I OPTI DEO

1. Naziv fizikalna medicina vodi svoje poreklo od grke rei fisis, to znai: b. Priroda 2. Navedite najmanje pet vetaki dobijenih fizikih agenasa koji se koriste u fizikalnoj terapiji: Elektricitet, zvuna energija, svetlosna energija, elektro magnetni talasi, toplotna energija 3. Fizikalna medicina se deli na: a. Fizikalnu profilaksu, b. Fizikalnu terapiju i c. Fizikalna dijagnostika 4. Specifine metode klinikog pregleda u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji su: Testiranje miine funkcije manuelnim miinim test-om, merenje obima pokreta u zglobovima, merenje duine ekstremiteta, mere-nje obima ekstremiteta, test aktivnosti dnevnog ivota. 5. Manuelnim miinim testom se odreuje: b. miina snaga; 6. Ocena 1 po manuelnom miinom testu znai: c. mii ne moe izvesti pokret ali se moe vizuelno i palpatorno registrovati njegova kontrakcija 7. Ocena 2 po manuelnom miinom testu znai: b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje zemljine tee; 8. Ocena 3 po manuelnom miinom testu znai: a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez iskljuenja zemljine tee (teine segmenta); 9. Ocena 4 po manuelnom miinom testu znai: c. mii moe izvesti pun obim pokreta u zglobu i savladati delimian manuelni otpor terapeuta. 10. Kada je mii po manuelnom miinom testu na oceni 0 to znai da se radi o: a. paralizi miia; 11. Prednosti manuelnog miinog testa su: a. jednostavan je za izvoenje i moe se raditi kod kue i u ustanovi; e. ne zahteva aparaturu. 12. Uglomerom ili goniometrom se meri: b. obim pokreta u zglobovima; 13. Prilikom merenja obima pokreta u zglobovima merenje se vri od neutralnog, odnosno nultog poloaja zgloba, koji predstavlja: c. poloaj koji zglob zauzima u stojeem stavu sa sputenim rukama pored tela. 14. Neutralni poloaj za merenje obima pokreta u talokruralnom zglobu je poloaj zgloba: a. pod pravim uglom;

15. Prilikom merenja obima pokreta u zglobu meri se aktivna i pasivna pokretljivost, pri emu: a. aktivna pokretljivost zaostaje za pasivnom pokretljivou; . 16. Navesti najmanje pet pokreta u ramenom zglobu: Anterofleksija, retrofleksija ili ekstenzija, abdukcija bez uea skapule, abdukcija sa ueem skapule, addukcija, horizontalna adukcija, unutranja i spoljanja rotacija 17. Navesti najmanje pet pokreta u zglobu kuka: . Fleksija, ekstenzija, abdukcija sa kukom u ekstenziji, abdukcija sa kukom u fleksiji, adukcija, spoljanja rotacija, unutra-nja rotacija. 18. Dopiite latinske nazive za sledee pokrete ekstremiteta: a. pregibanje -flexio b. privoenje -adductio c. odvoenje -abductio d. opruanje -extensio 19. Skraen oberov znak znai: b. smanjenu pokretljivost lumbalnog dela kime; 20. Merenjem obima ekstremitetima evaluira se: a. miina masa; 21. Merenjem obima ekstremiteta evaluiraju se: c. terapijski efekti fizikalnog tretmana sinovitisa zglobova. 22. Obim lakta se meri: c. preko vrha olekranona pri emu je lakat opruen. 23. Duina donjeg ekstremiteta se meri: a. u leeem poloaju od kriste ilijake do unutranjeg maleolusa; 24. Navedite bar tri grupe aktivnosti koje se testiraju testom aktivnosti dnevnog ivota: Aktivnosti u krevetu, aktivnosti u invalidskim kolicama, aktivnosti samozbrinjavanja, aktivnosti kretanja i penjanja.

II SPECIJALNI DEO
25. Naziv fizikalna (medicina, terapija) potie od: b. grke rei fizis to znai prirodna, tj. primena prirodnih faktora u medicini i u cilju leenja; 26. Opta (nespecifina reakcija) koju izaziva vei broj fizikalnih agenasa je: a. vazodilatacija krvnih sudova 27. Bioloka reakcija do koje dolazi pod dejstvom razliitih fizikih agenasa, uglavnom je nespecifinog karaktera i manifestuje se lokalnim promenama u koi i drugim tkivima i zavisi, uglavnom od: Intenziteta delujueg agen-sa, vremena trajanja pro-cedure 28. Navedite bar pet oblasti fizikalne terapije: fototerapija, termoterapija, elektroterapija, hidroterapija, mehanoterapija, kineziterapija 29. Upiite vid energije koja se koristi u sledeim oblastima fizikalne terapije: a. Fototerapija .. SVETLOSNA ENERGIJA b. Termoterapija.. TOPLOTNA ENERGIJA c. Hidroterapija.... MEHANICKA I TOPLOTNA d. Eelektroterapija....ELEKTRICNA e. Kineziterapija...KINETICKA ENERGIJA

FOTOTERAPIJA
30. Pod helioterapijom se podrazumeva primena: b. suneve svetlosne energije u cilju leenja; 31. Metodika primene svetlosne suneve energije (helioterapija) je razraena u emi po: c. Rollier-u. 32. Efekat delovanja Suneve svetlosne energije na organizam: a. zavisi od zagaenosti vazduha; 33. Radi obezbojavanja novoroenadi (icterus neonatorum) koristi se: c. plava boja. 34. Kontraindikacija za primenu helioterapije je d. Stanja posle cerebrovaskularnog inzulta. UV ZRACI 35. U spektru elektromagnetnih talasa UV zraci se nalaze izmeu: a. vidljive ljubiaste svetlosti i X zraka 36. Ultravioletni zraci su: b. fotohemijski zraci; 37. Vetaki izvori za dobijanje UV (ultravioletnih zraka) nazivaju se: a. Kvarcne lampe; 38. Kvarcni brener (ultraviolet) je: c. izvor hladno-hemijskog zraka. 39. Najvei bioloki efekat u smislu stvaranja eritema na koi imaju b. UVB zraci; 40. Lokalna reakcija na dejstvo UV zraka se ispoljava kao: a. eritem, pigmentacija, stimulacija regeneracije elija, ubrzanje granulacije epitela, baktericidno delovanje; 41. Opte reakcije organizma na fizioloko delovanje ultravioletnih zraka se ispoljavaju u: a. poboljanju funkcije imunolokog sistema i podizanju otpornosti organizma prema infekcijama; 42. Biodoza je odreivanje individualne i regionalne osetljivosti na delovanje: a. Ultravioletnih zraka; 43. Biodoza se izraava u: b. minutima, 44. Doziranje ultraljubiastih zraka se vri prema: b. eritemnoj reakciji; . 45. Indikacije za ultravioletno zraenje su: a. psoriasis vulgaris,

c. degenerativni reumatizam, e. stanja posle frakture kostiju,. 46. Dijagnostika ultravioletnim zracima se odnosi na fenomen fluorescencije i tumaenje tog fenomena i tom prilikom se koriste zraci talasne duine 365,5 nm koji se zovu: Wood-ovi zraci 47. Wood-ovi zraci i fenomen fluorescencije se koriste u dijagnostici: a. gljivinih oboljenja koe, IR ZRACI 48. Vetaki izvor za dobijanje infracrvenih zraka je b. Sollux lampa, 49. Infracrveni zraci su: a. toplotni zraci, 50. Prodornost IR (infraru) zraka iznosi: a. 1-10 mm, to znai da se IR energija apsorbuje u koi i potkonom tkivu; 51. Lokalna reakcija u koi u vidu eritema, koji se javlja pri aplikaciji infracrvenih zraka, nastaje: b. odmah po aplikaciji IR zraka; 52. Vreme zraenja IR zracima: b. u proseku traje oko 20 minuta; 53. Dijagnostika primena infracrvenih zraka je infracrvena fotografija i koristi se za dijagnostiku: c. venske cirkulacije u mlenim lezdama, cirkulacije u graviditetu i postpartalno, kao i venske cirkulacije kod portalne hipertenzije. 54. Indikacije za primenu infracrvenih zraka su: a. frontalni i maksilarni sinusitis; e. periferna paraliza n.facialisa. 55. Kao uvod u kineziterapiju kontrakture moe se koristititi sledea fototerapijska procedura: b. Infracrvena, Sollux lampa; LASER 56. Koherentnost je: c. fiksirani fazni odnos kod lasera. 57. Koherentnost je : c. osobina laserske svetlosti. 58. Monohromatinost je: b. jednobojna svetlost; 59. Vidljiva svetlost je: a. heterohromatska;

60. Laserska svetlost je: b. koherentna; 61. U fizikalnoj medicini i rehabilitaciji se koriste laseri: c. niske snage. 62. Biostimulativni laser: a. ubrzava zarastanje rana 63. Terapijski laser ima snagu: a. od 5-50 mW 64. Terapijski laser prodire: b. 7-30 mm 65. Laser u fizikalnoj terapiji se dozira prema: . Frekvenciji, primenjenoj snazi, vremenu trajanja procedure i talasnoj duini koja se koristi 66. Navesti najmanje dve tehnike primene biostimulativnog lasera u fizikalnoj terapiji: . Skenirajui nain, kao laserska akupunktura laseropunktura.

MAGNETOTERAPIJA
67. Magnetofore su: b. predmeti od organskih mineralnih materijala (magnetne rude sa primesom smole); 68. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) dovodi do: a. poveanja parcijalnog pritiska kiseonika u eliji do 200% 69. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija): a. tedi elijsku energiju; 70. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) a. stimulie endokrine funkcije; 71. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) za stimulaciju osteogeneze aplikuje se u trajanju od: c. 60 minuta i due. 72. Jaina pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapije) izraava se u : c. teslima 73. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) deluje u tkivima: a. termiki; b. atermiki; c. nadraajno na motorne nerve. 74. Doziranje pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapija) se odreuje kroz tri osnovne veliine: Vreme trajanje procedure, frekvencija, jaina elektro-magnetnog polja.

75. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) a. moe se koristiti kod reumatskih zapaljenjskih oboljenja;

76. Prednosti primene pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapija) su: a. primena u terapiji fraktura i u toku gipsane imobilizacije; 77. Metalni implantanti su kontraindikacija za primenu: a. KTD (kratkotalasne dijatermije);

TERMOTERAPIJA
78. Toplota je: a. oblik elektromagnetne energije; 79. Toplotna energija se moe preneti na oveje telo na tri naina i to su: . Kondukcijom, konveksijom i radijacijom 80. Konvekcija je: b. nain prenoenja toplote; 81. Konvekcija je: b. prenos toplote preko nekog medijuma, koji se nalazi u stalnom kretanju; 82. Konverzija je: c. stvaranje endogene toplote delovanjem visokofrekventne struje (KTD). 83. Kondukcija je a. prenos toplote provoenjem direktnim kontaktom organizma i zagrejanog tela; 84. Toplota poveava brzinu hemijskih reakcija po Want-Hoff-ovom zakonu: c. poveanje temperature za 10 stepeni, poveava brzinu hemijskih reakcija za 2-3 puta. 85. Lokalno delovanje toplote na krvne sudove u koi je vazodilatacija po tipu aktivne hiperemije i ona je rezultat b. direktnog delovanja toplote na krvne sudove i delovanja preko vegetativnog nervnog sistema u smislu povienja tonusa parasimpatikusa; 86. Aplikovanjem toplote na jedan ekstremitet: a. izaziva se hiperemija i na suprotnom kontralateralnom ekstremitetu u istoj regiji; 87. Pri primeni optih termoterapijskih procedura krvni sudovi unutranjih organa reaguju antagonistiki u odnosu na reakciju krvnih sudova u koi, sem krvnih sudova: c. srca i bubrega. 88. Opte termoterapijske procedure koje podiu temperaturu tela za 1C ubrzavaju srani rad za oko: b. 20 otkucaja u minuti; 89. Pri primeni toplote smanjuje se miini tonus kod: a. alfa spastinosti; 90. Pri primeni procedura hladne diferentne zone smanjuje se miini tonus kod: b. gama spastinosti;

91. Toplota aplikovana u lumbalnom delu: a. deluje na bubrege u smislu poboljanja prokrvljenosti bubrega i poveanja diureze; 92. Navedite bar tri naina aplikacije parafina: Potapanjem gaze u teni parafin i nanoenjem na segment tela, nanoenje parafina direktno na kou etkom, nanoenje imerzijom, tj. utapanjem segmenta tela u rastopljeni parafin, postavljanjem dela tela u kalupe sa parafinom, rasprivanjem parafina u obliku spreja. 93. Parafin se odlikuje: a.velikim..toplotnim kapacitetom; b.niskom...toplotnom provodljivou; c. kopresivnim....delovanjem pri prelazu u vrsto stanje i d.visokom...takom tolerancije. 94. Toplotni kapacitet parafina u odnosu na vodu je: a. manji; 95. Indiferentna temperatura parafina u odnosu na vodu je: c. via. 96. Parafin se aplikuje na kou na temperaturi od c. 60 stepeni. 97. Procedure parafinom traju, u proseku b. 20-30 minuta; 98. Peloid, pored svojstava slinih parafinu, ima i: a. hemijsko delovanje na mestu aplikacije; 99. Nakon skidanja peloida potrebno je tretirani segment: a. drati uvijen u ebe ili pekir da bi se izbeglo brzo gubljenje lokalne toplote i da bi terapijski efekat bio izraeniji; 100. Indikacije za lokalnu primenu termoprocedura su: a. nespecifini infiltrati; d. degenerativni oblici reumatizma; 101. U sauni se: a. moe smanjiti telesna masa (Tm); 102. Nakon boravka u sauni primenjuje se: a. tuiranje hladnom vodom; 103. Krioterapija dovodi do smanjenja: b. gama spastinosti; 104. U fizikalnoj terapiji krioterapija se koristi na vie naina (navesti najmanje 4): Lokalna pakovanja, imerzija, kriomasaa, kao sprej, cryo cuff metoda 105. Imerzija je nain primene krioterapije koji podrazumeva:

a. uranjanje distalnog segmenta tela u ledenu vodu; 106. Krioterapiju treba primeniti kod: a. inflamiranog zgloba; 107. Krioterapija je kontraindikovana kod: b. morbus Raynaud i arterioskleroze krvnih sudova;

HIDROTERAPIJA
108. Indiferentna temperatura vode iznosi: b. 34C 109. Kod kupki u bazenu po Arhimedovom zakonu telo je olakano za zapreminu istisnute tenosti, pa se kod nedovoljno zaraslog preloma: a. moe dozvoliti oslonac na povreenu nogu i olakati hod; 110. Dugotrajne opte hidrotermalne procedure, temperature od 40C, mogu dovesti do: a. poputanja srca i akutne dilatacije srca; 111. Fizioloko delovanje hladne vode ogleda se u dvofaznoj reakciji: a. koa.........pobledi.......................usled vazo..konstrikcije b. koa.......pocrveni.....................usled vazo..........dilatacije 112. Kod dueg delovanja hladne vode na kou dolazi do trofazne reakcije: a. koa...........pobledi............usled vazo.....konstrikcije b. koa......pocrveni............usled vazo.......dilatacije c. koa...........cijanoticna.........usled paralize vazo...motora........ 113. U hidrotermalne procedure spadaju: c. kupke, komprese -obloge; 114. U hidrokinetike procedure spadaju: a. biserna kada; b. podvodna masaa; 115. U hidrohemijske procedure spadaju: d. ugljovodonine kupke; 116. U hidroelektrine procedure spada: e. hidrogalvanska kada. 117. Priesnietz-ov oblog, koji se pokriva sa nekoliko slojeva suve tkanine, kako bi se spreio kontakt sa vazduhom spada u: a. hladne obloge; 118. Prednost hidrokineziterapije u odnosu na kineziterapiju zasniva se na sledeim principima: Lake se izvode pokreti u vodi zato to telo ili segment tela potopljen u vodi gubi prividno od svoje teine onoliko koliko iznosi teina istisnute tenosti po Arhimedovom zakonu. Dejstvo termikog efekta vode. Pozitivan psiholoki efekat usled lakeg izvoenja pokreta.

119. Ugljeno kisele kupke (kupke sa CO2) deluju na kou preko termoreceptora i dovode do: b. vazodilatacije krvnih sudova i time koa pocrveni; 120. Indikacije za primenu hidroterapije hladne diferentne zone su: a. miina i psihika napetost i psihomotorni nemir; 121. Navesti najmanje 4 inioca koji se koriste u talasoterapiji: Morska klima, morska voda, sunane kupke, vazdune kupke, hladne i tople morske kupke, morski peloid, psamo-terapija, algoterapija 122. Kataplazma je: b. meavina istih koliina osuenih algi i lanenog brana i kao takva aplikuje se na temperaturi od 37C;

BALNEOTERAPIJA
123. Pod mineralnom vodom se podrazumevaju vode koje imaju: c. vie od 1000 mg(1 g) suve supstance (mineralnih sastojaka) na jedan litar vode. 124. Ugljeno kisele mineralne vode sadre ugljen dioksid koji prilikom hidroterapije drai termo i vazoreceptore izazivajui: a. snanu vazodilataciju (atermika vazodilatacija) te se koriste kod oboljenja krvnih sudova gde je toplota kontraindikovana; 125. Navesti najmanje tri naina korienja mineralnih voda: Pijenjem, kupanjem, vaginalnim ispiranjima, inhaliranjem 126. Mineralna voda Bukovike Banje spada u: a. natrijum hidrokarbonatne;

ELEKTROTERAPIJA
127. Primena elektriciteta u terapiji datira od: a. I veka pre nove ere; 128. Specijalni oblici primene galvanske struje su: c. negativna elektroliza; e. elektroforeza lekova. 129. U jednosmerne impulsne struje (frekvencija do 1000Hz) spadaju: b. Bernard-ove (dijadinamike) struje; d. eksponencijalne struje (Kowarschik); 130. Niskofrekventne naizmenine struje su: a. TENS (transkutana elektrina stimulacija); 131. Srednje frekventne struje su: b. sinusoidne struje (Jasnogordski); 132. U visokofrekventne struje(frekvencija preko 100 000 Hz) spada:

c. kratkotalasna dijatermija (KTD). 133. Primarno tj. fiziko delovanje galvanske struje na organizam je: c. jonsko delovanje. 134. Hitorfova pojava ukazuje da se u kolu galvanske struje: a. joni kreu nejednakim brzinama; 135. Anoda (pozitivni pol) galvanske struje ima sledea dejstva: a. analgetsko; c. antiedematozno; 136. Ispod katode dolazi do: b. takozvanog omekanja, pri emu tkiva postaju meka, elastinija i bolje se rasteu a zbog nagomilavanja molekula vode; 137. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na vazomotore ispoljava se kao: b. vazokonstrikcija ispod anode i vazodilatacija ispod katode; 138. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na tonus miia ispoljava se kao: b. snienja tonusa miia ispod anode i povienja tonusa miia ispod katode; 139. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na modulaciju bola ispoljava se kao: a. analgezija ispod anode; 140. Ukoliko se izmeu koe i katode (negativne elektrode) ne postavi vie slojeva vlane hidrofilne gaze doi e do opekotina na koi koje su rezultat: b. hemijskog delovanja NaOH (kolikvaciona nekroza); 141. Ukoliko se izmeu koe i anode ne postavi vie slojeva vlane hidrofilne gaze doi e do opekotina na koi koje su rezultat: a. hemijskog delovanja HCl (koagulaciona nekroza); 142. Naa koa moe podneti gustinu struje od: b. 0,5-1 mA/cm2 143. Tehnika po Bourgignonu je: b. tehnika transorbikularne galvanizacije; 144. Negativna elektroliza, kao specijalni oblik primene galvanske struje, koristi se za: b. depilaciju kod hypertrichoze; 145. Kontraindikacije za aplikaciju galvanske struje su: a. stanja posle osteosinteze (metalni predmet u tkivu); d. oteenja integriteta koe na mestu aplikacije elektroda; e. lokalna akutna zapaljenja. 146. Ledukov ogled pokazuje: a. da se lekovi mogu unositi transkutano u ivi organizam i da pri tome ne menjaju svoja farmakoloka delovanja; 147. Joni aktivnih lekovitih supstanci uneti u organizam elektroforezom:

a. aktivniji su od jona unetih na drugi nain zbog simultanog efekta leka i galvanske struje; 148. Novocain, ija je aktivna analgetska komponenta pozitivno naelektrisana, unosi se u tretirani segment tela elektroforezom lekova sa: a. pozitivne elektrode (anode); 149. Modulacija RS (rythme syncope) dijadinamikih struja (DDS) deluje: d. na kontrakcije veih grupa miia i koristi se kod inaktivitetne atrofije miia. 150. Eksponencijalne struje: a. selektivno drae samo oduzete miie; 151. Eksponencijalne struje dovode do: a. pojedinanih, klonikih kontrakcija paretine i paralitine muskulature; 152. Eksponencijalne struje u elektroterapiji perifernih oduzetosti pruaju: a. bezbolno i selektivno draenje oduzetih miia, koji su izgubili sposobnost akomodacije; 153. Tretman paretinih miia eksponencijalnim strujama se vri: b. svakodnevno, dok mii ne dostigne snagu ocene 3 po manuelnom miinom testu; 154. Kod najteih oteenja perifernih motornih ivaca i paraliza, koriste se eksponencijalne struje sa trajanjem impulsa: c. 500 ms i vie 155. Eksponencijalne struje a. mogu se koristiti za elektrostimulaciju glatke muskulature mokrane beike i debelog creva kod atonije i opstipacije; 156. Za elektrostimulaciju inaktivitetnih miia koriste se: b. modulisane struje; 157. Faradska struja se karakterie: b. asimetrijom pozitivne i negativne faze jednog ciklusa i iregularnou ciklusa; 158. Indikacije za primenu faradske struje su: c. psihijatrijski poremeaji na nivou neurotskih manifestacija (histerine oduzetosti, enuresis nocturna i dr.). 159. TENS (transkutana elektrina stimulacija) se koristi prvenstveno kao: a. elektroanalgetska procedura; 160. T.E.N.S.(transkutana elektrina stimulacija) je: c. metoda leenja bola elektrinim nadraajima. 161. IFS (interferentne struje) spadaju u: b. naizmenine struje niske frekvencije koje se dobijaju interferencijom dve naizmenine struje srednje frekvencije; 162. IFS (interferentne struje) a. deluju stimulativno na osteogenezu i regeneraciju povreenih miia i nerava;

163. U rusku stimulaciju spadaju: a. sinusoidne modulisane struje; 164. VFS (visokofrekvetne struje): a. dovode do stvaranja endogene toplote; 165. Termin dijatermija predstavlja meunarodno usvojen termin za primenu: c. visokofrekventnih struja. 166. D'arsonvalizacija je: c. oblik visokofrekventne struje. 167. Indikacije za primenu KTD (kratkotalasne dijatermije) su: d. hronina nespecifina ginekoloka oboljenja. 168. Kontraindikacija za primenu KTD (kratkotalasne dijatermije) je: a. stanje posle osteosinteze femura Kuntscher-ovim klinom; 169. Fukove struje su: c. vrtlone struje kod KTD-a. 170. Ukoliko se na jednom delu tela eli postii snaniji i dublji efekat zagrevanja, elektrode KTD za kondenzatorno polje zagrevanja treba postaviti: a. ka tom delu tela usmeriti manju elektrodu i na veem rastojanju od suprotne elektrode; 171. Elektrode za dobijanje elektromagnetnog (indukcionog) polja zagrevanja KTD nazivaju se: a. minoda ili monoda, zavisno od veliine; 172. KTD (kratkotalasne dijatermije) se dozira prema: c. subjektivnom oseaju pacijenta.

ELEKTRODIJAGNOSTIKA
173. Elektrodijagnostike metode u fizikalnoj medicini su: a) klasina elektro-dijagnostika, b) hronaksimetrija, c) odre-ivanje krive Intenzitet / Vreme, d) indeks akomobiliteta, e) elektro-miografija. 174. Elektrodijagnostika u uem smislu podrazumeva ispitivanje nadraljivosti ivaca i miia: a. jednosmernom i naizmeninom niskofrekventnom strujom; 175. Elektrodijagnostika u uem smislu podrazumeva ispitivanje nadraljivosti ivaca i miia jednosmernom strujom sledeih parametara impulsa: c. vreme trajanja impulsa 1000ms, vreme trajanja pauze 2000ms. 176. Elektrodijagnostika u uem smislu podrazumeva ispitivanje nadraljivosti ivaca i miia naizmeninom niskofrekvetnom strujom sledeih parametara impulsa: b. vreme trajanja impulsa 1ms, vreme trajanja pauze 20ms (neofaradska struja); 177. U toku klasine elektrodijagnostike odreuje se reobaza, koja predstavlja: b. najmanji intenzitet jednosmerne impulsne struje (pri trajanju impulsa od 1000 ms i trajanja pauze od 2000ms) kojim se dobija minimalna, okom vidljiva kontrakcija;

178. Reobaza se izraava u: b. miliamperima; 179. Kod delimine lezije perifernog motornog neurona reobaza je u odnosu na zdravu stranu: b. vea; 180. Kvantitativne promene nadraljivosti, u toku klasine elektrodijagnostike, na oboleloj strani, kod oteenja perifernog motornog neurona, su: a) hipoekscitabilitet ili smanjena nadraljivost, b) hiperekscitabilitet ili poveana nadraljivost, c) anekscitabilitet ili ugaena nadraljivost 181. Kvalitativne promene nadraljivosti, u toku klasine elektrodijagnostike, na oboleloj strani, kod oteenja perifernog motornog neurona, su: a) troma miina kontrakcija Remark, b) inverzija formule katoda / Anoda, c) longitudinalna reakacija. 182. Longitudinalna reakcija u toku klasine elektrodijagnostike znai: a. distalno pomeranje motorne take miia; 183. Mijastenina reakcija (Jolly), u toku klasine elektrodijagnostike, javlja se kod Myastheniae pseudoparalyticae (Erb-Goldflamm) i znai: a. brzo iscrpljivanje snage kontrakcija miia; 184. Hronaksija je: a. najkrae vreme trajanja impulsa jednosmerne impulsne struje jaine dvostruke reobaze dovoljno da izazove minimalnu, okom vidljivu kontrakciju miia; 185. Hronaksija se izraava u: a. milsekundama; 186. Hronaksija za zdrav nerv i mii iznosi: a. do 1 ms, 187. Kod delimine lezije perifernog motornog neurona hronaksija je u odnosu na zdravu stranu: b. dua; 188. Elektrodegenerativna reakcija se javlja kod oteenja: a. perifernog motornog neurona; 189. Kod lezija perifernog motornog neurona mogu se razlikovati tri stepena elektrodegenerativne reakcije (EDR) i to su: a) laki oblik elektro- degenerativne reakcije, b) delimina elektro-degenerativna reakcija, c) potpuna elektro- degenerativna reakcija. 190. Zavisnost intenziteta galvanske struje potrebne za izazivanje minimalne okom vidljive kontrakcije i vremena proticanja prikazuje se pomou: c. krive Intenzitet-vreme; 191. Kod lezije perifernog motornog neurona elektrodijagnostika kriva Intenzitet Vreme je pomerena:

a. u gornji desni ugao; 192. Dve do tri nedelje posle oteenja perifernog motornog neurona za vreme izvoenja elektromiografije u fazi relaksacije: b. registruju se fibrilacioni potencijali i potencijali fascikulacije 193. Potencijali koji se mogu registrovati elektromiografski pre pojave voljnih pokreta i koji ukazuju na aksonalnu reinervaciju i mogunost oporavka, nazivaju se: c. nascentni potencijali; 194. Terminalna latenca je produena kod: c. sindroma karpalnog kanala.

MEHANOTERAPIJA
195. Navedite najmanje 5 mehanoterapijskih procedura koje se koriste u fizikalnoj terapiji: Manuelna masaa, specijalni oblici masae, aparaturna masaa, hipobarine procedure, manipulacije, ekstenzione procedure, sonoterapija 196. Tehnika trljanje (friction) u manuelnoj masai se izvodi: b. jagodicama prstiju, tenarom ili hipotenarom pri emu ruka ne klizi po koi ve izaziva njeno pomeranje; 197. Tehnika glaenje (effleurage) u manuelnoj masai se izvodi: a. itavom akom i prstima u pravcu venskog i limfnog toka; 198. Kontraindikacije za primenu metoda manuelne masae su: a. akutna infektivna oboljenja; c. zapaljenjske promene koe, potkonog tkiva, limfnih i krvnih sudova; 199. U specijalne oblike manuelne masae spada: a. Masaa periosta; 200. Hipobarine procedure koriste: a. podpritisak vazduha; 201. Ekstenzija je pasivna metoda fizikalne terapije koja se sastoji u istezanju-trakciji odreenog dela tela mehanikom silom i najee se koristi za istezanje: c. kimenog stuba. 202. Trakciona sila za pasivno istezanje vratne kime aparatima za ekstenziju iznosi: b. 1/6 do 1/4 telesne teine; 203. Trakciona sila za pasivno istezanje lumbalnog dela kime aparatima za ekstenziju iznosi: a. 1/3 do 1/2 telesne teine; 204. Kontraindikacija za ekstenziju lumbalnog dela kimenog stuba je: d. diskus hernija u funkcionalnoj blokadi I stepena.

ULTRAZVUK 205. Kavitacioni efekat je a. efekat koji stvara ultrazvuk u tkivu; 206. Termiko delovanje ultrazvuka nastaje usled apsorpcije ultrazvune energije i najizraenije je: c. na graninim povrinama dva razliita medija, koji imaju razliite zvune otpore (npr. prelaz miia i kosti). 207. Zahvaljujui neurorefleksnom delovanju, ultrazvuk aplikovan paravertebralno daje: b. simpatikolitini efekat;. 208. Subakvalna metoda primene ultrazvuka se koristi za ultrazvunu terapiju: c. artroze stopala. 209. Srednja doza ultrazvuka, koja se najee koristi u terapiji iznosi: b. 0,5 1,0 W/cm2 210. Subakvalna (podvodna) metoda primene ultrazvuka se koristi: b. kada su povrine tela na koje se deluje neravne (aka, stopalo). 211. U cilju pojaavanja analgetskog efekta danas se koriste aparati za istovremenu primenu ultrazvuka i c. dijadinamikih ili interferentnih struja.

KINEZITERAPIJA
212. Prema Kottke-ovim (1980) nalazima restorativne neurologije za stvaranje glatkog automatizovanog motorikog obrasca formiranjem senzomotornih engrama u modanoj kori potrebno je: d. milionski broj ponavljanja motorne aktivnosti. 213. Hilova hiperbola ukazuje na uzajamni odnos izmeu: a. brzine miine kontrakcije i sile optereenja koje mii savlauje; 214. Efikasnost miine kontrakcije zavisi od ugla pod kojim deluje na sistem kotanih poluga u organizmu i najefikasniji je kada mii deluje na kotanu polugu pod uglom od: c. 90 stepeni;. 215. Neefikasna komponenta sile miine kontrakcije deluje na zglob pri uglovima manjim od 90 stepeni delovanja osnovne sile u pravcu: a. sabijanja zgloba; 216. Da bi se postiglo poveanje miine snage i poboljanje miine trofike koriste se c. aktivne vebe sa optereenjem.

217. Aktivne vebe sa optereenjem primenjuju se na principu progresivnog optereenja po DeLormu, pri emu se poinje sa 10 ponavljanja kontrakcija u trajanju od 6 sec. sa: b. 1/2 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada; 218. U toku gipsane imobilizacije dolazi do inaktivitetne atrofije miia, pri emu po Moller-u miii propadaju progresivno, i to: b. 1,5-3% dnevno ili 10 do 20% nedeljno; 219. Prema ulozi koju imaju u izvoenju pokreta miii se dele na: agoniste, antagoniste, sinergiste, fiksatore 220. Kod akutno inflamiranog zgloba koriste se: c. aktivne izometrijske kontrakcije. 221. Prednost primene izometrijskih kontrakcija je u tome to se mogu: a. primeniti i onda kada je odgovarajui zglob, u kome se vri pokretanje segmenta, bilo imobilisan ili bolan, odnosno akutno inflamiran; 222. Kotano-zglobno-miini aparat funkcionie po sistemu poluga (prostih maina) koje se dele na tri grupe: a. poluge ravnotee b. poluge..........snage..... c. poluge........brzine..... 223. Mehanika prednost (MP) poluge predstavlja odnos: a. kraka sile i kraka tereta; 224. Kod poluga brzine: a. krak miine sile je manji od kraka tereta; 225. Specifine komponente doziranja u kineziterapiji su: Progresivno optereenje, amplituda pokreta, tempo pokreta, broj ponavljanja, duina poluge, ugao delovanja miino zglobne poluge 226. U opasne znake predoziranja u toku kineziterapije spadaju: c. bledilo koe, hladan i lepljiv znoj. 227. vedske lestve koriste se za: d. osovinsko istezanje i vebe rastereenja.

III MEDICINSKA REHABILITACIJA

OPTI DEO
228. Svetska zdravstvena organizacija je dala sledeu definiciju medicinske rehabilitacije: b. Medicinska rehabilitacija je proces krajnje mogueg osposobljavanja invalida kroz razvijanje, do maksimuma, njegovih fizikih, mentalnih, socijalnih i profesionalnih mogunosti. 229. Hendikep je: b. ometenost u ispunjavanju svoje socijalne uloge u drutvu; 230. Invalidnost nesposobnost (disability) je: a. nemogunost izvoenja neke aktivnosti na nain ili u obimu koji se smatra normalnim za dotinu osobu, nastala kao posledica oteenja; 231. Oteenje (impairment) je: c. privremeni ili trajni anatomski, fizioloki, psihiki ili socijalni gubitak jedne osobe. 232. Medicinska rehabilitacija je usmerena na: b. otklanjanju nesposobnosti, kako ona ne bi prela u hendikep; 233. Kod bolesnika sa apoplektinim inzultom, desnostranom hemiplegijom i afazijom, invaliditet je: a. oteenje mozga; 234. Kod bolesnika sa apoplektinim inzultom, desnostranom hemiplegijom i afazijom, hendikep je: c. nesposobnost za rad, nesamostalnost u samozbrinjavanju, oteana komunikacija i drutveni ivot. 235. Kod bolesnika sa oteenjem kimene modine usled ega je usledila paraplegija, onesposobljenost (invalidnost) je: b. nemogunost hodanja, inkontinencija ekskreta; 236. Kod bolesnika sa oteenjem kimene modine usled ega je usledila paraplegija, hendikep je: c. smanjena sposobnost u samozbrinjavanju, nesposobnost za rad, smanjena sposobnost za uee u drutvenom, kulturnom ivotu i zabavi. 237. Kod bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena onesposobljenost (invalidnost) je: b. otean hod uz pomo taka ili proteze; 238. Kod bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena hendikep je: c. smanjena sposobnost aktivnog uea u sportu, rekreaciji, zabavi, oteani socijalni kontakti. 239. Navedite najmanje tri osnovna principa u rehabilitaciji: . a) pacijent je subjekt a ne objekt rehabilitacije, b) timski rad, c) rano zapoinjanje rehabilita-cije, d) rehabilitacija traje dovoljno dugo, e) sveobuhvatnost rehabilitacije. 240. Navedite najmanje pet metoda kojima medicinska rehabilitacija raspolae:

nega bolesnika, fizikalna terapija, radna terapija, primena protetskih i ortotskih sredstava, govorna terapija, vaspi-tanje i obrazovanje, profesionalna rehabilita-cija i dr 241. Tehnike pozicioniranja pacijenata i tehnike za reavanje problema samozbrinjavanja spadaju u jednu od metoda medicinske rehabilitacije, i to je: a. nega bolesnika; 242. Radna terapija se moe, s obzirom na svrhu, podeliti na: a) Funkcionalnu, b) zabavno-okupacionu i c) predprofesionalnu

PROTEZE I ORTOZE
243. Ortoze ili orteze su: a. pomagala koja slue zameni oteene ili izgubljene funkcije; 244. Proteze su b. pomagala koja slue zameni izgubljenog dela tela ili organa; 245. Navedite najmanje tri parametra bitna za procenu podobnosti pacijenta za protetisanje: Starost bolesnika, opte zdravstveno stanje, stanje postamputacionog patrljka, konstitucija, psihiko stanje pacijenta, motivacija. 246. Amputacije prstiju stopala i kroz metatarzalne kosti: a. ne zahtevaju protetisanje jer ravnotea ostaje neoteena; 247. Hod sa natkolenom protezom poveava zahteve za kiseonikom za: b. 49 % 248. U predprotetikoj fazi medicinske rehabilitacije bolesnika nakon amputacije dela donjeg ekstremiteta sprovode se sledei postupci (dopisati): a) nega patrljka, b) bandairanje patrljka, c) vebe jaanja snage i pokretljivosti patrljka, d) uvebava se hod sa takama, e) uvebava se hod sa privremenom protezom ili pilonom. 249. Kod noenja natkolene proteze teina tela se prenosi u protezi na oslonac koji se nalazi na: b. tuber ossis ischii i miiima koji lee ispod njega; 250. Starijim osobama se preporuuje da u toku hoda osnovna funkcionalna jedinica natkolene proteze koleni zglob bude: a. ukoen pomou konice, zbog manje traumatizacije patrljka i manje energetske potronje; 251. Razlozi devijacije hoda sa protezom mogu se sistematizovati u etiri grupe (navedite bar tri): a) mediko - hirurki, b) protetiki, c) rukovanje protezom i nedovoljna utreniranost i d) psiholoko - socijalni razlozi 252. Medikohirurki uzroci devijacije hoda sa protezom su: Miina slabost, kontrakture patrljka, bolni neurinomi, infeksije koe, smetnje lokalne cirkula-cije 253. Navesti, najmanje tri, devijacije u toku hoda sa natkolenom protezom: Abdukovan hod, lateralno savijanje trupa, cirkum-dukcija, medijalno iskre-tanje, lateralno iskretanje, rotacija stopala na dodir petom, neravnomerno podizanje pete, lumbalna lordoza, pljesak kolena u zavrnoj ekstenziji 254. Navesti, najmanje tri, kolene ortoze: Kolenske kape, bandae patele, kolenske ortoze sa savitljivim voicama, ortoze sa arnirskim zglobom, ortoze sa zupastim tokom, Lenox-Hill ortoza 255. Navesti, najmanje tri, ortoze za kimeni stub: ancova kragna, Tomasov okovratnik, Milvoki mider, TLSO mider 256. U ostala ortopedska pomagala spadaju (navesti bar tri grupe): Ortopedska obua, pomagala za kretanje, pomagala u okviru

aktivnosti dnevnog ivota, pomagala i tehnike olakice u kui i na poslu 257. U ortopedska pomagala za kretanje spadaju: tap, take, dubak ili stalak, tronoac, invalid-ska kolica 258. Uspean proces prilagoavanja invalidnosti nalae da se kod pacijenta izvri prelazak: a. sa sistema komparacije na sistem afirmacije vrednosti; 259. Profesionalna rehabilitacija invalida podrazumeva (dopisati): a) evaluaciju preostalih sposobnosti invalidne osobe, b) usmeravanje invalida u smislu profesionalne orjentacije, c) profesionalno obuava-nje, d) selektivno zapoljavanje, e) praenje rehabilitovane invalidne osobe

REHABILITACIJA BOLESNIKA SA POSTTRAUMATSKIM STANJIMA

260. Posle preloma dugih kostiju, u optimalnim uslovima fizikalno leenje moe poeti: c. 3 5 dana od nastanka preloma. 261. Kotano zarastanje se moe stimulisati sledeim fizikalnim agensima: IFS, magnetoterapija, Tach oslonac, niske doze ultrazvuka 262. Colles je: b. najei kotani prelom oveka; 263. U sluaju da povreda ake zahteva imobilizaciju: a. aka se imobilie u funkcionalnom poloaju. Time se na kraju leenja obezbeuje maksimalna funkcija; 264. Adekvatno doziranim aktivnim vebama: a. moe se redukovati otok kod posttraumatskih stanja; 265. Fractura Monteggia moe se zavriti: a. Mb. Sudeck-om; c. kontrakturom lakta; 266. Luksacija zgloba ramena: b. najvie ugroava spoljnu rotaciju i abdukciju nadlaktice; 267. Mogunost za nastanak lezija vratne kime najvea je izmeu _c4-c5 , jer je jer je najmobilniji deo vrata 268. Nastanak dekubita kod paraplegiara i kvadriplegiara uslovljen je: c. odsustvom trofikih impulsa sa periferije. 269. Prvih est nedelja po implantaciji Austin Moore proteze zabranjeni su sledei pokreti: Fleksija u kuku preko 90, adukcija kuka preko srednje linije tela, izraena spoljna i unutranja rotacija, aktivna abdukcija 270. SSEP (somato senzorni evocirani potencijali): d. pokazuju da li postoji kortikalni odgovor, da li kortikalni odgovor ima produenu latencu i centralno vreme sprovoenja; e. obostrano prisutni znak su dobre prognoze;

271. Odluujui moment u nastanku Mb Sudeck je: b. bol; . 272. Leenje Mb Sudeck maksimalno traje : do 36 meseci 273. U leenju Dupuytren-ove kontrakture naroito efikasnom se pokazala primena: c. visokih doza ultrazvuka i uporne kineziterapije. 274. Stepen skoliotine krivine odreuje se: b. Lippman Cobb-ovom tehnikom; 275. Kod sportista sa fudbalskim preponama (bolnim sindromom sinfize) postoji: a. mogunost operativnog leenja; d. slabost kosih trbunih miia; 276. Faza zapaljenja kod povreda mekih tkiva traje: c. nekoliko dana kod lakih, do 2 nedelje kod teih povreda mekog tkiva. 277. Primena fizikalnih agenasa posle povrede mekih tkiva ima osnovni cilj: a. da sprei nastanak grubog oiljnog tkiva, koje moe dovesti do znatnog ogranienja funkcije u daljem toku bolesti; 278. Sve vreme postojanja inkontinencije mokrane beike posle povrede kimenog stuba: b. neophodan je trening mokrane beike; 279. Kod koksartroze operativno leene ugradnjom endoproteze, ukoliko nisu vezani za hirurku intervenciju, bolovi u predelu operisanog kuka mogu biti posledica Naruenih dismetrijskih odnosa muskulature to se prevenira preoperativnom kineziterapijom 280. Prelomi karlinog prstena bez dislokacije: a. posle 2 nedelje mirovanja i rastereenja pri ustajanju, mogu se leiti fizikalno; 281. Osnovni ciljevi rehabilitacije bolesnika sa kvadriplegijom su: Prevencija dekubitusa, odravanje obima pokreta (spreavanje razvoja kontraktura), automatiza-cija kontrole sfinktera 282. Ukoliko je fractura colli femoris operativno leena: c. pacijent se moe rano uspraviti, ali se ne sme osloniti na operisanu nogu 3 meseca. 283. Tri nedelje od nastanka pertrohanterinog ili transtrohanterinog preloma: a. dozvoljava se pun oslonac na povreenu nogu; 284. Glasgov koma je:: b. numerika procena dubine poremeaja svesti sa posttraumatskom komom; 285. Ugaeni auditivni evocirani potencijali: c. ukazuju na verovatni letalni ishod. 286. Thomson-ova metoda je: b. dijagnostika metoda za odreivanje deformiteta stopala;

287. Odreivanje stepena rotacije prljenskih tela bitno je u dijagnostici i leenju: a. skolioze; 288. Posle rupture Achill-ove tetive treba to pre: a. uraditi hiruku intervenciju; 289. Isprekidana Menard-ova linija je: a. radiografski znak uroenog isaenja kuka;

REHABILITACIJA REUMATOLOKIH BOLESNIKA

290. U zapaljenjsko seropozitivno reumatsko oboljenje spada: b. Reumatoidni artritis; 291. U zapaljenjsko seronegativno reumatsko oboljenje spada: a. Morbus Bechterew; 292. U degenerativno reumatsko oboljenje spada: b. Coxathrosis; 293. U perartikularni reumatizam spada: c. Enthesitis tuberculi majoris humeri. 294. U perartikularni reumatizam spada: c. Bursitis olecrani. 295. Za IV razvojni stadijum reumatoidnog artritisa je karakteristino: c. ankiloza zgloba. 296. Laboratorijske analize koje ukazuju na stepen inflamacije kod reumatoidnog artrita su: Poviena sedimantacija eritrocita, krvna slika (anemija), poviene vrednosti C reaktivnog proteina i fibrinogena 297. Pokazatelji imunog procesa kod reumatoidnog artritisa su: Reumatoidni faktori, antinukleusna antitela, imuni kompleksi, reakcija imune alteracije leuko-cita, odreivanje ukupnog broja T i B limfocita, HLA antigeni. 298. Navesti najmanje pet dijagnostikih kriterijuma za dijagnozu reumatoidnog artritisa: Jutarnja ukoenost zglo-bova, bol pri pokretima u jednom ili vie zglobova, otok jednog zgloba, otok vie zglobova, simetrina afekcija zglobova, podko-ni vorii, prisutnost reumatoidnog faktora, histoloka potvrda reuma-toidnog artrita 299. U akutnoj nflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je primeniti: a. krioterapiju; 300. U akutnoj nflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je primeniti: c. statike kontrakcije miia. 301. U akutnoj inflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je:

c. mirovanje u rasteretnom poloaju uz odravanje funkcionalnog poloaja zgloba. 302. U fazama remisija reumatoidnog artritisa: a. moe se koristiti KTD; 303. Test za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa je. b. upitnik procene zdravstvenog stanja; 304. Test za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa je: b. sloeni funkcijski test; 305. Sloeni funkcijski test (SFT) za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa sastavljen je iz dve osnovne celine: Ispitivanje aktivnosti dnevnog ivota, b) Ispitivanje pokretljivosti 306. Ukupan zbir ocena kod Sloenog funkcijskog testa (SFT) za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa moe se kretati od a. ...........0100..., pri emu vei broj bodova ukazuje na: b. funkcijski deficit i smanjenu radnu sposobnost; 307. Morbus Bechterew spada b. inflamatorna seronegativna reumatska oboljenja; 308. Specifian laboratorijski test za dijagnostiku M.Bechterew-a je odreivanje i nalaz: a. HLA B 27 antigena; 309. Morbus Bechterew se najee i najpre javlja kod: a. mlaih mukaraca (20-30 godina); 310. Kod M.Bechterew-a, vrednosti oberovog i Poar Duriglovog testa su: b. sniene; 311. Rane rendgenoloke promene na sakroilijanim zglobovima (destruktivni artritis), sindesmofiti u torakolumbalnom predelu i osteitis kalkaneusa ukazuju na d. Morbus Bechterew. 312. U fizikalnom tretmanu morbus Bechterew-a najveu vrednost ima: a. kineziterapija; 313. Cilj kineziterapije kod M.Bechterew-a u fazi remisije je: b. jaanje paravertebralne muskulature i poboljanje disajne funkcije; 314. Kod artroza primarni proces degeneracije se deava u: c. zglobnoj hrskavici. 315. Artroze najee zahvataju sledee zglobove: c. kukovi i kolena. 316. Klinika slika artroze je: b. deformacija zgloba sa zadebljanjem okolnih mekih struktura; 317. Kod artroza laboratorijski nalazi su: a. uglavnom u granicama normalnih vrednosti;

318. Dijagnostika patelofemoralne artroze se kliniki dokazuje sledeim testom: c. ako se prui manuelni otpor kontrakciji m.quadricps femoris-a, bol se u ekstenziji pojaava. 319. Jedan od ciljeva kineziterapije u tretmanu gonartroze je: b. jaanje m.qudriceps femorisa, kao stabilizatora kolenog zgloba; 320. Rizartroza (Rhizarthrosis) je naziv za: a. artrozu karpometakarpalnog zgloba palca; 321. Oteenja nervnih vlakana, praena bolom du ruke ili noge, a izazvana spondilozom kimenog stuba, nazivaju se: b. radiculopatije; 322. Entezopatije spadaju u: c. vanzglobni rumatizam. 323. Myofibrositis predstavlja oboljenje: a. fibroznih vlakana miinog tkiva; 324. Najea lokalizacija miofibrotinih promena su: a. miii vratnog i interskapularnog dela; 325. U akutnoj fazi entezopatija mogu se koristiti sledee fizikalne procedure: a. krioterapija i snane analgetske fizikalne procedure; 326. Tenosynovitis je zapaljenje b. ovojnice tetive, 327. Kod periartritisa humeroskapularisa primarno je oteena: a. tetiva m.supraspinatusa; 328. Epicondylitis humeri radialis spada u: b. periartritis lakta; 329. Osteoporoza je: a. smanjenje kotane mase;

REHABILITACIJA NEUROLOKIH BOLESNIKA

P.M.N. 330. Neuropraksija (kontuzija nerva) a. predstavlja prekid funkcije nerva uz ouvan kontinuitet nerva. Kliniki je prisutna pareza i parcijalna elektrodegenerativna reakcija; 331. Neuropraksija je: c. funkcionalno oteenje neuralne sprovodljivosti. 332. Aksonotmezis b. predstavlja oteenje aksona sa ouvanom ovojnicom nerva. Kliniki je prisutna paraliza i kompletna elektrodegenerativna reakcija; 333. Neurotmesis c. predstavlja prekid nerva. Kliniki je prisutna paraliza flakcidnog tipa, atrofija i potpuna ili apsolutna elektrodegenerativna reakcija. 334. U klinikoj slici nakon oteenja meovitog nerva najpre se oporavljaju: c. vlakna za bol, zatim za dodir a najkasnije motorna funkcija i to po tipu silaznog descedentnog oporavka. 335. Lezija perifernog motornog neurona kliniki se ispoljava u vidu: a. pareze, hipotonije, hipotrofije, hiporefleksije. 336. Kliniki znak oporavka perifernog nerva koji se najee koristi u klinikoj dijagnostici je: c. Tinell-ov znak. 337. Preseeni nerv podlee Waller-ovoj degeneraciji, gde: b. distalni deo potpuno degenerie, a proksimalni do prvog Ranwierovog suenja; 338. Lezija perifernog motornog neurona podrazumeva sledeu fizikalnu terapiju: c. termoterapija, elektroterapija, i kineziterapija. 339. Kod srednje tekih lezija perifernog motornog neurona koriste se eksponencijalne struje sledeih parametara impulsa i pauze: b. 250ms / 500ms; 340. Kod tekih lezija perifernog motornog neurona koriste se eksponencijalne struje sledeih parametara impulsa i pauze: c. 500-1000ms / 2000ms. 341. Kod lakih lezija perifernog motornog neurona koriste se eksponencijalne struje sledeih parametara impulsa i pauze: a. 125ms / 500ms; 342. Elektrostimulacija lezija perifernog motornog neurona eksponencijalnim strujama vri se do: b. ocene 3 po manuelnom miinom testu;

343. Kineziterapija pareza koje su na oceni 1 po manuelnom miinom testu, zahteva primenu: a. pasivnih terapeutskih vebi; 344. Kineziterapija pareza koje su na oceni 3 po manuelnom miinom testu, zahteva primenu: b. aktivnih vebi; 345. Kineziterapija pareza koje su na oceni 4 po manuelnom miinom testu, zahteva primenu: d. aktivnih vebi sa otporom. 346. Senzorna reedukacija podrazumeva uvebavanje stereognozije, posebno u funkciji ake kod povrede: c. n. medianusa. 347. Krajnje vreme oekivanog oporavka kod lezija perifernog motornog neurona iznosi: c. 18 meseci. 348. Prema savremenim neurofiziolokim shvatanjima najprihvatljivija teorija koja objanjava analgetsko delovanje fizikalnih agenasa je: c. dualistika teorija kontrole ulaza senzacija, teorija kapije (control gate theory) Melzak-a i Wall-a. 349. Najznaajnije analgetske fizikalne procedure su: c. DDS, Leduk-ove ultranadraajne struje, TENS terapija, akupunktura. 350. U klinikoj praksi kvantifikacija intenziteta bola moe se izvriti pomou: b. VAS (vizuelne analogne skale) ; 351. Najei razlozi cervikalnog sindroma su: a. degenerativne promene vratne kime; 352. Simptomatologija Barre Lie-ovog sindroma (sindrom zadnjeg simpatikusa) c. vertigo, parstezija lica, faringealne smetnje, nauzea, glavobolja, tinitus, crvenilo lica. 353. Lezija n.axillarisa dovodi do nemogunosti: a. abdukcije nadlakta; 354. Nestruno korienje podpazunih taka moe dovesti do oteenja: c. n. axillaris-a. 355. Kandasta aka se sree kod lezije: c. n. ulnarisa 356. Visea aka se sree kod lezije: b. n. radialisa 357. aka propovednika se sree kod lezije: a. n. medianusa 358. Degenerativni proces u lumbalnom delu kime, u najveem broju sluajeva, prvo poinje u: a. diskusu intervertebralisu;

359. Najvei intradiskalni pritisak u lumbalnom delu kime je pri: c. sedenju. 360. Visoki Lazarevi-ev ili Lassegue-ov znak znai da je maksimalni ugao bez bola izmeu ispruene noge i podloge, kod bolesnika sa kompresivnom radikulopatijom: c. od 61 do 90 stepeni. 361. U akutnoj fazi lumbalnog sindroma nuno je mirovanje i leanje: b. u poloaju koji najvie odgovara bolesniku; 362. Trakcija lumbalnog segmenta kod bolesnika sa lumbalnim sindromom vri se pomou aparata za trakciju sa maksimalnom silom trakcije koja iznosi: b. do 30% telesne teine bolesnika; 363. Ergomsko savetovanje i obuka podrazumevaju: c. obuku zatitnim poloajima i pokretima bolesnika sa lumbalnim sindromom. 364. Bolesnike sa lumbalnim sindromom treba obuiti da podiu predmete sa poda: a. iz unja sa pravim leima; b. sa ispruenim nogama i savijenim leima; c. kroz rotaciju trupa. 365. Kod lezije n.peroneusa i paralize miia peronealne grupe bolesnik ne moe da hoda: a. na peti te noge; 366. Kod lezije n. tibialis posteriora i paralize miia gastrocnemiusa bolesnik ne moe da hoda: b. na prstima iste noge; 367. Slabost miia zadnje loe potkolenice dovodi do tzv. step hoda i javlja se kod lezije: c. n. tibialis posterior-a. 368. Visee stopalo sa varus poloajem javlja se kod lezije: a. n. peroneus-a 369. Bell-ov fenomen se javlja kod: a. periferne lezije n. facialisa; 370. Tretman paralize n.facialisa eksponencijalnim strujama traje dok miina snaga mimine muskulature ne dostigne ocenu: b. 3 po manuelnom miinom testu; 371. Uobiajena fizikalna terapija lezija n. facijalisa je primena: b. termoterapije, elektrostimulacije miia eksponencijalnim strujama i kineziterapije

HEMIPLEGIJA 372. T.I.A. (tranzitorni ishemiki atak) znai: b. prolazni neuroloki deficit u trajanju od nekoliko sekundi ili minuta do maksimalno 24 sata; 373. Najei uzroci hemiplegija su: a. cerebrovaskularni inzulti; 374. Modane elije u zoni penumbre nakon cerebrovaskularnog inzulta su: b. jo uvek ive ali potpuno afunkcionalne; 375. U terapijskom smislu kod cerebrovaskularnog inzulta vano je: b. smanjiti edem i raditi na ouvanju penumbralne aktivnosti; 376. Nakon cerebrovaskularnog inzulta: b. postoji mogunost regeneracije i prestruktuiranja CNS; 377. Plastinost modanih struktura, odnosno sposobnost modanih struktura da menjaju funkcionalnu strukturu i organizaciju ogleda se u: a. grananju aksona, denervacijskoj hipersenzitivnosti, izopotencijalnosti; 378. Aphasia nastaje kod teenja: a. dominantne hemisfere mozga; 379. U timskoj rehabilitaciji hemiplegiara afaziju lei: a. Logoped 380. Prisustvo somatognostikih smetnji, kinestetikih halucinacija i anozognozije kod hemiplegiara, karakteristike su lezije: b. nedominantne hemisfere mozga; 381. Navesti najmanje etiri faktora od kojih zavisi prognoza oporavka kod hemiplegiara: ivotno doba, teina ranije postojee hipertenzije, stanje kardiovaskularnog sistema, opte stanje i prisustvo drugih prateih hroninih oboljenja, traja-nje i dubina apoplektike kome, motivacija, duina dijashize, stepen spasti-citeta, premorbidne strukture linosti, psihike promene 382. Navesti najmanje etiri neuroloka znaka, bitna za ishod medicinske rehabilitacije hemiplegiara: Kada se pojavila spastinost miia, pojava sinkinezija, razvoj tonikog simetrinog i asimetrinog refleksa vrata, pojava aktivnih pokreta na oduzetoj strani, stanje svesti, kontrola sfinktera, senzorni poremeaji, percepcija, uspostavljanje balansa u sedeem poloaju 383. Skoriranje funkcionalnih mogunosti hemiplegiara, kao i praenje oporavka moe se egzatno utvrditi pomou: c. Barthel-ovog indeksa. 384. Program medicinske rehabilitacije hemiplegiara podrazumeva sledee mere: Nega, funkcionalno osposobljavanje, kineziterapija, elektroterapija, termoterapija, terapija radom, briga o psihikom stanju

385. Pozicioniranje gornjeg ekstremiteta kod hemiplegiara podrazumeva sledei poloaj ruke: a. rame u abdukciji i spoljnoj rotaciji, lakat u semifleksiji, aka u poloaj lake ekstenzije a prsti u blagoj semifleksiji. 386. Ukoliko se ne primeni pravilno pozicioniranje gornjeg ekstremiteta, kod hemiplegiara najee se moe javiti sledea komplikacija: c. Sindrom rame aka ili tzv. smrznuto rame. 387. Prevencija pojave dekubitusa kod hemiplegiara podrazumeva: a. esto okretanje bolesnika (na svakih 30 do 60 minuta); 388. Glavni cilj kineziterapije u rehabilitaciji hemiplegiara je: c. to ranije podii pacijenta u uspravni stav i osposobiti ga za hod. 389. Kod uvebavanja hoda, hemiplegiarima se preporuuje noenje sledee ortoze: b. Mitele 390. Kod hemiplegiara, radi umirujueg efekta na spasticitet i pojaane miine reflekse koristi se: a. galvanska struja sa silaznim smerom (katoda distalno a anoda proksimalno) ; 391. Kod hemiplegiara, u cilju omekanja struktura, bolje prokrvljenosti, smanjenja spazma i spreavanja kontraktura moe se koristiti: a. parafin 392. Osnovni cilj medicinske rehabilitacije paraplegiara je: b. postizanje maksimalne nezavisnosti u okviru aktivnosti dnevnog ivota. 393. Najei neuromotorni ispadi kod deje cerebralne paralize su: Spasticitet, atetoza, rigiditet, ataksija, tremor 394. Neuromotorni razvoj deteta ide: a. kranio-kaudalno i proksimalno-distalno; 395. Neuro-psiho-motorni razvoj deteta ide: a. u skokovima koji su karakteristini za svaku individuu; 396. Na osnovu skale psihomotornog razvoja normalno dete samostalno sedi: a. oko 6. meseca; 397. Sazrevanjem nervnog sistema deteta: b. razvoj i usavravanje motorikih, adaptivnih, linih i drutvenih navika traje celog ivota. 398. Mijelinizacija i sazrevanje CNS se zavrava i dete postie potpunu motornu zrelost: c. u 5. godini; 399. Kineziterapijska metoda u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom oduzetou je: a. Vojtina metoda;

400. Bobatova tehnika u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom oduzetou podrazumeva: b. Inhibiciju abnormalnih refleksnih aktivnosti i stimulaciju normalnih posturalnih aktivnosti pomou refleksno inhibitornih poloaja i korienjem kljunih taaka kontrole. 401. Vojtina tehnika u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom oduzetou (DCO) podrazumeva: a. Stimulaciju refleksnog kretanja napred (refleksnog puzanja i refleksnog okretanja) pritiskom na odgovarajue take paljenja ili refleksnih zona. 402. Kabatova tehnika u habilitaciji dece sa DCO podrazumeva: c. Postizanje maksimalne kontrakcije paralizovanih miia u fasilitaciji maksimalnih voljnih pokreta kroz pruanje maksimalnog otpora trodimenzionalnom pokretu, proprioceptivnu i taktilnu stimulaciju. 403. Prema klasinom opisu arkoa trijas simptoma- spasticitet, ataksija i skandiran govor karakteristini su za: b. Sclerosis multiplex; 404. Funkcionalna sposobnost i socijalna ogranienja-hendikep bolesnika obolelih od multiple skleroze najbolje se moe sagledati pomou: c. Kurtzke-ove skale. 405. Krioterapija kod multiple skleroze deluje na: b. poveanje funkcionalnih sposobnosti pacijenta; 406. Toplotne procedure kod bolesnika obolelih od multiple skleroze: c. kontraindikovane su zbog delovanja na ogolele nerve. 407. Kod bolesnika obolelih od Morbus Parkinsoni: a. oteeno je izvoenje automatskih i spontanih pokreta zbog naruene ravnotee neurotransmiterskog sistema Dopamin acetilholin u bazalnim ganglijama mozga; 408. Tonus muskulature kod bolesnika obolelih od M.Parkinsoni je: b. povien u vidu rigiditeta; 409. Reavanje Freezing fenomena kod parkinsoniara se sprovodi: a. kroz kineziterapiju uz korienje tzv. anti freezing tapa. 410. Terapija radom u medicinskoj rehabilitaciji bolesnika obolelih od M. Parkinsoni: a. ima znaajno mesto, zbog toga to tremor za vreme aktivnosti nestaje, to veoma povoljno deluje na bolesnika; 411. Cilj kineziterapije u medicinskoj rehabilitaciji bolesnika obolelih od Morbus Parkinsoni je b. spreavanje razvoja kontraktura, poboljanje koordinacije hoda, posebno regulacije posturalnog stava i vraanja teita tela unazad; 412. Kod amiotrofike lateralne skleroze, koja se karakterie miinom atrofijom, dolazi do: a. selektivnog propadanja centralnog motornog neurona u kombinaciji sa oteenjem perifernog motornog neurona;

413. Miine atrofije kod amiotrofike lateralne skleroze su po tipu lezije: a. perifernog motornog neurona na gornjim ekstremitetima i centralnog motornog neurona na donjim ekstremitetima; 414. Poremeaj hoda, kod bolesnika obolelih od Duchenne-ove miine distrofije, posledica je: a. slabosti miia ekstenzora trupa, ekstenzora kukova (m.gluteus maximus) i ekstenzora kolena (m.quadriceps femoris); 415. Kod miinih oboljenja poviene su vrednosti sledeih enzima: b. kreatin fosfokinaza, aldolaza i laktat dehidrogenaza; 416. Funkcionalni nalaz kod miinih distrofija se moe podeliti u 8 stadijuma funkcionalne sposobnosti, i uglavnom se odnosi na: c. funkciju kretanja. 417. Kineziterapija kod progresivne miine distrofije ima zadatak da: c. uspori napredovanje degenerativno distrofinih promena u miiima i uspori nastanak invalidnosti.

REHABILITACIJA KARDIO-VASKULARNIH BOLESNIKA

418. Najboljim pokazateljem funkcionalne mogunosti sranih bolesnika smatra se Odreivanje potronje kiseonika i anaerobnog praga. 419. Terapijska klasifikacija pacijenata sa oboljenjima srca podrazumeva postojanje pet razreda obeleenih A E: a. od pacijenata iju fiziku aktivnost nije potrebno ograniiti, do onih koji moraju potpuno mirovati 420. Jedinica metabolikog ekvivalenta (1 MET) odgovara: b. utroku od 3,5ml kiseonika po kilogramu telesne teine u minuti; 421. Akutni infarkt miokarda (AIM) i nestabilna angina pektoris su: c. kontraindikacije samo u fazi bolova, i 7 10 dana nakon toga. 422. Minutni volumen disanja, koji iznosi 5 7 l/min u miru, pri naporu se moe poveati na: a. 80 100 l/min; 423. Nakon AIM: b. neophodna je rehabilitacija od trenutka kad CPK pone da pada; 424. Ergometrijski test kod AIM: b. ne sme se raditi prvih 7 dana od nastanka AIM; 425. Da bi otpoeo program rehabilitacije nakon AIM, neophodno je ispuniti sledee uslove: c. odsustvo bola u poslednjih 24 ; e. pad nivoa CPK;
h

426. Preoperativna kineziterapija kod bolesnika kojima se radi transplantacija srca ima za cilj Smanjenje postoperativnih rizika odravanjem disajne funkcije i ravnotee metabolikih funkcija 427. Pred transplantaciju srca neophodno je bolesniku: c. dozvoliti 30 minuta hodanja dnevno, da bi se izbegli rizici koje nosi mirovanje. 428. Navedite dva kriterijuma koja sa sigurnou govore da bolesnik ima AIM. To su: Trajanje angioznog bola due od 30 minuta; EKG promene (ST elevacija ili depresija, Q zubac i negativan T-talas); pozitivan biohumoralni nalaz nekroze miokarda (CPK, LDH, HBDH, Thr, Le 429. Posle transplantacije srca posebno je vana prevencija: c. bronhopneumonije. 430. Ukoliko je kardioloki nalaz stabilan, 10 dana nakon transplantacije srca bolesnik: a. hoda 2 10 minuta sa postepenim poveanjem distance; 431. Program rehabilitacije bolesnika sa sranim manama: b. dozira se u vatima prema vrsti i stepenu mane (stenoza / insuficijencija); 432. Kriterijumi za dijagnozu hipertenzije: c. podrazumevaju pomeranje granice normalnih vrednosti na nie, ime omoguavaju blagovremeno leenje i spreavanje komplikacija. 433. Blage hipertenzije (140 159 / 90 94 mm Hg) a. potrebno je leiti prvenstveno nefarmakolokim merama 434. Koncentracija lipoproteina Lp-a: b. predstavlja marker za koronarnu bolest, i genetski je determinisana; 435. Puenje i vrednosti krvnog pritiska: c. povezani su preko stvaranja arterosklerotinog plaka i stimulacije T-limfocita. 436. Zaokruiti tane reenice: d. Unos alkohola dovodi do poveanja iskljuivo sistolnog krvnog pritiska; 437. Za bolesnike sa hipertenzijom optimalan je: b. kontinuirani submaksimalni trening; 438. 10 koraka za 10 dana je Program klinike MEYO fizike aktivno-sti kardiolokih bolesnika koji insistira na postupno-sti 439. Fizikalnim agensima: a. moe se vriti prevencija tromboze; 440. Sinkardijalna masaa je indikovana kod bolesnika: c. sa limfedemom. 441. Vrsta vebi u okviru kineziterapije koje se primenjuju kod bolesnika sa oboljenjima perifernih krvnih sudova, zovu se: b. Allen Brger;

442. Mb. Brger se ne sme leiti: b. kratkotalasnom dijatermijom; 443. Bolesnicima sa limfedemom aplikuje se: a. mala doza ultrazvuka, sinkardijalna i pneumomasaa, elektroforeza fermentativnih masti, talasoterapija, kineziterapija; 444. Pri elektrodijagnostikom odreivanju klaudikacionog vremena patolokim se smatra: c. pojava zupastog umesto punog tetanusa. 445. Jollyeva reakcija je: b. jedan od elektrodijagnostikih znakova; 446. Elektroforeza fermentativnih masti je indikovana kod bolesnika sa: a. limfedemom; 447. Posle AIM: b. sve do 10-og dana bolesnik ustaje i hoda uz pomo terapeuta;

REHABILITACIJA PULMOLOKIH BOLESNIKA

448. Zaokrui taan odgovor: a. Vebama se moe delovati samo na pomone respiratorna miie; 449. Tiffenau test je pokazatelj: b. respiracije (merenje procenta izdahnutog vazduha u prvoj sekundi od ukupno vitalnog kapaciteta); 451. Kod plunih bolesnika: a. anatomski mrtvi prostor je manji od fiziolokog mrtvog prostora; 452. Zapremina gasa koja difunduje kroz alveolarnu membranu pri razlici pritisaka od 1mm Hg za odreeno difuzijski kapacitet 453. Indeks disanja je: a. razlika u obimu grudnog koa u inspirijumu i ekspirijumu; 454. Pozitivan bronhodilatatorni test ukazuje: b. da su obstrukcijske promene reverzibilne, i da se moe oekivati poboljan efekat rehabilitacije; 455. 12 MD je: . Test hodom u toku 12 minuta je modifikacija Kuperovog testa za bolesnike sa HOPB u cilju ispitivanja funkcionalnog statusa respiratornog sistema. 456. Kod bolesnika sa HOBP (hroninom obstruktivnom bolesti plua): c. rehabilitacija je neophodna u cilju postizanja trajnijih rezultata medikam. terapije i stabilizacije bolesti. 457. Primenjeni putem aerosol terapije kod bolesnika sa HOPB kortikosteroidi: a. daju pun terapijski efekat (bronhodilataciju), a pri tom nema neeljenih efekata;

458. Antibiotici se inhalacijom: b. daju pod kontrolom pneumoftiziologa bolesnicima koji ne reaguju na parenteralnu terapiju; 459. Poloajna drenaa: c. u prednosti je kod bolesnika sa HOPB jer pored velikih drenira i male disajne puteve. 460. Flutter terapija je: a. postupak u rehabilitaciji respiratornih bolesnika kojim se poveanjem bronhijalnog pritiska odlepljuje sekret od zida bronhija; 461. Poreenje efekata MAD i Flutter terapije: b. govori u prilog Flutter terapije, osim to na koliinu sputuma nema uticaja; 462. Reflektorna disajna terapija: c. sastoji se iz manuelnih zahvata i respiratorne gimnastike koji dovode do produbljivanja disanja. 463. Najobjektivniji pokazatelj uspene reflektorne disajne terapije je: a. smanjenje broja infekcija na godinjem nivou; 464. Doziranje disajnih vebi: b. jo uvek je veliki problem jer se vri preko parametara kardialne funkcije; 465. Kineziterapijom se: c. bolesnik obuava za gornje kostalno disanje sa forsiranim inspirijumom. 466. Ukoliko se u toku vebanja kod bolesnika pojave znaci zamora (ubrzani puls, dispnea, ubrzane respiracije): a. vebe treba iskljuiti iz programa; 467. Vebe produenog ekspirijuma: b. zabranjene su kod bolesnika sa HOPB; 468. Bolesnik sa pleuritom: a. treba da lei na zdravoj strani 3 4 puta dnevno, kako bi se spreio nastanak priraslica; 469. Pri inhalaciji lekova potuje se sledee pravilo: b. kod blagih oblika opstrukcije koristi se hladna inhalacija; 470. Pozni bronhijalni odgovor (oslobaanje medijatora iz mastocita) mogue je spreiti aerosolom: c. adrenergika i bronhoprotektivnih lekova. 471. Drenaa bronhija kod HOPB traje: a. 15 30 minuta dnevno; 472. Dodatni fizikalni postupci (perkusija, vigracija odgovarajueg segmenta, kompresija) u toku drenae bronhija kod HOPB se: b. mogu sprovesti; 473. Reflektorna disajna terapija je pravilna ako se sastoji: c. ritmikog nadraivanja sa mirnim fazama izmeu nadraaja

474. Zaokrui taan odgovor: a. disajna gimnastika je neophodna dopuna manuelnoj terapiji; 475. Autogeni trening: b. je skraeni naziv za psihosomatske terapijske metode, koje poboljavaju respiratornu funkciju smanjenjem povienog tonusa i napetosti pacijenta; 476. Dijafragma toraks antagonizam je: c. deo klinike slike dece sa opstruktivnim poremeajima. 477. Merenje volumena forsiranog ekspirijuma (FEV ) i otpora u disajnim putevima: a. objektivizuje se opstrukcijski poremeaj, vri procena njegovog stepena i reverzibilnosti
1

485. Svetska istraivanja su pokazala preventivni znaaj redovne fizike aktivnosti, od najmanje 5 sati nedeljno, na smanjenje rizika pojave karcinoma kolona za: c. 50%. 486. Redovna fizika aktivnost: a. smanjuje rizik pojave karcinoma dojke i prostate. c. redukuje anksioznost i depresivnost. 487. Udruenje amerikih lekara sportske medicine smatra da fizika aktivnost ima pozitivno dejstvo na organizam ako se obavlja najmanje: a. 3-5 puta nedeljno u trajanju od 20-60 minuta sa intenzitetom od 60-90% maksimalne dozvoljene srane frekvencije. 488. Osnovni vid fizike aktivnosti koji dovodi do sutinskih zdravstvenih efekata je: a. 30 minuta svakodnevnog vebanja sa srednjim intenzitetom; 489. Navesti najmanje tri fizijatrijske ponude preventivnih mera (modela) za odravanje zdravlja kroz pokret: . kola dranja tela u predkolskim ustanova-ma, ergonomski saveti u malim i velikim preduzeima, saradnja sa sportskim savezima, kola lea, kola za korekciju razvoja stopala, relaksa-cija miia, trening miia poda karlice, bebi masaa za mlade roditelje, korektivni fiziotera-peutski programi za deformacije ekstremi-teta i kimenog stuba i dr. 490. Balneoterapija hroninih nespecifinih adneksita i parametrita podrazumeva primenu sledeih balneo procedura (navesti najmanje tri): Tople sedee mineralne kupke, tople slane kupke, oroavanje vagine, galvan ska kada sa mineralnom vodom, peloidna (glina) pakovanja 491. Balneoterapija i talasoterapija u tretmanu postoperativnih sekvela nakon operativnih zahvata u ginekologiji podrazumevaju primenu sledeih kupki i aplikacija (navesti najmanje tri): Sunane kupke, vazdune kupke, peloidoterapija ili aplikacija gline, kupke u mineralnoj vodi, hidro-kineziterapija u mine-ralnoj vodi, oroavanje vagine

492. U fizikalnoj medicini korienje balneoterapije preko rektuma i vagine podrazumeva sledee postupke (navesti najmanje tri): Vaginalno ispiranje mine-ralnim vodama (sumporo-vite vode), vaginalna prostrujavanja gasom (CO , sumporni gas), vaginalne aplikacije gline i peloida u vidu kaastih plombi, rektalna apli-kacija gline i peloida.
2

493. Kod osoba starijih od 45 godina, maksimalno fiziko optereenje se odreuje na osnovu frekvencije pulsa, koja kod njih ne bi trebalo da pree granicu od: a. 130 udara u minuti; 494. Nakon mastektomije sreu se brojne posledice koje zahtevaju fizikalni tretman (navest bar tri): Oiljci, otok gornjeg ekstremiteta zbog limf-edema, ogranieni pokreti u ramenu, skapula alata usled slabosti m.serratus anteriora kao posledice lezije n. thoracicus longusa, ograniena ventilacija, skraenje odreenih miia i ulepljenje fascija, bolovi i dizestezije usled lezije n. intercosto-brachialisa, oteenja koe usled zrane terapije 495. Nakon odstranjenja limfnih lezdi u aksili, posle mastektomije mogu se pojaviti bolovi i parestezije u oblasti ramena (medijalna i posteriorna strana) koje su izraz oteenja: c. n. intercostobrachialis-a. 496. Jaanje miia ruke i ramenog pojasa nakon mastektomije podrazumeva primenu terapeutskih vebi: c. pacijentkinja tokom vebanja ne sme se oznojiti, to znai da teina tegova tokom vebanja ne sme prelaziti jedan kilogram, i vebe moraju trajati kratko uz ea ponavljanja. 497. Konzervativna terapija limfedema nakon mastektomije sastoji se od sledeih mera (navesti najmanje tri): Pozicioniranja, manuelne limfne drenae, kompre-sione terapije arapom, kineziterapije - terapije pokretom, presoterapija 498. Vebe pumpanja koje se koriste kod limfedema ruke nakon mastektomije radi smanjenja edema ramena i ruke podrazumevaju: c. pacijentkinji, sa podignutom rukom iznad glave i aplikovanom kompresivnom arapom, se naloi da zatvara vrsto pesnicu i zatee sve miie ruke u trajanju od 3-4 sekunde, a zatim opusti sve miie; jedna terapeutska serija podrazumeva 10 kontrakcija. 499. Nakon operacije karcinoma dojke (mastectomija) kod bolesnica sa jakim bolovima (postoperativni, usled oiljka, oteenja n. interkostobrachialisa, metastaza u kostima) fizikalni analgetski tretman podrazumeva primenu: b. TENS terapije; 500. Objektivni znaci predoziranja u toku sportskih aktivnosti su: a. porast srane frekvencije iznad vrednosti 200 godine starosti i poetak disanja na usta, to ukazuje na poetak anaerobne faze glikolize;

IV ODABRANA POGLAVLJA
478. Lokalni stabilizatori lumbalnog segmenta su: c. m.transversus abdominis i m.multifidus. 479. Globalni stabilizatori kimenog stuba su: b. m.rectus abdominis, m.obliqus abdominis, m.erector truncci; 480. U kineziterapijskom tretmanu hroninog lumbalnog sindroma primarno je : b. jaanje miia lokalnih stabilizatora kimenog stuba (m.transversus abdominis i m.multifidus) ; 481. Hronini lumbalni bol tretira se sledeim fizikalnim procedurama: c. TENS terapijom 482. Neutralna zona intervertebralnog zgloba je: b. zona slobodnog klizanja 483. Stabilnost kimenog stuba zavisi od: c. aktiviranje globalnih i lokalnih stabilizatora kroz kokontrakcije 484. Svetska istraivanja su pokazala preventivni znaaj redovne fizike aktivnosti na smanjenje rizika starakog dijabetesa za: c. 50%.