koje je teko ili nemogue prikupiti drugim sredstvima; Da uspostavi i odri dobar kontakt; Da intervjueru i interjuisanom povea razumevanje neke tekoe ili problematinog ponaanja;i Da intervjuisanom d smernice i podrku u iznalaenju reenja za ponaanja ili probleme koji mu zadaju muke.
Vrste intervjua
100
Po strukturalnom modelu koji je generiki i ateorijski i moe se primeniti na sve vrste i oblike intervjuisanja, intervju se odvija u nekoliko faza (Shea, prema Sommers-Flanagan, 2003): Uvod Otvaranje Telo/ sredinji deo intervjua Zavrnica i Okonanje. Uvod i otvaranje bave se stvaranjem povoljne klime za razgovor (upoznavanje), obezbeivanjem saradnje s intervjuisanim, usmeravanjem i pripremom (objanjenje svrhe intervjua i glavne teme, procena vremena trajanja, nain upotrebe informacija). Cilj je izgradnja odnosa ili saveza sa korisnikom i omoguavanje korisniku da se osea prijatno u drutvu strunjaka. Moe se opisati kao faza izgradnje poverenja. U sluaju intervjua iz modela ROD arobna reenica za stvaranje radnog saveza mogla bi da glasi: Vi ste eksperti za vae dete i najbolje poznajete njegove potrebe, otuda je neophodno da ujemo vae miljenje.... U sredinjem delu intervjua prikupljaju se podaci na kojima e se zasnivati procena najvanijih potreba, tekoe u njihovom zadovoljavanju, mogue prednosti, resursi za njihovo otklanjanje (snage) i potreba za specifinom vrstom podrke. U zavrnici intervjua intervjuer ima odreene zadatke i sredstva pomou kojih ih ostvaruje. Intervjuer treba da: Ohrabri i podri klijenta tako to e otvoreno podrati i vrednovati njegove napore da iskae svoje sadraje; Same osnovne probleme i teme tako to e napraviti rekapitulaciju i ponuditi je klijentu kako bi utvrdio njegovu sposobnost uvianja tekoa, prednosti i naina prevazilaenja tekoa koristei raspoloive resurse; Podstakne nadu ukazujui na mogue puteve, kvalitete deteta i odgajatelja, izvore podrke, to sve moe biti od pomoi; Usmeri i osnai klijenta tako to e zatraiti od njega da prokomentarie i/ili postavi pitanja, izloi svoje gledanje na stvari, doda neto vano to nije predvieno listom pitanja; Ukae klijentu na ono to sledi pojanjavajui mu prirodu buduih aktivnosti, na prvom mestu povratne informacije (Sommmers-Flanagan, 2003). Sve ovo je izuzetno vano. Praktiari se svakako pitaju kako to mogu da uine u sklopu voenja strukturisanog intervjua po modelu ROD. Evo mogueg naina i primera reenica u zavrnici: Hvala na vremenu koje ste odvojili za ovaj razgovor i uloenom trudu da odgovorite na moja pitanja. Evo, nakon zavrenog razgovora u kome ste mi verno opisali vau situaciju, ini mi se da su osnovne tekoe u ... Sa nekima od njih, koliko vidim, izlazite lake na kraj, a sa drugima, tee... ini mi se da bi vam znaila pomo/podrka u ... ta vi mislite o tome, vano mi je to da znam ... ta biste vi izdvojili na kraju kao vano, a o emu vas nisam pitao/-la? Nakon toga sledi dogovor za sledei susret koji e biti usmeren na davanje detaljnijih povratnih informacija i dogovora u vezi sa aktivnostima koje e se preduzeti.
U literaturi se takoe pominje polustrukturisan ili voeni intervju, ali samo kao onaj na kontinuumu izmeu strukturisanog i nestrukturisanog. U okviru modela procene ROD opredelili smo se za strukturisani intervju iz nekoliko razloga: Postoji neujednaeno profesionalno iskustvo buduih procenjivaa. Budui procenjivai poseduju razliite vrste formalnog obrazovanja. Strukturisani intervju nudi veu verovatnou ostvarivanja cilja intervjua. Strukturisani intervju doprinosi unapreenju standardizacije procene i obezbeuje jasniji putokaz za izvoenja odgovarajue ukupne procene.
Tok proces i faze intervjua
101
S obzirom da e se razgovor za procenu odvijati u domu deteta uz prisustvo jednog ili oba odgajatelja, pa i onda kada je fokus na potrebama deteta, vano je voditi rauna o sledeem ( Meisels i Provence, 1989): Veto i korisno intervjuisanje ne predstavlja samo verzirano fokusiranje na injenice o detetu i njegovom razvoju. Intervjuerova zainteresovanost, empatijsko sluanje, toplina i ljubaznost olakava prikupljanje informacija o detetu i razvoj radnog saveza sa roditeljima/odgajateljima, ime se uvaava presudni znaaj roditelja za zdravlje i dobrobit deteta. Proces procene otpoinje prvim kontaktom sa roditeljima/odgajateljima kada poinjemo da uimo o njihovom shvatanju deteta. U inicijalnom intervjuu, treba razumeti da su roditelji/odgajatelji zbog procene deteta pod stresom anksioznosti, krivice, ljutnje ili oseanja bespomonosti, a kontakt sa strunjakom moe biti jo jedan od neprijatnih i traumatinih dogaaja u traganju za podrkom svom detetu. Pomo roditelja/odgajatelja u proceni je sutinska jer oni imaju ekspertsko znanje o svom detetu. Vano je uloiti napor da se oba roditelja/odgajatelja ukljue u intervju za procenu. To doprinosi koliko boljem razumevanju deteta, toliko i efikasnosti procene i predloga primerene podrke. Zajedniko intervjuisanje predstavlja priliku da se stekne impresija o njihovom meusobnom odnosu: da li neko dominira, oko kojih vanih stvari u vezi sa detetom se ne slau (da li uvaavaju neslaganje drugog, da li smatraju da je procena neophodna). Treba se fokusirati na poveanju njihove snage, a ne na nedostatke i podeliti sa roditeljima ono to su nauili o svom detetu i preporukama za dalju evaluaciju i intervenciju.
U toku intervjua se komunikacija izmeu sagovornika odvija na verbalnom (pitanja i odgovori) i neverbalnom nivou (kontakt oima, izraz lica, dranje tela, karakteristini pokreti pojedinih delova tela itd). Veoma je vano obratiti panju na neusklaenost, odnosno raskorak izmeu verbalnog i neverbalnog ponaanja, odnosno na to koliko neverbalno ponaanje sledi verbalne sadraje ili ih na izvestan nain negira. Verbalna komunikacija treba da je jasna a intervjuer mora da uzme u obzir klijentovo poreklo, obrazovni nivo i referentni okvir, odnosno da pojasni izraze koji mu nisu jasni ili mogu imati vie znaenja (tako na primer, izraz enska u nekim krajevima predstavlja uobiajen za osobu enskog pola i moe imati neutralnu ili afirmativnu konotaciju, a u nekim drugim krajevima negativnu, asocirati na lake enske i slino).
Vana mesta u razgovoru sa odgajateljima
Literatura: Berger, J. (2004). Psihodijagnostika. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kadushin, A., Kadushin, G. (1997). The Social Work Interview: A Guide for Human Service Professionals, Fourth edition, Columbia University Press. Nietzel, M.T., Bernstein D.A, Milich, R. (2002). Uvod u kliniku psihologiju. Zagreb: Slap. Phares, E. J., Trull, T. J. (1997). Clinical Psychology (fifth edition). Pacific Grove:Broks/Cole Publishing Company. Samuel J. Meisels, S., Provence, S. (1989). Screening and Assessement,Guidelines for Identifying Young Disabled and Developmentally Vulnerable Children and Their Families, National Center for Clinical Infant Programme, USA.
102
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Intervju sa detetom: svet vien dejim oima
INTERVJU SA DETETOM: SVET VIEN DEJIM OIMA

Osnovni zadatak procene orijentisane na dete (child-centered) je da se utvrde i zadovolje njegove potrebe. U tom procesu deca su izvor jedinstvenih i autentinih podataka. Kada je strunjak u dilemi, reenje je da ukljui i pita dete, jer e se odluke odraziti upravo na njegov ivot. Sam oseaj da neko uvaava njegovu linost i oseanja, ostae mu u seanju i ugradie se u detetovo samopotovanje, a doprinee pozitivnom ishodu za sve ukljuene strane u proces planiranja zatite i podrke. Svako dete ima ta da kae, naroito o stvarima koje ga se lino tiu, ima pravo na priliku da izrazi svoje miljenje i da ono bude uzeto u obzir pri donoenju odluka (lan 12 Konvencije o dejim pravima). Zadatak strunjaka je da mu to omogue i kreiraju atmosferu u kojoj e dete moi da izrazi svoje potrebe i razmiljanja, uprkos ogranienjima koja mogu biti posledica razvojnih smetnji ili poremeaja.
Branka Radojevi, Vera Rajovi
Komunikacija sa detetom je zahtevan zadatak i potrebna je dobra priprema, a najvanije orue za to su znanje, vetine i ponaanje strunjaka. Intervjueru ide na ruku da nema deteta koje ne eli da govori o sebi, a za razliku od odraslih od kojih dobijamo preraen i socijalno poeljan odgovor, od dece uglavnom moemo dobiti ono to autentino misle i oseaju. ak i kada dete ne govori, strunjak treba da pojanjava ta misli da dete misli, ime e dete ostvariti znaajnu dobit i pomo u preradi unutranjh sadraja. Osim straha od intervjuera i nedovoljno razvijenih verbalnih i drugih sposobnosti deteta, glavna ogranienja odnose se na neiskustvo strunjaka u voenju razgovora i njegova predubeenja u odnosu na hendikep i moi deteta, kao i uplitanja odgajatelja koji moe da ima potrebu za kontrolom ili prezatitnikim stavom. Strunjaci esto strepe ili izbegavaju da intervjuiu dete, iako se kvalitetan razgovor moe obaviti i sa detetom uzrasta od tri godine. Svako dete je jedinstveno i zahteva jedinstven, dobro isplaniran, sproveden i zabeleen pristup. Osnovno pravilo jeste da prema detetu treba biti prijateljski nastrojen, aktivan i vie mu davati podrku nego odraslima. Treba ga podsticati i odgovore propratiti znacima odobravanja i pohvale. Dete treba da se potuje kao osoba i razgovor vodi po principu ravnopravnosti, bez dociranja i pokroviteljskog stava, jer takvu komunikaciju doivljavaju kao kritiku. Oekivanja strunjaka treba da budu u skladu sa uzrastom imati u vidu da su kod dece uzrasta od tri do etiri godine jo na snazi primarni procesi: dete ne moe dugo da sedi ili reava zadatak, odloi potrebu ili da uspostavi voljnu kontrolu afekta. Dakle, nuno je dobro poznavanje karakteristika razvojnog nivoa, naroito kod dece predkolskog uzrasta dete se ne sme ni preceniti ni potceniti. Intervju sa detetom prua bogatstvo nezamenljivih podataka, ali zahteva naroite vetine ukoliko se vodi sa traumatizovanom i decom sa smetnjama u razvoju. Neophodna polazna pozicija za intervju jeste uspostavljanje radnog saveza to je dete iskusilo vie traumatinih dogaaja potrebno je uloiti vie napora da bi se naao put do njega. Deca vie odgovaraju na nesvesne ili potisnute reakcije intervjuera. Ako se intervjuer ustee da postavi neka pitanja, dete e biti nepoverljivo i manipulativno... To se naroito odnosi na decu koja su pretrpela hronino i dugotrajno nasilje, zlostavljanje i/ili zanemarivanje. Ukoliko je intervjuer snebivljiv i pribojava se ta moe uti od deteta, naroito u situaciji sumnje na seksualno zlostavljanje, dete e to osetiti, zatvorie se i potedee ga sadraja koji intervjuer ne moe da primi. Dugotrajno zlostavljana deca, razvijajui oseaj sopstvene krivice i bezvrednosti, osetljiva su na neverbalne znake, nepoverljiva i sklona davanju poeljnih odgovora. Suprotno tome, deca koja su doivela kratkotrajne traumatine dogaaje, kao to je gubitak bliske osobe, iznenadno nasilje u kome su bila rtve ili svedoci, mogu doiveti intervjuera kao brinog i zainteresovanog.
Prednosti, ogranienja i neophodna predznanja
103
Intervjuisanje dece sa smetnjama u razvoju je poseban izazov. Pre nego to se zapone sa intervjuisanjem treba utvrditi da li je dete u stanju da nas razume ili postoje neke prepreke (npr. zbog senzornih smetnji). U tom sluaju planiramo alternativne naine sporazumevanja, molimo odgajatelja da nam bude prevodilac ili ukljuujemo drugu osobu koja poznaje jezik znakova i druge naine komunikacije bliske detetu. Tekoa u komunikaciji moe da se pojavi zbog nerazumevanja pitanja ili nemogunosti deteta da d ili verbalizuje odgovor. Kod dece sa tekoama u mentalnom razvoju tipa autizma i mentalne retardacije pitanja treba preformulisati, pojednostavljivati, tragati za onima na koje e znati da odgovori. Treba kreativno eksperimentisati, a moe se koristiti i augmentativna komunikacija1. Deca sa tekoama u kognitivnom funkcionisanju esto su neuspena u reavanju zadataka i doivljavaju inhibiciju usled anksioznosti, jer oekuju ponovni neuspeh. U takvim situacijama treba tragati za pitanjima na koja e dete moi da ponudi neke elemente odgovora, a zatim ih voditi ka konanom odgovoru. Ako zna odgovor, a postoje problemi u verbalizaciji treba omoguiti da pokae, donese, izdvoji, uradi... Poznavanje karakteristika razvoja i moguih smetnji, poremeaja, odstupanja, doprinosi oseaju kompetencije, umanjuje uticaj nepredvienih faktora i omoguava strunjaku da se kvalitetno pripremi i vodi intervju sa detetom.
Nesigurnost, perfekcionizam, strah strunjaka da nee kvalitetno voditi razgovor ili da e uti traumatine sadraje ne sme da ga sprei u poduhvatu. Deca, lako prataju greke i glupa pitanja ukoliko strunjaci deluju iskreno i sutinski zainteresovano. Dobro pripremljen, empatian strunjak, spreman da sarauje i potuje dete, lako e razviti komunikaciju. Vano je da se pripremi koristei dokumentaciju, a nain ispitivanja da prilagodi godinama deteta i da se ophodi prema njemu sa punim uvaavanjem da stvori sliku o sebi kao o konsistentnoj, emocionalno dostupnoj osobi, na koju dete moe da se osloni. to je kompetentniji strunjak, to e se dete oseati sigurnije. Pokazalo se da se intervju mnogo lake obavlja ukoliko to nije prvi susret izmeu deteta i strunjaka, ve postoji kontinuitet u odnosu sa porodicom i detetom. Iako radnici u centrima za socijalni rad ne mogu uticati na organizaciju rada, vano je da razumeju kako promene utiu na njihove klijente. Strunjaka profesija ne titi od njegovog intrapsihikog doivljaja, niti od bolnih iskustava u sopstvenom ivotu. Zato je vano da ouva empatinost, ali ne i da izgubi granice. To zavisi od naina
Intervju je proces iji se tok odvija u tri faze: Prva treina slui za uspostavljanje dobrog radnog saveza sa detetom i moe se opisati kao prijateljski podravajua. U njoj je intervjuer aktivniji, nastoji da zadobije poverenje deteta i motivie ga na razgovor. Strunjak je odgovoran za kreiranje atmosfere i uspostavljanje radnog saveza. Druga treina je deo u kome dete ima inicijativu, spontano je, vodi razgovor. Kljuna aktivnost intervjuera u ovoj fazi je posmatranje. Ukoliko intervjuer uspe da uspostavi dobar kontakt sa detetom, ono se oputa, osvaja prostor u komunikaciji i produkuje sadraje. U treoj fazi, kada se dete potpuno opustilo i ve umorilo, dodatnim pitanjima ili manevrima intervjuer moe da proveri hipoteze i traga za snagama. Vani elementi procesa intervjua su: priprema strunjaka (praktina i emocionalna); priprema deteta ili mlade osobe za intervju; definisanje setinga izbor mesta i obezbeivanje drugih uslova za sprovoenje intervjua; komunikacija sa detetom, posmatranje detetovih emocionalnih, somatskih reakcija, ponaanja i prikupljanje informacija; povratna informacija.
Proces i njegovi elementi
I. Priprema strunjaka (praktina i emocionalna)
1 Augmentativna i alternativna komunikacija je dopuna i/ili zamena za prirodni govor i/ili pisanje, upotrebom potpomognutih i/ili nepotpomognutih simbola (npr. Blis simboli, daktilologija, gest, ideografi, logografi, manuelni znaci, piktografi) i odgovarajuih naina selekcije i prenosa tih simbola. Primenjuje se kod osoba sa gluvoom, mentalnom retardacijom, afazijom, autizmom, traumatskim povredama mozga, cerebralnom paralizom, motorikim govornim problemima itd. (Golubovi, Jovanovi-Simi, 2002).
104
Pre procene treba razmisliti kako objasniti detetu emu slui razgovor i kako e se koristiti ono to tom prilikom izjavi dakle razjasniti ulogu deteta u procesu procene i koje su posledice po njega. Dati odgovor nikada ne sme biti laan. Nema univerzalnog uvoda, zavisi od konkretne situacije. Izabrati prave rei, to zavisi od deteta, uzrasta i njegovog iskustva u ranijim procenama. Pitanje: Da li zna zato smo mi ovde? nije idealan poetak, jer se dete moe osetiti prozvanim, odgovornim ili krivim. Ako su tekoe kod deteta razlog za procenu, ono je ophrvano griom savesti i oseae se odgovornim za sve to se dogodi porodici. Odgovornost zato se vodi intervju strunjak treba da preuzme na sebe, da d jednostavno i istini blisko objanjenje kao na primer: Ja imam obavezu da te posetim i procenim kako se snalazi i da li moemo jo neto da uinimo da se bolje osea, napreduje i sl. Mora se pratiti da li je dete dobro razumelo i biti otvoren za pitanja koja se mogu pojaviti. Unapred rei detetu da e intervjuer morati poneto da zabelei, jer je ono to dete pria vano. Postavlja se pitanje koliko informacija treba dati ni premalo ni previe, najbolji je odgovor. to se tie pitanja kome e biti dostupan sadraj intervjua, najbolje je rei: samo onima koji moraju da znaju imae pristup informacijama koje dobijemo od tebe.
na koji intervjuer definie profesionalnu ulogu, koliki stepen uvida ima u sebe i svoje stavove koji se tiu pojmova roditeljstva, porodice, smisla ivota itd. Tokom intervjua, mogua je identifikacija i paktiranje sa detetom ili identifikacija sa odgajateljima, ak do negativnih oseanja prema detetu. I jedno i drugo vodi do krenja granica i smanjenja profesionalne distance. Specifina slabost prema nekom tipu deteta, majke, porodice, situacije, ukazuje na opasnost od greaka u proceni i zahteva ukljuivanje i drugih kolega u proces.
II. Priprema deteta ili mlade osobe za intervju
Seting (mesto, vreme, prisustvo odraslih) da bude prilagoen potrebama deteta. Okruenje treba da bude bezbedno i prijateljski nastrojeno, ali treba izbegavati deiju sobu kao sigurno mesto i utoite, jer moe prestati to da bude nakon intervjua. Preporuljivo je da se razgovor sa detetom vodi bez prisustva odgajatelja to je nuno da bi strunjak mogao da uoi kako se dete ponaa kada je samo u nepoznatoj, relativno nestrukturisanoj situaciji sa manje-vie nepoznatom odraslom osobom. Poto je svako dete i situacija intervjuisanja jedinstvena ukoliko postoji potreba i insistiranje deteta, razgovor treba obaviti u prisustvu odgajatelja. Ova situacija omoguava bolji uvid u interakciju odgajatelj dete, ali neki strunjaci smatraju da se time vie gubi nego dobija. Dete je produktivnije u prianju kada je ukljueno u zadatak i kada misli da je i odrasla osoba neim zauzeta. Zato najbolji poloaj nije licem u lice nego uvek jedno pored drugog ili dijagonalno. Vreme i sredstva za voenje intervjua potrebno je prilagoditi obavezama i uzrastu deteta. Treba osigurati da vreme za voenje intervjua nita ne ometa. Najvanije su vetine, poverenje, prilagoavanje, znatielja i iskrenost ispitivaa, to e procenu uiniti uspenom. Poetak intervjua treba dobro organizovati u vezi sa nekim zadatkom, aktivnou, npr. crte. Govoriti polako i jednostavno. Mala deca zaboravljaju poetno pitanje, ako je reenica duga. Ako dete ne odgovara na neko pitanje, verovatno nije razumelo preformulisati, pojednostaviti. Ne ponavljati pitanje u istom obliku. Ako je u pitanju starije dete i izbegava odgovor konstatovati: Verovatno ti je neprijatno da govori o tome. Pitanja u hipotetikoj formi poeljna su za manju ili traumatizovanu decu: Hajde da zamislimo ... kao da ... kobajagi. Moemo prihvatiti nain na koji se izraava dete ili pojedine deje kovanice, ali intervjuer treba da izbegava tepanje i infantilizovan govor. Ne treba govoriti preglasno, jer to posebno plai manju decu, niti govoriti o deci iza njihovih lea, jer tada dobijaju i ui i oi na potiljku. Neka deca su spontana i priljiva, druga uzdrana i utljiva intervjuer ne sme biti preterano aktivan, niti popunjavati praznine, ve omoguiti detetu da bude ono to jeste.
III. Definisanje setinga izbor mesta i obezbeivanje drugih uslova za sprovoenje intervjua
IV. Komuniciranje sa detetom, posmatranje njegovih emocionalnih, neverbalnih reakcija, ponaanja i prikupljanje informacija
105
Pitanja koja izazivaju seanja na bolne dogaaje ne treba postavljati na poetku intervjua, ali nikako se ne smeju izbegavati. utati o bolnim dogaajima, znai negirati realnost i ivot. Dete nee priati o tekim stvarima, niti e se poveriti ukoliko nije uspostavljen radni savez i poverenje, a to e se dogoditi samo ukoliko intervjuer dobro tumai neverbalne znake i pokae da razume dete. Vrlo je bitno da strunjak primeti kada se dete uzbudilo i kada je pitanje suvie stresno, jer anksioznost moe da ga dovede do iskljuivanja (fizikog ili psihikog). To nam moe pomoi da u odreenim momentima smanjimo intenzitet intervjua, a da time ne ugrozimo njegov tok. Naroitu panju treba obratiti na neverbalnu komunikaciju (sleganje ramenima, uspostavljanje kontakta oima i slino) jer dete, umesto da verbalizuje, odigrava oseanja kroz aktivnost (acting out) ili ih ispoljava na simbolian nain (npr. ljubazno je prema intervjueru, ali poinje besno da udara ili probada lutku). Ono to primeti, intervjuer treba i da reflektuje: Kada sam ti postavio pitanje primetio sam da si stegao ake i kao da te je neto zabolelo u stomaku. Da li te je moje pitanje uznemirilo? Tako ljudi uglavnom reaguju kada ih neto uznemiri. Saekati, napraviti dramsku pauzu. Bitno je da intervjuer posmatra dete dok opisuje njegovu reakciju. Ovo se mora raditi veoma paljivo, a intervjuer mora da bude iskreno zainteresovan za odgovor koji e dete dati i ton glasa treba da bude umirujui. Time omoguava detetu da oseti vezu sa odraslom osobom i da se konano otvori. Intervjuer treba da bude pouzdan, osetljiv, responzivan, izvor objanjenja i podrke. Sve ovo se posebno odnosi na hronino traumatizovanu decu, kojoj ne smemo postavljati sugestivna pitanja, jer emo dobiti oekivane ili nametnute odgovore. Zato komunikacija esto mora biti posredna kroz igru ili crtanje... Kod ove dece osmeh se ne sme tumaiti kao pokazatelj pozitivnih emocija, a iskaze, iako na prvi pogled deluju afirmativno, treba proveriti i traiti da dete praktino objasni (operacionalizuje). Ako dete izjavi: Mama mene mnogo voli pitati ga: ta tvoja mama najee radi kada eli da ti pokae da te voli? Ili: ta ti i mama najee radite u vreme razonode i zabave? Moemo konstatovati da osim produkovanih odgovora, svaki intervjuer gotovo spontano registruje i donosi sudove na osnovu prilagoenosti deteta na realnost, kvaliteta interpersonalnih reakcija/odnosa, adekvatnosti i kontrole emocija i impulsivnosti, prisustva anksioznih reakcija i otpora, i tolerancije na frustraciju. Opte preporuke za voenje razgovora sa detetom: Napravite kontakt oima sa detetom i negujte ga u toku razgovora. Obraajte se direktno. Usporite tempo govora i koristite krae reenice. Postavljajte pitanja koja su jednostavna, konkretna i lako razumljiva. Koristite jednostavan jezik, rei koje su poznate i glagole (ide u kolu, ui, radi domai...). Koristite pitanja tipa ko, ta, gde, ee od pitanja kada, kako i zato. Nemojte koristiti apstraktne rei ili ideje, sugestivna pitanja, niti dvostruku negaciju u pitanju: Da li se nikad nije desilo da nisi posluao mamu? Dajte detetu dovoljno vremena da procesuira ono to je reeno i da vam d odgovor. Traite da ponovi kako je shvatilo ta se od njega trai. Moete i parafrazirati detetov odgovor, to e ga ohrabriti da nastavi. Ako dete ne odgovara na postavljeno pitanje, preformuliite ga. Ako ni to ne uspeva, umesto pitanja koristite zapoetu reenicu koju e dete nastaviti. Izbegavajte da prekidate dete, koristite tehnike dobre komunikacije da ga ne biste skretali sa teme. Ako dete teko komunicira, koristite sliice i uite ga da se njima koristi. Mislite o neverbalnim aspektima razgovora dranje tela, gestovi, kontakti Tretirajte pomagala kao deo detetovog linog prostora. ala i humor su dobrodoli. utanje je dozvoljeno. Ozbiljno shvatite sve to vam dete kae. Ne nudite nerealno. Ne zaboravite da ne treba da budete idealan profesionalac ili intervjuer, ve autentian, zainteresovan za dobrobit tog, konkretnog deteta. Napomena: Dete sa hiperaktivnou nee moi da saslua i sledi duga i komplikovana uputstva i pitanja! Postavljati jedno pitanje u jednoj reenici! Dete koje ima sniene intelektualne sposobnosti najbolje e razumeti intervjuera ukoliko svoje pitanje ugradi u neobavezno voen razgovor. Takoe, odgovor e se ee dobiti ukoliko se ne postavljaju direktna pitanja, a odgovor se izvodi iz dobijenog sadraja.
106
Za decu je veoma vano da uju objanjenja i informacije koje mogu uticati na njihov ivot. Strunjaci esto pomisle da deca zbog svog uzrasta ne mogu da razumeju ta im se dogaa. Svoj deci se moraju reima pribliiti okolnosti koje su promenile ili e promeniti njihov ivot. Detetu nije bitna samo informacija, nego i to ko i na koji nain je saoptava. Pre svega je vano da osoba koja daje informaciju bude ona koju dete zna i koja je upuena u njegov ivot. Vane odluke i preporuke treba da saoptava strunjak koga dete doivljava kao svog socijalnog radnika, nikako nepoznata osoba, makar da je re o starijem i iskusnijem kolegi. Treba se osloniti na oseaj i sa detetom voditi opiran razgovor o temi, naravno, renikom prilagoenim njegovom uzrastu. Intervju nije samo metod procene, ve je i sredstvo intervencije. Otuda ponekad moe imati vee terapijsko dejstvo, nego i terapijski intervju. Naveemo primer kvalitetne povratne informacije iz ugla, sada, trinaestogodinje devojice: Imam oseaj da mi je socijalna radnica pomogla da razumem zato prelazim u hraniteljsku porodicu, jer smo zajedno sele i razgovarale, a sa mnom je priala kao sa odraslom osobom i pomogla mi da razumem, na nain na koji sam ja to tada mogla da razumem, iako sam imala samo est godina (Lefevre, 2008). Razgovor sa decom jeste fundamentalni deo prakse u socijalnoj zatiti, da podsetimo jo jednom, iz moralnih (odluuje se o ivotima dece), psiholokih (doprinosi njihovom samopotovanju i boljem oseanju) i praktinih razloga (vodi ka boljim odlukama i ishodima).
V. Povratna informacija
Literatura: Golubovi, S., Jovanovi-Simi, N. (2002). Augmentativna komunikacija. U: Beogradska defektoloka kola, 3, str. 72-84, Beograd. Horwat, J. (2010). The Childs World. The Comprehensive Guide to Assessing Children in Need, II Izdanje. London: Jessica Kingsley Publishers. Hrnjica, S. (ured.) (2008). kola po meri deteta. Beograd: SCF i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta. Keat, D. B., Guerney, L. (2003). Helping your child. Pennsylvania State University. Kondi, K. i Levkov, Lj. (1996). Prirunik za primenu intervjua s decom lienom roditeljske pratnje. Beograd: Fuego System. Luckock, B., Lefevre, M. (2008). Direct Work Social Work with Children and Young People. London: BAAF. Prizant, B. M., Wetherby, A.M., Rubin, E., Laurent, A.C., Rydell, P. J. (2008). The SCERTS Model: A Comprehensive Educational Approach for Children with Autism Spectrum Disorders. USA, Paul H Brooks Publishing Co. Rajovi, V. (2004). Psiho-socijalne determinante razvoja i uenja mentalno retardirane dece. Beograd: Institut za psihologiju i Filozofski fakultet.
107
KAKO PROCENITI POTREBE DETETA Procena snaga odgajatelja, deteta i porodice
PROCENA SNAGA ODGAJATELJA, DETETA I PORODICE

U poglavlju koje se odnosilo na pitanja procene u oblasti socijalnog rada ukazano je na znaajne promene filozofije socijalne zatite uvoenjem koncepata osnaivanje (empowerment) i partnerstvo (Bently, 2002). Koncept osnaivanja prua iroke mogunosti za koncipiranje i realizaciju razliitih vidova psihosocijalne podrke i svih usluga te vrste, uzimajui konano u obzir potencijale i mogunosti pojedinca korisnika usluga u oblasti socijalne zatite, koji je do skoro smatran pasivnim primaocem istih. Ovaj pristup bio je na tetu obe strane u interakciji, izvor frustracije strunjaka, to je uz izraeno sagorevanje bilo praeno uobiajenim distanciranjem, omalovaavanjem odnosno potcenjivanjem korisnika. Sa druge strane, pozicija pasivnog, submisivnog primaoca usluga guila je postojee potencijale i predstavljala prepreku za mogue razvijanje istih. Meutim, ovaj problem nesagledavanja snaga primaoca pomoi ili podrke nije do skoro bio stran ni u drugim disciplinama i oblastima, mada su se uli usamljeni glasovi kritike da usmerenost na deficit bilo koje vrste nije dobar put da pomognemo ljudima. Oblast zatite i obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju predstavlja moda najjasniji primer. Ko bi mogao govoriti o snagama invalidnog deteta? Sreom, patologizacija odnosno patocentrinost nisu vie u modi, jer nas ograniavaju i ne otvaraju puteve poveanju dobrobiti pojedinca. Oigledno se treba usmeriti na neto drugo. Ali, kako vidimo, koncept snage koji obuhvata jedinstvene aspiracije, pozitivne karakteristike, nadarenosti, kapacitete i doprinose pojedinaca, obuhvata mnogo toga. U oblasti psihologije takoe je sve zastupljeniji pristup koji se zove pozitivna psihologija. Promene o kojima je re zahvatile su gotovo sve pomagake profesije i predstavljaju deo savremenog trenda u ijem je fokusu kvalitet ivota pojedinca odnosno njegovo unapreivanje. Ali, kako bismo u potpunosti shvatili znaaj procene snaga, gde mi te snage smetamo, u koji konceptualni okvir i u emu njihovo poznavanje moe da pomogne, treba da krenemo od poetka. Ne zaboravimo, u fokusu su nam dete sa smetnjama u razvoju i njegova porodica porodino okruenje.
EKO-SISTEMSKI PRISTUP Marija Miti
Raanje deteta, odnosno potvrena dijagnoza njegove ometenosti predstavlja snaan izvor stresa za bioloku porodicu, a njegovo gajenje obiluje razliitim stresorima u svakodnevnom ivotu, kako u biolokoj, tako i supstitucijskoj porodici (hraniteljskoj, usvojiteljskoj). Na listi ivotnih dogaaja znaajnih za porodicu u naem istraivanju (Miti, 1994; 1997) najvie rangirani ivotni dogaaji po svojoj stresnoj vrednosti (maksimalan skor je bio 10) bili su: 1. Smrt lana porodice 9,57 2. Invalidnost ili teka bolest lana porodice 9.23 3. Potvrena sumnja u mentalnu zaostalost ili neki drugi hendikep deteta 9,09 4. Pokuaj suicida lana porodice 9,08 5. Odlazak porodice u izbeglitvo. 8,96 Neki od tih dodatnih stresora u gajenju i odrastanju deteta sa smetnjama u razvoju, pored ovog glavnog, mogu direktno da dovedu do stresa ili krize cele porodice (koja nam je sada u fokusu), neki ne. Pored znaenja koje odreenom ivotnom dogaaju daje porodica (u odnosu na njenu paradigmu ili odnos prema stvarnosti), postoje i drugi faktori koji doprinose prevladavanju potencijalnih posledica znaajnih ivotnih dogaaja. Novija istorija ljudskog roda obiluje brojnim katastrofama na planu drutvenih zbivanja (velike ekonomske krize, ratovi), a porodica se, u vrtlogu tih zbivanja rasturala, ponovo sastavljala, drastino menjala svoj nain funkcionisanja, to je sve predstavljalo podsticaj za njeno izuavanje. Postavljalo se uvek pitanje kako to da su neke porodice preivele mnoge ivotne nedae, a neke su
Stres i kriza
108
se rasturile. ime to moe da se objasni? Objanjenje je stiglo u vidu koncepta i modela porodinog stresa koji su primenjeni da bi se dobio odgovor na dva, meusobno povezana pitanja: Kako dolazi do porodinog stresa i krize? ta porodicu titi od stanja stresa? Na osnovu prikupljenih iskustava sa porodicama koje su tokom Drugog svetskog rata bile razdvojene i susretale se sa mnogim tekoama pri nastavljanju zajednikog ivota, Reubin Hill napravio je model koji je poznat pod nazivom ABCX (Olson, 1983). A predstavlja stresni dogaaj koji u interakciji sa B porodinim izvorom krize i u interakciji sa C definisanjem dogaaja od strane porodice, proizvodi X krizu (Olson et. al. 1983). HILOV MODEL PORODINOG STRESA ABCX
Unutranji porodini resursi i Neformalna/formalna porodina podrka (B)
Porodini stresori (A) (C) Porodina percepcija Roditeljska ekasnost
Porodina kriza (X)
Od prvobitne verzije modela interesovanje sa faktora rizika kasnije se premestilo na protektivne faktore. Postavlja se pitanje zato sve porodice izloene multiplim stresorima ne doive porodinu krizu? Koji su to faktori to tite osobu ili porodinu zajednicu od porodine krize? B-varijabla se odnosi se na kompleks unutranjih i spoljanjih porodinih resursa i socijalnu podrku dostupnu porodici (povezanost unutar i van porodice). C-faktor se odnosi na zajedniku porodinu percepciju stresora, koliko ga porodica opaa kao katastrofu ili izazov (priliku) i roditeljsku efikasnost, odnosno ono to smo do sada nazivali roditeljstvo, ue odgajateljskom kompetencijom. Dakle, na primer, ukoliko porodica doivi multipli stresor (kao to je roenje deteta sa ometenou) i uz to je: socijalno izolovana i emocionalno meusobno nepovezana i depresivna, bez nade i bez snage (sa bitno smanjenim roditeljskim kompetencijama), tada je pod poveanim rizikom za nastanak bolesti, nesrene sluajeve, zlostavljanje i zanemarivanje dece, zloupotrebu supstanci, to sve zajedno moe dovesti do potrebe da se dete izmesti u drugu, funkcionalniju porodicu. Unutranji porodini resursi koji predstavljaju protektivne faktore od mogueg stanja stresa ili krize, popularno se nazivaju i porodinim snagama. Ovi resursi obuhvataju: individualne, brane i porodine resurse. Individualni resursi (resursi svakog pojedinca u porodici) odnose se na karakteristike linosti i specifine snage pojedinca. U svojoj knjizi Bukvar pozitivne psihologije (2006) autori polaze od toga da ljudi poseduju znaajne snage sline onome to se u psihologiji smatralo crtama linosti. Martin Seligman i Christopher Peterson (autori navedene knjige), osnivai pozitivne psihologije, kao rezultat istraivanja dali su listu karakternih snaga: Mudrost i znanje: kreativnost, radoznalost, otvorenost duha, ljubav prema uenju i ovladavanju novim vetinama. Snage hrabrosti: emocionalne snage koje ukljuuju ostvarivanje ciljeva uprkos suoavanju sa preprekama: neustraivost, istrajnost, integritet (autentinost, potenje), vitalnost: pristupanje ivotu sa uzbuenjem i energijom. Snage humanosti: ljubav, ljubaznost/dobrota (plemenitost, briga, saoseanje, altruizam, socijalna inteligencija.
Protektivni faktori
109
Snage pravednosti: socijalna odgovornost, lojalnost, postupati prema svim ljudima kao jednakima. Snage temperamenta: pratanje, skromnost, obzirnost i samokontrola. Snage transcedencije: cenjenje lepote i izvrsnosti, zahvalnost, nada, humor i duhovnost (religioznost, vera, svrha). Brani resursi odnose se na snagu brane zajednice odnosno kvalitet branog ivota. Obuhvataju zadovoljstvo raznim aspektima branog ivota, kao to su: raspodela kunih poslova, vaspitanje deteta, provoenje slobodnog vremena, shvatanja uloge mua i ene u kui, uvaavanja linih elja i interesovanja branog partnera. Dobro slaganje, razumevanje i ljubav branih partnera, spremnost da jedno drugom prue podrku, otvoreno komuniciraju i dogovaraju se, predstavljaju i izvor snage roditeljskog podsistema u okviru porodice. Ovo je veoma vano u svakoj porodici, a posebno u onoj (biolokoj ili alternativnoj) u kojoj odrasta dete sa smetnjama u razvoju. Usaglaenost i doslednost u vaspitnim postupcima i pruanje meusobne podrke u prevladavanju tekoa su od krucijalnog znaaja. Kod smetanja i gajenja deteta u alternativnoj porodici posebno je vano jaanje postojeih snaga i branog para i porodice u celini radi predupreivanja stresa i/ili porodine krize. Porodini resursi odnose se na: Izbalansiranost porodine strukture i funkcionisanja (ravnotea izmeu porodine fleksibilnosti i stabilnosti, kao i izmeu porodinog zajednitva i omoguavanje autonomije za pojedince); to moe biti i oseanje porodine koherentnosti (pronalaenja smisla u porodici, razumevanje ta se u porodici deava i mogunost upravljanja deavanjima u porodici) ili pak postojanje porodinog konsenzusa; Porodini identitet, porodini pogled na svet i ivot; Strategije porodinog prevladavanja stresa: unutranje (redefinisanje i pasivna procena potencijalno stresnog dogaaja) i spoljanje: traenje socijalne podrke ili mobilisanje institucionalne podrke, okretanje religiji. Svi ovi resursi su meusobno povezani, neki manje, neki vie korisni, zavisno od ivotne situacije u kojoj se porodica nae. Kako veina porodica nisu usamljena ostrva, ve su prirodno povezane sa mnogobrojnim osobama ili, prema ekosistemskom shvatanju, sa razliitim podsistemima u svojoj okolini. Otvorenost porodice prema sredini (kvalitet njenih granica poeljne su polupropusne) omoguava joj, uz ostala svojstva, da koristi prilike koje joj pruaju spoljanji, vanporodini resursi. Ali korienje tih moguih pogodnosti ne zavisi samo od porodice, ve i od toga da li ti resursi realno postoje. Tako, na primer, porodica sa detetom sa smetnjama u razvoju moe tom detetu da prui adekvatno roditeljstvo i ini sve da stimulie njegov razvoj. Meutim, u njihovom okruenju ne postoje raspoloivi resursi koji bi mogli dalje da pruaju podrku u tom pravcu (u okviru predkolskih ustanova, dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju ili kolama sa inkluzivnim opredeljenjem i praksom) pa optimalni razvoj deteta dolazi u pitanje. Zato nam je u proceni potreba deteta sa smetnjama u razvoju i njegove porodice vana procena snaga i jednih i drugih i ukupne porodice? Bez te procene lutaemo i neemo biti efikasni u pruanju neophodne podrke jer nam nee biti jasno na ta je moemo nasloniti, od ega se moe prvo krenuti. Takoe, u proceni nam je veoma vano koje snage odgajatelj vidi u detetu jer nam to mnogo govori i o njegovoj motivaciji i kompetenciji, takoe vanim elementima za pruanje psihosocijalne podrke. ta su snage u svakodnevnom ivotu procenjivane dece i njihovih odgajatelja? Bez puno pretenzija, u odnosu na prethodno reeno, dajemo radnu definiciju u skladu sa potrebom procene po modelu ROD. Snage predstavljaju svi lini kvaliteti i osobine deteta i odgajatelja, brani i porodini kvaliteti u smislu pogodnosti i prednosti, kao i postojee podrke u okruenju, koje mogu posluiti u daljem osnaivanju, a predstavljaju osnovu za planiranje psihosocijalne podrke u kojoj e oni aktivno participirati. Ovo predstavlja put za obezbeivanje uslova za optimalan razvoj deteta i njegovu socijalnu ukljuenost.
110
Snage, konkretno mogu biti: zajednitvo i ljubav meu lanovima porodice, topla porodina atmosfera, prihvatanje deteta od strane svih lanova porodice, ukljuenost cele porodice u staranju o detetu, posedovanje zajednikog stava u odnosu na gajenje deteta, iskustvo i tradicija porodice u podizanju deteta sa tekoama. Odgajatelji, kao prednosti deteta tj. neto to olakava brigu o njemu istiu njegovu umiljatost, nenost, vedrinu, duhovitost, saradljivost, upornost i samostalnost razliite vrste. Ovo su samo neki od primera iz pilot-ispitivanja modelom ROD, a verujemo da e strunjaci zajedno sa decom i odgajateljima otkrivati i druge, mnogobrojne modalitete snaga na kojima e temeljiti podrku.
Literatura: Miti, M. (1997). Neke osobenosti porodice deteta hendikepiranog cerebralnom paralizom. U: Detinjstvo, habilitacija, integracija, Zavod za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, Beograd. Miti, M. (1997). Porodica i stres izmeu poraza i nade. Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta i arko Albulj, Beograd. Miti, M. (1997). Porodica i stres. U: Psihologija izbeglitva,Vlajkovi, Srna, Kondi i Popovi, IP Nauka, Beograd. Olson, D., McCubbin, H., Barnes, H., Larsen, A., Muxen, M., Wilson, M. (1983). Families - What Makes Them Work. Sage Publications, New York. Peterson, C. (2006). A Primer in Positive Psychology. Oxford University Press.
111
112
113
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA Model ROD i baterija instrumenata
MODEL ROD I BATERIJA INSTRUMENATA

Model procene ROD predstavlja konceptualni okvir koji je posluio za dizajniranje odgovarajuih instrumenata za procenu svih relevantnih potreba deteta i njegove porodice radi definisanja odgovarajuih vrsta podrke. U jednom od prethodnih poglavlja bilo je rei o principima kojima smo se rukovodili zastupljenosti instrumenata razliite strukture kako bismo dobili to iri dijapazon dragocenih podataka, kao i kako bi oni bili to primereniji ispitanicima deci/mladima i odgajateljima. Daemo pregled osnovnih instrumenata i obrazaca neophodnih za prikupljanje podataka i beleenje procene. Obrazac Priprema za procenu deteta/mlade osobe koji se popunjava pre odlaska u porodicu sadri rubrike: Osnovne podatke o detetu i porodici, a za decu koja ne ive u biolokoj porodici, podatke o hraniteljskoj/usvojiteljskoj porodici, rezime snaga/potreba i faktora rizika za dete i porodicu; Pregled mera i usluga i efekti preduzetih mera; Tehnika priprema procene (lista vanih osoba i podsetnik za procenu). ROD-1, strukturisani intervju za prikupljanje podataka, koji se prvenstveno odnosi na razvojne potrebe deteta, a izvor podataka je odgajatelj. Postoji nekoliko formi, zavisno od uzrasta: ` Od 0 meseci do 24 meseca ` Od 2 godine do 6 godina ` Od 7 do 14 godina i ` > 15 godina. Pitanja u intervjuu obuhvataju razliite oblasti/domene: zdravstvene potrebe, emocionalni status, odnos sa uim i irim socijalnim okruenjem i ponaanje, psihomotorni, kognitivni razvoj i obrazovanje ili (za starije uzraste) kognitivni razvoj, obrazovanje, zaposlenje i profesionalno usavravanje, lini i porodini identitet i samostalnost u brizi o sebi. Zavisno od uzrasta deteta, odreivan je i korpus pitanja za pojedine oblasti. Ovi instrumenti u sebi sadre, kao podsetnike, skraenu formu razvojnog podsetnika koji je na kraju ove publikacije dat u celini. Razvojni podsetnici su pri ruci strunjaku kako bi lake procenio potrebe ili tekoe ve u toku ispitivanja. U obrascima za intervju, posle svake oblasti sledi rezime koji sadri komentar odgajatelja i ispitivaa o zapaenim kljunim snagama i tekoama deteta. ROD-2, tehnika za prikupljanje podataka, koji se prvenstveno odnosi na razvojne potrebe deteta, a izvor podataka je dete/mlada osoba. Za svaki od uzrasta napravljen je instrument prilagoen razvojnim specifinostima ispitanika. Broj uzrasnih kategorija je proiren umetanjem uzrasne kategorije 1114 godina. Instrumenti variraju po izgledu i strukturisanosti i u veini sluajeva predstavljaju kombinaciju strukturisanog intervjua i varijanti sociometrijskih tehnika. Upitnik za mladie i devojke iznad 15 godina ivota sadri vie pitanja i oblasti (mogunost introspekcije, procene, artikulisano miljenje o pojedinim pitanjima), sa posebnim naglaskom na samostalnost u brizi o sebi, praktine i druge vetine. ROD-3, Upitnik za odgajatelje ima nekoliko formi (za bioloke roditelje i hranitelje; za odgajatelje dece do dve godine ivota i decu/mlade iznad tog uzrasta). Prvih osam stavki pitanja koja se odnose na vaspitne stilove i sadre pitanja sa otvorenim odgovorima, postavlja ispitiva kako bi podstakao verbalnu produkciju ispitanika i razumevanje iskaza. Ostale stavke samostalno popunjavaju odgajatelji. Uglavnom se odgovara na pitanja sa otvorenim ili ponuenim odgovorima, a odgovori o socijalnoj mrei i podrci se upisuju u neku vrstu mape.
114
Marija Miti
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA Model ROD i baterija instrumenata
KORACI U PROCENI I NEOPHODNI INSTRUMENTI

PRIPREMA PROCENE: Uvid u dokumentaciju i postojee podatke
POTREBE DETETA Izvor podataka: ODGAJATELJ
1. Korak ROD 1
POTREBE DETETA Izvor podataka: DETE
2. Korak ROD 2
VASPITNI STIL Izvor podataka: ODGAJATELJ
3. Korak ROD 3
Lista opservacije
4. Korak ROD 4
OVI INSTRUMENTI SE ZADAJU I POPUNJAVAJU U TOKU POSETE PORODICI
Procena odgajateljskih kompetencija UPUTSTVO I SUMARNA PROCENA
5. Korak
REKAPITULACIJA Unos pojedinanih procena u odgovarajue tabele ZAKLJUAK
6. Korak
Sadraj pitanja se odnosi na: vaspitne postupke, procenu sopstvene kompetenosti za gajenje deteta, procenu uticaja gajenja deteta sa smetnjama u razvoju na porodino i brano funkcionisanje, kao i faktora koji olakavaju gajenje deteta. Deo pitanja se odnosi na potrebe za podrkom i postojee resurse. U materijalu za ispitivanje postoje i priruni tekstovi koji omoguavaju laku procenu i objedinjavanje podataka o odgajateljskim kompetencijama, kao i Uputstvo za procenu vaspitnih stilova i Sumarna procena odgajateljskih kompetencija. ROD-4, Lista opservacije predstavlja instrument za sistematsko posmatranje razliitih relevantnih aspekata izgleda, ponaanja i ivotnih (stambenih) uslova koji mogu da doprinesu proceni zadovoljavanja potreba deteta, bazinih i emocionalnih (interakcija deteodgajatelj), uslova za kognitivnu stimulaciju, bezbednosti deteta i spremnosti odgajatelja na saradnju sa strunjacima. Sve pojedinane procene (sa razliitih instrumenata i za razliite oblasti) unose se u tabele za rekapitulaciju koje sadre rubrike za nezadovoljene potrebe deteta, snage (deteta/odgajatelja) i preporuenu podrku.
115
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA Od procene do donoenja odluka: Integracija podataka

Marija Miti, Branka Radojevi, Branislava Piper
Za svakog procenjivaa ne mali problem predstavlja konano objedinjavanje prikupljenih podataka u jasnu i celovitu sliku koja treba da prui odgovor na postavljeni zadatak procene. Najee taj proces oznaavamo terminom integracija. Postoje razliita shvatanja o tome ta je u stvari integracija i kako se ona odvija. Kao da svi znamo o emu govorimo, ali u konkretnom sluaju nikako da ponemo jer smo u nedoumici ta mi u stvari tu treba da radimo. Pred nama su podaci razliite vrste (zavisno od vrste instrumenta) i iz razliitih izvora koje treba objediniti u zakljuak. Odakle krenuti? Prvo, treba razjasniti jednu stvar. Integracija je samo krovni pojam koji obuhvata razliite nivoe. U nekim sluajevima je ona vie nego minimalna (kada treba samo da odgovorimo ta nam neki podatak govori u poreenju sa nekim kritinim skorom ako se radi o kakvom mernom instrumentu). Sledei nivo integracije predstavlja generalizacija manjeg ili veeg obima, kada konkretne podatke uklapamo u opte okvire (ako na primer, odgajatelj ne vodi rauna o dejem zdravlju redovno, ako mu nije poznato koja vrste hrane je primerena za odreeni uzrast, onda govorimo o slaboj dimenziji odgajateljske kompetencije bazinoj brizi o detetu). O tumaenju interpretaciji, neto viem obliku integracije, govorimo kada korienjem odreenog teorijskog koncepta objedinjujui tumaimo odreeno ponaanje kod deteta (dete se plai dodira drugih ljudi, ne reaguje ili burno reaguje na odvajanje od hranitelja, neselektivno prilazi nepoznatim ljudima tada govorimo o poremeaju vezivanja ili privrenosti kod deteta). Najvii nivo integracije, bar u klinikoj psihologiji predstavlja formiranje radne teorije linosti konkretne osobe. U praksi procenjivanja uglavnom koristimo prva tri nivoa integracije. Dakle, u odnosu na primenjeni model procene ROD, integracija podataka predstavlja nekoliko stvari i rukovodi se zadatkom procene, odnosno odgovorom na krajnje pitanje koje su vrste podrke i kog intenziteta neophodne za konktretno dete sa smetnjama u razvoju i njegovu porodicu, bilo da je bioloka ili odgajateljska. Proces integracije, u odnosu na obuhvatnost zadatka procene i primenjenih instrumenata i postupaka za prikupljanje i tumaenje podataka tekao bi u nekoliko faza: 1. Analiza podataka na svakom pojedinom instrumentu u odnosu na domene koje obuhvata i rezimiranje, odnosno kratak pregled i sistematizacija podataka koja se obino i daje u rezimeu (relevantne tabele). Pored prikupljenih podataka instrumentom, na konani sud utie i opservacija praena utiskom ispitivaa. 2. Sledei korak predstavlja poreenje podataka iz raznih instrumenata u odnosu na fenomen na koji smo fokusirani (npr. o samostalnosti deteta moemo da saznamo iz intervjua sa odgajateljem, sa detetom, iz opservacije u domu odgajatelja i iz preovlaujueg vaspitnog stila u kojoj meri odgajatelj (ne)neguje detetovu samostalnost). 3. Rezultate prethodne analize i integracije unosimo u odgovarajue tabele to nam slui kao vodi za sledei korak. Kada smo sistematizovali ili integrisali podatke u odnosu na kljune teme: potrebe i snage, nastojimo da protumaimo njihov meusobni odnos. Posebno je vano, zahvaljujui znanju i teorijskim osnovama modela ROD, da obratimo panju na meusobni odnos nezadovoljenih potreba deteta i postojeih snaga (vrste) deteta i odgajatelja/porodice. 4. U ovoj fazi, zahvaljujui rezultatu prethodne, odmeravamo primerene vidove podrke i izdvajamo najprioritetnije, odnosno one koje bi trebalo urgentno realizovati. 5. Zakljuak predstavlja rezultat ukupne integracije gde ukazujemo na opravdanost definisanja odreene podrke s obzirom na potrebe deteta i kapacitete odgajatelja. Kako praktiar moe da izae na kraj sa integracijom podataka do konanog zakljuka? Radi se o procesu za koji ne postoji dobar recept. Naime, znamo koje sastojke treba da koristimo (poznavanje teorijskih koncepata i konceptualnog okvira, dobro poznavanje dometa upotrebljenih instrumenata
UVOD: OSNOVNA PITANJA INTEGRACIJE PODATAKA
116
Instrumenti ROD-1 (potrebe deteta, izvor podataka: odgajatelj), ROD-2 (potrebe deteta, izvor podataka: dete) i ROD-4 (Lista opservacije) su izvor podataka za procenu potreba deteta. Poto se te potrebe menjaju sa uzrastom, kao i zahtevi koji se postavljaju pred odgajatelje, instrument je podeljen u etiri uzrasne kategorije: Od 0 meseci do 24 meseca Od 2 godine do 6 godina Od 7 do 14 godina Vie od 15 godina. Podseamo da su osnovni domeni u okviru svakog perioda: 1. Zdravstveni 2. Emocionalno-socijalni i ponaanje 3. Identitet lini i porodini 4. Psihomotorni i kognitivni razvoj, obrazovanje, zaposlenje i profesionalno usavravanje 5. Samostalnost u brizi o sebi. Zadovoljavanje bazinih potreba omoguava razvoj deteta i realizaciju njegovih potencijala. Putem definisanih indikatora u instrumentima ROD-1 i ROD-2, procenjiva moe da registruje oblasti u funkcionisanju u kojima se dete istie (snage/prednosti) ili odstupa od oekivanog (potrebe/ tekoe), to se belei na kraju svakog domena u rezimeu ispitivaa. S obzirom da se dete formira u interakciji sa odgajateljima i okruenjem, posebno obratiti panju na kvalitet nege i brige, odnosno zadovoljenost njegovih emocionalnih potreba, koje su kamen-temeljac razvoja. Stabilan i adekvatan odnos izmeu odgajatelja i deteta predstavlja protektivni faktor koji umanjuje mogunost javljanja tekoa kod deteta, a ukoliko su prisutne, predstavlja znaajnu snagu u njihovom prevladavanju. Sa druge strane, nesigurni obrasci vezivanja i neadekvatno roditeljstvo predstavljaju faktore rizika koji se negativno odraavaju na celokupan razvoj deteta. Osim u stabilnom i podravajuem porodinom i irem okruenju (porodica, kola, komiluk, itd.), za snagama treba tragati i u okviru karakteristika deteta, njegove prirode/temperamenta, dobrih kognitivnih sposobnosti, efikasnih strategija za kontrolu emocija i ponaanja, pozitivne slike o sebi (samopouzdanje, samopotovanje) i vrednosne orijentacije, kao npr. optimizam. Registrovanje tekoa, na osnovu definisanih indikatora u instrumentima ROD-1, ROD-2 i ROD-4, omoguava odreivanje prioritetnih potreba deteta. U odnosu na razliite domene i uzraste, naveemo neke od preporuka za njihovo prepoznavanje.
i postupaka i, naravno podaci). Neemo odmah znati na samom poetku ega treba vie ili manje, ali e model ROD ponuditi osnovne korake u procesu. Edukacija za primenu modela ROD e omoguiti i poetno savladavanje odreenih vetina, a pomo supervizora, uz iskustvo, i njihovo suvereno primenjivanje u praksi.
INTEGRACIJA PODATAKA POTREBE DECE
Zadovoljavanje zdravstvenih potreba usko je povezano sa zatitom fizikog bia. Ukoliko su kod deteta konstatovana hronina stanja, oboljenja ili invaliditet, mogu biti prisutne razliite potrebe za praenjem, podrkom, medikamentima, asistivnom tehnologijom i sl. Potrebe se belee i proverava se da li su zadovoljene. esto pobolevanje predkolskog deteta (od roenja do este godine ivota), njegova zdravstvena i opta fizika zaputenost, koja nije u vezi sa stanjem ili oteenjem, ukazuje na nii kvalitet emocionalne brige i nege od strane odgajatelja, ili ak na zanemarivanje i zlostavljanje. Hospitalizacije, kao vid separacije, mogu negativno da utiu na emocionalni razvoj deteta. Ono moe postati plaljivo, plaljivo i uznemireno pri odvajanju (separaciona anksioznost).
PREPORUKE ZA PREPOZNAVANJE PRIORITETNIH POTREBA ROD-1 potrebe deteta, izvor podataka: odgajatelj
1. Zdravstvene potrebe
117
Imunizacija i redovne posete zubaru pokazuju da li odgajatelji adekvatno odgovaraju na zdravstvene potrebe deteta. Deca sa mentalnom retardacijom dramatino reaguju na popravku zuba, zbog ega nije lako pronai stomatologa koji moe da obavi pregled. Pubertet i adolescencija, generalno, nameu potrebu za podrkom, edukativno-preventivnim radom i posetama lekaru u vezi sa reproduktivnim zdravljem. Ovo se naroito odnosi na mlade koji su zlostavljani ili imaju smetnje u kognitivnim funkcionisanju. Seksualno zlostavljana deca i mladi mogu biti skloni rizinom seksualnom ponaanju. Mladi sa mentalnom retardacijom imaju snienu sposobnost razumevanja vlastite seksualnosti, to ih ini podlonim zloupotrebi. Mogu biti i sputavani, jer seksualni poriv ponekad ispoljavaju u neprimerenom kontekstu. Stoga postoji potreba da se poue u kojim okolnostima mogu da istrauju, masturbiraju itd. Telesna oteenja uglavnom ne utiu na seksualnu elju, to treba imati u vidu pri proceni potreba mladih sa invaliditetom.
Navike ishrane. Poto je hrana simboliki reprezent ljubavi, praenjem navika vezanih za ishranu mogu se identifikovati uslovi ranog razvoja deteta, kvalitet njegovog odnosa sa odgajateljima, kao i tekoe poput poremeaja privrenosti i drugih psiholokih smetnji. Prekomerne koliine hrane unose deca koja su dugo boravila u ustanovama, esto menjala sredinu ili nisu imala adekvatnu emocionalnu podrku od strane odgajatelja. Ve na uzrastu od dve do est godina, dete moe da pone da skladiti hranu, to takoe ukazuje da nije ostvarilo adekvatno iskustvo vezivanja bar sa jednom odraslom osobom. U pubertetu, prekomerno uzimanje hrane (bulimija) ili njeno odbijanje (anoreksija) uvruju se kao poremeaji i ei su kod devojica. Poremeaji ishrane ukazuju na neadekvatan odnos deteta sa figurama roditelja, u sluaju anoreksije, na relaciji devojicamajka. Izbegavanje hrane koja treba jae da se vae, odnosno preferencija meke, mlevene hrane i mesa, u vezi je sa enurezom i ukazuje da dete ima problem sa bazinom sigurnou i pojaanu potrebu za podrkom od strane odgajatelja. Ukoliko dete i porodica odaju harmoninu sliku, a enureza je izolovani simptom, uzrok je uglavnom u odnosu sa braom i sestrama. Odbijanje kaaste hrane, uz seksualizovano ponaanje, nevoljno mokrenje (enureza) i specifinosti u pogledu upranjavanja navika istoe, moe ukazivati da je dete seksualno zlostavljano. Pika (jedenje nejestivih materija, zemlje, krea, izmeta...) na uzrastu do dve godine sama po sebi nema patoloki karakter, dok je preko dve godine deo spektra ponaanja vezanih za autizam i druge razvojne i psiholoke/psihijatrijske smetnje. Prisutnija je kod traumatizovane, zlostavljane i zanemarene dece. San. Tekoe u vezi sa snom mogu biti prouzrokovane itavim nizom faktora, od predispozicije, zdravstvenog statusa deteta do kvaliteta brige o njegovom fizikom i psihikom zdravlju. Traumatizovana deca (rtve ili svedoci nasilja) ee ispoljavaju tekoe u ovoj oblasti. Neispavano dete postaje razdraljivo, manje koncentrisano i preterano aktivno. Dete do dve godine ivota, ne spava preko dana ukoliko se u porodici deavaju dramatine stvari ili su odgajatelji permisivno-zanemarujui, pa ne obezbeuju stabilnost i svakodnevnu rutinu. Noni strahovi/teror, mesearenje (u perodu od dve do est godina javljaju se kod 15% dece) i none more (komarni snovi) mogu biti deo prerade informacija prikupljenih tokom dana, ali su uestaliji i intenzivniji posle stresnih dogaaja. Ukoliko se nastave u adolescenciji u vezi su sa ozbiljnim psiholokim smetnjama. Preterano spavanje i poremeaji ritma mogu se javiti usled organskih uzroka, ali i stresnih situacija, razvojnih i psiholokih smetnji (kao to su afektivne smetnje, bipolarni poremeaj, itd.). Uzeti u obzir da, usled hormonskih promena, adolescenti imaju pojaanu potrebu za snom. Navike istoe. U pogledu navika istoe smatra se da do druge godine ivota deteta odgajatelji prevashodno preuzimaju odgovornost za njihovo upranjavanje. Upotreba pelena za jednokratnu upotrebu pomerila je granice u navikavanju dece na nou na kasnije uzraste (ak do tree ili etvrte godine). Neuspostavljene navike istoe (kontrola velike i male nude, pranje ruku, zuba, kupanje) mogu biti u vezi sa razliitim tekoama, ometenou, oboljenjima, ali i nepovoljnim uslovima ranog
2a. Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: Emocionalne potrebe
118
razvoja i neadekvatnom brigom odgajatelja, naroito zlostavljanjem i zanemarivanjem. Ovo poslednje dovodi do vaspitne zaputenosti deteta i ispoljava se kroz neusvajanje adekvatnih navika. U periodu od dve godine do est godina ivota, dete doivljava sopstvene izluevine kao deo sebe i upranjavanje navika istoe koristi kao kanal za ispoljavanje oseanja. Odbijanje da usvoji navike (da piki, kaki u nou ili toalet) moe biti in protesta prema okolini. Otuda deca, ljuta na svoju okolinu, mogu da imaju neobjanjive zatvore, po nekoliko dana, za koje ne postoji medicinski razlog. Pored toga, stresni dogaaji i promene (roenje brata, sestre) mogu dovesti do regresije i umokravanja kod dece koja su ve uspostavila naviku. Dete koje se plai kupanja ili je uznemireno kada treba da koristi toalet imalo je negativna iskustva sa odgajateljima pri obavljanju tih navika. Drastinije reakcije ukazuju da je ova rutina asocirana sa zlostavljanjem, mogue i seksualnim, naroito ukoliko je udrueno sa odbijanjem kaaste hrane, seksualizovanim i/ili bizarnim ponaanjem i enurezom. Suprotno tome, u pubertetu i adolescenciji, seksualno zlostavljana, kao i deca i mladi sa dubljim psiholokim problemima i potrebama mogu opsesivno da se peru i kupaju. Nevoljno mokrenje (enureza) est je pratilac dece bez roditeljskog staranja, ali i one sa teim smetnjama u kognitivnom razvoju, EPI-napadima, nonim strahovima i mesearenjem. Prvo iskljuiti organske uzronike, a ako je enureza psihogenog porekla, obratiti se za pomo ve na uzrastu od etiri do pet godina. Kod jednog broja dece bez roditeljskog staranja, ali i one sa teim smetnjama u psihikom i kognitivnom razvoju nevoljno umokravanje moe da se nastavi tokom adolescencije. Ukoliko je dnevna enureza udruena sa enkomprezom i bizarnim ponaanjima (dete skriva feces, mokri/defecira van toaleta, mui ivotinje) u pitanju je dublji nivo potreba. U tom sluaju, mogue je da je dete hronino traumatizovano i zlostavljano, to zahteva ukljuivanje specijalizovanih slubi, psihologa i/ili psihijatra. Emocionalno reagovanje. Poto dete ne moe da bude izvor problema, prisustvo tekoa u ovoj oblasti pre svega ukazuje na neadekvatnu brigu, negu ili traumatizaciju, osim ako je re o autizmu i drugim razvojnim smetnjama1. Do polaska u kolu, deca prelaze znaajan put od egocentrinih malih bia, koja hoe sad i sve, ka socijabilnim stvorenjima, tolerantnijim na frustraciju, iji je emocionalni odgovor primeren realnim situacijama. To znai da se trogodinjoj deci mogu tolerisati retki i kratkotrajni napadi besa (od nekoliko minuta), dok se na uzrastu od etiri ili pet godina oekuje da se oni potpuno prorede. Poto tek u formiranom odnosu sa odgajateljima dete moe da naui da prepozna ta osea i da kanalie svoja oseanja, deca u zatiti esto imaju tekoe na tom planu. Izloena sopstvenim primitivnim sadrajima ili stresnim dogaajima, mogu da budu izrazito plaljiva ili da razviju specifine strahove na bia, predmete ili situacije koje su bile izvor traumatizacije. Generalno, ova deca imaju tekou da prepoznaju i imenuju svoja oseanja. Ukoliko je vaspitni stil odgajatelja bio permisivno-zanemarujui uz prisustvo porodinog nasilja, moe se razviti poremeaj ponaanja za koji su napadi besa i iritantno ponaanje uobiajene strategije za kontrolu situacije i postizanje cilja. Deca iji su odgajatelji nedosledni ili njihov vaspitni stil sadri elemente psihikog i fizikog zlostavljanja, mogu da ispolje itav niz neadekvatnih emocionalnih reakcija: od straha da ispolje emocije do prenaglaenih reakcija plaljivosti i naglih promena raspoloenja, po principu dr Jekyll i mister Hyde (dete umilno kao penuanje ampanjca, odjednom se pretvara u vulkan koji bljuje vatru). Obratiti panju da se autizam i drugi pervazivni poremeaji formiraju u ranom uzrastu (sa dve ili tri godine) i utiu da dete ne ispoljava oseanja (deluje emocionalno tupo, ravnoduno) ili su ona atipina, neprimerena situacijama i dugotrajna. Uprkos tome to se za pubertet vezuju emocionalni izlivi i eksperimentisanje, deca na ovom uzrastu treba jasno da diferenciraju i socijalno prihvatljivo izraavaju svoja oseanja, ukljuujui i ona negativna. Nemogunost da kontroliu emocije i impulse upuuje na razliite psiholoke smetnje ili tekoe u ponaanju.
1 Ako postoji podatak da je majka uzimala alkohol ili drogu tokom trudnoe, beba koja neuteno plae moe da pati od apstinencijalne krize (ukoliko je sve praeno pothranjenou i usporenim razvojem).
119
NEVOLJNO UMOKRAVANJE (ENURESIS)

Enureza je funkcionalni poremeaj kontrole beike koga odlikuje ponavljano, nevoljno mokrenje u odeu ili krevet. Nije uzrokovana diureticima ili organskim oteenjima i utie na socijalno funkcionisanje. Kriterijumi za dijagnostikovanje (prema DSM IV): Uestalo mokrenje u krevet ili odeu (bilo nevoljno ili namerno). Kliniki je znaajno ukoliko se dogaa dva puta nedeljno tokom najmanje tri meseca zaredom i utie na oteenje socijalnog, kolskog i drugih vanih podruja funkcionisanja. Kritian uzrast za dijagnostikovanje poremeaja kod deteta je 5 godina. Ukoliko poremeaj perzistira i nakon navrene pete godine ivota deteta, treba se obratiti za strunu pomo. Po drugim, stroijim kriterijumima, poremeaj se moe konstatovati ve u periodu izmeu tree i etvrte godine. Iskljueni su fizioloki i zdravstveni faktori. Postoji primarni tip enureze, u sluajevima kada dete nikada nije uspostavilo kontrolu beike i sekundarni, ako je navika uspostavljena a umokravanje je usledilo nakon suvog perioda. Primarna enureza je ea nego sekundarna. Vrste: Samo nona (obino u prvoj treini sna). ea je nego dnevna. Samo dnevna. Ree se javlja i obino gubi nakon devete godine. Nona i dnevna. Enureza se moe pojaviti kao pratilac drugih smetnji kod deteta. Dnevna enureza je esto udruena sa enkoprezom nevoljnim defeciranjem. Moe biti pratilac EPI-napada, nonih strahova i mesearenja, a ee se javlja kod dece sa teim smetnjama u kognitivnom funkcionisanju. Ukoliko se ispoljava kao izolovana pojava, re je o monosimptomatskoj enurezi. Pojava nevoljnog umokravanja uestalija je kod deaka jedan i po do dva puta je verovatnije da e se pojaviti kod deaka nego devojica, a na uzrastu od pet godina, 7% deaka i 3% devojica ima enurezu. Navode se razliiti faktori kao uzronici ove pojave, u zavisnosti od teorijskog pravca. S obzirom da se enureza nalazi u istoriji pojedinih porodica, traga se za genetskim i fiziolokim faktorima (mali kapacitet beike, nezrelost CNS-a, tzv. vegetativni infantilizam), dok je psiholoke teorije uglavnom objanjavaju kao posledicu vaspitavanja, odnosa deteodgajatelj ili odnosa sa braom/sestrama i porodine dinamike. Nekontrolisano umokravanje je est pratilac dece u zatiti, dakle one koja su iskusila nepovoljne uslove razvoja zanemarivanje, zlostavljanje i este promene sredine. Obino se javlja kao reakcija na izmetanje deteta u drugu porodicu i moe da se izgubi u toku est meseci, kada se dete prilagodi na promenu. Meutim, jedan broj dece ima konstantan problem sa enurezom. Odgajatelje esto zavara to se ona obino spontano gubi u pubertetu, ne shvatajui da uzrok koji je do nje doveo nije eliminisan, ve samo menja pojavni oblik. Umokravanje zamenjuju intrapsihiki konflikti, a na spoljnjem planu mogu da se pojave tikovi i ponaanja karakteristina za opsesivnokompulsivnu simptomatologiju. Ukoliko je prisutna i nona i dnevna enureza, posebno udruena sa enkomprezom, a nije u vezi sa drugim oboljenjima ili stanjima, moe da ukazuje na ozbiljnije psiholoke tekoe i indikator je dubokih trauma i/ili zlostavljanja. Otuda je glavna preporuka da odgajatelji ne ekaju da se umokravanje spontano izgubi, ve da se obrate za pomo. Za redukciju enureze primenjuju se razliite terapije, od fizikalne (elektroterapije, dijete), akupunkture do medikamentne (antidepresiv imipramin i antidiuretik dezmopresin) i psihoterapije. Iako iroko primenjeni, medikamenti i klasino uslovljavanje ne daju dugorone rezultate. Postoji vie istraivanja koja ukazuju da je kombinacija bihejvioralnih metoda sa metodama sistemske porodine terapije efikasan nain za redukciju ove pojave. Branka Radojevi
Bizarne ili opsesivne misli i radnje, halucinacije, drastine promene raspoloenja od euforinog do depresivnog, izolovano ili udruene sa poremeajima navika istoe (pika, bizarno postupanje sa izluevinama, enkompreza, itd.) i sna, kao i rizinim i bizarnim ponaanjima (poput muenja ivotinja, samopovreivanja, piromanije, konzumiranja droge, suicida) ukazuju na ozbilje psiholoke smetnje. Prvi znaci bipolarnog poremeaja mogu da se jave ve od sedme godine, a izofrenije i pre 12 godine. Za sve njih je zajedniko da onemoguavaju detetu da dostigne oekivani socijalni, obrazovni i profesionalni razvoj. Depresivnost i drugi indikatori autoagresivnih radnji ili psihotinih stanja ne smeju se ignorisati zbog nunosti odreivanja adekvatne terapije/leenja i opasnosti od suicida. Tikovi i prisilno ponavljanje odreenih radnji su deo opsesivno-kompulzivne simptomatologije. Previanje potrebe za ljubavlju dece sa razvojnim smetnjama dovodi, generalno, do njihovog dubljeg propadanja u svim domenima razvoja. Aktivitet i panja. Hiperaktivnu decu predkolskog uzrasta odlikuju intenzivne reakcije na stimulaciju, visok nivo aktivnosti, nemogunost sedenja na jednom mestu, upornost u zahtevima, nemogunost da se zadre na jednoj aktivnosti (u teim sluajevima ne due od tri do pet minuta), inaenje, nizak kapacitet da se prilagode promeni, problemi sa ekanjem, deljenjem stvari, poremeaji sna i ozbiljan prkos. Deficit panje i hiperaktivnost (ADHD) est su pratilac dece u zatiti i one sa nepovoljnim uslovima razvoja (zlostavljane i zanemarene).
120
Na uzrastu od sedam do deset godina, ADHD se ispoljava kao selektivna nepanja (dekoncetrisanost i iskljuenost od okoline), tekoa zadravanja panje (skakanje sa teme na temu, lako odvlaenje panje i nemogunost zavravanja zadatka...), impulsivnost (reagovanje bez razmiljanja, pravljenje previda u zadacima, upadanje u re), nemirnost, vrpoljenje na stolici, etanje po uionici... U uzrastu od preko 13 godina, ona menja oblik u poremeaj deficita panje bez hiperaktivnosti. Spoljanje/fizike manifestacije poremeaja su slabije, ali se delovanje bez razmiljanja, usled nemogunosti kontrole impulsa, pogorava (nemogunost planiranja, radi vie stvari odjednom i nita ne zavrava, sklonost histerinim ispadima, izlaganje riziku i socijalno rizinom ponaanju, itd.). Kroz osnovnu i srednju kolu, poremeaj panje prate drugi problemi u uenju kao to su disleksija, disgrafija, diskalkulija... Potrebna im je pomo u uenju i podrka da ne prekinu kolovanje i izbegnu socijalno rizina ponaanja (zloupotrebu supstanci, prestupniko ponaanje i sl.). Preokupiranost pojedinim predmetima ili tekoa prebacivanja sa jedne aktivnosti na drugu, karakteristini su za pervazivne poremeaje i mentalnu retardaciju. Letarginost, odnosno sniena budnost moe da bude u vezi sa retardacijom, organskim i psihikim poremeajima, kao to je npr. depresivnost. Razvoj polnog identiteta, autoerotske, autoagresivne radnje i erotizovano ponaanje. Tekoe u ovoj oblasti ukazuju na nezadovoljene psiholoke potrebe deteta, pre svega za ljubavlju ili traumatizaciju deteta od strane odgajatelja (sadanjih ili prethodnih). Roking na uzrastu do druge godine, ak i kada je deo rituala uspavljivanja, upuuje da odrasli treba da obezbede nunanje, tepanje i druge vrste stimulacije, da se dete ne bi samostimulisalo. Retko se via posle tree godine ivota i zahteva strunu pomo, naroito ako dovodi do samopovreivanja deteta, kada je udrueno sa drugim autoerotskim i autoagresivnim radnjama (grienje noktiju, igranje sa kosom, sisanje palca, udaranje po sebi) ili ih prate drugi pokazatelji razvojnog zastoja, neurolokih, psiholokih problema ili pervazivnih poremeaja. Iako u pojedinim razvojnim normama pie da deju onaniju (beba se tare nogicama radi samostimulacije) treba tolerisati, posebno u uzrastu od tri godine do pet godina, uvek je pokazatelj nedostatka ljubavi i panje od strane roditeljskih figura. Zato je uestalija kod zanemarene i dece koja borave u institucijama. Sisanje palca/cucle je navika koja moe da pone u prvim mesecima ivota, doivljava vrhunac oko druge, a obino se gubi u etvrtoj godini. Sisanje palca vrlo je otporno (dugotrajno, frekventno, teko iskorenjivo) kod dece koja su iskusila nepovoljne uslove ranog razvoja (npr. boravak u instituciji), vie promena sredine/separacije ili traumatine dogaaje. Znatielja vezana za seksualnost normalno se javlja kod dece predkolskog uzrasta. Odlikuje je spontanost i deca lako odustaju od ovoga ponaanja kada im se objasni da je ono neprimereno. Nasuprot tome, seksualno zlostavljana deca ispoljavaju seksualizovano ponaanje (imitiraju seksualni in, kompulzivno masturbiraju), razvojno neadekvatno seksualno znanje, kao i otvoreno seksualno prilaenje drugoj deci i odraslima (u kasnijim uzrastima promiskuitetnost). Ovi pokazatelji su uvek udrueni i sa drugim tekoama, odnosno poremeajima navika ishrane, istoe, sna i ponaanja. Autoagresivne radnje (upkanje/uvrtanje kose, grienje noktiju i druga samopovreujua ponaanja) upuuju na prisustvo anksioznosti. Iza samopovreivanja stoji dublji nivo psiholokih potreba i potrebno je obratiti se za strunu pomo. Odnosi (bliskost/privrenost) prema odgajateljima, lanovima domainstva i drugim odraslima. Deca koja nisu ostvarila adekvatnu relaciju sa roditeljskim figurama u prve dve godine ivota, mogu da razviju poremeaj privrenosti: odbijaju kontakt oima, fiziki dodir/maenje, bliskost i mogunost da prepuste kontrolu odgajateljima dok su, s druge strane, neselektivno prisni sa neznancima. Stekla su iskustvo da ne mogu da se oslone na odgajatelje i druge odrasle, otuda su razvili strategije da ih dre na distanci: efovski se postavljaju, ne doputaju im uvid u namere i oseanja i ljute ih svojim nepoeljnim ponaanjem.
2b. Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: Odnos sa socijalnim okruenjem i ponaanje
121
Svaka osoba ima potrebu da se istakne i bude jedinstvena u neemu. Zbog toga je vano da dete ima interesovanja i da se ona razvijaju, neguju. Ukoliko to nije sluaj, znai da odgajatelji nedovoljno prepoznaju potrebu i znaaj ovog segmenta za njegov razvoj i dalji ivot. Deca koja neguju svoje sklonosti, razvijaju samopotovanje i dobru sliku o sebi. Ona lake izlaze na kraj sa problemima i odupiru se negativnom pritisku okoline. Nasuprot tome, deca koja imaju nizak nivo samopotovanja nesigurna su kada naiu na prepreke, previe samokritina, pasivna, povuena ili mogu postati agresivna. Zanemarivana i zlostavljana deca, kao i ona sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uglavnom su ugroena u sferi samopotovanja. Pitanje identiteta je vrlo osetljivo za decu bez roditeljskog staranja. Utvrditi da li su odgajatelji razgovorali sa detetom o njegovom poreklu (optimalan period izmeu tree i etvrte godine) i da li proces vode kao kontinuiran dijalog, u skladu sa detetovom sposobnou da razume i spremnou da uje. uvanje uspomena, odravanje kontaka sa ljudima koji su bili ukljueni u negu i obilazak mesta gde je dete ivelo neophodni su da bi ono moglo da integrie svoju prolost. Da bi dete formiralo pozitivnu sliku o sebi i samopotovanje, odgajatelji moraju da mu predoe postojanje ljudi koji su o njemu brinuli i voleli ga, od samog roenja do danas. Kulturni identitet takoe treba razvijati
Deca sa razvojnim tekoama i poremeajima privrenosti mogu da ne pokazuju znake protesta zbog odvajanja od odgajatelja. Pojava pervazivnih poremeaja i razvojnih tekoa moe uzrokovati ravnodunost deteta na prisustvo ili odsustvo odgajatelja. Traumatine separacije i dugotrajne hospitalizacije mogu pak da dovedu do preterane vezanosti za odgajatelje. Ponaanje. Nepotovanje pravila, verbalna i fizika agresivnost, laganje, kraa, manipulacija, izlaganje riziku i prestupniko ponaanje ukazuju na probleme i/ili poremeaj ponaanja. Treba imati u vidu da postoji veza izmeu poremeaja privrenosti, sindroma deficita panje sa hiperaktivnou i poremeaja ponaanja. Od izuzetne vanosti je da se ne previaju potrebe za ljubavlju i vaspitavanjem osoba ometenih u kognitivnom funkcionisanju. Ako se to dogodi, oni e izrasti u mlade ljude sa psihikim i poremeajima ponaanja na koje tehnike za preoblikovanje ponaanja ne mogu da se primene, jer zahtevaju razumevanje i saradnju. Nepredvidljivo, atipino ponaanje karakteristino je za poremeaje iz pervazivnog spektra, kao to je autizam, ali odgajatelji nalaze da je ovaj indikator adekvatan da bi se opisalo i ponaanje dece sa poremeajima privrenosti (ne reaguju na kaznu, rade upravo suprotno od onoga to se zahteva, itd.). Iza bizarnih ponaanja, muenja ivotinja, piromanije, konzumiranja droge/alkohola i izlaganja riziku (to moe biti prikriveni vid suicida) stoje ozbiljnije psihike smetnje. Odnosi sa drugom decom. Deca do druge godine ivota nisu u stanju da se igraju sa vrnjacima, ali vremenom ta sposobnost i potreba raste. Deca koja ispoljavaju tekoe u ponaanju, nekooperativna su, insistiraju na sprovoenju sopstvenih pravila i nasilna su prema drugoj deci, zbog ega ova poinju da ih izbegavaju. Ukoliko dete ne pravi razliku izmeu prijatelja i poznanika, preterano je ljubomorno i agresivno prema vrnjacima moe da ukazuje na nesigurne obrasce vezivanja i poremeaj privrenosti. Slino, dete koje se neselektivno drui (svi su mu dobri prijatelji) i popustljivo je prema zahtevima vrnjaka ima nedostatak samopotovanja i lou sliku o sebi. Autistina i deca sa drugim pervazivnim i razvojnim tekoama mogu ispoljavati nezainteresovanost ili strah, povlaenje pred vrnjacima, a esto su submisivna u grupi i rtve zadirkivanja/ vrnjakog nasilja. Simbiotske potrebe sa odgajatelja dete prenosi na vrnjaku grupu koja mu slui kao prelazni objekt pri sticanju vee socijalne nezavisnosti od roditelja. Vano je utvrditi kako se odgajatelji adaptiraju na povean stepen socijalne automije adolescenta, a da pri tome zadre funkciju podravanja u formiranju i odravanju njegovih relacija sa okruenjem. Ovo se naroito odnosi na odgajatelje dece u zatiti, koja su iskusila separacije, zlostavljanje i/ili zanemarivanje, kao i na decu sa mentalnim i razvojnim smetnjama.
3. Identitet lini i porodini
122
Krupna motorika. Na ranom uzrastu razvoj motorike je osnova za razvoj drugih funkcija, pre svega senzornih i kognitivnih. Kanjenje u dranju glave, sedenju i hodanju uglavnom je povezano sa usporenim psihofizikim razvojem. Meutim, opti nivo reagovanja deteta i koordinisanost pokreta tela mnogo su znaajniji faktori od pojedinanih pokazatelja. Tekoe deteta (neusklaeni, nesvrsishodni i neusmereni pokreti) na uzrastu do dve godine mogu biti u vezi sa zaostajanjem u telesnom i/ili mentalnom razvoju. Neke od tekoa (poremeaj kontrole glave, nedovoljan tonus, nemogunost odravanja uspravnog poloaja/ravnotee, cerebralna paraliza...) mogu biti organski uslovljene. Stereotipni pokreti karakteristini su za poremeaje iz autistikog spektra. Fina motorika. Zaostajanje u razvoju fine motorike ne mora biti alarmantan znak, ve je pokazatelj da te funkcije treba uvebavati kroz igru. Vebanjem fine motorike razvija se i detetova panja, tj. budnost i premetanje panje. Ako dete ne posee za predmetom, a izostaju i reakcije na zvuke, to moe ukazivati na potrebu kontrole sluha ili vida. Interesovanje za odreenom vrstom aktivnosti ukazuje na sklonosti koje bi trebalo podravati kupovinom igraaka ili materijala za omiljene igre. Pred polazak u kolu, dete dostie zrelost koordinacije finih pokreta ruku sa pokretima oiju, koja je preduslov za uvebavanje itanja i pisanja. Kanjenje u razvoju hvatanja predmeta prstima, udrueno sa ostalim indikatorima, ukazuje na zaostajanje u kognitivnom razvoju i moguu mentalnu retardaciju. Takva deca veoma dugo imaju stisnutu aku, a razvoj hvata je najee podjednako usporen kod obe ruke. Razvoj perceptivnih sposobnosti. Razvoj perceptivnih sposobnosti u tesnoj je vezi sa razvojem motorike o deijem opaanju se moe zakljuiti preko motornih reakcija: okretanja glave i/ili tela, posezanja za predmetima, traenju produene zvune ili vizuelne stimulacije, aktivnog pokuavanja deteta da izazove stimulaciju. Izostajanje ovih reakcija ukazuje na potrebu kontrole vida i sluha. Razvoj govora i komunikacija. Zbog tesne povezanosti sluha i govora, oteenje sluha obavezno dovodi i do tekoa u govoru. Ukoliko govorne aktivnosti izostaju u periodu od 18 do 24 meseci ivota, potrebno je proveriti sluh deteta. Blago kanjenje u govoru (na uzrastu dve do dve i po godine) nije neobino. Ako su kognitivne funkcije, sluh, gestikulacija i facijalna ekspresija uredni, takvo dete e vremenom stei i govornu vetinu. Ako do 30 meseci ne pone da govori u reenicama treba zatraiti strunu pomo. Pri polasku u kolu i dalje je mogue nepravilno izgovaranje pojedinih glasova, kao i pojava tekoa u itanju i pisanju (disleksija i disgrafija). Disleksija se ispoljava kroz tekoe u sricanju slova u rei, itanju dugih rei, razumevanju pisanog teksta, izostavljanju slova... Otean, negramatian govor i tekoe u verbalnom izraavanju u vezi su sa snienim kognitivnim sposobnostima. Uzroci odstupanja u razvoju govora, ukoliko su iskljueni organski faktori (anomalije govornih organa) i mentalna retardacija, mogu biti emocionalno liavanje, kao i nedovoljna/ neadekvatna stimulacija sredine.
od malih nogu (poseivati kulturne i druge manifestacije vezane za etniko i versko poreklo deteta i uestvovati u porodinim proslavama i ritualima). Odgajateljske kompetencije u ovom domenu treba unapreivati, ako se konstatuje da hranitelji ili usvojitelji: odlau razgovor (npr. pravdaju se uzrastom deteta, a dete ima vie od etiri godine); smatraju da je saoptenjem, odnosno jednim razgovorom pria o poreklu zaokruena; nisu priali sa detetom zbog ega su ga prihvatili u svoju porodicu; sutinski neguju odbojan i etiketirajui stav prema biolokoj porodici i ne prepoznaju vanost odravanja kontakta; ignoriu detetovu prolost i potrebu da je integrie, kao i njegovo drugaije etniko i versko naslee.
4. Psihomotorni, kognitivni razvoj, obrazovanje, zaposlenje i profesionalno usavravanje
123
Mucanje se uglavnom javlja kod dece uzrasta dve godine do est godina, vie kod deaka nego kod devojica. Obino ima prolazni, razvojni karakter, osim ukoliko je uzrok psiholoke prirode, povezan sa traumatizacijom i nepovoljnim uslovima razvoja. Odsustvo govora i komunikacije sa bliskim osobama, udrueno sa stereotipnim pokretima i preokupacijom pojedinim predmetima rani su pokazatelji autizma. Iako ga nije mogue sa sigurnou dijagnostikovati pre tree godine, vano je reagovati na prve znake radi pravovremenog otkrivanja i intervencije. Pri proceni potreba deteta sa smetnjama u razvoju treba utvrditi da li odgajatelji prepoznaju i uvaavaju specifine kanale kojima dete komunicira, kao i da li su razvili toleranciju, strpljivost i vetine za prevladavanje ogranienja. Reavanje problema kognitivni razvoj. Treba imati u vidu da na razvoj kognitivnih sposobnosti, osim genetskih utiu i mnogi faktori sredine, naroito rano emocionalno iskustvo. Nevoljeno dete koje nije formiralo adekvatan odnos sa figurama roditelja ili je zlostavljano zaostajae u razvoju kognitivnih sposobnosti, imae loiji uspeh u koli i nee uspeti da u potpunosti razvije svoje potencijale (pseudozaostalost). Radoznalost je dobar pokazatelj kognitivnih sposobnosti, zato je korisno podsticati je i strpljivo odgovarati na sva pitanja koja dete postavlja. Uenje u koli takoe pomae deci da maksimiziraju svoje potencijale, ali ne moe da ih povea. Ukoliko dete pokazuje znaajno zaostajanje u intelektualnom razvoju, bitno je prepoznati potrebu da se to ranije intervenie. Rana ciljana intervencija (za osobe sa Daunovim sindromom, ve od treeg meseca njihovog ivota) moe u znaajnoj meri poboljati sve sfere funkcionisanja zbog toga to je ovo period intenzivnog razvoja mozga i uenje ostavlja najdublje tragove. Utvrditi da li odgajatelji dece sa kognitivnim i drugim razvojnim smetnjama neguju realistina oekivanja i nagrauju svako njihovo zalaganje i napredak, jer to razvija samopotovanje i pozitivan stav prema uenju. I mnogi odrasli nikada ne dostignu najvii, formalno-operacionalni nivo miljenja (ne mogu da razumeju i reavaju apstraktne probleme), ali bez obzira na to, dobro funkcioniu u svakodnevnom ivotu. Obrazovanje. Uzronici tekoa u uenju, osim naslednih i neurolokih, mogu biti psihosocijalni faktori: zlostavljanje, zanemarivanje, nisko samopotovanje, itd. Za dobar uspeh u koli potrebno je da odgajatelji budu ukljueni (prate uspeh deteta, razgovaraju sa nastavnicima...), podstiu, pruaju podrku i obezbeuju adekvatne uslove. Uestvovanje u vankolskim aktivnostima omoguava da se dete istakne, razvije interesovanja i samopotovanje. Ukoliko dete ima problema u uenju, odgajatelj treba da pokrene inicijativu za definisanje i sprovoenje individualnog obrazovnog plana. Promene kole i tranzicije na vie razrede znaajni su stresori, koji najvie remete decu i mlade sa psihofizikim smetnjama ili one koji su ve imali tekoa sa uenjem. Zanimanje, profesionalno usavravanje. Pri osposobljavanju za samostalan ivot, to ukljuuje profesionalno osposobljavanje i mogunost samostalnog izdravanja, naroitu panju obratiti na mlade sa invaliditetom i blaim smetnjama u razvoju, kao i na one koji naputaju sistem socijalne zatite. Zbog toga je vano da se na vreme prepozna potreba za dodatnim obrazovanjem, promenom zanimanja, unapreenjem vetina koje poboljavaju mogunost nalaenja posla (pisanje biografije, konkurisanje, praenje oglasa i sl.), kao i definisanjem drugih vidova podrke koji su znaajni za pronalaenje posla. Pri polasku u kolu dete treba da je samostalno u oblaenju, uzimanju hrane, korienju toaleta, odravanju line higijene i ispunjavaju kolskih zahteva. Samostalnost se ui vrlo ranim ukljuivanjem deteta u zajedniki rad u kui sa odraslima, kao i smanjivanjem odgajateljske kontrole, uz prethodno eliminisanje rizika da se dete ne povredi. Uenje snalaenja u saobraaju je dugotrajan, fazni proces od kraih relacija uz pratnju, do duih bez pratnje. Odgajatelji bi trebalo da podstiu
5. Samostalnost u brizi o sebi
124
samostalnost mladih, ukljuujui i one koji imaju smetnje, i da ih pripremaju za samostalan ivot. Stepen samostalnosti zavisi od opteg psihofizikog stanja i motivacije deteta/mlade osobe, ali i kompetencija odgajatelja.
SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE
Seksualno zlostavljanje dece je najtei vid zlostavljanja i predstavlja svaki vid eksploatacije deteta u cilju seksualnog zadovoljenja druge osobe, nezavisno od toga da li je dete svesno prirode tih radnji. Moe ukljuivati neprimerene dodire, pokuaj da se sa detetom ostvari seksualni odnos ili seksualni kontakt (analni, oralni ili genitalni), snimanje pornografskih sadraja, opscene telefonske razgovore, izlaganje dece seksualnom ponaanju ili seksualnom materijalu neprimerenom njihovom uzrastu, incest i deiju pornografiju. U seksualno zlostavljanje spada i seksualni kontakt izmeu adolescenta i mlaeg deteta ukoliko postoji znatna razlika u uzrastu, razvojnom stadijumu i snazi. Glavna karakteristika seksualnog zlostavljanja je ukljuivanje zavisnog, razvojno nezrelog deteta i/ili adolescentkinje/adolescenta u seksualne aktivnosti koje ono ne moe da razume, na koje ne moe da d pristanak i koje ugroava socijalne tabue porodinog ivota (Bogavac, Lj., 2006). Zlostavljanje se javlja u svim socio-ekonomskim klasama i etnikim grupama i ima razorne posledice za rtvu. Velika veina seksualnih napada na decu poinjena je od strane osoba poznatih deci. Najee je to osoba koja predstavlja figuru oca (otac, ouh, ujak, stric, deda), osobe bliske porodici, pomagai u institucijama koji se staraju o deci i brinu o njima, a mnogo ree nepoznate osobe i same majke. Znaajan broj zlostavljaa unutar porodice ine braa i polubraa, to uglavnom govori o tome da su i oni sami bili, ili jo uvek jesu, rtve zlostavljanja. Devojice su etiri puta u veem riziku da budu rtve zlostavljanja u odnosu na deake. U poveanom riziku su i deca koja potiu iz razorenih porodica, porodica u kojima postoji problem zloupotrebe alkohola ili narkotika, deca koja imaju ouhe i deca ije majke i same imaju istoriju zlostavljanja. Posebno osetljiva kategorija su deca sa fizikim ili kognitivnim nedostacima. Nemogunost da se samostalno brinu o sebi, esta institucionalizacija i izloenost velikom broju osoba koje se o njima staraju doprinosi bespomonosti i pasivnosti i poveava rizik od zlostavljanja. Sa druge strane, ova deca imaju tekoe u verbalizaciji misli i oseanja, to dodatno oteava obelodanjivanje. Seksualno zlostavljanje moe poeti u bilo kom uzrastu, retko se zavrava jednom epizodom i najee traje godinama. Zlostavljanje je uvek smiljena, planirana aktivnost i ukljuuje pripremu kako samog deteta, tako i situacije u kojoj e se dogoditi. Najee su to u poetku prikladni dodiri (tokom kupanja, presvlaenja, uspavljivanja) koji postepeno prelaze u neprikladne, seksualizovane, pa je teko odrediti kada je zlostavljanje zapoelo. Kako e dete reagovati na samo zlostavljanje zavisi od uzrasta u kome se nalazi, okolnosti pod kojima se zlostavljanje dogodilo, odnosa koje je dete dotle imalo sa zlostavljaem, naina na koji je dete do tada izlazilo na kraj sa tekoama i izvora podrke koji su mu na raspolaganju. Na seksualno zlostavljanje deca reaguju tako to se oseaju krivi, imaju izmenjen doivljaj sebe, oseaju napetost i strah, mogu ispoljiti regresivne reakcije ili probleme
u ponaanju, mogu se seksualno provokativno ponaati, beati od kue, imati probleme sa spavanjem, ishranom, biti skloni samopovreivanju, ispoljiti neki psihijatrijski poremeaj ili tekoe vezane za kolsko postignue i funkcionisanje u iroj sredini. Indikacija da se zlostavljanje dogodilo retko kada je sam iskaz deteta, obino su to fiziki pokazatelji i/ili promene u sferi ponaanja. Fiziki pokazatelji su: povrede genitalija, infekcije, venerine bolesti, trudnoa, a kod mlae dece to mogu biti i tekoe prilikom hoda ili sedenja, modrice na grudima, butinama, donjem stomaku ili zadnjici. Promene u sferi ponaanja mogu se ispoljiti kroz: seksualizovano ponaanje (otvoreno seksualno prilaenje drugoj deci ili odraslima), razvojno neprimereno seksualno znanje, prisustvo specifinih strahova u vreme kupanja i/ili umokravanje u krevet, enkompreza, poremeaj ishrane posebno ako dete odbija da jede (pudinge, jogurte i sl.), problemi sa spavanjem, opsesivno pranje i ienje, hiperaktivnost, bizarna ponaanja (sakrivanje kake), muenje ivotinja, ali i autodestruktivno ponaanje (korienje alkohola i droga, samopovreivanje, pokuaji suicida), beanje od kue, siledijsko ponaanje i kriminalne aktivnosti. Neka od zlostavljane dece ne ispoljavajuju nita od onoga to je prethodno pomenuto. Posledice seksualnog zlostavljanja kod ove dece postae manifestne tek nakon niza godina po prestanku zlostavljanja. Dugorone posledice praene su pojavom depresije, autodestruktivnim ponaanjem (samopovreivanje, alkoholizam, narkomanija), napadima panike, poremeajima spavanja i samoubistvima. Deca koja su bila rtve zlostavljanja sklona su da i kao odrasle osobe ulaze u situacije u kojima se zlostavljanje moe ponoviti. Na mogunost zlostavljanja unutar porodice moe ukazivati: neopravdano zatitniki stav odgajatelja prema detetu, ograniavanje kontakta deteta sa drugom decom, a posebno sa decom suprotnog pola, izolovanost i tajanstvenost porodice, prisustvo tekoa u braku koje su u vezi sa podelom moi ili nezadovoljstvom seksualnim ivotom, verbalne pretnje seksualnim zlostavljanjem, ukoliko je lan porodice ranije osuivan ili optuen zbog zlostavljanja, poricanje adolescentne trudnoe od strane porodice. Kada se zlostavljanje obelodani, treba imati u vidu reakciju drugog roditelja, kvalitet odnosa sa rtvom, nivo zavisnosti od zlostavljaa i broj i teinu drugih problema. U tretmanu dece koja su bila rtve zlostavljanja akcenat je na ublaavanju efekata zlostavljanja i smanjenju rizika budue viktimizacije.
Maida Stefanovi
125
Upitnik za dete ROD-2, vaan je izvor podataka koji omoguava ostvarivanje kontakta i prikupljanje podataka direktno od deteta, na strukturisan nain. Prua priliku da procenjiva obavi razgovar nasamo, jer je preporuka da se ne vodi u prisutvu odgajatelja, kao i da se dete opservira i stvori kompletnija slika o njemu. Intervjuer moe da proceni kako reaguje na kontakt sa autoritetima i manje poznatim osobama, da li se povlai pred izazovima ili je u stanju da kontrolie strah, anksioznost i odgovori na pitanja. Ukoli dete ima razvojne tekoe moe se dobiti realna slika koliko, uz podsticaj, moe da razume pitanje i odgovori na njega. Pri intervjuisanju deteta predkolskog uzrasta akcenat je na pitanjima identiteta da li je razvilo oseanje vezanosti i pripadnosti porodici. Na uzrastu od dve do 10 godina poeljno je da dete crta svoju porodicu, kako bi intervjuer mogao da posmatra njegovu motornu spretnost. Imati u vidu da nain na koji dete dri i koristi pisaljku u velikoj meri zavisi od toga da li je podsticano i imalo priliku da crta i boji. Treba proceniti da li dete crta bolje, primereno ili ispod oekivanog za svoj uzrast. Istina je da je crte projektivna tehnika, iz koje se moe dosta zakljuiti, ali se pri ovom ispitivanju ne trai detaljan, kliniki nivo obrade. S obzirom da dete projektuje na papir stanje i raspoloenje svoje due, uzeti u obzir opti utisak koji crte ostavlja na intervjuera i koriene boje (da li su vesele ili crne, mrane). Raspored lanova porodice je izuzetno vaan: gde se dete nalazi u njemu (da li je jednako vano kao drugi ili je skrajnuto, usamljeno), kao i da li su lanovi porodice povezani, dre se za ruke ili su nacrtani svako za sebe. Proveriti da li je neko izostavljen (ispitati razloge) ili je dete pridruilo osobe koje nisu lanovi porodice/domainstva. Poto je dete do 10 godina uglavnom usmereno na porodino okruenje, veoma je vano uti kako provodi vreme sa odgajateljima i da li mu oni pruaju neto vie osim osnovne nege. Mali broj aktivnosti ili provoenje zajednikog vremena iskljuivo u kontekstu zadovoljavanja bazinih potreba (uzimanje obroka, odlazak u vrti/ kolu, itd.) i gledanje televizije, ukazuje na potrebu za podizanjem nivoa kompetencija odgajatelja. Sa polaskom u kolu, socijalnu mrea deteta se iri, otuda se od dece starije od sedam godina oekuje da navedu vane odrasle i vrnjake izvan porodice. Iz odgovora se moe zakljuiti da li dete ima adekvatnu mreu podrke od vanih odraslih (uitelja, trenera) i prijatelja ili je marginalizovano, odnosno okrueno problematinim vrnjacima i odraslima. Od kolske dece oekuje se da mogu, bar priblino, da izraze svoja interesovanja. Ova pitanja otkrivaju, pre svega, koliko je investirano u dete. Ukoliko dete nema nikakve razvojne smetnje, a odgovori su siromani ili izostaju (uzeti u obzir i uzrast), ukazuje da odgajatelji nisu posvetili panju razvijanju njegovih sklonosti, niti su njegovu linost tretirali sa uvaavanjem i potovanjem.
Da bi dete odraslo i uspeno se osamostalilo, nuno je omoguiti preduslove za aktivaciju njegovih potencijala u svim domenima i harmonian razvoj: obezbediti ljubav, razviti sposobnost formiranja i odravanja odnosa, zadovoljiti potrebe na planu zdravlja, izgraditi samopotovanje, stimulisati kognitivni razvoj, kao i razvoj praktinih i ivotnih vetina. Nezadovoljene potrebe i tekoe, u jednom domenu, ometaju celokupan razvoj deteta. Nevoljeno i zanemareno dete zaostaje u visini i teini, ima slabu kontrolu emocija, este napade besa, socijalno je neprilagoeno, odbaeno od vrnjaka i ima nizak nivo samopotovanja. Nedostatak ljubavi, panje i stimulacije od strane odgajatelja uticae da zaostaje i u kognitivnom razvoju, to e se odraziti na kolski uspeh, a takoe i na sliku o sebi. Neuspenost i odbacivanje u neposrednom okruenju pojaavaju problematino ponaanje, to mladu osobu moe uvesti u svet rizinog i delinkventnog ponaanja. Od izuzetne je vanosti da se prepoznaju potrebe, naroito u ranim uzrastima kada je dete razvojno plastino i najvie se moe postii na planu preoblikovanja i pospeivanja razvoja. Otuda je fokus instrumenta ROD-1 od roenja do est godina ivota na prepoznavanju potreba i tekoa i ranoj intervenciji, dok je na uzrastu preko sedam godina, akcenat na pruanju podrke, ublaavanju posledica i pripremi za osamostaljivanje. Iako su u domenima ROD-1 taksativno opisane tekoe sa kojima se dete moe suoiti, to olakava prepoznavanje potreba i modaliteta podrke, ne sme se zaboraviti da ishode po dete ne odreuje vrsta tekoe, ve snage deteta i porodice, kao i kvalitet podrke.
ROD-2 potrebe deteta, izvor podataka: dete (Upitnik za dete)
126
Deci koja ne odrastaju u svojim biolokim porodicama posveena je posebna panja. Istraivanja i praksa pokazuju da im esto nisu jasni razlozi zbog kojih ne ive u porodici porekla, da o svojoj prolosti znaju veoma malo, a ono to je poznato je uglavnom negativno. Instrument omoguava da se dobije ivotna istorija deteta viena njegovim oima i prepozna na kojim segmentima treba raditi. Snimljene potrebe mogu biti dobra preporuka za izradu planova usluga za dete i porodicu, kao i plana osamostaljivanja. Pitanja vezana za obrazovanje i samostalnost u brizi o sebi pruaju informacije o odnosu deteta prema koli, planovima u pogledu daljeg obrazovanja, usavravanja, zaposlenja, koliko su ovladali praktinim i ivotnim vetinama, kao i potrebama na tom planu. Prikupljeni podaci mogu se takoe direktno koristiti pri sainjavanju planova podrke i, naroito, osamostaljivanja. U skladu sa nivoom zrelosti, kod dece i mladih koji imaju vie od 11 godina, trai se samoprocena zdravstvenog, kao i stanja i potreba na emocionalno-socijalnom i planu mentalnog zdravlja.
S obzirom da instrumenti ROD-1 i ROD-2 imaju isti cilj utvrivanje potreba deteta, a samo su izvori podataka razliiti (odgajatelj i dete), postavlja se pitanje odnosa meu podacima i kako ih unositi u tabelu Procena potreba deteta. Intervjuer treba uredno da zabelei prepoznate snage i potrebe u instrumentima ROD-1 i ROD-2 iza svakog domena, ali rezime potreba u Rekapitulaciji mora da bude proizvod stavljanja u odnos i analize dobijenih informacija od strane odgajatelja, deteta i zapaanja navedenih u Listi opservacije. Procenjiva je odgovoran za krajnje zakljuke o snagama, potrebama, podrci i prioritetima, koji se belee u tabeli o potrebama deteta, po domenima, koje unosi u tabelu (videti sliku).
Podaci koji se belee u Listi opservacije pruaju mnotvo informacija o izgledu, higijeni, ponaanju deteta, kvalitetu interakcije sa odgajateljem i uslovima u kojima ive. Opservacija, u tom smislu, slui kao svojevrstan test realnosti izmeu opaenog i slike koju porodica nastoji da izgradi tokom ispitivanja. Svakako da drastina razlika izmeu verbalnih i sadraja koje je intervjuer dobio neverbalnim putem, tj. posmatranjem, ukazuje na ozbiljnu ugroenost odgajateljskih kompetencija.
ROD-4 Lista opservacije
POTREBE DETETA - Sumiranje podataka
Domeni
Procena potreba deteta
Snage
Potrebe
Preporuke za podrkom
Prioriteti
Zdravstvene potrebe Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje Identitet lini i porodini Psihomotorni, kognitivni razvoj, obrazovanje, zaposlenje i profesionalno usavravanje
Ukoliko odgajatelji i dete imaju tekou da prepoznaju i verbalizuju prednosti i sopstvene snage, ukazuje da su predugo ophrvani problemima ili imaju pesimistiku vrednosnu orijentaciju koja utie da pasivno ekaju pomo od strane institucija i zajednice, previajui sopstvene resurse. U takvim situacijama, intervjuer treba da modulira proces u kojem e, uz podsticaj, porodica prepoznati sopstvene snage, za koje podseamo da su presudne u izlaenju na kraj sa tekoama. Naravno, postoji mogunost da su potrebe porodice masivne, a snage vrlo skromne i ograniene, to e se opet odraziti na procenu odgajateljskih kompetencija i krajnji zakljuak procene. to se tie prepoznavanja potreba deteta, mogue je da zbog uzrasta, razvojnih i drugih smetnji dete ne moe da prui adekvatne informacije, tako da e se procenjiva vie oslanjati na podatke dobijene od odgajatelja, koje e dopunjavati i modifikovati u skladu sa sopstvenim zapaanjima.
Samostalnost u brizi o sebi. Praktine i ivotne vetine
127
Pri ispitivanju dece u pubertetu i adolescenata instrumentom ROD-2, ispitiva koji ostvari dobar radni savez i odnos poverenja moe dobiti podatke o potrebama i tekoama koje odgajatelju nisu poznate, a to treba uredno navesti u tabeli potrebe deteta u rekapitulaciji. Deavaju se i znaajnija odstupanja o registrovanim potrebama i tekoama izmeu dece/mladih i odgajatelja. U pojedinim situacijama, zaslepljeni ljubavlju prema detetu ili iz straha da e biti procenjeni kao neadekvatni, odgajatelji minimiziraju tekoe, dok podaci dobijeni u direktnom kontaktu sa detetom ili opservacijom ukazuju na ozbiljnije potrebe. U tom sluaju u tabelu potreba deteta zabeleiti realno opaeno, a ignorisanje ili minimiziranje tekoa od strane odgajatelja koristiti kao indikator za procenu odgajateljskih kompetencija i definisanje potreba za njihovim unapreivanjem. Ukoliko dete ublaava ili previa tekoe, to je znak da su odgajatelji zatajili (nisu prepoznali, pojasnili detetu i radili na reavanju problema) ili da dete, iz straha ili lojalnosti, ima potrebu da ih zatiti i prikae u boljem svetlu. Pojedina deca i mladi kao da namerno preuveliavaju svoje tekoe, iako to ne odgovara podacima prikupljenim od odgajatelja, niti opaenom od strane intervjuera. Na taj nain oni pokuavaju da privuku panju na sebe i apeluju za pomo, panju i ljubav, jer su je nedovoljno dobijali. Preporuke za podrkom definiu se u zavisnosti od vrste potrebe. Moramo voditi rauna da se pri planiranju podrke moraju utvrditi prioriteti, jer se ne moe istovremeno raditi na svim planovima. Rizino ponaanje i tekoe visokog intenziteta (kada je ugroen ivot ili ozbiljno narueno njegovo funkcionisanje), bazine potrebe koje su neophodan preduslov za reavanje drugih potreba i tekoa, kao i one koje su dostine (relativno lako ostvarljive) ispunjavaju kriterijume za prioritete u planu usluga i podrke. Zadovoljavanje prioritetnih potreba esto dovodi do pozitivnih pomaka u drugim domenima i ublaavanja/reavanja manje urgentnih problema i tekoa. Za dete od est godina koje je verbalno i fiziki agresivno, ne slua naredbe, ima este napade besa, psuje i skita neophodan vid podrke i prioritet sastoji se u definisanju individualnog plana za preoblikovanje nepoeljnog ponaanja. Meutim, ukoliko ivi u porodici u kojoj je emocionalno i vaspitno zanemareno i/ili fiziki zlostavljano, prioritet je obezbeivanje okruenja koje moe da zadovolji njegovu potrebu za ljubavlju, stabilnou i usmeravanjem bilo da se to ostvaruje podizanjem kapaciteta odgajatelja u porodici u kojoj ivi ili da se traga za drugom porodicom koja e adekvatno da odgovori na zadatak. Procena odgajateljskih kompetencija veoma je kompleksan i izazovan zadatak. Iskustvo u proceni ovih kompetencija svakako postoji kod strunjaka u socijalnom radu jer se time, direktno ili indirektno svakodnevno bave, posebno oni koji su angaovani u oblasti zatite dece. Kada biste ih pitali kako oni to u stvari rade, nije izvesno da biste dobili jasno obrazloeno koje indikatore koriste, iz kojeg teorijskog koncepta oni potiu i kako tee proces integracije podataka dobijenih na koji god nain. Naravno, kada bismo u praksi, u svakom pojedinanom sluaju o tome razmiljali, postoji opasnost da bi sve to dugo trajalo, posebno ako do nekih stvari dolazimo samouki, s obzirom da nam bazino profesionalno obrazovanje ne nudi savladavanje vetina ove vrste. Ova publikacija, zajedno sa edukacijom za primenu modela ROD, upravo ima za cilj ujednaavanje i standardizaciju postupaka procene i davanje jasnih putokaza za integraciju podataka. Time ne potcenjujemo injenicu da znaajan deo preostaje procesu suenja strunjaka, ali sada on, zahvaljui ovladanim znanjima i vetinama, ima zalee i jasan referentni okvir. Preko procene odgajateljskih kompetencija mnogi smatraju da strunjaci socijalne zatite demonstriraju mo upravljanja ljudskim sudbinama, to je donekle tano (na primer, predlog o poveravanju deteta jednom od roditelja posle razvoda njihovog braka), to dodatno optereuje i same strunjake. Zato je dobro da strunjaci imaju argumentaciju za svoju procenu i predloene mere, odnosno vidove podrke, da mogu da stoje iza onoga to su procenili i predloili, ime e smanjiti rizik od profesionalnog izgaranja, a ispoljiti i primerenu odgovornost. U prethodnim poglavljima bilo je govora o kompleksnosti roditeljskih/odgajateljskih kompetencija i viestrukoj determinisanosti. U modelu ROD sledili smo upravo te savremene pristupe i
INTEGRACIJA PODATAKA ODGAJATELJSKE KOMPETENCIJE
128
nastojali da obezbedimo merljive indikatore pojedinih dimenzija, ali putem nekoliko izvora podataka. Ovo stoga, to sigurno ne postoji savreni merni instrument tipa upitnika ili ek-liste, tim pre, to ovu vrstu kompetencija procenjujemo sa stanovita potreba konkretnog deteta. Kako bismo olakali ovaj, naizgled hod po trnju, za integrisanu procenu odgajateljskih kompetencija, pored osnovnih teorijskih okvira koje prezentujemo u ovoj publikaciji, napravili smo i dva pomona alata: Uputstvo za procenu vaspitnih stilova i Sumarnu procenu odgajateljskih kompetencija. Naziv koji smo dali ovom drugom uputstvu upravo odraava nau tendenciju da integraciju podataka koju radimo u okviru modela ROD vidimo kao vrstu sumiranja, odnosno relevantnih generalizacija u konkretnom sluaju. Sumarna procena odgajateljskih kompetencija polazi od osnovnog naela da se u integraciji podataka uzimaju u obzir snage i tekoe deteta i odnosa roditelja/odgajatelja prema njima (u skladu sa vlastitim snagama i tekoama). Izvori podataka su: strukturisani intervju/upitnik Potrebe dece izvor podataka odgajatelj (po uzrastima); Upitnik za odgajatelje (roditelje i hranitelje) i Lista opservacije. Ovo su osnovni izvori podataka kojima prikljuujemo i na doivljaj (bolje da ga ekspliciramo i tako drimo pod kontrolom proveravajui utisak sa kolegama ili supervizorima), zatim procenu koliko moemo da imamo poverenja u dobijene podatke (bilo da je odgajatelj ispoljio nerazumevanje postavljenih pitanja ili postoji utisak da je nekim podacima pokuao da manipulie). Svi ovi izvori podataka pruaju komplementarne informacije za procenu odgajateljskih kompetencija, koje smo, po analogiji, definisali putem osnovnih dimenzija kompetencije za roditeljstvo koje se pominju u literaturi, dodajui i dimenzije koje su bitne za hranitelje odnosno supstitucijske roditelje. Na ovaj nain, imamo uvid u svaku od dimenzija odgajateljskih kompetencija; moemo da vidimo gde su odgajateljima snage, a gde slabosti. Postupak: prvo procenjujemo pojedinane dimenzije odgajateljskih kompetencija (bazina nega/briga, emocionalna toplina, stimulacija...) poredei podatke iz razliitih izvora i izdvajajui saglasne odnosno disonantne tonove u odnosu na svaku od dimenzija. Ukupna procena svake od odgajateljskih/roditeljskih dimenzija se iskazuje na sledei nain: 1. Kompetencija u potpunosti izraena 2. Postoje problemi, kompetencija moe da se unapredi odgovarajuom podrkom; (navesti vrstu podrke) 3. Postoje ozbiljni problemi i potrebna dodatna intenzivna podrka 4. Neophodna dodatna provera kompetencije. Odgajateljske kompetencije se ukupno procenjuju kao: Izuzetnog kvaliteta odgajateljima nije potrebna ili je neophodna minimalna vrsta podrke u odnosu na odgajateljsku kompetenciju; Zadovoljavajueg kvaliteta odgajateljima je neophodna savetodavna podrka ili specifian trening u odnosu na detetove tekoe; Jedva zadovoljavajue neophodno je znaajno unapreenje odgajateljskih kompetencija ukljuujui delimino i bazinu brigu; Ozbiljno neadekvatne u odnosu na detetove potrebe neophodna je dodatna provera odgajateljskih kompetencija. Kako bismo, na primer, procenili odgajateljsku kompetenciju bazina briga i nega, kada bismo iz podataka prikupljenih intervjuom sa odgajateljem saznali o detetu od dve godine da: esto poboleva, jede samo mlene proizvode, preskoena je poslednja vakcinacija, a videli i da je dete u odei koja davno nije videla vodu, sa tragovima hrane oko usta od poslednjeg obroka, a dom deluje neprovetreno, iako povrno uredno sve su stvari na svom mestu...? Svakako ne visoko na skali i bez obzira na procenjene druge dimenzije odgajateljske kompetencije kao to je emocionalna toplina, ukupna procena kompetencija kretala bi se u donjoj polovini skale i kvalitet ove dimenzije paljivo bi se razmatrao u odnosu na ostale. Na prvom mestu, u odnosu na vrstu nezadovoljenih potreba deteta, traila bi se jasna preporuka vrste podrke i kratak vremenski rok za proveru realizacije efekata iste.
129
S obzirom da adekvatna briga i nega od strane odgajatelja predstavljaju osnovni preduslov za optimalan razvoj deteta, na osnovu procene potreba deteta i procene odgajateljskih kompetencija, rezultate treba staviti u odnos i doneti zakljuak: da li odgajatelji mogu ili ne mogu da odgovore na potrebe deteta, odnosno, u stanju su da izau u susret potrebama deteta, ali uz odreenu vrstu podrke. Pored toga, podrka definisana u prethodnim tabelama, sumira se u tabeli pod nazivom: Neophodna podrka, koja omoguava bolji pregled i klasifikaciju vidova podrke koju treba pruiti detetu i odgajateljima, u odnosu sa njihovim intenzitetom i dostupnosti u lokalnoj zajednici.
ZAKLJUAK I NEOPHODNA PODRKA
Literatura: Berger, D., R. ADHD: An Age-by-Age Guide on FamilyEducation.com http://school.familyeducation.com/learning-disabilities/treatments/37765.html Berk, E., L. (2008). Psihologija cjeloivotnog razvoja, prevod III izdanja. Jastrebarsko: Naklada Slap. Biro, M., Novovi, Z. i Tovilovi, S. (2006). Kognitivno funkcionisanje edukativno zaputene dece predkolskog uzrasta. Psihologija, Vol.39, 2, 183206. Bradford, B.,B. and Larson, J. (2009). Peer Relationships in Adolescence. U: R. Lerner & L. Steinberg (Ed.). Handbook of Adolescent Psychology, Volume 2. Contextual influences on Adolescent Development. Hoboke, New Jersey: John Wiley & Sons. Branden, N. Ph. D. (1997). What self-esteem is and is not. http://www.nathanielbranden.com/ Brazelton, B. i Sperou, D. (2008). Prekretnice od 3. do 6. godine. Emocionalni i bihejvioralni razvoj vaeg deteta. Beograd: Mladinska knjiga. Child Sexual Abuse Committee of National Child Traumatic Stress Network (2009). Sexual Development and Behavior in Children, Information for Parents and Caregivers. National Child Traumatic Stress Network in partnership with National Center on Sexual Behavior of Youth. http://nctsn.org/nctsn_assets/pdfs/caring/sexualdevelopmentandbehavior.pdf Crisp, S. (2010). How much sleep do children need? www.netdoctor.co.uk/health_advice/facts/childrensleep.htm East, L.P. (2009). Adolescents Relationships with Siblings. U: R. Lerner & L. Steinberg (Ed.). Handbook of Adolescent Psychology, Vol. 2. Contextual influences on Adolescent Development. Hoboke, New Jersey: John Wiley & Sons. Fearon, J. (1999). What is identity as we use the word. Department of Political Science, Stanford University, California. Hules, J., A. Childhood Sexual Development. U: Hules, J., A. Civilizing Sexuallity, in preparation. Draft manuscript on: http://www.hules. us/childhood.pdf Hwang, P. & Nilsson, B. (2000). Razvojna psihologija. Od fetusa do odraslog. Sarajevo: Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Normalan razvoj govora i jezika. www.iefpg.org.rs/normalanrazvoj.htlm Ivi, I., Novak, J., Atanackovi, N., Akovi, M. (2008). Razvojna mapa. Beograd: Kreativni centar. Kohlberg, L.(1968). The child as a moral philosopher. Psychology Today, Vol. 2, 25-30. Komnenovi, J. (2008). Od prvog obroka do kolske uine. Vodi kroz deiju ishranu. IV izdanje. Beograd: Mama Publishing. Kondi, K. (2002). Kako tee deji razvoj svaki dan korak napred. U: Bukvar hraniteljstva. Beograd: FAMILIA. Kondi, K. i Levkov, Lj. (1994). Prvih 10 godina. Razvojni i psihoanalitiko razvojni pristup, II izdanje. Beograd: Savez drutava psihologa Srbije. Koec, A., Radoevi-Vidaek, B., Bakoti, M. (2008). Regulacija budnosti i spavanja u adolescenciji: bioloki, bihejvioralni i socijalni aspekti. Suvremena psihologija 11, 2, 223-239. Kyla, Boyse, R., N.(2010). Developmental Milestones. University of Michigan. http://www.med.umich.edu/yourchild/topics/devmile.htm Moore, T. (2007). Fostering young childrens social-emotional well-being: building positive relationships with children and families. Centre for Community Child Health, Melbourne, Australia Pijae, ., Inhelder, B. (1988). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Phares, V. (2008). Understanding Abnormal Child Psychology. Hoboken; John Wiley & Sons, Inc. Rochat, P. (2003). Five levels of self-awareness as they unfold early in life. Department of Psychology, Emory University, Atlanta, USA. Rochat, P. (2003). Five levels of self-awareness as they unfold early in life. Department of Psychology, Emory University, Atlanta, USA. Sexual Development in Primary Aged Children. Developing Whole School Approach, booklet. Joint Agencies Child Abuse Team, Exter UK. http://www.devon.gov.uk/sexual_deg_for_websitebook.pdf Stefanovi-Stanojevi, T. (2005). Emocionalni razvoj linosti. Ni: Filozofski fakultet Univerziteta u Niu. Sylovsky, J.F. & Bonner, B.L. (2004). Sexual Development and Sexual Behavior Problems in Children Ages 2-12, Fact Sheet. National Center on Sexual Behavior of Youth, University of Oklahoma Health Science Center. www.ncsby.org/pages/publications/Sexual%20 DEvlopment%20of%20Children.pdf Tucker Burgo, J. (2010). Kids and self-esteem. University of Missouri Extension, Columbia. Youth Train (2005). Physical and sexual development. http://www.youthtrain.com/assets/samples/Cert_YM/understanding_manual1.pdf
130
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA Uloga i mesto procene potreba deteta sa smetnjama u razvoju i njegove porodice u praksi socijalnog rada
ULOGA I MESTO PROCENE POTREBA DETETA SA SMETNJAMA U RAZVOJU I NJEGOVE PORODICE U PRAKSI SOCIJALNOG RADA
U sistemu socijalne zatite deca i mladi predstavljaju posebno osetljive grupe korisnika, jer se radi o deci koja su ugroena nepovoljnim porodinim i drugim ivotnim okolnostima. To su deca i mladi iji roditelji/odgajatelji usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih tekoa ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti nisu u stanju da se o njima neposredno staraju bez dodatne podrke, deca i mladi rtve zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije, deca iji se roditelji spore oko staranja nad njima, deca bez roditeljskog staranja i u riziku od gubitka roditeljskog staranja, deca i mladi u sukobu sa roditeljima/odgajateljima i zajednicom, ije ponaanje ugroava njih i okolinu, deca i mladi sa smetnjama u razvoju, ije potrebe za razvojem i negom prevazilaze mogunosti porodice i dr.1 Za njihov bezbedan rast i razvoj neophodna je podrka socijalnih slubi. Procenjuje se da je u sistemu socijalne zatite u Srbiji broj dece kojoj je potrebna podrka zbog razvojnih tekoa ili invaliditeta oko 12.0002. Paradoksalno, upravo oni kojima je pomo najpotrebnija obino do nje najtee dolaze zbog niza objektivnih i subjektivnih prepreka. Jedna od tekoa u sistemu socijalne zatite je i nedovoljna obuenost i kompetentnost veine strunjaka u socijalnoj zatiti za rad sa decom sa smetnjama i njihovim porodicama. Naime, osnovne studije za profile strunih radnika koji mahom rade u CSR (socijalni radnici, psiholozi, pedagozi) ne obezbeuju potrebna znanja i vetine za neposredan socijalni rad sa grupama korisnika sa smetnjama u razvoju. Ispitivanje potreba za edukacijama strunjaka u sistemu socijalne zatite3 pokazuje da se jedan od prioriteta u razvijanju kompetencija odnosi na oblast rada sa decom i mladima sa smetnjama u razvoju. Stoga su organizovani programi edukacije za strunjake koji rade sa osobama sa smetnjama u razvoju4. U protekle dve godine realizovane su bazine obuke za zaposlene u socijalnoj zatiti za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i problemima u ponaanju, a u sledeoj fazi je predviena obuka i za druge strunjake kako bi stekli specifina znanja i ovladali vetinama u ovoj oblasti. Unapreenje kompetentnosti strunih radnika u CSR u identifikovanju potreba dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica jeste od kljunog znaaja za kvalitetnu realizaciju strunog postupka u svim fazama pruanja usluge. Prema novom konceptu socijalne zatite dete sa smetnjama u razvoju posmatra se u okviru porodinog sistema, uz sagledavanje meusobnih odnosa i uvaavanje potreba svih lanova. Uvoenje nove organizacije i metoda rada u centrima za socijalni rad voenje sluaja5 postavlja pred strunjake voditelje sluaja i supervizore, nove zahteve u pogledu realizacije strunog postupka sa korisnicima: primena holistikog i integrativnog pristupa korisniku i njegovoj porodici, individualizirano planiranje u funkciji zadovoljavanja specifinih potreba korisnika, aktivna participacija korisnika i porodice i okupljanje multidisciplinarnog tima za korisnika. Prema Pravilniku o organizaciji, normativima i standardima rada u CSR voenje sluaja oznaava
Lela Veljkovi
1 Iz Predloga Zakona o socijalnoj zatiti, www.minrzs.gov.rs 2 Izvori: Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2009. godinu, RZSZ; Izvetaj o radu ustanova za smetaj dece i mladih za 2009. godinu, RZSZ; Izvetaj o radu ustanova za smetaj lica ometenih u razvoju za 2009. godinu, RZSZ. Ovaj broj ne ukljuuje decu sa tekoama koju sistem socijalne zatite iz razliitih razloga nije prepoznao, bilo da su u pitanju deca sa lakim smetnjama ili zastojima o kojima roditelji brinu, ili su u pitanju deca kojoj je sistem nedostupan zbog zakonskih ogranienja za osvarivanje pojedinih prava, neregulisane dokumentacije, neinformisanosti, socijalne izolovanosti i marginalizovanosti porodica u kojima ive. 3 U okviru izrade godinjeg predloga Programa strunog usavravanja zaposlenih u ustanovama socijalne zatite, Odeljenje za profesionalnu obuku Republikog zavoda za socijalnu zatitu realizuje kontinuirano praenje i ispitivanje potreba zaposlenih za dodatnim obukama.
5 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 59/2008.
Baza akreditovanih programa obuke www.zavodsz.gov.rs
131
sistemski pristup u socijalnom radu koji obuhvata aktivnosti procene, araniranja pristupa uslugama, planiranja, koordinacije, nadgledanja i evaluaciju usluga koje treba da odgovore na potrebe konkretnog korisnika6. Rad sa korisnikom detetom/mladom osobom sa smetnjama u razvoju i njegovom porodicom zapoinje nakon podnoenja zahteva za nekom vrstom usluge ili kada neka druga institucija, sluba ili graani prijave ili upute korisnika na CSR. Nakon otvaranja sluaja, zadueni voditelj sluaja zapoinje poetnu procenu u skladu sa nivoom prioriteta odreenim tokom prijemne procene7 i u roku od sedam dana duan je da kompletira inicijalni pregled potreba, rizika, snaga i motivacije korisnika, porodice i sredine. Voditelj sluaja formira partnerski odnos sa detetom i porodicom koji se zasniva na potovanju, poverenju i otvorenoj komunikaciji, u kojem korisnik aktivno uestvuje u svim fazama strunog postupka. Odluke i planovi o daljim aktivnostima se donose zajedniki. Na osnovu poetne procene, voditelj sluaja treba da saini poetni plan usluga i mera (najdue 15 dana od poetka rada sa korisnikom). Ovaj plan se usmerava na urgentne potrebe i moe se razvijati uporedo sa postupkom dalje procene. Dakle, rezultat procene bitno odreuje planiranje i dalju realizaciju usluga, tj. od kvaliteta procene zavisi koliko e uspeno struni radnik identifikovati potrebe deteta, s jedne strane, i kapacitete porodice i sredine da zadovolje potrebe deteta, s druge. Identifikovane potrebe slue kao osnova za izradu plana stalnosti za dete i porodicu. Meutim, sloenost zahteva kada je u pitanju pomo i podrka detetu sa smetnjama u razvoju i njegovoj porodici uslovljava potrebu za daljom, produbljenom, sloenijom procenom, tako da voditelj sluaja (u konsultaciji sa supervizorom) ukljuuje usmerenu ili specijalistiku procenu. Prema Pravilniku, postupak usmerene procene se pokree ukoliko se zakljui da su potrebni dodatni podaci radi obezbeivanja adekvatnih usluga8. Usmerena procena fokusira aktivnosti na odabrane oblasti za dalju i dublju eksploraciju i podrazumeva timsku procenu i/ili upuivanje na specijalistiku procenu koja se obino obavlja u drugim sistemima zdravstvenom, obrazovnom i dr. Procena deteta sa smetnjama zapravo ima karakter produbljene, usmerene procene koja se periodino odvija u odreenim razvojnim stadijumima i u skladu sa situacijama i potrebama sa kojima se dete i porodica suoavaju. I upravo u ovim fazama strunog postupka (usmerenoj proceni, evaluaciji i ponovnom pregledu) znaajno je uvoenje modela ROD kao korisnog pomagala voditelju sluaja i drugim strunim radnicima CSR u radu sa decom i porodicama. Naime, pored neosporne potrebe za multisektorskom saradnjom i dobiti od iste kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju, tekoe sa ukljuivanjem slubi iz drugih sistema u procesu usmerene procene su viestruke: za decu i njihove porodice to je esto veliki napor (finansijski, fiziki i dr.) zato to su specijalizovane slube stacionirane u veim medicinskim centrima. esto je potrebno dosta vremena da se procene realizuju i dobiju rezultati iz razliitih sistema. Dominantan pristup deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama u zdravstvenom sistemu je parcijalan, patocentrian, i ne uvaava u dovoljnoj meri sistemsko-socijalni kontekst. Stoga su rezultati ovih nalaza esto nedovoljno upotrebljivi voditelju sluaja prilikom planiranja usluge. Imajui u vidu potrebu za usmerenom procenom skoro kod sve dece iz ove grupe, kao i objektivna ogranienja i ve pomenutu nedovoljnu obuenost strunih radnika u CSR za rad sa ovom grupom korisnika, uvoenje i primena modela ROD u produbljenoj i sofisticiranoj strunoj proceni je veoma znaajno sa aspekta doprinosa u kreiranju socijalne usluge u funkciji najboljeg interesa dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica. Na slici 1. dat je shematski prikaz rada na sluaju i mesto procene deteta sa smetnjama modelom ROD9.
6 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 59/2008. 7 Neodlono reaguje se odmah, najdalje u roku od 24 h; hitno poetna procena treba da pone to pre, najdalje u roku od 3 dana i redovno poetna procena treba da pone najdue 7 dana od saznanja o sluaju. 8 Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Sl. glasnik RS, 59/2008, l.59. 9 Shema je preuzeta iz studije Podrka zapoljavanju socijalno iskljuenih mladih smernice za razvoj integrisanih usluga trita rada i socijalne zatite , prilagoena za potrebe ovog rada.
132
Korisnik trai usluge/ pomo
PRIJEM
Druge slube/ graani upuuju korisnika
Razmatranje podataka i evidentiranje prijave Poetno informisanje korisnika o pravima koje moe da ostvari u CSR i drugim sistemima Odluka o daljem kursu akcija Nema Uputiti daljih akcija drugoj slubi Odreivanje stepena prioriteta reagovanja
POETNA PROCENA rok 7 dana

Nema daljih akcija Odreivanje zaduenog radnika Poetni uvid u potrebe, snage, rizike, motivaciju korisnika, porodice i sredine Odluka o daljem kursu akcija Rad sa porodicom na stvaranju bezbednog okruenja za dete ili na prevladavanju aktuelne tekoe Preduzimanje postupaka za zatitu deteta i araniranje pristupa uslugama Uputiti drugoj slubi
POETNI PLAN / rok 15 dana

Poetni ugovor sa korisnikom / porodicom oko prvih potrebnih usluga i mera zatite /Moe da se razvija paralelno sa postupkom usmerene procene/
USMERENA PROCENA / rok 30+ 30 dana

Fokus na odreene oblasti procene koje je potrebno detaljnije proceniti Upuivanje na specijalistiku procenu, obino u drugim sistemima i/ili Ukljuivanje modela ROD u procenu potreba dece i porodice Denisanje preporuka za podrku i zakljuka na osnovu primene ROD-a
INDIVIDUALNI PLAN USLUGA / rok 60 dana

Aktivno uee korisnika / porodice Saradnja sa drugim slubama davaocima usluga Mere pravne zatite u skladu sa nadlenostima organa starateljstva Odreivanje ciljeva, postupka, uesnika i aktivnosti, koji su potrebni da bi se ti ciljevi ostvarili (ovde je potrebno integrisati zakljuke usmerene procene i preporuke za podrku koji proizilaze iz rezultata ispitivanja modelom ROD)
PRUANJE USLUGA (prema planu)

Monitoring
Nema daljih akcija
EVALUACIJA I PONOVNI PREGLED (prema planu, najdalje za 6 meseci)

Procena u okviru ponovnog pregleda se takoe moe realizovati upitnikom ROD, jer rezultati mogu biti korisna smernica u revidiranju Plana stalnosti
Uputiti drugoj slubi
Slika 1. Prikaz rada na sluaju i mesto procene deteta sa smetnjama modelom ROD
133
Pored pitanja u kojoj fazi voenja sluaja je najcelishodnije uvesti instrument ROD u upotrebu (usmerena procena, procena tokom evaluacije i ponovnog pregleda), vano je i pitanje u kojim sluajevima, odnosno sa kojim grupama korisnika u CSR je najuputnije i najkorisnije primeniti ROD. Uesnici obuke za primenu ovog instrumenta u praksi struni radnici iz CSR10 prepoznali su niz ciljnih grupa za koje postoji potreba i mogunost primene ROD-a u proceni. Prema miljenju strunjaka iz CSR, ovaj instrument je pre svega izuzetno koristan za primenu sa grupom korisnika koja je najizazovnija za zaposlene u CSR multiproblemske porodice. To su upravo porodice koje su hronino u sistemu socijalne zatite i za koje strunjaci obino nemaju reenja jer su optereene viestrukom patologijom koja stalno produkuje nove krize i nove probleme. Iz ovih porodica deca se esto izmetaju i smetaju u druge porodice ili rezidencijalne ustanove. U temeljnoj i sveobuhvatnoj proceni potreba ove dece koja uglavnom imaju raznovrsne smetnje (invaliditet, teke hronine bolesti, probleme u ponaanju, emocionalne i druge psihike tekoe, iskustvo zanemarenosti i zlostavljanja i dr.) i proceni potreba roditelja za podrkom u roditeljstvu, otvara se nova perspektiva i alternativa izmetanju deteta iz porodice. Ovo naroito vai za porodice sa decom sa invaliditetom radi blagovremenog uvoenja kontinuirane i sistematine podrke kao preventive institucionalnom zbrinjavanju. Uesnici obuke dalje smatraju da je instrument veoma primenljiv za procenu dece u hraniteljskim porodicama, npr. tokom praenja, u evaluaciji usluge i ponovnom pregledu. Posebno je znaajna mogunost primene kod dece koja ispoljavaju izraenije smetnje u razvoju. U ovim sluajevima, primena ROD-a moe znatno olakati procenu ne samo potreba deteta, ve i kapaciteta hranitelja i donoenje odluke da li treba podrati postojeu porodicu ili je u interesu deteta da mu se nae druga porodica koja e biti u stanju da u veoj meri zadovolji njegove potrebe. Podruje primene ROD-a se otvara i kod porodica kojima je izreena mera preventivnog i korektivnog nadzora, radi jasnijeg sagledavanja kapaciteta roditelja. Iz istog razloga, instrument se moe primeniti i kod porodica iji je lan (dete ili roditelj) u sukobu sa zakonom, kao i kod porodica u kojima deca ispoljavaju poremeaj u ponaanju. U kriznim i vanrednim situacijama u porodici (npr. razvod roditelja, teke bolesti i smrtni sluajevi, privremeno hitno izmetanje deteta sa specifinim potrebama i sl.), kada treba imati valjanu procenu i doneti teke odluke u kratkom vremenskom periodu, primena ROD-a moe pomoi strunim radnicima koji rade na sluaju da sa boljom argumentacijom i veom sigurnou iznau reenja u najboljem interesu deteta i porodice. Ova vrsta procene moe veoma koristiti prilikom izbora hraniteljske ili usvojiteljske porodice (posebno ako je u pitanju dete starijeg uzrasta ili dete koje zahteva posebnu negu i panju), kao i prilikom uvoenja deteta u hraniteljsku, usvojiteljsku porodicu ili instituciju, jer prua obilje korisnih informacija o detetu, olakava period adaptacije i praenje toka adaptacionog perioda. ROD se moe koristiti kod dece pod starateljstvom u postupku revizije starateljske zatite, naroito u sluajevima snienih odgajateljskih kapaciteta staratelja i/ili ako su prisutne tekoe u odrastanju deteta (problemi u koli, porodici, socijalnoj sredini...). Generalno, deca pod starateljstvom u otvorenoj zatiti zahtevaju posebnu panju organa starateljstva u pogledu podrke, jer su upravo ova deca posebno izloena riziku od siromatva i socijalne iskljuenosti. Instrument je pogodan za primenu kod mladih koji su u procesu osamostaljivanja (procena za potrebe izrade plana za samostalan ivot i emancipaciju mladih). Ovde je naroito koristan segment upitnika kojim se procenjuje samostalnost mlade osobe. Iako je instrument prevashodno namenjen deci i mladima koji se nalaze u porodici (biolokoj ili alternativnoj), u izvesnim sluajevima moe se koristiti i za procenu dece i mladih u institucijama (ako se planira izmetanje u hraniteljsku porodicu, povratak u bioloku ili kod osamostaljivanja). Rezultati procene izvrene ROD-om mogu biti izuzetno korisni za upoznavanje buduih voditelja sluaja i drugih slubi sa konkretnim sluajem, jer daju detaljan pregled i dobru osnovu za dalje planiranje i rad sa detetom i porodicom.
10 Tokom oktobra i novembra 2010. realizovane su dve obuke za strune radnike iz CSR (ukupno 26 polaznika) ije su sugestije i predlozi dragoceni za primenu instrumenta u praksi.
134
Rezultati koji se dobiju primenom instrumenta ROD, sintetizuju se u obrascu za rekapitulaciju. Rekapitulacija je integrisan pregled procene deteta i procene odgajateljskih kompetencija na osnovu kojih procenitelj donosi zakljuak. Zakljuak kojim se preciziraju potrebe deteta/mlade osobe za dodatnom podrkom i preporuke za podrkom, kao i rezultati usmerene procene korisna su osnova voditelju sluaja za sainjavanje plana usluga. Pri sainjavanju plana (plan stalnosti za dete i porodicu ili plan za osamostaljivanje mlade osobe), korisno je da voditelj sluaja zajedno sa strunim radnikom (koji je radio usmerenu procenu ako VS nije i ispitiva), supervizorom, korisnikom, odgajateljima i drugim vanim osobama koje su relevantne za sainjavanje plana, odlui na koji e se nain preporuke za podrkom integrisati u planu usluga, odnosno kako e se najsvrsishodnije iskoristiti u daljem davanju usluga detetu/ mladoj osobi i odgajateljima, u skladu sa njihovim najboljim interesom.
Literatura: Beker, K., Milojevi, N., Zavii, V. (2009) . Deca sa smetnjama u razvoju od pasivnih primalaca/-teljki usluga do aktivnih uesnika/-ca u ivotu zajednice, Izvetaj. Panevo: Inicijativa za inkluziju Veliki mali. Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Slubeni glasnik RS, 59 / 2008. Republiki zavod za socijalnu zatitu (2010). Analiza izvetaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2009. godinu, Beograd. Republiki zavod za socijalnu zatitu (2010). Izvetaj o radu ustanova za smetaj dece i mladih za 2009. godinu, Beograd. Republiki zavod za socijalnu zatitu (2010). Izvetaj o radu ustanova za smetaj lica ometenih u razvoju za 2009. godinu, Beograd. Savet za prava deteta Republike Srbije (2004). Nacionalni plan akcije za decu, Beograd. Veljkovi, L., egarac, N. (2009). Podrka zapoljavanju socijalno iskljuenih mladih Smernice za razvoj integrisanih usluga trita rada i socijalne zatite, studija, Beograd. Vlada Republike Srbije, Strategija razvoja socijalne zatite, novembar, 2005. Vlada Republike Srbije, Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/91;.84/2004. egarac, N., Damonja-Ignjatovi, T., Brki, M. (2008). Znanje i vetine za voenje sluaja u socijalnoj zatiti, Prirunik za program obuke, Beograd.
135
OD PROCENE DO DONOENJA ODLUKA Kako pruiti podrku porodici i instituciji koja brine o detetu
KAKO PRUITI PODRKU PORODICI I INSTITUCIJI KOJA BRINE O DETETU

Sulejman Hrnjica
Ve nekoliko puta je napomenuto da su deca sa tekoama u razvoju, pri tom i liena podrke bioloke porodice, deca sa dvostrukim rizikom. Ceo problem uslonjava i injenica da su deca sa tekoama u razvoju veoma heterogen skup, kako po vrsti, tako i po teini razvojne tekoe. Dodajmo ovome da vrsta podrke zavisi i od dodatnih osobina linosti deteta, pola i uzrasta. Isto tako i bioloke i hraniteljske/usvojiteljske porodice se razlikuju po mnogim obelejima, pre svega po motivaciji i sposobnosti da prue odgovarajuu pomo detetu. Sa institucijama stvari stoje jo sloenije. Iako je stav gotovo svih humanitarnih (vladinih i nevladinih) organizacija da institucije nisu podobne za deji razvoj, pogotovo razvoj deteta koje prati neka razvojna tekoa, u veini nerazvijenih zemalja, a i zemalja istone Evrope usvajanje dece sa tekoama u razvoju, ili prihvatanje u hraniteljski odnos, je retko. U poslednje vreme uinjen je napor i kod nas da se to vie podstakne hraniteljstvo i usvajanje dece sa tekoama u razvoju. Zbog nepostojanja registra dece iz ove grupe nije mogue ni okvirno proceniti kakvo je sadanje stanje u ovoj oblasti.
Uvodne napomene
Od momenta utvrivanja vrste i stepena tekoe u razvoju (nekada odmah po roenju, a nekada tek prilikom polaska u kolu, pa i kasnije) roditelj/staratelj se prvo obraa lekarima. Dijagnostikovanje i odreivanje terapije je prvi korak ka ublaavanju tekoe u razvoju. Naredni korak, koji treba preduzeti to ranije po otkriu tekoe u razvoju, je preduzimanje mera psihosocijalne podrke. Postoje brojne barijere koje oteavaju taj prirodni sled mera. Iz sasvim nerazumljivih razloga, izmeu strunjaka koji treba da prue jednu ili drugu meru, dugo vremena je postojao (a postoji i sada) antagonizam koji je opasan po dete. Veina lekara, kada odredi dijagnozu i terapiju, smatra da su uradili svoj deo posla. Medicinski nalaz koji upute porodici, instituciji za zbrinjavanje dece ili vrtiu/koli je najee nerazumljiv. Po pravilu, nema nikakve sugestije ta porodica/institucija treba da preduzme kada dobije takav nalaz. Potpuno je nejasno koje su mogue posledice razvojne tekoe na deji intelektualni, emocionalni, socijalni i fiziki razvoj. Saradnici britanske humanitarne organizacije su u vie navrata vodili razgovore sa pedijatrima i dejim psihijatrima sa ciljem da se pobolja praktina primenljivost njihovih nalaza, ali bez vidljivih rezultata (SCF, 2005, 2007, 2009, 2010). Da bi saradnja strunjaka u oba modela bila u interesu deteta porodice/institucije neophodno je da se uspostavi funkcionalna veza izmeu ova dva sistema (Sretenov D., 2008). Izloiemo, ukratko, osnovne karakteristike ova dva modela i ukazati na neke od mogunosti njihovog funkcionalnog povezivanja. Medicinski model. Retka su deca sa tekoama u razvoju (pogotovo onim teim) kojima nije neophodna trajnija medicinska pomo. U zavisnosti od vrste, stepena teine i eventualnih prateih razvojnih tekoa potreba za intenzivnom medicinskom podrkom moe dugo potrajati, a kod neke dece i ceo ivot. Senzorne tekoe (gubitak vida, sluha) imaju, najee progresivan tok. Praene su brojnim medicinskim intervencijama zavisno od toga kako se bolest razvija, a neretko i sa operativnim zahvatima. Slino je i sa raznim oblicima telesnih oteenja i sa hroninim bolestima. Kod dece sa tekoama u intelektualnom razvoju ree su medicinske intervencije. Dobro procenjeno stanje (tana dijagnoza i dobro odreena terapija) najee ne zahtevaju duu medicinsku pomo. Problem se komplikuje time to su tekoe u intelektualnom razvoju gotovo po pravilu praene tekoama u razvoju govora (oteana artikulacija i razumevanje iskaza), a nekada i tekoama u razvoju motorike ili je mentalna zaostalost praena i senzornim smetnjama. Kada iscrpi raspoloive medicinske mere, lekar obino savetuje kontrolu za est meseci. Roditelji/staratelji, koji nisu obaveteni ta treba raditi sa detetom posle predloene terapije, oekuju zakazani kontrolni termin. Ako sa detetom
136
Medicinski i psihosocijalni model od antagonizma do komplementarnosti
u meuvremenu nije nita raeno, mogue je da i lekar i roditelj/staratelj, posle est meseci, budu suoeni sa regresijom u dejem razvoju. Psihosocijalni model podrke. Cilj medicinske podrke (u koju spada i logopedski tretman) jeste da sprei dalje pogoravanje stanja, a i da ublai (a kod je to mogue i otkloni) uzrok zastoja u deijem razvoju. Pruanje psihosocijalne podrke u porodici/instituciji obuhvata niz mera. U jednom odeljku ove publikacije navedene su karakteristike inkluzivnog pokreta, ija je sutina stvaranje okruenja (porodinog, institucionalnog) u kome e se dete dobro oseati, biti prihvaeno i razvijati se u granicama svojih mogunosti. Bilo da je re o hraniteljstvu, usvojenju, biolokoj porodici ili instituciji sutina pripreme uesnika u brizi o detetu jeste da se od prvih dana dete osea prihvaeno i dobrodolo. Ovo uvek treba imati na umu, a posebno onda kada postoje podaci da je dete u prethodnom periodu imalo negativna iskustva, kako sa vrnjacima, tako i sa odraslim osobama. Podsticanje razvoja postojeih interesovanja i radoznalosti deteta, kao i otkrivanje novih, neispoljenih je sledei zadatak psihosocijalne podrke. Za ovaj zadatak treba pripremiti roditelje/staratelje, kao i osoblje u institucijama. ak i struni saradnici (psiholozi, pedagozi, specijalni pedagozi) imaju ograniena znanja o tome kako podstai i razvijati ouvane potencijale. Porodica je u jo teoj situaciji. Jedno od reenja je da se uspostavi funkcionalna povezanost roditelja/staratelja, vaspitaa u vrtiima, kao i strunih saradnika u vrtiu/koli, da se napravi pismeni plan podrke detetu (koji e biti izloen u ovom odeljku) i da se sistematski prati kako se taj plan ostvaruje. Ako dete pohaa kolu neophodno je da sa uiteljem/razrednim stareinom bude uspostavljen kontakt, kako bi dete savladalo osnovni obrazovni program i bilo u mogunosti da nastavi kolovanje. Ovaj plan obuhvata dve grupe ciljeva: obrazovne i vaspitne. Roditelj/staratelj se ukljuuje u savladavanje programa u zavisnosti od svojih obrazovnih mogunosti i motivacije. Razvijanje motivacije deteta za nastavne i vannastavne aktivnosti i razne aspekte socijalizacije takoe ini osnovu plana psihosocijalne podrke. Dosadanja praksa u razvijanju programa psihosocijalne podrke nametnula je dodatno dva pitanja: (1) Da li je mogue izbei regresiju u razvoju prilikom ukljuivanja dece sa tekoama u grupu vrnjaka i (2) koje aspekte razvoja je mogue razviti do prihvatljive granice, a za koje aspekte razvoja ipak postoje ogranienja. Na ova pitanja nije mogue dati pouzdane odgovore, pre svega zbog postojanja individualnih razlika meu decom sa tekoama u razvoju i zbog znaajnih razlika u socijalnom okruenju. Nije bez znaaja ni ranije iskustvo deteta sa vrnjacima i odraslima od koga zavisi da li e ukljuivanje u grupu vrnjaka bez razvojnih tekoa imati pozitivan ili negativan ishod. Iskustva steena tokom eksperimentalne faze razvijanja programa psihosocijalne podrke (SCF UK, 2005, 2007, 2010) pokazala su sledee: deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju mnogo lake prihvataju ukljuivanje u grupu vrnjaka bez razvojnih tekoa. S druge strane, vrnjaci njih tee prihvataju sa obrazloenjem kvare nam igru, spori su, ne shvataju pravila i sl. Ukljuivanje ove dece u vrnjake grupe treba izvoditi u to ranijem uzrastu i postepeno (prvo sa decom iz ue i ire porodice, zatim sa decom prijatelja, a u vrtiu/koli na podsticaj vaspitaa/uitelja i ukljuivanjem u aktivnosti u kojima nee dolaziti toliko do izraaja njihov individualni doprinos (grupne aktivnosti u kojima pobeuje grupa i sl.). Kada god je mogue treba izbegavati takmiarske individualne aktivnosti zbog opasnosti da e se javiti oseanje manje vrednosti zbog niza neuspeha, koji kod deteta stvaraju trajno oseanje nesigurnosti i ugroava samopotovanje. Deca sa senzornim oteenjima (vida, sluha), lokomotornog sistema, hronino bolesna deca i ostale kategorije dece sa tekoama u razvoju kod kojih nisu umanjene intelektualne sposobnosti imaju znatno vie problema pri ukljuivanju u vrnjake grupe. Razvojem samosvesti (orijentaciono oko 12 godine, kada postaju svesni posledica svog stanja na poloaj u budunosti, kod njih dolazi do naglog pada motivacije za sve aktivnosti i depresivnih reakcija. U svakom sluaju, jedan od ciljeva psihosocijalnog programa namenjenog detetu sa tekoama jeste da se kod njih razvije svest o ostvarljivim ciljevima u budunosti. Kao to je ve pomenuto, Olport (1969) je svest o buduim ciljevima oznaio kao najvaniji izvor integriteta linosti, a time ukazao na osnovnu strategiju u razvijanju motivacije za aktivnosti povezane sa buduim ciljevima, pogotovo onima koji mogu da obezbede egzistenciju. Naalost, ni ovo reenje nije univerzalno. Osobama sa tekoama u razvoju nisu dostupna mnogo prestina zanimanja zbog predrasuda sredine, ak i onda kada imaju za njih sposobnosti. U posebno tekom poloaju su veoma obdarena deca, kod kojih je frustracija zbog socijalnih barijera jo izraenija.
137
Na isti nain na koji se radi individualni plan podrke u vrtiu/koli radi se i individualni plan podrke za dete sa razvojnim tekoama u porodici (biolokoj, usvojiteljskoj, hraniteljskoj) i instituciji u kojoj dete ivi. Razlika je u tome to se IPP prilagoava porodinoj situaciji, kao i uslovima u kojima radi institucija za zbrinjavanje dece (kadrovski i materijalni uslovi, obrazovni nivo i pripremljenost uesnika u brizi o detetu). Sama izrada plana ne moe biti preputena porodici, ve predstavlja rezultat timskog rada bar jednog od lanova porodice, koordinatora za to dete iz centra za socijalni rad, a kada je to mogue i strunjaka iz najblieg razvojnog savetovalita. U prirunicima SCF UK (olin T., 2005 i Stojakovi S., 2009) detaljno su izloeni svi postupci i navedeni primeri za primenu IPP-a u osnovnoj koli. Uz prilagoavanje uslovima u kojima se IPP primenjuje u porodici/ instituciji mogue je lanove tima osposobiti za izradu plana, koji je sastavni deo programa psihosocijalne podrke. Pored toga to ovaj plan, kada se primeni, poveava verovatnou uspenog razvoja deteta, njegova vrednost se sastoji i u tome to poveava motivaciju onih koji se brinu o detetu time to nisu preputeni sami sebi i to se stalno prati (i po potrebi koriguje) skup aktivnosti koje plan sadri. Priprema individualnog plana podrke. Razvojni status deteta (procena fizikog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja deteta) je osnovni dokument na osnovu koga lanovi tima odreuju osnovne ciljeve i sadraj aktivnosti koje treba da sadri IPP. Ovaj dokument priprema koordinator centra za socijalni rad, zajedno sa strunjacima razvojnog savetovalita (ako ga ima u tom regionu) ili sa lekarom iz doma zdravlja koji je pratio dete. Sastavni deo dokumentacije na osnovu koje se priprema IPP treba da bude i iscrpni izvetaj o dosadanjim aktivnostima (medicinskim i pedagokim)
U uvodnom delu poglavlja o deci sa tekoama u razvoju ukazano je da sva deca imaju potrebe koje moraju da zadovolje da bi njihov razvoj bio normalan. I kod dece sa tekoama u razvoju ove potrebe moraju biti zadovoljene, s tim to je nain zadovoljavanja tih potreba znatno sloeniji. Meutim, pojedine kategorije dece imaju dodatne potrebe ije zadovoljavanje nije tipino za decu bez razvojnih tekoa. Te posebne potrebe su sledee: 1. Deca sa teim oteenjem vida i sluha. Deca sa teim oteenjem vida (slepa i slabovida) imaju dodatnu potrebu da savladaju orijentaciju u prostoru (u stanu, u blioj i daljoj okolini). Da bi mogli da se uspeno koluju do sada je jedina mogunost bila da savladaju Brajevu azbuku. Danas postoje optiki sistemi koji omoguuju pretvaranje vizuelnih signala u zvukove, tako da osobe sa oteenim vidom mogu da itaju tekst iz udbenka, pa ak i iz novina. Deca sa teim oteenjem sluha danas raspolau sa sve boljim slunim aparatima, a u sluaju potpunog gubljenja slune osetljivosti deca iz ove grupe mogu da koriste komunikaciju prstima ili direktno itanje sa usana. 2. Deca sa poremeajima saznajnih funkcija. Obrazovanje ove dece je veoma oteano. Kod teih oblika oteenja saznajnih funkcija oteana je i orijentacija u prostoru, a nisu retki ni pratei senzorni poremeaji. Dodatne potrebe ove dece vezane su i za posebne metode podsticanja socijalizacije i moralnog razvoja. 3. Deca sa telesnim invaliditetom. Posebne potrebe ove dece vezane su za pomo u kretanju, posebno za pomo u dolasku u kolu, kao i za kretanje u prostoru u kome nisu otklonjene arhitektonske barijere. Dodatni podsticaji u razvoju motivacije za obrazovanje takoe spadaju u posebne potrebe dece iz ove grupe. 4. Deca sa teim hroninim oboljenjima, deca sa teim emocionalnim poremeajima takoe imaju niz dodatnih potreba koje je teko dodatno zadovoljiti. Potreba za estim medicinskim intervencijama predstavlja dodatni zahtev za sve one koji brinu o detetu. Za sve kategorije dece sa razvojnim tekoama, a posebno za one kod kojih je izraen vei stepen tekoe, usvojenje i hraniteljstvo je veoma teko ostvariti. Samo uz dobru pripremu pre usvojenja/hraniteljstva i stalnu podrku posle smetanja deteta u porodicu mogue je pomoi i porodici i detetu da se dete uspeno razvija, a porodici da ne odustane ili da se ne pokaje zbog prihvatanja odgovornosti za dete sa tekoama u razvoju.
Posebne potrebe pojedinih kategorija dece sa tekoama u razvoju
Izrada individualnog plana podrke (IPP)
138
STEPEN POTREBE ZA PODRKOM

Klasifikacija dece sa razvojnim tekoama vri se na osnovu: primarnog nedostatka, tzv. sekundarnih posledica i stepena potrebe za podrkom u zadovoljavanju potreba. Poslednji model klasifikacije koji je od posebnog znaaja u vezi sa donoenjem odluka o vrstama podrke (New York State Foster Parent Manual, NYS Department of Social Services Summary, 2002) definie potrebe za podrkom preko tri osnovna nivoa: Stepen 1: Standardni nivo podrke. Deca sa posebnim potrebama kojoj je potreban ovaj nivo podrke mogu biti bez dijagnostikovanog oteenja, iako mogu imati probleme u svakodnevnom funkcionisanju koji su nastali usled zanemarivanja, nebrige, nedostatka prilika za uenje i razvoj, pa ak i usled nekih oblika zloupotrebe. Stepen 2: Posebna podrka. Ovaj nivo podrke detetu potreban je kada ono ima neko senzorno ili telesno osteenje koje ga ini zavisnim od okruenja; ako ima hronino (npr. astma) ili terminalno oboljenje; dete koje je na privremenoj meri u sukobu sa zakonom; dete koje je umereno retardirano, dete sa emocionalnim poremeajem, ili koje ima poremeaje u ponaanju koji zahtevaju visok stepen nadzora. Za decu u ovoj kategoriji odrasli treba da: obezbede sve to predvia osnovni nivo podrke; vie se lino angauju svi lanovi porodice i da, kroz dogovaranje i zajedniko osmiljanje aktivnosti sa detetom, provode vie vremena sa njim (prema individualnom planu podrke); budu uporni u pruanju panje i topline i onda kada dete na njihovu panju i toplinu ne reaguje adekvatno1; obezbede intenzivan nadzor kakav je neophodan ako dete mora da potuje odreeni reim ishrane, uzimanja terapije, ili pak da odgajatelji uestvuju aktivno u realizaciji odreenog tretmana. Stepen 3: Izuzetna briga i pomo. Ovaj nivo brige je potreban detetu koje je, ili kada je u takvom stanju da mu je potrebna medicinska nega; dete koje ima ozbiljne probleme u ponaanju pa mora biti pod stalnim nadzorom; dete koje pati od teeg mentalnog oboljenja, kao to je izofrenija, teka mentalna retardacija, oteenje mozga ili autizam; dete koje ima AIDS. Za decu u ovoj kategoriji odrasli treba da: obezbede sve to je predvieno u kategoriji osnovne brige; obezbede nadzor jedan-na-jedan 24 sata; rade kao aktivni lanovi tima koji realizuje individualni plan podrke (stimulacije, terapije, tretmana, reedukacije, rehabilitacije, obrazovanja...). Vera Rajovi
Ovo posebno treba imati u vidu kod dece sa traumatinim ranim iskustvima, problemima vezivanja i dece sa poremeajem iz autistinog spektra
koje su preduzimane do momenta izrade IPP-a. Uslov za uspenu realizaciju plana je i uzimanje u obzir ukupne porodine situacije, kao i situacije u instituciji u kojoj dete ivi. Cilj ovih pripremnih aktivnosti u izradi plana je da predviene mere budu ostvarljive. Bilo da su zahtevi nerealno visoki (teko ostvarivi) ili nii od mogunosti onih koji brinu o detetu, motivacija nee biti uspostavljena. ta je i ta sadri individualni obrazovni plan. IPP je individualni razvojni dokument. Mora da sadri i osnovna obeleja identiteta deteta, kako bi opti principi izrade plana bili usaglaeni sa karakteristikama deteta i kulturnim i tradicijskim obelejima sredine u kojoj porodici ivi. Na osnovu svih ovih elemenata, a i na osnovu procene potreba deteta od strane onoga kod koga dete ivi (porodice, vaspitaa u instituciji) radi se IPP koji sadri: 1. Listu potreba deteta koje nisu zadovoljene ili koje su samo delimino zadovoljene; 2. Listu ouvanih sposobnosti aktivnosti kojima je mogue podrati njihov razvoj; 3. Listu interesovanja deteta i mogunosti za njihovo zadovoljavanje; 4. Listu primarnih i sekundarnih posledica razvojne tekoe i plan za njihovo ublaavanje (a kada se radi o sekundarnim posledicama i njihovo otklanjanje); 5. Za svaku od taaka u planu navesti listu aktivnosti, vreme i nosioce izvravanja; 6. Utvrditi plan vrednovanja rezultata, kao i plan revizije, u sluaju da neki elementi plana nisu ostvareni ili da su ostvareni ranije, pa je stvoren prostor za dopunu plana. Na osnovu ovih kratkih napomena nije mogue izraditi IPP, ali poglavlja u navedenim studijama SCF UK, uz seminare za zainteresovane to omoguuju.
Literatura Doen, Lj., Gai-Bradi, D. (2005). Vrti po meri deteta, Beograd: Save the Children UK. olin, T. (2007). Izrada individualnih obrazovnih programa za dete ometeno u razvoju. U: kola po meri deteta. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta. Hrnjica, S. i sar.(2009). kola po meri deteta 2, Beograd: Save the Children UK. Markovi, S. i sar.(2010). kola na kvadrat model povezivanja specijalnih i redovnih kola. Beograd: Save the Children UK. Sretenov, D. (2008). Kreiranje inkluzivnog vrtia. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije.
139
140
PRILOG
141
PRILOG Razvojni podsetnik
RAZVOJNI PODSETNIK
Branislava Piper, Milica Radovi-upunski, Branka Radojevi, Maida Stefanovi DETE OD ROENJA DO DVE GODINE IVOTA Zdravstvene potrebe Zdravstveno stanje deteta
Prevremeno roene bebe manje su po konstituciji, teini i mogu imati zdravstvenih problema kao to su utica, problemi sa disanjem, malokrvnost, nizak krvni pritisak, infekcije, otvoreni arterijski kanali i prematurna retinopatija (neprirodan rast krvnih sudova oka koji dovodi do gubitka vida). Vie od 30% dece sa genetskim poremeajima moe imati problem sa vidom, pa su kontrole neophodne minimum jednom godinje. Kod dece sa Daunovim sindromom u znaajnoj meri (15 20%) prisutna je disfunkcija titne lezde, pa je u cilju spreavanja negativnog uticaja na mentalni razvoj neophodno da se u prve tri godine ivota obavi ispitivanje. Na ranom uzrastu kod sve dece su este respiratorne infekcije. Prisustvo estih prehlada ima za posledicu slivanje sekreta u srednje uvo to moe uticati na probleme sa sluhom, pa se preporuuje pregled ORL minimum jedanput godinje. Zanemarena, zlostavljana deca i ona sa niim kvalitetom emocionalne i fizike brige i nege od strane odgajatelja, ee se razbolevaju. ` Do kraja navrene 1. godine ivota: BCG protiv tuberkuloze i HB (akutnog hepatitisa B) po roenju DTP (difterija, tetanus i veliki kaalj) 3 doze IPV ili OPV polio vakcina protiv deje paralize 3 doze HiB (protiv bakterije Haemophilus influenzae tipa B) 3 doze ` Do kraja navrene 2. godine ivota: MMR (male boginje, zauke i rubeola) DTP (difterija, tetanus i veliki kaalj) prvo revakcinisanje IPV ili OPV polio vakcina protiv deje paralize prvo revakcinisanje. ` Napomena: Ukoliko je neka od vakcina proputena, moe se nadoknaditi do 5. godine ivota.
Imunizacija
` 34 meseca: Dete jede 56 obroka (120180 ml). ` 6 meseci: 56 obroka ako se hrani samo mlekom. Ako se daje voni sok, kaica, barem 2 mlena obroka dnevno. Uvode se kae od itarica, voa, povra. ` 712 meseci: Meovita ishrana: kaa od itarica, voa i povra, meso, kuvano umance, mladi sir sa dodatkom 2 mlena obroka (250 ml dnevno). ` 1224 meseca: 5 redovnih obroka (3 glavna i 2 uine), lagana hrana, bez sirovog mesa, gljiva, divljai i sirovih jaja. ` Napomena: Dojenje moe da se nastavi do kraja prve godine, ali i due, ako to odgovara mami i bebi. Medicinske kontraindikacije za dojenje: infekcije majke uzrokovane mikroorganizmima koji prelaze u mleko; uroeni metaboliki poremeaji kod bebe, ili drugi razlozi koji prouzrokuju osetljivost na komponente majinog mleka, npr. lekovi ili supstance koji se izluuju mlekom i tetni su za odoje.
Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje Navike ishrane
142
` 1. mesec: Spava oko 20 sati. ` 36 meseci: Dete spava nou oko 10 sati i tri puta po 2 sata danju; nou se budi jednom do dva puta. ` 9 meseci: Spava 1012 sati nou i dva puta po 12 sata preko dana. Mogue nono buenje.
San
U pogledu navika istoe, smatra se da u periodu do druge godine odgajatelji prevashodno preuzimaju odgovornost za njihovo upranjavanje.
` 12 meseci: Spava 1012 sati nou i potreban mu je dreme jednom ili dva puta preko dana u trajanju od pola do dva sata. ` 1224 meseca: Potrebno je 912 sati nonog spavanja. Nekoj deci i dalje je potreban krai dnevni dreme.
Navike istoe
` 1. mesec: Beba prestaje da plae kada joj se neko priblii, ljudski glas je smiruje. ` 3 meseca: Prisutna su elementarna oseanja: prijatno neprijatno, zadovoljstvo bol... Beba uiva kad je grle, smei se na odrasle. Dvadeset odsto beba od dve nedelje ima greve, koji mogu da uzrokuju snaan pla (ukupno dnevno ne vie od tri sata); sa 3 do 4 meseca ivota oni se gube. Sisanje palca/cucle je uobiajena navika, koja poinje u prvim mesecima ivota deteta, radi ublaavanja oseanja gladi i redukovanja napetosti ili postizanja zadovoljstva, a doivljava vrhunac u drugoj godini. ` 69 meseci: Razvija emocionalnu vezanost za majku (slua i odgovara drugaije na glas majke, prua ruke kada joj ona prilazi) i reaguje anksiozno prilikom razdvajanja od nje. Ljuto je kada je sputano i pokazuje strah od stranaca. Razlikuje poznate ljude od nepoznatih. Smeje se liku u ogledalu. Privlai panju okoline razliitim aktivnostima. Klaenje telom i glavom, roking (ukoliko se dete ne povreuje i nije ekscesivno), moe da bude deo rituala pred zaspivanje. ` 912 meseci: Adekvatna i jaka vezanost postoji i sa drugim lanovima porodice. Pokazuje radoznalost, istrauje okolinu. Tai rukama na poznate pesmice. Razvija elemente socijalne igre sa odraslima: igra skrivalica i slino. Oponaa jednostavne radnje ukuana (plazi se, mirka, kaljuca), pokazuje interesovanje za decu i odrasle. Reaguje na zabranu prekidom zapoete aktivnosti. ` 1218 meseci: Dete sa prohodavanjem ispoljava vie inicijative za samostalnim istraivanjem okoline. Razvija oseaj za sebe i ta je njegovo. Reaguje na svoje ime. Strah od nepoznatih osoba dostie svoj vrhunac, kao i strah pri odvajanju od bliskih osoba. Javljaju se znaci ljubomore negoduje kada drugo dete privlai panju na sebe. ` 24 meseca: Kod deteta se opaaju razliiti izrazi lica za oseanje besa, tuge ili radosti. Javlja se prkos, izraena ljubomora. Reaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija). Napadi besa traju do 15 minuta i mogu se deavati ak i svakodnevno. Igra se pored vrnjaka, povremeno daje igraku; poetak interesovanja za grupne aktivnosti.
Bliskost/privrenost prema odgajateljima i emocionalno reagovanje
` 12 meseca: Beba odie ramena i glavu od podloge, ake su poluotvorene, pokreti ekstremiteta simetrini, noge skupljene kada je pridravaju ispod pazuha. ` 4 meseca: Ima kontrolu nad pokretima glave, voljno pokree ruke, sisa palac. ` 56 meseci: Sedi uz lagani oslonac, stabilno dri glavu, sputeno na noge odupire se vrhovima prstiju o podlogu. ` 9 meseci: Samo se dovodi u sedei poloaj, sedi samostalno, stoji uz pridravanje, poinje da puzi.
` 02 godine: Ako su osnovne potrebe deteta zadovoljene (ljubav, emocionalna toplina, hrana, san) razvija se oseaj poverenja i sigurnosti, to su kljuni elementi za razvoj samopotovanja. U periodu od 18 do 30 meseci dete definie sebe po odreenim karakteristikama (godine, pol, fizike karakteristike).
Lini i porodini identitet
Psihomotorni i kognitivni razvoj Krupna motorika
143
` 12 meseca: Pogledom prati predmet koji se pomera levo-desno. ` 34 meseca: Hvata predmete celom akom, igra se rukama, posmatra ih, stavlja dudu ili zveku u usta. ` 6 meseci: Hvata celim dlanom i opruenim palcem, postepeno prilagoava hvat veliini i obliku predmeta, dohvata ciljano pruenu igraku obema rukama, prebacuje igraku iz ruke u ruku. ` 8 meseci: Lupka i trese predmet, udara predmete jedan o drugi, moe da zadri dva predmeta, sve baca na pod. ` 9 meseci: Hvata sitne predmete palcem i kaiprstom (pinceta hvat). ` 12 meseci: Hvata sitne predmete opozicijom palca i kaiprsta (kleta hvat), ubacuje dugmad u posudu, oponaa aranje olovkom po papiru. ` 14 meseci: Precizno hvata i stavlja sitne predmete u flaicu, moe da stavi dve kocke jednu na drugu. ` 1922 meseca: Okree stranice knjige, baca predmete bez odreenog pravca, uiva u igrama bacanja i hvatanja, vrlja po papiru.
` 1012 meseci: Hoda uz pridravanje, sputa se uz pridravanje kako bi dohvatilo predmet, pokree predmete napred-nazad. ` 13 meseci: Stoji samo i moe da napravi 10 koraka. ` 15 meseci: Samostalno hoda i retko pada. ` 2022 meseca: Tri, silazi niz stepenice, otvara vrata, utira loptu. ` Napomena: Iako se ne mogu lako utvrditi uzroci usporenosti u razvoju motorike, vano je da budu otkriveni to ranije da bi dete na vreme poelo sa rehabilitacijom ili uklanjanjem uzroka. Danas postoje brojne mogunosti za ranu motoriku rehabilitaciju.
Fina motorika
` 12 meseca: Oima prati osobu koja se kree, reaguje na slabe zvuke, razlikuje skoro sve glasove, a posebno je osetljivo na visoke frekvencije i majin glas. Trepe na svetlo. Privlae ga svetli predmeti. Zaustavlja pogled na majinim oima. Osetljivo je na bol, najvie voli slatke ukuse i mirise i okree se prema mirisu majinog mleka. Teko razlikuje boje. ` 34 meseca: Pogledom prati kruno kretanje predmeta. Pokretom ili zadravanjem pogleda reaguje na zvuk. Voli da gleda, oslukuje i dodiruje nove stvari. ` 56 meseci: Razgleda okolinu pogledom, okretanjem glave trai izvore zvuka. Obraa panju na govor drugih. Gleda za predmetom koji pada dole, vidi i dosee predmet. ` 9 meseci: Pravilno lokalizuje izvor zvuka. Posmatra i dodiruje svoj lik u ogledalu. ` 15 meseci: Prepoznaje likove i predmete na slici (pas, maka). ` 18 meseci: Brzo lokalizuje izvor zvuka. ` 24 meseca: Ispravlja sliku okrenutu naopake, samostalno razgleda slikovnicu, lokalizuje zvuk iz druge prostorije.
Razvoj perceptivnih sposobnosti
144
` 12 meseca: Oglaava se samoglasnicima i gukanjem. ` 34 meseca: Prvo udvajanje glasova, na govor majke odgovara gukanjem i klicanjem. Gukanje predstavlja izraz dejih oseanja i potrebe za komunikacijom i moe se prihvatiti kao sredstvo komunikacije sa drugim ljudima. ` 58 meseci: Izgovara prve suglasnike (m, n, g, b, d, p) ugraene u jednostavne slogove (pa, ba i ma), i kratkotrajno vriti i podvriskuje. Modulira glas u jaini, visini i duini. Izgovara zajedno tri razliita vokala sa suglasnicima ili bez suglasnika na kraju, razmenjuje zvukove, izraze lica i pokrete sa odgajateljima. Brbljanjem imitira govor i komunicira sa okolinom. ` 10 meseci: Razume nekoliko rei, na nalog okree glavu ka poznatoj osobi ili predmetu, slua i imitira zvuke iz okoline, reaguje na pominjanje svog imena.
Razvoj govora i komunikacija
` 12 meseca: Ponaanje usmereno na jednostavne, bioloki determinisane reflekse koje dete uvebava. ` 23 meseca: Ispituje predmete stavljanjem u usta. Razlikuje celinu i delove. ` 5 meseci: Manipulie predmetima i razgleda ih. Namerno pomou predmeta proizvodi zvukove. ` 9 meseci: Igra se bacajui predmete na pod, trai neposredno sakriven predmet, razume komandu NE. ` 12 meseci: Pronalazi skriveni predmet, trai predmet izvan vidnog polja, daje predmet na zahtev, privlai igraku vuenjem pelene na kojoj se nalazi. ` 18 meseci: Na zahtev pokazuje predmet iz okoline, dohvata igraku koristei tap, kaiku ili neto slino. Zna da pokae tri dela tela (oko, glavu, nos). Poinju simbolike igre (kao da). ` 24 meseca: Savlauje jednostavne prepreke, na zahtev pokazuje pet delova tela i izdvaja jedan predmet iz gomile, imenuje jednu boju. Sposobno je da planira aktivnosti iznutra, probleme reava mentalno. Pamti prole dogaaje.
` 1213 meseci: Veina dece izgovara svoju prvu re. Obino je to imenica sastavljena od dva ista sloga (ma-ma, ba-ba, ta-ta i sl.). ` 15 meseci: Glasom izraava svoje elje i skree panju, pravi reenice od jedne rei ili rei i gesta, bolje razume govor roditelja. Razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena. ` 18 meseci: Koristi 1050 rei i imenuje predmet i lica na zahtev (ta je to? Ko je ovo?). Ponavlja rei za odraslima, spaja imenicu i glagol (mama daj). ` 2224 meseca: Koristi vie od 50 rei. Trai reima da jede, spava i izvrava jednostavne naloge (pokai, donesi...). Gradi reenicu od 3 rei, a zna znaenje za oko 250300 rei. Komentarie dok crta, pria samo sa sobom ili sa igrakama.
Reavanje problema kognitivni razvoj
` Napomena: Preko 30% dece sa genetskim poremeajima moe imati problem sa vidom pa su kontrole neophodne minimum jednom godinje. Kod dece sa Daunovim sindromom u znaajnoj meri (1520%) prisutna je disfunkcija titne lezde, pa je u cilju spreavanja negativnog uticaja na mentalni razvoj neophodno da se u prve tri godine ivota obavi ispitivanje. Na ranom uzrastu kod sve dece su este respiratorne infekcije. Prisustvo estih prehlada ima za posledicu slivanje sekreta u srednje uvo, to moe uticati na probleme sa sluhom, pa se preporuuje pregled ORL minimum jedanput godinje. ` Napomena: Ukoliko je neka od vakcina iz prethodnog perioda (do 2. godine) proputena, moe se nadoknaditi do 5. godine ivota.
DETE UZRASTA OD DVE DO EST GODINA Zdravstvene potrebe Zdravstveno stanje deteta
Imunizacija
` 2 godine: U toku ovoga perioda preporuuje se jedan pregled za registrovanje stanja oralnog zdravlja. Potrebno je praenje rasta i poloaja zuba, kao i zdravstveno-vaspitni rad sa roditeljima. ` 37 godina: Preporuuje se pregled jedanput godinje. Kontrolni stomatoloki pregled i preduzimanje odgovarajuih postupaka za spreavanje razvoja bolesti zuba i desni. Pred polazak u kolu potreban je kompletan stomatoloki pregled i zdravstveno-vaspitni rad sa detetom. ` Napomena: Deca sa tekoama u psihofizikom razvoju, prevremeno roena, kao i deca sa dijabetesom sklona su estim zapaljenskim procesima na desnima, pojaanom stvaranju plaka i zubnog kamenca, to stvara podlogu za razvoj karijesa i raznih oboljenja zuba. Za njih se preporuuje odlazak kod zubara dva do tri puta godinje.
Briga o zdravlju zuba
145
` 23 godine: Zna ta voli, a ta ne, i trai omiljenu hranu. Prestaje da jede kada je sito. Osetljivo na temperaturu i strukturu hrane. ` 45 godina: Voli odvojenu hranu na tanjiru, kao i obojenu atraktivnu hranu. Okleva da proba nova jela. Apetit varira. ` 6 godina: Ishrana po sastavu slina ishrani odrasle osobe. Voli da pria tokom jela. Radije isprobava nova jela, ali najee bira omiljena. ee su izbirljiva ona deca koju odgajatelji nisu raznovrsno hranili ili su ih prisiljavali da jedu. ` Napomena: Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka vana za odravanje dobrog zdravlja: 1. Hleb, itarice, pirina, testenina; 2. Povre; 3. Voe; 4. Mleko, jogurt, sir; 5. Meso, riba, jaja, mahunarke. ` 2 godine: Potrebno je 1012 sati sna nou, a tokom dana otprilike dvosatni dreme. U ovom razdoblju deca se razlikuju. Neka se odmaraju nekoliko puta ili spavaju vie sati odjednom, dok drugima dnevni odmor skoro da i ne treba. ` 3 godine: 1012 sati nou, 12 sata dremea preko dana. ` 4 godine: 1012 sati nou, do 1 sat preko dana. ` 56 godina: Veina dece prestane da spava preko dana. Nou je potrebno 1011,5 sati sna.
Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: emocionalne potrebe Navike ishrane
San
` 3 godine: Ima izlive ljutnje i besa pri sputavanju aktivnosti; testira granice i kri zabrane. Javljaju se kratki napadi besa jer na ovom uzrastu jo ne moe da potpuno kontrolie izlive. ` 4 godine: Oseanja su intenzivna i kratko traju, este su promene raspoloenja. Ima prva oseanja o tome ta je lepo, a ta runo. Javljaju se emocije stida, zavisti, nade, ponosa. ` 45 godina: Ispoljava strah od mraka, izmiljenih bia, udovita iz ormana. U ovom periodu normalne su igra fantazije i imaginarni prijatelj. Tolerantnost na nezadovoljenje potreba je vea. ` 67 godina: Prepoznaje svoja oseanja (ljubav, sreu, bes i razoarenje), a strahovi su vezani za realno zastraujuu situaciju.
` 3 godine: Na vreme trai nou (ne mokri nou), uz podseanje pere ruke i zube. ` 4 godine: Uspostavljena kontrola male i velike nude, ali je potrebna pomo u toaletu. ` 5 godina: Potpuna kontrola velike i male nude.
Navike istoe
Emocionalno reagovanje
` 3 godine: Oekuje se da dete moe da se zadri u omiljenoj aktivnosti 3 minuta. ` 45 godina: Panja moe da se odri 510 minuta. ` 6 godina: U stanju je da zadri panju 1015 minuta (gledanje crtanog filma, igra, itd.). Panja postaje selektivnija, prilagodljivija, u veoj meri planska. Fleksibilno prilagoava svoju panju trenutnim zahtevima razliitih situacija. Ima bolje strategije pamenja.
Aktivitet i panja
146
` 23 godine: Javlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa. Pokazuj interesovanje za obnaene ljude, majine grudi. Zadovoljstvo (rastereenje tenzije) postie pranjenjem beike i debelog creva i razvija interesovanje za predeo genitalija. Krajem ovog perioda poinju prve igre tipa mama i tata. Izolacija i nepovoljni uslovi podstiu samostimulaciju tj. deju onaniju. ` 3 godine: Razvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada. Zanimaju ga venanja. Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali ne razume odgovor da ona raste u majci. Povremeno
Razvoj polnog identiteta, autoerotske, autoagresivne radnje i erotizovano ponaanje
regredira sisajui prst, tepajui, akajui nos i dr. Sposobno za ljubomoru, zaljubljuje se, seda u krilo i trai nenost od odraslih u okolini. Veoma je bitno da naui sa kim i kako se razmenjuje dodir i panja, kako ne bi postalo rtva zloupotrebe. ` 4 godine: Pokazuje drugoj deci polni organ (igra pokai mi ta ima). Postavlja pitanja kako beba izae iz majke i esto samo dolazi do odgovora da je to kroz pupak. Dovoljno odraslo da, ukoliko eli, uje prva objanjenja o zaeu i raanju. Pokazuje interesovanje za tua kupatila, kao i da gleda druge dok uriniraju. Otkriva psovke i rei na koje odrasli reaguju sa negodovanjem. Kada je pod stresom, regredira: odbija da defecira u nou, sisa palac, itd. ` 5 godina: Opaa seksualne razlike meu odraslima, moe postavljati pitanja zato sestra nema penis ili otac grudi. Igra se kao bajagi trudnice, simulira grudi stavljanjem krpica u bluzu, itd. Interesuje se i dalje odakle dolaze bebe i zadovoljno je odgovorom iz stomaka. Zaee, raanje, smrt i ivot posle smrti postaju omiljene teme. Na ovom uzrastu najbolje je postaviti jasna pravila za redukovanje tenzije. ` 6 godina: Ima mnogobrojna pitanja o seksualnim razlikama polova. Zanima ga detaljnije kako beba nastaje, period trudnoe i poroaja i da li to majku boli (ove teme ne treba izbegavati, ali objanjenja treba prilagoditi uzrastu deteta). ` 3 godine: Dete je emocionalno vezano za odgajatelje, ali je u stanju da ostane krae vreme sa nepoznatom osobom. Reaguje na emocionalni izraz odraslog. Osetljivo je na pohvale. ` 4 godine: Moe da tolerie privremenu razdvojenost od majke na malo due vreme i sa manje tuge. Pokazuje brigu i empatiju za druge. ` 5 godina: Ukljuuje se u razgovor odraslih. ` 67 godina: Dogaaj sagledava iz ugla druge osobe, razvijena sposobnost za saradnju. ` 4 godine: Spontano se pozdravlja sa odraslima. Imitira ponaanja odraslih. ` 5 godina: Ukljuuje se u razgovor odraslih. ` 6 godina: Ide samo u komiluk. Ukljuuje se u pohaanje obaveznog pripremnog predkolskog programa.
Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: Odnos sa uim i irim socijalnim okruenjem i ponaanje Odnosi (bliskost/privrenost) prema odgajateljima i lanovima domainstva
Odnos sa odraslim osobama van kue
` 3 godine: Napadi besa su oekivani, jer kroz njih dete izraava frustracije koje ne mogu da se verbalizuju. Proba da kri pravila, lae, otuuje stvari, itd. Zna da kae svoj pol, godine, molim, hvala. Uiva u pomaganju odraslima u kunim aktivnostima. Pokuava da pospremi igrake. ` 4 godine: Potuje jednostavna pravila i razume rei dobro loe. Deca koja su kod kue loe tretirana esto prenose agresivnost na drugu decu ili predmete. ` 5 godina: Moe da odloi zadovoljenje potrebe, poinje da osea krivicu i da samoregulie svoje ponaanje. Poveava se tolerancija na frustraciju i smanjuju se fiziki ispadi ljutnje. ` 6 godina: Ponaa se prema vaspitnim zahtevima, potuje pravila, rasuuje da je pravedno da prilikom podele svi dobiju jednako. Iako jo uvek nema razvijen oseaj za pravednost i teinu prestupa (odreuje prema veliini tete, umesto prema nameri), pomaljaju se zaeci moralnog rezonovanja. Sposobno je da prikriva istinu. Drutvo vrnjaka znaajnije utie na ponaanje.
Ponaanje
` 2 godine: Poetak paralelne igre (igra se pored vrnjaka), povremeno im daje ili pokazuje igraku, uiva u igrama borbe i premetanja sa drugom decom. ` 3 godine: Interesuje se i pridruuje grupnoj igri ringeraja... U stanju je da ustupi na kratko igraku vrnjaku. Javlja se ljubomora.
Odnosi sa drugom decom
147
` 4 godine: Sarauje sa vrnjacima i moe da funkcionie u strukturiranoj grupi sa jednostavnim pravilima, preferira kooperativne igre. Javljaju se prva zaljubljivanja. Rivalitet i svae sa bratom ili sestrom su uobiajena pojava. Primeuje telesne razlike meu decom. ` 5 godina: Vie voli igre sa istim polom, potuje pravila igre i poinje da igra sloenije, kompetitivne igre (npr. murke, uge, i sl.). este su i simbolike igre (lekara, mame, tate, itd.). Konflikte koji se pojavljuju u toku igre reava bez pomoi odraslih. ` 67 godina: Jednostavne drutvene igre. Bira omiljenog druga, drugaricu. Postepeno se smanjuje vezanost za roditelje i poveava vezanost za vrnjake. Pokazuje zatitniko ponaanje prema mlaoj deci. Sposobno za saradnju i zajednike aktivnosti.
` 2 godine: Stabilno hoda, tri. ` 3 godine: Moe da hoda na prstima i peti, kratko stoji na jednoj nozi, tri stabilno i brzo. ` 4 godine: Marira u ritmu muzike, silazi niz stepenice nogu pred nogu, vozi tricikl, preskae prepreku irine 20 cm. ` 5 godina: Skakue na jednoj nozi, moe da stoji na prstima, tri menjajui pravac. ` 6 godina: Vozi bicikl (sanka se, kliza, vozi rolere), preskae konopac obema nogama zajedno, visi 10 sekundi drei se rukama za preku, igra badminton, skae sa visine od 40 cm.
` 23 godine: Koristi linu zamenicu ja, a potom i vlastito ime. Prve znake svesti o sebi pokazuje kroz sramotu ili ponos. Brani ono to je njegovo. ` 35 godina: Razvijaju se lina interesovanja. Sebe definie u karakteristikama uzrasta, pola, fizikih karakteristika (visok nizak), onoga to poseduje (imam novu slagalicu), svakodnevnih akcija, ak i vrednosti (dobro/nevaljalo...). Samopotovanje stie obavljanjem zadataka, ali ima uglavnom veoma pozitivnu sliku o sebi smatra da moe imati velika postignua u raznim oblastima. U ovom periodu razvija oseaj pripadnosti porodici koji predstavlja osnovu za dalji razvoj identiteta, samopotovanja, izgradnju socijalnih odnosa van kue i kasnije pripadnost drugim grupama (kola, sportski tim...). ` Izmeu tree i etvrte godine ivota najpovoljniji je period za poetak razgovora o poreklu deteta, ukoliko je ono izmeteno iz bioloke porodice. Koristiti bajke, slikovnice, filmove za decu, koji su prepuni junaka koji ne ive sa svojim biolokim roditeljima. Mala deca e postavljati jednostavna pitanja, a jednostavni treba da budu i odgovori. I na predkolskom uzrastu sadraji treba da budu to jednostavniji i razumljiviji. Potrebno je iznova ponavljati priu. Svaki razgovor iskoristiti za ojaavanje veze sa detetom. Koristiti izraz bioloka porodica, a ne prirodna, jer hraniteljska porodica nije neprirodna, niti udovina tvorevina. Istai da porodice nastaju na razliite naine. Posebno pripremiti i ojaati dete pred ukljuivanje u predkolski program i polazak u kolu, kako bi umelo da se snae sa pitanjima i provokacijama druge dece.
Psihomotorni i kognitivni razvoj i obrazovanje Krupna motorika
148
` 3 godine: See makazama za papir bez preciznosti, precrtava krug kada mu se pokae, koristi flomastere i drvene bojice, pravi harmoniku od papira, gradi kulu od devet do deset kockica. ` 4 godine: Pokuava da nacrta oveka glava i udovi (ia Glia), precrtava kvadrat, kopira nekoliko tampanih slova, savija papir po dijagonali. ` 5 godina: Crta kuicu, drvo, ljudsku figuru crte prepoznatljiv, precrtava trougao, razlikuje tekolako. ` 6 godina: Hvata malu loptu obema rukama sa udaljenosti od 3 metra. Jednom rukom pravi kuglicu od papira, pogaa loptom cilj, namotava konac, palcem moe da dotakne svaki prst, pravi lepezu od papira, koristi reza za olovke.
Fina motorika
` 2 godine: Izgovara prostu reenicu. Moe da slua prie, pria o nekim svojim dogaajima. ` 3 godine: Komentarie dok crta ili se igra; vodi razgovor sa samim sobom ili sa igrakama. Saoptava svoje elje, probleme i namere. O sebi govori u treem licu. Poinje da koristi sloene reenice i mnoinu. Pravilno koristi imenice, zamenice i upotrebljava prisvojne zamenice. Pokazuje veliki interes za jezik i komunikaciju, voli puno da pria i govor mu je vaniji od sluanja. ` 4 godine: Reenica potpuna/kompletna, govor razumljiv. Zna da recituje kratku pesmu. Odstupanja kao to su zamena glasova (trougao tlougao), izostavljanje poetnih fonema (kola kola), premetanje unutar rei ili sloga (kvadrat kradvat), asimilacija i disimilacija (nema mema) su esta pojava i smatraju se normalnim za ovaj period. ` 5 godina: Poinje da govori teno. U igru unosi usmene naredbe i uputstva. Moe da prati redosled dogaanja, govori o nedavnim iskustvima, prepriava dogaaje ili bajke. Prepoznaje nekoliko slova azbuke. Koristi fraze utivosti. ` 6 godina: Izgovara glasove i slui se gramatikom uglavnom ispravno. Moe da uporedi glasove po visini i intenzitetu. Jo uvek moe biti prisutan nepravilan izgovor glasova: , , , , d i , r. ` Napomena: Deci, koja usled oteenja sluha nemaju razvijen govor, treba omoguiti korienje gesta i, kasnije, uenje jezika znakova koji i odgajatelji treba da naue.
` 3 godine: Prepoznaje fine detalje na slici, prepoznaje sebe na fotografiji, pronalazi odreenu knjigu po izgledu, razlikuje toplo od hladnog. ` 4 godine: Primeuje nedostatke na crteu, prepoznaje predmete opipavanjem bez vienja. Razlikuje i prepoznaje zvuke i glasove, osetljivost na visoke tonove dostie vrhunac. ` 6 godina: Prepoznaje izvor bola; otrina vida i irina vidnog polja skoro kao kod odraslih. Moe da izdvoji detalje na slici, prepoznaje celinu objekta na osnovu nekog dela. Voli da slua muziku, ima svoj ukus i zna omiljene pesme. Razume signale na semaforu. ` Napomena: Na ovom uzrastu, znaajno je dalje praenje razvoja ula kako bi se na vreme uoila potreba da dete pohaa odreene optike vebe ili ide na tretman sluha.
Razvoj perceptivnih sposobnosti
Razvoj govora i komunikacija
` 3 godine: Svlai kaput, pantalone, duks, oblai delove odee (cipele, arape). ` 4 godine: Moe da se zakopa i samostalno spremi za spavanje. Stavlja prljavi ve u korpu. ` 6 godina: Samo se oblai, ukljuujui i vezivanje pertli. isti svoje cipele.
` 3 godine: Uoava koliinu malo mnogo, ponavlja tri broja, igra se kao bajagi igara (vaspitaice, prodavca, doktora), tei da imitira odgajatelje, zna da pokae na osnovu slike za ta se predmet upotrebljava, prepoznaje najduu od tri linije i najveu od tri lopte. Misli da se predmet menja ako se promeni ugao posmatranja. ` 4 godine: Sastavlja sliku od dva dela, shvata razlike (veliko malo, bata seka), razume pravila jednostavnih igara, igra se izmiljenih igara, inicira vlastitu igru. Reava jednostavne problemske situacije (ta radi kada si gladan, kada si sanjiv...), izvrava dve jednostavne naredbe date istovremeno, radoznalo prati sadraj pria, postavlja mnogo pitanja: Ko je to? Kako? ta? Zato? ` 5 godina: Orijentie se u vremenu (dan no, jutro vee, sada pre posle), zna odgovore na pitanja koliko pas ima nogu ili koja ivotinja daje mleko. Prebrojava do 10, ponavlja reenicu od 8 rei ili niz od 5 brojeva. ` 6 godina: Zna koja je njegova leva, a koja desna ruka, zna da imenuje dane u nedelji, broji do 10, izvrava tri uzastopna naloga, zna po emu se razlikuju ili su slini predmeti (ptica pas, drvo staklo).
Samostalnost u brizi o sebi Oblaenje
149
` 2 godine: Dri au i olju jednom rukom, kaiku stavlja ravno u usta. Voli da pomae u kuhinji. 3 godine: Samo pije vodu, sok i jede viljukom. Igra se spremanja hrane i serviranja. ` 5 godina: Postavlja sebi sto. Pomae u raspremanju stola. ` 7 godina: Koristi no za mazanje, pravi sebi sendvi. Shvata da je prljava hrana opasna i da neka hrana mora da se kuva.
Uzimanje hrane
` ` ` `
3 godine: Trai nou/da ide na WC. 4 godine: Samo pere ruke. 5 godina: Samostalno u korienju toaleta i umivanju. 7 godina: Veinu radnji vezanih za kupanje obavlja samostalno. Samostalno pere zube.
Navike istoe
` Do kraja navrene 7. godine (na polasku u kolu): DT (difterija, tetanus); prilikom upisa u osnovnu kolu drugo revakcinisanje IPV ili OPV polio vakcina protiv deje paralize drugo revakcinisanje MMR (male boginje, zauke i rubeola) prvo revakcinisanje. ` 12. godina ivota: HiB (protiv bakterije Haemophilus influenzae tipa B). ` 14. godina ivota: IPV ili OPV polio vakcina protiv deje paralize tree revakcinisanje DT (difterija, tetanus) prilikom upisa u osnovnu kolu drugo revakcinisanje; pro adultis vakcinom tree revakcinisanje.
` Napomena: Deca koja imaju nii kvalitet nege generalno pokazuju slabiji opti zdravstveni status, odnosno ee se razbolevaju. Posebnu panju treba posvetiti zdravlju hronino obolele i zlostavljane dece.
DETE UZRASTA OD SEDAM DO ETRNAEST GODINA Zdravstvene potrebe Zdravstveno stanje deteta
Imunizacija
` I, III, V i VII razred O i I razred srednje kole: Pregled jedanput u toku kolske godine. Prvi razred osnovne kole znaajan je za otkrivanje nepravilnosti u poloaju zuba. Osmi razred osnovne i prvi razred srednje kole (14 godina), znaajni su za rano otkrivanje oboljenja zuba i desni. Preporueni kontrolni pregledi jedanput do dva puta godinje. ` Napomena: Deca sa tekoama u psihofizikom razvoju, prevremeno roena, kao i deca sa dijabetesom sklona su estim zapaljenskim procesima na desnima, pojaanom stvaranju plaka i zubnog kamenca, to stvara podlogu za razvoj karijesa i raznih parodontnih oboljenja. Za njih se preporuuje odlazak kod zubara bar dva do tri puta godinje.
150
` Pubertet kod devojica poinje obino u osmoj godini ivota. Usled hormonskih promena poinju da im rastu grudi. Stvara se telesna i stidna maljavost. Menstruacija u normalnim okolnostima poinje posle devete, a pre esnaeste godine ivota. U poslednih 100 godina primetno je da se menstruacija javlja sve ranije, tri do etiri meseca svakih deset godina. Ako grudi devojice zaponu sa rastom pre osme godine ivota, ili se prva menstruacija javi pre devete godine, potrebno je obratiti se lekaru. Takoe bi trebalo konsultovati lekara ako kod devojice ne zapone razvoj dojki do etrnaeste godine ivota.
Reproduktivno zdravlje
` 712 godina: Izgraene navike ishrane 5 puta dnevno (3 glavna obroka i 2 uine) koje uzima u relativno pravilnim razmacima. Sadraj obroka raznovrstan, slian kao kod odraslih. ` 1214 godina: Devojicama je zbog pojave menstrualnog ciklusa potreban povean unos gvoa, kao i redovan unos kalcijuma. U ovom periodu poinju da vode rauna o ishrani i paze ta jedu. Mogu misliti da su debele i mnoge e pokuati da redukuju ishranu. ` 79 godina: Potrebno je 9,511,5 sati sna, bez dnevnog spavanja. ` 1012 godina: Oko 9 sati sna je dovoljno. ` 1214 godina: Sa pubertetom/adolescencijom poveava se potreba za snom (vie od 9 sati sna). Ima tendenciju da kasnije lee i ustaje, to je posledica hormonskih promena koje se odraavaju na bioloki mehanizam regulacije budnosti i spavanja.
` Pubertet kod deaka poinje oko devete godine i ogleda se u naglim telesnim promenama: nagli rast, pojava malja (stidnih, pod pazuhom, dlaica iznad gornje usne), mutiranje glasa i rast monica i penisa.
San
` 7 godina: U stanju je da verbalizuje negativna oseanja, moe kriviti druge za svoje greke. Afektivnost plitka, ali vedra. ` 8 godina: Izraena su oseanja ponosa i krivice. Emocije objanjava referirajui na unutranja stanja, shvata da je mogue istovremeno doivljavati vie od jedne emocije. Razume psiholoke osobine drugih. ` 9 godina: Postaje introspektivno i usmereno na sebe, tei da bude samokritino. Nema velikih briga, a ako ima teka oseanja lake mu je kada vidi da ona mue i druge ljude. Sposobnost za empatiju raste. ` 10 godina: U ovom periodu nalazi se izmeu zavisnosti deteta i nezavisnosti preadolescenta, postaje samosvesnije. Javlja se samoregulacija, odnosno oseaj da kontrolie svoje emocije. Deca kojoj to polazi za rukom su vedrog raspoloenja, empatinija i prosocijalnog ponaanja, dok su ona koja u tome ne uspevaju preplavljena negativnim emocijama, slabije prihvaena i socijalno neprilagoenija. ` 1214 godina: Osetljivo, ima potrebu za privatnou, anksiozno zbog socijalnih i kolskih pritisaka. U ponaanju je as detinjasto, as upadljivo zrelo.
` 8 godina: Regulisano pranjenje. Samostalno pere zube, samo se kupa.
Navike istoe
` 68 godina: Panja postaje selektivnija, prilagodljivija, u veoj meri planska. Fleksibilno je prilagoava trenutnim zahtevima razliitih situacija. Ima bolje strategije pamenja. Traje 1520 minuta. ` 911 godina: Bolje kontroliu usmeravanje panje i sopstvene misli, primenjuje istovremeno nekoliko strategija pamenja (organizovanje, ponavljanje, elaboracija). Sposobnost za odravanje panje postepeno se pribliava vremenskom okviru karakteristinom za adolescente i odrasle (varira/blago opada na 15, a znaajnije na 30 minuta, kada je dobrodoao kratak petominutni odmor).
Aktivitet i panja
151
` 78 godina: Dete je srameljivije i ima poveanu potrebu za privatnou (polako ulazi u fazu latencije). Trebalo bi da zna da niko ne sme da ga dodiruje ako mu je to neugodno. Manje se zanima za seksualnost. Zadovoljno je odgovorom da beba nastaje iz dva semena: oevog i majinog. Povezuje promene u trudnoi sa dolaskom bebe i razume da starije ene ne mogu biti trudne. ` 89 godina: Prvi, blagi znaci telesnih promena. Bira prijatelje gotovo iskljuivo istog pola. Prepoznaje nelagodnost odraslih i sve manje postavlja pitanja o seksualnosti, ali trai informacije iz drugih izvora poput vrnjaka i medija. Uobiajene su igre poput masnih fota i istina ili izazov. Vie razume svoj pol i razvoj tela u skladu sa tim. Na seksualni odnos gleda kao na izazivaa nevolje i kaljanja ugleda. ` 1012 godina: Intenzivne telesne promene kod devojica. Sve vie sebe doivljava kao odraslu osobu. esti su izlivi emocija, poveano preuzimanje rizika, krenje pravila, eksperimentisanje i javljanje elje za uzbuenjima. ` 1314 godina: Poetak puberteta kod deaka, nagli rast ruku, nogu, nosa, bubuljice, erekcije, none ejakulacije, mutacije glasa. Kod devojica se menja distribucija masti u telu, rastu grudi, pojavljuje se menstruacija; masturbacija kod oba pola. Oko 12-te godine devojice postaju potpuno bioloki spremne za reprodukciju, a deaci za oplodnju, dok psiholoke promene traju i posle 20-te godine. Intenzivno se javljaju seksualne fantazije i snovi. Pitaju se da li su masturbacija i none erekcije normalne i donose se prve moralne odluke vezane za njihovo prihvatanje, kao i za razne nivoe seksualnog odnosa (od maenja do samog ina). Kod veine se javlja odlaganje ili uzdravanje od ina i eksperimentisanje u seksu bez stupanja u odnos. Prve uzajamne masturbacije, a kod nekih i oralni seks (za koji veina mladih veruje da nije pravi seksualni in). Sve je vea zainteresovanost za suprotni pol i esto ulaze u kratkotrajne veze koje su praene snanim emocijama ljubavi i strasti. ` Napomena: Zbog savremene ishrane prepune hormona i aditiva, kao i socijalnih uticaja, granice puberteta su se pomerile na nie uzraste. Ne javlja se u isto vreme kod sve dece, a ona kod kojih se javi ranije mogu biti podlonija rizinom seksualnom ponaanju. ` 7 godina: Provodi manje vremena sa odgajateljima, ali trai od njih dozvolu i odobravanje postupaka. Poinje da traga za uzorima. Uiteljica je najbitnija osoba. ` 9 godina: Trai odobravanje od znaajnih drugih iz svog okruenja. Odano majci i divi se ocu, povezano sa porodicom. Brani roditelje od kritika brae, sestara. Voli uitelje. ` 10 godina: Ima ideje i interesovanja razliita od roditelja. Prestaje da ih doivljava kao svemogue i sveznajue, to moe pratiti razoarenje i alost za prolim vremenima (kriza desete godine). ` 1214 godina: Moe postati buntovno i suprotstavljati se porodinim pravilima i vrednostima. Ne podnosi nenosti. esti sukobi sa roditeljima. O njima govori bez potovanja, ne prima kritiku. Provodi manje vremena sa odgajateljima, braom i sestrama. ` Napomena: Od kljune je vanosti da odgajatelj ostvari odnos poverenja sa detetom pre puberteta, jer e ta spona biti protektivni faktor za dete u suoavaju sa poveanim socijalnim izazovima koje donosi osamostaljivanje. ` 7 godina: Rasuuje da je pravedna podela po zaslugama. Najizraenije su igre sa pravilima. Razume koncept dobrog i loeg poetak moralnog rezonovanja. Spoljanja sankcija je motiv za moralnost.
Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: Odnos sa uim i irim socijalnim okruenjem i ponaanje Odnosi (bliskost/privrenost) prema odgajateljima i lanovima domainstva
Ponaanje
152
` 78 godina: Igra se u meovitim grupama deaka i devojica, eli da bude popularno i namee pravila. Ogovara one za koje smatra da se loe ponaaju, tei da kritikuje. Najbolji prijatelj istog pola. Smanjuje se fiziko nasilje meu decom. ` 9 godina: Ukljuuje se u neformalne grupe istog pola. eli da se oblai, hoda, ponaa ba kao njegovi drugari/drugarice, ne voli nita to je razliito. Poinje da iskljuivo sedi i razgovara sa drugom decom. Kod devojica tajne intrige. Nema interesa za suprotni pol, moda u fragmentima. Prijateljstva se zasnivaju na poverenju, obino raste rivalitet meu braom i sestrama. ` 10 godina: Vezano je za svoju vrnjaku grupu i potuje grupna pravila. Lako se potinjava pritisku vrnjaka. Preokupirano suprotnim polom, poverava se najboljem drugu, drugarici. ` 1214 god: Tei istim interesovanjima i odei koje imaju vrnjaci. Trai prijatelje istih vrednosti i verovanja i postoji mogunost da zbog drutva proba alkohol, duvan, seks, poini prestupe... Devojice interesuju stariji mladii, tajne simpatije. Vrnjake grupe postaju vrste kao klike. Konformiranje sa vrnjacima je izraeno. Prijateljstva se temelje na intimnosti i lojalnosti.
` 8 godina: Ljutnju sve manje izraava agresivnim ponaanjem, svoje elje pokuava da ostvari uz pomo pregovaranja, a ne izlivima besa. Uvia da posebno treba brinuti o onima koji su slabiji i uskraeni. ` 10 godina: Shvata povezanost moralnih pravila i drutvenih konvencija. Moral se sastoji od zabrana. Fiziki sukob i izlive besa zamenjuje svaom i u stanju je da verbalno brani svoju poziciju. Kada potuje pravila ini to da bi dobilo pohvalu. ` 12 godina: Ponaa se u skladu sa optim etikim principima, ali misli da se ponekad mora lagati. Vara u koli. ` 1315 godina: Javlja se internalizovana lina savest, privlae ga etika pitanja i svuda trai pravednost. Rado prima moralne poduke, ali je osetljivo na nareenja i zabrane. Moe biti sklono laima kako bi steklo vei ugled u grupi.
Odnosi sa drugom decom
` Od 7 godine do puberteta: Sa polaskom u kolu detetova slika o sebi zavisi od toga kako se osea i uklapa u ue okruenje. U kolskom dobu deca razvijaju samopotovanje vezano za etiri oblasti: kolski uspeh, uspeh u meuljudskim odnosima, sportska postignua i telesni izgled. Poinju da eksperimentiu (hobiji, garderoba, itd.) kako bi upoznali sebe. Deca koja ne ive sa biolokim roditeljima, sa osam godina, u potpunosti mogu da razumeju prirodu svog porekla i pomalo tuguju to se, u tom pogledu, razlikuju od svojih vrnjaka. Javlja se izraena potreba da o tome govore. Tada treba biti potpuno otvoren za razgovor i pustiti dete da namee teme. ` 1114 godina: Samoopisi postaju organizovaniji i dosledniji, kljune teme su line i moralne osobine. Samopotovanje dobija nove dimenzije. Razlikuju se u pogledu samopotovanja, kod veine obino raste, ali kod nekih je slabije (uglavnom devojice). Samopoznavanje i bliskost prema nekom drugom tesno su povezani. Mladi sa slabim samopoimanjem i samooseanjem retko se primeuju jer su relativno utljivi.
` 7 godina: Snaga miia i koordinacija pokreta se uveavaju; moe samostalno da vozi bicikl, preskae konopac. Voli da crta i moe tano da prekopira veliki broj dvodimenzionalnih oblika. ` 9 godina: Bolja koordinacija malim miiima, pokreti su graciozniji. Razvija razne vetine, pliva, preferira aktivne i izazovne igre sportove i tei da bude bolji u sportu. Devojice su bolje u gimnastici, deaci u sportovima poput rukometa. Zna da upotrebljava jednostavne alate kao to su eki i rafciger. Moe da svira razne muzike instrumente.
Psihomotorni i kognitivni razvoj i obrazovanje Krupna i fina motorika
153
` 7 godina: Ima dobar izgovor i gramatiki se ispravno slui govorom. Razvijena mu je sposobnost preciznog lociranja zvuka, ispravno uporeuje kvalitete zvuka, poboljava se sposobnost ralanjivanja rei na glasove i spajanja glasova u rei. Mogue je blago kanjenje u pravilnom izgovoru: s, z, c, , , , , i d usled ispadanja prednjih zuba. ` 8 godina: Fond rei varira aktivni/ekspresivni renik sadri 3.00012.000, a pasivni/receptivni 10.00040.000 rei. Koristi sve vrste rei, ali su najfrekventnije imenice i glagoli. U potpunosti je ovladalo glagolskim vremenima. ` 911 godina: U definicajama rei naglaava sinonime i kategorijalne odnose, shvata dvostruko znaenje rei, poboljava se upotreba sloenih gramatikih konstrukcija. ` 1114 godina: Gotovo u potpunosti ovladalo gramatikom. Usvaja oko 1000 novih rei godinje. ` Napomena: U sluaju disleksije, insistirati na jakim stranama deteta, prilagoditi nastavu, uvesti vebe itanja, napraviti analizu potekoa i napredovati korak po korak.
` 10 godina: Dobija na brzini i koordinaciji, zalee se u sprint pri tranju, brzo preskae vijau, igra kolice, moe da udara loptu palicom uz dobru koordinaciju. Veto balansira hodajui po uskoj gredi. Na crteima se pojavljuje dubina/perspektiva. ` 1214 godina: Naglo se razvija. Kod devojica se motorika sposobnost postepeno poveava, a zatim stagnira; kod deaka se drastino poboljava i nastavlja razvoj tokom celog perioda adolescencije.
Razvoj govora
` 7 godina: Razume da je putem telefona potreban detaljniji verbalni opis. ` 810 godina: Prilagoava poruke potrebama slualaca, ima istananije strategije voenja razgovora, reaguje adekvatno na povratnu informaciju sluaoca. ` 1012 godina: Uiva da telefonira, voli da razgovara, moe da napie kratku priu. ` 1314 godina: Komunikacijske vetine kao kod odraslih.
Komunikacijske vetine
154
` 7 godina: Veina prepoznaje slova i poinje da ita, broji do 20, u sabiranju se potpomae prstima. Jo uvek ne moe da oduzima napamet. ` 8 godina: ita i pie tampana i pisana slova irilicom, sabira i oduzima do 100. ` 9 godina: Teno ita, pie tampana i pisana slova i irilicom i latinicom, pravilno pie diktate. ` 10 godina: Moe da mnoi i deli. ` 11 godina: Razume razlomke i vri operacije na njima.
` 68 godina: Pojava konkretnih operacija: razume konzervaciju i reverzibilnost predmet ostaje isti uprkos promeni oblika i da ta promena moe biti u oba pravca; shvata da su bazina fizika svojstva predmeta (koliina materije, teina i na kraju zapremina) nepromenljiva. Razume znaenje vee od i manje od. Ima veu mo zapaanja, shvata da su njegovi roditelji jednom bili deca. ` 911 godina: Logiko miljenje ostaje vezano za konkretne situacije, baza dugoronog znanja se poveava i postaje organizovanija, razume i prati uputstva, eli da ui nove stvari, moe da objasni svoje razmiljanje. Moe da misli o predmetima u pojmovima kategorija ili razreda (igrake, ivotinje, hrana...), ali ima problem kada treba da smesti isti objekat u vie od jedne kategorije. Bolje donosi odluke. ` 1214 godina: Poinje da misli apstraktno. Razmilja o kompleksnim temama i pojavama koje nisu prisutne, moe da shvati ironiju, humor i poslovice. Dugorono pamenje naglo raste. Moe da argumentovano uestvuje u diskusiji, bolje usmerava panju i svoje misli.
kolsko postignue
` 710 godina: Sposobno je da vodi brigu o svojoj higijeni, koristi toalet, da se samostalno oblai, obuva (vezuje pertle) i vodi rauna o svojim stvarima. Moe da uzme jednostavan obrok. Zna osnovne podatke o sebi i porodici (imena odgajatelja, adresu i eventualno broj telefona), zakljuava i otkljuava vrata. Sa polaskom u kolu dete treba da naui samostalno da se kree u saobraaju i u svojoj lokalnoj zajednici. Moe pomoi u kuhinji itanjem recepata, pisanjem spiska za kupovinu potrebnih namirnica, dodavanjem sastojaka prilikom kuvanja (pomou merice), muenjem mase elektrinim mikserom, pripremanjem voa i povra za upotrebu. ` 1014 godina: Moe biti samostalno u pripremanju jednostavnih jela po receptu (uz malu pomo), pri korienju mikrotalasne penice i poreta, rendanju namirnica, korienju noa. Koristi digitron, kompjuter. Ostaje samo u stanu, samostalno ide u kolu, kree se u lokalnoj zajednici. Moe da prepozna opasne situacije. Samostalno pravi dnevni raspored aktivnosti.
Samostalnost u brizi o sebi
` I i III razred srednje kole: Pregled bar jedanput u toku kolske godine. Prvi razred srednje kole (14/15 godina) znaajan je za rano otkrivanje oboljenja zuba i desni. ` II i IV razred srednje skole: Pregled jedanput u toku kolske godine. Kontrolni stomatoloki pregled: praenje stanja oralnog zdravlja, provera primene predloenih mera za zatitu od oboljenja. ` Napomena: Mlade osobe sa tekoama u psihofizikom razvoju, kao i mladi sa dijabetesom skloni su estim zapaljenskim procesima na desnima, pojaanom stvaranju plaka i zubnog kamenca, to stvara podlogu za razvoj karijesa i raznih oboljenja zuba i desni. Zbog toga se preporuuje odlazak kod zubara minimum tri puta godinje.
` Napomena: Mladi koji imaju nii kvalitet nege generalno imaju slabiji opti zdravstveni status, odnosno ee se razbolevaju. Posebnu panju treba posvetiti reproduktivnom zdravlju onih mladih, koji zbog iskustva seksualnog zlostavljanja, mogu biti skloni rizinom seksualnom ponaanju ili su ometeni u razvoju. Imati u vidu da ometenosti i invaliditet ne utiu na organe za reprodukciju, niti na elju za seksom i emocionalnom bliskou.
MLADI UZRASTA PETNAEST I VIE GODINA Zdravstvene potrebe Zdravstveno stanje mladia/devojke
` 15 i vie godina: esto se hrani van kue i sam/-a donosi odluke o svojoj ishrani. Mladiima je zbog naglog rasta potreban povean unos hrane. Devojke pokazuju preokupiranost hranom i telom. ele da budu vitke i obraaju panju na to ta jedu i koliko pojedu.
` Razdoblje polnog sazrevanja u adolescenciji povezano je s brzim telesnim i psihikim razvojem. Danas je veina mladih seksualno aktivna pre navrenih 18 godina. Zatita reproduktivnog zdravlja obuhvata: edukaciju o seksualnosti i reprodukciji, savetovanje o planiranju porodice i primeni kontracepcije, dijagnostiku i leenje bolesti reproduktivnog sistema i polno prenosivih bolesti. Posebnu panju treba posvetiti reproduktivnom zdravlju mladih koji imaju iskustva seksualnog zlostavljanja, mentalno retardiranim i mladima sa telesnim oteenjem. Loe reproduktivno zdravlje povezano je s neznanjem, boleu, zlostavljanjem, iskoriavanjem i neeljenom trudnoom. Ukoliko menstruacija ne nastupi do 16-te godine trebalo bi konsultovati lekara.
Reproduktivno zdravlje
155
` 1520 godina: Dnevno je potrebno neto vie od 9 sati spavanja. Ispoljava tendenciju zamene dana za no, to je posledica promena u biolokim ritmovima budnosti i spavanja. Vikendom spava due (esto do podneva), da bi nadoknadio/-la san, jer preko nedelje, zbog kolskih obaveza ne spava dovoljno.
San
` 1517 godina: Jedan deo mladih je otvoren, eksperimentie i trai uzbuenja, dok su neki povueni. Kod svih su pojaane emotivne reakcije, bilo euforine ili melanholine, trae privatnost i vreme da budu sami. Osetljivi su na neuspeh i sramoenje. Zabrinuti za svoj izgled i privlanost, mogu imati visoka oekivanja i nisko miljenje o sebi. Dublje se emocionalno ukljuuju u veze. Pokazuju anksioznost u odnosu na ocene, svesniji su svojih sklonosti, ali biraju zanimanja uz veliku nesigurnost. ` 1820 godina: Imaju bolji oseaj za sebe, emocionalno su stabilniji, ponose se svojim radom. Pokazuju veu brigu za druge. Formiraju stabilnija partnerstva.
` Napomena: Neuspostavljene navike istoe (kontrola velike i male nude, pranje ruku, zuba, kupanje) mogu biti u vezi sa razliitim tekoama kod mlade osobe: ometenostima, ali i nepovoljnim uslovima razvoja i neadekvatnom brigom od strane odgajatelja, naroito zlostavljanjem i grubim zanemarivanjem.
Navike istoe
` 1517 godina: Imaju snaan poriv za intimnou. Odluke donose impulsivno i ishitreno, pa je verovatnije stupanje u prve seksualne odnose. esto je eksperimentisanje u seksu, a naroito se poveava kada vide da su njihovi vrnjaci seksualno aktivni. Preispituju sliku o sebi, fiziki izgled i seksualnost. Spoznaju svoju seksualnu orijentaciju (vano za osobe koje tee istopolnim partnerima ili sebe doivljavaju u suprotnosti sa fizikim karakteristikama). Ue se uspostavljanju zrele, intimne i dugotrajne veze. ` 18 i vie godina: Ulaze u dugotrajnije intimne veze koje ukljuuju seksualni odnos. Razumeju svoju seksualnu orijentaciju, iako se i dalje mogu uputati u eksperimentisanje. Brinu se za druge i tee ka stvaranju ozbiljnijih veza. ` 15 godina: Protivi se autoritetima, porodica je nita, drutvo je sve. Prema nastavnicima buntovno. Uticaj ima samo uzor. ` 1517 godina: Prestaje da idealizuje roditelje i dovodi u pitanje njihovo vostvo i autoritet. Vie se oslanja na sebe i donosi sopstvene odluke. Tei samostalnosti. ali se na roditelje da mu/ joj sputavaju nezavisnost. ` 1820 godina: Osea se prijatnije u odnosima sa roditeljima.
` 15 i vie godina: Sposobnost za odravanje panje slina odraslima (varira/blago opada na 1520, a znaajnije na 30 minuta, kada je dobrodoao kratak petominutni odmor, a moe da traje do 45 minuta).
Aktivitet i panja
Emocionalno-socijalni razvoj i ponaanje: odnos sa uim i irim socijalnim okruenjem i ponaanje Odnosi (bliskost/privrenost) prema odgajateljima i lanovima domainstva
156
` 1315 godina: Javlja se internalizovana lina savest, etika pitanja privlae i svuda trai pravednost. Veoma osetljiv/-a na nareenja i zabrane. Moe manipulisati da bi stekao/-la ugled u grupi. ` 1620 godina: Ispravno ponaanje procenjuje kao ispunjavanje zahteva socijalnog i vrednosnog sistema koje je usvojio/-la.
Ponaanje
` 1517 godina: Postaje svesno socijalnih veza i odnosa, vie se vezuje za prijatelje. Mladi su organizovani u manje grupe vrnjaka sa istim interesovanjima, stavovima i vrednostima klike, ali tee i irem povezivanju klape (treberi, sportisti, minkeri i sl.). Provodi vie vremena sa vrnjacima, a status u grupi mu je veoma vaan. Priklanja se pritisku vrnjaka. ` 1820 godina: Oslanja se sve vie na sebe. Smanjuje se vanost vrnjakih klika i klapa, kao i konformiranje pritiscima vrnjaka. Tei ozbiljnijim vezama i dubljim fizikim odnosima. U ovim godinama je verovatno ve stupio/-la u seksualne odnose.
Odnosi sa drugim mladima i decom
` Od 15. godine: U mladalatvu, u segmentu identiteta, sve vie postaje bitno zanimanje i karijera to na kraju dovodi i do izbora zanimanja (posla, kolovanja). Tinejderi postaju svesniji svojih linih osobina i stavova. Samopotovanje i samopouzdanje oblikuju pod uticajem reakcija okoline osobe iz okruenja su ogledalo u postizanju stabilne slike o sebi. Za mlade koji ne ive u biolokim porodicama, ovo je period kada se njihova znatielja vezana za poreklo naroito intenzivira. Ukoliko nisu imali kontakt sa biolokim roditeljima ili su ti kontakti bili retki, poele da ih upoznaju ili ponovo sretnu. Ovu potragu neki hranitelji i usvojitelji mogu da doive kao povredu i odbacivanje. Istina je, meutim, drugaija mladima je potrebno da integriu svoju prolost i zaokrue identitet, odnosno, odgovore na pitanja: Ko su? Gde pripadaju? Iz tog razloga, raspitivanje je znak da sazrevaju.
` U ovom periodu mladi/devojka generalno gramatiki ispravno govori i pie. Renik se dalje bogati, mada broj rei veoma varira i zavisi od sposobnosti, interesovanja, obrazovanja, itanja literature. Za mlade je karakteristino korienje argona, rei i izraza koje su odraslima najee strani. U komunikaciji su sposobni da prilagode renik u zavisnosti od toga da li priaju sa vrnjacima, poznatim osobama ili nepoznatima. Imaju razvijene tehnike komunikacije prilagoavaju sadraj razgovora sagovorniku, prate tok komunikacije, obraaju panju na sagovornika, potuju pravila neverbalne komunikacije (visina i jaina govora, rastojanje izmeu sagovornika). U ovom periodu sposobni su da adekvatno pismeno da komuniciraju.
Kognitivni razvoj i obrazovanje Govor i komunikacija
` U ovom periodu razvoja mlada osoba moe da razmilja na formalno-operacionalnom nivou, odnosno ima razvijeno logiko miljenje. To znai da se misao proiruje izvan realnog u domen mogueg, apstraktnog i idealnog osoba je sposobna da zamilja ta bi sve moglo biti i preciznije uvia ono to jeste. Razmilja o kompleksnim temama i pojavama koje su apstraktne. Shvata ironiju, humor i poslovice. Moe da reava kompleksne zadatke, moe da ita i interpretira literaturu za odrasle, izvodi zakljuke i razume pouke, moe efikasnije da uestvuje u diskusiji, moe bolje da usmerava panju i svoje misli. U ovom periodu dugorono pamenje i dalje se unapreuje, obogauje se interesovanje i poveava se opte znanje. Postaje bolji/-a u svakodnevnom planiranju i donoenju odluka.
157
` 15 godina: Zavrava osnovnu kolu, potpuno vlada funkcionalnim vetinama itanja, pisanja, raunanja (sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje), ima osnovna znanja iz oblasti biologije, istorije, geografije, fizike. Donosi odluku o nastavku kolovanja i izboru zanimanja. ` 1519 godina: Doba srednje kole. Stie naprednija znanja iz matematike, ita literaturu za odrasle, stie razliita znanja i ovladava vetinama u zavisnosti od kole/obrazovnog profila za koji se opredelio/-la. Razmilja o alternativi za prekid ili nastavak kolovanja. ` 19 i vie godina: Ima odreeno profesionalno zvanje, stie radnu sposobnost. Odreeni deo odluuje da nastavi kolovanje na fakultetu.
kolsko postignue
` 15 17 godina: Moe samostalno da brine o sebi (oblai se, kupa, koristi toalet...), koristi sve aparate u domainstvu, moe samostalno da spremi jelo, postavi sto i raskloni za sobom, moe samostalno da odrava prostor u kome ivi, sposobno je da osigura kuu od provalnika ili tete, izlazi samostalno, kree se po lokalnoj zajednici, koristi resurse zajednice. ` 1825 godina: Moe samostalno da se brine o sebi i prostoru u kom ivi, kree se samostalno po lokalnoj zajednici i koristi resurse zajednice, samostalno putuje (letovanja, zimovanja, izleti...). Mnogi odlaze od kue da ive samostalno.
Samostalnost u brizi o sebi
Literatura: Berger, D. R. ADHD: An Age-by-Age Guide on FamilyEducation.com http://school.familyeducation.com/learning-disabilities/treatments/37765.html Berk, E. L. (2008). Psihologija cjeloivotnog razvoja, prevod III izdanja. Jastrebarsko: Naklada Slap. Biro, M., Novovi, Z. i Tovilovi, S. (2006). Kognitivno funkcionisanje edukativno zaputene dece predkolskog uzrasta. Psihologija, Vol. 39, 2, 183206. Bradford, B. B. and Larson, J. (2009). Peer Relationships in Adolescence. U: R. Lerner & L. Steinberg (Ed.): Handbook of Adolescent Psychology, Volume 2: Contextual Influences on Adolescent Development. Hoboke, New Jersey: John Wiley &Sons. Branden, N. Ph.D. (1997). What self-esteem is and is not. http://www.nathanielbranden.com/ Brazelton, B. i Sperou, D. (2008). Prekretnice od 3. do 6. godine. Emocionalni i bihejvioralni razvoj vaeg deteta. Beograd: Mladinska knjiga. Child Sexual Abuse Committee of National Child Traumatic Stress Network (2009). Sexual Development and Behavior in Children, Information for Parents and Caregivers. National Child Traumatic Stress Network in partnership with National Center on Sexual Behavior of Youth. http://nctsn.org/nctsn_assets/pdfs/caring/sexualdevelopmentandbehavior.pdf Crisp, S. (2010). How much sleep do children need? www.netdoctor.co.uk/health_advice/facts/childrensleep.htm East, L. P. (2009). Adolescents Relationships with Siblings. U: R. Lerner & L. Steinberg (Ed.): Handbook of Adolescent Psychology, Volume 2: Contextual Influences on Adolescent Development. Hoboke, New Jersey: John Wiley & Sons. Fearon, J. (1999). What is identity as we use the word. Department of Political Science, Stanford University, California. Hules, J. A. Childhood Sexual Development. U: Hules, J.A. Civilizing Sexuality, in preparation. Draft manuscript on: http://www.hules.us/ childhood.pdf Hwang, P. & Nilsson, B. (2000). Razvojna psihologija. Od fetusa do odraslog. Sarajevo: Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Normalan razvoj govora i jezika. www.iefpg.org.rs/normalanrazvoj.htlm Ivi, I., Novak, J., Atanackovi, N., Akovi, M. (2008). Razvojna mapa. Beograd: Kreativni centar. Kohlberg, L. (1968). The child as a moral philosopher. Psychology Today, vol. 2, 2530. Komnenovi, J. (2008). Od prvog obroka do kolske uine. Vodi kroz deiju ishranu. IV izdanje. Beograd: Mama Publishing. Kondi, K. (2002). Kako tee deji razvoj svaki dan korak napred. U: Bukvar hraniteljstva. Beograd: FAMILIA. Kondi, K. i Levkov, Lj. (1994). Prvih 10 godina. Razvojni i psihoanalitiko razvojni pristup, II izdanje. Beograd: Savez drutava psihologa Srbije. Koec, A., Radoevi-Vidaek, B., Bakoti, M. (2008). Regulacija budnosti i spavanja u adolescenciji: bioloki, bihejvioralni i socijalni aspekti. Suvremena psihologija 11, 2, 223239. Kyla Boyse, R. N.(2010). Developmental Milestones. University of Michigan. http://www.med.umich.edu/yourchild/topics/devmile.htm Moore, T. (2007). Fostering young childrens socialemotional well-being: building positive relationships with children and families. Centre for Community Child Health, Melbourne, Australia. Pijae, ., Inhelder, B. (1988). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Rochat, P. (2003). Five levels of self-awareness as they unfold early in life. Department of Psychology, Emory University, Atlanta, USA. Sexual Development in Primary Aged Children. Developing Whole School Approach, booklet. Joint Agencies Child Abuse Team, Exter, UK. http://www.devon.gov.uk/sexual_deg_for_websitebook.pdf Stefanovi-Stanojevi, T. (2005). Emocionalni razvoj linosti. Ni: Filozofski fakultet Univerziteta u Niu. Sylovsky, J. F. & Bonner, B. L. (2004). Sexual Development and Sexual Behavior Problems in Children Ages 212, Fact Sheet. National Center on Sexual Behavior of Youth, University of Oklahoma Health Science Center. www.ncsby.org/pages/publications/Sexual%20DEvlopment%20of%20Children.pdf Tucker Burgo, J. (2010). Kids and self-esteem. University of Missouri Extension, Columbia. Youth Train (2005) Physical and sexual development. http://www.youthtrain.com/assets/samples/Cert_YM/understanding_manual1.pdf
158
159
tampa Full Moon, Dalmatinska 57, Beograd Tira 500
160

Deca Sa Smetnjama U Razvoju

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Deca Sa Smetnjama U Razvoju

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

DETE KAO VREDNOST (DETE I NJEGOVE POTREBE)