Uvod

Danas je poznato da je motivacija kljuni inilac dinamike procesa uenja koji, dodue, jo nije do kraja istraen, a ni dovoljno potovan u pedagokoj

praksi.Motivacija kao skup motiva predstavlja neophodno gorivo za uspeh svake ljudske aktivnosti. Motivacija je upravo sve ono to ljudsko znanje pretvara u uspeh, odnosno u ostvareni, eljeni cilj. Jasno definisani ciljevi, formulisane vizije i misije, veliki su motivi i pokretai u smeru pozitivnih menjanja. Realzacija svakog cilja poinje odlukom, a to je prvi korak. Kada imamo elju i volju da ostvarimo odreeni cilj, kada zbog tog cilja pokrenemo fizike i intelektualne resurse, kada se aktivno i trajno usmerimo na osvarenje cilja koji smo postavili moemo rei da smo motivisani. Pitanje motivacije je pitanje pokretanja, usmeravanja i odravanja aktivnosti kojom ovek zadovoljava svoje fizioloke ili psihike potrebe. Nae ponaanje se moe objasniti naim motivima. Na pitanje zato neto radimo, najei odgovor je zato to to elimo, zato to imamo potrebu za neim ili zato to nas je neto od spolja nateralo na to.Formula uspenog studiranja mogla bi se ispisati kao zbir tri vana faktora - motivacije, pravilne ishrane i redovne fizike aktivnosti. Potvreno je da su studenti koji su motivisani za uenje uspeniji, kao i da oni koji se pravilno hrane i redovno vebaju, bolje pamte.Motivacija je jedan od odluujuih uvoda uenja uopte, ako nema motivacije ne pomau ni najbolji postupci. Motivacija se odnosi na unutranje inioce koji podstiu javljanje aktivnosti, usmeravaju je ka odreenim objektima, odravaju i reguliu. Takve inioce nazivamo motive. Mnogi istraivai smatraju da su faktori koji pokreu ponaanje verovatno razliiti od faktora koji omoguavaju istrajnost i regulaciju ponaanja.

1. Pojam motivacije i motiva

Motivacija i motiv su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju inioce koji podstiu na pokretanje aktivnosti jedinke, izazivaju odreeno ponaanje, odravaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Motivacija je sve ono to podstie na aktivnost, to tu aktivnost usmerava i odreuje joj intenzitet i trajanje. To je "volja za neto". Motivacija je uticaj koji izaziva, usmerava i odrava eljeno ponaanje ljudi i bitna je kako za uenje tako i za bilo koji drugi rad. Ona sadri i pozitivan stav prema radu i elju za novim saznanjima, postignuima, uspesima. Zbog toga je vano pratiti motivaciju uenika na asu, ali i kod kue i nastojati da ne doe do velikih oscilacija u motivaciji, posebno nakon izvesnog neuspeha ili prezasienosti uenika nastavnim sadrajima. Nerealno je oekivati konstantnu i nepromjenljivu motivaciju uenika tokom cele kolske godine.Treba oslukivati potrebe dece i njihova interesovanja. Isto tako, nerealno je oekivati da e svi uenici imati podjednake motive za uenje i rad. Neko e uiti zbog znanja, a neko zbog ocene i nagrade koju su mu roditelji obeali. Motivacija je pokreta ponaanja.Laika shvatanja na motivaciju gledaju kao na neto to kod uenika postoji ili ne postoji, pa se tako tumai i njihov neuspeh: nisu zainteresovani. Nikola Rot u svojoj studiji Psihologija linosti motivaciju definie kao proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti oveka radi postizanja odreenog cilja.Svaki proces motivacije poinje sa odreenim potrebama i zavrava se nakon njihovog zadovoljenja.Meutim, uspeh, odnosno neuspeh u zadovoljenju potreba moe dovesti do krajnosti; da ovek izgubi poverenje u sebe ili da postane previe samopouzdan. Motivacija se moe definisati kao pojam koji se koristi da bi se opisali faktori koji su unutar same osobe, a koji podstiu, odravaju i kanaliu ponaanje u svrhu postizanja cilja. Ovo se moe definisati i na drugi nain, a to je da je motivacija ponaanje dirigovano ciljem. Lako je videti stvari koje neka osoba radi, ali je mnogo tee naslutiti zato to radi. Opasno je pretpostaviti da znate ta nekoga motivie, jer u stvarnosti ne moete itati neije misli.

Pod pojmom motiva se podrazumeva unutranji ljudski faktor koji, kako kae dr Vlajko Petkovi u svojoj Sociologiji rada pokree, usmerava, odrava i obustavlja ljudsku aktivnost.Iz ove definicije se izdvajaju etiri kljuna elementa motiva: 1. ta je oveka pokrenulo na aktivnost, 2. ta je tu aktivnost usmerilo, 3. ta tu aktivnost odrava, 4. ta tu aktivnost obustavlja.

Motivi su procesi iniciranja, usmeravanja i odravanja ponaanja koje ima za cilj zadovoljenje telesnih ili psihikih potreba.Motiv je poseban oblik cilju usmerene aktivnosti koja treba da zadovolji potrebu ili elju.Motiv je potreba ili elja udruena sa namerom da se postigne odgovarajui cilj.

2. Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije

U svakodnevnom govoru postoje mnogi termini koji se odnose na pokretanje aktivnosti, na motivaciju organizma.Najoptiji pojam je motiv.Ostali pojmovi su potreba, nagon, tenja, elja, namera, instinkt. Potreba predstavlja nedostatak odreenih supstanci u organizmu i nunost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odravanja ivota.Smanjena koliina vode ili hrane u organizmu predstavlja organsku potrebu za vodom, odnosno hranom. Ova potreba se naziva organska ili fizioloka potreba. Postoje dve vrste organiskih potreba: organski vikovi kao to su umor, seks, nagon za pranjenjem i mokrenjem i njih treba eliminisati i postoje organski nedostaci kao to su glad i e koje treba nadoknaditi. Ona moe nastati kada organizmu za njegovo funkcionisanje neto nedostaje ili kada postoji viak neega u organizmu. Pored

organskih potreba postoje i psihike potrebe. Postojanje potrebe, bilo da je organska ili psihika, naruava stanje ravnotee u organizmu i praeno je emocijom neprijatnosti. Nagon je svesno doivljena potreba, kao to je seksualni nagon, dok se elja javlja kada uz potrebu i nagon u svesti postoji predstava privlanog cilja koji moe da zadovolji postojeu potrebu. Tenja se u psihologiji definie na razliite naine, ali najee kao motiv koji nije usmeren na odreen, konkretan objekat, kao elja. Namera je motivacioni pojam u vezi sa voljnom radnjom i odlukom. O nameri se govori kada postoje motiv, svesno voljno prihvatanje tog motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari. itav taj put od nastanka potrebe do zadovoljenja te potrebe, do, na primer,unoenja tenosti jeste motivacioni proces ili motivacioni ciklus. Kada se potreba zadovolji motivacija prestaje da postoji- uspostavlja se ravnotea do ponovnog nastanka potrebe. Instinkt je pokreta ponaanja karakteristinog za vrstu, regulisanog nasleem. Instinktivno ponaanje pokreu odreeni stimulusi iz sredine, odvija se gotovo na identian nain kod svih pripadnika vrste ili pola unutar jedne vrste.

3. Klasifikacija

Bioloki motivi su sve potrebe i nagoni koji imaju organsku osnovu i ija je glavna uloga bioloko ouvanje i preivljavanje organizma. Tu spadaju e, glad, potreba za kiseonikom, potreba za odravanjem telesne temperature, seksualni nagon, potreba za snom, za aktivnou itd. Bioloki motivi su uroeni, univerzalni i snani, a vladaju se po principu homeostaze. Homeostaza je ravnotea izmeu potrebnog i postojeeg. Ako se ova ravnotea narui, javlja se potreba. Za ouvanje homeostaze organizam poseduje samoregulativni mehanizam koji

predstavlja automatski odgovor organizma na naruavanje fizioloke ravnotee usled nedostatka ili vika izvesnih supstanci, a iji je cilj da uspostavi narueni sklad. Za bioloke motive koji se vladaju po principu homeostaze karakteristian je tzv. motivacioni ciklus. Naruavanje ravnotee se osea kao potreba, te organizam preduzima izvesne aktivnosti pomou kojih zadovoljava svoju potrebu, odnosno ostvaruje cilj. Kada se potreba zadovolji organizam osea olakanje. Uspostavljena ravnotea kratko traje, jer normalna ivotna aktivnost opet, posle izvesnog vremena, izaziva poremeaj homeostaze. Bitne opte osobine homeostaznih motiva su sledee: neprijatno draenje, neprijatna napetost, napetost pokree na aktivnpet, cilj aktivnosti je eliminisanje neprijatne napetosti, vraanje u stanje ravnotee, eliminisanje napetosti se doivljava kao prijatnost.

Postoje bioloki motivi koji se ne ponaaju po ovom principu. Lini motivi na razliite naine doprinose poveanju vrednosti i isticanju sopstvenog JA. U ovu grupu ubrajamo motive za potovanjem, samopotovanjem, samoostvarenjem, afirmacijom, slavom, moi, potrebu za linim identitetom itd. Ako ovek nastoji da svoju vrednost povea u sopstevim oima, u odnosu na svoje, unutranje standarde, tada se to manifestuje kroz potrebu za samoaktualizacijom, linim identitetom, samopotovanjem Meutim, vrednost sopstvenog JA procenjujemo i u odnosu na druge ljude, odnosno na osnovu onoga ta oni misle o nama. Otuda proizilaze potrebe da nas drugi potuju i cene, ali i potreba za moi i dominacijom nad drugima. Kao posebna grupa motiva pominju se i socijalni motivi. U ovu grupu bi spadali motive koji za svoje javljanje i zadovoljenje zahtevaju veze s drugim ljudima. Pozitivni socijalni motive sun pr. motiv drueljubivosti, motiv za saradnjom, motiv afektivne vezanosti itd. U negativne spadaju agresivnost, sebinost i neprijateljstvo.

4. Zadovoljavanje i ometanje zadovoljenja motiva

Veliki deo svojih potreba i motiva zadovoljavaju ljudi bez tekoa. ovek, po pravilu, im se pojavi potreba za hranom, uzima hranu i zadovoljava potrebu koja se javlja. On eli da bude u drutvu, pa potrai prijatelje i nalazi ih. Zadovoljavanjem motiva koji je dotad bio nezadovoljen dolazi do prestanka napetosti koju je izazvala nezadovoljena potreba. Prestaje mo i uticaj nezadovoljenog motiva na nae kognitivne funkcije i nae celokupno ponaanje. Zadovoljivi bioloke potrebe ovek moe da zadovoljava vie motiva i ostvaruje razliite nove, vie i ire ciljeve. ovek koji je uspeo da zadovolji razliite line potrebe moi e vie napora da uloi u razliite optedrutveno znaajne aktivnosti. Usled zadovoljavanja odreenog motiva on moe u odreenim sluajevima da postane jai nego to je bio, a u odreenim znatno slabiji. Agresivnost koja se nagrauje moe postati karakteristino ponaanje oveka. Meutim, mogue je da efekat estog i lakog zadovoljenja motiva bude suprotan. Moe se dogoditi da u takvom sluaju ovek prestane teiti njihovom zadovoljenju da doe do zasienosti motiva. Da li e doi do jaanja ili do slabljenja zadovoljenih motiva, zavisie pre svega od toga da li su drugi motivi zadovoljeni. Moe se javiti vie motiva koje je u isto vreme nemogue zadovoljiti. Zadovoljenje jednog motiva zahteva odricanje od zadovoljenja ostalih motiva. U takvom sluaju ovek e zadovoljiti onaj motiv koji je trenutno jai, onaj koji je za oveka u tom momentu vaniji. Za motiv koji prevlada kaemo da je dominantan motiv. Ljudi e u razliitim situacijama razliitim motivima dati prednost. esto se u literaturi navodi shvatanje o hijerarhiji motiva, koje je izloio psiholog Maslov ( A. Maslow). Po njemu e bioloki motivi, ako se jave istovremeno sa ostalim motivima, dobiti prvenstvo. Poznavanje znaaja zadovoljenja motiva moe pomoi uiteljima da shvate koliko motivaciono dejstvo moe da ima uspeh koji dete postie u kolskom radu. Svako dete kao i svaki ovek ima elju da postie uspeh u onome to radi, da bude prihvaeno, da se istakne itd. U tom smislu je veoma znaajno da uitelj omogui svakom detetu da reava zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i da doivi uspeh, da omogui svakom detetu da ponekad bude u centru panje, da omogui detetu da se oseti sigurnim i prihvaenim. Kao to vidimo, samo u tom sluaju dete moe da razvija svoju motivaciju i da se razvija u svakom smislu. ( Radmila Milovanovi, 2010.)

5. Motivacija za uenje

Motivacija za uenje spada u osnovne psiholoke faktore uspenog uenja. Ona je inilac uspenog uenja, cilj kolovanja. Uspostavlja se i razvija u koli. Bez osmiljene intervencije teko se moe razviti. Tenja za uspehom je oblast koja ima veoma dugu traduciju izuavanja i poevi sa teorijom Atkinson i McClelland koja tvrdi da tenja za uspehom na nekom zadatku zavisi od oseanja koja su asocirana sa prethodnim zadacima i subjektivnom istorijom uspeha ili neuspeha. Ovde se naglaava da je objektivno meren uspeh manje vaan za motivaciju nego subjektivan doivljaj uspeha. Tenja za postizanjem nekog odreenog cilja je situacija koja se esto sree u obrazovanju (biti odlian ak ili imati puno prijatelja) i svakodnevnom ivotu. Ipak, svaki cilj razliiti ljudi u razliitim situacijama mogu shvatiti na dva osnovna naina: kao spreavanje mogueg gubitka ili tenju ka moguoj dobiti. Iako dva aka mogu imati isti cilj, na primer da dobiju peticu na kontrolnom zadatku, jedan od njih moda eli tu peticu da bi odrao svoju 7

dobru ocenu, da bi odrao prosek ili ostao vukovac dok drugi ak moda vidi peticu na kontrolnom kao ansu da dobije etvorku kao zakljunu ocenu. Takoe, moda prvi uenik koji eli da ne izgubi visoku ocenu, eli da postigne svoj cilj da bi dobio pohvalu svojih roditelja, stoga vidi taj cilj i kao odbranu od gubitka, dok drugi uenik vidi test kao potencijalni dobitak vie ocene. Intrinzika (unutranja) motivacija se odnosi na izvoenje neke aktivnosti zbog samog zadovoljstva koje ta aktivnost prua, bez neke dodatne, odvojene nagrade. Intrinzika ili samostalna i spontana motivacija donosi dobre rezultate u uenju ili drugim aktivnostima. Unutranja motivacija znai zainteresovanost uenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava uenika zadovoljstvom; uenik eli da sazna vie, da napreduje. Kako razvijati unutranju motivaciju? Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima ili potrebama dece, relevantne za ivot dece i probleme koji ih mue; kreirati matovite zadatke; Oslanjati se na potencijale deteta, sve njegove sposobnosti, vetine, znanja; Omoguavati izbor teme rada, sa kim e se raditi, na koji nain e se raditi; Davati podravajuu povratnu informaciju - istie postignuto i efikasno vodi dete napred; Ispoljavati sopstvenu unutranju motivaciju; Verovati da se deca mogu zainteresovati.

Spoljanja motivacija se naziva i insentivnom motivacijom. Insentivi ili podsticaji se primenjuju da bi subjekti bili motivisani za odreenu aktivnost, uenje ili rad. Podsticaji su brojni: rok, poznavanje postignutih rezultata, pohvala, pokuda, kazna, saradnja, takmienje, uspeh ili neuspeh u uenju i dr. (Lidija Vui, 2003.) Spoljanju motivaciju izgraujemo i prepoznajemo ako je uenikovo ponaanje usmeravano nagradama i kaznama. Tako uenik ui za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kanjen itd. 8

Na motivaciju utiu: ciljevi uenja (pokreu na aktivnost), nivo zadovoljenosti potreba, lina uverenja uenika o uzrocima postignutog (ne) uspeha, uverenja nastavnika.

6. Uloga nastavnika u motivaciji

Motivacija za uenje je stanje kad osoba ima motiv da neto ui i naui. Da bi uenici postigli uspeh u uenju bitno je da su zainteresovani i motivisani. Kod motivisanog uenika vei je i misaoni napor i stepen misaone aktivnosti, bolja koncentracija panje to dovodi do veih rezultata u uenju. Vano je naglasiti odnos nastavnika i uenika, taj njihov lini kontakt koji se gradi na oseanjima simpatija i antipatija. Od samog tog njihovog odnosa zavisi uspeh u radu, odnosno stepen uenikovog postignua. Motivaciona uloga je teska uloga u kojoj nastavnik reava probleme kako, na koji nacin i kojim putevima da razvija, podstie i odrava radoznalost kod uenika, kako da razvija, podstie i odrava deija interesovanja za intelektualni rad, kako da motivise decu za rad sa sadrajima koji su im teki itd. Nastvanik kao model za profesionalnu identifikaciju znai da on svojim radom, nainom prenoenja znanja, svojim ophoenjem prema deci, postigne da deca zavole predmet i da im taj nastavnik bude uzor. Korisno je dozvoliti uenicima da razviju osobine odgovornosti za odluke i pridravanja pravila u nastavi. Na motivaciju pozitivno deluje pohvala, nagrada, isticanja. as treba organizovazi tako da variraju i sadraj i vebe. Vano je podstai interakciju i komunikaciju meu uenicima kroz rad u paru, u grupi, takmienje, nadmetanje, zajedniko izvoenje akcije, igranje uloga, zajedniko donoenje odluka uz raspravu i sl. Nastavnik treba kod uenika da razvije unutranju motivaciju nasuprot spoljanjoj, da probudi interesovanje za gradivo koje se izlae na asu, da podstie postojea i razvija nova interesovanja kod uenika. Ne treba insistirati da svi uenici istovremeno postignu odreeni cilj, ve da ga ostvare na vreme. Nastavnik, takoe, treba da naui uenike kako se ui, da uspostavi poverenje, prijateljstvo i saradniki odnos sa uenicima. Znam da ne mogu nauiti nikoga nita, mogu samo osigurati okruenje i mogunosti za uenje, jer je uenje neto to ine uenici, a ne uitelji Carl Rogers. Dakle, samo motivisan uenik postie izvrstan uspeh u koli. Motivacija kao faktor uspenosti najee je tumaenje uspenosti uenika i njihovih postignua. Odnos uitelja i uenika je 9

kljuni inilac motivacije uenika za uenje. to nastavnik bolje upoznaje sposobnosti svojih uenika, njihove osobine i stilove uenja, to e motivacija biti bolja.

7. Znaaj razvojno-obrazovne klime

Znanje se ne moe stei bez zadovoljstva, radosti i drugih oseanja, niti oseanja ne mogu postojati bez objekta na koji e se odnositi. Sve ovo je proeto personalnim odnosima. Kad su u pitanju odnosi moemo govoriti o radnoj klimi, emocionalnoj klimi i socijalnoj klimi. Bitna pretpostavka uspenog obrazovanja i razvoja je radna klima. Osnovu za radnu klimu predstavlja uspena emocionalna klima. Za uspenu emocionalnu klimu moraju postojati pozitivni oseaji kao to su: prijatnost, oputenost, smieh, radost, oduevljenje, demokratija i dr. U svemu ovome vana je uloga nastavnika. On prvenstveno treba biti siguran u sebe i svoje sposobnosti, mora biti demokratian u odnosima, mora biti tolerantan, mora imati poverenje u psihofizike sposobnosti svojih uenika i poznavati te osobine, mora podsticati radom uenikovu radoznalost, originalnost i drugo to utie na njihovo stvaralatvo i izgraivanje kreativnih stavova. Nastavnik treba svakom ueniku pomoi da formira povoljnu sliku o sebi, vlastitom identitetu i da postigne individualni maksimum. Povoljna emocionalna klima ne moe se razvijati kod autoritativnog, plaljivog i nestrunog nastavnika. Sa uenicima radi i jedan broj nastavnika koji su skloni odstojanju, tee da pokau vee znanje, esto istiu svoje ja odnosno egocentrini su , a imaju i druge osobine kojih ponekad nisu ni svesni. Smatra se da demokratsko ponasanje nastavnika doprinosi psihikoj stabilnosti uenika, njihovoj uravnoteenosti i njihovom poveanju rezultata i uspeha. Klima u nastavi najee zavisi od nastavnika. Pojedini nastavnici ulau mnogo truda da bi uenicima preneli znanje, da bi asovi bili zanimljivi. Najbolji nastavnici pridodaju tome jo neto, jer su oni puni stvarnog oduevljenja za svoj predmet i ele da to oduevljenje prenesu mladima, kako bi im znanja iz tog predmeta obogatila ivot, kao to ga obogauju i njima samima.Ali, pojedini nastavnici nemaju podjednako

10

obimno znanje, nisu svi podjednako ni sposobni da ga prenesu. Kao i u svim strukama, i u nastavnikoj rade ljudi raznih sposobnosti. Odnos nepovoljne situacije u nastavi i nepovoljnih emocionalnih doivljaja najee se izraava u vidu monotonije. Monotonija predstavlja odreeni emocionalni doivljaj. Ona je psiholoka pojava prouzrokovana jednolinim nainom rada. Pojava monotonije u nastavi smanjuje napredak. Zbog toga pozitivno psiholoko doivljavanje treba da postoji u svakoj etapi nastavnog procesa i u nastavnom procesu u celini.

8. Pohvala, nagrada, pokuda i kazna

Iako postoje odgovarajua mesta u obrazovanju i za nagrade i kazne, to su spoljni faktori koji mogu da oduzmu ueniku linu kontrolu. Oigledno moraju postojati posledice za razliite vrste ponaanja, a za pravi uspeh je potrebna neka vrsta priznanja i panje. Meutim, i nagrade i kazne mogu biti negativan faktor u razvoju unutranje motivacije. Nagrada moe biti uzrok uenicima da rade iz pogrenih razloga. Kazna esto podstie nezadovoljstvo i nedostatak saradnje. Nagrade su najefikasnije ako se koriste sa uenicima koji su smanjenih sposobnosti ili nemotivisani i kada se koriste u kratkom vremenskom periodu. Kazna je poslednje sredstvo metode vaspitanja i uopte u procesu vaspitanja. Izriu se tek onda kada se iscrpe sva prethodna sredstva. Uestalost kazni smanjuje njihov efekat. Odreena istraivanja su pokazala da srednjokolci pismo koje nastavnik upuuje roditelju smatraju veoma delotvornim u vaspitanju. Pored toga, u literaturi se pominje i tzv. tajm-aut ili udaljavanje svih pozitivnih potkrepljenja za odreeno vreme. ( Lali, 2003.) Pominje se i tzv. posredno kanjavanje kada se kazna iznese javno, pred rugom decom. Neka istraivanja su pokazala da pohvala i pokuda ne deluju jednako kod svih pojedinaca. Pokazalo se da pohvale deluju kao jai podsticaj kod siromane dece. Pokuda kod njih esto ima negativan uticaj. Moe se rei da pohvala bolje deluje kod dece kojoj nedostaje samopouzdanje, koja pate od oseaja nie vrednosti, te im je potrebno ohrabrenje. ( Lidija Vui, 2003)

11

9. Ocena kao motiv za uenje

Vaan i oigledan motiv za rad uenika je ocena. Veliku veinu loa ocena ubija u pojam i zbog nje gube volju za uenje. Svako voli biti nagraen za svoj trud. Nagrada je najbolja motivacija za uenje. Ueniku je nagrada ocena ili pohvala. Volja za uenje se najlake izgubi ako rad nije odgovarajue nagraen. To je opasnost koje bi trebalo biti svesni nastavnici koji radije daju manje nego malo vee ocene. Ocena je vana kao povratna informacija o uspenosti rada. Ocena je kao motivacija za uenje vana, ali nije dovoljna, jer je vano ocenu komentarisati. Na taj nain, uenik e znati ta je u njegovom odgovoru bilo dobro, a ta nije. Vano je da komentar iskazuje poverenje u uenikove mogunosti i podstie na uenje. Takvi komentari uenicima mnogo znae i dobro je uenikov rad to ee komentarisati i onda kada ne dobijaju ocene. Time nastavnik pokazuje da prati uenikov rad i napredak, a i sebi olakava ocenjivanje. Tek ocena sa obrazloenjem postie pravi motivacioni uinak. Uenik mora kroz komentare stei utisak da nastavnik stalno prati njegov rad i da mu je stalo do uenika. Takav pozitivan odnos postaje dodatni motiv za uenje. Bilo bi dobro da nastavnik kroz komentare podstie uenike na samoprocenu svog rada. Vetina samoprocene svog rada i kao motivacija za uenje vrlo je vana i atmosfera koja vlada u razredu, i odnos izmeu nastavnika i uenika. Nastavnik koji je raspoloen i nasmejan stvara oko sebe ugodno raspoloenje i sigurno deluje podsticajnije od nastavnika koji je esto namrgoen i mrzovoljan. Isto tako vano je da uenici osete da je nastavniku stalo do njih, da ga vesele njihova postignua, a rastue neuspesi.

12

Zakljuak

Danas je poznato da je motivacija kljuni inilac dinamike procesa uenja. Motivacija je bitna za uenje i za bilo koji drugi rad. Sve to radimo bez volje i sa negativnim stavom s vremenom ostavlja tragove na planu linosti i dovodi do psihike nestabilnosti. Deca se, uglavnom, u svakoj aktivnosti vode ispunjenjem ciljeva, i to je ono to ih pokree. Motivacija, gotovo da, ini temelj nastavnog procesa, i zato jako je vano da motivacija bude uspena i da nema negativnih posledica. Temelj komunikacije i interakcije u nastavi jesu odnosi izmeu nastavnika i uenika, kao i saradnja i razumevanje. Uenici u koli idu iz raznovrsnih razloga, malo njih ide radi usvajanja novog znanja i razvijanja celokupne linosti. Uenici nisu zainteresovani da saznaju vie od onoga to im je potrebno za ocenu. Uenike treba motivisati, zainteresovati za uenje. Pri tome je vano da uenicima bude jasno zato je potrebno da neto naue, da im gradivo bude zanimljivo prezentovano, a zahtevi primereni njihovim sposobnostima. Volja za uenike najlake se izgubi ako rad nije odgovarajue nagraen. Ueniku je nagrada ocena ili pohvala. Ocenu je vano komentarisati, a kroz komentare nastavnik pokazuje ueniku da prati njeg rad, ukazuje mu na greke koje bi trebao ispraviti. Ako su uenici stalno podstaknuti i motivisani, oni e postii dobre rezultate i takav rad donee i uenicima i

nastavnicima zadovoljstvo.

13

14