1

I Uvod Prema Abadinskom OK izuavamo na osnovu 4 izvora podataka: 1.Izjave lica povezanih sa OK Poricanje pripadnosti zbog krivinog odgovaranja, ubeenost u drugaiju sliku o bandi. 2. Podaci pravosudnih organizacija Oslanjanje na ove podatke i nema previe smisla jer je OK kriminoloki, a ne krivino-pravni pojam. On je kombinacija vie kanjivih ponaanja koja pod odreenim uslovima prerastaju u specifian tip kriminaliteta visokog stepena opasnosti po drutvo. 3. Medijski izvetaji Novinski tekstovi mogu se smatrati delom kriminoloke literature i to pod uslovom da su plod istraivakog novinarstva i osloboeni stereotipa, senzacionalnosti i nekritinosti. 4. Nauni radovi Istraivanja su retka i osim u SAD, u ostalim delovima sveta ima ih vrlo malo. Izbegavanje izuavanja OK postoji pre svega zbog niza potekoa i moguih problema sa kojima se pri prouavanju moe sresti. Razlozi izbegavanja izuavanja OK tiu se: 1. Metodolokih i koncepcijskih pitanja Reenje: a) podatke o broju poznatih dela bi trebalo dovesti u vezu sa brojem dela u ijem je vrenju uestvovalo vie lica b) rasvetljavati studije o rtvama i viktimizaciji c) korienje metode prouavanja pojedinanog sluaja case study, koristiti metodu posmatranja sa uestvovanjem d) ukrtavanje injenica sa podacima o optim pojavama i drutvenim tendencijama 2. Promena u delovanju kriminalnih organizacija Reenje: Potrebno je redovno auriranje podataka i neizbegavanje problema. 3. Zloupotrebe razmatranja OK u dnevnopolitike svrhe Reenje: Rizik ovakvog ponaanja uvek postoji, ali je zadatak istraivaa da ispita fenomen koji izaziva najvei pozor u drutvu i da objektivno i nepristrasno kae svoju istinu, bez obzira na to koliko se ona nekome dopada. Na sreu, u novije vreme se kao najznaajniji izvor podataka o OK pojavljuje neto novo iskazi bivih lanova kriminalnih organizacija koji su reili da progovore (pokajnici i. pentiti). Tako je razreen veliki problem koji je spreavao prouavanje kriminalnih bandi na terenu i olakao poloaj istraivaa.

II Definicija i teorijsko objanjenje OK Poreklo OK vodi nas u Englesku s poetka XVIII veka kada je delatnost jedne bande kradljivaca na ijem je elu bio Johnatan Wild nazvana upravo tim imenom. Delatnost jedne bande koja je kriminalne delatnosti obavljala kao biznis sa meunarodnim vezama i pod zatitom najvie vlasti dobija naziv organizovani kriminalitet.

- Shvatanja OK u Amerikom zakonodavstvu: 1. Joseph Albini: Organizovani zloin definie kao svaku aktivnost u kojoj je angaovano vie osoba (specijalizovanih ili ne) koja sadri neke oblike drutvene strukture, forme liderstva i koristi ustaljene naine delovanja u kojima se ogleda krajnja svrha organizacije preduzetnitvo. 2. Jay Livingston: Postavlja razliku izmeu OK i delovanja ganga razbojnika. Kriminalna organizacija je stalna i institucionalizovana, ovakvim organizacijama zloin je glavni izvor prihoda, upotreba nasilja je njihova sledea bitna crta. 3. Ianni and Ianni: Pokuavaju da pomire dva suprotstavljena koncepta i dovode u vezu klijente graane kojima su potrebna odreena dobra i usluge koje drutvo oznaava nelegalnim. - Shvatanja OK u Evrposkom zakonodavstvu: 1. Giovanni Fiandaca: Navodi 4 uslova o delovanju kriminalnih bandi kao OK: a) postojanje kriminalne organizacije b) organizovanje kriminalne delatnosti privrednog tipa (kriminalna korporacija) c) upotreba nasilja radi ouvanja monopola i finansiranje ubistava radi spreavanja donoenja politikih odluka d) korupcija policijskih, sudskih i politiko izvrnih vlasti 2. Francesco Scalfani: Govori o OK u istonoevropskim dravama i istie da ga karakterie masovna aktivnost stabilnih organizovanih grupa, dela vre profesionalno stvarajui sistem zatite od organa formalne kontrole, u tu svrhu koriste se razliitim sredstvima, a pre svega korumpiranjem. 3. Ernesto Savona: Izdvaja kljune crte OK: a) organizovanost i kooperativnost b) korienje nasilja i korupcije c) prikrivanje kriminalnih aktivnosti kroz legalne delatnosti i korporacije d) glavni cilj je pribavljanje profita e) transnacionalna priroda dela - Pokuaj odreenja univerzalne definicije OK: * Prema Voldu i Bernardu (Teorijska kriminologija) postoje 3 tipa organizacije kriminalne delatnosti koja se naziva organizovani zloin: a) privremeno partnerstvo 2 do 3 prestupnika deluju zajedno kako bi obavili odreeni posao b) gang partnerstvo se moe pretvoriti u vee i stalno udruenje c) sindikati velika i stalna udruenja kriminalaca koja deluju kao poslovne organizacije * 4 osnovne karakteristike OK najee prihvaene u literaturi: a) postojanje (vre ili elastinije) kriminalne organizacije sa jasnom podelom poslova meu lanovima b) organizovanje kontinuirane privredne (legalne ili nelegalne) delatnosti usmerene na sticanje profita c) upotreba (ili pretnja upotrebom) nasilja kao sredstva za postizanje ciljeva

d) kontakti sa policijom, pravosuem i izvrnom vlasti, zasnovanom na korumpiranju, ime se pripadnicima kriminalnih organizacija obezbeuje faktiki imunitet od krivinog gonjenja Definicija OK: OK moe se definisati kao vrsta imovinskog kriminaliteta, koga karakterie postojanje kriminalne organizacije koja obavlja kontinuiranu privrednu delatnost, koristei pri tom nasilje i korupciju nosilaca vlasti.

- Odnos sa srodnim vrstama kriminaliteta: 1. Odnos prema nasilnikom kriminalitetu Razlika se postavlja i uprkos primeni nasilja, kod injenice da kod organizovanog zloina centralna karakteristika nije primena nasilja ve postojanje organizacije koja svoju delatnost obavlja zarad profita. 2. Odnos prema kriminalitetu belog okovratnika Razlika je u tome to legitimne kompanije svoje prihode zasnivaju na legalnim poslovima i to ne koriste nasilje da bi stvorile i odrale kartel, dok kod OK je od poetka bio cilj dobit pribavljena na nelegitiman nain, uz moguu primenu nasilja. 3. Odnos prema profesionalnom kriminalitetu Nisu svi lanovi OK profesionalni kriminalci i obrnuto, ne pripadaju svi profesionalci kriminalnim organizacijama. 4. Odnos prema delima zloupotrebe moi i politikom kriminalitetu uopte Treba odmah napomenuti da ovaj drugi spada u politiki, a ne u imovinski kriminalitet. Radi se o delima kod kojih pripadnici dominantnih drutvenih slojeva koriste vlast da bi se obraunali sa svojim ideolokim protivnicima. ikaka komisija za zloin posebno naglaava da operacionalni okvir OK trai ouvanje postojeih drutvenih institucija, pre svega onih koje oliavaju vlast i upravljanje. Delatnost teroristikih grupa ne spada u OK jer je usmerena ka politikim promenama, terorirzam nije OK Teorijsko objanjenje OK: 1. Teorija anomije Robert Merton kriminalno ponaanje objanjava socijalnim pritiskom da se postigne eljeni cilj (bogatstvo) u drutvu koje veini svojih lanova ne prua mogunost da ga ostvare na legalan nain. Po njemu, organizovani zloin je normalan odgovor na pritisak drutvene strukture na pojedina lica. Amerikanci su preokupirani materijalnim uspehom (patoloki materijalizam) koji se moe postii bilo kojim sredstvima. 2. Teorija kulturnog konflikta Thorsten Sellin tvrdi da pravila ponaanja odraavaju kulturne vrednosti grupe kojoj pripadamo, a sadraj tih normi je svuda razliit. Pravila nametnuta od strane dominantne drutvene grupe su esto u nesaglasnosti sa pravnim normama i to je posebno izraeno kod grupa imigranata u SAD. U SAD je naroito izraen kulturni konflikt izmeu ranih i kasnijih imigranata. Ovi drugi imaju utisak da su pravne norme stvorene da bi oni bili onemogueni da dou do eljenih dobara i usluga, a zatim u njihovom kraju poinje da cveta organizovani zloin. 3. Teorija diferencijalne asocijacije -

Edwin Sutherland govori, da sva ponaanja i ona usklaena sa zakonom i protivpravna su nauena. ta emo nauiti, zavisi od kvaliteta povezivanja sa drugima u prisnim linim grupama. Ovo se dogaa u podrujima (enklavama) u kojima dominira delikventna potkultura. Pritisak na pojedinca posebno je snano izraen u podrujima u kojima je OK tradicionalno ukorenjen. 4. Teorija potkulture i drutvene dezorganizacije Sredine drutvene dezorganizacije jesu tamo gde slabe mehanizmi porodine i susedske kontrole. Prisustvo poznatih kriminalaca utie na mlade da lake prihvate stil ponaanja i vrednosti koje vladaju u kriminalnom podzemlju. Donald Cressey smatra da na stvaranje potkulture deluju sva 3 kljuna inioca: a) jaanje tenje pojedinca da postanu lanovi b) obuavanje u cilju pristupanja c) odabir novih pripadnika 5. Teorija razliitog izbora Cloward and Ohlin ukazuju da ameriko drutvo sa svojim snanim pritiskom da se u ivotu postigne ekonomski uspeh, izaziva kod mladia iz siromanih porodica oseaj osujeenosti (deprivacije) i navodi ih na usvajanje neke od formi delikventne potkulture. Izmeu legitimnog i kriminalnog izbora ne postoji automatizam. Mnogi deo onih koji nisu uspeli da ostvare ekonomski uspeh na zakonit nain, ne uspevaju to ni korienjem kriminalnih sredstava. 6. Teorija o etnikoj sukcesiji * Francis Ianni naglaava povezanost etnikih grupa u SAD sa OK. Radi se o procesu u kome su jedna za drugom (sukcesivno) u Ameriku, u potrazi za boljim ivotom, dolazile razliite etnike grupe, ali se taj cilj pokazao kao neostvariv jer njihovi lanovi nisu raspolagali odgovarajuim osobinama (obrazovanje, jezik, obuenost) koje su bile pretpostavke za njegovo postizanje. Uestvovanje u OK bio je grupno zasnovan odgovor na ovu neusklaenost. U SAD su prvo Irci, zatim Jevreji, pa Italijani i na kraju crnci bili dominantno ukljueni u organizovani zloin. Kada su ove grupe obezbedile pristup legitimnim sredstvima koja omuguavaju eljeni uspeh, njihovo uee u OK je opalo. Primer da poetkom prohibicije policijom dominiraju Irci, a podzemljem Jevreji i Italijani. * Kritiari tvrde da je Mafija mit, izmiljotina pravosua i medija koji su i glavni izvori podataka o kriminalnom podzemlju. Ovaj mit se svesno gradi, a njime se koriste i policija i FBI i tuioci, jer pretvaranjem neprijatelja u gigantsku kriminalnu zaveru, oni svoj posao predstavljaju jo uspenijim. Istina je da je meu akterima OK znatan broj Italijana, ali i da najvei broj Italijana ne pripada Mafiji. * 80ih godina sistematski raste uee crnaca u OK, pa se govori o Crnoj Mafiji. Objanjenje zato je OK privlaan crncima i Portorikancima: a) na OK se gleda kao na jednu stranu amerike poslovne strukture, vie kao na biznis nego na drutveno zlo b) siromatvo i nemo stvaraju povoljnu klimu za prihvatanje OK kao puta ka uspehu c) ambijent gde crnci kao dominantna populacija politizuju u pravcu poboljanja zatvorskih uslova, kao i protiv rasizma izvan zatvora Kao faktor irenja OK crnaca izvan geta navodi se potreba da obezbede bolji kontakt sa nosiocima politike moi i spremnost na korumpiranje. * Kod svih ovih kriminalnih organizacija (Cosa Nostra, Crna Mafija, Haianska Mafija, Kolumbijski Karteli, Ruska Mafija, Jakuze, Trijade, Vijetnamski Gangovi, Latinoamerike

Mafije) u Americi karakteristian je princip etnike pripadnosti lanova i zadravanje veze sa nekadanjom zemljom porekla. III OK u SAD - Istorijat * 2 gledita o istorijatu OK u SAD. a) OK nije bio ire zstupljen pre XX veka i svom razvoju moe da zahvali Prohibiciji b) koreni ove pojave postojali su mnogo pre no to je Kongres 1919.god usvojio poznati XVIII amandman koji daje pravni osnov da za godinu dana bude proglaena zabrana prodaje i distribucije alkohola * Dwight Smith smatra da je organizovani zloin u SAD nastao poetkom XIX veka sa zabranom ropstva u dravama ija je poljoprivreda zavisila u veoj meri od eksploatacije robovskog rada. * Samuel Walker tvrdi da je postojala stalna potreba za alkoholom, kockom i prostitucijom. Ovi poroci su cvetali u svakom veem gradu. Organizovane grupe koje su ih nudile bile su u poetku sastavljene od lica sa niim socijalnim statusom u poetku od Iraca, zatim od Jevreja, da bi na kraju dominirali Italijani. Najorganizovanija aktivnost bila je kockanje. * Prohibicija koja je uvedena imala je za cilj da ukine korupciju na lokalnom nivou vlasti. Cilj nije bio, kako se to obino smatra (od alkohola) oien ivot, ve da se vlast oisti od korupcije. Ironija je to je Prohibicija imala sasvim suprotan efekat. Ne samo da je dolo do naglog rasta kriminalnih organizacija i njihove moi, nego im je obezbedilo i odreenu dozu potovanja u oima javnosti. Potreba za alkoholom povezala je nekriminalni svet graana sa gangsterima i jedni i drugi su krili zakon. Proces je od 1919. do 1933. (kada je Prohibicija ukinuta) esto poprimao crte krvavih obrauna. U njima su posebnu ulogu imale bande italijanskog porekla. - Mafija u SAD * S kraja XIX veka, jedna od najbrojnijih etnikih zajednica u SAD je italijanska. Najvei deo imigranata je doao sa Sicilije. Reket je organizovala tajna organizacija La Mano Nera Crna Ruka. Crna ruka nikada nije postala kriminalno udruenje. Radilo se o manjim grupama kriminalaca koje su vodili lanovi Camorre i Mafije. Ve posle 1910.god Crna ruka je polako iezavala sa scene. * Sa prohibicijom procvetala je Mafija, naroito u ikagu, jer ga od Kanade deli samo jezero Miigen. U njemu su operisali neki od najpoznatijih kriminalaca Amerike. Johnny Torrio, glavni strateg meu kriminalcima, stvorio sistem saradnje izmeu lidera razliitih delova ikaga, i njegov saradnik, a kasnije naslednik Al Capone koji je u jednom trenutku postao najbogatiji ovek Amerike. Uhapen je zbog izbegavanja plaanja poreza. Njegova banda je svoja iskustva u krenju propisa o zabrani alkohola sada primenila na druge robe i usluge, a stekla je i preimustvo u legalnim poslovima. * Posle 1933.god kada je Prohibicija ukinuta, opalo je interesovanje amerike javnosti za delovanje OK. Amerike vlasti uvidele su da se antifaistika opredeljenost pripadnika Cosa Nostre moe iskoristiti, pa su njihovu organizaciju angaovali za obavetajne zadatke protiv tada aktuelne vlasti u Italiji. Poznata epizoda o pomoi koju su amerikim snagama na mig Lacky

Luciana (u to vreme osuenog na 30ogodinju robiju) pruali pripadnici Mafije prilikom otvaranja Junog fronta na Siciliji 1943.god. * Mafija se vratila u iu interesovanja tek kada je 1950.god senator Estes Kefauver postao predsednik specijalnog senatskog komiteta, koji je nekoliko meseci sasluavao preko 600 svedoka iz nekoliko amerikih gradova koji su bili povezani sa OK. Zvezda predstave bio je Frank Costello koga su proglasili bosom kriminala u itavoj zemlji. * 1956. godine Amerika se ponovo okrenula Mafiji posle Konferencije u Apalainu. Kao kljuni svedok pojavio se Joe Valachi, mafija koji je izdravajui kaznu u federalnom zatvoru odluio da postane informator. Njegovo svedoenje bilo je puno protivurenosti i netanosti, ali su ga Komitet i mediji prihvatili kao verodostojno. On je organizaciju nazvao La Cosa Nostra (Naa stvar) i otada se ovaj izraz odomaio u literaturi. Govorio je i o patrimonijalnoj organizaciji Mafije, tajnim ceremonijama prijema i ivota u njoj. Slika koja je na taj nain dobijena, odluujue je uticala na nain na koji Mafiju doivljavaju ne samo obini graani, nego i sami njeni lanovi. - Mafija mit ili realnost * Neki autori smatraju da nema nikakve dileme da je poetkom 30ih godina u Americi stvoren nacionalni kriminalni sindikat a najznaajniji dokaz bila je likvidacija Dutch Shultza 1935.god. Shultz je reio da ubije javnog tuioca Thomasa Deweya zato to mu je smetao i zbog toga su lanovi Sindikata doneli odluku da ga uklone. Takoe, poznati sluaj je bio Pizza Connection, po pokuaju distribucije heroina kroz lanac picerija. * Na osnovu dostupnih saznanja teko je negirati postojanje Mafije u Americi, ali je ona daleko od svemone organizacije kako je esto predstavljena ne samo u medijima, nego i u kriminolokoj literaturi. - Analogija sa korporacijama i birokratijom * Donald Cressey tvrdi da gupe koje su se bavile organizovanim zloinom su formirale poetkom 30ih godina monopolistike korporacije, koje su se meusobno udruile u kriminalne kartele. On smatra da je OK u SAD olien u savezu 24 vrsto povezanih familija koje proimaju itavu naciju. Svi lanovi su italijanskog porekla, a oni na Istonoj obali ceo sistem nazivaju Cosa Nostra (1700 ljudi). * On opisuje strukturu OK tipa monopolistike korporacije pod nazivom porodica (i. famiglia): a) gazda (capo) odrava red i maksimizira profit i ima apsolutan autoritet b) zamenik (sottocapo) prikuplja podatke za gazdu, donosi mu poruke i prenosi njegove naloge, menja gazdu kad je odsutan c) savetnik (consigliere) uglavnom stariji lan, uloga davanja saveta u kadrovskim pitanjima, uiva mo i uticaj d) porunici (caporegima) nemaju ovlaenja da donose odluke, prvu grupu ine medijatori izmeu vrha organizacije i ealona nieg personala; drugu grupu ine efovi operativnih jedinica, imaju 1-2 jedinice i ulogu nadzornika e) vojnici (soldati) su ljudi koji se aktiviraju na dugme, obavljaju uglavnom nezakonite delatnosti vodei ih kao komisione ili kao sopstvene poslove. f) ispod vojnika se nalazi veliki broj uposlenih agenata koji nisu lanovi familije niti su italijanskog porekla

- OK kao mrea srodnika * Francis Ianni smatra da je OK bar u svojoj italo-amerikoj varijanti sistem srodnikih veza i poiva na vrednostima odreene kulture. * Talese prouavajui kriminalnu familiju Josepha Bonannoa kanstatovao je da je veina familija u krvnom srodstvu zbog uobiajenog sklapanja braka izmeu njihovih lanova. Ovakve krvne veze moraju biti pojaane i kumstvom. Stvaranjem fiktivnih srodnikih veza putem tradicionalnih rituala koji dovode do duhovnog srodstva odn. posebnoj vrsti roditeljstva po Bogu. - OK kao odnos patron-klijent * Joseph Albini tvrdi da kada se uhapsi figura sa vrha hijerarhije, sve to je zaista ugroeno je njegova uloga patrona u odnosu na klijente. Ako se moe obezbediti da neko drugi preuzme njegovu ulogu, klijenti mogu ostati u poslu. Alternativa je nalaenje novog patrona ili razviti sopstveni posao. * Eric Wolf tvrdi da patron obezbeuje ekonomsku pomo i zatitu u odnosu na legalne i nelegalne zahteve nosilaca moi, a zauzvrat trai potovanje i lojalnost. * Jeremy Boissevain govori da se radi o meudelovanju koje je motivisano sticanjem profita. Patron vas moe povezati sa pravim ljudima, dovodei u vezu kriminalce sa policajcima, poslovne ljude sa radnikim sindikatima ili delove legalnog i ilegalnog sveta biznisa. * Henner Hess naziva ove odnose partito okruenje odnosa izmeu dva oveka u kome klijenti ne komuniciraju meusobno sem preko patrona. * Kriminalne aktivnosti izvan patronata su izvan zakona i zato profesionalni kriminalci koji nisu deo OK plaaju doprinos patronu (rispetto). Na taj nain oni dolaze do kljunih informacija. - Kodeks o lojalnosti i utanju Omerta U sluaju Mafije naziva se omerta (zavet utanja). To je vaan deo rituala primanja novog lana koji tako simbolino prihvata obavezu da ni pod kojim uslovima bilo kome izvan organizacije, a posebno ne istranim organima, ne sme rei bilo ta o njoj, kao to u isto vreme prihvata da u sluaju krenja ove zabrane njegova izdaja bude kanjena smru. - Ilegalne delatnosti 1. Reket Moe se smatrati poetnom i najrairenijom delatnou unutar ove vrste kriminaliteta. Reket se u literaturi najee definie kao sistematska praksa iznuivanja zastraivanjem, pri emu se obino preti napadom na linost ili unitenjem imovine. Otimaki ili grabeni element OK najbolje dolazi upravo kod reketa. Osim toga on je pristupaan i poetnicima jer ne trai posedovanje posebnih sredstava niti posebnu obuku. Oblici reketa su iznuivanje novca od vlasnika firmi i reketiranje zaposlenih. 2. Kockanje Kocka je u Americi jo od XIX veka najstariji izvor prihoda OK. Postoje dve vrste ilegalnog kockanja: a) brojevi su vid lutrije kod kojih igra bira tri broja izmeu 000 i 999 ulaui za svaki od njih izmeu jednog i deset dolara. Dobitak obino iznosi 500:1, a postoji vie naina

utvrivanja dobitka. Kao najpoznatiji navodi bruklinski metod po kome je to broj koji ine poslednje tri cifre od ukupne sume novca koja je prikupljena tog dana. b) klaenje se obino odnosi na konjske trke ili rezultate u amerikim fudbalskim i koarkakim ligama i bejzbolu. Mehanizam klaenja je da pre utakmice se odredi koja ekipa ima prednost i ona se izraava u odreenom broju poena. Zlatno doba klaenja okonano je 60ih godina kada je razbijen prevarni lanac jer je otkriveno da su kriminalni sindikati zahvaljujui korumpiranju, preko telegrafa i telefona mogli da pre ostalih saznaju rezultate. 3. Trgovina drogom * Nedozvoljeni biznis sa drogama (pre svega heroin, kokain i marihuana) donosi ogromne profite kriminalnom podzemlju. Ilegalna industrija droga posluje putem podele na uvoz, velikoprodaju i maloprodaju. Izgleda da su poslovi sa heroinom najbolje organizovani jer postoji nekoliko sindikata koji su monopolisali uvoz heroina u SAD. Postoji oko 25 uvoznika koji ovom robom snabdevaju njujorko trite. Distribucija droge unutar Amerike poiva na mnotvu malih grupa koje formiraju dugu vertikalnu strukturu. Te male grupe zadovoljavaju potrebe od 5 do 20 muterija i imaju brojne prednosti u odnosu na velike monopole. One obavljaju samo mali broj transakcija, lake spreavaju da informacije procure, lako i efikasno vre nadzor i disciplinovanje muterija i brzo i efikasno se prilagoavaju situaciji. * Na vrhu piramide trgovine heroinom su uvoznici koji koordiniu uvoz u SAD. Oni gotovo nikada ne vide i ne dodirnu heroin, njihov zadatak je da obezbede da ista droga u veim pakovanjima stigne do kriminalnih sindikata koji obavljaju poslove veleprodaje. Ovi grosisti meaju heroin sa drugim materijama (kininom, laktozom i posebnom meavinom mleka i eera pod nazivom manita) ime se teina heroinske smese duplira. U smesi se nalazi samo heroina podeljenog na doze tzv uline unce (1 unca=28,34 grama). Ova pakovanja prodaju se ulinim trgovcima koji takoe razblauju sadraj heroina, pa ga u njihovim pakovanjima od pola unce koja se prodaju zavisnicima nema vie od 10-15%. * Prouavanje ulinih dilera droge pokazala su da njihovi sindikati poznaju 3 vrste uloga: trkai, pitolji, bosovi-vrane. U literaturi se navedena istraivanja naroito istiu kao primeri potvrde teze o znaaju odnosa patron-klijent. Trka mora imati zatitu bosa, a ovaj snabdevaa, takoe, trgovac na veliko ne moe bez patronae uvoznika. Distribucije i ostale dve droge (kokain i marihuana) je vrlo slian. 4. Lihvarenje Pozajmljivanje novca uz ogromne kamatne stope. Visina kamate zavisi od koliine pozajmljenog novca i vremena vraanja. Kao najee muterije se pominju mali preduzimai, pekulanti ili propagandisti i kockari. Jedan od najpopularnijih naina lihvarenja je pozajmljivanje novca legitimnom biznisu, kod koga, ukoliko do vraanja ugovorene sume ne doe, OK jednostavno preuzima kontrolu nad poslom. Lihvari trae da se kao garancija vraanja duga poloi kakvo jemstvo (vlasniki list, automobil...) to smanjuje mogunost da doe do upotrebe nasilja kako bi se dug vratio. Lihvari obino izbegavaju upotrebu nasilja jer u tom sluaju se poveava rizik da se umeaju organi reda. Sve govori da je i ovo decentralizovan posao, nasuprot miljenju amerike javnosti da ga Mafija kontrolie. U ovom biznisu posluje veliki broj nezavisnih subjekata koji nemaju veze sa Cosa Nostrom. Zapravo veina lihvara voli da pomene duniku kako pare koje pozajmljuje pripadaju Mafiji, jer se na taj nain ovaj opominje da na vreme izvri svoje obaveze. 5. Odlaganje opasnih materija

Ameriki Kongres doneo je 1976.god poseban Zakon o zatiti i obnavljanju prirodnih bogatstava koji je uveo standarde i pravila za kontrolu opasnih materija, to je dovelo do drastinog poskupljenja cene odlaganja tetnih materija. To je navelo firme da se okrenu kriminalnim sindikatima koji su nudili da ih ilegalno odlau po niim cenama. Odmah su bukvalno svuda otvorene ilegalne deponije, u koje je, obino pod okriljem noi bacan otrovni sadraj. Korieni su panjaci, farme, kanalizacije, reke. Posao je koristan za obe strane, privredne grane u ijoj proizvodnji se stvaraju opasne materije umanjuju trokove njegovog odlaganja, a OK dolazi do velikih zarada. Da bi prikrili ovu delatnost, kriminalni sindikati su pribegli saradnji sa komunalnim slubama koje se bave odlaganjem otpada ili pak sami osnivaju takve firme koje im slue kao paravan. - Infiltriranje u legalni biznis Ima miljenja da prihod od ovakvih aktivnosti nadmauje zaradu od ilegalnog biznisa. Ciljevi koje OK eli postiimlegalnim biznisom: a) pribavi potovanje b) ustanovi legitimni izvor prihoda kako bi imao osnov za plaanje poreza c) investiranjem prljavog novca u legitimni biznis doe do legitimnog profita d) upotrebi legitimni biznis kao paravan za voenje poslova koji donose nelegitimni profit Poslovi OK ne zahtevaju primenu visoke tehnologije, radi se o proizvodnji uniformnih proizvoda ili snabdevanju onih za kojima postoji stalna potreba. 1. Graevinarstvo OK poveava trokove graenja za 20% zbog svog uticaja. Kretanje u ovoj oblasti vie obeava i pored izuzetne sposobnosti OK da izbegne i eliminie konkurenciju. 2. Trite mesa Prednosti OK u odnosu na konkurenciju: a) mogunost kreditiranja prodaje b) angaovanje slabije plaenih nekvalifikovanih radnika izvan sindikata c) jeftinija roba zbog manje zdravstvene konrole d) upotreba nasilja radi ouvanja sopstvenih interesa e) blokiranje nekooperativnih proizvoaa na tritu Jedan od najznaajnijih izvora prihoda kriminalnog podzemlja je nuenje dobara i usluga nieg kvaliteta po prihvatljivoj ceni. 3. Reketiranje u oblasti zapoljavanja Kriminalno podzemlje se infiltrira, ostvaruje dominaciju i upotrebljava radnike sindikate za svoje ciljeve korienjem nelegalnih, nasilnikih i prevarnih sredstava. Reketiranje u ovoj oblasti ukljuuje: a) uspostavljanje ljubavnih ugovora b) pljakanje radnikih potpornih fondova c) iznuivanje osiguranja protiv trajka od poslodavaca 4. Lana bankrotstva i prevare u osiguranju Tehniku planiranog bankrotstva je razvio 50ih godina jedan od voa ikakog podzemlja Jevrejin Alan Robert Rosenberg. ema se sastoji u tajnom i brzom otuenju imovine firme koje se sprovodi najee pod vidom unosnog investiranja, koje posle propasti izglednog posla ostavlja poverioce bez nade da e ikada naplatiti svoj dug. esti su sluajevi podmetanja poara u firmama koje podzemlje kontrolie. Zahvat se izvodi tako to se firma na razlite naine

10

oerupa, pa se angauje profesionalac da podmetne poar u kome, po pravilu, stradaju upravo poslovne knjige firme. Tada se od osiguranja naplati teta zbog poara. 5. Pranje novca Proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga zatim prikazao tako da on izgleda legitiman. Pranje novca odnosi se na delatnost kriminalaca koji tee da oiste novac steen kriminalnim aktivnostima (prljavi novac), kako bi se izgubio trag o njegovom poreklu. U stara dobra vremena kada banke nisu bile dune da prijave transakcije koje obavljaju, bilo je dovoljno angaovati veliki broj potrkala koji bi irom zemlje otvorili veliki broj bankarskih rauna. Danas banke moraju prijaviti nadlenim slubama svaku transakciju u keu veu od 10.000 dolara. To je prinudilo kriminalne organizacije da se od banaka okrenu drugim finansijskim ustanovama kao to su menjanice, firme za prenos gotovog novca, kompanije koje se bave prebacivanjem kea u ekove i obratno, agencije za prenos novca nalozima, kazina, kockarske ustanove. - Veze sa nosiocima javnih funkcija OK nikada ne bi mogao da nastane niti da se odri u amerikom drutvu kada ne bi imao neku vrstu podrke predstavnika vlasti. 1. Obavljanje prljavih poslova za dravu Specifini kontakti amerikih tajnih slubi sa bosovima kriminalnog podzemlja. Posle sramote koju su kubanske oruane snage nanele amerikoj vojsci pri neuspenoj invaziji u Zalivu svinja, vrhovi obavetajnih slubi ove zemlje angaovali su vie profesionalnih ubica iz sveta podzemlja da izvre atentat na kubanskog predsednika Fidela Castroa. Izvreno je vie pokuaja, ali se u nameri nije uspelo. 2. Korumpiranje nosilaca javnih funkcija U literaturi se tvrdi da se moe povui paralela izmeu nevidljivosti OK i nevidljivosti korumpiranja javnih funkcija. Najvea panja se poklanja sluajevima sa podmiivanjem policajaca. OK posebno nastoji da korumpira njen srednji ealon. To su oni koji mogu omoguiti selektivni progon, odnosno ljudstvo usmeriti, na primer, na regulisanje saobraaja umesto hapenja organizatora nelegalnog kockanja. Suma koju OK izdvaja za korumpiranje policije premauje ukupni obim fonda koji drava izdvaja za plate policajaca u Americi. Korumpiranje politiara ide do samog vrha amerike izvrne vlasti (Bele Kue, Richard Nixon, Ronald Regan). - Suzbijanje OK u SAD 1. Garry Potter smatra da je za OK potrebno: a) prouavanje u kontekstu drutvenih uslova u kojima se vri b) zadovoljiti potrebe korisnika koje OK zadovoljava c) kanjavanje konzumenata ili njihova edukacija kako bi sami odustali d) suzbijanje korupcije politiara i pravosua 2. Normativna osnova za delovanje Najvie se u amerikoj literaturi govori o Zakonu o organizacijama koje se bave reketom i korumpiranjem (RICO) koji je donet kao deo osam godina starijeg Zakona o kontroli OK. * Najvanije odredbe Zakona o kontroli OK: a) zabrana reketiranja b) zabrana korienja saobraajnih sredstva u cilju olakanja reketa

11

c) kanjavanje za pretvaranje nelegalnog kockanja u biznis d) zabrana svake aktivnosti koja se ispoljava kao oblik reketiranja ili prikupljanje nelegalnih dugova e) zabrana korienja potanskih sredstava komunikacije za zastrivanje * RICO uvodi mogunost kanjavanja i za samo uestvovanje u iznuivakoj delatnosti, a cilj je trebalo postii uvoenjem etiri nova krivina dela: a) protivpravno ulaganje (bilo kakve) dobiti steene (ma kojom) nezakonitom delatnou b) protivpravno primanje i zadravanje ma kakve koristi do koje se dolo putem kriminalne aktivnosti c) korienjem kakve poslovne delatnosti za obavljanje ma kog oblika kriminalne aktivnosti d) dogovor za vrenje bilo kog od navedenih krivinih dela RICO je jedan od najkontraverznijih, ali i najuspenijih zakona usvojenih u XX veku. 3. Zatita svedoka Jedan od osnovnih naina kako bi se izbeglo zastraivanje, kanjavanje i eliminisanje svedoka. Policija, istrani organi i tuioci se angauju kako bi zatitili svedoke u suenjima organizovanom zloinu. Prvi propis koji je sistematizovao ovu oblast donet je 1961. godine i njegov tvorac je Robert Kennedy. 1970.god donet je Zakon o kontroli OK u kome je ova materija celovito ureena pod nazivom Program za zatitu svedoka. Konkretni oblici zatite svode se na promenu mesta boravka i staranje o bezbednosti navedenih lica. Primenjuje se prema relativno malom broju lica i veoma je skup (preko 10.000.000$). 10% svedoka ini ubijene od strane OK koji nisu bili zatieni Programom. 4. Razliite strategije kontrole Abadinsky preporuuje 4 pristupa kontroli OK: a) organima gonjenja treba pruiti mnogo bolje uslove kako bi bili efikasniji b) poveanje autoriteta organa represije c) smanjivanje ekonomske privlanosti bavljenja OK d) smanjivanje polja delovanja OK kroz dekriminalizaciju i legalizaciju 5. Organi zadueni za borbu protiv OK i primenu propisa a) Ministarstvo pravosua, Odsek za OK b) FBI c) Uprava za suzbijanje droga DEA d) Ministarstvo za rad e) Biro za meunarodni platni promet f) Carina g) Pota h) Biro za alkohol, duvan i oruje BATF 6. Striktna primena zakona Jedno od najspektakularnijih suenja voama podzemlja bilo je ono u kome je optueni bio John Gotti, voa poznate njujorke kriminalne familije Gambino. Gotti je vie puta hapen i optuivan za razna krivina dela, ali je svaki put uspevao da izbegne osudu zbog ega je i dobio nadimak Teflon don. Sve se promenilo kada je aprila 1992.god osuen aza 13 dela, ukljuujui i ubistvo i reketiranje. Izreena mu je kazna doivotnog zatvora bez prava na uslovni otpust. Na osnovu dokaza iznetih na suenju, njegova najvea greka bila je ta to je lino uestvovao u nekoliko egzekucija, kao i beskrupulozno dilovanje droge deci. Glavni krivac za Gottijevu osudu bio je Salvatore (Sammy Bul) Gravano, raniji podbos familije Gambino. U postipku u kome je

12

priznao 19 ubistava, on se sa islednicima nagodio da otkrije porodine tajne pod uslovom da bude blae osuen i da mu se prui zatita na osnovu Programa zatite svedoka. Kada je dogovor postignut, danima je svedoio protiv svog gazde. Gravano je nazvan najznaajnijim svedokom u istoriji OK. IV OK u Italiji Adolfo Beria di Argentine daje 5 osnovnih elemenata bandi koje se bave OK u Italiji: a) zajedniko delovanje b) solidarnost c) udruivanje d) povezanost sa administrativnom i politikom vlau e) bez ikakvog demokratskog konsenzusa unutar organizacije

- Cosa Nostra * Poiva na 3 osnovna principa na kojima poivaju i moderne drave: a) narod drugo ime za njene lanove b) teritorija seoska podruija na Siciliji, zbog ega je njena organizacija bila dobrim delom zasnovana na modelu organizacije porodice c) vlada vie familija obrazuje okrug, vie okruga provinciju. Na elu regionalnih zajednica su komiteti koji ine deo piramidalne strukture njegovu bazu ine efovi familija, a na elu je regionalni komitet, poput onoga u Palermu (Cupola) koji ima komandnu ulogu slinu ulozi vlade lanovi Cosa Nostre mogu postati samo najblii srodnici. Kanjavanje smru njenih lanova mogue zbog pokazivanja nedoraslosti zadatku ili predstavljanju opasnosti za organizaciju. Zbog fenomena pokajnika, pojaan oprez pri izboru novih lanova. Sada kada su hapenja bosova uestala, vano je preuzeti poslove rukovoenja, jer se na taj nain postiu dva cilja nema praznog hoda u delovanju organizacije (biznis se mora nastaviti) i javnost se i na taj nain nastoji ubediti da je uhapen pogrean ovek jer njegovo liavanje slobode nije uticalo na delovanje familije. Mafija je dominantna na Zapadnom delu Sicilije koji je i siromaniji. Delatnosti Mafije: posao sa narkoticima (heroin, kokain), iznuivanje, snabdevanje trita poljoprivrednim proizvodima, kontrola javnih radova, upravljanje graevinskim firmama, sklapanje predizbornih dogovora. * Diego Gambetta daje novi pogled na ovu organizaciju jer smatra da je Cosa Nostra specifina privredna delatnost, jedna industrija koja stvara, promovie i prodaje privatnu zatitu. Finalni proizvod koji Mafija nudi je oseaj sigurnosti koji je posledica zatite. U stvari, ova organizacija spretno manipulie dvojnim oseanjima koja su povezana sa zatitom, oseanjem sigurnosti i pretnjom. - Ndrangheta Ime izvodi iz grkog jezika na kome andra gateo znai ponaati se kao pravi ovek. Ona se ugrauje u tkivo zajednice i aktivno se zalae za odreen koncept drutva. Organizacija je karakteristina za seosku sredinu u Kalabriji. Organizovana je na principu konfederacije vie mafijakih porodica (nazivaju se andrine) koje zajedno predstavljaju drutvo uvaenih. Ritual primanja novih lanova sastoji se u itanju zakletve to se potvruje zavetovanjem sopstvene

13

krvi nekolicini svetaca. Ritual je slian prijemu u Mafiju, a jedna od specifinosti je to to se kod Cosa Nostre tekst zakletve usmeno prenosi s kolena na koleno, a ovde se uva u pismenom obliku. Delatnosti ove organizacije su verc cigareta, a u poslednje vreme trgovina drogom. Poznata je i po brojnim kidnapovanjima. - Camorra Ona je starija od Mafije. Zaeta je u paniji i proirila se na Italiju za vreme vladavine dinastije Bourbon. Tu se ukorenila u Napulju. Camorra je striktno kriminalna organizacija koja je ljudstvo regrutovala u kaznionicama, gde su poinjali obuavati za profesionalne razbojnike i plaene ubice. Vreme njenog procvata je XIX vek. U to vreme se smatralo da je asno biti kamorista. Nemaju svemonog efa, umesto njega postoji komitet glaveina iji lanovi sami odreuju naslednike i vladaju pomou gvozdene discipline. Camorra je vrlo rascepkana. Njeni tradicionalni poslovi su sve vrste razbojnitva, iznuivanje novca od trgovaca i poslovnih ljudi, prostitucija i kidnapovanje. Ranije je bila naroito aktivna u vercu duvanskih proizvoda i to u saradnji sa krijumarskim kanalima iz Marseja, da bi se u novije vreme koncentrisala na trgovinu drogom. - Sacra Corona Unita (Sveta ujedinjena kruna) Pretpostavlja se da je nastala spajanjem nekih grupa koje su pripadale Camorri i Ndrangheti. Kasnije su im se, izgleda, pridruile grupe pripadnika sicilijanske Mafije koje su, zapoinjui svoje delatnosti u oblasti Pulja poele da sarauju sa lokalnim kriminalnim organizacijama. Oblast Barija i Taranto, operisalo je 13 kriminalnih organizacija sa 380 lanova. Bave se trgovinom droge, lihvarenjem, otkupljivanjem pri dodeli javnih radova, kao i sve vei broj prevara u poslovanju sa javnim sektorom. - Period konfrontacije izmene u zakonodavstvu Prelomni trenutak za odnos prema Mafiji nastao je onog trenutka kada je, posle izuzetnih uspeha u akciji suzbijanja terorizma u Italiji, za prefekta Sicilije postavljen general Carlo Alberto Dalla Chiesa. Septembra 1982.god usvojen je poseban Antimafija zakon koji je uveo novo krivino delo udruivanje u organizaciju mafijakog tipa, i za njega predvideo i obavezu oduzimanja svih predmeta korienih u vrenju kriminalne delatnosti i konfiskaciju celokupne nezakonito steene imovine. Nedugo, septembra 1983.god ubijen je u Palermu zajedno sa suprugom. Kasnije u Palermu 1985.-1986. godine voen je jedan od vodeih procesa u novijoj istoriji Italije. Bio je to takozvani Maksi proces u kome se prvooptuenom (Giovanni Abbate) pridruilo jo 706 lica. Meu njima su bili i najznaajniji lanovi mafijake familije Greco Corleonesi, kojima su izreene doivotne kazne zatvora. Glavnu ulogu na suenju imao je bivi lan familije pokajnik Antonio Calderone. Paralelno sa novim hapenjima tekao je proces prilagoavanja zakonodavstva. - Fenomen pokajnitva Korienje iskaza lanova kriminalnih bandi koji su reili da progovore. Njihovi iskazi naruili su zakon utanja. Poznati pokajnici su Tommaso Bruscetta, Salvatore Contorno i Antonio Calderone. Kritika ovakvom sredstvu dolaenja do dokaza zbog etikih razloga. Smatralo se da nije moralno koristiti ovakva dokazna sredstva zbog uplitanja nosilaca dravne vlasti u dogovore sa manjim kriminalcima kako bi se dolo do veih. Izdajnik se nagrauje manjom kaznom od

14

zaslune zato to je kooperativan. Posle velikih zverki meu pokajnicima pojavio se talas malih koji nastoje da se poslue i laima kako bi sebi u postupku koji se protiv njih vodi olakali poloaj. Tako je ostalo da sudije same od sluaja do sluaja procenjuju da li je iskaz pokajnika istinit ili ne. - Budui pravci kontrole OK Diego Gambetta istie da je inteligentno suavanje polja usluga zatite jedna od najvanijih strategija borbe protiv organizovanog zloina. Stoga bi se trebalo raditi na tome da se: a) liberalizuje trite droga i cigareta b) pojednostave i uine transparentnijim ugovori sa javnim sektorom c) primeni antimonopolsko zakonodavstvo na celom tritu d) smanji mogunost krae glasova pri izbornom procesu V Zemlje u tranziciji - Faktori koji pogodoju razvoju OK * a) prelazak na trinu ekonomiju i kapitalistiku etiku dovodi do nezaposlenosti i inflacije b) promene nagore u domenu socijalnog staranja, zdravstva i obrazovanja c) porast problema uslovio je porast zloina * Porast broja prijavljenih dela alje poruku javnosti: a) kriminalitet enormno raste b) zloin se isplati kriminalci se bogate a nisu otkriveni c) nedoraslost sistema krivinog pravosua * Uslovi porasta OK u zemljama tranzicije: a) izrazit pritisak siromatva s jedne, i nevieno bogatstvo s druge strane b) potpuna nesigurnost ta je dozvoljeno a ta ne u specifinom obliku kapitalizma koji se gradi c) kolaps formalne i neformalne kontrole u dravama - Da li je sve poelo s Perestrojkom * Socijalistika ekonomija je prototip takozvane ekonomije oskudice. Nju karakterie stalni nedostatak proizvoda iroke potronje, zbog ega se formira sivo trite koje nastoji da te potrebe zadovolji vercovanom domaom ili stranom robom. Sivo trite je ono na kome se njihove cene formiraju slobodno, na osnovu odnosa ponude i potranje. Sami graani nisu zainteresovani za suzbijanje sive ekonomije jer je to jedini nain da do velikog broja dobara dou, a ni drava, jer njeno postojanje smanjuje socijalne napetosti i pomae u odravanju lane slike o zadovoljavajuem standardu radnih ljudi. * Skrivena ekonomija imala je dva sektora: a) prvi je bio sivo trite na kome su nueni proizvodi kojih po koliini i kvalitetu nije bilo dovoljno u legalnom prometu, to je i prvi oblik slobodnog preduzetnitva b) postojalo je i crno trite koje je nudilo dobra i usluge koji su inae bili zabranjeni (strana valuta, pornografija, prostitucija) * S postepenim otvaranjem granica i sve veim prilivom stranaca iji su novanici bili puni deviza, izmenio se karakter dela koja su one vrile. Umesto kraa, prevara, pronevera i drugih oblika napada na imovinu sunarodnika, lanovi ovih organizacija okrenuli su se profitabilnijim

15

poslovima kakvi su prostitucija, kocka i kraa umetnikih predmeta. Vremenom te bande su prelazile na sve opasnije, ali i unosnije poslove koji su uglavnom imali meunarodnu dimenziju (trgovina drogom, orujem i automobilima). - Stanje OK posle Perestrojke * Louise Shelley posebnu panju posveuje uticaju OK na svakodnevni ivot graana bivih republika Sovjetskog Saveza. A to su: a) mafija i proces privatizacije pojedinci na rukovodeim mestima u brojnim kompanijama rasprodaju resurse i imovinu po smeno niskim cenama, naroito stanove i kue za odmor b) OK i potrona dobra legalna ulaganja mafije u prehrambene radnje, restorane i uslune delatnosti c) OK i ulini zloini rivalske bande vode ratove na ulicama d) OK i devijacije sve se vie iri biznis sa nelegalnim kockanjem, porast trgovine drogom, prostitucija e) OK i zapoljavanje veliki broj policajaca prelazi u privatne firme za obezbeenje zatite, kontrola nad radnikim sindikatima, ucena pri zapoljavanju, uticaj napenzijske fondove f) OK i civilno drutvo nastojanje da se ostvari kontrola nad medijima, zastraivanje novinara, sticanje svojih novinara zbog javnog miljenja * Ruski naunik Luneev smatra da je na ruskom tlu OK nastao u nedrima sive ekonomije i moe se podeliti na: a) birokratski koji je povezan sa raspolaganjem drutvenom imovinom, sirovinama, opremom, uslugama, licencama, najrazliitijim pogodnostima i olakicama b) trini (crno trite, ulaganja na crno) koji zadovoljava svakodnevne potrebe ljudi snabdevajui ih robom i nudei im usluge od kojih neke podmiruju i njihove iracionalne potrebe (droga, oruje, kocka, prostitucija) Luneev zakljuuje da OK nije izmiljotina pravosudnih organa. On brzo raste, spretno koristi praznine u zakonima, menja odluke, brzo se prilagoava nestabilnim prilikama, prodire u centre odluivanja i iri delatnost po celoj Rusiji, ali i izvan njene teritorije. - Postoji li OK u jednoj zemlji 1. Drave koje negiraju postojanje OK Razlozi: Ideoloki razlozi negiranja OK, kao neeg to se nalazi sa druge strane gvozdene zavese. Negiranje zarad izbegavanja rasprave o dubokoj ukorenjenosti ove pojave u svim delovima dravne vlasti. negiranje usled nedovoljne informisanosti o pojmu OK. 2. Drave koje priznaju postojanje OK Razlozi: Smatranje da je OK uvezen spolja (npr. SAD zavera stranaca). Smatranje da je Ok posledica razvoja ranijeg drutvenog naslea (Rusija). OK kao odraz sredine u kojoj se javlja, u toj zemlji je autohtono nastao. 3. Drave koje smatraju da je OK univerzalni problem koji pritiska sve zemlje Razlozi: Posle ruenja blokovske podele sveta, usled globalizacije sveta pojaan pritisak najrazvijenijih da se prihvati ova teza. VI Transnacionalni OK

16

Andre Bossard navodi da konstitutivni elementi transnacionalnog zloina su: a) prelazak dravne granice od pojedinca, stvari ili kriminalne namere b) meunarodno priznanje da se radi o zloinu u najmanje dve drave Klasifikacija INTERPOLA o meunarodnim krivinim delima: a) dela protiv pojedinca ubistva i telesne povrede, zloini protiv prava oveka, pornografija, terorizam b) dela protiv imovine razbojnitva, provale, iznuivanje, deparenje, krae sa transnacionalnim posledicama c) dela meunarodnog kriminaliteta belog okovratnika prevare, dela kompjuterskog kriminaliteta, pranje novca d) dela falsifikovanja krivotvorenje umetnikih dobara, falsifikovanje dokumenata, krivotvorenje stranog papirnog i metalnog novca e) krijumarenje nedozvoljena trgovina opasnim drogama, verc drugih dobara i ljudi

- Multinacionalni OK Svi zloini koji se vre preko nacionalnih granica i u dve ili vie drava istovremeno. U tu kategoriju spadaju: a) terorizam b) pijunaa c) trgovina drogama d) trgovina orujem To su politiko i ekonomsko ponaanje usmereno organizovanjem interesnih grupa ili nacionalnih drava ili njihove kombinacije sa ciljem da na svetskoj sceni ostvare sopstvene institucionalne ciljeve. Kada se dela na meunarodnom planu obavljaju od strane tradicionalnih nacionalnih organizovanih kriminalnih grupa i kada je njihovo vrenje motivisano ekonomskom dobiti, multinacionalni zloin moe biti svrstan u multinacionalni OK. - Prekogranini OK Prelivanje iz jedne zemlje u drugu. Da li e otvaranje granica potpomoi vrenje dela sa inostranim elementom ili e olakati njihovo suzbijanje. - Meunarodni OK * Frank Hagan navodi da se OK ne moe ograniiti na bilo koju nacionalnu dravu niti geopolitiki deo sveta. * Peter Lupscha ukazuje na niz varijabli koje omoguavaju razvoj OK. Pre svega topografske osobine, prirodne luke i poloaj gradova kao graninih mesta sa razvijenom meunarodnom saradnjom. U ovakvim oblastima (NY, Napulj, Hong Kong, Marsej) aktivnosti OK se proiruju izvan granica na ijem su podruju nastale. - Transnacionalne kriminalne organizacije 1. Jakuze Sam naziv ove organizacije potie od rei yakuza koja na japanskom oznaava gngstera, a u slobodnijem prevodu nikakvog oveka. Imaju veliku tradiciju, po nekim izvetajima osnovani

17

su u XVII veku od strane Samuraja, takoe se govori da su oni odluili da se bombarduje Perl Harbor. Sredinom 70ih godina suoavanje sa realnijom slikom masovnih i dobro organizovanih bandi pod ovim nazivom. Tradicionalno, njihovim centrima u Japanu smatraju se gradovi Kobe i Jokohama. Kasnih 70ih kriminalne figure u Japanu su se mogle jasno raspoznati, kratko potiani, karakteristino tetovirani, bez malog prsta na ruci. Da bi zastraili svoje leviarske neprijatelje, desniarski biznis lideri, kao predstavnici tradicionalnog japanskog drutva, regrutovali su Jakuze. ranih 80ih Jakuze ponovo dolaze u centar panje jer se zapaa njihovo irenje na podruju SAD. Bande Jakuza imaju dvadesetostruko brojnije lanstvo od amerike Cosa Nostre. Organizacija je iroko ukljuena u stvaranje seksualnog belog roblja i naplate dugova. U Americi ak treinu lanova ine lica koja su korejskog porekla, ogromna masa se regrutuje iz slojeva koji su najnie na socijalnoj lestvici. 2. Trijade Ili Crna drutva su tajne kineske organizacije nazvane tako zbog izraene ritualne upotrebe brojeva koja potie od verovanja u njihovo magino znaenje. Za njih poseban smisao imam broj 3. Simbol organizacije je jednakostranini trougao ije strane simbolizuju 3 osnovne kocepcije: o raju, zemlji i oveku. Prve sline organizacije nastale su u Kini pre 2000 godina, a zaeci modernih Trijada krajem XVII veka kao vid otpora Manchu dinastiji koja je u varvarskom pohodu ugroavala dinastiju Ming. Iako su nastale kao specifian vid bratstva iji je prevashodni cilj borba za slobodu, Trijade su od poetka imale elemenata banditizma i bile tesno povezane kontrolom aktivnosti povezanih sa porocima. Sve grupe su razvile slian ritual primanja novih lanova, zakletve u krvi, tajne rei i znake i hijerarhijsku strukturu. Ovako ide hijerarhijska struktura: a) 489 Shan Chu, glava organizacije b) 438 Heung Chu, majstor za ceremonijal c) 415 finansijski savetnik d) 426 ekspert za Kung fu, crveni pol e) 432 nosilac poruka, lice za odravanje kontakata sa drugim grupama f) 49 obini lanovi Trijade koriste tradicionalnu ceremoniju prijema novih lanova u kojoj posebno mesto imaju zakletve od kojih je najvanija ako se predomislim i odustanem od lanstva u Hung familiji, neka me ubije mnotvo sablji. Posle kineske Revolucije 1949. najvei broj pripadnika Trijada naao se u Hong Kongu i na Tajvanu. U XIX veku u Americi su stvorene posebne organizacije bratstva pod imenom Tongs (gradska venica, hol) koja su bila nekriminalna. Posle Drugog svetskog rata iznikle su opasne nasilne bande poput Leteih zmajeva, Senki duhova. Delatnosti su im bili poslovi sa postitucijom, ilegalnim kockanjem, iznuivanjem i trgovinom heroina. Jedna od omiljenih delatnosti bila im je otmica automobila, naroito u Kaliforniji. Najvei trgovci opijumom iz Zlatnog trougla (Burma, Tajland, Laos). DEA uvela je izraz koji oznaava transport heroina iz Tajlanda do Hon Konga, a zatim Nju Jorka, Kineski beli proces. FBI u samo jendoj godini zaplenio heroin u vrednosti od milijardu dolara. 3. Kolumbijske narkomafije * Kolumbija proizvodi znatan deo kokaina u svetu, i prema nekim procenama, svaki deseti zaposleni u toj zemlji obavlja neki posao sa drogama. Biznis sa proizvodnjom i distribucijom droge u SAD vodila su dva kartela, jedan u Medelinu i drugi u Kaliju. Zbog mentaliteta i siromatva u Kolumbiji seljaci nee ni po koju cenu da menjaju posao. Sve je prevara samo droga prava. Nita tako redovno ne stie kao kokain.

18

* Medelin je krajem 80ih bio najopasnije mesto na Zapadnoj hemisferi sa mnotvom nerasvetljenih krivinih dela. ak je i policija bila zastraena. Gradom je u to vreme vladao Pablo Emilio Escobar, u to vreme najvei poslodavac u dravi. Najopasniji kriminalac XX veka kome se na duuu stavljaju hiljade ubistava. Eskobar je sa nekolicinom prijatelja, Jorge Ochoa Vasquez sa braom Juan i Pablo, bio pionir verca kokaina u SAD i Carlos Lehder Rivas koji je izrekao uvenu misao o kokainu kao atomskoj bombi treeg sveta i principom treba ih bombardovati tolikom koliinom droge da se, bez obzira na napore organa zaduenih za suzbijanje verca, na tim tritima u svakom trenutku nae ogromna koliina robe. Zahvaljujui takvoj poslovnoj filozofiji, u jednom trenutku kontrolisao je ak 80% trita kokaina u SAD i naao se na listi najbogatijih ljudi na svetu. Posle atentata na kolumbiskog ministra policije, bei u Madrid gde biva uhapen. trae ga SAD ali ga panija ne izruuje zbog toga to sumnja da ga SAD trae iz politikih razloga. 1991.god ponovo biva uhapen i tada se nagodio sa pravosudnim organima. U decembru 1993.god ubijen je od strane Omega tima u 44. godini. * Kali je sredite kolumbijskog poljoprivrednog regiona. Kartel je formirao Gilberto Rodriguez Orejuela, bankar, njegov braat Miguel advokat, zatim oficir Jose Santacruz Londono student, i raniji profesionalni kidnaper Geraldo Moncada Don Chepe. Grupa iz Kalija je bila najopasnija. Njihova sklonost za korienje nasilja okirala je i rivale i policiju. Oni su najvie panje posveivali kontaktima sa lokalnim sudovima, pri emu su uivali faktiki imunitet. Kasnije je Orejuela stvorio i pomagao grupu PEPES (ljudi proganjani od Pablo Escobara) preko koje su kolumbijski tuioci doli do pojedinaca koji su se ukljuivali u praenje i progon rivala. Za uzvrat grupa iz Kalija osloboena je optubi za terorizam. Da bi spreili da im CIA prislukuje razgovore braa Orejuela zakupili su jedan satelit koji je sluio samo za njihovu komunikaciju. - Delatnosti transnacionalnog OK 1. Meunarodna trgovina narkoticima Koliina oduzete droge ne prelazi 10% od ukupne koliine koja je predmet krijumarenja. Droge nisu samo opasnost za ljudsko zdravlje, ve su neposredno povezane sa kriminalnom aktivnou i takoe droga je vaan izvor finansiranja mnogih teroristikih organizacija. Trite droga se sastoji iz najanje 4 dela: heroin, kanabis, kokain i sintetike droge. Podruja u svetu na kojima se uzgajaju prirodne droge: a) opijati se proizvode u Jugoistonoj Aziji (Zlatni trougao), u Jugozapadnoj Aziji (Indija, Iran, Avganistan, Pakistan), na Srednjem Istoku (Turska, Liban), u Meksiku b) kokain se proizvodi u Junoj Americi u regionu Anda (Kolumbija, Bolivija, Peru) c) kanabis se proizvodi u Africi i juno i severno od Sahare ali i u drugim podrujima (liban, Avganistan, Pakistan, Indija, Australija, Karibi) U podrujima proizvodnje obino se nalaze i labaratorije u kojima se prerauje droga. Za transport droge koriste se svi mogui naini i dostupna sredstva, a matovitost i drskost kurira kao da nemaju granice. 2. Pranje novca Operacija koja je u pojedinim dravama lake izvodljiva. Dominantna meunarodna priroda pranja novca zahteva internacionalnu saradnju vlada, banaka i ostalih finansijskih ustanova, policije i tuilatva. Ernesto Savona definie 3 faze pranja novca: a) pribavljanje dolaenje u posed vee koliine novca u keu koja je rezultat kriminalne aktivnosti

19

b) pozakonjenje korienje usluga pravnika kako bi se izvele sloene finansijske transakcije da bi se sredstva odvojila od nezakonitih izvora iz kojih su dobijena c) integracija dobijanje utiska da se sticanje sredstava moe pravno opravdati, to omoguava njihovo investiranje u legitimnu ekonomiju Metodi pranja novca zavise od : a) sposobnosti lanova kriminalnih grupa b) ponuenih mogunosti c) kvaliteta eksperata i savetnika d) komplikovanosti bankarskih i finansijskih transakcija Vrsta pranja novca koriene u Mafiji: a) runo pranje manje svote novca za kupovinu dobara ili plaanje usluga za organizaciju b) porodina maina za pranje familija pere novac u skladu sa svojim ciljevima i dogovorom sa bankama; program pranja moe biti kratkog ciklusa (otvaranje bankarskog rauna na ime odreene osobe, deponovanje novca na taj raun) i dugog ciklusa (pretpranje, pranje, ispiranje, suenje) c) zajednike ve maine vie porodica istog kriminalnog sindikata organizuju posao uz sauesnitvo nekog iz odreene bankarske ili finansijske ustanove d) praonica kriminalna organizacija nudi pojedinim kriminalcima servis pranja noca, pri emu je mogue izabrati i krai ciklus (samo pranje) ili dui (od pranja do investiranja) Suma koja se u svetu na ovaj nain godinje opere iznosi izmeu 100 i 300 milijardi dolara. Fenomen udnog novca je alternativni ekonomski sistem koji koriste meunarodni kriminalci, oni koji izbegavaju da plate porez, trgovci drogom, dileri oruja, teroristi i vlade. Drave koje su raj za pranje novca su Bahami, Hong Kong i Panama. - Kontrola transnacionalnog OK Veliki problem koji se zasniva na bilateralnim odnosima, dok je vrlo malo uinjeno na multirateralnom planu u oblasti suzbijanja OK. Zbog toga nema meunarodne politike u odnosu na OK. Razlozi neefikasnosti borbe na meunarodnom i nacionalnom planu: a) funkcionalna i birokratska podela izmeu 4 segmenta nacionalnog sistema krivinog pravosua, policije, tuilatva, suda i korekcionih ustanova b) odsustvo specijalizovanog osoblja, nedostatak programa obuke za osposobljavanje ovakvog personala c) stalna konkurencija izmeu ministarstva pravde, spoljnih i unutranjih poslova d) vrlo malo napora je uloeno u harmonizaciju nacionalnih zakonodavstava sa meunarodnim sporazumima i meunarodnim normama i standardima e) OK je za razliku od organa koji su zadueni da mu se suprotstave, veoma prilagodljiv transnacionalnoj strukturi dananjeg sveta Nekoliko pokuaja da se izgrade mehanizmi efikasnije kontrole transnacionalnog OK: a) u toku samo jedne godine u Italiji su odrana dva meunarodna skupa, jedan je bio posveen problemima pranja novca, a drugi transnacionalnom OK b) Kao razrada ovakvih inicijativa stvoren je i Plan akcije EU o OK c) u Palermu usvojena je Konvencija UN za borbu protiv transnacionalnog OK sa dopunskim protokolima

20

d) u Londonu usvojena Londonska izjava kako se suprotstaviti organizovanom zloinu u Jugoistonoj Evropi Istraivaka grupa TRANSCRIME koja je 1994.god stvorena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Trentu. Zadatak im je bio da rade na istraivakim projektima i prikupljanju dokumentacije za meunarodna tela UN, EU, vladine i javne slube. Istraivaki rad sluio je i kao osnov za didaktike aktivnosti na kriminolokim kursevima za studente redovnih i postdiplomskih studija.