1

Metodologija 1
aleksandar gordi










2

I Pojmovi i definisanje
1. naini obrazovanja pojmova
2. obim i sadraj pojma
3. odnosi meu pojmovima
4. pojam definicije i pravila definisanja
5. oblici definisanja i vrste definicija
6. evolucija pojmova u nauci

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Bogdan ei, Opta metodologija, Nauna knjiga, Beograd,
5
1980, str. 46-70.
Bogdan ei, Osnovi logike, Nauna knjiga, Beograd,
6
1983, str. 132-191.
Stiven Tulmin, LJudski razum, Jasen, Beograd, 2002, str. 36-50, 179-197. ili neto drugo
Mihailo Markovi, Filozofski osnovi nauke,
Lari Laudan, Progres i njegovi problemi, Institut..., Beograd, 2001, str. 81-103.


II Deoba i klasifikacija
7. definicija, deoba i klasifikacija
8. pravila deobe i klasifikacije, strukturne i povrinske klasifikacije, teorijska zavisnost
9. esencijalizam i konvencionalizam, idealni tipovi

Koen i Nejgel, odg. pogl.
ei, Opta metodologija, str. 70-82.
Mihailo uri, Sociologija Maksa Vebera, Napried, Zagreb,
2
1987, str. 86-93.

III ZakLjuivanje dedukcija i indukcija
10. vaLjanost, istinitost i uverLjivost zakLjuivanja
11. odnos indukcije i dedukcije
12. definicija i oblici dedukcije
13. silogistika i klasina aristotelovska logika
14. aksiomatski metod
15. razlike klasine i simbolike logike
16. dedukcija i novo znanje
17. induktivizam i deduktivizam

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Jovan Aranelovi, Studije o indukciji i verovatnoi, Institut..., Beograd, 2002, str. 36-60.

IV Problemi indukcije
18. pojam i vrste indukcije
19. Milovi kanoni
20. opravdanje indukcije
21. indukcija i verovatnoa
22. glavne teorije verovatnoe
23. primenjivost indukcije u nauci i drugim oblastima

3
Aleksandra Zori (prir.), Teorije indukcije u HH veku, Institut..., Beograd, 2005, str. po
izboru
J. Aranelovi, Studije..., str. po izboru

V Teorije naune istine
24. teorija korespondencije
25. teorija koherencije i teorija evidencije
26. pragmatike teorije istine
27. realizam i antirealizam
28. redukcionizam
29. subjektivna priroda predmeta istraivanja

Stania Novakovi, Uvod u optu metodologiju..., Filozofski fakultet, Beograd, 1994, str.
42-52.
Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, Jasen, Niki, 2001, str. 109-133.
Mihailo uri, Problemi sociolokog metoda, vie izdanja, pogl. 12.

VI Pojam metoda
30. predmet i delokrug metodologije
31. odnos metodologije prema logici
32. odnos metodologije prema teoriji saznanja
33. razliita znaenja pojma metoda
34. sastavni delovi naunog metoda
35. odnos metoda i predmeta istraivanja

Stania Novakovi, Uvod u optu metodologiju..., str. 9-21.

VII Klasifikacija nauke i razgranienje od metafizike
36. opta obeleja nauke
37. nauka i filosofija
38. nauka i zdravi razum
39. nauka i umetnost, religija, ideologija
40. klasifikacije nauke
41. teorijski i institucionalni/organizacioni aspekti nauke
42. teorijski i praktini ciLjevi nauke: nauka i tehnologija

Stania Novakovi, Uvod u optu metodologiju..., str. 30-41, 57-78.
Stania Novakovi, Odnos nauke i metafizike..., Institut..., 2004, str. po izboru

VIII Nauno istraivanje
43. induktivistika i deduktivistika struktura naunog istraivanja
44. pojam naunog otkria
45. vrste naunih problema
46. nauno posmatranje i eksperiment
47. problem eklekticizma
48. uobliavanje naune discipline

4
Koen i Nejgel, odg. pogl.
Stania Novakovi, Filozofija, metod i razvoj naunog saznanja, Institut..., Beograd,
2001, str. 13-36. i IV deo

IX Naune hipoteze
49. pojam naune hipoteze
50. formulisanje i deduktivno razvijanje hipoteza
51. inioci nastajanja hipoteza
52. preliminarni kriteriji prihvatLjivosti hipoteza
53. proveravanje hipoteza
54. hipotetiko-deduktivni metod

X injenice, teorije i sistemi
55. pojam naune injenice
56. pojam i vrste naunih zakona
57. pojam i struktura naune teorije
58. formalni i sadrinski zahtevi naunog objanjenja
59. struktura i vrste naunog objanjenja
60. opisivanje, tumaenje i objanjenje

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Stania Novakovi, Filozofija, metod..., 37-46.
Vojin Mili, Socioloki metod, vie izdanja, pogl. 12.

XI Problemi drutvenih nauka
61. odnos prirodnih i drutvenih nauka
62. operacionalizacija teorijskih pojmova
63. predvianje i determinizam u drutvenim naukama
64. vrednosna neutralnost
65. jedinstvo naunog metoda
66. osobenosti primene metoda (npr. eksperimenta) u drutvenim naukama

Mihailo uri, Problemi sociolokog metoda ili Vojin Mili, Socioloki metod, odg. pogl.
Rudi Supek, Zanat sociologa. Strukturalna analiza, kolska knjiga, Agram, 1983, str.
235-246.

XII Metodologija istoriografije
67. empirijska istoriografija i filosofija istorije
68. kritika istorijskih izvora
69. problem istorijske distancije
70. individualizam i holizam
71. istorizam i istoricizam
72. objanjenje u istoriji

Vojin Mili, Socioloki metod, odg. pogl.
Metodologija savremene istorije (zbornik radova), Institut za savremenu istoriju,
Beograd, 1987, str. 205-213 i 223-253.
5
Fernan Brodel, Spisi o istoriji, SKZ, Beograd, 1992, str. 83-188, 225-253 i 305-367.
ore Stankovi i LJubodrag Dimi, Istoriografija pod nadzorom. Prilozi istoriji
istoriografije, I-II, Slubeni list SRJ, Beograd, 1996, prvi deo
Georg Henrik fon Riht, Objanjenje i razumevanje, Nolit, Beograd, 1975, IV pogl.

Obavezna literatura:
Aranelovi, Jovan, Studije o indukciji i verovatnoi, Institut za filozofiju Filozofskog
fakulteta, Beograd, 2002, str. ???. (JA1)
uri, Mihailo, Sociologija Maksa Vebera, Naprijed, Zagreb,
1
1964,
2
1987, str. 78-93;
2
u:
uri, Izabrani spisi, knj. III, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998. (MV)+
uri, Mihailo, Problemi sociolokog metoda, (
1
Savremena kola, Beograd, 1962),
2
u:
uri, Izabrani spisi, knj. II, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998, str. ???. (MP)
Ili, Vladimir, Funkcionalizam u sociologiji, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta, Beograd, 1995, str. 71-75, 110-117. (VI)+
Joki, Aleksandar, Aspekti naunog otkria, FDS, Beograd, 1996, str. 31-37, 129-134,
167-177. (AJ)+
Koen (Cohen), Moris i Ernest Nejgel, Uvod u logiku i nauni metod, Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva, Beograd,
4
1982. (vie izdanja), str. 152-156, 165-167, 174-182,
185-192, 223-231, 246-249, 250-251, 256-261, 287-297, 343-352. (KN)+
Kolingvud (Collingnjood), Robin Xorx, Ideja istorije, Svjetlost, Sarajevo, 1987, str. 197-
234, 278-289.
Laudan, Lari, Progres i njegovi problemi, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu, 2001, str. 51-55, 69-76, 84-90, 112-138, 153-157, 169-174, 227-232, 237-
247. (L1)+
Markovi, Mihailo, Dijalektika teorija znaenja, Nolit, Beograd,
1
1962, str. 406-430. (i u:
Markovi, Izabrana dela, BIGZ et al., 1994, knj. 2) (DTZ)+
Markovi, Mihailo, Filozofski osnovi nauke, (
1
SANU, Beograd, 1981),
2
BIGZ et al.,
Beograd, 1994, str. 373-459.
Mili, Vojin, Socioloki metod,
3
Zavod za uxbenike, Beograd, 1996, str. 15-38, 233-362.
Miunovi, DragoLjub, "Metodoloka funkcija indukcije", Zbornik Filozofskog fakulteta,
knj. XI-2, Beograd, 1970, (str. 103-137), str. 103-130. (slino i: Miunovi, Logika i
sociologija. Induktivno zakLjuivanje u sociologiji, Filozofsko drutvo Srbije, Beograd,
1971.) (DM)
Novakovi, Stania, Uvod u optu metodologiju i istorija metodologije nauke, Filozofski
fakultet u Beogradu, 1994, str. 9-22, 57-58, 63-83. (STI)
Novakovi, Stania (prir.), Filozofija nauke u prvoj polovini HH veka, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1997, str. 77-93. (STH)
Novakovi, Stania (prir.), Nauni realizam i antirealizam u savremenoj metodologiji,
Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1998, str. 15-21, 87-88. (SNR)+
Novakovi, Stania, Savremena uloga i organizacija nauke. Izabrani radovi, knj. I,
Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2001, str. 38-43, 61-67, 73-83,
109-122, 165-191, 193-200, 277-283. (SN1)
Novakovi, Stania, Filozofija, metod i razvoj nauke. Izabrani radovi, knj. II, Institut za
filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2001, str. 6-46, 49-54, 75-85, 90-92, 129-
138, 143-155, 158-164, 169-170, 175-184, 197-198, 212-234, 278-289. (SN2)
ei, Bogdan, Osnovi logike, Nauna knjiga, Beograd,
6
1983. (vie izdanja), str. 137-
140, 144-149, 176-191 (1)+
6
ei, Bogdan, Opta metodologija, Nauna knjiga, Beograd,
5
1980. (vie izdanja), str.
46, 59-63, 65-75, 83-89 (2)+
7
Eliminaciona pitanja iz Metodologije 1
1. Neposredno deduktivno zakLjuivanje po obverziji
2. ZakLjuivanje po tranzitivnosti
3. Kategoriki silogizam
4. Hipotetiki silogizam
5. Disjunktivni silogizam
6. Polisilogizam
7. Matematika indukcija
8. Modus ponendo ponens
9. Modus tollendo tollens
10. Indukcija prostim nabrajanjem
11. Eliminativna indukcija
12. Abdukcija
13. Analoka indukcija
14. Statistika indukcija po empirijskoj verovatnoi
15. Milov metod slaganja
16. Milov metod razlike
17. Milov kombinovani metod slaganja i razlike
18. Milov metod zajednike varijacije
19. Milov metod ostatka
20. ZakLjuivanje po matematikoj verovatnoi
21. Deduktivno-nomoloko objanjenje
22. Statistiko-induktivno objanjenje
23. Genetiko objanjenje
24. Teleoloko objanjenje
25. Sinonimnost/identinost i ekvipolentnost pojmova
26. Superordinacija i subordinacija pojmova
27. Koordinacija meu pojmovima (interferencija i disjunktnost)
28. Koordinacija meu pojmovima (kontrarnost i kontradiktornost)
29. Disparatnost pojmova
30. Operacionalna definicija
31. Empirijska/leksika i normativna/stipulativna definicija
32. Ostenzivna definicija
33. Denotativna definicija
34. Ubeivaka definicija
35. Analitika definicija
36. Sintetika definicija
37. Genetika definicija
38. Strukturna definicija
39. Neposredan zakLjuak po logikom kvadratu
40. Neposredan zakLjuak po konverziji

Za uvebavanje ovih pitanja, pored teorijske pripreme u radovima KN, 1, 2 i DTZ, mogu se
koristiti i gimnazijski prirunici:
Svetlana Knjazeva, Logika u praksi, Zavod za izdavanje uxbenika SR Srbije ("Saznanja",
Biblioteka prirune literature za uenike srednjih kola, knj. 9), Beograd,
2
1969, str. 11-17, 24-
42, 68-73, 89-147.
Gajo Petrovi, Logika, kolska knjiga, Zagreb, 1985. (vie izdanja), str. 33-38, 65-68, 75-
114, 134-152, 162-171, 182-186, 201-205, 217-228.
Svetlana Knjazev-Adamovi i Aleksandar Kron, Logika za drugi razred usmerenog
obrazovanja, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,
3
1981. (vie izdanja), str. 19-
30, 46-57, 69-76.
8
ISPITNA PITANJA
I Pojmovi i definisanje
1. Naini obrazovanja pojmova
Procesi obrazovanja pojmova prouavaju se ne samo u logici, nego i u razvojnoj i
saznajnoj psihologiji (Pijae), lingvistici (psiholingvistici, semantici i leksikologiji, ali i u
dijahronijskoj lingvistici etimologiji). Empirijski podaci iz ovih podruja, kao i u pogledu
nekih drugih logiko-metodolokih kategorija, mogu osvetliti pojedine znaajne momente
nastanka i razvoja pojmova (npr. stvaranje prototipa/stereotipa, leksiko/pojmovno
jezgro i periferna znaenja, sme kao osnovne jedinice znaenja).
Procesi formacije pojmova nikad se ne odvijaju izolovano, pa se mogu razdvajati
samo u analitike svrhe. Treba imati na umu da su ti postupci umnogome korelativni, tj.
neizvodivi su in abstracto oni se, u odreenom smislu, uvek meusobno dopunjavaju,
pa i uslovLjavaju. Recimo, generalizacija ili apstrakcija obino podrazumevaju prethodnu
analizu, jer se mora izdvojiti obeleje koje e se generalizovati.
Kao osnovni oblici stvaranja i eksplikacije pojmova mogu se navesti analiza, sinteza,
apstrakcija, generalizacija i specijalizacija. Analiza je ralanjavanje sloenih pojmova
na njihove (osnovne ili specifinije, tj. u nekom smislu apstraktnije) elemente, ili
znaenjske komponente, dok je sinteza spajanje bazinijih obeleja u sloenije
tvorevine. Analiza i sinteza se primenjuju ne samo na pojmove, nego i na sudove i
zakLjuke, tj. na sve logike entitete. esto se u kolskim primerima sinteza ilustruje kao
jednostavna konjunkcija atributa kojom se oblikuje kompleksniji pojam, ali ona redovno
ukLjuuje i izvesno usklaivanje tih atributa (poto oni retko ulaze u sastav sloenijeg
pojma u svom istom obliku).
Generalizacija je uoptavanje odreenog svojstva na sve lanove klase, tj.
pripisivanje izvesne harakteristike uoene kod pojedinih lanova svim entitetima na koje
se odnosi odreeni pojam. Ona je prevashodno ekstenzionalan postupak, utoliko to se
vri na nivou svojstava (pojmova) koji su na istom logikom nivou. Za razliku od toga,
apstrakcija podrazumeva uvoenje novog obeleja, koje je optije od prethodno
uvedenih, dakle, obuhvata donekle razliita specifinija obeleja uoena kod pojedinih
lanova klase.
Specijalizacija, ili specifikacija, predstavLja ograniavanje ili blie odreivanje nekog
pojma uvoenjem (pridodavanjem) dodatnih obeleja, ime se dobija specifiniji pojam,
bogatiji po sadraju, ali ui po obimu.
U vezi s ovim moe se pomenuti da postoje razne podele pojmova: pojmovi o
stvarima, svojstvima i procesima; o fizikim, mentalnim i ideelnim entitetima; realni i
imaginarni; individualni i klasni (kolektivni); jednostavni i sloeni; pozitivni i negativni;
konkretni i apstraktni; homologiki i heterologiki; itd. Meutim, ovakve podele su vrlo
uslovne, jer (a) gotovo svaki pojam sadri npr. i realne i imaginarne elemente; (b) podela
nikad ne moe biti striktna, poto su pojmovi obino, recimo, konkretni ili apstraktni u
odnosu na neke druge pojmove.
9
2. Obim i sadraj pojma
Sadraj i obim (ili konotacija i denotacija, intenzija i ekstenzija, smisao i nominatum)
ine osnovne komponente svakog pojma. Odreivanje odnosa ove dve dimenzije jedan
je od glavnih zadataka filosofske logike, a ono je tesno zavisno i od toga kako se tumai
sm pojam pojma: postoje formalistike, psihologistike, nominalistike, realistike i
konceptualistike teorije pojma. Formalistike teorije odreuju pojam kao argument
suda, ili element reenice, kao individualnu varijablu, ili naprosto pomou Raslovih
operatora i i . Psihologistike teorije se preteno oslanjaju na realne psiholoke
korelate pojmova, tj. na predstave, koje mogu imati i vizualni i subjektivni itd. smisao
(dok mnogi pojmovi nemaju ba nikakav psiholoki status). Nominalistike, koje su i
najrasprostranjenije i najprimenjivije u logici, a preovladavaju u empiristikim
filosofijama, shvataju pojmove kao propratne oznake za neki entitet ili klasu entiteta.
Realistike teorije tumae pojmove kao odraze ili logike izraze bitnih obeleja
empirijskih entiteta, a esencijalistiko, tj. ekstremno realistiko stanovite postulie da je
pojam skup sutinskih osobina nekog (nekih) entiteta. Svaka od ovih teorija se suoava
s odreenim tekoama, kao to je sluaj i s njihovim savremenim varijantama, poput
deskriptivizma (zasnovanog na tezi da sadraj pojma odreuje njegov obim), kritikog
realizma (koji tvrdi da obim odreuje sadraj) i kauzalizma (koji pretpostavLja in
inicijalnog krtenja).
Odnos pojma i rei nije biunivokan iako svaka re prirodnog jezika obino
oznaava neki pojam, postoje i isti sinonimi, stilske ili regionalne varijante, dubleti i
sline rei koje ne oznaavaju zasebne pojmove; sa druge strane, poto se moe stvoriti
beskonaan broj pojmova, jasno je da ne mora (ni ne moe) svakom pojmu odgovarati
neka pojedinana re, tim pre to su neki pojmovi, recimo, numerike prirode
(odgovaraju im brojevi) ili se izraavaju nekim drugim ne-jezikim simbolima (note i drugi
grafiki prikazi).
Ukoliko se poe od preliminarnog odreenja da je sadraj pojma skup bitnih odlika
onoga to se njime oznaava, time se uvodi preutna realistika pretpostavka da se
moe doznati koja su obeleja nekog (nekih) entiteta sutinska, a koja su kontingentna,
tj. to je mogue jedino za pojmove koji su izgraeni postulaciono (npr. u logici,
matematici ili pravu). Kad je re o "empirijskim" pojmovima, njihov sadraj je boLje
odrediti kao skup onih obeleja ili oznaka koji ga razlikuje od drugih (obino srodnih)
pojmova.
Obim pojma predstavLja skup ili klasu svih entiteta na koje se odnosi odreenje
pojma, koje obuhvata definicija, dakle, sve predmete koji zadovoLjavaju opis pruen
definicijom (poseduju nabrojana svojstva). Neki logiari razdvajaju opseg pojma, skup
svih niih, vrsnih pojmova u odnosu na onaj koji se rasmatra; i doseg pojma, skup svih
pojedinanih entiteta supsumisanih pod dti pojam (no, i oni su, u izvesnom smislu,
individualni pojmovi).
Uopte uzev, moe se rei da izmeu sadraja i obima vlada odnos obratne
proporcionalnosti: to je sadraj vei (iri), to je obim manji (ui) u duhu Spinoze,
moglo bi se rei da svako daLje, dodatno odreenje oduzima, ili eliminie neki deo
obima. Takoe, u vezi s ovim se postavLja sholastiki problem individuacije: da li se
dodavanjem daLjih odredbi moe dospeti do pojedinanog entiteta, tj. dobiti njegovo
jednoznano, potpuno adekvatno odreenje.
10
3. Odnosi meu pojmovima
Pri odreivanju ili definisanju pojmova uvek se mora imati na umu koji su pojmovi u
nekom semantikom poLju ili hijerarhiji rodni (generiki), a koji vrsni (specifiki) ovi
potonji imaju iri sadraj i ui obim.
Kod identinih, ili sinonimnih, ili ekvivalentnih pojmova podudaraju se i sadraj i
obim. Iako su primeri iste sinonimije srazmerno retki (zbog prirodne tenje ka jezikoj
ekonomiji), oni su obino stilske ili jezike varijacije, a imaju razliitu funkcionalnu
distribuciju, vezani su za razliite domene upotrebe (kia/dad, sto/astal,
isuivanje/drenaa). Kvajn je kritikovao i sm pojam sinonimije, to je vezano za njegovo
osporavanje distinkcije analitiko/sintetiko.
Ekvipolentni pojmovi imaju razliit sadraj a isti obim, tj. to su razliiti skupovi oznaka
za isti entitet ili klasu, odnosno drugaiji opisi istog referenta (bespernati dvonoac i
animal rationale). Ekvipolentni pojmovi esto nastaju kao posledica nemogunosti da se
raznolikost nekog vrlo irokog ili apstraktnog pojma obuhvati jedinstvenom definicijom
(npr. pojmovi kulture, oveka, drutva).
Superordinisani, ili nadreeni pojmovi jesu oni koji su vii, ili rodni, tj. obuhvataju
subordinisane, ili podreene koncepte u pitanju je korelativan, odnosno asimetrian
odnos (izvestan pojam je nadreen nekom sopstvenom vrsnom pojmu, koji mu je
podreen): npr. drvo/jasen, zgrada/kola, ivotinja/ptica. Superordinisani pojam ima
siromaniji sadraj, a bogatiji obim od subordinisanog.
Disparatni, ili neuporedivi pojmovi jesu oni koji nemaju ba nikakve meusobne veze
(tj. ne dodiruju im se ni sadraj ni obim). Iako naizgled deluje da mnogi parovi pojmova
nisu ni na koji nain povezani, ipak mnogi imaju bar neke najoptije zajednike odlike
(npr. oznaeni su nekom reju, mogu se pripisati izvesnom predmetu, predmet su
miLjenja itd). Npr. "plavo" i "leteti", ili "levi" i "parni", "uto" i "glupo", premda nemaju
zajedniki rod, ipak se mogu odnositi na isti entitet. (Ne)spojivost pojmova je vezana za
logiko-metafizike probleme pripisivosti ili teorije tipova (Rasl).
Najsloeniji su odnosi koordinacije pojmova u okviru neke ire klase (rodnog pojma)
ili univerzuma govora. Uopte uzev, koordinisani su pojmovi koji se nalaze na istom
logikom nivou unutar neke klasifikacije (npr. "breza" i "hrast" u okviru klase/pojma
"drvo"), dakle imaju izvestan deo sadraja zajedniki (a ponekad i deo obima).
Specifiniji odnosi koordinacije jesu: kontradiktornost (pojmovi koji se uzajamno
iskLjuuju, iscrpLjujui celokupan obim nadreenog pojma, npr. "zelen" i "ne-zelen"),
kontrarnost (pojmovi suprotni po smislu dakle, bez ijednog dla zajednikog obima], ali
koji ne iscrpLjuju potpuno obim nadreenog pojma, npr. "crn" i "beo") i interferencija
(delimino preklapanje ne samo sadraja nego i obima, npr. "muziar" i "biciklist",
"veliko" i "plavo").
Svi ovi odnosi se mogu predstaviti Venovim dijagramima (relacije u pogledu obima) i
slovnim oznakama atribut (odnosi meu sadrajima pojmova) npr. interferentni su
pojmovi X, s obelejima a, b, c..., i Y, s odlikama a, b, d..., pod uslovom da c i d nisu
svojstva koja se tumae kao suprotna ili takva koja se nalaze na razliitim polovima
nekog kontinuuma.

11
4. Pojam definicije i pravila definisanja
Definisanjem, tj. definicijom kao ishodom procesa definisanja, blieg ili
jednoznanijeg odreivanja pojma, eksplikuje se pre svega sadraj pojma, a na taj nain
posredno utvruje i njegov obim. Iako su definicije prevashodno usmerene na sadraj,
ima i takvih tehnika definisanja koje polaze od obima, odnosno denotacije pojma, pa ih
pojedini autori i ne ukLjuuju u definicije proprio sensu. Takoe, postoje sinonimne,
relacione, ostenzivne, implicitne i druge nestandardne forme definisanja (determinisanja)
koje se ne uklapaju sasvim u definiciju definicije. U svakom sluaju, svrha definisanja je
to prikladnije i preciznije odreivanje obe dimenzije pojma koji se definie.
Definicija se sastoji od defini(j)enduma, pojma koji (treba da) se definie, kopule
(sveze, po pravilu identifikacionog "jeste]") i defini(j)ensa, skupa oznaka kojim se
dotini pojam definie. Definiens po pravilu sainjavaju genus proximum (najblii rodni,
nadreeni pojam kojem je subordinisan definiendum) i differentia specifica (bitna,
odnosno distinktivna vrsna razlika, tj. odlika koja identifikuje nii pojam u odnosu na
druge njemu koordinisane pojmove na istom logikom nivou) ovo je klasino
odreenje definicije, podesno za definisanje uobiajenih, odnosno svakidanjih
pojmova, ali nije uvek upotrebLjivo (u nauci, matematici, filosofiji itd).
Uobiajeno se navodi nekoliko centralnih pravila, ili uslova koje mora ispuniti
korektna definicija: to su adekvatnost (prikladnost, ne-kreativnost, ekvivalentnost
definiensa s pretpostavLjenim] sadrajem definienduma), akuratnost (tanost,
konciznost, to podrazumeva navoenje samo bitnih, odnosno distinktivnih atributa), ne-
cirkularnost (ne-krunost, uzajamna nezavisnost odreenj, to ukLjuuje da definiens
mora biti odreen putem nekih drugih pojmova), ne-negativnost (zabrana definisanja
preko onoga to pojam nije, mada omnis determinatio negatio est Spinoza]), ne-slikovitost
(to znai kako nefigurativnost, tako i nepreskriptivnost, u smislu sadravanja
vrednosnih odreenja) i jasnoa (zabrana postupka obscurum per obscurius, mada se u
nauci mnogi doivLjajno bliski pojmovi egzaktno definiu pomou pojmova o kojima ne
postoji nikakvo iskustvo, npr. definicije fizikih jedinica).
Ova pravila su, naravno, uslovna i vae u idealnom sluaju teko ih je dosledno
sprovesti u definisanju svakidanjih, zdravorazumskih pojmova, koje obeleavaju
vieznanost (polisemija) i irokoznanost (platisemija): npr. nemogue je jednoznano
definisati pojmove poput "visok", "dobar", "prav". Sa druge strane, u filosofiji i, uopte
uzev, oblastima u kojima na razvoj pojmova bitno utie tradicija ili kultura nemogue je
utvrditi jedinstveno, invarijantno znaenje optih pojmova, kao to su "ideja", "saznanje"
ili "supstancija". Ovi uslovi pretpostavLjaju da su pojmovi ve na neki nain sami po sebi
odreeni, da imaju implicitno utvreno jedinstveno znaenje, koje samo treba
eksplikovati na podesan nain. Osim toga, pojmovi su uvek (sa)odreeni drugim
pojmovima, tako da je i najpotpuniji renik (pa i "mentalni leksikon") svojevrstan circulus,
jer su sve rei definisane pomou drugih rei. esto se pojavLjuju i tekoe u vezi s
konsensualnom ili rasprostranjenom prihvaenou znaenja izvesnih pojmova.


12
5. Oblici definisanja i vrste definicija
Zavisno od epistemolokog stanovita, mogu se razlikovati realistike,
nominalistike (verbalne) i konceptualistike interpretacije definicija prve dre da je
predmet definisanja odreeni entitet, stvar (tj. njena sutina), druge da se zapravo
definie re, odnosno verbalni izraz, ili oznaka empirijskih entiteta, dok tree smatraju da
se definie sm pojam kao logiki, ideelni entitet.
Definicije, naelno, mogu biti verbalne (u koje spadaju praktino sve koje se daLje
pominju) i ostenzivne, pokazne, iji je definiens neverbalan, tj. sastoji se od referencije
kao pragmatikog akta, gesta kojim se pokazuje primerak, uzor entiteta koji se definie
(npr. "@uto je ovo." uz pokazivanje na neki ut predmet]).
Podela na empirijske (leksikografske, deskriptivne, istorijske) i normativne
(preskriptivne, stipulativne, zakonodavne) definicije oslanja se na shvatanje o tome da li
su one punovani iskazi (koji su ne]istiniti i ija se vaLjanost utvruje uporeivanjem s
nekim stanjem stvari na objekt-nivou) ili su pak (puke) konvencije, dogovori/pogodbe o
buduoj upotrebi izvesnog termina. Kriteriji za plauzibilnost empirijskih i normativnih
definicija razliiti su: dok prve moraju opisati celokupan spektar zateenih, prihvaenih
znaenja odreene rei (tj. pojma), drugima je ciLj da budu to preciznije, jednoznanije
i upotrebLjivije u specifinim kontekstima (npr. nauci ili filosofiji). Zato ove prve moraju
polaziti od upotrebe u celokupnom aktualnom jezikom korpusu (knjievnost,
publicistika, razgovorni stil itd.) i nastojati da prue to potpuniju predstavu o spektru
nasleenih znaenja, a druge se rukovode isto kognitivnim kriterijima, kao to su
nedvosmislenost, konsistentnost, usklaenost sa drugim elementima konceptualne
sheme, heuristika plodnost i slini, pa ne mogu biti doslovno (ne)istinite, nego jedino
prikladne, pogodne, svrsishodne itd. Ovim potonjima su donekle srodne operacionalne
definicije, pomou kojih se pojam odreuje na osnovu (logikih ili faktikih) operacija
predvienih za utvrivanje ispunjenosti nunih i/ili dovoLjnih uslova za identifikaciju
odreenog pojma: npr. "Inteligencija je sposobnost koja se meri Spirmenovim testom",
"Jaina struje je veliina koja se ustanovLjava ampermetrom" ovakve definicije su vrlo
pogodne u matematici i pojedinim razvijenim empirijskim naukama.
Eksplicitne definicije su one koje sadraj pojma odreuju neposredno, a implicitne ne
daju efektivno odreenje, nego navode niz iskaza ili konteksta u kojima se odreeni pojam
pojavLjuje i iz ega se moe zakLjuiti njegovo znaenje ove druge se esto koriste u
visoko razvijenim, aksiomatizovanim podrujima, gde npr. pojam sile ili (prirodnog) broja ne
moe da se definie direktno, ali je sasvim egzaktno odreen npr. NJutnovim zakonima ili
Peanovim aksiomama. Ovom tipu pripadaju i tzv. lanj-cluster definicije, kao i definicije na
osnovu porodine slinosti.
Esencijalne definicije bi bile one koje opisuju bitna svojstva nekog entiteta, obino
njegovu strukturu, pa se nazivaju i strukturnima, dok genetike definicije odreuju pojam
na osnovu nastanka (porekla) entiteta na koji se odnosi npr. "Krunica je geometrijska
figura koja nastaje povlaenjem linije to spaja take na jednakoj udaLjenosti od date
take" ili "Voda je jedinjenje koje se dobija spajanjem kiseonika i vodonika".
Funkcionalne definicije odreuju pojmove na osnovu njihove uloge ili upotrebe u nekom
datom kontekstu.
13
6. Evolucija pojmova u nauci
Osim ukoliko se posmatraju u nekom sasvim odreenom kontekstu i u konkretnom
istorijskom preseku, pojmovi menjaju svoje znaenje. Strogo logiki uzev, tu bi se onda
govorilo o razliitim pojmovima, povezanim relacijom genidentiteta. Kao to pokazuju
etimoloki podaci, komparativna (i kontrastivna) semantika, pa i varijacije znaenja u
obinom govoru, znaenja se razvijaju, granaju, modifikuju, pa ak i iezavaju do mere
zaborava (do stepena da su za razumevanje konkretne rei u nekom istorijskom
spomeniku neophodna jezika razjanjenja).
Kao i u filosofiji, i u nauci se zapaa evolucija centralnih pojmova, tj. svih koji
vekovima opstaju u terminologiji empirijskih disciplina. Ni nauka nije iskLjuivo tvorevina
sazdana od empirijskih elemenata, nego se moe posmatrati i kao pojmovna shema, ili
mrea, unutar koje su pojedinani pojmovi (sa)odreeni poloajem unutar sistema.
Naravno, kao i u istoriji drugih oblika stvaralatva, i u istoriji nauke postavLja se pitanje
(dis)kontinuiteta, tj. pojavLjuje se dilema da li se moe govoriti o tome da se pojmovi
postepeno preobraavaju ili dolazi do radikalnih konceptualizacija. Oni koji naglaavaju
kontinuitet
Pojmovi poput npr. sile, kretanja, mase i drugih preivLjavali su razne transformacije,
a pristalice kontinuiteta nastoje da ih (sldei princip retencije ili konsistencije) prikau
kao racionalne, postepene ili ak kumulativne. Nasuprot njima, diskontinuisti istiu da ti
centralni koncepti zapravo predstavLjaju stubove odreenog pogleda na svet, te da s
korenitim preoblikovanjem celokupnog vienja (odreenog segmenta) stvarnosti i svi
uestvujui pojmovi trpe potpun preobraaj, potkrepLjujui ovu tvrdnju ukazivanjem da ti
pojmovi figuriu u sasvim drugaijim naunim zakonima. Moglo bi se rei da u svakoj
smeni naunih teorija, pa i ako je ona revolucionarna, postoji jedan sloj koji ostaje
neizmenjen, kao i neki koji se, ponekad i drastino, menja (napetost izmeu tradicije i
inovacije, uoLjiva i u drutvenim promenama i drugim istorijskim procesima).
Neki nauni pojmovi potpuno nestaju bez traga (npr. "flogiston"), drugi osetno
menjaju znaenje ("materija" ili "kretanje"), trei se spajaju u apstraktnije ili pak
razdvajaju na konkretnije potpojmove, zavisno od teorijskih potreba. Takoe, neki
pojmovi se specifikuju, odnosno operacionalizuju ("gen"), dok pojedini postaju
apstraktniji, kako bi bili primenjivi u irim domenima. Najzad, uvoenje novog pojma
nikad nije mehaniko, nego podrazumeva revizije drugih pojmova, tj. promene na raznim
mestima u celokupnom konceptualnom aparatu.
Sve ovo namee krupne izazove za teoriju znaenja naunih pojmova, poto krajnje
realistike pozicije ne mogu da objasne drastine promene u sadraju
(rekonceptualizacije), dok se deskriptivisti suoavaju s tekoama oko kolebanja
referencije pri redefinisanju centralnih teorijskih koncepata.

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Bogdan ei, Opta metodologija, Nauna knjiga, Beograd,
5
1980, str. 46-70.
Bogdan ei, Osnovi logike, Nauna knjiga, Beograd,
6
1983, str. 132-191.
Stiven Tulmin, LJudski razum, Jasen, Beograd, 2002, str. 36-50, 179-197. ili drugo
Mihailo Markovi, Filozofski osnovi nauke, odg. pogl.
Lari Laudan, Progres i njegovi problemi, Institut..., Beograd, 2001, str. 81-103.
14
II Deoba i klasifikacija
7. Definicija, deoba i klasifikacija
Ova tri postupka, kao i neki srodni ili pomoni (opisivanje, interpretacija,
operacionalizacija, distingvisanje, rangovanje), slue za sistematizaciju pojmova
(konceptualnih i empirijskih sadraja) u raznim oblastima saznanja, ukLjuujui i nauku.
Odreivanje meusobnih odnosa pojmova ini preduslov za sve ove postupke, a idealan
(ali retko ostvariv) sluaj predstavLja povezivanje svih relevantnih pojmova u jedinstven
meuzavisan sistem, npr. hijerarhiju ili potpunu klasifikaciju.
Dok se definicijom odreuje sadraj (pa time i obim) pojedinanog pojma (premda je
i to nemogue bez uzimanja u obzir drugih, bliskih koncepata), deoba (ili divizija) ima
ciLj da uvoenjem dodatnih odreenja rastavi vii pojam na dva ili vie niih, specifinijih
pojmova. Podele poivaju na izvesnim korisnim distinkcijama i nisu same sebi svrha,
nego omoguavaju uoavanje odreenih pravilnosti ili obeleja koje ne vae za celinu
vieg pojma, nego samo za neke potklase unutar njega. Pragmatiki kriterijum pri deobi i
klasifikaciji stoga treba da bude tzv. zakonolika uvreenost (lanj-entrenchment) dobijenih
pojmova, tj. mogunost da se formuliu zakonomernosti koje vae samo za specifini
pojam, odnosno, nii pojmovi moraju biti takvi da supstancijalno figuriu bar u nekom
naunom zakonu. U filosofiji se, naravno, ne moe govoriti o empirijskim zakonima, ali
distinkcije moraju imati opravdanje u principima koji se postuliu.
Elementi deobe su: pojam koji se deli (totum divisionis), kriterijum na osnovu kojeg se
vri deoba (principium divisionis) i nii pojmovi, lanovi deobe kao ishod (membra
divisionis). lanova moe biti od dva (dihotomija) pa navie, a kriteriji deobe mogu biti
raznoliki (na istu celinu, tj. vii pojam, mogue je primeniti vie nezavisnih kriterija
podele), pa se u tom sluaju govori o paralelnim divizijama, ili kodivizijama; ali principi
deobe treba da budu uslovLjeni teorijskim potrebama i zasnovani na nekom nomoloki
utemeLjenom svojstvu. Npr. podela planina na visoke, srednje i niske nema nikakav
teorijski smisao, dok podela renik na velike (enciklopedijske), srednje i male ima, zato
to se pristup odrednicama u njima bitno razlikuje. Deoba izvesnog pojma koji je ve
lan neke izvrene deobe naziva se poddeobom, ili subdivizijom.
Klasifikacija je postupak inverzan u odnosu na deobu, tj. polazi "odozdo", od
individualnih pojmova ili predmeta, i tie se prvenstveno obima pojma. Pretpostavke
klasifikacije su poznavanje veeg broja entiteta meu kojima se uoavaju slinosti i
razlike, kao i zapaanje izvesnih bitnih, strukturnih svojstava koja mogu posluiti kao
relevantan osnov razvrstavanja. Klasifikacijom se odreena iz poetka relativno amorfna
klasa entiteta razvrstava, odnosno rasporeuje ili strukturie u grupe onih srodnih po
kLjunim osobinama. Grupisanje ili okupLjanje predmeta u celine ire po obimu ujedno
podrazumeva i izvesnu meru apstrahovanja od njihovih konkretnih svojstava, tj.
zanemarivanje onih u pogledu kojih su entiteti nesrodni drugim entitetima.
15
8. Pravila deobe i klasifikacije
Poto su deoba i klasifikacija meuuslovLjeni, korelativni postupci, za njih vae
slina pravila, s tim da se u sluaju deobe primenjuju na sadraj, a kod klasifikacije
prvenstveno na obim obuhvaenih pojmova. Adekvatnost deobe ili klasifikacije pre
svega zavisi od potpunosti, odnosno iscrpnosti (egzostivnosti) one moraju obuhvatiti
sve nie, vrsne pojmove odnosno pojedinane entitete. Dakle, obim deobene
(klasifikacione) celine mora biti jednak zbiru obima lanova deobe (klasifikacije).
PoeLjno je da u ralanjavanju bude to manje tzv. rezidualnih klasa (s nazivima
"ostali", "drugi", "nepoznato" itd).
Deoba (klasifikacija) mora biti jedinstvena, tj. sprovedena prema jednom principu,
tako da nijedan entitet ne moe pripadati dvema (pot)klasama niti ostati neobuhvaen
(nerazvrstan) u protivnom je deoba (klasifikacija) konfuzna i neadekvatna. Uzajamna
iskLjuivost (ekskluzivnost), nepreklapanje obima, nuan je uslov ispravnosti.
Postupnost deobe (klasifikacije) podrazumeva da se u jednom koraku primenjuje
samo jedan kriterijum, i to onaj vezan za najblie vrste (rodove), dakle da se ne
preskau nivoi apstraktnosti. Ovo, opet, ne znai da se ne mogu istovremeno sprovesti
npr. dva ili tri logiki nezavisna kriterija, tako da se u jednom koraku dobije tetratomija
(kao u sluaju podele sudova na univerzalno-afirmativne, univerzalno-negativne,
partikularno-afirmativne i partikularno-negativne) ili oktotomija (ako su svojstva a, b i c:
abc, abc, abc, abc, abc itd).
Pregledna klasifikacija je preduslov uporedivosti podataka i svake naune analize
empirijskih podataka. Klasifikacija moe biti i isto kvantitativna, ali ona obino nema
vei teorijski znaaj, tako da kvalitativne klasifikacije i daLje ostaju nezamenjive, dok
kvantitativne mogu posluiti kao njihova dopuna.
Klasifikacije mogu biti strukturne i povrinske, odnosno "prirodne" i vetake. Ove
druge, od kojih se obino polazi kada lanovi klase nisu dovoLjno poznati, zasnivaju se
na fenomenalnim, pojavnim svojstvima, dok druge nastoje da uspostave kriterije koji
imaju podlogu u teorijama to opisuju funkcionisanje pojedinih kategorija predmeta, tj.
potklas skupa koji se razvrstava. Pomenuti dezideratum se ponekad opisuje kao zahtev
diskriminacione otrine, poto je pogodno da klasifikacija ima sposobnost (bitnog,
strukturnog) teorijskog razlikovanja grup lanova (to odgovara lanj entrenchment-u kao
induktivnom postulatu). Iz ovoga sledi i tenja da klasifikacione kategorije budu to
homogenije, tako da se mogu opisati preciznim zakonima.
Utoliko je svaka klasifikacija teorijski zavisna, jer je izbor kriterija uvek odreen
nekim epistemolokim i teorijskim pretpostavkama i ciLjevima, kao i najboLjim
raspoloivim teorijama u datom domenu. Antirealisti (kao i empiristi 19. veka) smatraju
da je prirodna, teorijski zasnovana klasifikacija u stvari i krajnji ciLj nauke, tj. da nauka
nema svrhu objanjenja (poto ono uvek podrazumeva ontoloke implikacije), a da je za
potpun i precizan, adekvatan opis fenomen sasvim dovoLjna klasifikacija koja se
povinuje zapaenim pravilnostima.

Knejgel, pogl. XII
Vojin Mili, Socioloki metod, odeLjak XII.1
16
9. Esencijalizam i konvencionalizam, idealni tipovi S
Deoba i klasifikacija moraju biti svrsishodne, a ne potpuno arbitrarne. Obino se
konvencionalnost tumai kao mogunost da se ista celina ralani na razliite naine,
pomou raznih kriterija, zato to za razliite teorijske i praktine svrhe mogu biti pogodne
raznovrsne klasifikacije. Esencijalizam insistuje na stavu da postoji jedinstvena,
optimalna klasifikacija zasnovana na bitnim svojstvima razvrstavanih entiteta, do koje se
dolazi ovladavanjem fundamentalnim zakonima i upoznavanjem invarijantnih osobina.
Logika klasifikacija (koja je paralelna deobi pojma) podrazumeva rigorozno
razvrstavanje izvesne klase entitet na nie i ue kategorije. NJeni elementi su criterium
divisionis (merilo ili obeleje na osnovu kojih se vri), totum divisionis (celina koja je
predmet deobe ili klasifikacije) i membra divisionis (lanovi prvobitnog skupa). Logiki
stroga klasifikacija mora biti potpuna ili iscrpna (tj. obuhvatiti sve lanove poetne
celine), homogena (mora se u svakom koraku sprovoditi na osnovu jedinstvenog
standarda) i jednoznana (svaki entitet se mora svrstati u iskLjuivo jednu potklasu).
Taksonomija po pravilu ne ispunjava ovako striktne uslove tu je re uglavnom o nekoj
tradicionalnoj, nasleenoj klasifikaciji, koja se rukovodi funkcionalnim, upotrebnim ili
pojavnim kriterijima, dakle, ona ne mora biti ni jednoznana ni zasnovana na nekim
strukturalnim, intrinsinim odlikama obuhvaenih entiteta (takson). Ovakve klasifikacije
se obino primenjuju na preliminarnim stupnjevima istraivanja, kada jo nije jasno koju
preciznu pojmovnu shemu vaLja primeniti, a poznate su narodne taksonomije biLja,
ivotinja, vremenskih pojava, geolokih fenomena itd, koje su ograniene na pojave iz
svakodnevnog iskustva u nekoj odreenoj geografskoj oblasti. Tipologija ne mora
pretendovati ni na iscrpnost ni na jednoznanost, nego joj je prvenstveni ciLj
ustanovLjavanje nekih harakteristinih, uobiajenih svojstava odreene grupe (istorijskih
ili, uopte, aktualnih) entiteta, koja ispoLjavaju tenju da se pojavLjuju zajedno i nalaze
se u empirijskoj ili smisaonoj vezi zato je za uspenost tipologije vanija "dubina" nego
"irina".

Pojam idealnog tipa
Metod konstruisanja idealnih tipova jedno je od osobenih sredstava drutvenih, kao i
istorijskih, knjievnih i umetnikih nauka, dakle, svih onih disciplina koje se ne mogu
sluiti egzaktnim metodima eksperimentisanja i prirodnonaunog posmatranja, nego
barataju duhovno-istorijskim celinama. Metod idealnih tipova ne mora imati
psihologistike ili istoricistike implikacije (kao, recimo, diltajevski shvaen pojam
anrova), ali svakako ne moe biti onako rigorozno sproveden koliko je to izvodivo sa
definicijama idealnih entiteta u prirodnim naukama (idealni gas, materijalna taka, crno
telo). Idealni tip, pogotovo, ne treba poimati u normativnom smislu (kao idealno stanje
neke pojave, koje bi bilo poeLjnije ili kojem bi ona trebalo da tei), nego kao jednu vrstu
apstrakcije kLjunih obeleja iz realnih, istorijski ili prostorno aktualizovanih primeraka
pojave koja se ispituje. Idealni tipovi se mogu shvatiti bilo kao deskriptivne kategorije ija
je svrha opisivanje, klasifikacija i poreenje zateenih instancija bilo kao teorijski modeli
ili sheme koji olakavaju objanjavanje uoenih pravilnosti analitiki ih izdvajajui od
nebitnih propratnih okolnosti. Oni su, znai, teorijske konstrukcije koje imaju prvenstveno
heuristiki smisao da prue orijentacioni okvir za situisanje izvesnih pojava unutar
pripadnog podruja drutvenih pojava ili hipotetiki model za njihovo svrstavanje u
17
grupe, ali ne mogu (makar se tumaili i kao "prirodne klasifikacije", nalik onima u
prirodnim naukama) biti krajnja svrha naunog istraivanja.
Struktura idealnih tipova, kako pojedinano, tako i skupno, treba da odgovara
objektivnim strukturama empirijskih injenica, dakle, oni treba samo da izotravaju
standarde za primenu naunih pojmova na iskustvene podatke. Naravno, oni e (ako je
re o istorijski zateenim sluajevima) uvek do neke mere odstupati od tipova kojima
pripadaju, utoliko to su na oblik aktualizovanih tvorevina uticale i neke rezidualne
okolnosti, koje nisu obuhvaene teorijskim modelom. Zato su sve tipologije uslovne,
zavisne kako od stepena teorijskog razvoja, tako i od istorijske promenjivosti pojava koje
treba da opisuju (recimo, ukoliko se pretpostavi da su primeri Cvijievih tipova naseLja u
njegovo vreme postojali u istom obliku, pitanje je da li su, izuzimajui manji broj sela u
pasivnim krajevima, danas ostale takve forme naseLja na koje se njegova tipologija d
direktno primeniti). Problemi primenjivosti i konanosti idealnih tipova proistiu ve i iz
same njihove logike strukture poto se apstrahovanje vri u skladu s prihvaenim
teorijskim principima i zbiLjskim injenicama, ono nikad ne moe predvideti budue
istorijske tokove i oblike koje e oni proizvesti.
Premda on sigurno nije ni prvi ni jedini teoretiar koji se sluio tipolokim metodom,
pojam idealnih tipova najee se vezuje za ime Maksa Vebera, koji je pred upotrebu
ove metodoloke kategorije postavLjao zahteve uzrone i smisaone adekvatnosti.
Prema njegovom shvatanju, idealni tip nije ni opti pojam ni prosena vrednost ni
nauna hipoteza ni opis stvarnosti, nego intelektualna konstrukcija sintetikog tipa koja
naglaava (ili ak preuveliava) izvesne veze i odnose harakteristine za odreene
istorijske celine. U sasvim istom obliku idealnotipski konstrukt ne moe se nai u
stvarnosti, nego je to granini pojam (poput materijalne take u dinamici) koji slui za
odmeravanje ili poreenje konkretnih pojava prema pojedinim dimenzijama. Dakle,
idealni tip je jedan apstraktan, uopten i "nestvaran" artefakt za sreivanje, opisivanje i
uporednoistorijsko prouavanje iskustvenog materijala i nauno objanjenje drutvenih i
istorijskih pojava. Idealni tipovi su pojmovi s odreenom prostorno-vremenskom
referencijom (moderni kapitalizam, srednjovekovna varoka privreda, duh
protestantizma i slini) u smislu irih istorijskih celina ili duhovnih oblika, koji su
sastavLjeni od mnotva raznovrsnih pojedinanih manifestacija sa bitnim zajednikim
obelejima. Tu stvarnost oni ne opisuju potpuno, nego selektivno, u skladu s teorijskim
shvatanjem ta je harakteristino za odreenu istorijsku epohu naspram drugih. No,
ostaje pitanje po emu se ove veberovske apstrakcije razlikuju od drugih istorijskih
pojmova kao sredstava deskriptivne analize, poto i ovi imaju kulturno-istorijsko
znaenje.
Za idealne tipove Veber rezervie jo jednu funkciju, a to je eksplanatorna: status
teorijskog modela stvorenog za objanjenje tipinih situacija druvenog ivota, u kojima
se Ljudi ponaaju kao racionalni subjekti u datim okolnostima. tavie, Veber smatra da
se upravo koncentracijom na kontekstualno racionalne motive i postupke moe objasniti
vei deo drutvenog delovanja (treba da) moe objasniti vei deo drutvenih praksi, dok
iracionalnosti predstavLjaju odstupanja (slina remeteim iniocima koji naruavaju
delovanje prirodnih zakona). Kao uzor idealnotipskih procesa on navodi delovanje
ekonomskih zakonitosti, koje je klasina ekonomska teorija formulisala kao ekstremalne
zakone (minimizacija trokova, transporta i drugih resursa) ili neumitne tendencije
(zakon opadajuih prinosa). Ni ovi zakoni, naravno, nikad ne nastupaju u istom obliku,
niti je uvek mogue neekonomske inioce zanemariti u analitike svrhe, jer oni
18
uslovLjavaju odstupanja od zamiLjenog toka dogaaj. Veber ak smatra da se
objanjenja istorijskih pojava upravo i sastoje od utvrivanja lokalnih prostorno-
vremenskih kontingencija koje su dovele do skretanja od ovih racionalno utemeLjenih
pravilnosti.

Opisni i klasifikatorni smisao idealnih tipova
Tipoloke konstrukcije u drutvenim naukama u naelu imaju svrhu da sistematizuju
neko podruje drutvene stvarnosti, da oblikuju pogodnu pojmovnu shemu za njegovo
osmiLjavanje, kategorizaciju i opisivanje. Tipologija, naravno, mora potovati neke
postulate logike deobe (divizije) pojma, ali mogunost sprovoenja logiki korektne
deobe zavisi i od prirode ispitivanog podruja istorijska stvarnost je po pravilu previe
arolika da bi bila podlona strogoj klasifikaciji u odelite i egzostivne membra divisionis,
kao to je to sluaj s prirodnim (npr. biLjnim i ivotinjskim) vrstama (mada se i u filosofiji
biologije u poslednje vreme pojam vrste posmatra vie kao teorijska konstrukcija nego
kao prirodna datost). U istoriji sociologije su dosta rasprostranjene dihotomne tipologije
tradicionalnog i modernog drutva, pri emu po pravilu oba lana sadre
suprotstavLjene odredbe (npr. u pogledu naina privreivanja, uloge drutvenih
institucija, pravnih normi itd), ali se u stvarnosti srazmerno retko susreu isti oblici
jednog ili drugog tipa. No, opisni smisao ovih kategorija lei u tome to one ipak u
znatnoj meri mogu opisati sistematsku povezanost i meuuslovLjenost odreenih
osobina drutva i kulture, tako da se npr. iz klasifikovanja neke drutvene grupe u
primarnu ili sekundarnu ipak moe dosta zakLjuiti o njoj (u tom smislu idealni tipovi
funkcioniu kao skraeni opisi jednog kompleksa zdruenih pojava).
U drutvenim naukama klasifikacije obino poivaju na kvalitativnim obelejima, koja
doputaju samo binarno svrstavanje, tako da je radi preciznijeg opisa pogodno ukrtati
to vei broj takvih obeleja, i to naroito ona koja su sistematski povezana, tako da
onda dobijena shema moe adekvatno opisati vei broj pripadnik populacije na koju se
odnosi. Takve klasifikacije su onda teorijski plodne, jer imaju prediktivni i eksplanatorni
znaaj. Stvaranje irokih klasifikacija je po pravilu skopano s mnogim tekoama, jer je
teko objediniti raznovrsne i ponekad meusobno suprotstavLjene zahteve, kao to su
preciznost, jednoznanost, iscrpnost i homogenost.
Prema tome, i pored nedovoLjno jasnog logikog statusa i teko u praktinoj
primeni, idealni tipovi predstavLjaju heuristike nagovetaje za preliminarnu klasifikaciju
entitet, izgradnju preciznijih pojmova i formulisanje najoptijih hipoteza o domenu koji
se ispituje. Idealni tipovi su osnova za klasifikacione sheme, koje se od dihotomnih,
uvoenjem prelaznih ili meovitih tipova, ralanjuju i na vei broj kategorija i na
preciznija i pojmovno bogatija odreenja polaznih ekstremnih sluajeva. Tako oni
upuuju na nalaenje pogodnih standarda za poreenje empirijskih sluajeva, odnosno
indikator za sistematsko ureivanje ovih istorijskih oprimerenih pojava u niz, intervale ili
grupe zavisno od stepena prisustva nekih obeleja. Pri tom se, kao i inae u
drutvenonaunim istraivanjima, pojavLjuje problem utvrivanja naina
operacionalizacije pojedinih komponenti idealnog tipa i stepena njihove meuzavisnosti
usavravanje klasifikacije se mora kretati ka traganju za sve bliim i razuenijim
odreenjima vrednosti pojedinih dimenzija idealnog tipa, tako da se onda od manje
ralanjenih tipologija napreduje ka sve razraenijima, koje se koriste i kao osnova za
topoloke modele promene u drutvenim i kulturalnim sistemima (npr. dijagrami kojima
se prikazuje prelazak razbijenih sela u uorena, drumska ili poluzbijena).
19

Idealni tipovi kao teorijski modeli
U funkciji teorijskih modela idealni tipovi imaju status apstraktnih principa koji
omoguavaju nauno objanjenje drutvenih pojava, dakle, slue kao sredstvo
sistematizacije kroz stvaranje programskog okvira za izgradnju teorijskih sistema, a ne
samo mree pojmovnih odredbi. Ovakve hipotetike konstrukcije nisu isto to i
empirijske generalizacije koje se mogu empirijski proveravati na konkretnim podacima,
poto e ovi nuno odstupati od idealizovanih tvorevina. Oni, dakle, vie predstavLjaju
skice zakonitost, ili tendencije, kakve i figuriu kao opte eksplanatorne premise u
drutvenim i istorijskim objanjenjima.
esto se pretpostavLjalo da idealnotipski modeli imaju slinu strukturu kao
matematiki modeli u prirodnim naukama, meutim, ove analogije su vrlo udaLjene, jer
se iz idealnih tipova po pravilu retko mogu izvoditi precizna predvianja. Slinost se pre
svega ogleda u njihovom hipotetikom harakteru, tj. u okolnosti da je njihova vrednost
prvenstveno analitika i da u empirijskoj stvarnosti uvek dolazi do odstupanj. Ovo je
posledica ve i samog naina njihovog konstruisanja, poto su oni idealizovani modeli
koji apstrahuju od mnotva sloenih okolnosti koje prate svako Ljudsko delovanje. Oni u
teorijskoj funkciji ukLjuuju izvesne uoptene tvrdnje o vezama izmeu odreenih
pojmova ija su znaenja apstraktne prirode, ali su upotrebLjivi za nauna objanjenja
jedino ako im se dodaju dovoLjno realistine pretpostavke o uslovima ije ispunjavanje
model nalae. Takve pretpostavke o uslovima vaenja (ili granine uslove) ponekad je
vrlo teko eksplikovati (i njihovu aktualnost proveriti) ak i u prirodnim naukama (iz ega
proistie poznata DiemKvajnova teza), a pogotovo u drutvenim naukama. Dakle,
realistinost postulisanih pretpostavki ini vaan preduslov analitike i eksplanatorne
vrednosti idealnotipskih modela, a bez toga njihov smisao je jedino eksplikativni.
Da bi veze koje se uspostavLjaju idealnotipskim modelom imale iskustveno
znaenje, on mora posedovati proverLjivost, tj. biti opovrgLjiv bar nekim zamislivim
stanjem stvar. Model, prema tome, ne sme biti isto tautoloke prirode, zasnivati se
iskLjuivo na logikim vezama meu pojmovima koje sadri (ovakve kritike su bile
upuivane pojedinim velikim sociolokim sistemima, poput Parsonzovog). Ali, po
miLjenju nekih teoretiara, ak i u ovakvom obliku oni mogu biti pomono sredstvo
naunog objanjenja, u smislu da odstupanja od modela skreu panju na inioce koji
do njih dovode. Ako model treba da vai, moraju se koristiti klauzule o tome da su ostali
uslovi jednaki ili irelevantni, pa on ima vie heuristiku nego eksplanatornu vrednost.
Ovo je tim pre sluaj ukoliko se ti modeli posmatraju kao neopovrgLjivi, poto tada nema
naina da se proveri koliko su oni uopte prikladno sredstvo za razumevanje fenomen
o kojima je re.
Razlika izmeu idealizacij u prirodnim naukama i idealnih tipova lei u tome to je
kod ovih prvih direktno proveravanje ipak moguno, jer su eksplicitno navedeni uslovi za
vaenje idealnog sluaja, pa se najee moe proveriti da li se opovrgava sama
hipoteza ili njeno vaenje ometaju drugi inioci; osim toga, idealizovani fiziki principi se
izvode iz nekih viih teorijskih postulata i principa, ije je vaenje nezavisno proverLjivo
kroz izvoenje drugih posledica, i oni su podloni numerikom ispravLjanju u
sluajevima kada doe do znaajnijih odstupanja od tvrenih povezanosti. O ulozi
idealnih tipova u objanjenjima istorijskih fenomena bie rei u odeLjku o istorijskom
objanjenju i ovde je njihova svrha ne samo eksplanatorna, nego i interpretativna da
prue potpunije razumevanje smisaonih celina.
20
Idealni tipovi (MV, 86-93)
Mihailo uri, Problemi sociolokog metoda, str.
1
131-160 =
2
155-189.


Koen i Nejgel, odg. pogl.
ei, Opta metodologija, str. 70-82.
Mihailo uri, Sociologija Maksa Vebera, Napried, Zagreb,
2
1987, str. 86-93.
21
III ZakLjuivanje indukcija i dedukcija
10. VaLjanost, istinitost i uverLjivost zakLjuivanja
VaLjanost zakLjuivanja se odnosi na smisaone, logike veze izmeu misaonih
sadraja, pri emu se po pravilu podrazumeva formalna vaLjanost, utoliko to postoje
forme koje, bez obzira na strukturu uestvujuih iskaza ili pojmova, pruaju pouzdane
zakLjuke ovo je redovno sluaj u dedukciji, gde postoje utvreni oblici zakLjuivanja
kod kojih je nemogue iz istinitih premisa dobiti neistinit zakLjuak. Zbog ove osobine
dedukcije, govori se o odvojivosti (detachment) zakLjuka od premisa. U striktnom smislu,
moglo bi se govoriti i o sadrinskoj vaLjanosti, s tim da bi ona bila vezana za
intenzionalne sisteme deduktivne logike (protivinjenika istinitost). Tradicionalno se
smatralo da formalnim, ili strukturalnim kriterijima istine (koji definiu vaLjanost)
odgovaraju logiki zakoni miLjenja (identitet, neprotivrenost, iskLjuenje treeg,
dovoLjni razlog).
Istinitost zakLjuivanja je materijalni pojam i odnosi se na sadrinski aspekt
zakLjuivanja, tj. pre svega zakLjuka. Premise i zakLjuak mogu biti istiniti nezavisno
od vaLjanosti zakLjuivanja i u pogrenim zakLjuivanjima i premise i zakLjuak mogu
(sluajno) biti tani, dok iz vaLjanosti zakLjuivanja ne sledi automatski i istinitost.
Istinitosna vrednost zakLjuka ne zavisi od logikih veza s premisama, pa se i u
deduktivnom i u induktivnom rasuivanju moe desiti da se iz materijalno neistinitih
premisa izvede istinit zakLjuak (u indukciji je, naravno, mogue i suprotno).
Ispravnost zakLjuivanja podrazumeva istovremeno i vaLjanost i istinitost (tanost)
zakLjuak je ispravan ako je materijalno taan i izveden na validan, logiki legitiman
nain iz istinitih premisa. O ispravnim zakLjucima se moe govoriti jedino u okviru
dedukcije, poto induktivni zakLjuci nikad nisu (izvesno ili poznato) istiniti, a mnogi
osporavaju da se u induktivnom rasuivanju uopte moe govoriti o vaLjanosti.
Pre svega u vezi s induktivnim oblicima rasuivanja, vana su jo dva svojstva:
Snaga (ili verovatnost) zakLjuivanja oslanja se na jainu podrke koju
svedoanstva pruaju zakLjuku dok u dedukciji svedoanstva implikuju zakLjuak, tj.
ine dovoLjan uslov za njegovo izvoenje, premise induktivnog rasuivanja
predstavLjaju tek nune, ali ne i dovoLjne uslove istinitosti zakLjuka. U vezi s ovim
obelejem indukcije Karnap je postavio uslov potpunosti svedoanstva, a neki drugi su
upuivali na konvergenciju, monotonost (ili kumulativnost) itd.
UbedLjivost (uverLjivost, plauzibilnost) bitno doprinosi prihvatLjivosti induktivnog
zakLjuka, premda je unekoliko psiholoko svojstvo ili predmet retorike u irem smislu.
Unutar dedukcije je (samo)oiglednost zakLjuivanja irelevantna za prihvatLjivost forme
zakLjuivanja, jer se njena vaLjanost proverava drugim metodima (tablice, RAA,
semantiki tabloi), ali je u indukciji ona vana, samim tim to se ne moe saznati
istinitost zakLjuka, pa preostaje jedino oslanjanje na intuitivnost rasuivanja iz poznato
istinitih premisa.
22
11. Odnos indukcije i dedukcije
Indukcija se kao termin koristi u raznim domenima (elektromagnetizam, vetaka
oplodnja), sa znaenjem izazivanja ili podsticanja odreene pojave, a inducere doslovno
znai "uvesti". Dedukcija oznaava izvoenje (derivaciju), ali takvo koje obezbeuje
logiku vaLjanost time to premise pruaju dovoLjan uslov za zakLjuak (dok kod
indukcije navode samo nune uslove). Istorijski posmatrano, sve do XIX veka ova dva
oblika zakLjuivanja nisu se jasno razluivala, to je i prirodno, jer se obino koriste u
kombinaciji. Preplitanje indukcije i dedukcije na pojmovnom planu pojavLjuje se jo kod
Mila, pa i kasnije. I indukcija i dedukcija se koriste i kao vidovi zakLjuivanja i kao
metodi, a na njima se zasnivaju svi specifiniji metodi, tj. istraivake tehnike.
Tradicionalno odreenje indukcije glasilo je da je to zakLjuivanje od pojedinang
ka optm, dok bi za dedukciju vaio suprotan (pri emu se analogija tumaila kao
zaseban, trei vid zakLjuivanja, od pojedinang kao pojedinanm). Meutim, ovakvo
odreenje ne zadovoLjava, jer postoje primeri zakLjuivanja u kojima se od opteg suda
napreduje ka pojedinanom a da on ne sledi iz opteg iskaza (npr. tzv. inverzna
indukcija zakLjuivanje od svojstva koje preovladava u klasi na svojstvo lana te klase:
ovde je zakLjuak samo verovatan, jer je opti iskaz statistiki; sa druge strane, iz jedne
ili dve pojedinane premise mogue je izvesti pojedinani zakLjuak koji nuno sledi,
npr. kod simetrinih ili antisimetrinih relacija; kao to je savrena, ili potpuna indukcija
zapravo podvrsta dedukcije). Prema tome, tradicionalno odreenje ima vie psiholoki ili
pragmatiki nego logiko-epistemoloki smisao.
Zato se savremena odredba indukcije i dedukcije zasniva na (ne)izvesnosti
zakLjuka, tj. njegovom odnosu prema premisama. Dedukcija prua zakLjuke koji
nuno slede iz premisa (sadrani su u njima), tj. koji su istiniti ako su premise istinite
(nemogue je da premise budu istinite, a zakLjuak laan, dok su sve ostale tri
kombinacije mogue). Sa druge strane, indukcija moe pruiti tek verovatan zakLjuak,
jer svedoanstva u premisama samo ine verovatnim zakLjuak, ali su logiki nezavisna
od njega (poto zakLjuak obuhvata nepoznate sluajeve, one koji nisu obuhvaeni u
premisama). Obino se kae da indukcija slui za otkrivanje optih pravilnosti, a
dedukcija za njihovu proveru i izvoenje predvianj iz njih.
Dedukcija se slui standardnim sredstvima dokazivanja, kojima se utemeLjuje
logika vaLjanost odreenih formi rasuivanja. Uspenost indukcije zavisi od broja i
raznovrsnosti potvrujuih primera (pozitivna analogija) i broja i raznovrsnosti pobijajuih
primera (negativna analogija). Zato indukcija uvek zaivsi i od sadrinske strane, tj.
kvaliteta i poznavanja svedoanstava. NJen zakLjuak, ma koliko bio dobro potvren
(imao visoku verovatnou), uvek rizikuje pobijanje, jer izuzetak od pravila moe nastupiti
sa svakim novim sluajem koji se ispituje. Dok je verodostojnost deduktivnog zakLjuka
data jednom zauvek, verovatnoa induktivnog zakLjuka se, u naelu, neprestano
menja (ne-monotonost).

Knejgel
Aranelovi
23
12. Definicija i oblici dedukcije
Premda se dedukcija tradicionalno odreivala kao zakLjuivanje od optg prema
posebnm i pojedinanm, postoje mnogi sluajevi u kojima se potpuno izvesno
rasuivanje vri od pojedinang ka optm (npr. potpuna indukcija) ili od pojedinang
ka pojedinanm (zakLjuivanje po asimetriji ili tranzitivnosti). Stoga se dedukcija mora
odreivati kao vid zakLjuivanja u kojem je nemogue da premise budu istinite, a
zakLjuak laan (dok su preostale tri kombinacije mogue, kao to je, makar u
ekstenzionalnim raunima, mogue i da bude irelevantan npr. prema aksiomi ex falso
Ljuodlibet] ili isprazan kao u Persovoj aksiomi]). Dakle, dedukcija poiva na raznim
vrstama implikacije, od materijalne do modalnih i relevantnih (koje su blie
svakodnevnim intuicijama o odnosu sleenja ili povlaenja, ali se ne mogu obuhvatiti
istinitosnim tablicama, jer su intenzionalne, a ne ekstenzionalne).
Svi deduktivni zakLjuci mogu se podeliti na neposredne i posredne. U
neposrednima se zakLjuak izvodi iz jedne premise (od tradicionalnih oblika zakLjuka
mogu se navesti: zakLjuivanje po logikom kvadratu, npr. na osnovu odnos
kontradikcije, kontrarnosti, subalternacije, supkontrarnosti; zakLjuivanje po
obverziji/ekvipolenciji, konverziji i kontrapoziciji; zakLjuivanje po anti]simetriji
odreenih relacija identitet, veliina itd]). Mnogi neposredni zakLjuci su zapravo samo
reformulacije premise, tj. premisa i zakLjuak su logiki ekvivalentni (ali iz toga ne sledi
da imaju isti epistemiki doprinos ili heuristiku snagu, jer ponekad i oblik iskaza utie na
njegovu motivacionu mo ili plodotvornost). U iskaznom i predikatskom raunu postoji
itavo mnotvo obrazaca neposrednog zakLjuivanja. Sve ostale tradicionalne forme
zakLjuivanja jesu posredne, tj. ukLjuuju makar dve premise: to su svi oblici silogizma,
ukLjuujui i sloene silogizme (polisilogizme), s vie premisa.
Dananja deduktivna logika obuhvata brojne aksiomatske sisteme, a obino se deli
na raun pojmova, iskazni raun, predikatski raun i raun klasa (teoriju skupova). U
okviru simbolike, matematike logike postoji veliki broj deduktivnih logikih sistema
(modalne, temporalne, relevantne itd. logike), koji nisu svi odluivi ni potpuni. Takoe,
razvijeni su deduktivni sistemi primenjene, ili delimino sadrinske logike, vezani za
pojedine oblasti s pravilnostima koje se mogu opisati matematikim sredstvima (npr.
teorija odluivanja, teorija igara, kvantna logika, logika genetike). Primenjivost ovih
sistema zavisi od ispunjenosti uslov navedenih u aksiomama (npr. razlikuju se apriorna,
logika teorija odluivanja, koja izlae sheme odluivanja koje primenjuje idealno
racionalan delatnik, i psiholoka teorija odluivanja, koja uzima u obzir sve
nesavrenosti zbiLjskih aktera i njihovih saznajnih situacija).
Mnogi logiari smatraju da je deduktivna logika zapravo i jedina logika, dok induktivni
oblici zakLjuivanja, kao sadrinski i neizvesni, ne bi ni bili predmet logike, nego
psihologije. Meutim, ne samo prema formalnoj definiciji logikog zakLjuivanja, nego i s
obzirom na to da se za indukciju mogu formulisati kanoni i pravila, nije sasvim legitimno
iskLjuivati je iz logike, jer se logiki, normativno procenjuje koji su induktivni zakLjuci
osnovani, a koji ne. Sem toga, indukcija se koristi u mnogim vidovima sistematizacije
naunog saznanja.
Knejgel, pogl. IIIII
24
13. Silogistika i klasina aristotelovska logika
Silogistika obuhvata, pre svega, kategoriki, hipotetiki i disjunktivni (alternativni)
silogizam (s njihovim kombinacijama), kao i razne oblike polisilogizma. U kategorikom
silogizmu pojavLjuju se tri pojma, vei (terminus maior), srednji (terminus medius) i manji
(terminus minor), koja figuriu u dve premise (srednji u obe), pri emu je gornja (velika)
premisa ona koja sadri vei pojam, a donja (mala) ona koja sadri manji pojam.
Zavisno od rasporeda termin u velikoj i maloj premisi, silogizam obuhvata 4 figure, s
ukupno 64 modusa, od kojih je 19 modusa vaLjano. Ostali modusi nisu vaLjani, na
osnovu aksiom silogizma, koji odreuju pravilne moduse.
U pogledu razdeLjenosti pojmova aksiome glase: 1. da srednji termin mora biti
razdeLjen makar u jednoj premisi; i 2. da pojam koji nije razdeLjen makar u jednoj
premisi ne moe biti razdeLjen ni u zakLjuku. Za kvantitet i kvalitet premisa vae
sledee aksiome: 3. da minimalno jedna premisa mora biti afirmativna (iz dve negativne
premise ne sledi zakLjuak); 4. da makar jedna premisa mora biti univerzalna (iz dve
partikularne premise ne sledi zakLjuak); 5. da ako je jedna premisa partikularna, druga
ne sme biti negativna.
Iz ovih aksioma sledi vei broj teorema, koje opisuju kvalitet i kvantitet zakLjuka
zavisno od premisa: iz dve afirmativne premise sledi afirmativan zakLjuak; ako je jedna
premisa negativna, i zakLjuak je negativan; ako je jedna premisa partikularna, i
zakLjuak je partikularan; broj razdeLjenih premisa u zakLjuku mora biti manji bar za
jedan od broja razdeLjenih termina u premisama; ako je velika premisa afirmativno-
partikularan iskaz, a mala univerzalno-negativan iskaz, ne moe se izvesti zakLjuak;
itd.
Prva figura silogizma se tradicionalno smatrala savrenom, a na nju se mogu svesti
svi ispravni modusi preostale tri figure (dodue, na svaku figuru se mogu redukovati
preostale tri).
Polisilogizam (ili sorites] gomila kao i naziv uvenog sofizma]) sastoji se iz vie
premisa, takvih da je iz svake dve sukcesivne premise mogue izvesti silogistiki
zakLjuak (koji se izostavLja, tj. podrazumeva); zavisno od toga da li se premise reaju
tako da predikat gornje premise figurie kao subjekt naredne donje ili obratno (subjekt
gornje je predikat donje), razlikuju se Aristotelov i Goklenov polisilogizam.
Hipotetiki silogizmi se sastoje od dve hipotetike premise i hipotetikog zakLjuka.
Hipotetiko-kategoriki silogizam ista je forma zakLjuivanja kao i modus ponens i modus
tollens. isto alternativni silogizmi sadre dve alternativne premise i alternativni
zakLjuak. Alternativno-kategoriki silogizam se zasniva na negaciji jednog od
alternanata (disjunkata) iz velike premise, a kategoriki zakLjuak glasi da je drugi
disjunkt istinit. Alternativni silogizmi se mogu prevoditi na hipotetike.
Silogistika je odigrala neprocenjivu istorijsku ulogu, jer je bila prva aksiomatizacija
logike. I pored odreenih logikih manjkavosti (recimo, onih vezanih za neistu
konverziju), ona je sluila kao okosnica svih logikih rasmatranja (ukLjuujui i
filosofskologika) tokom dvadeset vekova.

Knejgel, pogl. IVV
25
14. Aksiomatski metod
Aksiomatski metod, koji rezultuje izgradnjom aksiomatskih sistema, primenjiv je
jedino u oblastima koje su praktino zavrene i zatvorene, pre svega u logici i
matematici, kao i nekim retkim oblastima prirodnih nauka (klasina termodinamika,
genetika, teorija evolucije; Xorx Kaspar Homenz je pokuao da aksiomatizuje sociologiju
malih grupa, Xejms Vuxer biologiju, a Spinoza ak i filosofiju). Oni se mogu graditi
"odozgo", kada postoji neki skup samooiglednih, opteprihvaenih iskaza koji definiu
relacije meu opisanim entitetima, i "odozdo", u sluaju da se uoi kako se neka
mnoina povezanih niih iskaza moe urediti, odnosno saeti u nekoliko elementarnih
principa (obino u primenjenoj logici ili matematici, npr. u raznim oblastima operacionih
istraivanja).
Glavni elementi aksiomatskih sistema jesu primitivni pojmovi/termini, aksiome (i
postulati), pravila formacije, pravila transformacije, te izvedeni pojmovi i teoreme.
Primitivni, ili nedefinisani pojmovi jesu oni koji se ne definiu eksplicitno, nego se
nabrajaju, s tim da se pretpostavLja kako je njihovo znaenje intuitivno poznato, a
njihovo znaenje se precizno odreuje na implicitan nain, kroz njihovo postavLjanje u
odnose sa drugim primitivnim pojmovima u okviru aksioma. Implicitno definisanje
ostavLja mogunost da jedan apstraktan aksiomatski sistem ima vie interpretacija,
odnosno da su aksiome zadovoLjive u vie domena.
Aksiome (i postulati) su (u okviru sistema) nedokazane i nedokazive tvrdnje, koje
slue kao osnova za izvoenje svih drugih iskaza. Nekada se pravila razlika izmeu
aksioma, kao neposredno oiglednih istina, i postulata, koji su se smatrali iskazima
neophodnima u izvoenju, ali koji nisu oigledni; no, poto je to krajnje subjektivan
kriterijum, ova razlika je uglavnom naputena: najpre, danas se aksiomama ne pridaje
svojstvo istinitosti, makar ne u tzv. "spoLjanjem" smislu (one vae unutar sistema, a
istinite mogu biti jedino u nekoj interpretaciji, ako se pokae da ih zadovoLjavaju neki
entiteti na objekt-nivou); distinkcija se moe koristiti u tom pogledu da su postulati
znatno apstraktniji i ne uestvuju direktno u derivacijama (nego osmiLjavaju sistem kao
celinu i imaju odreeni intuitivni znaaj); dok, za razliku od njih, aksiome mogu biti vrlo
komplikovane, ali su neophodne za izvoenje teorema. I inae se u savremenoj logici od
aksioma ne oekuje da budu oigledne niti materijalno istinite.
Za aksiome se postavLjaju tri osnovna zahteva: 1. da budu konsistentne, uzajamno
neprotivrene (u protivnom bi iz njih bio izvodiv ma koji iskaz); 2. da kao skup budu
potpune (da se iz njih moe izvesti svaki iskaz smislen unutar sistema ili njegova
negacija) ukoliko to nije sluaj, moe se dodati jo neka aksioma koja e omoguiti
izvoenje neizvodivog iskaza; 3. meusobna nezavisnost aksioma, tj. njihova uzajamna
neizvodivost ili nepreklapanje logikog sadraja. Ovaj trei zahtev nije imperativan, iako
redundantnost naelno nije poeLjno svojstvo meutim, njime se omoguava
skraivanje dokaz.
Aksiomatski sistem Isti domen se moe aksiomatizovati na razliite naine, s tim da
su onda te aksiomatizacije ekvivalentne, to ponekad nije lako pokazati.

Knejgel, pogl. VII
26
15. Razlike klasine i simbolike logike
Silogistika je prouavala vrlo ogranien broj formi zakLjuivanja i, s ubrzanim
razvojem matematike u Novom veku, nije mogla da obuhvati sve vei broj tipova
zakLjuivanja ija je vaLjanost dokazana. Aristotelovska silogistika se moe potpuno
obuhvatiti predikatskim raunom (aksiomatizaciju, tj. prevoenje, izvrio je Lukajevi,
ujedno pokazujui da u nekim modusima silogizma preutno figuriu egzistencijalne
pretpostavke, jer je za Aristotela silogizam imao i ontoloki, a ne samo logiki smisao). U
okviru silogistike bilo je vrlo malo prostora za rasmatranja filosofske logike i teorije
znaenja koja su neophodna za adekvatnu interpretaciju (egzistencijalni smisao iskaza,
znaenje kopule, status logikih principa i aksioma itd).
KLjuni prodori u zasnivanju nove, simbolike logike, zasnovane na matematici,
ostvareni su u drugoj polovini 19. veka, radom Ogastasa DeMorgana i Xorxa Bula, koji
su postavili temeLje za uvoenje, u naelu, beskonanog broja ispravnih zakLjuaka koji
nisu u vezi sa silogistikom. Razvijanje apstraktne algebre, teorije skupova i drugih
matematikih disciplina koje su u bliskoj vezi s logikom nastavLjeno je kroz Peanovu
aksiomatizaciju teorije prirodnih brojeva, Kantorove i Dedekindove doprinose aritmetici i
teoriji skupova, a kLjune korake su predstavLjali Fregeova formalizacija iskaznog
rauna (premda se zaeci nalaze jo kod stoiar) i RaslVajthedovi Principia
Mathematica (IIII, 191013), koji su pruili utemeLjenje celokupne matematike logike.
Nasuprot tradicionalnoj logici, koja se zasnivala na etiri osnovna principa, ili zakona
miLjenja (principi identiteta, ne]protivrenosti, iskLjuenja treeg i dovoLjnog razloga),
savremena logika se u naelu moe zasnovati na dva naina: sistemima prirodne
dedukcije (u kojima ne postoje aksiome, nego se barata iskLjuivo pravilima
zakLjuivanja) i aksiomatskim sistemima (koji operiu odreenim brojem aksioma, uz
modus ponens kao osnovno pravilo transformacije; ukoliko se uvede i pravilo zamene,
onda postoji beskonano mnogo aksioma, ali ogranien broj shema aksioma). U
sistemima prirodne dedukcije dokazi su obino dui, ali se ekonominost ogleda u
nepostojanju aksioma, dok aksiomatski sistemi sadre manji broj pravil, ali broj
aksioma moe variisati od tri do petnaestak (pri emu onda te aksiome nisu nezavisne),
s tim da to je manji broj aksioma, to su i dokazi dui. Iz klasinih "osnovnih principa
miLjenja" ne mogu se izvesti svi vaLjani oblici zakLjuivanja.
Intuicionistiki sistemi odbacuju naelo iskLjuenja treeg (bivalenciju), tako da u
njima nisu izvodive pojedine teoreme koje jesu u konvencionalnim sistemima. Pojedini
drugi sistemi takoe nastoje da izostave pojedine kLjune elemente (obino s izvesnom
filosofskom, odnosno epistemolokom motivacijom, npr. jednakost ili pojedine aksiome u
modalnoj logici), te da utvrde ta se moe dokazati pomou siromanijih resursa, tj. koje
teoreme ne zavise od odreenih aksioma. Tako, na primer, u modalnoj logici postoji
itav niz neekvivalentnih modalnih sistema, od kojih su neki logiki jai (ali ukLjuuju
izvesne ontoloke pretpostavke), a drugi logiki slabiji (iskLjuujui filosofski sporne
iskaze).

KoenNejgel, VI pogl.

27
16. Dedukcija i novo znanje
Dok je za indukciju jasno da donosi nova saznanja, zbog ega se naziva i
amplijativnim (proirujuim, pojaavajuim) zakLjuivanjem, ali koja su ujedno samo
verovatna (zbog ega se, opet, naziva plauzibilnim, verovatnim rasuivanjem), za
dedukciju su mnogi teoretiari osporavali da prua novo znanje, tj. da je praktino petitio
principii (neki ak smatraju da je kod dedukcije, makar u silogizmu, zakLjuak sadran
ve u samoj gornjoj premisi, jer se podrazumeva da klasa o kojoj se neto tvrdi
obuhvata sve svoje lanove). Naime, deduktivnim zakLjukom se samo eksplikuje,
oiglednije izraava ono to ve govore premise, pa zakLjuak predstavLja samo deo
njihovog logikog sadraja (nema logike nezavisnosti premisa i zakLjuka) dedukcija
je izvesna, ali utoliko i trivijalna.
No, najpre, moe se rasmatrati psiholoka novost deduktivnog zakLjuka: iako on u
logikom smislu ne kae nita novo, ini oiglednim ono to bi ostalo skriveno u
ponekad vrlo sloenim i zamrenim lancima deduktivnih povezanosti (npr. iskazima u
nekom dokazu). Dedukcija esto predstavLja povezivanje udaLjenih premisa, iji bi
odnos inae ostao neidentifikovan. I kada je neki iskaz psiholoki poznat, dedukcija
moe pruiti informaciju o povezanosti sa drugim poznatim iskazima recimo, i o
teoremi koja deluje samooigledno (i utoliko je poznata), kada se dokazom povee sa
drugim samooiglednim iskazima (aksiomama), stie se novo znanje da je ona deo
aksiomatskog sistema.
Uloga dedukcije u sistematizaciji raznih vrsta znanja takoe ukazuje da dedukcija
prua neku vrstu novine, jer je svaka sistematizacija sama po sebi informativna (donosi
saznanje o povezanosti meu elementima celine). Deduktivna sistematizacija nije od
znaaja samo za izlaganje ve steenog znanja, nego ima i odreeni heuristiki smisao,
jer sistematizovano znanje omoguava analogije i izvoenja koji nisu uoLjivi u
nestrukturisanom obliku.
Najzad, dedukcija se u empirijskim naukama koristi prvenstveno u obliku modus-a
tollens, pri emu se po pravilu (ili ak nikada) ne zna istinitosna vrednost premisa, a ne
zna se unapred ni istinitosna vrednost zakLjuka meutim, ukoliko se utvrdi lanost
zakLjuka, iz toga neminovno sledi lanost premisa (ili jedne/ nekih od njih). Osim toga,
dedukcija se koristi i za nauno predvianje, za koje se sme smatrati da je odreena
vrsta znanja (iako ne sasvim pouzdanog, dok se ne obistini). Utoliko se moe govoriti o
epistemolokoj nezavisnosti premisa i zakLjuka u deduktivnom rasuivanju dedukcija
moe voditi zakLjuku od kojeg premise ne zavise epistemoloki, premda, naravno,
zavise logiki.
Kriza osnov matematike poetkom 20. veka i kasniji Gedelov dokaz neodluivosti
predikatskog rauna izazvali su skepticizam i u pogledu logike i matematike, jer je
pokazano da se ni deduktivnim zakLjuivanjem ne moe uvek utvrditi je li neka data
formula izvodiva iz aksiom logikog sistema. Ovo upuuje da izvoenje odreene
teoreme (iskaza) donosi epistemoloku novinu, u tom pogledu to obinim pregledom
premisa ne moemo utvrditi ta se sve iz njih moe izvesti (drugim reima, ne znamo ta
nam se sve nalazi u pretpostavkama, pa ak ni to da li se u njima krije neki paradoks,
odnosno protivrenost).

Aran. Studije, 4953.

28
17. Induktivizam i deduktivizam
Induktivizam i deduktivizam se bitno razlikuju u pogledu stavLjanja naglaska na
primenu induktivnog i deduktivnog vida zakLjuivanja u empirijskim naukama.
Sistematska primena indukcije kao naina zakLjuivanja predstavLja induktivni metod,
dok dosledna upotreba dedukcije oliava (hipotetiko-)deduktivni metod. Iako se,
naravno, i jedan i drugi moraju koristiti kombinovano, u pojedinim naukama, prvenstveno
egzaktnim, zastupLjeniji je deduktivni metod, dok se u "mekim" i u preteno
deskriptivnim naukama ee koristi induktivni.
Induktivizam i deduktivizam se sukobLjavaju gotovo oko svih kLjunih pojmova i
problema metodologije: najpre, u pogledu sveukupne strukture naunog istraivanja (v.
43); potom, u pogledu konteksta otkria i konteksta opravdanja (provere); u isticanju
razliitih vrsta naunog objanjenja; u vienju napretka u nauci; s obzirom na poimanje
strukture naunih teorija; itd. Induktivisti naglaavaju ulogu induktivnog metoda (npr.
Milovih kanona i statistike analize) u dolaenju do otkria do naunih zakona se
dolazi generalizacijom iz prethodno poznatih svedoanstava, njihovim uporeivanjem i
ustanovLjavanjem pravilnosti; dok deduktivisti naglaavaju znaaj apstraktnih obrazaca
(heuristikih uzora), iz kojih se dedukuju preliminarne hipoteze, dok svedoanstva slue
samo za njihovu proveru. U kontekstu opravdanja induktivisti dre da se na osnovu
(potvrdnih) svedoanstava moe proceniti stepen konfirmacije ili verovatnoa opteg
iskaza (zakona), a deduktivisti kLjuni znaaj dodeLjuju pobijanjima (pri emu su
potvrde irelevantne, makar u striktnom deduktivizmu).
Deduktivisti, prirodno, preferiu deduktivno-nomoloki model objanjenja, dok
induktivisti favorizuju induktivno-statistiki, koji se prvenstveno koristi u neegzaktnim
naukama. I logiki odnosi meu elementima naune teorije za deduktiviste su pre svega
deduktivni, a za induktiviste odnosi verovatnoe. Ve i na nivou definisanja nauke
induktivisti su proklamovali kriterije razgranienja zasnovane na pretpostavci o
mogunosti induktivnog potvrivanja empirijskih iskaza (konfirmacionistiki i
probabilistiki, v. 37), dok deduktivisti nalau opovrgLjivost kao definiciono (i poeLjno)
svojstvo naunih teorija, uz falsifikacionistiki kriterijum demarkacije.
Najzad, i u vezi s napretkom u nauci pojavLjuju se znatne opozicije: induktivisti
potcrtavaju kumulativizam, kontinuitet i postepeno uoptavanje, dok deduktivistikoj slici
progresa vie odgovara revolucionarni, diskontinuisani tok napredovanja do blistavih,
smelih hipoteza, koje preokreu sliku sveta, dospeva se invencijom naunik posle
pobijanja stare teorije. Dodue, i Poper je, iako deduktivist, govorio o kvazi-induktivnom
progresu, utoliko to svaka nova teorija nasleuje od stare istinite posledice (princip
prezervacije), pa se tako nauno znanje postupno uveava. Induktivistika i
deduktivistika slika nauke, dakle, ne samo to na injenikom planu pruaju osetno
drugaije predstave o nauci u celini i njenim elementima, nego zapovedaju i razliite
metodoloke norme.

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Jovan Aranelovi, Studije o indukciji i verovatnoi, Institut..., Beograd, 2002, str. 36-60.
29
IV Problemi indukcije
18. Pojam i vrste indukcije
Indukcija predstavLja uvoenje (inductio) ili izvoenje (ctoeq) ireg, ili iskaza o
nepoznatim sluajevima na osnovu polaznih stavova o poznatim sluajevima. To moe
biti rasuivanje od pojedinanih iskaza na opte (generalizacija) ili od pojedinanih
sluajeva na hipotezu koja ih (najboLje ili potpuno) objanjava (abdukcija ili apstrakcija);
zakLjuivanje od ulnih opaaja na objekte spoLjanjeg i tueg psihikog sveta (tue
svesti); zakLjuivanje od sadanjosti na budunost (predikcija) i prolost (retrodikcija);
zakLjuivanje od lanova klase na celokupnu klasu ili na pravilo koje vai za sve
poznate i nepoznate primere; od poznatih posledica na nepoznate uzroke (a ponekad i
obratno); itd. Praktino, u svakom ne-analitikom rasuivanju, zakLjuivanju koje se
odnosi na iskustvo ili njegove elemente, pa samim tim donosi novo znanje, koristi se
indukcija. Ona zato uvek nosi neizvesnost, a njeni zakLjuci nikad ne mogu biti
nepogreivi, tj. vie nego tek verovatni (bez obzira na stepen verovatnoe).
U tom smislu, savrena (ili potpuna) indukcija zapravo nije induktivni, nego
deduktivni oblik zakLjuivanja; kao to je to i matematika indukcija, koja je definiciono
obeleje skupa prirodnih brojeva i ne moe biti opovrgnuta protivprimerom. Dodue, u
matematici se, u heuristike svrhe, moe koristiti i nesavrena, prva indukcija, kada se
nasluuje neko svojstvo koje bi trebalo da vai npr. za sve brojeve (u aritmetici) no,
dok se ne konstruie dokaz, takvo nagaanje ostaje samo hipoteza, s odreenim
stepenom verovatnoe.
Osnovni oblici indukcije, prema raznim klasifikacijama (koje se delimino
preklapaju), bili bi: enumerativna (prostim] nabrajanjem, koja je najprimitivniji oblik, ali
se na njega mogu svesti svi sloeniji oblici), ili generalizaciona (uoptavanje s
pojedinanih primera na pravilnost); kauzalna (koja od posledice zakLjuuje na uzrok);
eliminaciona (koja, iskLjuujui poznate uzroke poznatih posledica, dospeva do
preostalog nepoznatog uzroka poznate posledice); analoka (koja na osnovu slinosti
poznatih svojstava dva ili vie sluajeva izvodi pretpostavku slinosti i za nepoznata
obeleja), kojoj je srodna analitika (koja na osnovu briLjivo analizovanih obeleja
pojedinanog primera ustanovLjava mehanizam delovanja ili procesa za celokupnu
klasu srodnih primera); statistika (koja na osnovu reprezentativnog] uzorka zakLjuuje
o raspodeli obeleja u celokupnoj klasi).
Ova podela je unekoliko heterogena, jer su neki modaliteti definisani na osnovu
forme rasuivanja, a drugi na osnovu svrhe, predmeta ili domena u kojem se izvodi
zakLjuak. Sve ove vrste indukcije mogu se kanonizovati u nekoliko glavnih oblika, tako
da su se od Srednjeg veka javLjale razliite kodifikacije (Groseteste, Herel, Xivonz), a
najpoznatiji su Milovi metodi induktivnog utvrivanja uzronih odnosa, koji, iako
samorazumLjivi i elementarni, mogu sluiti kao polazite svih drugih induktivnih
zakLjuivanja.
30
19. Milovi kanoni uzrone indukcije
Namenjeni su ispitivanju uzronih odnosa pre svega u eksperimentalnim
istraivanjima, ali se mogu koristiti i za ispitivanje korelacija u prikladno strukturisanim
neeksperimentalno dobijenim podacima. Mil ih je u naelu zamislio kao metode
induktivnog utvrivanja nepoznatih uzroka na osnovu poznatih posledica, i obratno, pri
emu je podrazumevao da su relevantna obeleja invarijantna (uniformnost prirode) i da
se mogu identifikovati (u vezi s tim je voena uvena diskusija izmeu njega i Hjuela o
pitanju da li indukcija pretpostavLja odreenu prethodnu ideju ili hipotezu o povezanosti,
s tim da je on zastupao preteno opservacionistiko gledite).
Kanon slaganja nalae da ako dva ili vie sluajeva neke pojave imaju samo jednu
zajedniku okolnost, okolnost u kojoj se svi sluajevi slau ini uzrok (ili deo uzroka, ili
posledicu, ili deo posledice) date pojave.
Kanon razlike upuuje da ako se dva sluaja u kojima se pojava zbiva i ne zbiva
imaju zajednike sve okolnosti iste osim jedne, onda je upravo ta okolnost uzrok (ili
posledicu) zbivanja pojave u prvom sluaju (i njenog odsustva u drugom).
Kombinovani metod slaganja i razlike tvrdi da ako se dva ili vie sluajeva zbivanja
pojave imaju samo jednu zajedniku okolnost, a ona izostaje u sluajevima odsustva
pojave, onda je ta okolnost uzrok (ili posledica) dotine pojave.
Metod zajednike promene (varijacije) podrazumeva da je pojava koja se menja na
odreen korelativan nain s ispitivanom pojavom njen uzrok ili posledica.
Kanon ostatka (eliminativna indukcija) ukazuje da kada se iz pojave apstrahuje deo
koji je posledica poznatih antecedensa, ostali deo pojave je efekt preostalih.
Ovi metodi, premda su neki od njih pouzdaniji (kombinovani metod slaganja i razlike,
kanon zajednike varijacije), jer ukLjuuju preciznije ili raznovrsnije podatke, ne mogu
sami po sebi utvrditi hipotetiki uzrok (jer se putem njih ne ispituju svi sluajevi, nego se
uvek barata uzorcima i sluajeva i propratnih okolnosti; kao to se nikad ne mogu
nabrojati svi potencijalni uzroci ili navesti sve zamislive hipoteze). Uostalom, danas
postoje moni statistiki postupci (analiza varijanse, multivarijantna analiza itd.) kojima
se iz mnotva podataka daju izvesti numerike pravilnosti korelacije i regresije ali oni
i daLje ne pruaju garantiju uspeha, jer se pojavLjuju akcidentalne ili trivijalne korelacije
(ukoliko faktori nisu dobro definisani), interveniu okolnosti koje nisu uzete u obzir i
javLjaju se sline smetnje. Pogotovo se u kompleksnim fenomenima prepliu ili
superponiu uticaji razliitih inilaca (npr. u psiholokim i sociolokim istraivanjima),
tako da se bez adekvatne pojmovne i sadrinske analize, kao i teorijske interpretacije,
ne moe dospeti do zadovoLjavajueg uzronog objanjenja. Sem toga, ni Milovi kanoni
ni statistiki testovi po pravilu ne kazuju nita o smeru uzrokovanja, pa ni o tome da li je
eventualno neka trea pojava zajedniki uzrok obe ispitivane.
Iz ovih razloga se Milovi kanoni danas obino formuliu na negativan nain, ime
dobijaju kvazi-deduktivni smisao: npr. nita ne moe biti uzrok date pojave ukoliko se ne
pojavLjuje u svim njenim realizacijama (dodue, i tada moe biti nuan uslov, ili se pak
moe desiti da se ipak pojavLjuje, ali na neki latentan nain, kao to dejstvo uzronog
inioca moe biti neutralisano izvesnim protivdejstvom koje ostaje skriveno). Pored
eliminativne, ovi kanoni svakako mogu imati i odreenu heuristiku funkciju.
Koen i Nejgel; Novakovi Uvod
31
20. Opravdanje indukcije
Nepouzdanost indukcije, koja proistie iz njenog proirujueg, pojaavajueg
haraktera, svojstva da prua zakLjuke o entitetima koji nisu obuhvaeni premisama,
dovela je, i pre Hjuma u naznakama, a kod njega u zaotrenom vidu (dodue, vezanom
za uzronost), do uvida o potrebi da se ona opravda(va). Razlikuju se miLjenja o tome
da li je uopte treba opravdavati, koju strategiju (strategije) koristiti i da li se to moe
uspeno uiniti. Gotovo svi teoretiari uvaavaju stav da je konkluzivno opravdanje, u
smislu utemeLjenja ili dokazivanja ispravnosti, neizvodivo, ali veina prouavalaca ovih
problema ipak je nastojala da prui odreeno obrazloenje ili motivaciju za upotrebu
indukcije.
Pokuaji da se indukcija saznajno ili vansaznajno opravda imaju nekoliko optih
oblika: prvi od njih je (meta)induktivistiko opravdanje (Rajhenbah, Brejtvejt), koje polazi
od tvrdnje da se indukcija esto uspeno primenjivala u prolosti, a da induktivni
zakLjuci, kada se dosledno vre, asimptotski konverguju nekoj jedinstvenoj vrednosti
(naravno, ako ona postoji) dakle, indukcija na viem nivou, u pogledu induktivnih
zakLjuaka, vodi rasuivanju da je indukcija na objekt-nivou uspena (pri emu se
pojavLjuje problem cirkularnosti). Deduktivistiko opravdanje postulie neki opti princip
(uniformnost prirode Mil], ograniena raznovrsnost Kejnz], prostorno-vremenska
homogenost) iz kojeg bi se navodno mogla izvesti pravila za uspeno ili relativno
pouzdano izvoenje induktivnih zakLjuaka. Intuicionistika opravdanja poivaju na
pretpostavLjanju nekog duboko usaenog oekivanja da e nepoznati sluajevi liiti na
poznate (Hjum, Mil), a, slino njima, aprioristike odbrane (Kant, Harod) ustanovLjavaju
neki apriorni princip (npr. univerzalnu uzronost ili matematiku teoriju verovatnoe) na
osnovu kojeg bi se indukcija uinila vaLjanom. Najzad, pragmatika opravdanja, ujedno i
najzastupLjenija (Pers, Fajgl i mnogi drugi u raznim varijantama), pozivaju se na uspeh
(pogotovo komparativni) indukcije u praksi, neizbenost (nezamenjivost), primenjivost u
naunom i svakidanjem rasuivanju, heuristiki smisao i sline vrline.
Oni koji su izriito tvrdili nemogunost opravdanja indukcije ili su i sm problem
indukcije odbacivali kao epistemoloki, pa ak i kao pragmatiki, upuujui ga u
psihologiju saznanja (Hjum, fon Riht, kao i matematiki logiari), ili su pak, poput
Popera, kao striktni deduktivisti, verovali da se indukcija zapravo ni ne koristi kako u
nauci, tako ni u zdravorazumskom rasuivanju, jer je bespotrebna (dodue, u svojoj
koncepciji potkrepLjivanja Poper je i sm pribegao svojevrsnoj indukciji). Najzad,
lingvistiki teoretiari, filosofi obinog jezika, smatraju da indukciju ni ne treba pravdati
merilima koja vae za dedukciju.
Nastojanja veine pojedinanih autora nemaju ist oblik, nego obino kombinuju
nekoliko razliitih, ali srodnih pristupa u opravdavanju (npr. induktivistiki i pragmatiki
Rajhenbah], ili pragmatiki i lingvistiki Maks Blek]).

Zori
Maks Blek, u: Prajor, Historija logike, dodatak
Miunovi
Sineli, Kumulativnost i revolucija u nauci, FDS, 1997.
32
21. Indukcija i verovatnoa
Praktino je sve do XIX veka vladalo uverenje da indukcija moe pruati izvesne
zakLjuke, samo ako se izvodi paLjivo i ako se potrae svi zamislivi izuzeci. Smatralo
se, ak i kod empirist 19. veka, da indukcija daje istinite zakLjuke, a odredba
verovatnoe se nije vezivala za indukciju. Naroito se gajilo poverenje u pojedine oblike
indukcije (npr. analitiku indukciju ili abdukciju, ili pak, kod Hjuela, u zakLjuke dobijene
usaglaavanjem indukcija).
Prouavanje indukcije na delu, u primeni unutar naunog istraivanja, dovelo je do
mirenja s neumitnou da je svako znanje dobijeno induktivnim putem pogreivo, kao,
uostalom, i svako empirijsko znanje. Prvi koji je jasno doveo indukciju u vezu s
verovatnoom bio je Stenli Xivonz (Xevons), koji je izriito zastupao stav da ishod
induktivnog rasuivanja uvek ostaje u granicama verovatnoe, nikad ne dostiui
izvesnost (on je dao i mnoge, uglavnom aproksimativne formule za procenjivanje
verovatnoe optih iskaza na osnovu prikupLjenih svedoanstava). Danas je ovakvo
shvatanje samorazumLjivo i uzima se kao definicija empirijskog, sintetikog znanja
svaki opti stav koji nije ve pretpostavLjen podlee mogunosti pobijanja, opovrgLjiv je,
ma koliko potvrda imao sebi u korist.
PostavLja se pitanje da li je verovatnoa svojstvo naeg nesavrenog, nepotpunog
znanja o injenicama ili intrinsino svojstvo optih iskaz legitimno je smatrati, kao to
realisti i ine, da stav moe biti istinit a da ga naunici znaju samo s odreenom
verovatnoom. Dakle, prema ovakvom shvatanju verovatnoa ne iskLjuuje istinitost, jer
se odnosi na epistemiki stav prema iskazu ili teoriji. Verovatnoa bi tada bila odnos
izmeu svedoanstva kojima se raspolae i iskaza koji se tvrdi, a ne svojstvo samog
iskaza. Meutim, i tada ostaje otvoreno kako izraunati verovatnou i koji je stepen
verovatnoe neophodan da bi se iskazu doputala ili pripisivala istinitost je li to
natpolovina, vrlo visoka ili gotovo stopostotna verovatnoa, na osnovu kojeg broja
svedoanstava mora biti procenjena, da li na tu verovatnou utiu pojmovna i teorijska
rasmatranja (saglasnost sa drugim prihvaenim ili visoko verovatnim teorijama) itd.

Aranelovi, VII gl.


33
22. Glavne teorije verovatnoe
Od kvantitativnog, matematikog pojma verovatnoe pojedini autori razlikuju
kvalitativni, filosofski pojam, koji se moe koristiti u neegzaktnim procenama. Filosofska
verovatnoa bi se ticala praktinih sudova o verovatnoi u svakodnevnom ivotu.
Klasinu matematiku odredbu verovatnoe dao je Laplas, kao odnos broja
povoLjnih sluajeva prema ukupnom broju jednakoverovatnih osnovnih sluajeva. Ovo
odreenje pati od mnogih slabosti, pre svega usled subjektivizma, jer se poetna
jednaka verovatnoa osnovnim sluajevima pripisuje na osnovu neznanja o tome da se
oni u bilo emu razlikuju ili na osnovu apriorne procene o ravnomernoj distribuciji.
Dve glavne savremene teorije verovatnoe jesu logika i empirijska. Logika, ili
apriorna teorija verovatnoe izraava ovaj pojam kao odnos teorije i svedoanstava, a
ciLj joj je da postavi pravila pomou kojih e se na osnovu raspoloivih svedoanstava
procenjivati verovatnoe raznih optih stavova koji se oslanjaju na njih. NJeni glavni
predstavnici su Kejnz, Karnap i Remzi, a svoj vrhunac je doivela u raznim teorijama
konfirmacije, za koje se ipak pokazalo da ne mogu pouzdano pripisivati verovatnou
univerzalnim iskazima, jer je broj svedoanstava beskonaan, a nikad se ne zna da li je
dostupni uzorak dovoLjno reprezentativan (zbog ega je Karnap kasnije pribegao pojmu
konfirmacije kvalifikovanim pojedinanim sluajem, to je blisko analitikoj indukciji). Kod
ove teorije, koja se pogodno primenjuje na individualne sluajeve, problem predstavLja
poetno dodeLjivanje verovatnoa, koje se obino vri na osnovu tzv. Tractatus-
razbijanja na elementarna stanja stvari.
Druga, empirijska, ili frekvencijalna teorija prikazuje verovatnou kao svojstvo klasa
relativno homogenih instancija i po svojoj prirodi je aposteriorna, jer operie relativnim
uestanostima odreenih u klasi entitet. Na osnovu ove teorije mogu se vriti empirijska
predvianja o raspodelama svojstava u srodnim klasama, ali nije uvek pogodna za
individualne sluajeve, zato to se svaki individualni primer moe ukLjuiti u vie klasa,
od ega bitno zavisi i procena verovatnoe (tj. ona moe osetno kolebati). Glavni
zastupnici ove teorije jesu npr. Fon Mizes, Rajhenbah i Vilijem Nil.
Vredi pomenuti i Poperovu dispozicionalnu teoriju verovatnoe, koju koriste i mnogi
realisti (npr. Salmon), a koja poima verovatnou kao ontoloko svojstvo aktualnih
entiteta. Ova teorija je prikladna za predstavLjanje procesa koji su inherentno
probabilistike prirode, npr. u kvantnoj mehanici. No, ovde je vie u pitanju interpretacija
pojma verovatnoe, nego zasebna teorija.


34
23. Primenjivost indukcije u nauci i drugim oblastima
Bez obzira na raznovrsne kritike indukcije (od kojih je najpoznatija Poperova), kao i
na brojne probleme u vezi s njenim opravda(va)njem (postoji li potreba za njim, koji su
vidovi i domaaji/ishodi raznih strategija opravdanja), nesumnjivo je da ona, makar
implicitno i u kombinaciji sa dedukcijom igra znaajne uloge u nauci: heuristiku (u
dolaenju do otkria ili traganju za saznajno zanimLjivim hipotezama, iako su mnogi
smatrali da je heuristika iskLjuivo deduktivna); konfirmacionu (pri potkrepLjivanju
hipoteza putem statistike analize); eksplanatornu (u statistiko-induktivnim
objanjenjima); sistematizatorsku (pri uspostavLjanju analogija i korelacija meu raznim
naunim zakonima i teorijama); prediktivnu (projekcija odreenih tendencija na
budunost, uz pretpostavku kontinuiteta, esto i bez posredovanja obuhvatnog zakona).
Celokupno empirijsko, odnosno sintetiko saznanje, na jedan ili drugi nain,
podrazumeva primenu indukcije, pa je utoliko hipotetiko i revizibilno, u skladu s prilivom
novih svedoanstava (danas je opteprihvaen falibilizam, kao stanovite da je sve
znanje pogreivo, a posle Gedelovog dokaza neodluivosti mnogi ga poput Hansa
Alberta] proteu ak i na logiku i matematiku). No, kod indukcije se mora imati u vidu
njena informaciona vrednost ona ima neprocenjivu vrednost u sistematizaciji ve i
praktinog, svakodnevnog znanja, pa se otuda i kae da je ovek induktivna ivotinja
(kao to su to i nii organizmi, tj. svi koji su sposobni za uenje).
Indukcija se pojavLjuje ve na nivou obrazovanja pojmova da bi se razluila
inherentna (za dti pojam konstitutivna) od kontingentnih svojstava, neophodna je makar
implicitna indukcija (uostalom, ona je prisutna i na nesvesnom planu). Kao to pokazuju
ne samo lingvistika istraivanja, nego i npr. rasmatranja Nelsona Gudmena ili Xerija
Fodora, ali i teoretisanje filosofa obinog jezika, ve i prirodni jezik na elementarnom
nivou induktivno je ustrojen, poto svaki izraz Ljudskog jezika ima projektivni smisao.
Kada stvarnost ne bi bila (ili se ne bi poimala) kao zakonomerno ureena, ujedno bi bilo
nemogue izgraditi jezik kakav ga znamo (moda jedino neki heraklitovski neverbalni,
jezik gestova). Za pamenje i druge osnovne psihike procese (koji podrazumevaju
reidentifikaciju entitet iz iskustva) takoe je neophodna indukcija itd.

Aleksandra Zori (prir.), Teorije indukcije u HH veku, Institut..., Beograd, 2005, str. po
izboru
J. Aranelovi, Studije..., pogl. III
35
V Teorije naune istine
24. Teorija korespondencije
U vezi s teorijom istine u nauci javLjaju se specifiniji problemi nego u pogledu
teorije istine u svakodnevnim kontekstima. Ovo proizlazi iz okolnosti da u nauci veina
(vanih) iskaza nema toliko jasne nune i dovoLjne uslove istinitosti kao u obinom
jeziku (niti se mogu direktno verifikovati), dok je, s druge strane, potreban vii stepen
objektivnosti nego za zdravorazumske sudove. Napetost izmeu objektivnosti i
potkrepLjenosti, i kritinosti i pogreivosti obrazuje prostor u kojem se moe tragati za
dovoLjno istananom teorijom naune istine.
Teorija korespondencije je osnovna, tradicionalna, aristotelovska teorija istine, koja
poiva na adekvaciji uma i stvari, tj. pretpostavLja da svakom elementu jezika odgovara
neki segment stvarnosti za pojmove su to odreeni entiteti (ili skupovi entitet) kao
denotati, a za iskaze stanja stvari. Prema teoriji korespondencije, kako je to formulisao
Tarski u svojoj semantikoj teoriji istine, iskaz je istinit kada je stanje stvari koje on
opisuje zaista na delu, tj. kada se odnosi na injenicu. Ovo je samo formalno odreenje
istine, pa su iz njega ("h" je istinito ako i samo h) nastale i redundancijalne teorije, koje
istinu vide kao redundantan (izlian, suvian) termin, koji slui jedino ekspresivnom
pojaavanju, potvrivanju pristanka uz neki stav.
Korespondencijalna teorija istine suoava se s mnogim tekoama, jer brojnim
apstraktnim izrazima i iskazima ne odgovara neki izdvojen entitet, stanje stvari ili
segment stvarnosti. Ovo se naroito odnosi na apstraktne teorijske pojmove u razvijenim
podrujima nauke, za koje se mora pruiti interpretacija. Problemi sa referencijom
odnose se i na negativne iskaze, modalne iskaze, iskaze verovatnoe, hipotetike
konstrukte, izraze za relacije i mnoge druge kategorije, naroito one koje se koriste u
centralnim delovima teorijskih sistema. Kao objektivistika i (makar u naelu)
atomistika, ova teorija istina pretpostavLja konanu saznatLjivost elemenata stvarnosti,
i to prvenstveno onih osnovnih, pa je iz tih razloga jedan od glavnih sastojaka naunog
realizma.
Iz navedenih razloga, korespondencijalna teorija, tj. mnoge njene tvrdnje, moraju se
ublaiti da bi bila upotrebLjiva u nauci. Epistemoloki uvidi o nedostinosti apsolutne
objektivnosti ak i u nauci upuuju da je za kritiki realizam neophodno ukLjuiti i
izvesnu meru holizma, koji dovodi do neodreenosti korespondencije (tj. do gledita da
nauka u celini koresponduje sa stvarnou u celini, ali da nema parcijalne biunivokne
korespondencije). Mnogi realisti pretpostavLjaju da vrlo apstraktnim izrazima i iskazima
odgovaraju odreene fundamentalne sile ili dubinska stanja stvari, koji nisu dostupna
opservaciji. Sa druge strane, unoenje epistemikih, pa i subjektivnih elemenata
proizvodi varijante koje se pribliavaju teoriji koherencije.

Mihailo Markovi, Filozofski osnovi nauke, odg. pogl.
36
25. Teorija koherencije i teorija evidencije
Dok je teorija korespondencije prikladnija za empirijske iskaze, teorija koherencije
vie odgovara sistemima apriornih, analitikih tvrenja, kao to su, recimo, matematiki
ili filosofski (mada su i u matematici razvijane teorije kvazi-empirijske opovrgLjivosti, u
smislu ne]mogunosti konstruisanja paradoks ili protivprimer). Teorija koherencije,
pored zahteva za konsistentnou (koji je, u svakom sluaju, imperativan, mada ne uvek
i ostvarLjiv, jer su ponekad i sami bazini podaci nedosledni ili razne teorije iz teorijskog
kompleksa nesaglasne), nalae blie povezanosti, uzajamno potkrepLjivanje i
maksimalnu harmonizaciju iskaz unutar teorije. Glavni predstavnici bi bili Kant, Hegel,
rani Karnap.
Iako moe izgledati kao logiki trivijalna, teorija koherencije zapravo iziskuje znatno
vie od odsustva kontradikcije: termini i iskazi moraju biti usklaeni, sistem mora biti
celovit (jer je potpunost jamstvo da nema nikakve skrivene protivrenosti), razni
segmenti celine naunog saznanja treba da budu usaglaeni, a pojmovnim (ili
sintaktikim) odnosima pridaje se vei znaaj nego odnosima referencije (semantikim).
Koherencijalna teorija bi upuivala da se traga za to ekonominijim, to elegantnijim,
preglednijim, jednostavnijim formulacijama ili eksplikacijama prikupLjenih injenica.
Moglo bi se rei da je ovo teorija istine "odozgo nadole", za razliku od
korespondencijalne teorije, poto se favorizuju logiki, konceptualni kriteriji, dok se
smatra da se izolovani neposluni podaci mogu ignorisati u korist sistema kao celine.
Diskusija o ekstraevidencijalnim kriterijima poverenja u naune teorije pokazuje da su
ovi argumenti plauzibilni, jer bi naputanje celokupnog dobro potkrepLjenog sistema
zbog jednog ili nekoliko pobijaa (kao to je sugerisao rani Poper) bilo krajnje
nepraktino, pogotovo kada se zna da se takvi singularni iskazi uvek mogu
reinterpretisati ili makar eksplicitno nabrojati kao izuzeci.
Teorija evidencije (ili samooiglednosti), iako nastoji da prevazie psihologizam i
subjektivizam, postulisanjem neposredne svesnosti o izvesnosti kao kriterija istine
praktino podlee istim prigovorima koje sama upuuje psihologistikim teorijama.
NJena fenomenoloka nastrojenost i tenja za nadsubjektivnom i intersubjektivnom
proverom oseaja izvesnosti, dodue, razlikuje je od krajnje relativistikih i
subjektivistikih stanovita i ini primenjivom na neke oblasti poput matematike i
izvesnih podruja psihologije, sociologije i drugih drutvenih nauka, ali, u celini gledano,
ona nije plauzibilna kao polazite za optu teoriju naune istine. Naime, postavLja se
pitanje da li se evidencija moe utemeLjiti ne-psiholoki, odrediti ne kao oseaj, nego
kao objektivna kategorija, a da se sauva i njena epistemika dostupnost. Teorija
evidencije je u ovom pogledu slina nekim u osnovi realistikim teorijama, kao to su
osobeni platonizam novokantovske Badenske kole (istina kao vrednost u podruju
vaenja, a ne injenica) ili realizam X. E. Mura. Ona se moe dovesti i u vezu s
francuskim konvencionalizmom, utoliko to se u okviru njega pretpostavLjalo da pri
izboru najpodesnijih konvencija naunika vodi oseaj.

Hemlin, Teorija saznanja, Jasen, Niki, pogl. V
Gajo Petrovi, "Teorija korespondencije i teorija evidencije" Fil. studije, XI
Mihailo Markovi, Filozofski osnovi nauke, IV glava
37
26. Pragmatike teorije istine
Pragmatike teorije polaze od kriterija praktine korisnosti, ili primenjivosti
odreenog iskaza (u zadovoLjavanju ivotnih potreba, postizanju uspeha, pa ak i
poboLjavanju opteg raspoloenja ili verovanja u ivot) kao mere istinitosti. NJih nisu
zastupali samo ameriki pragmatisti, nego i pojedina istonjaka uenja, biologistiki
nastrojeni teoretiari, kao i marksisti (prvenstveno Engels). Pragmatizam se, u
iskrivLjenim interpretacijama, esto prikazivao kao pragmaticizam (kao gledite da
iskLjuivo praksa, nezavisno od teorijskih razloga, odreuje saznajnu vrednost ili
verodostojnost) ili ak kao prakticizam, orijentacija iskLjuivo na praktine, lukrativne
ciLjeve nauke. Premda je bilo i takvih sledbenika pragmatizma, njegovim predvodnicima
(npr. Persu, Djuiju, a jo manje Midu) sigurno se ne bi mogla prebaciti bezuslovna
usmerenost na prozaine svrhe, jer su se koncentrisali pre svega na probleme znaenja,
simbol, jezike i, uopte, drutvene ekspresije itd.
Pragmatizam je blizak klasinom, logikom empirizmu utoliko to osporava saznajnu
vrednost transcendent(al)nih tvrdnji, neproverLjivih iskaza o okultnim entitetima, tj.
metafizikim spekulacijama. (U afirmativnom smislu) zdravorazumsko (trezveno)
polazite pragmatizma sastojalo bi se u tezi da sve to se tvrdi o iskustvenoj stvarnosti
mora biti proverLjivo upravo u iskustvu. Tenja za preciznim formulacijama, otklon od
maglovitosti i neodreenosti, srodni su zahtevu za misaonom disciplinom i slobodom od
dogme i autoriteta. Kada se praktina proverLjivost postavi kao regulativni, a ne
konstitutivni uslov istine, u njemu se ne krije nikakva opasnost od banalizacije saznanja.
Kao i kod teorije koherencije, pragmatizam ne svodi istinu na korisnost, nego upuuje na
preporuivanje da se prihvataju (samo) oni iskazi koji se daju empirijski ispitivati. Ukoliko
se npr. operacionalizam, kao varijanta pragmatizma, ne shvata u najradikalnijem
(reduktivnom) obliku, on izraava zdravu, racionalnu intuiciju da pojmove vaLja definisati
tako da imaju jasnu referenciju u iskustvu.
Elementi pragmatikog vienja istine danas su zastupLjeni u gotovo svim
metodolokim pozicijama, od (naravno) antirealistikih do realistikih pragmatikim
elementima i normama kompensuje se nemogunost pouzdanog saznavanja izvesnih
injenikih momenata, ali i nesposobnost da se na pojmovnom planu uspostave otre
distinkcije i definicije. Pragmatiki obrt (posle jezikog i sociolokog), koji je u
metodologiji i filosofiji nauke nastupio 1970-ih i 1980-ih, upuuje na to da svaka
metodoloka norma mora imati i praktini smisao, biti primenjiva u naunoj praksi, kao i
(optije) na uvid da se pojedina epistemoloka pitanja mogu razreiti jedino
pragmatikim putem (u deficitu transcendentalnog utemeLjenja, faut de mieux). Tako je,
recimo, pragmatiki realizam stanovite da osnovne postavke realistike epistemologije i
metodologije treba prihvatati prvenstveno stoga to se pokazuju kao produktivne u
naunoj praksi (npr. da su naunici motivisaniji i inventivniji ukoliko veruju u realistiki
smisao svojih teorija nego ako prema njima neguju skeptiki ili agnostiki stav
meutim, ovo je empirijsko pitanje, koje se moe ispitivati jedino anketama ili
psiholokim istraivanjima).

Hemlin 5.b; Pers; Laudan 1 i 2
38
27. Realizam i antirealizam
Danas, umesto stroge podele na ova dva pravca, postoji itav niz varijanti i jedne i
druge orijentacije, koje se uzajamno prepliu i tvore kontinuum od radikalnih versija
realizma (naivnog ili esencijalistikog) do ekstremnih antirealistikih pozicija (solipsizam,
agnosticizam, skepticizam), koje se ipak vie tiu teorije saznanja nego metodologije.
Praktino, sva savremena kako realistika tako i antirealistika stanovita sadre makar
pojedine elemente ili teze onog drugog, te ih danas niko ne zastupa u istom ili krajnjem
obliku.
Tako se, kad je u pitanju realizam, zastupaju pragmatiki, konjekturalni, hipotetiki,
uslovni, parcijalni i slini varijeteti, od kojih svaki uvaava poneki od antirealistikih
argumenata. Sa druge strane, antirealizam se preteno usmerava na osporavanje
(pojedinih) teorijskih entiteta (termina) ili iskaza, a ne na poricanje realnog smisla svim,
ukLjuujui i opservacione termine.
Ukratko, realizam bi se mogao razloiti na nekoliko osnovnih tvrdnji, dok njihovo
poricanje ili osporavanje proizvodi antirealistiki analogon:
1. ontoloki realizam (nezavisnost ontoloke strukture realnosti od Ljudskog znanja)
idealizam;
2. epistemoloki r. (saznatLjivost ne]istine naunih teorija, kao odnosa
korespondencije teorije i realnosti) skepticizam, fenomenalizam, pragmatizam;
3. semantiki r. (doslovna istinitost ili lanost naunih tvrdnji, referencijalnost
centralnih termina i iskaza) konvencionalizam, deskriptivizam;
4. metodoloki r. (aproksimativna istinitost kao objanjenje uspeha, mogunost
pouzdane procene uspenosti) konstruktivizam, iracionalizam;
5. pragmatiki r. (plauzibilnost istine kao ciLja) instrumentalizam.
Glavna "bojita" na dananjem frontu debate, posle lingvistikog, pragmatikog i
sociolokog obrta u filosofiji (nauke), jesu: distinkcija teorijsko/posmatrako (s tim da je
realisti uglavnom odriu, ali, ukoliko se shvati kao kontinuum, to i antirealisti mogu
iskoristiti za potkopavanje domena posmatrakih termina i iskaza); status istine i srodnih
veridikih pojmova (istinolikost, verovatnost, potkrepLjenost) kao ciLjeva/ideala nauke
(da li su potrebni, ostvarivi, produktivni itd); pojam zrele nauke (moe li se pruiti
efektivan kriterijum za dostizanje praga zrelosti odreene discipline); pouzdanost ulnog
opaanja i (instrumentalnog) posmatranja; (ne)kumulativnost i (dis)kontinuitet u istoriji
nauke itd.
O realizmu se debatuje i u drutvenim naukama: u psihologiji u pogledu izvesnih
hipotetikih konstrukata u modelima koji prikazuju psihike procese ili u vezi s
kategorijama koje se postuliu u teorijama linosti (npr. arhetipi); u sociologiji npr. u
odnosu na realnost kolektivnih entiteta (drutvenih grupa, zajednikih predstava,
identiteta itsl.) ovde je zanimLjivo primetiti da nije u pitanju da li postoje, recimo,
slubenici kao pojedinci i da li imaju zajednika svojstva, nego da li postoje kao grupa,
kolektivitet, to podrazumeva jedinstvene nazore, interese, ivotni stil, akcioni potencijal
itd.

St. Novakovi (prir.), Nauni realizam i antirealizam..., IF FF, Bgd, 1998.
Neven Sesardi, "U obranu znanstvenog realizma", Filozofske studije, XVIII, 1986.
Al. Gordi, "Heuristika plodnost naunog realizma", Fil. stud., XXVI, 1994.
39
28. Redukcionizam
Pojam redukcije se, u razliitim oblicima, pojavLjuje u raznim oblastima prirodnih i
drutvenih nauka, ali i filosofije (prvenstveno u filosofskoj psihologiji, vezano za problem
odnosa duha i tela). Redukcija je, u metodolokom smislu, svoenje pojmova i/ili iskaz
neke vie, kompleksnije teorije na pojmove i/ili iskaze nie, elementarnije teorije. U
idealnom sluaju, ona je pokazivanje ekvivalentnosti odreenog sloenog pojma iz
teorije na viem ontolokom nivou s nekom linearnom kombinacijom pojmova
fundamentalnije teorije.
U prirodnim naukama najvie izgleda ima redukcija hemije na fiziku, zbog ega
mnogi teoretiari osporavaju autonomiju hemije kao nauke. Dosta je uinjeno i na planu
redukcije biologije na hemiju (tj. u drugom koraku na fiziku), no, iako su naputena npr.
klasina teleoloka objanjenja u biologiji, funkcionalizam je i daLje prikladniji pristup
organskim fenomenima od striktnog redukcionizma. Slino vai i za prelaz sa biologije
na psihologiju. U drutvenim naukama redukcionike tendencije se ispoLjavaju
prevashodno u sociologiji, kroz tenju da se drutvena stvarnost, odnosno drutveni
fenomeni, svedu na fenomene nekog ontoloki nieg reda, tj. da budu objanjeni
zakonima nauke koja iskLjuuje socijalnu dimenziju i oslanja se prvenstveno na
individualne kategorije: glavni oblici redukcionizma jesu ekonomizam (nastojanje da se
sve drutvene pojave redukuju na ekonomske odnose i interese, kao npr. u marksizmu),
psihologizam (svoenje sociologije na individualnu ili, eventualno, socijalnu psihologiju) i
kulturalizam (u pojedinim varijantama interpretativne sociologije, gde se ignoriu
strukturalni i institucionalni momenti drutvenih odnosa).
Stanovite suprotno redukcionizmu predstavLja emergentizam (emergere izroniti,
iskrsnuti, pojaviti se), koji se pojavLjuje u raznim oblicima (npr. vitalizam, kao shvatanje
o osobenosti ivog sveta, tj. nesvodivosti biologije na hemiju). Emergentizam je, makar u
pragmatikom i institucionalnom smislu, neophodna pretpostavka postojanja (tj.
odvojenosti) razliitih naunih disciplina i specijalizacije za odreene oblasti. Uostalom, i
iz razloga primene fundamentalnih saznanja (kao i organizacije naunog saznanja u
celini), redukcionizam nije sprovodiv u praksi npr. za smiLjanje i realizaciju odreenih
tehnolokih postupaka neophodno je poznavati hemijske osobine konkretnih materijala,
ali, ak i ako su ona potpuno reducibilna na fizika, bilo bi nepraktino polaziti od
fundamentalnih svojstava materije da bi se u nekom udaLjenom koraku izvoenja
dospelo do tehniki primenjivog saznanja.
Redukcionizam u osnovi predstavLja epistemoloki optimistiko gledite da e se sa
razvojem nauke otkrivati nove pojmovne i empirijske veze meu elementima razliitih
teorija, a on se moe smatrati delom opteg projekta ujedinjavanja nauke. Sa svakim
napretkom u nauci, naravno, dolazi do identifikovanja prethodno nepoznatih veza, ali i
do otkrivanja (u datom trenutku) nesvodivih svojstava i zakonitosti. Uobliavanje
interdisciplinarnih nauka poslednjih decenija (fizika hemija, biohemija, neuropsihologija)
svakako prua podstrek i nadu redukcionistima, meutim, pojedina druga predmetna
podruja ujedno se i neprestano razdvajaju na odeLjene discipline, tako da se praktino
uvek odrava svojevrstan balans reducibilng i ireducibilng u nauci.
Sineli KiRuN, Sesardi Fizikalizam, Novakovi Uvod u optu...
40
29. Subjektivna priroda predmeta istraivanja S
Problem objektivnosti (drutveno)naunog saznanja jedan je od najvanijih u filosofiji
drutvenih nauka, jer se odnosi na praktino sve aspekte sociolokog istraivanja. Iako
je problem objektivnosti vieznaan i odnosi se kako na osobine samog predmeta
istraivanja (njegovu saznatLjivost i objanjivost), tako i na svojstva naunih teorija kao
konceptualnih tvorevina (njihovu nepristrasnost i pouzdanost), moda bi objektivnost
trebalo ponajvie vezivati za nezavisnu proverLjivost samih teorija. Objektivnost (ili, kako
se danas ee izraava, intersubjektivnost) nauke obuhvata nekoliko uih obeleja, kao
to su: odsustvo linih i grupnih predrasuda, etika neutralnost, falibilizam (pogreivost) i
samoispravLjivost (autokorektivnost). Poslednjih decenija su se mnogi relativistiki
teoretiari nauke (npr. Kun i Fajerabend) zalagali za reviziju ovog standarda, ukazujui
na istorijskim primerima da se on esto krio i da ga je i nemogue ostvariti.
Objektivizam se u jednom irem smislu moe videti i kao zahtev empirizma u
drutvenonaunom istraivanju, u smislu da se drutvenim pojavama pristupa nalik
prirodnim (dakle, kao injenicama Dirkem); znai, ovo gledite je blisko metodolokom
monizmu, utoliko to se drutvena stvarnost poima kao skup opaLjivih fenomena
dostupnih sistematskom naunom posmatranju i analizi. To, naravno, ne mora
implikovati direktnu opaLjivost (u smislu manifestnosti), nego je dovoLjno da postoje
procedure naunog prikupLjanja podataka kojima se moe doi do pouzdanih
svedoanstava o datom fenomenu i pomou kojih se mogu izvesti vaLjane
generalizacije. U ekstremnijim, bihejvioristikim i pozitivistikim, varijantama empirizam
nalae odustajanje od tumaenja subjektivnog doivLjavanja drutvene stvarnosti i
insistuje na utvrivanju egzaktnih podataka o manifestnim fenomenima (ili njihovim
odlikama), tako da koristi prvenstveno "spoLjanje", eksternalistike opise, induktivna
uoptavanja i uzrona objanjenja kao oblike sistematizacije drutvenih injenica. Tako
socioloki, kao i filosofski empirizam obino sadri nominalistike premise i
redukcionistike konotacije.
Nasuprot tome, subjektivizam je u osnovi obojen idealistiki i internalistiki on se
koncentrie na subjektivnu, "unutarnju" stranu drutvenih zbivanja, a drutvenu
stvarnost vidi kao takvu koju konstituiu drutveni delatnici i koja stoga predstavLja
rezultantu njihovih interpretativnih praksi. Ova drutvena stvarnost ne mora imati neki
supstancijalni sadraj, ne mora se sastojati iz objektivizovanih dogaaja ili injenica,
poto su presudni smislovi koje u tu stvarnost uitavaju sami uesnici, tako da znaenja
pojedinih segmenata te realnosti nisu data sama po sebi, nego tek u meusobnoj
komunikaciji drutvenih aktera. Zato bi, prema privrenicima fenomenologije,
etnometodologije ili feministike sociologije, bilo bespredmetno tragati za nekim
objektivnim, od aktera i posmatraa nezavisnim opisom drutvene stvarnosti ili ak
uopte tvrditi da postoje neki objektivni fenomeni nezavisno od njihove "socijalne
konstrukcije". Istorijski posmatrano, subjektivizam se oslanja na Diltajevo poimanje
Geistesnjissenschaften (duhovnih nauka) i Veberovu razumevajuu sociologiju, iako su oni
nastojali da naine sheme istorijskih tipova, stilova itd. dakle, optih kategorija za
klasifikaciju pojedinanih fenomena a ove optosti predstavnici "paradigme drutvenih
definicija" ne priznaju, zato to ni definicije ne zamiLjaju kao opta odreenja pojmova,
nego kao ad hoc konceptualizacije trenutne drutvene situacije, na koje odluujui uticaj
imaju subjektivne namere, eLje i oekivanja. Iako neki autori (npr. Hauard Beker)
nastoje da ove individualne kategorije kao to su intencionalni akti poveu sa irom (i
41
objektivnijom) drutvenom perspektivom, osnovni plan je nesvodivo subjektivan, pa je
glavni metodoloki postupak posmatranje s uestvovanjem uz interpretaciju iz unutarnje
vizure subjek(a)ta.
Prema nekim poimanjima, subjektivizam obuhvata i nominalistiku komponentu,
meutim, moglo bi se rei da ovo stanovite (mada se obino orijentie na individualnu
ravan) moe uzimati u obzir i subjektivnu stranu kolektivnih doivLjaja, eminentno
kolektivne fenomene (kao to su socijalizacija, simbolizam ili kultura u celini), pa i
subjektivnost individuuma kao drutveno uslovLjenu (kao stvorenu delovanjem
drutvenih inilaca, kao to su pripadnost grupi ili institucijama), dakle kao svojevrstan
drutveno posredovani horizont oekivanja. Neki fenomeni koji se prevashodno
ispoLjavaju na individualnom planu (nivo aspiracije, profesionalna orijentacija i slini)
dobrim delom su uslovLjeni nekim socijalnim, kolektivnim mehanizmima, pa se moe
prouavati kako ih doivLjava odreeni individuum kao nosilac odreene drutvene
uloge ili generalizovani akter u nekom zbivanju.
SuRazumevajua ili interpretativna sociologija svakako ima ciLj da osvetli onu stranu
drutvene stvarnosti koja ostaje zanemarena u objektivistikoj sociologiji, pa se zato
istiu subjektivna priroda predmeta drutvenonaunog istraivanja, akcionistika i
promenjiva priroda drutvenih konstelacija, prioritet tumaenja u odnosu na uzrono
objanjenje, a esto i dimenzija istorijskog iskustva subjekta, zaloena u tradiciji. No,
deluje kao da pojedini zastupnici ovakvih gledita i odve olako naputaju standardne
klasine metodoloke zahteve koji se postavLjaju pred nauno istraivanje, tako da
njihova istraivanja katkad vie lie na knjievne eseje nego na pretenziju da se
stvarnost opie naunim terminima. Naglaavanje subjektivnog, intencionalnog ili
teleolokog aspekta drutvenih fenomena ne mora neminovno voditi u subjektivizam kao
normativnu preporuku za nauno istraivanje. I subjektivno uivLjavanje, empatija,
saoseanje i zajedniki angaman sa direktnim akterima mogu se i moraju pretoiti u
nauno pertinentne pojmove kako bi rezultati takvog istraivanja uopte bili smatrani
sociologijom.

Ernest Nejgel, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974.
Georg Henrik fon Riht (von NJright), Objanjenje i razumevanje, Nolit, Beograd,
1976.

Stania Novakovi, Uvod u optu metodologiju..., Filozofski fakultet, Beograd, 1994, str.
42-52.
Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, Jasen, Niki, 2001, str. 109-133.
Mihailo uri, Problemi sociolokog metoda, vie izdanja, pogl. 12.
42
VI Pojam metoda
30. Predmet i delokrug metodologije S
Opta metodologija nauke istrauje one tipove metodolokih problema koji dolaze do
izraaja u svim naunim disciplinama, bez obzira na njihove specifine odlike, dok se
posebne metodologije usmeravaju ka procenjivanju epistemoloke zasnovanosti
osobenih metoda ili istraivakih tehnika u pojedinim oblastima nauke. (Treba, naravno,
napomenuti da, pored metodologije nauke, postoje i metodologija filosofije, metodologija
matematike, knjievnosti /analiza knjievnog dela kao ogranak teorije knjievnosti ili
teorije kritike v. npr. Petar MilosavLjevi, Metodologija prouavanja knjievnosti, Novi
Sad, / itd, te da ove posebne metodologije istrauju prevashodno merila procene
konceptualne uspenosti dostignu u ovim disciplinama, koje nisu iskustvenog
haraktera, pa se u njima ne mogu ni primenjivati empirijski metodi i kriteriji.) Tako se, na
primer, u filosofiji biologije ili fizike rasmatraju ne samo njihovi harakteristini metodi,
nego i logiki sadraj kLjunih pojmova (gen, prirodna vrsta; sila, materija) i teorijska
utemeLjenost najznaajnijih teorija (teorija evolucije, genetika), pa se ak razvijaju i
veoma specijalizovane metodologije, kao to je filosofija kvantne fizike.
Metodologija i metafizika (ontologija)
Poimanje odnosa metodologije i metafizike umnogome zavisi od filosofskog
stanovita koje se zauzima, tj. od odreenja predmeta filosofije (poto se metafizika
tradicionalno smatrala njenim sredinjim podrujem) tako se npr. u Hegelovom
sistemu logika poistoveuje s ontologijom (pa bi metodologija imala realni smisao, tj.
ticala bi se same stvarnosti), dok se u nekim filosofskim pravcima (egzistencijalizam,
poststrukturalizam) ontologija ni ne pominje. Odreenja metodologije su takoe zavisna
od filosofske pozicije, u tom smislu da je, recimo, logiki pozitivisti kategorizuju kao deo
logike (prvenstveno matematike), dok je drugi (poput francuskih filosofa nauke Balara,
Kangijema i drugih) dovode u blisku vezu s istorijom (naunih) ideja, tj. posmatraju je
prevashodno sadrinski (to je u vezi i s njihovom osobenom koncepcijom
epistemologije).
Moda bi najprikladnije bilo odnos ove dve filosofske discipline odrediti kao
delimino uzajamno pretpostavLjanje, naroito kad je re o nekim optim problemima,
kao to su struktura naunih pojmova ili zahtevi naunog objanjenja dok metodologija
prouava formalne odlike svih pojmova (ukLjuujui i filosofske, pa onda i metafizike) ili
kriterije plauzibilnosti svih teorija (pa samim tim i metafizikih), ontologija nastoji da
definie kategorije stvarnosti (ili, kako se ponekad kae, furniture of the njorld) koje su od
znaaja i za metodoloka rasmatranja (npr. individuisanje dogaaj kao preduslov za
odreivanje uzronog odnosa, ili stratifikacija stvarnosti u vezi s apstraktnou i
optou). Dakle, svaka metodologija mora polaziti od najoptih pretpostavki o strukturi
stvarnosti koju prouavaju empirijske nauke, poto i oblik i efikasnost naunih metoda
zavise od ontoloke kategorizacije i saznajne dostupnosti raznih segmenata realnosti.

Metodologija i aksiologija
Dok aksiologija prouava odnose izmeu svih vrsta vrednost, kako saznajnih, tako i
vansaznajnih, (meta)metodologija se koncentrie na strukturu i dostinosti ovih prvih.
43
Saznajne vrednosti su pre svega krajnji teorijski, intelektualni ciLjevi nauke, kao to su
pruanje istinolike i celovite slike o svetu, objanjenje krajnjih uzroka svih empirijskih
fenomena ili povezivanje sveta prirode i ovekovog sveta; za ovo su vezane i funkcije
nauke, kao to su "svetonazorna", interpretativna, eksplanatorna, prediktivna itd. CiLjevi
nauke nisu uvek u meusobnom skladu, a ponekad ak ni saodrivi, pa zato, recimo,
Laudan ukazuje na potrebu za izgradnjom jedne sveobuhvatne, harmonine "aksiologije
nauke". Kao saznajni ciLj se mogu oznaiti i izvesni estetski ideali, vezani za
elegantnost, ekonominost, koherentnost naunih pojmova i teorija (ovaj estetski aspekt
nauke izrazit je u matematici).
Interesovanje praktikih filosofa nauke (ali i sociolog i antropolog nauke) pre svega
privlae praktini ciLjevi nauke, tj. njena praktina primena, koju sve vie prouavaju
etiari nauke to su pitanja vezana za drutvenu odgovornost prirodnih i drutvenih
naunika, etike probleme unutar same naune prakse, odnose nauke prema drutvu,
mikronorme naune zajednice, uticaj nauke na promenu etikih uverenja, nauno
prouavanje etosa itd. (v. npr. Miladin @ivoti, Aksiologija, Napried, Zagreb, 1986; R.
Luki, Sociologija morala).

Metodologija i druge discipline koje prouavaju nauku M i filosofija nauke,
sociologija nauke, psihologija nauke i istoriografija nauke (unutarnji i spoLjanji inioci
razvoja nauke, promenjivost i primenjivost metodolokih normi: mogu se ispitivati i
normativno logiko-epistemoloki] i empirijski u pogledu toga koliko su odreeni
stavovi faktiki zastupLjeni u naunoj praksi])
44
31. Odnos metodologije prema logici S
Premda se metodologija u tradicionalnim vienjima poimala kao deo logike ili
primenjena logika, tj. logika primenjena na nauno saznanje, njihov odnos bi se
preciznije mogao odrediti tvrdei da logika (prvenstveno savremena deduktivna,
matematika logika, ali i induktivna logika, tj. teorija verovatnoe i matematika
statistika) prouava pre svega formu saznanja i strukturne odnose meu iskazima, dok
se metodologija nauke, oslanjajui se na rezultate logike (prvenstveno na uenje o
pojmu i uenje o zakLjuku, a manje na uenje o sudu), orijentie i na sadrinske
aspekte naunog saznanja, dakle, istrauje ne samo induktivne i deduktivne relacije
meu iskazima u okviru naunog sistema, nego i obrazovanje pojmova, odnos naunih
teorija prema svedoanstvima, probleme objanjenja itd. Osim toga, formalna,
matematika logika nije zainteresovana na osnovanost pojedinih stavova, njihov smisao,
optost ili znaaj, nego jedino za istinitosnu vrednost (tano/netano), dok metodologija
nauke ispituje upravo razloge za zastupanje izvesnog iskaza ili njegovo uvrivanje u
korpus naunog znanja. Najzad, metodologija se, za razliku od logike, koja se odnosi na
sve vrste iskaz (pod uslovom da imaju odreenu istinitosnu vrednost, bez obzira da li
pripadaju svakodnevnim, matematikim ili naunim znanjima), upravLja na mnoga
specifina pitanja naunog saznanja, koja se ni ne pojavLjuju u vezi sa drugim oblicima
saznanja.

Knejg, Mili, ST.
45
32. Odnos metodologije prema teoriji saznanja
Dok teorija saznanja prouava probleme koji nastaju u vezi sa svim oblicima
saznanja, bez obzira na njihovo poreklo i domen (zdravorazumsko, nauno, filosofsko),
kao to su priroda opaanja, teorije istine, mehanizam i sadraj pamenja itd,
metodologija se koncentrie na pitanja naunog saznanja. Iako i jedna i druga disciplina
pretenduju ne samo na opis sticanja znanja, nego i na procenu njegove opravdanosti na
osnovu pruenih razloga, metodologija se za ove pomenute probleme interesuje
prevashodno kad je re o naunom znanju (npr. za odnos naunog posmatranja i obine
percepcije, istinitost i objektivnost naunih iskaza, meusobnu zavisnost naunih
stavova unutar teorijskog sistema). Dakle, problemi metodologije su specifiniji, ali
ujedno i kompleksniji od problem teorije saznanja, poto se u pogledu epistemolokih
odlika nauno saznanje smatra najutemeLjenijim, pa onda i najvanijim i najteim za
prouavanje, jer su nauni iskazi vre povezani sa drugim iskazima nego to je to
sluaj sa drugim vrstama iskaz. Inae, dok se termin "epistemologija" u filosofiji
uglavnom koristi manje-vie sinonimno s izrazom "(opta) teorija saznanja", u
sociolokoj literaturi ovaj termin najee oznaava metodoloke osnove i pristup
naunom istraivanju.
Opta metodologija nauke istrauje one tipove metodolokih problema koji dolaze do
izraaja u svim naunim disciplinama, bez obzira na njihove specifine odlike, dok se
posebne metodologije usmeravaju ka procenjivanju epistemoloke zasnovanosti
osobenih metoda ili istraivakih tehnika u pojedinim oblastima nauke. (Treba, naravno,
napomenuti da, pored metodologije nauke, postoje i metodologija filosofije, metodologija
matematike, knjievnosti /analiza knjievnog dela kao ogranak teorije knjievnosti ili
teorije kritike v. npr. Petar MilosavLjevi, Metodologija prouavanja knjievnosti, Novi
Sad, / itd, te da ove posebne metodologije istrauju prevashodno merila procene
konceptualne uspenosti dostignu u ovim disciplinama, koje nisu iskustvenog
haraktera, pa se u njima ne mogu ni primenjivati empirijski metodi i kriteriji.) Tako se, na
primer, u filosofiji biologije ili fizike rasmatraju ne samo njihovi harakteristini metodi,
nego i logiki sadraj kLjunih pojmova (gen, prirodna vrsta; sila, materija) i teorijska
utemeLjenost najznaajnijih teorija (teorija evolucije, genetika), pa se ak razvijaju i
veoma specijalizovane metodologije, kao to je filosofija kvantne fizike.
Teorija saznanja, kao logika disciplina, u izvesnom smislu daje pretpostavke za
izuavanje metodolokih problema, utoliko to ispituje granice ili mogunosti Ljudskog
saznanja i formulie fundamentalna gledita o tim kLjunim problemima Ljudskog
saznanja (u tom pogledu je moda temeLjnija i od same logike, jer se postavLjaju pitanja
kako saznajemo logike zakone, koju vrstu evidencije moemo posedovati u odnosu na
njih, da li oni imaju neke objektivne, ne-ideelne korelate itd). Takoe, teorija saznanja ne
samo to definie Ljudsko saznanje kao takvo, nego prouava sve njegove modalitete
(zdravorazumsko, nauno, religijsko, pa i umetniku spoznaju) i u mogunosti je da ih
uporeuje i uoava njihove osobene odlike. Nasuprot tome, metodologija se koncentrie
prevashodno na nauno saznanje i srodne oblike spoznaje (u oblastima kao to su
filosofija, pravo, teologija, teorija knjievnosti, tj. humanistikim disciplinama). Nauno
saznanje je odvajkada (tj. do pozne moderne i, naravno, postmoderne) slovilo kao
najuzorniji, najpouzdaniji, najkompleksniji oblik Ljudske spoznaje, pa je u izvesnom
smislu njen predmet sloeniji, jer
46
Osim toga, dok je teorija saznanja, uz normativnu komponentu, prvenstveno
interpretativna filosofska/logika disciplina (u smislu da odreuje standarde
pouzdanog] saznanja), metodologija je vie normativna, utoliko to postavLja merila za
procenu naunih (ali i filosofskih i drugih) teorija koje pretenduju na kognitivni status.
Teorija saznanja ispituje sve procese koji su u vezi sa saznanjem (verovanje,
pamenje, miLjenje, opaanje itd), dok se metodologija usmerava na tzv. vie, tj.
kompleksnije procese npr. za metodologiju je irelevantno individualno pamenje ili
seanje, jer se pretpostavLja intersubjektivnost (kolektivnog) pamenja, pa se samim tim
apstrahuju fenomeni kao to su lano ili selektivno pamenje; kao to su beznaajne i
opaajne iluzije, (ne)motivisani lapsusi itd.
Pojedina stanovita u teoriji saznanja (npr. fenomenologija ili realizam) imaju svoje
takorei direktne korelate u metodologiji, dok neka druga, koja ve svojom formulacijom
dovode u pitanje (ili ak otvoreno poriu) objektivnost nauke (solipsizam,
fenomenalizam) nisu zanimLjiva za metodologiju, jer njihovo prihvatanje onemoguava
smisleno bavLjenje naukom (ujedno i filosofijom itd).



47
33. Razliita znaenja pojma metoda S
Metod se pre svega odnosi na logiko utemeLjenje kLjunih misaonih operacija
obrazovanja pojmova, stvaranja sudova i izvoenja (ispravnih) zakLjuaka. Ove radnje,
koje se mogu posmatrati i na psiholokoj ravni, ine osnovu svakog rasuivanja
(ukLjuujui i zdravorazumsko), a pogotovo naunog. Metodologija ne samo to opisuje
legitimne naine izvoenja ovih misaonih postupaka, nego propisuje i pravila koja
pruaju adekvatne pojmove, razgovetne sudove i korektne zakLjuke, i to prvenstveno u
primeni na naunu materiju.
Za metodologiju je od posebnog znaaja klasifikacija nain zakLjuivanja, jer se za
njih vezuju i nauni metodi u najuem, a, sa druge strane, i najapstraktnijem smislu to
su pre svega indukcija (sa analogijom) i dedukcija, na kojima se, kao osnovnim vidovima
zakLjuivanja, zasnivaju i odgovarajui metodi: induktivni i deduktivni. Deduktivni metod,
koji svoj vrhunac dostie u postupku aksiomatizacije, primenjuje se u svim oblicima
sistematizovanja dobijenih naunih rezultata i njihovu logiku kontrolu, dok je induktivni
metod (kao procedura postepenog generalizovanja i apstrahovanja od poznatog na
nepoznato) izvorite veine pojedinanih istraivakih tehnika, naroito onih koje se
koriste u sociolokim istraivanjima. Dakle, u svom najstroem znaenju metodi su
logiki "skelet" naunog zakLjuivanja koji se zasniva na postulatima deduktivne i
induktivne logike (ovoj poslednjoj se u novijoj logici nauke pribraja i analogija kao
induktivni oblik zakLjuivanja analoka indukcija], dok se ona tradicionalno izdvajala
kao zaseban vid rasuivanja).
Metodoloke norme i postulati takoe su bitan deo naunog metoda sama logika
pravila uglavnom su formalna i vrlo apstraktna, pa im je neophodna odreena
interpretacija u primeni na predmet naunih ispitivanja. Metodoloke norme slue
prvenstveno tome da bi se, pored formalne ispravnosti u korienju metod, obezbedila
njihova maksimalna produktivnost u nauci, tj. da bi se iz raspoloivog empirijskog
materijala izveli najsuptilniji zakLjuci (ujedno i informativni i potkrepLjeni, ali i precizni,
smeli, ekonomini itd). Ove norme su, u naelu, preskriptivni iskazi koji rukovode
naunim istraivanjem i ine njegov konstitutivni deo, kako u kritikom, tako i u
heuristikom smislu one istovremeno i suavaju pojedine logike mogunosti kao
epistemoloki ili ontoloki neplauzibilne, ali zauzvrat i upuuju na nove horizonte
prikupLjanja podataka i njihove interpretacije. Nisu sve norme i postulati istog oblika niti
imaju identian logiki status i metodoloke funkcije, ali bi se najuproenije mogle
predstaviti kao (hipotetiki i kategoriki) imperativi koji nalau i zabranjuju izvesne
pravce istraivanja kao (bes)korisne za ostvarivanje ciLjeva nauke.
Drugo osnovno znaenje metoda tie se posebnih istraivakih tehnika kakve se
upotrebLjavaju u prirodnim (npr. hemijska analiza) i drutvenim naukama (anketa,
intervju), ili u obema vrstama (posmatranje, statistika i eksperiment, sa odgovarajuim
modifikacijama). Ove istraivake tehnike, i u svojoj koncepciji, a naroito u primeni,
oblikovane su tako da nisu isto logikog haraktera, nego uzimaju u obzir i specifinost
predmeta istraivanja, a to se prevashodno odnosi na njihove konkretne varijante (npr.
intervju strukturisani, nestrukturisani, dubinski, fokus-grupni, provokativni itd). U
metodologiji sociolokih istraivanja se pod terminom "metod(i)" obino podrazumeva
upravo skup istraivakih tehnika koje se primenjuju u iskustvenim istraivanjima, ak i
vrlo specijalizovanih (spektrometrija u hemiji, delfi-metod u sociologiji i slini postupci). Iz
ovakvog poimanja metoda proistie i tendencija da se tim terminom oznaavaju i
48
specifini analitiki postupci (idealni tipovi, funkcionalna analiza, multivarijantna analiza
itd), koji su obino striktno vezani za pojedina ua podruja nauke.
Jo jedan, trei, smisao metoda proistie iz meuuslovLjenosti i koncepcijske
srodnosti teorijskih polazita i pojedinih istraivakih tehnika (npr. blisko su zavisni
bihejviorizam i eksperiment, funkcionalizam i funkcionalna analiza, interpretativizam i
idealni tipovi). Epistemoloke, ontoloke i metodoloke (pa i aksioloke) pretpostavke
pojedinih pravaca ujedno predstavLjaju i saznajnu motivaciju za primenu upravo
odreenih tehnika (dok bi primena drugih bila nesaglasna s centralnim postulatima datih
doktrina npr. funkcionalna analiza nije u najboLjem saglasju s programskim stavovima
konfliktnih teorija). Otuda se ponekad, recimo, primena funkcionalne analize izjednaava
s funkcionalizmom, premda ima i miLjenj da se i Marks (sa drugim marksistima) obilno
sluio funkcionalnom analizom. Iz izlaganja o paradigmatskoj strukturi nauke bie jasnije
i ovo poistoveivanje metoda s istraivakim pristupima, heuristikama i orijentacijama,
odnosno pravcima u teorijskoj sociologiji.



49
34. Sastavni delovi naunog metoda
Poto je osnovnih svrha metoda uobliavanje i usmeravanje naunog znanja, tj.
poveavanje njegove pouzdanosti i organizovanje parcijalnih saznanja u teorijske
sisteme, on ima nekoliko osnovnih funkcija u razvoju nauke, iz ega proistiu i njegovi
glavni delovi: to su logiki, heuristiki, tehniki, strateki, organizacioni itd.
Logiki element ili aspekt naunog metoda sastoji se u racionalnoj, logiko-
epistemolokoj kritici i unapreivanju istraivakih postupaka koji se koriste u pojedinim
naukama. Ovaj segment metoda ima ciLj da prui saznajno utemeLjenje ili opravdanje
raznih specifinih tehnika, ali i da ukae na njihova ogranienja i slabosti (iz ega
proizlaze i metodoloke preporuke i uputstva za izbegavanje nekritike, nepouzdane
primene izvesnih procedura). Kritiki aspekt nema samo negativni smisao odstranjivanja
iz nauke sadraja koji nemaju adekvatnu saznajnu osnovu, nego i pozitivni smisao
preporuivanja to produktivnije upotrebe posmatrakog iskustva u dolaenju do optih
zakonitosti i znanja uopte.
Heuristiki aspekt ili segment naunog metoda ogleda se u upuivanju naunih
napora na linije koje pruaju najvie izgleda na uspeh. Heuristika se pojavLjuje u dva
vida: kao pozitivna (to prua smernice i nagovetaje koje vaLja slediti) i negativna (to
odvraa naunike od pojedinih oblika istraivanja koji nemaju vee izglede na dugoroni
uspeh ili daje preporuke za to kako po svaku cenu tititi odreene centralne iskaze u
sistemu kada su ugroeni empirijskim pobijaima). Mnogi savremeni autori (Poper,
Laudan) osporavali su heuristiki smisao naunog metoda (metodologiju kao ars
inveniendi), smatrajui da metodologija moe sluiti samo za retrospektivnu procenu ve
formulisanih teorija, a ne moe postavLjati norme za otkrivanje novih teorija.
Tehniki segment, srodan logikom, razvija nove tehnike i istraivake postupke koji
bi, prema metodolokim procenama, bili pogodniji ili uspeniji u izuavanju odreenih
predmeta. Ovaj sloj metodolokog znanja unapreuje se uporedo s temeLjitijim
upoznavanjem predmeta istraivanja, odnosno, zavisan je od uoavanja raznih
osobenosti izvesnog skupa pojava.
Strateki smisao metoda sastoji se u postavLjanju dalekosenih, dugoronih (pre
svega saznajnih) ciLjeva koje odreena nauka treba da postigne. U pojedinim
razdobLjima nauke jasno su artikulisane izvesne saznajne potrebe, odnosno, zapaa se
nedostatak ili zaostatak na izvesnim nivoima uoblienosti teorijskog sistema. Takve
uoene slabosti (recimo, nedovoLjna rigoroznost, neistraena podruja, niska
usklaenost pojedinih naunih domena) motiviu postavLjanje ideala na ijem
ostvarivanju treba raditi u predstojeem razdobLju. Strategija naunog razvoja, meutim,
nije uslovLjena samo metodolokim razlozima i rasmatranjima, nego na nju znaajan
uticaj vre i razni drutveni, politiki i ekonomski inioci.
Organizacioni aspekt metoda ogleda se u tome to metod (pogotovo metodologije
posebnih nauka) navodi i specifina praktina uputstva o tome kako izvoditi odreene
oblike istraivanja, koje mere opreza predvideti itd.

Stania Novakovi, Uvod u optu metodologiju..., str. 9-21.
Vojin Mili, Socioloki metod, 1. pogl.
50
35. Odnos metoda i predmeta istraivanja S
Tradicionalno se smatralo da predmet istraivanja jednosmerno odreuje metod koji
e se primeniti u njegovom izuavanju. U jednom elementarnom smislu specifinost
predmeta zaista namee metod istraivanja, na taj nain to namee odreene pristupe
kojima se najpogodnije moe istraivati izvesno podruje stvarnosti ili najprimerenije
osvetliti pojedini fenomeni, ali i primenjeni metodi u izvesnom smislu definiu podruje
istraivanja, tako to neke segmente oblasti istraivanja reorganizuju ili
rekonceptualizuju, neke iskLjuuju kao nelegitimne, a nekima pak dodeLjuju strateki
znaaj, povezujui ih s nizom drugih naunih problema i time ih ukLjuujui u odreenu
tematiku. Isti predmet moe se prouavati veoma raznolikim metodima, iz razliitih
perspektiva, to ponekad uslovLjava i razdvajanje zasebnih nauka (predmete kao to su
ovek ili privreda ili drutvo prouavaju razliite nauke, prirodne i drutvene). Linije
istraivanja i grupisanja fenomen razgranavaju se i ukrtaju oko razliitih pristupa, od
kojih se neki kristaliu kao rigorozne istraivake tehnike, a drugi vie kao "misaoni
stilovi" ili opte orijentacije (npr. ne bi se moglo rei da fenomenoloki pristup u
drutvenim naukama ima takav stepen kompaktnosti kao to je to sluaj s
fenomenolokim pravcem u filosofiji). U svakom sluaju, metodi i istraivake tehnike
oblikuju predmet prouavanja utvrujui naine na koji se tom predmetu moe pristupati
na nauno legitiman nain.
Nijedan metod, naravno, nije univerzalno primenjiv, nego se moe koristiti u
razliitim oblicima istraivanja i u raznovrsnim modalitetima zavisno od toga koji je ciLj
dotinog istraivanja. U pojedinim psiholokim i sociolokim pravcima esto se
zastranjivalo u redukcionizam putem apsolutizacije jedne istraivake tehnike, polazei
od stava da je to jedini validan nain istraivanja (pa se npr. u bihejviorizmu smatralo da
su eksperimenti osmiLjeni po uzoru na prirodne nauke i kvantitativni testovi ujedno i
jedini dopustivi naini istraivanja i jedini mogui izvori saznanja o drutvenim pojavama
dakle, njihova objektivna ogranienja su se zanemarivala, dok se potencijal smatrao
po definiciji maksimalnim, jer su ostale tehnike istraivanja bile iskLjuene zbog navodne
nepouzdanosti, pa, dakle, i epistemoloke nelegitimnosti njima dobijenih podataka).
Ovako preusko definisana objektivnost, naravno, osiromauje i poimanje predmeta
prouavanja. Slinu iskLjuivost i odbojnost prema kvantitativnim podacima ispoLjavaju
razni oblici humanistike sociologije, kao to su humanistiki marksizam i
etnometodologija. Ali, ovo znai da nije prihvatLjivo prepustiti jednome metodu ili tehnici
da definie itavu oblast fenomen koje jedna disciplina treba da prouava umesto
toga, vaLja teiti optimalnoj kombinaciji istraivakih tehnika, poto se one uzajamno
dopunjavaju, pa i unakrsno kontroliu rezultate (to doprinosi integraciji naunog
znanja).
Svaki metod ispoLjava svoje potencijale i prednosti u nekim preferencijalnim
podrujima istraivanja tako je npr. intervju nezamenjiv u sociologiji porodice ili
socijalnoj psihologiji, dok je statistika neizbena u demografskim prouavanjima.
Meutim, i u tim sredinjim oblastima primene svaki metod nailazi i na odreena
ogranienja, vezana bilo za prirodu same socijalne stvarnosti bilo za neke imanentne
epistemoloke odlike same odnosne tehnike ili metoda (nemogunost da se pomou njih
doe do odreenih znaajnih saznanja ili neprilagoenost samih instrumenata). Ova
ogranienja se poveavaju ako se neki metod primeni na pogrean nain ili pri
prouavanju takvog predmeta koji sm po sebi nije podesan da bi se njegova obeleja
51
dala utvrditi tim metodom. Pored toga, uvek je bitno izabrati odgovarajui modalitet
odnosne istraivake tehnike kao u sluaju naunog posmatranja sa raznovrsnim
stepenima i oblicima uestvovanja. Ako je u pitanju takav domen drutvene akcije u
kojem se smo ponaanje ne menja mnogo u zavisnosti od toga da li subjekti jesu ili
imaju oseaj da su posmatrani (javne manifestacije, ekonomske aktivnosti i slino), nije
neophodan ma kakav stepen uestvovanja da bi se dobili srazmerno pouzdani podaci,
poto subjekti po pravilu ne saobraavaju svoje postupke socijalnim oekivanjima
posmatraa. No, kad su u pitanju fenomeni vezani za intimnost, anomiju i sline oblasti,
kod kojih postoji visok vrednosni naboj, istraiva mora stei poverenje ispitanik, bilo u
najnioj meri ispoLjavanjem izvesnih obzira (intelektualnim i emocionalnim
angaovanjem, tj. uestvovanjem u subjektivnoj situaciji ispitanika), bilo podeavanjem
svog ponaanja delovanju samih uesnika u situaciji nastojanjem da se situaciono
prilagodi oekivanjima akter, bilo u najvioj meri postajui lanom socijalne grupe,
ukoliko je ova izoptena iz ostatka drutva (kad je re npr. o pripadnicima marginalnih
grupa, u ijem istraivanju su jo predstavnici ikake kole, a naroito fenomenoloke
sociologije, primenjivali razne taktike zbliavanja sa samim subjektima).
Primena odreene tehnike na nova podruja istraivanja, iako ini metodoloku
inovaciju, iziskuje raznolika prilagoavanja, znatan oprez pri analizi i interpretaciji
rezultat, kao i kontrolisanje dobijenih podataka i zakLjuaka primenom na isti predmet
prouavanja onih metoda koji su ve pokazali svoju primerenost za prouavanje tog
predmeta. Izvesna istraivaka tehnika e pokazati svoju plodnost u raznim podrujima
istraivanja samo ako se koristi u raznovrsnim oblicima, a ne primenjuje uniformno bez
neophodnih modifikacija. Tako je, recimo, primenu analize sadraja na prouavanje
istorije idej Sorokin kombinovao sa drugim kvantitativnim i kvalitativnim metodima kako
bi potvrdio svoje zakLjuke o preovladavanju jednog ili drugog tipa kulture u odreenom
razdobLju. Nauni eksperiment moe biti upotrebLjiv u odreenim prouavanjima
drutvenih pojava, ali ako se predvide sve (ili znaajne) remetee okolnosti koje mogu
uticati na ishod.


52
VII Klasifikacija nauke i razgranienje od metafizike
36. Opta obeleja nauke
Kao distinktivne osobine nauke najee se navode njene strukturalne ili formalne
odlike, koje je ine organizovanim saznajnim pregnuem (racionalnost, sistematinost,
optost, preciznost, ekonominost, kritinost, smelost); potom se ukazuje na sadrinska
svojstva, vezana za empirijski harakter (iskustvena osnova, proverLjivost, pojmovna i
teorijska zasnovanost, eksplanatorna i prediktivna mo); te, najzad, to je povezuje s
mnogim drugim podrujima, institucionalna obeleja (intersubjektivnost,
komunikabilnost, drutvena utemeLjenost).
Strukturalne osobine nauka deli sa svim drugim racionalnim sistemima verovanja,
bez obzira na to da li su empirijske ili anempirijske prirode, isto saznajni ili delimino
vansaznajni, normativni ili deskriptivni itd. Harmonizovanost, usklaenost, koherencija
neophodni su, recimo, i na nivou svakodnevnog regulisanja drutva (tj. raznih procedura
koje se primenjuju u socijalnom ivotu, od nepisanih konvencija vezanih za ophoenje,
pa sve do strogo pravnih postupaka unutar upravnih sistema), pa sve do najviih uzleta
uma i mate (filosofija, religija, umetnost). Npr. kritinost, iako se najee vezuje za
(filosofski) um, pojavLjuje se i na nivou zdravog razuma, i u privrednim delatnostima, i u
politici, pa i u religiji (kroz teoloke diskusije o pitanjima dogmatike). Moe se ustvrditi
kako tenja drugih oblasti da zadovoLje ove zahteve "naunosti" odslikavaju trend opte
scijentizacije dananjeg oveanstva, ali su takve tendencije bile, u manjoj ili veoj meri,
izraene od najstarijih mitologija.
Sadrinske osobine su vezane za deskriptivnu i eksplanatornu funkciju nauke,
utoliko to se ona mora odnositi na iskustvo, i to na svet zajednikog Ljudskog iskustva.
Naravno, i razne druge aktivnosti (privreda, politika, pa i religija) oslanjaju se na iskustvo
i imaju odreeni stepen proverLjivosti ili, recimo, prediktivne moi, inae bi bile
neizvodive. No, nauka pristupa iskustvu krajnje kritiki, uporeujui i neprestano
nastojei da nae pobijae, pa ona utoliko nastoji da iz iskustva izvede maksimum
informacija, da ga najproduktivnije iskoristi. Iako se danas vie ne govori o doslovnoj
istinitosti nauke, mera "istinolikosti", pribliavanja istini, odreuje uspenost nauke i na
teorijskom i na praktinom planu. Najzad, mora se imati u vidu da nauni iskazi i teorije
obuhvataju i pojmovne i empirijske sastojke, te da banalno prikupLjanje podataka, isto
empirijska akumulacija injenica, jo ne predstavLja nauku ona je sistematsko,
pojmovno organizovano usklaivanje informacija.
Institucionalna obeleja ine nauku drutveno relevantnom ujednaenost
terminologije, standardizacija postupaka, postavLjanje standard doprinose da nauka
bude, makar naelno, dostupna svim subjektima, da stekne legitimitet i optu
prihvatLjivost (i prihvaenost, u hipotetikom smislu). Institucionalni sistem nauke
posreduje izmeu strogo saznajnih, internih tekovina (ili sadraja naunike
mikrokulture) i drutva ili pogleda na svet kao celine.
53
37. Nauka i filosofija
Nauka i filosofija su od najranijih vremena bile u odnosu tesne ispreplitanosti, a
njihovo razdvajanje je nastupilo tek u (poznom) Novom veku. Dijahronijski posmatrano,
bilo bi vrlo teko ma koje merilo razgranienja protegnuti due u istoriju nauke i filosofije.
I u minulom veku najznamenitiji naunici su nastojali da, s vie ili manje filosofskog
obrazovanja, prue filosofske interpretacije novijih naunih dostignua, dok i u
najrazvijenijim naukama filosofska rasmatranja i misaoni eksperimenti igraju znaajnu
ulogu.
S ubrzanim razvojem prirodnih nauka u 17. i 18. veku nastupilo je pitanje
razgranienja posebnih, empirijskih nauka od filosofije, ili empirijskog od drugih vrsta
saznanja. Prvi pokuaj demarkacije izvrio je (na Hjumovom tragu) Kant, zbog ega se
problem razgranienja i naziva po njegovom imenu, a i kasnije su se ovom temom
najvie bavili empiristiki nastrojeni filosofi. Uglavnom su pozitivisti (i, uopte uzev,
anglosaksonski autori) kudili uticaj filosofije na nauku i njihova preplitanja, dok su
kontinentalni teoretiari naglaavali potrebu za filosofskim utemeLjenjem i
osmiLjavanjem nauke (pri emu su neki od njih osuivali nauku upravo zato to je
izgubila vezu s filosofijom).
Kad je re o specifinim merilima razgranienja, Hempelov kriterijum prevodivosti,
koji operie na nivou pojmova, pretpostavLja da postoji konani, zatvoreni spisak
naunih pojmova u kojima mora biti izraziv svaki iskaz koji pretenduje na nauni status.
Ukoliko termini ili iskazi nisu prevodivi na opservacioni jezik, oni samim tim nisu nauni.
Najstariji su induktivistiki kriteriji: verifikacionistiki (mogunost potpune provere
istinitosti), konfirmacionistiki (mogunost deliminog] potvrivanja, ili potkrepLjivanja) i
probabilistiki (mogunost srazmerno preciznog utvrivanja verovatnoe datog iskaza).
Suprotan njima je Poperov falsifikacionistiki kriterijum, koji poiva na deduktivistikoj
tezi da se nauni iskazi ne mogu potvrivati u pozitivnom smislu, ali da uivaju nauni
rang time to se izlau empirijskom opovrgavanju, to mogu biti pobijeni, za razliku od
(dogmatskih) metafizikih, ideolokih i pseudonaunih iskaza. I jedna i druga vrsta
standarda imaju svoje slabosti, pa je tegmiler predloio meoviti kriterijum, koji se
svodi na tvrdnju da su (empirijsko)nauni iskazi oni na iju istinitost testovi imaju
(pozitivan ili negativan) uticaj, kao to su sugerisani i razni oblici posredne proverLjivosti
(Ejer, Votkinz).
Dok je Kun kao uzor naunosti isticao normalnu nauku, dogmatinu, voenu
utvrenom paradigmom i statinu, savremeni(ji) teoretiari, poput Lakatoa i Laudana,
smatrali su da je glavno obeleje nauke empirijska (kao i teorijska i heuristika)
progresivnost, poveanje empirijskog sadraja ili sposobnosti reavanja teorijskih
problema. Istraivaki programi/tradicije imaju nauni harakter ukoliko belee (postojan)
progres, tj. prirast empirijskog sadraja, meutim, i mnoge druge vrste saznajnih
poduhvata ispoLjavaju ne samo pojmovni, nego i empirijski progres (pravo, filosofija,
teologija, pa ak i umetnost).
Danas je problem demarkacije uglavnom naputen, jer se kroz viedecenijske
debate pokazalo da otri kriteriji vode neadekvatnim razgranienjima, dok oslabLjena
merila ne razgraniavaju strogo nauku od filosofije (metafizike), kao ni od mnogih drugih
oblasti duhovnog stvaralatva.
54
38. Nauka i zdravi razum
Nauka i zdravi razum obino se smatraju opozitima, u smislu da nauka prevazilazi
sve ogranienosti zdravog razuma, optereenog povrnou, predrasudama i
epistemikom naivnou. Ukoliko se nauno znanje definie kao jedino koje sadri
istinu, jasno je da zdravi razum mora ostati podreen nauci; meutim, on moe igrati i
svojevrsnu kontrolnu ulogu u obuzdavanju naune spekulacije (bon sense), kao to u
brojnim naukama, pogotovo tzv. "mekima", slui i kao oslonac naunih istraivanja.
Zdravorazumsko, svakidanje saznanje po pravilu je (u smislu rigoroznih procedura
proveravanja) nekritiko, usko, neprecizno, izraeno neodreenim ili vrednosno proetim
terminima, subjektivno obojeno, lokalno itd. Ove osobine proizlaze iz njegove
usmerenosti na praktini ivot, u kojem slui kao orijentir u donoenju tekuih odluka.
Sama njegova neodreenost ne jami mu koherentnost, pa ak ni konsistentnost, jer
ponekad obuhvata sasvim oprena ubeenja, nastala iz razliitih ivotnih iskustava.
Svojstvo nekritinosti, ak dogmatinosti, potie od egzistencijalne psiholoke potrebe
za nalaenjem sigurnog uporita za svakodnevno razmiLjanje i delovanje. Operiui
srazmerno ogranienim brojem podataka, iz uskog domena, ali koji su nepromenjivi i
utvreni, obina svest nema predstavu o relativnosti i vlastitoj neutemeLjenosti, nego
smatra svoje uvide apsolutnima i optevaeima. Glavna slabost zdravog razuma
proistie upravo iz nesvesne sklonosti da se zakLjuci dobijeni na osnovu prilino
neznatnog uzorka iskustva proiruju na sve zamislive situacije (no, to je ujedno i postulat
ekonomije miLjenja, koja ne podnosi prevelik broj istananih distinkcija).
No, sa druge strane, zdravi razum prua oseaj stabilnosti i u svom domenu
prosuivanja prilino je pouzdan. Praktina rukovodna pravila za suoavanje s
izazovima, koja poivaju na generalizacijama nieg nivoa optosti, vrlo su korisna u
svetu koji se ne menja nepredvidivo. Realizam (realistinost) zdravog razuma ne mora
neminovno biti prepreka za kritiko preispitivanje njegovih sudova (predrasuda), poto je
zdravi razum po pravilu induktivno ustrojen. Mnoga zdravorazumska saznanja
"ugraena" su u naune sisteme, s odreenim ispravkama, rezervama ili dopunama.
Uostalom, nijedan sistem verovanja ne bi mogao dugorono funkcionisati ako bi bio
drastino netaan, ukoliko bi se neprestano sukobLjavao s oiglednim injenicama.
Iako esto predstavLja predmet potcenjivanja i omalovaavanja, u pojedinim
naukama (medicina, etnologija, meteorologija, agronomija, psihologija) zdravorazumska
saznanja ne samo to ine polazite naunog istraivanja, nego mu neprestano pruaju
nov materijal, a ponekad i korektiv. Za razliku od naunog saznanja, koje je promenjivo
u optim crtama (npr. naputanje stare u korist nove, ponekad sasvim suprotne teorije),
ali uz akumulaciju specifinih injenica (koje, dodue, ponekad podleu reinterpretaciji),
zdravi razum se rukovodi srazmerno nepromenjivim optim pogledom na svet (koji
ukLjuuje ne samo injenika verovanja, nego i vrednosna uverenja), ali moe biti
izrazito kolebLjiv na planu specifinih sudova (kao to pokazuju ankete javnog mnjenja o
nekom pitanju u vrlo kratkom roku).

Nejgel; SN2
55
39. Nauka i umetnost, religija, ideologija
O odnosu nauke prema ovim drugim oblastima Ljudskog stvaralatva moe se
govoriti jedino u tipolokom smislu, jer su sva ta podruja krajnje heterogena, s nejasnim
granicama i meusobnim preplitanjima. Meuuticaji ovih oblasti variisali su tokom
epoha, pa je u pojedinim razdobLjima, recimo, na nauku vie uticala filosofija, u drugima
religija, dok su na drutvene nauke redovno uplivisale razne vladajue (ili ak i
subverzivne) ideologije. No, treba imati u vidu da se autonomija nauke ne ouvava ni
sukobLjavanjem s ovim domenima, niti otrim razdvajanjem, nego postavLjanjem jasnih
standarda naunog progresa.
I u ovim drugim domenima raspravLja se o kategorijama tipinim za nauku: istina,
racionalnost, objanjenje, iskustvo, napredak, tehnika, institucionalni momenti i sline. U
izvesnoj meri sve ove oblasti te izvesnim saznajnim idealima, bez obzira na to to su
im domeni delovanja sasvim razliiti. Tako se, na primer, raspravLja o modalitetima
umetnike istine, religijskom iskustvu i njegovoj ulozi u potvrivanju religijskih iskaza,
napretku u ideolokim gleditima itd. Svaka od ovih oblasti je u jednom minimalnom
smislu sistematina i racionalna, jer se u protivnom ne bi ni mogla organizovati kao
drutvena aktivnost, kao to mora izgraivati i odgovarajue institucije.
U optem smislu, moglo bi se rei da se nauka od umetnosti razlikuje prema
stepenu racionalnosti, oslanjanja na posmatrako iskustvo, tenji za utemeLjenjem
(odnosno opravdanjem) svojih tvrdnji (dok umetnost po pravilu ni ne sadri saznajne
tvrdnje). Sa druge strane, i u nauci se pojavLjuju odreeni estetski ideali (ekonominost,
skladnost, elegancija npr. u matematikim dokazima), kao to umetnost moe sluiti i
kao heuristiko vrelo za (filosofske i) naune ideje (naroito u drutvenim i
humanistikim naukama).
Stavovi o odnosu nauke i religije kreu se od potpunog odbacivanja njihovih veza i
uzajamnih osuda, pa do zalaganja za komplementarnost i uzajamno dopunjavanje.
Unutar pojedinih striktno antiteistikih pozicija (tvrdi empirizam, marksizam,
strukturalizam) norma naunosti se odreuje tako da u nauci nema mesta nikakvoj
spekulaciji, iroj konceptualizaciji, transcendenciji, kao i da ona nema vansaznajne
funkcije (osim isto praktinih) u takvoj perspektivi, jasno, ne samo religija nego ni
filosofija ili umetnost nemaju nita srodno s naukom. Sa druge strane, pozicije koje su
vie subjektivistiki usmerene istiu srodnosti u pogledu inspiracije, teorijske
argumentacije, uloge u stvaranju pogleda na svet (i, uopte, u oblikovanju duhovnog
ivota), potrebe za transcendentalnou u nauci i empirijskim injenicama u religiji, kao
to ukazuju i na tesna preplitanja u njihovim istorijskim tokovima, pa i u ivotu pojedinih
velikih naunika. Najzad, ima i onih koji nauku smatraju tek jo jednom vrstom religije,
sasvim iracionalnom i nametLjivom, u kojoj se jedva moe govoriti o saznanju.
Odnos (naroito drutvenih) nauka i ideologije vrlo je kompleksan, ak i ako se
zanemari aktivno politiko-ideoloko nametanje odreenih stanovita. I jedna i druga
predstavLjaju opte, tavie univerzalistike sisteme verovanja na teorijskom odnosno
praktikom planu. I jedna i druga streme saznajnom utemeLjenju/opravdanju, kao to
sadre i normativne i injenike elemente (i ideologije mogu biti parcijalno
potkrepLjivane, npr. ekonomskim progresom ili porastom drutvenog blagostanja), a
razlike su pre svega u interpretaciji.
56
40. Klasifikacije nauke
Od istorijskih klasifikacija nauke (zapravo, celokupnog Ljudskog znanja) najpoznatije
su Aristotelova (na teorijske, praktike i pojedike), Bekonova (na osnovu osnovnih
Ljudskih sposobnosti pamenja, uobraziLje i razuma]: istorija, poezija i filosofija) i
Kontova (od najviih do najspecifinijih: matematika, astronomija, fizika, hemija, biologija
i sociologija). Ove klasifikacije su se zasnivale na ovekovim potencijalima i na
predmetu istraivanja, pri emu su iz njih izvodile osobene pristupe ili metode.
Savremene klasifikacije (kakve su, recimo, one iz Frascati-prirunik ili UDK za
potrebe bibliotekog razvrstavanja) polaze od znatno razuenije strukture naunog
znanja, tako da uzimaju u obzir ogroman broj disciplina, poddisciplina, specijalnosti i
istraivakih podruja. Nemogue je na nearbitraran, egzaktan nain ustanoviti koje
uslove treba da ispuni neka oblast prouavanja da bi se smatrala zasebnom naukom, pa
se ponekad govori i o npr. ekspirologiji ili homerologiji kao zasebnim naunim
disciplinama, nastalim putem specijalizacije. Osim toga, kao to je ukazivao Poper, linije
istraivanja, ili naunoistraivake tradicije, neprestano se spajaju i ukrtaju, stvarajui
nove, obino interdisciplinarne nauke (od kojih su mnoge, poput matematike fizike,
fizike hemije ili biohemije, ve u potpunosti stekle legitimitet); zato se izmeu raznih
nauka ne mogu utvrditi stroge granice. Pojedine oblasti nekada smatrane naukama i
nestaju npr. alhemija, frenologija, eugenika, dok je za neke sporno da li su strogo
naune, liene uticaja ideologije (politikologija, geopolitika, ekonomija). Sve u svemu, ne
moe se nainiti konana klasifikacija, koja bi bila primenjiva na celokupnu istoriju nauke
i njen budui razvoj, a razni teorijski i praktini problemi stalno nameu potrebu za
interdisciplinarnou.
Najuobiajenija podela nauka jeste na prirodne i drutvene, premda postoji znatan
broj onih koje sadre elemente (ili subdiscipline) i jednih i drugih: geografija, lingvistika,
arheologija, pa i ekonomija i sociologija. Sledea podela bila bi na teorijske
(sistematske) i istorijske, koja se ne podudara s prvom, jer postoje dijahronijske prirodne
nauke (geologija, paleontologija), kao i sinhronijske, strukturalne drutvene nauke
(sociologija, ekonomija). Tu je i podela na faktike (empirijske) nauke, koje se u uem
smislu jedine i smatraju naukama, i normativne, koje su po predmetu istraivanja
uglavnom humanistike: filosofija, pravo, teologija, teorija knjievnosti, filologija. Ove
druge po pravilu ukLjuuju tumaenje (egzegezu), nasuprot (uzronom) objanjenju, i
nemaju kao predmet izuavanja iskLjuivo empirijske aspekte svojih predmeta (npr.
sociologija morala vs. etika, sociologija prava vs. jurisprudencija ili pravna tehnika itd).
Ponekad se u vezi s ovim razlikuju opisne i eksplanatorne nauke, ali strogo opisne
nauke (kakve su nekada bile deskriptivna botanika, zemLjopis, etnografija) sada vie u
stvari ni ne postoje, nego su ili ukLjuene u teorijsko-eksplikativne discipline, ili su stekle
samostalni teorijski aparat, odnosno eksplanatorna sredstva u obliku naunih
zakona/generalizacija.
Najzad, tu je podela na fundamentalne i primenjene nauke, s tim to se ovim
drugima pribrajaju i razvojna istraivanja (tehniko-tehnoloka, vezana za praktine
ciLjeve), a ova razdeoba se zapravo moe izvesti unutar svake nauke (i esto je
povezana s opredeLjivanjem buxetskih ili komercijalnih izvora finansovanja).
57
41. Teorijski i institucionalni/organizacioni aspekti nauke
Dok se metodologija prvenstveno zanima za teorijske aspekte nauke, u savremenoj
nauci nisu nita manje znaajni ni drutveni elementi, koje uglavnom prouavaju
sociologija nauke i nauka o nauci, poto je dananja "velika nauka" znatno zavisnija od
organizacionih struktura nego nekadanja nauka, koju su mogli praktikovati i istaknuti
pojedinci. Naune institucije (obrazovne fakulteti, istraivake instituti,
komunikacione skupovi i publikacije asopisi, zbornici radova], esnafske nauna
drutva) uobliavaju nauku kao delatnost.
Naunua disciplinu je ponekad teko razgraniitia od vs. pokreta/pravcaac/naunea
kole, koji predstavLjaju disciplinu u nastajanjua tako se izmeu dva rata sociologija
saznanja smatrala pre pokretom nego sociolokom disciplinom, a sociobiologija i danas
uiva takav nejasan disciplinarni status. Konstituisanje naune discipline se obeleava
izvesnim teorijskim uslovima, kao to su metodoloka i teorijska izgraenost (obuhvatan
fond empirijskih saznanja, standardizovana terminologija i utvren repertoar teorijskih
instrumenata ili istraivakih tehnika), postojanje dugotrajnije tradicije tokom koje se
uobliavalo predmetno podruje, ustanovLjeni odnosi prema drugim disciplinama itd, ali i
grupisanjem odreenog broja profesionalnih naunika oko izvesne linije istraivanja,
koja kao centar svoje teorijske aktivnosti shvata upravo izvestan skup problema.
Korelacija pravaca i podruj istraivanja (npr. strukturalizam, teorija sistema i
funkcionalizam drutvena struktura/sistem; formalizam interpersonalni odnosi;
bihejviorizam i drugi pozitivistiki pristupi sociologija malih grupa/socijalna psihologija)
Danas su sve vanija institucionalna obeleja naunih zajednica, na osnovu kojih
one nastoje da izoluju i eliminiu pseudonaunike i pseudonauku s javne scene
(medicina i nadrimedicina, psihologija i parapsihologija, arheologija). Posebnim
mehanizmima profesionalnog delovanja (asopisi, kongresi, novelisanje strunih
doktrin) nauna strukovna udruenja se institucionalno etabliu, razgranavaju svoje
aktivnosti (skupove i, uopte, delovanje na javnoj sceni), ite spreavaju arlatanima da
pristupaju drutvenim resursima (finansije, obrazovni sistem, publicitet). Pri tom je od
naroite vanosti osnivanje i diversifikacija akademskih ustanova (fakultetskih katedri,
smerova i naunih instituta), koje predstavLjaju najvii stepen organizacije naune
delatnosti.
Interesantno je pitanje da li se i kako moe povui precizna linija izmeu naunih
etnolokih (i etnografskih) spisa, s jedne strane, i amaterske etnografije, tj. laikog
prikupLjanja relevantne grae, sa druge (npr. brojna zaviajna glasila koja objavLjuju
napise o tradicionalnoj kulturi odreenog kraja); kao i izmeu naune, teorijske
sociologije i publicistikog ili ak politiki motivisanog komentarisanja odreenih
drutvenih procesa. Merilo za razgranienje ove dve vrste aktivnosti ponekad nije ni
objavLjivanje u naunoj periodici, jer se i u njoj mogu nai radovi bez ozbiLjnijih naunih
pretenzija, ili ak s otvoreno politikim intencijama. ini se da bi se kao kriterijum najpre
postavila metodoloka zasnovanost, koja se ogleda, recimo, u navoenju egzaktnih
podataka, uoptivosti zakLjuaka i primeni uporednih postupaka.
Problemi odnosa opte sociologije/etnologije i posebnih sociologija/etnologija
postavLja se prevashodno na teorijskom, a znatno manje na istraivakom planu (poto
svako empirijsko prouavanje podrazumeva jedan apstraktan teorijski okvir, ije se
polazite nalazi u pojmovnom aparatu opte sociologije/etnologije).
58
Pitanje omeivanja ili konstituisanja neke posebne socioloke/etnoloke discipline
umnogome je konvencionalno tako se, recimo, sociologija jezika (v. bibliografiju kao
dodatak programu za studijsku grupu za etnologiju) ili sociologija religije mogu
posmatrati kao zasebne, odelite discipline, ali se mogu odrediti i kao segmenti
sociologije kulture ili kao oblasti istraivanja u okviru opte sociologije ili etnologije.
ZanimLjivo je pomenuti da su se tokom sedamdesetih godina na Filozofskom fakultetu u
Beogradu kao jednosemestralni kursevi u okviru Sociologije kulture predavale i
sociologija saznanja sa sociologijom nauke (Vojin Mili) i sociologija morala (Vuko
Pavievi), ali su odlaskom ovih profesora u penziju ti predmeti izgubili svoju
samostalnost. Slino tome, u skladu sa razgranavanjem istraivakih interesovanja
uvoeni su novi predmeti, tako da u istorijskoj perspektivi skup sociolokih disciplina
vaLja poimati kao dinamian, meupovezan sistem razliitih problemskih podruja i
istraivakih tradicija, gde se odreena oblast moe povremeno "seliti" iz jedne oblasti u
drugu, odnosno svrstavati raznoliko, u skladu s teorijskim postulatima razliitih
paradigmi (npr. drutvena anomija se moe klasifikovati i kao predmet izuavanja opte
sociologije i socijalne patologije i kriminologije itd). Opti drutveni kontekst naunog
istraivanja kroz mehanizme institucionalnog posredovanja utie i na teorijski razvoj i
usmeravanje naune discipline (izbor teme, pristup, ogranienja u primeni istraivakih
tehnika s obzirom na okruenje), pa se moe rei kako naune institucije predstavLjaju
drutveni izraz nauke kao saznajne strukture.
59
42. Teorijski i praktini ciLjevi nauke: nauka i tehnologija
Osim isto teorijskih, saznajnih ciLjeva, nauka nastoji da ostvari i brojne
vansaznajne svrhe, kako na individualnom, tako i na kolektivnom nivou (uostalom,
nauka se kao drutvena aktivnost i podrava upravo iz praktinih razloga, a ne zato to
doprinosi kompleksnijem razumevanju i objanjenju stvarnosti). Ako se izuzmu sasvim
prozaini individualni motivi za bavLjenje naukom (ekonomski, politiki, psiholoki poput
sticanja slave ili moi), na drutvenom planu ona ima znaajne funkcije: obezbeivanje
ekonomskog standarda i drutvenog blagostanja, materijalno unapreivanje ivota,
razvijanje tehnike i socijalne infrastrukture, koordinacija drutvenih aktivnosti,
opteobrazovna uloga itd.
Dok je fundamentalna nauka posveena iskLjuivo teorijskim ciLjevima, primenjene
nauke i, pogotovo, razvojna istraivanja usmerena su na zadovoLjavanje eksternih
oekivanja od nauke. Teko je, ako ne i nemogue, povui otru liniju razgranienja
izmeu fundamentalne i primenjene nauke, pa i izmeu nauke i tehnike ili tehnologije.
Postoji staro geslo da je fundamentalna nauka najprimenjivija, a kroz istoriju se
pokazivalo da su znanja koja su isprva smatrana krajnje neupotrebLjivima nala svoju
primenu u raznim oblastima, s kraim ili duim vremenskim zaostatkom.
Dok fundamentalna nauka istie teorijsko stvaralatvo u nauci, s tenjom
objanjavanja i razumevanja stvarnosti, pokuajima izgradnje sveobuhvatnih teorijskih
sistema, smelim nasluivanjima i pretenzijom na istinitost (i pored svesti o pogreivosti),
primenjena nauka, odnosno tehnologija, zainteresovana je za to pouzdanija,
konzervatnivnija, instrumentalno efikasnija, nepobitnija saznanja, koja e pruati sigurnu
osnovu za ekonomine tehnoloke procese. Dakle, primenjena nauka i tehnologija ne
streme saznajnom progresu, ili otkriima u udaLjenim oblastima, dok su za sticanje
novog znanja zainteresovane jedino ukoliko se ono moe praktino iskoristiti. Praktina
nastrojenost nauke je od ranog Novog veka, i istorijski (u smislu podsticanja nauke
potrebama zanata, moreplovstva i ratovanja), i deklarativno (humanizam, Da Vini,
Bekon), dobijala primat u odnosu na teorijske, kontemplativne prodore, a danas je jo
izraenija.
Pojedine kategorije izgledaju sasvim razliito iz ove dve perspektive: otkrie je u
fundamentalnoj nauci bitno kao dubLje saznanje, dok je u primenjenoj vano jedino kao
izum, pronalazak, upotrebLjiv za praktine svrhe; proveravanje teorija je u
fundamentalnoj nauci znaajno radi njihovog kritikog ispitivanja i ispravLjanja, dok se u
primenjenoj nauci trae potvrde koje e osigurati pouzdanu tehnoloku primenu.
Primenjenoj nauci je potrebna jedino ona vrsta napretka znanja koja e uveati njegovu
upotrebLjivost, koji je praktino nesumnjiv.
Kritike i osporavanja nauke, kako one sleva (kritika teorija, metodoloki anarhizam),
tako i one zdesna (Hajdeger, Huserl), vie su se zapravo odnosile na tehnologiju, ili
tehnoloku upotrebu nauke, koja saznajno osiromauje nauku i iz koje izviru brojni
aksioloki problemi. Osobine koje se vezuju za nauku (uskost, nekritinost, dogmatizam,
nezainteresovanost za oveka) odnose se zapravo na tehnologiju. Naravno, dok se
ograniava na laboratorije i ne stupa u drutveni ivot, nauka ne moe ni izazivati etike
i sline dileme, pa se odgovornost za primenu nauke ne sme pripisivati jedino tvorcima
naunih teorija i tehnolokih izuma, nego najpre onima koji odluuju o njihovoj
drutvenoj (zlo)upotrebi.
60
VIII Nauno istraivanje
43. Induktivistika i deduktivistika struktura naunog istraivanja
Jedna od najbitnijih razlika izmeu induktivizma i deduktivizma ogleda se u poimanju
redosleda stupnjeva u okviru procesa istraivanja. Iako su dedukcija i indukcija, u
naelu, tesno ispreplitane u svim fazama naunog procesa, stavLjanje naglaska na
jedan ili drugi vid zakLjuivanja predisponie i korake u procesu dospevanja do teorijskih
sistema.
Induktivizam pretpostavLja da je indukcija dominantna od samog poetka
istraivakog postupka dakle, istraivanje kree od posmatranja, prikupLjanja injenica
i njihovog beleenja. Potom se podaci sistematizuju (pomou induktivnih klasifikacija ili
statistikih postupaka), iz ega nastaju i prvobitne generalizacije, na osnovu kojih se
traga za daLjim potvrdama u novim domenima, ime se ta uoptavanja proteu sve ire,
a onda i povezuju u sve obuhvatnije zakonitosti. Uporedo sa generalizacijom odvija se i
apstrakcija, tj. pojmovi korieni u uoptavanjima, samim tim to zahvataju sve ire
domene, dobijaju na teorijskoj impregnaciji i ujedno sadre sve manje povrinskih,
spoLjanjih, a sve vie strukturnih odredbi, koje omoguavaju formulisanje
najuniverzalnijih zakonitosti.
Slabosti ovakvog konceptualizovanja sastoje se u manama klasinog vienja nauke:
naivni realizam (shvatanje o utvrenosti podataka), opservacionizam (teza da su
injenice teorijski nezavisne), optimistika vera u mogunost jednostavnog
ustanovLjavanja pravilnosti, ignorisanje heuristikog momenta, zanemarivanje
rukovodne uloge hipoteza itd. U ovakvoj vizuri nije jasno na osnovu kojih se merila bira
tema istraivanja, koji kriteriji odreuju prikupLjanje podataka, kako se podaci
razvrstavaju i, uopte, kako se usmerava proces istraivanja ka svome ciLju (za ovo
nisu dostatne same injenice, pogotovo ako im se ne prui interpretacija).
Deduktivisti zato zastupaju shvatanje da istraivanje polazi od odreenog teorijskog
ili praktinog problema, pri emu je izbor problema odreen saznajnim potrebama ili
eLjom da se prevazie neka praktina tekoa. Problem, odnosno njegova teorijska
struktura i zalee, odreuje domen relevantnih podataka, dok heuristika naznaava
mogue (tj. produktivne) puteve traganja za reenjem, tj. sugerie hipoteze koje
doprinose njegovom progresivnom prevazilaenju. Podaci se prikupLjaju u kontekstu
provere, a ne kontekstu otkria oni se trae u skladu s nekom preliminarnom
hipotezom i slue za njeno proveravanje, a ne smiLjanje. Poto se celokupan korpus
podataka, po pravilu, nikad ne slae idealno s nekom od raspoloivih hipoteza,
procenjuje se na kojoj (kojima) od njih deluje najizglednije raditi. Iz eliminisanja greaka
u poetnim hipotezama (njihovog korigovanja i dopunjavanja) uvek proistiu izvedeni,
sekundarni problemi, pa se time istraivanje razgranava na specifinije linije, kojima
upravLjaju ovi konkretniji problemi (Poperova shema).

Knejgel, St. Novakovi, Filozofija, metod..., Novakovi, Uvod
61
44. Pojam naunog otkria
Predmet naunog otkria mogu biti i teorijski entiteti (iskazi, pojmovi, zakLjuci
zakoni, pretpostavLjeni predmeti, teorije itd), ali i empirijski entiteti (objekti, stanja stvari).
U prvom sluaju se moe govoriti i o pronalaenju (mada se ono obino vezuje za
izumevanje nekog ranije nepostojeeg ureaja), jer je u pitanju isto misaona tvorevina,
a ne ustanovLjavanje nepoznate injenice. I inae je teko povui granicu izmeu
otkria i pronalaska.
U vezi s otkriem najee se postavLjalo pitanje njegove racionalnosti, odnosno
postojanja tzv. "logike otkria". Dok su znameniti mislioci XVII veka (sicle de la mthode),
npr. Bekon, Dekart i Spinoza, pisali dela o metodu s namerom unapreivanja
inventivnosti, u logikom empirizmu, pa i kasnije, poricalo se da pojam otkria ima
ikakav metodoloki znaaj, pa je celokupan kontekst otkria preputan psiholokom i
sociolokom prouavanju. Smatralo se da je otkrie iracionalan in, koji se eventualno
moe racionalno rekonstruisati tek naknadno (Rajhenbah), ali za koje se ne mogu
unapred navesti elementi, a kamoli preporuiti algoritam za otkrivanje. To je u skladu sa
gleditem da otkria nastaju iznenadno, kao plod neoekivanog otkrovenja, stvaralakog
nadahnua, koje ne podlee nikakvim logikim pravilima.
Sa druge strane, pristalice logike otkria ukazuju da u kontekstu otkria figuriu
racionalna razmatranja, analitika prosuivanja, kao i pokuaji iskoriavanja pozitivne i
negativne heuristike. Sem toga, otkrie uvek nastaje na osnovu neke postojee teorijske
podloge, nadovezujui se na nju (ak mnogi tumae otkrie kao rekombinaciju ili
rekonceptualizaciju ve dostupnog znanja kvantitativna teorija, koja odrie
revolucionarni harakter otkria). U teorijsko zalee svakako spada i izvesna logica utens,
oliena u paradigmatskim sadrajima ili preutnom znanju (Polanji), a ona se moe
rekonstruisati i sluiti naunicima da se lake orijentiu u osmiLjavanju poznatih i novih
podataka. Takvo "zanatsko", tehniko znanje ne moe direktno upuivati na otkrie (ve
i zbog samog Poperovog] paradoksa nepredvidivosti budueg znanja), ali, u smislu
negativne heuristike, sigurno pomae da se srazmerno brzo uoe zablude, odnosno
napuste oni pokuaji koji sigurno nee voditi uspehu.
Zato su se, sve do najnovijih vremena, mnogi naunici, psiholozi nauke, pa i
matematiari i filosofi, trudili da na osnovu izuavanja raznih istorijskih i savremenih
sluajeva otkria formuliu odreene pravilnosti u njegovom nastanku ili da ponude
upotrebLjive analogije koje se mogu slediti pri reavanju pojedinih tipova problema. Ova
uputstva i preporuke, naravno, ne mogu zameniti ni izvorni talent ni pomno prethodno
prouavanje, ali olakavaju otkrivanje.
Otkrie se moe (i mora) poimati kao proces, a ne pojedinani in. Nijedno otkrie
ne nastaje odjednom, nego je proizvod dugotrajne, ponekad i viedecenijske teorijske
pripreme, koja se ispoLjava u malim koracima koji napokon rezultuju revolucionarnim
napretkom. Ako se govori o trenutku otkria, obino je u pitanju kLjuni, presudni korak,
ali se on ne sme posmatrati izdvojeno od celokupnog konteksta. Takoe, i kada
nastane, otkrie se ne registruje kao takvo, nego za svoju afirmaciju mora ekati dug
proces provere i uklapanja u teorijski sistem.

Joki, St. Novakovi, Filozofija, metod...
62
45. Vrste naunih problema
Teorijski nauni problem se obino odreuje kao izvesna injenica, ili stanje stvari,
koji se ne mogu objasniti postojeim korpusom naunog znanja ili se ak ne daju
usaglasiti s njim (tj. osporavaju ga). Naravno, ne proistiu svi problemi iz otkrivanja
novih, neobuhvaenih injenica ili iz odstupanja podataka od teorijski predvienih
problem moe biti i nalaenje specifinih odnosa ili optih pravilnosti u raspoloivim
podacima. Uopte uzev, problemi imaju injeniku komponentu, koja se ogleda u tenji
za maksimizacijom empirijskog sadraja i dostizanjem potpune empirijske adekvatnosti
teorija, i pojmovnu komponentu, koja potie iz zaostajanja tekueg znanja za
postavLjenim saznajnim idealima (npr. potreba izgradnje obuhvatnijeg sistema ili
razjanjavanja pojmova, odnosno dodatnog precizovanja definicija i zakonomernosti).
Identifikovanje i postavLjanje problema, kao i njegovo lokalizovanje u odreeni domen,
uvek zavise od raspoloivog teorijskog znanja, pa vani teorijski problemi retko kada
iskrsavaju iznenadno ili sluajno, kao proizvod prikupLjanja podataka ponekad je
potrebno dugo razdobLje da bi se iskristalisala svest o postojanju problema, iako oni
nastaju iz injenica (i moraju biti realistini, tj. reivi). Za mnoge probleme, naime, kada
se zapaze, nije sigurno kojom se strategijom uopte daju eliminisati, pa je neophodno
dosta teorijskog napora za njihovu adekvatnu formulaciju/postavku i razradu teorijskog
aparata za njihovo reavanje. U krajnjoj liniji, problem nikad nije reen konano i
neopozivo, jer s optim teorijskim razvojem, ali i izotravanjem standard rigoroznosti,
pa i novim instrumentima, ranija reenja (kao uvek hipotetika i aproksimativna) postaju
nezadovoLjavajua.
Moda najpogodniju klasifikaciju naunih problema izvrio je Laudan, razvrstavajui
ih na empirijske i pojmovne. Empirijski problemi mogu se podeliti na reene (one koje su
reile sve suparnike teorije, pa vie nemaju vei znaaj), nereene (takve koje jo nije
reila nijedna teorija, pa predstavLjaju izazov za sve trenutne konkurente) i anomalne
(tekoe koje su prevaziene u nekim teorijama, ali ne i u svim, te slue kao merilo
komparativne procene i urgentna agenda za teorije koje ih nisu razreile). Pojmovni
problemi, koji su po pravilu znaajniji (imaju veu teinu, pa bitnije odreuju procenu
uspenosti teorija, naroito u fundamentalnoj nauci), mogu se razvrstati na unutarnje
(koji nastaju s obzirom na logike veze u okviru pojedinane teorije, npr. dvosmislenost,
neodreenost ili cirkularnost pojmova i tvrdnji) i spoLjanje (nesaglasnosti s drugim
teorijama ili stanovitima na koje bi trebalo da] se oslanja data teorija, npr. nespojivost
s preovladavajuim pogledom na svet ili s nekom teorijom koja je dobro potkrepLjena
to sve doprinosi inicijalnoj neplauzibilnosti, nezavisno od injenica). Ove tekoe mogu
biti vezane za odnos meu naunim teorijama, za odnos naune teorije prema
prihvaenim metodolokim standardima ili prema ontologiji i aksiologiji.
Nauni problemi, ukoliko su briLjivo formulisani, redovno sadre i naznake o
nainima njihovog reavanja unapred odreuju repertoar moguih ili
dopustivih/prihvatLjivih reenja. Uz to, problemi slue i kao okosnica za razvijanje
odreenih istraivakih tradicija ili naunih disciplina kao i u filosofiji, i u nauci su
stanovita u izvesnom smislu vie odreena skupom problema koje reavaju nego
konkretnim reenjima koja nude.
Laudan PiNJP, 1. i 2. pogl; St. Novakovi Filozofija, metod...; Novak. Uvod
63
46. Nauno posmatranje i eksperiment
Nauno posmatranje i eksperiment predstavLjaju osnovne postupke prikupLjanja
podataka u empirijskim naukama, kao i temeLj za primenu svih drugih, specifinijih
istraivakih postupaka (razni oblici induktivnog rasuivanja: analogija, generalizacija,
statistika analiza, tipologija itd). Praktino su sve istraivake tehnike u raznim
naukama modaliteti ova dva glavna oblika.
Nauno posmatranje se, pre svega, razlikuje od obinog ulnog opaanja utoliko to
je teorijski posredovano dok je opaanje po pravilu neposredno (tj. rukovoeno
implicitnim teorijama i znanjima zaloenim u zdravom razumu), posmatranje
podrazumeva upotrebu teorijskog znanja (tj. interpretacije) i sloenih tehnikih ili logikih
instrumenata. Nauno posmatranje je sistematsko, kontrolisano, objektivno,
nepristrasno, usmeravano osveenom pojmovnom shemom (to se direktno izraava
kroz beleenje rezultat), pa su zbog toga podaci dobijeni njime neuporedivo pouzdaniji
nego nasumini, sluajni, teorijski neobraeni (i po pravilu neobradivi) izvetaji
zdravorazumskog posmatranja. Jedinstvenost postupka, preciznost pojmova koji se
koriste u opisima, relevantnost za teorijske hipoteze i (naelna) potpunost evidencije
ine posmatranje nezaobilaznim sredstvom utvrivanja empirijske osnove nauke. U
mnogim naukama koje se iz principijalnih razloga ne mogu koristiti eksperimentom
(astronomija, geologija, lingvistika) egzaktnost se moe postii strogim posmatranjima i
uporeivanjem tako dobijenih podataka.
U drutvenim naukama se pojavLjuju razliiti modaliteti posmatranja:
samoposmatranje (introspekcija u psihologiji), posmatranje bez uestvovanja (koje je u
prirodnim naukama jedino i izvodivo) i posmatranje s uestvovanjem (koje se primenjuje
u istraivanjima zatvorenih, tabuizovanih ili skrivenih drutvenih grupa i fenomena). I u
prouavanjima koja se zasnivaju na verbalnim iskazima ispitanik (intervju, anketa)
posmatranje neverbalnog ponaanja i raznih reakcija subjekata moe bitno doprineti
optem utisku o izraenim stavovima (iskrenosti, tekoama/nelagodnosti, varijacijama
itd).
Eksperimentalni aranman podrazumeva sistematsko menjanje odreenih okolnosti
radi ustanovLjavanja uzronog uticaja na posmatrane pojave. Nezavisna varijabla je ona
na ije se menjanje moe uticati, dok je zavisna ona proizvedena uzronim dejstvom
nezavisne. Eksperiment nalae strogo izolovanje razliitih promenjivih (faktora) i
otklanjanje svih uticaja koji mogu remetiti ispitivanje traenih odnosa, to ga ini
egzaktnim i pouzdanim nainom dobijanja podataka, ali je esto ove uslove teko
ispuniti. Svoja ogranienja eksperiment naroito pokazuje u drutvenim istraivanjima,
gde je primenjiv u srazmerno uskim podrujima (npr. sociologija rada, psihofiziologija), a
i tada uz znatne mere opreza kako u organizovanju, tako i u izvoenju zakLjuaka.
Poto je svaka drutvena situacija "otvoren sistem", s nepredvidivim okolnostima i
nemogunou njihovog otklanjanja, kao i skrivenim uzronim spletovima, u drutvenim
naukama se koriste neeksperimentalni podaci razvrstani po rubrikama na nain slino
eksperimentalno popunjenim rubrikama.
Ovo ilustruje optu poentu da izmeu kontrolisanog posmatranja i eksperimenta ne
postoji otra razlika, tj. da se sistematsko posmatranje po svojoj egzaktnosti pribliava
eksperimentu, ako se nau dovoLjno raznovrsni sluajevi.
64
47. Problem eklekticizma S
Eklekticizam je, uopte uzev, negativna kvalifikacija kojom se oznaava postupak
kompilacije sopstvenog stanovita sastavLjanjem heterogenih, pa ak i meusobno
neskladnih elemenata iz raznih drugih teorijskih pozicija. Ovakvom oznakom se obino
sugerie da je, za razliku od teorijske sinteze, posredi nekoherentno stanovite, koje
nema neku objedinjavajuu ideju ili visok stepen unutarnje saglasnosti, nego je (u
Lakatoevskom smislu) ad hoc
3
, skrpLjeno i nedosledno. Prema standardnim
metodolokim odreenjima (kao to je Hempelovo), ovakve teorije se harakteriu niskim
stepenom epistemoloke jednostavnosti i obino nastaju tenjom da se na najlaki
nain, pukom konjunkcijom, mehaniki saberu svi dopadLjivi iskazi iz raznih
stanovitpozicija koji kao konglomerat ne daju nikakvu jedinstvenu, kompaktnu celinu.
Pri tom se obino naglaava i moment sluajnog spajanja, u tom smislu da je ono
posledica empirijskog uoptavanja, a ne izvoenja iz teorijskih principa (dakle, nije
nagoveteno nekim teorijskim razradama i sistematizacijama).
Dananje vreme, u kojem je, makar kad je re o drutvenim naukama, nastupila
svojevrsna oseka originalnih teorijskih poduhvata i smelih novih ideja, prua pogodno tlo
za razvijanje upravo eklektikih pozicija, pa eklekticizam neki ak smatraju
neminovnou teorijskog razvoja u savremenoj nauci. Osim toga, kao to pokazuju i
rasmatranja o komplementarnosti suprotnih paradigmi i procesi meusobnog ukrtanja i
uzajamnog oploavanja istraivakih tradicija, u naukama je ve i zbog raznovrsnosti i
ambivalentnosti injenikog materijala teko odrati sasvim istae teorijskae
gleditapozicije, odnosno objasniti celinu drutvenih fenomena nekim jednostavnim
apstraktnim principima nalik zakonima NJutnove mehanike. Zato, kao i zbog neizbenih
(a ujedno i poeLjnih) analogija izmeu razliitih teorija, praktino sve dananje teorijske
pozicije sadre znatan broj elemenata koji potiu iz rivalskih perspektiva. Stoga nije lako
utvrditi da li dananji veliki sistemi u drutvenim naukama, poput Habermasove teorije
komunikativnog delovanja, Lumanove teorije sistema ili Rolsove teorije drutvene
pravde, predstavLjaju sintetike, objedinjene tvorevine ili su najobiniji skrpLjeni
konglomerati svega to autorima izgleda privlano. U svakom sluaju, takve teorije ne
podleu klasifikacijama na osnovu zauzimanja odlunog stava prema nekim kLjunim
teorijskim dilemama.
No, vano je imati u vidu da i grandiozne, originalne, revolucionarne teorije
zadravaju (nasleuju) prilian broj zateenih elemenata, to je i preduslov njihovog
empirijskog uspeha. Za razliku od eklektikih teorija, koje obino nastoje da izbegavaju
kritiku, ovakve smele novine reorganizuju mreu odnos u okviru teorijskog sistema, na
drugaiji nain poimaju (tj. rekonceptualizuju) postojee elemente i unose nove. Ali,
originalnost i smelost su uvek stvar stepena, poto sasvim inovativnih tvorevina u smislu
uobliavanja celine iz potpuno novih elemenata gotovo nikad ni nema, dakle, uvek se
bira i preuzima ono to je uspeno iz prethodnih sistema.
Ekstremni oblik eklekticizma, u kojem nema nastupa ak ni biranjae elemenata iz
razliitih sistema, neko seje na delu slepo sledienje jednae pozicijae bez ikakvog
usavravanja, jeste epigonstvo, koje se oliava u zaklanjanju iza strunih autoriteta uz
nekritiko prihvatanje svih njihovih miLjenja. On je obino propraen dogmatizmom i
ortodoksijom, pa nema ni stremLjenja ka unapreivanju (kroz otklanjanje nedostataka ili
nedoslednosti). Ovaj stav, koji Fajerabend naziva principom postojanosti (ili istrajnosti,
65
tenacity) upuivao bi na besprizivno ustrajavanje na usvojenoj teoriji bez obzira na sve
njene mane i empirijska pobijanja.
Eklekticizam ima svoje izvore, kako je ukazivao Merton, ve i u nesvesnoj
interiorizaciji odreenih ideja, ije se poreklo kasnije zaboravi, pa ih naunik smatra
svojim sopstvenim otkriem. Ovaj efekt se pojavLjuje s akumulacijom proitane strune
literature, zbog koje se prilikom smiLjanja reenja nekog problema esto moe
smetnuti s uma da poetne ili analogne ideje obino lee u ranijim delima, ali vrlo esto
u skrivenom obliku. Time se moe objasniti i odsustvo reference u radovima koji veoma
nalikuju na neke ranije ideje (ije je poreklo, naroito u drutvenim naukama, ponekad
teko utvrditi).
Dakle, eklekticizam ne mora uvek biti posledica svesnog preuzimanja tavie,
ponekad se deava da su individualnopsiholoki originalne ideje ve izloene, moda
ak i u istom obliku (slian efekt nastupa u obrascu viestrukog otkria). Tako je npr.
Kunova teorija naunih revolucija (to priznaje i on sm) izrazito srodna s tridesetak
godina starijom teorijom o misaonim stilovima Ludviga Fleka, ali je tek u Kunovoj verziji
ova teorija postala predmet opte panje (i tek naknadno pobudila interesovanje za
Fleka). Dakle, eklektike ili epigonske teorije mogu doprineti afirmaciji izvornih ideja u
daleko viem stepenu nego to su ove u svom izvornom obliku to uspele. Takoe, ima
sociolokih autora koji za sobom nisu ostavili nikakvu iru grupu sledbenik ili kolu
(Zimel, Sorokin), ali su elementi njihovih uenja ostavili traga u brojnim kasnijim
sociolokim koncepcijama. U ovim, kao i u prethodno pomenutim sluajevima eklektike
doktrine igraju ulogu batinika teorijske tradicije, tj. uvaju pamenje nekih ideja koje bi
moda u protivnom bile zaboravLjene (ili nanovo otkrivene) u istoj naunoj disciplini, pa
tako onda ideje ranijih teoretiara (p)ostaju poznate prvenstveno u ovom eklektikom
obliku.
Sve u svemu, eklekticizam ne mora biti nepoeLjna pojava u razvoju nauke.
Eklektike pozicije mogu biti polazite za izgradnju istinskih teorijskih sinteza, ali i
predah i pokuaj sistematizacije u periodima kada doe do iscrpLjivanja stvaralakog
nadahnua. U najmanju ruku, eklektike teorije imaju prednost to neutraliu bar
pojedine slabosti polaznih gledita. Ali, to istovremeno ne znai da eklekticizam, kao vid
teorijske stagnacije, treba odobravati na duu stazu.

Novakovi, Filozofija, metod...
66
48. Uobliavanje naune discipline S
Podruje istraivanja se moe strukturisati na razliite naine, zavisno od prirode
predmeta istraivanja u nekim oblastima (npr. u prirodnim naukama) fenomeni su
podloni rigoroznijem definisanju i pouzdanijem povezivanju u matematiki kodifikovane
sisteme, tako da je onda lake odrediti i predmet jedne naune (pod)discipline (granice
sistema). U drutvenim naukama, po pravilu, pojave koje pripadaju socijalnoj i
simbolikoj stvarnosti nalaze se u znatno neodreenijim vezama, tako da je pitanje
omeivanja ili demarkacije zasebnih podruja primetno konvencionalnije i dobrim delom
se zasniva na teorijskomj gleditupoziciji kojea se zastupa (i iz koje proistie i smo
shvatanje predmeta, recimo, sociologije ili psihologije). Zato su problemska podruja u
nekom konkretnom periodu odreena spletom istraivakih tradicija koje su vodee na
teorijskoj sceni, teme i problemi se neprestano rekonceptualizuju i pregrupiu,
posmatraju i (re)konstruiu iz razliitih perspektiva, pa nema toliko izrazito kumulativnog
razvoja srazmerno nezavisnih problematika. Stoga je ve i zbog samog haraktera
njihovih istraivakih domena tendencija ka interdisciplinarnosti osetno intenzivnija u
drutvenim nego u prirodnim naukama, a uobliavanje srazmerno samostalnih, odelitih
disciplina rukovoeno i pragmatikim, a ne samo (nedostajuim) strogo epistemolokim
razlozima.
Prema Laudanovom odreenju, istraivaka tradicija se sastoji od izvesnog broja
specifinih teorija koje ovaplouju njene kLjune metafizike i metodoloke postulate
(konstitutivne za identitet te tradicije) i preivLjava niz uzastopnih istorijskih likova i
modifikacija, tako da se moe smatrati vie istorijskim nego logikim entitetom. Ona, za
razliku od Kunove paradigme, nema takav stepen kompaktnosti i vrstinu unutranje
koherencije da bi predeterminisala budui razvoj specifinih teorija unutar sebe, nego je
vie naknadna istorijska rekonstrukcija nastala objedinjavanjem srodnih istraivanja.
Jezgro istraivake tradicije (kao i kod Kunovog koncepta paradigme) sadri
izvestan skup normativnih smernica ontoloke, epistemoloke, heuristike i metodoloke
prirode, koje su ekstrahovane iz njenog ranijeg razvoja i nagovetavaju njene budue
preobraaje. Ove normativne preporuke i zabrane ujedno sainjavaju i kriterijum
pripadnosti datoj tradiciji, a doprinose i njenom integritetu (koji vaLja poimati kao
relativnu stabilnost ili dinamiku ravnoteu zamenjivih elemenata). Te normativne
preporuke se mogu protumaiti i kao opte ontoloke i epistemoloke pretpostavke o
entitetima i procesima u izvesnom domenu, kao i o prikladnim metodima za istraivanje
problem i graenje teorij. Istraivaka tradicija ne mora biti potpuno
homogenakoherentna i kompaktna (tako, recimo, funkcionalistika ili strukturalistika
orijentacija objedinjavaju veoma raznolike, pa ak i delimino nesaglasne specifinije
teorije), a njeni kLjuni principi nisu direktno primenjivi u svrhu objanjenja i predvianja,
niti se mogu direktno proveravati (npr. osnovni postulati funkcionalizma). Dakle, ti
apstraktni iskazi oko kojih se grupiu pojedinane teorije imaju pre status implicitnih
definicija obuhvaenih fenomena nego opisni harakter. U odnosu na Kunove paradigme
istraivake tradicije su znatno slobodnije, fleksibilnije i promenjivije, ali i primetno
neodreenije, tj. svojim pristalicama ne postavLjaju tako stroge obaveze i naloge, a, uz
to, mogu se pretapati jedna u drugu.
Dakle, istraivake tradicije odreuju kLjune naune probleme u odgovarajuem
domenu (ak u izvesnom smislu i definiu sm taj domen), pruaju pojmovnu shemu za
obradu tih problema, postavLjaju metodoloka i sadrinska ogranienja za oblik
67
specifinih teorija, daju nagovetaje za pravac modifikovanja i preoblikovanja buduih
teorija u okviru tradicije, te pruaju izvesne razloge za poetnu plauzibilnost
pojedinanih teorija sazdanih na centralnim postulatima. No, ovo ne znai da
pojedinane teorije ne poseduju izvestan stepen autonomije, koji se moe uveavati sve
do njenog naputanja istraivake tradicije u okviru koje je nastala i prelaska u neku
drugu istraivaku tradiciju .
@ivotni ciklus jedne istraivake tradicije obuhvata sline procese kao i razvoj
paradigme:to su nastanak, evolucija, razgranavanje i ukrtanje paradigmi. Istraivaka
tradicija obino nastaje u okriLju neke druge tradicije, preuzimajui i razvijajui neke od
njenih elemenata, a moe nastati i u sukobu s nekom postojeom tradicijom, izgraujui
se kroz ispravLjanje njenih nedostataka. Evolucija se odvija kako putem modifikovanja
njenih pripadnih teorija, tako i promenom njenih sredinjih elemenata. Zato, kada je re
o dugovenijim istraivakim tradicijama, vaLja precizno odrediti na koju se od njihovih
varijanti misli, jer pojedine verzije ili teorije unutar iste tradicije mogu zauzimati veoma
divergentne stavove u pogledu istih problema (recimo, varijacije unutar funkcionalizma u
gledanju na drutvene konflikte ili individualistika i kolektivistika teorija razmene). U
ovakvim evolucionim tokovima obino je na delu ouvanje relativnog kontinuiteta
(gen/etikog/-identiteta), utoliko to se neke pretpostavke zadravaju, druge odbacuju,
ali nikad sve odjednom (kao to je to sluaj pri revolucionarnoj smeni Kunovih
paradigmi, koje su po pravilu istorijski dugotrajni procesi i proteu se kroz nekoliko
decenija, pa i vie). Iako su centralni elementi tradicije postojaniji kroz vreme, njihov
status se moe menjati, tj. oni se mogu pomerati prema periferiji teorijskog sistema.
Razgranavanje istraivake tradicije se odvija tako to neki deo njenog sadraja
preuzima jedan ogranak, a ostali neki drugi ogranak (npr. raslojavanje marksizma na
ekonomistiki, dijalektiki i humanistiki). Najzad, naroito u drutvenim naukama, dolazi
do uzajamnog oploavanja i preplitanja (pa ak i integrisanja) pojedinih doktrina iz
razliitih istraivakih tradicija (npr. marksizma i funkcionalizma, ili kulturalizma i
fenomenologije). Svi ovi procesi ispoLjavaju, naroito u drutvenim naukama, jednu
nespornu odliku savremene nauke, a to je teorijski pluralizam, koegzistencija
raznovrsnih teorijskih pristupa istih problemima (to je uslovLjeno nemogunou ma
koje pojedinane tradicije da obuhvati celinu sloene drutvene stvarnosti) otuda je
Laudanova koncepcija naune promene evolucionistika, zasnovana na postepenoj i
deliminoj promeni naunih ciLjeva, metodolokih standarda i specifinih naunih teorija
(nikad ne nastupa potpuni diskontinuitet s tradicijom)..
Kompaktnost i difuznost pojedinih istraivakih tradicija zavisi i od same prirode
predmetnog podruja, ali i od resursa iz koje odreena tradicija crpe svoju inspiraciju.
Nesumnjivo je da postoje vre uobliene tradicije, sa stroim, specifinijim i
razraenijim pretpostavkama, koje u viem stepenu obavezuju pripadne teorije,
odnosno, snanije determiniu njihov oblik. Nasuprot tome, pojedine tradicije (koje
Laudan naziva "nestandardnim") nemaju tako visok stepen kompaktnosti, npr. nemaju
izgraen i razraen obiman pojmovni aparat ili jasno definisanu ontologiju, ili se pak
koriste obiLjem heterogenih metoda, pa se ne moe govoriti o jedinstvenosti (primer za
ovo bi bio formalizam u sociologiji, iji se predstavnici odlikuju tek uoptenim stavom da
je predmet sociologije prouavanje formalnih obeleja Ljudskih grupa, odnos itd, ali bez
ikakvih zajednikih bliih odreenja bilo metodolokog instrumentarija bilo samog
predmeta prouavanja dakle, tu je na delu jedan apstraktan programski stav koji se tek
68
kroz specifinija stanovita konkretizuje i ispunjava sociolokim sadrajima; neto slino
bi se smelo rei i za strukturalizam).

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Stania Novakovi, Filozofija, metod i razvoj naunog saznanja, Institut..., Beograd,
2001, str. 13-36. i IV deo
69
IX Naune hipoteze
49. Pojam naune hipoteze
Nauna hipoteza je izvesna poetna pretpostavka o pravilnosti koja se nastoji otkriti.
Sa druge strane, ona nije obino nasluivanje ili nagaanje, jer, da bi se odreena
tvrdnja smela oznaiti kao hipoteza, ona mora ispuniti brojne teorijske zahteve. Utoliko
je odnos naune hipoteze i teorije prilino blizak, jer se danas uobiajeno smatra da
svaka teorija ima hipotetiki status. Kao hipoteza se obeleava specifiniji iskaz, bez
razvijenog pomonog teorijskog aparata, koji jo nije dostigao znatniji stepen
potvrenosti, dok se teorijom obino smatra skup iskaz, oko kojeg se grupiu
interpretativne pretpostavke i koji je imao prilike da bude ozbiLjnije empirijski
potkrepLjen. No, izmeu hipoteze i teorije ne postoji nikakva otra razlika, ve i samim
tim to je danas prevazien krajnje podozrivi stav prema hipotezama, tipian za rani (i
ekstremni) empirizam. Zato se termini "hipoteza" i "teorija" poslednjih decenija koriste
gotovo sinonimno.
Poto nauno istraivanje i zapoinje kada se naie na neku teorijsku (ili praktinu)
tekou, vaan je odnos problema i hipoteze. Dok se praktini problem obino
prevazilazi primenom ve postojeeg naunog saznanja, ili izvesnim praktinim izumom
(a ne teorijskim otkriem), teorijski problem iziskuje unapreenje ili restrukturisanje,
dakle znaajnu promenu zateenog znanja. Nauni problem uvek sadri odreena
ogranienja ili uslove pod kojima bi njegovo reenje bilo prihvatLjivo (tj. uopte se
ubrajalo u reenja datog problema), tako da ta ogranienja ujedno pruaju i smernice za
rad na reavanju. Ponekad se moe desiti da se dokae kako je neki problem, onako
kako je formulisan, nereiv pri zadatim optim postulatima odreene discipline, te se
onda pribegava njegovoj reformulaciji. Takoe, u pojedinim sluajevima se dogaa da
problem nije reiv u podruju u kojem je nastao a da se istovremeno moe nai njegov
ekvivalent ili analogon u nekom srodnom podruju, s tim da je pomou njegovih
sredstava reiv (pri emu onda ostaje pitanje da li je reen izvorni problem, odnosno da
li je on podrazumevao i domen u kojem se trai reenje).
Elementarni preduslov za hipotezu, da bude relevantna za konkretni problem,
utvruje se isto logiki, nezavisno od empirijskog uspeha hipoteze. Relevantnost moe
sluiti i kao preliminarni kriterijum procene, jer je povoLjnije ukoliko teorija razreava
nekoliko srodnih problema odjednom, tj. ako ima eksplanatornu mo veu od one za
koju je neposredno smiLjena.
Obino se navodi nekoliko vrsta naunih hipoteza: radne jesu preliminarne, one
kojima se (privremeno) ne pridaje iri teorijski domet, ali mogu korisno posluiti radi
vrenja istraivanja; operacionalne su hipoteze koje se mogu direktno proveravati, tj.
koje sadre iskLjuivo posmatrake termine; ad hoc hipoteze su one koje ne unapreuju
teorijsko znanje, tj. nemaju viak empirijskog sadraja, nego putem pretpostavLjanja
neproverLjivih entiteta imaju ciLj samo da spasu postojee teorije.
Knejgel, Sineli RNR
70
50. Formulisanje i deduktivno razvijanje hipoteza
Formulisanje hipoteze, kao teorijski relevantnog iskaza, nije stvar trenutne inspiracije
ili isto to i nasluivanje poetne, maglovite zamisli. Prvobitna ideja se, pre svega, mora
izraziti prihvaenom terminologijom, da bi uopte bila komunikabilna, intersubjektivna;
sem toga, ona se (makar u negativnom smislu, time to umie prethodnim neuspelim
pokuajima) mora oslanjati na prethodno iskustvo, odnosno zateeni korpus znanja.
Stoga se, da bi se izloila javnosti, ona mora ukrstiti ne samo s ve raspoloivim
podacima, nego i s fondom teorijskog znanja otuda je formulisanje naunih hipoteza
ponekad dugotrajan i muan proces: poznati su, dodue, iz ranijih vekova, sluajevi da
su na pojedinim hipotezama (tj. njihovim preradama i modifikacijama) naunici radili
godinama, pa i decenijama, pre nego to bi ih obznanili. Ovaj sloeni postupak
ukLjuuje brojne logike provere, preliminarne eksperimente, uporeivanje rezultat iz
srodnih istraivanja itd. Dakle, ve prva javna (predstavLjena) formulacija hipoteze ishod
je dugotrajnog prethodnog ispitivanja.
Iako je jedan od kLjunih zahteva koji se postavLjaju pred naunu hipotezu taj da
bude empirijska, tj. da, nasuprot metafizikoj spekulaciji, ima empirijski sadraj, pojedine
hipoteze, naroito u zrelim naukama, na visokom stupnju teorijskog razvoja, toliko su
udaLjene od empirijske osnove da ih je potrebno bitno preraditi kako bi bile podvrgnute
testovima. Zato je pre svega potrebno operacionalizovati apstraktne, teorijske pojmove
dodeLjivanjem koordinativnih definicija, ime se oni povezuju s opservacionim
terminima. Onda se pristupa izvoenju deduktivnih posledica, po pravilu vezanih za
predviene okolnosti proveravanja (tj. tehniki raspoloive mogunosti izvoenja
eksperimenata ili preciznih posmatranja). Ovo deduktivno razvijanje po pravilu nije
trivijalan postupak, kao to naoko deluje, nego esto iziskuje visok stepen invencije, jer
su najinteresantnije one posledice koje su najmanje oigledne, tj. koje podrazumevaju
znaajan stepen posredovanja (odnosno ukLjuuju uvoenje brojnih dodatnih
pretpostavki, koje, uostalom, mogu biti odgovorne za neuspeh hipoteze na empirijskoj
proveri). Upravo je, kao i u smiLjanju matematikog dokaza neke teoreme, presudno
povezivanje epistemiki vrlo udaLjenih iskaza, njihovo spajanje u jedinstvenu ideju
dakle, uoavanje vrlo neprozirnih deduktivnih relacija.
Iz ovoga proistiu i najinteresantniji metodoloki/filosofski problemi u pogledu
deduktivnog razvijanja u istoriji nauke esti su bili sporovi da li je neki empirijski iskaz
uistinu posledica opte hipoteze ili principa (ovo je na delu ve u antikoj, elejskoj
dijalektici) ili je negde nastala greka u dedukovanju. Opet, prilikom deduktivnog
razvijanja koriste se brojne pomone hipoteze, interpretativne teorije, (hipotetiki)
poetni uslovi, pretpostavke o ponaanju instrumenata itd, to sve utie da teorijski
kompleks koji se podvrgava proveri nije izolovana, test-hipoteza, nego skup brojnih
iskaza na raznim nivoima. Ovo ne samo to daje povoda za DijemKvajnovu tezu (o
nemogunosti odluivog potvrivanja i opovrgavanja, kao i krucijalnog eksperimenta),
nego upuuje na neprestanu potrebu za obnavLjanjem "refleksivnog ekvilibrija" na nivou
mree verovanj, to je predmet kako metodologije, tako i npr. teorije odluivanja.

Knejgel, Sin RNR
71
51. inioci nastajanja hipoteza
Da bi nastala hipoteza u svom prvobitnom obliku, nije dovoLjno da je uoen
problem, nego su neophodni mnogi podaci o pojavi koja se istrauje, i to u naelu to
potpuniji i to sistematizovaniji. Dakle, mora se ne samo pojaviti neka preliminarna ideja
ili sugestija o tome kako povezati izvesne entitete ili parametre, nego se o njima mora
paLjivo prikupiti to vie pouzdanih podataka, koje hipoteza zatim objedinjava i spaja s
fondom zateenog teorijskog znanja.
Iako je Pers, polazei od svoje zamisli o abdukciji, ukazivao na zadivLjujuu
sposobnost Ljudskog uma da zapazi pravilnost u injenicama, ak i kad je dostupan vrlo
mali broj podataka, to se poslednjih decenija formulie kao zakLjuak na najboLje
objanjenje. To je argument koji tvrdi da je istinita, ili makar najuverLjivija ona hipoteza
koja najskladnije povezuje raspoloive podatke. U naelu, kada se zapone ispitivanje
nekog fenomena, ne moe se odrediti relativni znaaj pojedinih podataka, ali se tokom
postavLjanja i proveravanja probnih hipoteza dolazi do uvida o tome koje su injenice
irelevantne, odnosno ne moraju se uzimati u obzir prilikom formulisanja uspene
hipoteze. Nastanak hipoteza ne usmeravaju samo podaci, nego i prethodno isprobane i
odbaene hipoteze, kao i analogne hipoteze (tj. upotrebLjive ideje) u srodnim oblastima.
Pri tom, vanu ulogu mogu igrati eksplanatorni modeli koji su se pokazali uspenima u
drugim podrujima, poto oni na neki nain izraavaju i arhetipske obrasce putem kojih
se poimaju odreeni fenomeni ili procesi.
unutranji i spoLjanji inioci
makro- i mikrokultura
deduktivna i induktivna heuristika
udeo teorijske pripreme i inspiracije/inventivnosti

Rorevi
Knejgel
St. HiS

72
52. Preliminarni kriteriji prihvatLjivosti hipoteza
U apsolutnom i komparativnom procenjivanju saznajne vrednosti hipoteza prvo se
posmatraju isto epistemiki kvaliteti, koji su nezavisni od empirijske adekvatnosti i
slinih veridikih svojstava, kao i od praktine primenjivosti. Ovi kriteriji, kao
prevashodno logiko-epistemoloki, imaju viestruku funkciju: oni slue i kao merila
razgranienja nauke od ne-nauke, kao standardi progresivnosti, kao osnova za selekciju
izmeu vie hipoteza, pa i kao "kodeks naun(ik)e asti" (Poper). Opet, neki teoretiari
ih, delimino ili u potpunosti, odbacuju, bilo sa relativistikom motivacijom, bilo zato to
smatraju da ih je teko ili nemogue pouzdano odmeriti, bilo usled toga to su esto
divergentni, neodluivi ili uzajamno nesamerLjivi (naime, redak je sluaj da jedna teorija
poseduje sve kvalitete u najviem stepenu jedna teorija je boLja u jednom, a slabija u
drugom aspektu, dok ostale imaju svoje prednosti i mane itd).
Postoje brojne klasifikacije ovih kriterija, pri emu neki autori daju prednost
pojedinima od njih, smatrajui ih presudnijima, a najpotpuniji pregled dao je Mario
Bunhe. Kao osnovna merila, pored relevantnosti i logike konsistentnosti, mogu se
pomenuti:
proverLjivost, koja je direktno proporcionalna empirijskom sadraju (on se, dodue,
ne moe meriti direktno, ali moe diferencijalno/komparativno), pa time i opovrgLjivosti,
a suprotna logikoj verovatnoi, koju su logiki empiristi smatrali poeLjnom osobinom
naunih teorija (a zapravo je merilo adhoc-nosti);
smelost, potencijalna progresivnost, stepen u kojem teorija oliava teorijski
napredak, utoliko to nudi teorijske inovacije koje poveavaju empirijski sadraj (via
specifinost i iri domen znanja);
jednostavnost, ili ekonominost (parsimoninost, ontoloka i epistemoloka
tedLjivost), koja se ogleda u saimanju to veeg korpusa podataka u to manjem
broju nezavisnih osnovnih principa mogu se razlikovati sintaktika, semantika,
terminoloka, tehnika i razne druge vrste jednostavnosti, koje su po pravilu uzajamno
divergentne, pri emu mnogi autori, naroito oni konvencionalistike provenijencije,
tumae jednostavnost kao vie estetsko nego saznajno obeleje naunih teorija;
apriorna verovatnost, koju je najboLje opisivati ne na osnovu logike verovatnoe
(koja treba da bude to nia), nego u svetlu zahteva korespondencije ili analogije s
prethodnim znanjem, to prua ekstraevidencijalnu podrku iako u naelu
konzervativan, ovaj zahtev upuuje na povezanost s celinom teorijskog sistema kojem
hipoteza pripada;
eksplanatorna snaga, sposobnost da teorija objasni (supsumie) to vei broj
naizgled nepovezanih injenica iz uzajamno udaLjenih podruja;
prediktivna mo, kapacitet predvianja, umnogome srodan, ali ne i identian s
eksplanatornom snagom (naroito u drutvenim naukama);
heuristika plodnost, podesnost teorije da sugerie budue hipoteze i nova
podruja istraivanja, nenasluena u svetlu ranijih saznanja;
saglasnost sa srodnim teorijama i pogledom na svet, to je donekle u suprotnosti
sa zahtevom smelosti, ali i sputava neobuzdane spekulacije.

St. HiS, SN2
73
53. Proveravanje hipoteza
Proveravanje hipoteza je vrlo sloen proces, koji ponekad iziskuje vie domiLjatosti
nego smo njihovo formulisanje, zato to su posledice hipoteze, koliko god ona bila
operacionalizovana i deduktivno razvijena, ponekad udaLjene od tehnikih/faktikih
mogunosti ispitivanja. Npr. u drutvenim naukama je hipoteze nemogue
eksperimentalno proveravati, nego se to moe vriti jedino implicitno, (statistikom)
analizom neeksperimentalno dobijenih podataka.
Ishod provere je retko kada jednoznaan naime, nisu uobiajene situacije da
empirijski rezultati nedvosmisleno ili potpuno potvruju hipotezu ili joj nepobitno
protivree. Stoga su retke i odluke o trenutnom usvajanju (zapravo, hipoteza se uvek
prihvata tek uslovno, provizorno) ili odbacivanju, a obino se ulae napor u neophodno
usklaivanje podataka i prvobitne formulacije, ili se, redovno, vre nove provere, na
kojima teorija mora dokazati svoju plauzibilnost. Poto nesaglasnost podataka s
predloenom hipotezom moe nastupiti usled raznih uzroka (nepouzdanost
instrumenata, neadekvatnost interpretativnih teorija, uticaj specifinih ometajuih
faktora, nepredviene interferencije itd), pre nego to se prie modifikaciji same
hipoteze, ispituje se da li je do odstupanja moda dolo zbog neke netanosti u samim
izvorima podataka ili negde drugde u teorijskom sistemu (to iziskuje reviziju teorijskog
background-a). U svakom sluaju, hipoteza se moe modifikovati oslabLjivanjem
pojedinih tvrdnji, reinterpretacijom pojedinih pojmova (suavanjem ili proirivanjem
znaenja), "kalibrisanjem parametara" (tj. unoenjem drugaijih numerikih vrednosti, u
skladu sa dobijenim eksperimentalnim podacima), eksplicitnim nabrajanjem izuzetaka za
koje hipoteza ne vai, rasporeivanjem "tereta pobijanja" na razne segmente teorijskog
sistema, preispitivanjem background-teorij itd.
U vezi s proveravanjem zanimLjivo je pitanje logikog i tzv. istorijskog pristupa
proveri hipoteza ovaj prvi pretpostavLja da je irelevantan redosled svedoanstava i
hipoteze koja (pretenduje da) ih objanjava, jer je njihov logiki odnos, tj. potkrepLjenje
koje svedoanstva pruaju hipotezi, isti bez obzira na to da li joj ona prethode ili se
prikupLjaju pod njenim rukovodstvom. Poto ovakav prilaz implicitno posmatra hipoteze i
svedoanstva kao statine entitete, on zanemaruje razvojnu (prospektivnu) i, uopte,
dinamiku dimenziju, kao i direktivnu ulogu hipoteza, a optereen je i izvesnim logikim
tekoama (Hempelov paradoks potvrivanja), pojedini postpozitivistiki teoretiari
(Votkinz, Lakato, Mazgrejv) zalagali su se za istorijski pristup, koji znatno veu teinu
daje evidenciji koju je teorija nagovestila a koja ranije nije bila poznata (novel evidence).
Ukoliko su neki podaci poznati ve od ranije, a hipoteza ih samo ugrauje kao
konstante, ona je u odnosu na njih ad hoc, tj. ne donosi viak empirijskog sadraja; no,
ako predvia nepoznate ili pak u novom svetlu reinterpretie poznate injenice, moe
se, na osnovu tih novih predvianja, intuitivno oekivati da e se ona afirmisati i u
drugim jo neistraenim domenima, tj. da sa sobom nosi viak jo nepotvrenog
empirijskog sadraja. Ova osobina se vekovima unazad (a naroito kod Hjuela) smatrala
signum-om veritatis.

St. Novakovi, Filozofija, metod...; Hipoteze i saznanje
74
54. Hipotetiko-deduktivni metod
Kao sastavni deo opteg programa deduktivizma, hipotetiko-deduktivni metod
stavLja naglasak na primatu deduktivnog izvoenja u empirijskim istraivanjima. Pre
svega, on podrazumeva usmeravajuu, heuristiku i sistematizujuu ulogu
empirijskonaunih hipoteza, koje zauzimaju centralno mesto u strukturi istraivanja, na
svim njegovim stupnjevima (hipotetiki deduktivizam se utoliko razlikuje od antikog i
sholastikog deduktivizma, koji su imali vie teleoloki smisao, derivacije optih
empirijskih stavova iz najviih metafizikih principa, ali bez njihovog proveravanja, tj.
sravnjivanja sa injenicama). Osim toga, nasuprot nekim varijetetima deduktivizma koji
su bili priznati i u logikom empirizmu (npr. kod Hempela i Rajhenbaha), hipotetiko-
deduktivni metod pretpostavLja da hipoteze ne nastaju generalizacijom iz podataka,
nego da prethode prikupLjanju podataka i na neki nain ih unapred strukturiu, tj.
podvajaju na one koji im govore u prilog i one koji ih osporavaju.
HD metod takoe povlai strogi konsekvencijalizam, tj. vezivanje poverenja koje se
pridaje hipotezi iskLjuivo za uspeh na empirijskim proverama (dakle, nema nikakve
druge podrke ili opravdanja hipoteze, osim one koja potie iz osnovnih iskaza). Koliko
god hipoteza na poetku delovala plauzibilno, ona ima potpuno jednake empirijske
izglede kao i sve druge hipoteze. Mnogi su zbog ovoga kritikovali strogo empirijsku
orijentaciju HD metoda, smatrajui da se on mora dopuniti dodatnim (prvenstveno
konceptualnim) klauzulama.
Ovaj metod ukLjuuje heuristiku deduktivne prirode poetne hipoteze nisu
motivisane prethodnim injenikim znanjem, nego se izvode iz nekog optijeg
metafizikog okvira ili nacrta: to mogu biti apstraktne ontoloke kategorije (Holtonove
"teme", tj. motivi ili opozicije, poput dis]kontinutiteta), epistemoloke koncepcije, razne
analogije s idejama u bliskim oblastima itd. Izvorita hipoteza su, dakle, uvek na viem,
apstraktnijem nivou, a ne na planu pojedinanih injenica (ili njihovih skupova).
Naravno, za zastupnike HD metoda nisu sve provere jednako vredne ili otre
dragocenije su one koje ispituju specifina predvianja, na kojima je vrlo verovatno da
e teorija pasti ako nije istinita. Utoliko je bitno da hipoteza bude to preciznije
formulisana, da se izlae riziku pobijanja.
HD metod je svakako prikladniji za prirodne (tj. egzaktne) nauke, ali se moe, mutatis
mutandis, primenjivati i u pojedinim podrujima drutvenih nauka (tamo gde se mogu
pribaviti precizni numeriki podaci), pa i u humanistikim, interpretativnim disciplinama
(npr. Erik Donald Hir ga je primenio na probleme tumaenja, a u vrlo udaLjenoj
analogiji ak bi se i Hajdegerovo uenje o predrazumevanju moglo dovesti u vezu sa
preliminarnom potrebom za hipotezama). U drutvenim (pa i u prirodnim) naukama HD
metod donekle osujeuje uoavanje "iznenaujuih" podataka, koji ponekad, upravo
zato to su retki i nestandardni, upuuju na dodatna istraivanja (tj. imaju nepredvieni
efekt serendipity-ja). Rani Lakato je HD metod pokuao da primeni i na matematiku, tj.
na pojedine jednostavnije probleme u aritmetici i geometriji, govorei o kvazi-empirijskim
pobijaima (protivprimerima, koji izazivaju rastezanje i suavanje pojmova).
75
X injenice, teorije i sistemi
55. Pojam naune injenice
Premda se, strogo uzev, o naunim injenicama ne moe govoriti kao o zasebnoj
vrsti empirijskih injenica, injenice koje su od znaaja za nauku, ili osnovni iskazi, koji
tvore empirijsku osnovu naunih teorija, poseduju odreene osobenosti kako u pogledu
teorijske pertinentnosti, ili relevantnosti, tako i s obzirom na nain na koji su
terminoloki/jeziki formulisane. Glavnina injenica koje su upoznate u svakidanjem
ivotu, na nivou zdravog razuma, moe biti od znaaja za nauku (uostalom, njen ciLj i
jeste da objasni oigledne injenice i pravilnosti), ali jedino ukoliko se uvrsti u
odgovarajui kontekst, tj. opie i protumai na nauno upotrebLjiv nain (teorijskim
jezikom, preciznom terminologijom, to specifinije), pa tako i povee s celokupnim
korpusom naunog znanja.
U vezi s ovim postavLjano je pitanje kontinuiteta nauke i zdravog razuma da li se
nauka (naune injenice) nadovezuje na obinu svest ili predstavLja radikalan raskid sa
stvarnou kakva nam se prikazuje u svakodnevnici. Ova druga teza, esto zastupana u
francuskoj, pogotovo konvencionalistiki orijentisanoj, filosofiji nauke, oslanja se na
okolnost da se u naunim istraivanjima "otvaraju novi svetovi", tj. otkrivaju domeni
realnosti (kvantna mehanika, astrofizika) potpuno nedostupni obinoj svesti, to bi onda
iziskivalo i osoben, distinktivan pristup, gotovo suprotan zdravorazumskom. No, veina
teoretiara polazi od pretpostavke da je nauka (nauna injenica) preraena, rafinisana,
opojmLjena zdravorazumska svest (injenica), te da se ne moe uspostaviti otra
granica ovo izrazito vai za tzv. soft nauke: kako se npr. mogu razluiti etnografski
podaci s terena i etnoloke interpretacije (koje moraju uzimati u obzir i izvornu predstavu
nosilaca obiaj) ili politikoloke opservacije i urnalistiki komentari?!
No, za naune injenice bitna je (i konstitutivna) njihova teorijska impregnacija
(proetost), svojstvo da one uvek sadre odreenu teorijsku interpretaciju (ali koja je,
ujedno, i neophodna, jer se bez nje ni ne mogu inkorporisati u sistem naunog znanja)
otuda mnogi teoretiari smatraju da teorijski nezavisne injenice uopte ne postoje,
nego da naune injenice zapravo ovaplouju teorijska shvatanja (ili predrasude) koje
treba da potvrde, a samim tim se pojavLjuje cirkularnost. Prema tome, ne bi ni postojale
elementarne injenice, ili osnovni iskazi, nego bi svi stavovi bili deo nerazmrsivog
teorijskog spleta (recimo, Kvajnov ili kunovski holizam). No, interpretativne, odnosno
background-teorije uvek poseduju izvestan vii nivo optosti ili intersubjektivnosti, pa, bez
obzira na to to je svako znanje teorijski posredovano (a to je jo kantovska poenta),
odreen stepen teorijske impregnacije relativno je bezazlen, ve time to ga prihvataju
sve rivalske teorije. Osim toga, injenice postaju teorije, a teorije injenice, to odslikava
njihov hipotetiki harakter. I jedne i druge se neprestano meusobno usklauju, kao to i
jedne i druge podleu revizijama i reinterpretacijama, zavisno od dinamike teorijskog
sistema kao celine.

76
56. Pojam i vrste naunih zakona
Pojam zakona (zakonitosti) koristi se u uem i u irem znaenju u ovom drugom se
koristi za razne opte stavove koji nemaju empirijski smisao ili nisu strogo univerzalni
(logiki zakoni, metodoloki i epistemoloki postulati, aksiome; sa druge strane,
statistike pravilnosti, zakonomernosti, tendencije). U uem smislu, koji se moe
primenjivati jedino u egzaktnim naukama, zakon oznaava bezizuzetnu tvrdnju o
uzronom (ili, optije, funkcionalnom) odnosu, po pravilu izraenu univerzalno
kvantifikovanim kontrafaktikim kondicionalom.
U ovom striktnom znaenju zakon opisuje tvrdnju koja je (u ne-logikom, faktikom ili
ontolokom smislu) nuno, a ne akcidentalno (sluajno) univerzalna, ili odnos koji, dakle,
nije samo konstantan, nego i nomoloki. Neograniena univerzalnost podrazumeva i da
se u njemu ne smeju pojavLjivati termini koji oznaavaju pojedinane objekte, nego
jedino kvalitativne, prostorno-vremenski neomeene predikate.
Postoje tri glavna tumaenja ontolokog i epistemolokog statusa naunog zakona.
Prvo je empiristiko (hjumovsko), tj. naturalistiko, koje zakon vidi kao stalnu pravilnost i
povezanost, a do nje se dospeva generalizacijom. Ovo gledite ima probleme sa
razlikovanjem istinskih zakona od drugih zakonolikih iskaza o pravilnostima. Drugo je
realistiki motivisano i zakone posmatra kao opise nunih, fundamentalnih odnosa meu
univerzalijama meutim, tekoe se javLjaju u vezi sa saznatLjivou takvih krajnje
temeLjnih, invarijantnih pravilnosti na osnovu Ljudskog iskustva, koje je uvek
ogranieno. Tree tumaenje, koje ima u vidu epistemike i pragmatike momente, jeste
askriptivistiko ono poima zakon kao iskaz koji, pored (zapravo, na osnovu)
univerzalnosti i nasluene nunosti, zauzima neko od centralnih mesta u naunoj teoriji,
figurie u brojnim objanjenjima, ima kvazi-analitiki smisao (utoliko to se praktino ne
izlae empirijskoj proveri) itd. U okviru ovakvoga gledita ostavLja se prostor za
relativizaciju ili mogunost promene statusa, u sluaju formulisanja optijeg zakona ili
temeLjite izmene teorije (pri emu i zakon podlee rekonceptualizaciji).
Mogu se razlikovati tri glavne vrste naunog zakona. Uzroni zakoni izlau
bezizuzetne odnose uzroka i posledice i esto se smatraju idealom naunog zakona
(naime, nauke koje ne formuliu uzrone zakone smatraju se nedovoLjno zrelima ili
razvijenima, mada holistika priroda subatomskih procesa onemoguava utvrivanje
uzronih odnosa i u najnaprednijim oblastima fizike). Funkcionalni zakoni su fleksibilniji i
opisuju (ponekad dvosmerne) odnose izmeu vie inilaca ili promenjivih, pa se koriste
ne samo u prirodnim nego i u drutvenim naukama (u meri u kojoj je mogue formulisati
takve pravilnosti, npr. u ekonomiji). Najzad, statistiki zakoni (ili pravilnosti) prikazuju
odnose verovatnoe meu dogaajima ili svojstvima, tj. tvrde stalnu relativnu frekvenciju
pri relaciji dva ili vie nezavisnih dogaaja. Statistiki zakoni mogu biti i polazite za
ustanovLjavanje pravih uzronih zakona, putem multivarijantne i diskriminacione
analize.

SN 2, 3941.
Mihailo Markovi, FON; "O pojmu naunog zakona", Naa stvarnost, 10/1954.
Nejgel, Struktura nauke
77
57. Pojam i struktura naune teorije
Nauna teorija je osnovni oblik sistematizacije saznanja ili podataka, a moe se
koristiti za opis (u funkciji interpretativne teorije, kada samo identifikuje entitete o kojima
je re, i to prvenstveno putem definicija odgovarajuih entiteta) i za objanjenje (u
funkciji eksplanatorne teorije, pomou teorijskih iskaza koji tvrde funkcionalne i uzrone
odnose meu entitetima). U razvijenoj naunoj teoriji, uostalom, teko je odvojiti
definicije od strogo empirijskih iskaza, poto svaki teorijski iskaz sadri pojmovni i
empirijski sastojak, tj. nije u potpunosti opovrgLjiv (to zavisi, naravno, od poloaja u
celokupnom sistemu). Pored deskriptivne, interpretativne, eksplanatorne i prediktivne
funkcije, moe se govoriti i o "mekim" ulogama, kao to su heuristika, strateka,
integrativna, "svetoobrazna" (doprinos pogledu na svet) itd. nauna teorija nije samo
empirijsko orue za ureivanje poznatih injenica, nego i pojmovna tvorevina, koja
osmiLjava iri kontekst saznanja.
Klasino vienje naunih teorija podrazumevalo je da je ona jedna ureena
hijerarhija empirijskih injenica i fenomenolokih uoptavanja na posmatrakom nivou,
iznad kojeg se nalaze teorije koje upuuju na neopaLjive entitete, na teorijskom nivou.
Ovde se ne moe uputati u razne diskusije koje su se vodile u vezi sa samom tom
distinkcijom, ali vaLja napomenuti da ova tradicionalna koncepcija naune teorije, koja
se oslanja na "dva jezika" (teorijski i posmatraki) empirijske zakone vidi kao da
objanjavaju posmatrake injenice, dok strukturni zakoni objanjavaju fenomenoloke.
Bilo da se ovim teorijskim entitetima priznaje realistiki smisao ili ne, oni su u klasinom
logikoempiristikom shvatanju (kako je to izrazio Hempel u "Teoretiarevoj dilemi")
praktino samo logike kombinacije empirijskih obeleja i ne moraju imati nikakav
samostalan status unutar teorije, jer predstavLjaju puke skraenice za nizove
operacionalno definisanih termina. Ovakva slika naunih teorija umnogome je bila
proizvod induktivistikog vienja naunih teorija, prema kojoj su teorije tek induktivne
sistematizacije prikupLjenih svedoanstava, ali je u osnovi dobrim delom zadrana i u
hipotetiko-deduktivnom modelu.
Analoki model naune teorije, koji je pogodan za izlaganje teorije kao inteligibilnog
modela obuhvaenih fenomena ili konceptualne sheme koja se specifikuje, naunu
teoriju poima kao apstraktnu pojmovnu shemu, koja se u razliitim kontekstima
specifikuje na razliite naine. Odnos izmeu teorijskih predstava ili iskaz i empirijskih
predvianja ili uoptavanj nije deduktivne prirode, tj. relacija direktne izvodivosti, nego
analogije specifini iskazi se formuliu aplikacijom uoptenog, apstraktnog skupa
iskaz na dato podruje fenomen, pri emu je za uspenost derivisanih teorija od
znaaja i preutno znanje, ili spretnost u specifikovanju, tako da primena, kao to je to
sluaj u Kunovoj paradigmatskoj koncepciji, uvek ukLjuuje jedan interpretativni
moment.
U okviru heuristikog modela teorijski iskazi takoe nemaju direktnu referenciju
tvrdo jezgro sadri metafizike iskaze, imune od opovrgavanja i dijahronijski
nepromenjive, dok pozitivna i negativna heuristika takoe nemaju korespondencijalni
smisao niti mogu biti (ne)istinite, nego slue kao metodoloka uputstva za izgradnju
empirijskih teorija i njihovu zatitu od pobijanj. Premda heuristiki model donekle
zapostavLja probleme naunog objanjenja i koncentrie se prvenstveno na nauni
progres, moglo bi se rei da je eksplanatornu funkciju teorije nosi tvrdo jezgro, koje
empirijske iskaze povezuje s optim ontolokim i epistemolokim kategorijama. Ovaj
78
metafiziki "privezak" empirijskih teorija, ili paradigmatski element, ne podlee merilima
empirijskog proveravanja, nego se upravLja prema anempirijskim kriterijima, poput
koherentnosti, pa se time ukazuje na moment da eksplanatorna snaga ne mora zavisiti
jedino od empirijskog sadraja, kao i na okolnost da eksplanatorni smisao mogu imati i
iskazi iz kojih, bez dodatnih pretpostavki, tj. pomonih teorija, deduktivno ne slede
nikakvi specifini empirijski iskaz. No, opta progresivnost niza teorij, koja zavisi od
plodotvornosti tvrdog jezgra, svedoi o uspenosti tvrdog jezgra, njegovoj sposobnosti
da obuhvati rastui skup novootkrivenih injenica. Dakle, eksplanatorna mo tvrdog
jezgra oslanja se na njegovu sposobnost da konceptualizuje i objedini sve vei broj
empirijskih injenica.
Model statistike relevantnosti se takoe moe povezati sa strukturom naune
teorije preko informacionog pristupa, koji je razvio Grino, a razradio Salmon, poto on
omoguuje povezivanje svojstava mikrosveta (npr. nevidLjivih entiteta) s obelejima
makrosveta ili ak univerzuma u celini. Iako u osnovi ovakvog pristupa lei realistika
ideja objedinjavanja pomou zajednikog uzroka, sistematizacije rezultat dobijenih na
nezavisne naine (tj. njihovo podudaranje) mogu se interpretisati i antirealistiki, na
osnovu stabilnosti mernih instrumenata i naunih teorija.
Ovde treba istai da su eksplanatorna, deskriptivna, interpretativna, prediktivna,
"svetoobrazna" i heuristika funkcija meuzavisne, tj. one po pravilu nisu strogo
lokalizovane na pojedine delove naunih teorija, nego se nalaze na razliitim teorijskim
nivoima. Iako se neke od tih funkcija u pojedinim modelima mogu predstaviti nekim
zasebnim funkcionalnim segmentom (npr. interpretativna funkcija koordinativnim
definicijama ili heuristika pozitivnom i negativnom heuristikom), one uzajamno
doprinose jedna drugoj i uglavnom su vezane za ravan teorijskih pojmova i iskaz.
Ove funkcije se ne mogu posmatrati sasvim izdvojeno i zato to uobiajeni deziderati
koji se postavLjaju pred naune teorije (empirijska sadrajnost, koherentnost,
jednostavnost, eksplanatorna mo, heuristika plodnost, potkrepLjenost itd.)
predstavLjaju indikatore svake od ovih uloga, premda su neke od tih odlika blie vezane
za pojedine segmente ili funkcionalne segmente. Tradicionalni dvojeziki model, sa
striktnom distinkcijom teorijskoposmatrako, svakako je nedostatan da prikae
kompleksne teorije u dananjim visoko razvijenim teorijskim naukama on, pre svega
poiva na distinkciji koja je problematina i stvar stepena; osim toga, on ne doputa
pojmove i iskaze koji bi nosili apstraktnije funkcije teorije, kao to su "svetoobrazna"
(stvaranje pogleda na svet) ili heuristika, to onda umanjuje i mogunost za adekvatan
opis objanjenja; najzad, taj model, postuliui strogo deduktivne odnose izmeu
teorijskih i posmatrakih iskaza, teko moe obuhvatiti objanjenja koja ne bi bila
deduktivno-nomoloke prirode. Noviji modeli, pre svega analoki i heuristiki, iako su po
samoj svojoj strukturi na izvestan nain predisponisani za antirealistiku interpretaciju, te
iako ne razrauju detaLjniju strukturu naune teorije, u stanju su da boLje osvetle
eksplanatornu ulogu naunih teorija, jer apstraktne pojmove naunih teorija ne vezuju
logiki za posmatraki nivo, nego se vie orijentiu na logike odnose meu teorijskim
pojmovima i njihovu ulogu u teorijskom progresu, plodnost pri formulisanju razvijenijih
teorija.

79
58. Formalni i sadrinski zahtevi naunog objanjenja
Objanjenje je jedan od glavnih oblika sistematizacije empirijskih podataka i sastoji
se od obuhvatanja predmeta objanjenja nekom optom teorijom iz koje se moe
deduktivno izvesti ili makar koja ini verovatnim nastupanje pojave koja se objanjava.
Predmet ili pojava koja se objanjava naziva se eksplanandum, a sredstva kojima se
objanjava eksplanans. Eksplanans se, prema HempelOpenhajmovom modelu
deduktivno-nomolokog objanjenja, sastoji od optih zakona i poetnih, ili graninih
uslova (tj. iskaza koji opisuju okolnosti ili kontekst u kojem deluju opti zakoni), koji su
jednako vani u objanjenju, jer od njih zavisi koji e zakoni biti relevantni za datu
pojavu, tj. s kojima e biti u vezi. Zavisno od preciznog utvrivanja poetnih uslova, na
istu pojavu se moe odnositi vie razliitih objanjenja (naroito u drutvenim naukama).
Logiki, ili formalni uslovi koji se postavLjaju pred objanjenja sledei su:
1. Argument kojim se eksplanandum izvodi iz eksplanansa mora biti logiki korektan,
vaLjan deduktivni argument. (Ovo vai za DN objanjenja, dok je kod ostalih vrsta
dovoLjno da postoje smisaoni ili induktivni odnosi izmeu premisa i zakLjuka
eksplananduma]. Osim toga, u izvoenju uvek uestvuje vie raznih background-
pretpostavki, tako da deduktivne relacije nisu sasvim prozirne, a ima i sluajeva u kojima
deduktivna izvodivost u smislu materijalne implikacije ne znai i relevantnost.)
2. Eksplanans mora sadrati makar jedan opti zakon (ili iskaz iz kojeg logiki sledi
jedan opti zakon). (Zahtev za optou, iako intuitivno jasan, nije uvek lako formulisati
striktno, jer postoje iskazi koji nesumnjivo poseduju eksplanatorni doprinos premda
moda nisu optiji od eksplananduma. Sem toga, eksplanatorna snaga esto zavisi od
same formulacije, a ne strogo logike optosti, kao to ona ne determinie jednoznano
eksplanatornu snagu.)
3. Eksplanans mora posedovati empirijski sadraj. (Uslov vika empirijskog sadraja
ima ciLj da eliminie metafizika objanjenja, ali i da obezbedi nezavisnu proverLjivost
sadraja eksplanansa, to otklanja ad hoc objanjenja, odnosno objanjenja idem per
idem ili obscurum per obscurius. to je vei empirijski sadraj, zakon/teorija u eksplanansu
ima veu eksplanatornu snagu, pa se fenomen o kojem je re povezuje s veim brojem
drugih, srodnih i nesrodnih pojava.)
Sadrinski, ili materijalni, empirijski uslov glasi:
4. Reenice iz kojih se sastoji eksplanans moraju biti istinite. (Ovaj uslov je prestrog,
a u svetlu savremenog, konjektualnog, hipotetikog poimanja naune teorije ak i
bespredmetan. Zato se govori o visokoj potvrenosti, istinolikosti ili nekoj slinoj zameni
za doslovnu istinitost, koja je nedostina. Neki teoretiari su pokuali da ovaj zahtev
temporalizuju, utoliko to bi istinitost vezivali za epistemike uslove, koji se menjaju kroz
vreme. No, nije neplauzibilno pretpostaviti da eksplanatorna snaga ili uspenost
odreenog objanjenja moe rasti ili smanjivati se s napretkom naunih teorija.)
Aristotelov zahtev da eksplanans bude poznatiji od eksplananduma danas je
uglavnom naputen, jer su fundamentalniji zakoni (u eksplanansu) obino psiholoki
udaLjeniji od iskustva, ali se moe izraziti kao uslov poeLjnosti konstruisanja
inteligibilnog modela/obrasca u prikazivanju/objanjenju.
Stania Novakovi, Filozofija, metod..., 3746; Nejgel; fon Riht
80
59. Struktura i vrste naunog objanjenja
Struktura pojedinih tipova objanjenja donekle se razlikuje, stoga to premise u
eksplanansu nisu istog oblika u sva etiri osnovna modela. U pojedinim modalitetima
objanjenja koji nisu strogo nauni, kao to su eksplanatorni opis, tumaenje ili
filosofsko objanjenje, ne moraju se pojavLjivati opte premise, ali takvi vidovi
objanjenja ipak imaju eksplanatorni smisao u tom pogledu to odgovaraju na pitanje
"zato", tj. navode razloge zbog kojih je bilo plauzibilno oekivati da nastupi neki
dogaaj. U mnogim drutvenonaunim i humanistikim disciplinama koriste se pojedine
pretpostavke koje nemaju empirijski status.
U deduktivno-nomolokom objanjenju, koje je prikladno pre svega za prirodne
nauke, figuriu opti zakoni i, eventualno, neki postulati koji nisu empirijske prirode, ali
ine background-pretpostavke opteprihvaene u odreenoj nauci. Poetni uslovi
precizno, a najee i kvantitativno opisuju sve okolnosti koje su od znaaja za vaenje
korienih optih zakona. Kod objanjenja pojedinanih dogaaja bar jedna od premisa
u eksplanansu mora biti singularni iskaz, koji ukLjuuje prostorno-vremenska odreenja.
Pri objanjavanju naunih zakona nie optosti moe se koristiti vei broj optijih
zakona, a nije neophodno navoenje poetnih uslova. Inae, zahtev za deduktivnom
izvodivou vai samo ukoliko su sve premise eksplicitno navedene (u skicama
objanjenja se ponekad izostavLjaju podrazumevane pretpostavke).
Induktivno-statistiko objanjenje, ili objanjenje po verovatnoi, odlikuje se time to
izmeu eksplananduma i eksplanansa postoji odnos verovatnoe, tj. eksplanans navodi
faktore koji dogaaj ine verovatnim. To mogu biti statistike pravilnosti, ali i pojedinani
iskazi koji poveavaju verovatnou injenice koja se objanjava. PostavLja se pitanje da
li induktivno-statistiko objanjenje moe sluiti i za objanjavanje malo verovatnih
dogaaja i koliko verovatnim premise treba da ine dogaaj. U mnogim primerima se ta
verovatnoa ne moe proceniti ni kvalitativno, a pogotovo kvantitativno, nego se ovo
objanjenje pretvara u svojevrstan eksplanatorni opis, koji dogaaj ini zamislivim i
moguim u kontekstu koji opisuju premise. U drutvenim naukama, gde su na delu
multifaktorska objanjenja (tj. na realizaciju dogaaja utie vei broj inilaca, svaki sa
sopstvenim uzronim udelom), ponekad se ne moe ni pruiti objanjenje pojedinanog
dogaaja, nego jedino distribucije obeleja u klasi dogaaja.
Funkcionalno-teleoloko objanjenje je tipino za biologiju i drutvene nauke. Iako
su mnogi teoretiari, pre svega logiki empiristi, pokuali da pokau ekvivalentnost
funkcionalnog i deduktivnog objanjenja, tj. da ovo prvo redukuju na drugo, ono je na
neki nain neophodno u rasvetLjavanju uloge pojedinanih segmenata u delovanju
organskih celina ili u prouavanju Ljudskog ponaanja. NJegov kLjuni oblik je tzv.
praktiki silogizam. U vezi s ovim tipom objanjenja vodile su se diskusije o mogunosti
nesvesne teleologije.
Kauzalno-genetiko objanjenje slui za prikazivanje evolucionog, istorijskog toka
nekih zbivanja i koristi se u istorijskim disciplinama. Ono moe ukLjuivati i ukazivanje
na uzrone zakonomernosti, ali pre svega sadri singularne iskaze o okolnostima pod
kojima su se neke pojave menjale i preobraavale. Ono ne prua dovoLjne, nego tek
nune uslove za istorijske oblike nekih fenomena, kao to nema ni striktnu logiku
strukturu.
81
60. Opisivanje, tumaenje i objanjenje
Opisi imaju svrhu da izveste o odreenom stanju stvarii, tj. da je neto sluaj, dok
objanjenja odgovaraju na pitanje zato je neto (bilo) sluaj. Za razliku od opisa, koji se
sastoji samo iz navoenja injenic, objanjenje uspostavLja zakonomerne veze izmeu
pojedinanih injenica, tako da je objanjenje kompleksniji postupak od opisa i upravo
zato istinska teorijska nauka treba kao svoj ciLj da postavi objanjavanje, a ne puko
opisivanje ili klasifikovanje injenic. U pragmatikom smislu opis se moe odrediti kao
odgovor na pitanje "ta?", a objanjenje kao odgovor na (injeniki utvreno ili
potencijalno) pitanje "zato?", pri emu ovo drugo moe biti shvaeno i uzrono (zbog
ega) i teleoloki (radi ega). Eksplanandum se po pravilu sastoji iz nekog injenikog
opisa, dok eksplanans sadri teorijsko objanjenje opisanih injenica.
Mnoga objanjenja ne eksplikuju sve detaLje ili neophodne iskaze neophodne za
izvoenje zakLjuka, naroito kad je u pitanju izostavLjanje optih zakonitosti i
formulisanje nekih logikih koraka izvoenja. Ovakva objanjenja se pribliavaju
opisima, a to je u jo veoj meri sluaj s narativima u ulozi istorijskih objanjenja, koji se
esto zapravo ni ne mogu dopuniti do logiki korektnog oblika.
Eksplanatorno znanje se, time to sadri informacije o kLjunim mehanizmima i
entitetima, svrstava u ukupno empirijski zasnovano znanje o empirijskoj stvarnosti i
predstavLja njegov sistematizovan oblik za svrhu povezivanja pojedinanih pojava s
optim pravilnostima. Objanjenja nije pogodno tretisati kao sredstva zadovoLjavanja
izvesnih psiholokih potreba (pribliavanje nepoznatih pojava ili zadovoLjavanje
intelektualne radoznalosti), zato to to nita ne govori ni o njegovoj strukturi ni o
kriterijima plauzibilnosti objanjenja. Iako nauna objanjenja (eksplanatorne teorije)
zaista doprinose ukupnom razumevanju stvarnosti, ovo je odve nejasna kategorija da
bi se na osnovu nje eksplikovao pojam objanjenja ili povukla granica izmeu
objanjenja i opisa.
Salmon, na osnovu ontikog poimanja objanjenja, smatra da je, za razliku od
deskriptivnog znanja, eksplanatorno znanje uzrone prirode, poto uzima u obzir razliku
izmeu uzronih procesa i pseudoprocesa, kao i razliku izmeu uzronih procesa i pukih
prostorno-vremenskih podudarnosti, pozivajui se na uzrone i druge mehanizme koji
lee u osnovi opaLjivih fenomena. On kritikuje epistemiku koncepciju nomike
oekivanosti, zato to je ova osobina prisutna i u deskriptivnom i prediktivnom znanju,
pa se ne vidi ta sainjava eksplanatorni znaaj objanjenja (tim pre kada se ima na
umu izvorna Hempelova jaka teza o simetriji objanjenja i predvianja, prema kojoj bi
jedina razlika izmeu njih bila pragmatika). Meutim, veoma je problematino tvrditi da
svako predvianje moe posluiti kao objanjenje, poto ovo prvo ne mora ukLjuivati
pozivanje na zakone. No, i deskriptivno znanje takoe ukLjuuje nomike pravilnosti, pa
se njima ne moe ustanoviti razlika.
Uzimajui u obzir mogui sukob izmeu nominosti i oekivanosti, razlika se, prema
Salmonu, moe povui jedino odstupajui od epistemike u korist ontike koncepcije
(to, po njegovom miLjenju, Hempel i ini). Na sline tekoe nailazi i modalna
koncepcija, zato to ili postulie modalnosti kao okultne metafizike kategorije, koje se
nalaze u nekom empirijski nedostupnom podruju, ili se pak svodi na izjednaavanje
nominosti i modalnostii kao to su nunost i nemogunost.
Teorijskoinformaciona varijanta epistemike koncepcije takoe poistoveuje
eksplanatornu vrednost zakona ili teorije s njenom efikasnou u poboLjavanju
82
prediktivne moi, jer prenoenje informacij na jednak nain doprinosi i jednom i
drugom. I ova verzija, kao i inferencijalna poiva na sistematizaciji, bilo deduktivnoj ili
induktivnoj, pa se eksplanatorna snaga poima na osnovu organizacije deskriptivnog
znanja. Oba tipa epistemike koncepcije srodna su FridmenKierovoj teoriji objanjenja
kao objedinjavanja, iji je ideal redukovanje broja nezavisnih pretpostavki o svetu
pruanje to vee koliine informacij o svetu u to kraoj "poruci", tj. to manjem broju
iskaz. Ni prema erotetikom pristupu (shvatanje objanjenja kao odgovora na pitanje)
van Frasena nema temeLjne razlike izmeu deskriptivnog i eksplanatornog znanja,
poto je deskriptivna informacija ta koja u jednom datom kontekstu daje odgovor na neki
poseban tip pitanja, pa eksplanatorni uinak neke informacije zavisi prvenstveno od
konteksta u kojem se ona koristi za objanjenje. Iz toga, prema Salmonu sledi da je u
ovoj poziciji razlika izmeu deskriptivnog i eksplanatornog znanja isto pragmatikog
haraktera.
Iako i sm povlai distinkciju izmeu dve vrste deskriptivnog znanja, onog koje se
odnosi na pojavnu ravan i onoga koje ukLjuuje sve vrste naunih injenica (bez obzira
na to da li su podlone posmatranju ili ne), Salmon smatra da se deskriptivno znanje
mora otro odvojiti od eksplanatornog, poto ono doprinosi razumevanju opaLjivih
fenomena u pojmovima neopaLjivih. Razumevanje se uveava sticanjem saznanja o
skrivenim mehanizmima, organizovanjem znanja na takav nain da se celokupno znanje
moe obuhvatiti malim brojem princip i dopunjavanjem nedostajuih delova
deskriptivnog znanja koje prua odgovor na pitanja zato i otklanja intelektualne kripce.
Prema njegovom miLjenju, eksplanatorno znanje je empirijsko i ukLjuuje deskriptivno
znanje o uzronim mehanizmima sveta, ali prevazilazi deskriptivno znanje o opaLjivim
fenomenima (poto je svet tako ustrojen da njima upravLjaju skriveni mehanizmi).
Ovakva koncepcija ne ukLjuuje ni psiholoke komponente ni pragmatike dimenzije, a
realistu je potrebno deskriptivno znanje o neopaLjivim entitetima, jer je eksplanatorno
znanje za njega znanje o temeLjnim mehanizmima koji proizvode fenomene to se
objanjavaju.
Meutim, ne vidi se zato je neophodno tako striktno razdvajanje ove dve vrste
znanja, iako ovaj zahtev ima jasnu realistiku motivaciju. Pre svega, isto logiki
posmatrano (ak i iz realistike perspektive), opisno znanje sastoji se i od zakonolikih,
univerzalnih iskaza, jednako kao i od singularnih, a i eksplanatorno znanje moe
sadrati iskaze o poetnim uslovima, pa i jedno i drugo predstavLjaju oblike
sistematizacije prikupLjenih informacija. Uostalom, i jedna i druga vrsta sistematizacije
poprimaju oblik naune teorije, koja se koristi i za jednu i za drugu svrhu, zavisno od
konteksta (deskriptivna i eksplanatorna funkcija su ve i same po sebi srodne, osim ako
se opis shvati strogo atomistiki). Ako bi se insistovalo na strogo uzronom harakteru
zakonolikih premisa koje se koriste u objanjenju, pred empirijsku nauku bi se postavio
nesavladiv zahtev razluivanja prividnih pravilnosti i ontiki utemeLjenih naunih zakona,
a domen objanjenja bi se suzio samo na one koji podleu deterministikoj ili
indeterministikoj uzronosti. Eksplanatorni doprinos zaista mogu pruati bilo koje
zakonomernosti, iako su najplauzibilniji kandidati zakoni koji opisuju uzrone
mehanizme.
Najzad, kad je re o objanjenjima u drutvenim i istorijskim naukama, zaista je ak i
analitiki teko razluiti opis od objanjenja, poto iskazi o tendencijama po pravilu
nemaju onu kontrafaktiku dimenziju koju sadre zakoni prirodnih nauka, pa se zato i
govori o eksplanatornom opisu u sluajevima kada se navedu sve relevantne okolnosti
83
izvesnog dogaaja bez eksplicitnog pozivanja na pravilnosti koje ih povezuju bilo zato
to su ove pravilnosti trivijalne, bilo zato to su toliko neodreene da se ne bi mogle
formulisati na zadovoLjavajui nain. Nabrajanje dovoLjnog broja elemenata konteksta
ne samo to osvetLjava eksplanandum, smetajui ga u iri splet povezanih zbivanja,
nego ga i objanjava u probabilistikom smislu ako bi se izraunala verovatnoa samih
nabrojanih okolnosti (to je iz praktinih razloga nemogue), bilo bi mogue konstruisati
prihvatLjivo induktivno objanjenje dogaaja koji je predmet istraivanja.
esto se ukazuje da je, pored adekvatnog i iscrpnog opisa, glavni ciLj nauke,
odnosno ono to je razlikuje od obine klasifikacije, upravo objanjenje ispitivanih
fenomena, njihovo supsumisanje pod univerzalne pravilnosti koje ih povezuju s
uzrocima ili prirodnim silama. Ujedno, smatra se, iako e to u kasnijem toku ovog rada
biti osporeno, da je upravo tenja za objanjenjem kategorija koja razdvaja naune
realiste od antirealist raznih vrsta (konvencionalisti, pragmatisti itd), koji, navodno, dre
da su empirijska adekvatnost, plauzibilna klasifikacija ili ureivanje fenomen u
jednostavne sheme sasvim dovoLjan ciLj nauke. Meutim, antirealistika koncepcija
nauke nije nespojiva s eksplanatornom moi kao dezideratom za nauni poduhvat, a
empirijska adekvatnost i pouzdanost opisa svakako su preduslovi ili sastavni delovi
pojma eksplanatorne snage naunih teorija.
Kao to pokazuje i koncept "prirodne klasifikacije", razvijen u induktivistikoj
metodologiji pretprolog veka, deskriptivna, klasifikatorna i eksplanatorna dimenzija
naunih teorija umnogome su paralelne, zbog ega se ponekad govori i o pojmu
"eksplanatornog opisa". Razlog za ovakvo poimanje lei u tome to se ponekad
praktino istim skupom iskaz ili istovetnom teorijom moe jednako odgovoriti i na
pitanje "ta" i na "kako", kao i na "zato", a, uostalom, i same ove rei su u
pragmatikom ili ilokutornom pogledu ispreplitane i blisko srodne. I iz same istorije
nauke moe se zapaziti da pojedini opisi te da steknu definicioni status, da postanu
elementi koji izvestan fenomen odreuju kao sluaj neke pojave, bilo procesom
analitizacije, bilo kao kriterijum deobe neke ire klase entitet na ue klase, ponekad nov
opis ak moe rekategorizovati dti fenomen, tj. preseliti ga iz domena istraivanja jedne
nauke u podruje druge discipline.
Opisi, po pravilu, nemaju onoliko izraen aspekt ilokutornosti ili performativnosti kao
to je to sluaj s objanjenjima oni su istiniti ili neistiniti (u okviru nekih standarda
preciznosti i pouzdanosti) u strogom smislu rei, dok se za objanjenja ili eksplanatorne
teorije, osim istinitosti, potvrenosti ili nekog slinog istinitosnog atributa, postavLjaju i
epistemiki uslovi: primerenost, relevantnost, smisaona adekvatnost itd, to posebno
dolazi do izraaja u drutvenim naukama. Dok se kvalitet opisa odmerava prema
iscrpnosti i potpunosti, dakle semantikih svojstava (u smislu odnosa prema realnim
entitetima), plauzibilnost objanjenja se, sem toga, odnosi i sintaktike komponente, tj.
relacije prema drugim pojmovima i teorijama. Stoga opis ne prua nikakve argumente u
pogledu uzrok ili razlog za nastupanje izvesnih dogaaja, tj. ne ukLjuuje opisivanje
drugih fenomena koji se s opisanim pojavama nalaze u pojmovnoj ili empirijskoj vezi i
orijentie se na navoenje to veeg broja atribut koji se izvesnom entitetu daju
pripisati, dok objanjenje uvek mora obuhvatati druge pojave.
No, to ne znai da su opisi teorijski nezavisni ili da je, kako se implicitno
podrazumevalo u klasinoj filosofiji nauke, mogue pruiti neproblematino, naturalistiki
orijentisano tumaenje prouavanih fenomena. Tako je Fejblmen (Feibleman 1972:78)
ukazivao da je objanjenje zamena manje ili vie netanog opisa naunim, koji mora biti
84
dovoLjno egzaktan da usaglasi opisanu pojavu s nekom optom pojmovnom shemom i
plodotvoran za formulisanje uoptenih iskaza. Ovakav, nauni opis, prema njegovom
shvatanju, pokazuje kako se eksplanandum nalazi ili otkriva, tj. kako nastaje, to onda
upuuje na pomeranje nivoa analize ka dubini. Razumevanje kompleksa operacij i
poznavanje backgound-a tada, naravno, opis pribliava objanjenju, ili mu pridaje
eksplanatorni status.
Otuda proistie i mogunost dvostrukog tumaenja naunih zakona:
konvencionalistikog kao skraenog opisa neke srazmerno homogene klase i
realistikog kao objanjenja zato lanovi klase ispoLjavaju odreenu pravilnost.
Uostalom, realisti obino smatraju da je eksplanatorna teorija zapravo opis skrivenih
mehanizama koji su odgovorni za fenomenoloke pravilnosti ili neke temeLjne strukture
stvarnosti.
Objanjenje tako uvek pominje izvesna obeleja povezanih zbivanja i tvrdi njihovu
relevantnost za eksplanandum. esto se u skraenim ili nepotpunim objanjenjima kao
eksplanans navode npr. samo poetni uslovi, u sluaju da se smatra kako su obuhvatni
zakoni optepoznati ili trivijalni i da se mogu izostaviti iz objanjenja. Ovde treba skrenuti
panju na okolnost da relevantnost eksplanansa odnosno poetnih uslova upravo i
zavisi od naina na koji su opisani, tavie, moe se rei (to je u skladu sa shvatanjem
objanjenja kao argumenta) da jedino pod odreenim opisom iskazi i mogu imati
eksplanatorni smisao.
Kako se esto ukazivalo, teorija mora imati neko dodatno znaenje u odnosu na
posmatranje, jer bi u protivnom objanjenja bila cirkularna samo bi ponavLjala ono to
se ve sadri u posmatranjima. No, taj viak znaenja se ne mora, kako to smatraju
realisti, odnositi na tvrenje postojanja nekih entiteta do kojih se ne moe dospeti
posmatranjem, nego prosto moe biti unoenje sistematizacije ili funkcionalne
organizacije u podatke, ime se blie osvetLjavaju njihove relacije. Tako teorije uvek na
izvestan nain sadre jednu konstruktivnu dimenziju, ili model, koji je neophodan da bi
se isto formalna struktura interpretisala na odgovarajui nain i primenila na domen koji
se objanjava.
injenicu da su objanjenje i opis srodni oblici naune sistematizacije ilustruje i
poenta da eksplanatorna i interpretativna teorija, tj. teorija koja je predmet provere i koja
pretenduje da povee eksplanandum s optim zakonima, s jedne strane, i teorija koja
slui za identifikaciju i opis eksplananduma, koja se pretpostavLja kao vaLjana pri
proveri, sa druge strane, mogu zameniti mesta u nekoj drugoj proveri. Ovo upuuje na
stav da eksplanatorni ili interpretativni status nisu inherentna svojstva naunih teorija,
nego njihove razliite funkcije, koje mogu naizmenino biti u prvom ili drugom planu.
Drugim reima, svaki skup iskaz se (eventualno uz odreene reformulacije) moe
koristiti i za jednu i za drugu svrhu, s tim to, kada slui za objanjenje, ima empirijski
status, podlee eksperimentalnom opovrgavanju, dok, kada ima eksplanatorni smisao,
vie nalikuje na definiciju. Ova poenta se, svakako, ne mora odnositi na dve razliite
teorije, nego, ponekad, i na segmente jedne iste teorije.
Interakcija ova dva modaliteta naunih teorija ogleda se i u tome to u okviru ireg
naunog sistema najboLje potkrepLjeni elementi tokom vremena ispoLjavaju tendenciju
da se imunizuju od modifikacije na osnovu empirijskih svedoanstava i da postanu
kvazi-analitiki, to onda povlai povinovanje iskLjuivo konceptualnim kriterijima,
kakvima se inae podvrgavaju definicije i pojmovne sheme, a ne empirijski sastojci
teorije.
85

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Vojin Mili, Socioloki metod, vie izdanja, odg. pogl.
86
XI Problemi drutvenih nauka
61. Odnos prirodnih i drutvenih nauka
Iz razlika u predmetu istraivanja prirodnih i drutvenih nauka proistiu i brojne druge
razlike: epistemoloke, ontoloke i aksioloke. Iako se ne mogu povui ni otre razlike
izmeu jednih i drugih (kao to postoje i meovite discipline), a i mnoga stanovita u
metodologiji i drutvenoj teoriji shvataju naunost drutvenih nauka po uzoru na ideal
prirodnih, neke osnovne tipoloke osobenosti mogu se (vrlo uslovno) ocrtati na sledei
nain: prirodne nauke su nomotetske (postavLjaju univerzalne zakone), dok su
drutvene idiografske (orijentiu se na osobenost jedinstvenih pojava); prirodne nauke
su objektivne, dok se u drutvenima neizbeno javLja izvestan stepen subjektivnosti;
prirodne su vrednosno neutralne, a drutvene (makar prema mnogim gleditima)
ukLjuuju i vrednovanje, pa i svojevrstan angaman, ili aktivizam. Najzad, u prirodnim
naukama preovladava naturalistiki pristup i ustanovLjavanje uzronih odnosa, dok je u
drutvenima, pored kauzalnog, zastupLjen i interpretativni moment, smisaono
razumevanje i tumaenje (uz objanjenje), to upuuje na potrebu za teleolokim ili
funkcionalnim objanjenjima kao putu za dostizanje smisaone adekvatnosti (pored
empirijske adekvatnosti, koju nalae strogi empirizam).
Na ontolokom planu drutvene nauke konceptualizuju svoj predmet na bitno
drugaiji nain od prirodnih: makar delimino holistiki ili kolektivistiki, nasuprot
individualizmu i nominalizmu prirodnih nauka; drutvene nauke u naelu zauzimaju
antiredukcionistiki, emergentistiki stav, stanovite o nesvodivosti drutvenih (ili
psihikih) pojava na neku niu ontoloku ravan; one neizbeno izuavaju i istorijsku,
genetiku dimenziju fenomen, dok su prirodne orijentisane gotovo iskLjuivo na
strukturu ili sinhronijski presek prirodnih pojava (poto se priroda sama po sebi
protivstavLja istoriji). U prirodnim naukama sasvim su legitimni pozitivistiki i
konvencionalistiki pristupi, dok drutvene moraju sadrati neki oblik realizma u pogledu
intencionalnih, teleolokih i kolektivnih kategorija.
U drutvenim naukama se zaotravaju mnoge opozicije koje nisu toliko vane u
prilazu prirodnim pojavama: naglaavanje makro- ili mikro-nivoa, suprotnost izmeu
drutvenog sistema ili istorijske celine nasuprot izuavanju pojedinanih segmenata i
njihovih funkcija; konsensualni ili konfliktni harakter drutvenih odnosa; determinizam i
indeterminizam u drutvenim ili psihikim procesima. Ove opreke ne moraju
podrazumevati meusobno iskLjuivanje, jer je npr. u nekim oblastima drutvenog ivota
izraeniji determinizam (na makro-nivou), dok je u drugima preteniji indeterminizam (na
individualnom planu), to upuuje na neophodnost komplementarnog obuhvatanja i
jedne i druge strane ovih polarnosti.



87
62. Operacionalizacija teorijskih pojmova
Operacionalizacija filosofskih pojmova vri se navoenjem ili konstrukcijom
raznovrsnih primera na kojima se moe intuitivno sagledati distinkcija ili sadraj pojma o
kojem je re pogodno izabrani primeri imaju argumentativnu i retoriku teinu.
Filosofski pojmovi su retko kada definisani toliko precizno da se mogu bez interpretacije
primenjivati na (stvarne ili fiktivne) primere, a iz razliitih filosofskih perspektiva isti
pojmovi se odreuju na veoma raznolike naine i dovode u veze sa raznim drugim
pojmovima, zavisno od polaznih pretpostavki datog filosofskog uenja.
Pojmovi u drutvenim naukama sadre ne samo apstraktne nego, vrlo esto, i
vrednosne komponente, pa su po svojoj strukturi i mogunostima primene blii
filosofskim nego prirodnonaunim pojmovima hermeneutika dimenzija npr.
sociolokih pojmova ne protee se i kroz istoriju socijalne misli, ali i kroz razne teorijske
pravce. Zato isti pojam moe imati bitno razliit status i znaenje u zavisnosti od
teorijskog konteksta u kojem se pojavLjuje (to vai pre svega za centralne pojmove,
poput drutva, individue ili kulture). Utoliko je pri osvetLjavanju sociolokih pojmova
neophodno imati na umu sva ogranienja (ili upozorenja) koja su na delu prilikom
upotrebe filosofskih koncepata.
Priroda filosofskih pojmova je takva da se mogu vrlo raznoliko operacionalizovati, pa
se stoga razlikuju i oblici izlaganja u filosofiji (dijalog pokazivanje primerom; rasprava
to podrobnije definisanje; sistem pokazivanje relacija prema drugim pojmovima; esej
naznaavanje udaLjenih konotacija). Problem pojmovnog miLjenja i sastoji se u tome
to nedovoLjno ozbiLjno pristupa odnosu apstraktnih odreenja i primene na konkretne
sluajeve.
Znaaj pogodno odabrane pojmovne sheme ne iscrpLjuje se samo u adekvatnom i
pouzdanom opisu sirove empirijske grae, nego i u otvaranju mogunosti da se te
pojave protumae i objasne u svetlu optih teorijskih orijentacija, kao to su
funkcionalizam ili strukturalizam. Ve i sami skupovi pojmova na izvestan nain sugeriu
interpretaciju pojava u skladu s odreenom teorijskom pozicijom, pa treba imati u vidu
da ni operacionalni pojmovi nisu uvek teorijski nezavisni zato pri neposrednom opisu
iskustvene grae vaLja teiti korienju to egzaktnijih i teorijski nezavisnijih pojmova
(takvih koji ne "prepariu" grau, ne nateu je apriorno u korist izvesne teorije,
zanemarujui aspekte ili fenomene koji se ne saglaavaju s favorizovanim teorijskim
okvirom). Prikladno je da se tek u teorijskoj analizi koriste pojmovi ija plauzibilnost
podrazumeva vaLjanost odreene teorijske orijentacije (npr. neposredni opis ne treba da
sadri pojmove poput "konzervativizma" ili "latentne funkcije", dok je za analizu i
interpretaciju upravo poeLjno da sadre to teoretinije, apstraktnije pojmove, koji
obogauju i produbLjuju konceptualno razumevanje drutvene stvarnosti i povlae
paralele izmeu njenih raznovrsnih oblika).

88
63. Predvianje i determinizam u drutvenim naukama S
Uobiajeno se u okviru hipotetiko-deduktivistike metodologije smatralo da je
shema naunog objanjenja i naunog predvianja ista, s tom pragmatikom razlikom
da, dok su u objanjenju poznati eksplanandum (zakLjuak dedukcije) i poetni uslovi,
pa se traga za obuhvatnim zakonom koji izmeu njih uspostavLja vezu, u predvianju su
poznati obuhvatni zakon(i) i poetni uslovi, a traga se za zakLjukom u obliku
singularnog iskaza o buduim dogaajima. Meutim, s jedne strane, postoje intrinsino
post hoc objanjenja (objanjenja koja ne mogu sluiti u prediktivne svrhe, nego pokazuju
kako je bilo mogue ili verovatno da se dogaaj desi), kao to je predvianje moguno
vriti bez poznavanja bilo kakvog obuhvatnog zakona (npr. statistike ekstrapolacije ili,
uopte uzev, zakLjuivanje na osnovu izvesnih tendencija iji uzrok nije poznat). Zato
predvianje ak ni u prirodnim naukama i ekonomiji nikad ne moe biti sasvim egzaktno
(ili se zasnivati na striktno deduktivnom argumentu), osim ako je u pitanju zatvoren i
strogo deterministiki sistem, pa je teza o simetriji ili strukturalnoj identinosti
predvianja i objanjenja danas uglavnom naputena.
Hempel je tezu o simetriji objanjenja i predvianja razdvojio na dva dela: da je
svako objanjenje predvianje i da je svako (nestatistiko) predvianje ujedno i
objanjenje, a na osnovu toga Salmon razlikuje uu tezu simetrije, da je svako
nestatistiko predvianje istovremeno i D-N objanjenje, i iru tezu simetrije, prema kojoj
je svako predvianje bilo D-N bilo I-S objanjenje. Mnogi autori su navodili protivprimere
iz istorijskih nauka (npr. evolucione biologije) u kojima se formuliu objanjenja bez
prediktivne moi iako se oni pogaaju prvenstveno iru tezu: takav je, recimo, poznati
Skrivenov primer sa sifilisom i parezom, gde je posle nastupanja sifilisa verovatnoa
pareze svega 1/4, ali je pojavLjivanje pareze nemogue bez prethodno preleanog
sifilisa. No, teko je zamisliti primer za uu tezu o identitetu D-N objanjenja i
predvianja (naravno, pri pogodnim pragmatikim okolnostima). Deduktivistiki
orijentisani autori, poput Votkinza i Kiera, smatrali su da se mogu proizvesti deduktivna
objanjenja zakonolikih statistikih pravilnosti pozivanjem na fundamenalne statistike
zakone, ali da se ne mogu pruiti deduktivna objanjenja posebnih zbivanja. Meutim,
nae znanje o zakonolikim statistikim pravilnostima omoguava razumevanje strukture
sveta, pa nije neophodan nikakav ne-deduktivni tip objanjenja.
Fecer je verovatno najizrazitiji zastupnik deduktivistikog tumaenja naunog
objanjenja on smatra da ne samo to su u nomolokom objanjenju zakoni strogo
univerzalni i logiki implikuju eksplanandum, nego da je ova relacija ak i u statistikom
objanjenju strogo deduktivna, tj. da je tu na delu delimina implikacija; tako on
konstruie ne-uzroni oblik objanjenja kao nomiki znaajno teorijsko objanjenje.
Fecerova analiza je donekle slina Melorovoj modalnoj koncepciji naunog objanjenja.
Meutim, ne vidi se zato se neka umesna i prihvatLjiva, ali i racionalna predvianja
ne bi mogla nainiti bez pozivanja na zakone, polazei od izvesnih podataka i
zakLjuujui na odreena obeleja. Statistika analiza, teorija rasplinutih skupova i
sline discipline razvile su mnoge tehnike predvianja koje ne ukLjuuju pozivanje na
bilo kakve opte zakone, a slino vai i za mnoga induktivna, a pogotovo "plauzibilna" ili
abduktivna rasuivanja.
U drutvenim naukama predvianje po pravilu jo manje nalikuje deduktivno-
nomolokom modelu objanjenja priroda drutvenog determinizma je znatno sloenija
nego kad su posredi prirodni fenomeni, a ni poetne uslove (koji se obino tiu celine
89
drutvenog sistema) nije uvek lako utvrditi (zato se govori o polideterminizmu drutvenih
pojava, o njihovoj inherentnoj vrednosnoj ili makar znaenjskoj uslovLjenosti, slobodi
izbora samih aktera itd). Pored toga, za razliku od veine prirodnih sistema, u kojima na
budua stanja utie jedino sadanje stanje elemenata, u drutvenim sistemima tok
buduih zbivanja obino zavisi ne samo od sadanjeg stanja, nego i od istorije sistema i
njegovih svojstava kao nasleenih iz prethodnih stanja. Zato se nauno predvianje,
ponekad ak ni u prirodnim naukama (meteorologija, geologija) ne moe zasnivati na
striktno uzronim zakonima, a stepen njegove izvesnosti zavisi od mogunosti
praktinog izolovanja nekog sistema, duine njegovog trajanja, stepena njegove
sloenosti (ili obuhvatnosti) i saznatLjivosti svih njegovih relevantnih poetnih uslova.
Dosadanji modeli dugoronog predvianja drutvenih tokova ispoLjavali su razne
slabosti, ak i kad su u pitanju egzaktne veliine (npr. demografske projekcije poslednjih
decenija), jer su se zasnivali na preutnim pretpostavkama o neogranienom trajanju
zateenih tendencija ili su se te pretpostavke odnosile na samo neke segmente
drutvenog sistema, pa su iskrivLjavale ukupnost divergentnih tendencija. Osim toga,
predvianja drutvenih dogaaja esto sadre preutne vrednosne pretpostavke, a
nastupaju i teko predvidive krucijalne drutvene promene (to je pogotovo sluaj s
najsuptilnijim formama Ljudskog stvaralatva, kao to su nauka ili umetnost, koje mogu
drastino preokrenuti idejnu ili drutvenu klimu odreenog vremena). Greke u
prognozama nastaju bilo iz nedovoLjnog poznavanja ponaanja trendova (kod
ekstrapolacije) bilo zbog uplitanja socijalnih stavova (Delfi metod) bilo usled selektivnosti
rasmatranih alternativa ili njihovih nepredskazivih interakcija (metod scenarija).
Saznajna vrednost raunarskih modela nije kategorijalno vea, zato to i oni, bez obzira
na savrenstvo i brzinu izvedenih operacija, poivaju na odreenim teorijskim
pretpostavkama (koje su obino uproavajue).
Najvaniji principi na kojima poivaju nauna predvianja drutvenih pojava jesu
naelo kontinuiteta i naelo zakonitosti (zakonomernosti). Naelo kontinuiteta moe biti
regulativna pretpostavka u odsustvu posebnih razloga za suprotno, ali se, naravno, uvek
mogu pojaviti diskontinuiteti, a znaajno je naslutiti mogunost njihovog nastupanja.
ZakLjuivanje po analogiji, na koje se oslanja ovo naelo, vrlo je nepouzdano, zato to
njegova uspenost presudno zavisi od toga koji je elementi uzimaju kao osnova za
analogiju i koliko se njihova stanja mogu verodostojno utvrditi. Naelo zakonitosti takoe
pretpostavLja izvesnu nunost i ogranienu slobodu izbora kad je re o drutvenim
subjektima, pa ne moe posluiti pri predvianju nezakonomernih pojava. Sve u svemu,
oba naela kao ishod daju predviene evolutivne tokove, ali ne mogu obuhvatiti uticaj
subjektivnih inilaca, koji naruavaju deterministike tendencije zato je futurolokim
rasmatranjima neophodno prii krajnje obazrivo i kritiki, uzimajui u obzir sva
ogranienja i uslovLjenosti drutvenog predvianja.
SN1, str. 165-173; Hans Lenk, Izmeu teorije znanosti i drutvene znanosti, "Veselin
Maslea", Sarajevo, 1991, str. 70-80.
90
64. Vrednosna neutralnost S
Problem objektivnosti u smislu vrednosne, a naroito etike neutralnosti naunog
saznanja pojavLjuje se na raznim stupnjevima naunog istraivanja, od kojih se mogu
izdvojiti: izbor istraivake teme, nain formulisanja hipoteze u kontekstu otkria,
problem vrednosti kao predmeta prouavanja, uloga vrednosti u naunoj argumentaciji ili
uveravanju i nain na koji nauni rezultati utiu na oblikovanje raznih drutvenih politika
(primena naunih teorija u drutvenoj praksi), sa ime je u vezi i pitanje drutvene uloge
sociologa kao strunjaka konsultanta ili aktera na politkoj sceni. Klasifikacija ovih
momenata moe se izvriti i ovako: (1) izbor problema, (2) odreivanje sadraja
zakLjuaka, (3) identifikovanje injenica i (4) procenjivanje svedoanstava.
Kad je re o izboru istraivake teme, iako na njega mogu uticati razni vansaznajni
inioci (eLja da se potvrdi omiLjena hipoteza, zahtevi finansijera, naune mode,
psiholoka zanimLjivost itd), ini se da sami razlozi na osnovu kojih je izabrana
odreena tema ne mogu ugroziti krajnje rezultate istraivanja ukoliko se naunik strogo
dri regularnih metoda i istraivakih postupaka, tj. ako su proces istraivanja i njegovi
konani rezultati podvrgnuti rigoroznoj logiko-metodolokoj kontroli.
Nain formulisanja hipoteze, kako su ukazivali mnogi teoretiari naunog otkria,
uvek ukLjuuje izvestan moment iracionalnosti, to otkrie i ini nuno nepredvidivim
(inae bi nastupio Poperov paradoks predvianja). Izvor ove iracionalnosti moe leati u
subjektivnoj strani naunikove linosti, ali i u njegovom iskustvu, intuiciji, "dobrom ukusu"
i slinim instancijama koje spadaju u (Polanjijevo) "preutno znanje". Meutim, poto se
hipoteze izlau viestrukoj proveri (mada je proces proveravanja u drutvenim naukama
tei i sloeniji nego u prirodnim, poto drutvenonaune hipoteze uvek ukLjuuju i jednu
interpretativnu komponentu), ovim se moe otkloniti veina subjektivnih nanosa u
poetnoj formulaciji hipoteze. Subjektivna priroda poetne formulacija ne mora poticati iz
svesne ili nesvesne eLje da se ideoloki iskrivi vienje drutvene stvarnosti, ili iz
selektivne percepcije, nego i iz eLje da se doprinese naunom progresu kao nespornoj
drutvenoj vrednosti. Iako ideoloko iskrivLjavanje (bilo u obliku neosnovanog
uoptavanja ili predstavLjanja spekulativnih stavova kao naunih) esto moe biti
prikriveno ili ak nesvesno, paLjivim eksplikovanjem referentnog okvira i rigoroznim
proveravanjem predloenih pretpostavki moe se iz teorijskih hipoteza otkloniti ogromna
veina vrednosnih sadraja (zato je pripisivanje navodne ideoloke pozadine izvesnim
teorijama, kakvo se esto praktikuje u sociologiji saznanja, ponekad sasvim
neosnovano).
Subjektivna priroda predmeta istraivanja, tj. uloga vrednost u drutvenom ivotu
kao objekt naunog istraivanja, takoe ne moraju predstavLjati nesavladivu prepreku
objektivnosti zakLjuaka, iako se ovaj inilac neminovno pojavLjuje u izvoenju
istraivanja, utoliko to je po pravilu i sm naunik interiorizovao neki skup vrednost kao
pripadnik zajednice ije druge lanove prouava. No, takoe treba imati u vidu i okolnost
da je prihvatanje odreenih optih vrednosti hermeneutiki preduslov za adekvatno
tumaenje drutvenih pojava. Tokom razvoja metodologije drutvenih nauka uoeni su
mnogi izvori pristrasnosti u sagldanju drutvenih fenomena, pa su shodno tome
modifikovani i usavravani i metodoloki mehanizmi za eliminisanje momenata poput
iskrivLjene percepcije (v. npr. V. Mili; R. Luki, Sociologija morala; R. Luki,
Metodologija prava).
91
Vrednosti koje figuriu u naunoj argumentaciji, makar kada su posredi teorijske
nauke (nasuprot primenjenim), preteno su saznajne prirode, no, neki autori (poput
Kuna) istiu da su i sami saznajni ciLjevi podloni razliitim interpretacijama i da se
esto ne daju potpuno usaglasiti. Neki teoretiari, pak, ukazuju kako ve na osnovu
same neizvodivosti egzaktnog utvrivanja verovatnoe ili stepena proverenosti naunih
teorija sledi da uveravanje u nauci mora biti obojeno subjektivnim elementima, tj. da se
vri upliv socio-psiholokih obeleja lanova naune zajednice kao nepotpuno
racionalnih individua. Meutim, bez obzira to su ovi uticaji ponekad zaista na delu kad
je re o proceni pojmovnih kvaliteta teorije, oni blede kroz dugotrajne empirijske provere,
tokom kojih se utvruje adekvatnost teorije nezavisno od divergencij u njenim
interpretacijama.
Poetak debate o vrednosnoj neutralnosti drutvenonaunog saznanja obino se
vezuje za poslednje decenije XIX veka i tzv. Methodenstreit (spor oko metoda), u kojem
su, s jedne strane, nastupali predstavnici stanovita o korenitoj osobenosti drutvenih
nauka, a sa druge, zastupnici empiristikih i pozitivistikih stavova ili metodolokog
monizma. Problematika vrednost i vrednovanja u drutvenim naukama danas se
svakako pojavLjuje u sloenijim vidovima nego to je to bio sluaj pre stotinak godina.
Kad je re o drutvenoj ulozi naunika, kao i sa svakom drutvenom ulogom,
pojavLjuju se odreene ambivalentnosti, koje proistiu iz sukobLjenih vrednosti ili
protivrenih socijalnih oekivanja od nosioca uloge. Ovaj pojam potie iz psihologije (u
kojoj se odnosi na individualnu ravan), ali se, naroito u teoriji drutvenih uloga vrlo
esto koristi u nekoliko srodnih smislova, od nesaglasnih normativnih oekivanja
vezanih za jednu socijalnu ulogu ili status do nespojivih normativnih oekivanja od
stavova, verovanj i ponaanja koje se pripisuju nekom statusu ili drutvenom poloaju,
a zadatak socioloke teorije jeste da opie i objasni procese kroz koje drutvene
strukture proizvode okolnosti u kojima se ambivalentnost usauje u posebne statuse i
skupove status s njihovim zdruenim drutvenim ulogama. Merton izdvaja est tipova
ambivalentnosti: sukobLjena oekivanja unutar jedne uloge ili statusa (to rezultuje u
oscilaciji ponaanja izmeu oprenih polova zahtev); sukob status unutar nekog skupa
status (konflikt interes ili vrednost vezanih za razliite statuse kod konkretne osobe
koja ih vri); suprotnost ulog unutar nekog posebnog statusa (razliiti ciLjevi koje treba
usaglasiti); kontradiktorne vrednosti koje zastupaju razni lanovi nekog drutva
(sluajevi kulturalnog konflikta); razilaenje izmeu kulturalno propisanih aspiracija i
drutveno strukturisanih kanala za njihovo praktikovanje (nemogunost delovanja u
skladu s internalizovanim vrednostima); i prisustvo divergentnih obrazaca ponaanja kod
osob koje su ivele u razliitim kulturama. Komponente socijalnih uloga se upravLjaju
prema razliitim normama i kontranormama koje vode ponaanje i dinamino se
smenjuju, pa se zato jedino kroz njih. Strukturalni izvori ambivalentnosti prema
profesijama mogu poticati od normativnih atributa kontinuiteta pojedinih drutvenih
odnosa, profesionalnog autoriteta, interesnih aspekata, divergentnih procena vrenja
uloge itd. Zato je, kao i pri vrenju drugih socijalnih uloga, naunik izloen brojnim
izazovima, pa treba neprestano da usklauje svoje individualne ciLjeve, ideale naune
zajednice i razna druga normativna oekivanja od lanova ireg drutva.
U svakom sluaju, najvei deo naunog saznanja se moe i proveravati i izlagati bez
primese vrednosnih termina, a sigurno je da u sebi ne sadri ozbiLjnije implicitne
vrednosne preporuke. Naravno, kada se saznanja drutvenih nauka koriste u svrhe
odreenih politika (recimo, socijalne ili urbanistike politike), tada je uz naune, tj.
92
indikativne i empirijske sudove, neophodno ukLjuiti i vrednosna rasmatranja o
drutveno poeLjnim ciLjevima, pa se tek tako mogu izvesti preporuke o nainima
njihove realizacije.
Problem vrednosne neutralnosti nauke u uem smislu, dakle, kao obeleja naune
teorije, a ne linosti naunika (ili njegove socijalne uloge, ili njegovog ponaanja tokom
procesa istraivanja) tie se sadraja iskaz koji sainjavaju naunu teoriju i ciLjeva
sociolokog teoretisanja. U vezi s prvim kriterijem mogle bi se formulisati dve ekstremne
pozicije kognitivizam, koji tvrdi da socioloka teorija formulisana iskLjuivo u iskazima
to imaju deskriptivni smisao, tj. asertoriki su po prirodi, i normativizam (ili
aksiologizam), koji proklamuje da socioloka teorija mora (ili moe) da sadri i
normativne, preskriptivne sudove o optimalnom stanju ili tendencijama drutvenog
sistema. Ovaj prvi stav (kognitivizam) deo je empiristikog shvatanja o prirodi naunih
teorija, u tom pogledu da njihov ciLj ne bi bio da izriu ma kakve vrednosne sudove o
stvarnosti (jer se oni ne mogu proveriti naunim instrumentima i posmatranjima), dok
drugi stav proistie iz subjektivistikog poimanja drutvene stvarnosti, koja sama po sebi
ukLjuuje ciLjeve i vrednosti, pa se onda o njoj ni ne mogu izricati sudovi sasvim lieni
vrednosnih aspekata takvo shvatanje obeleava ne samo pojedine pravce u
savremenoj sociologiji (refleksivna sociologija, marksizam, a unekoliko i funkcionalizam),
nego i gotovo itavu socioloku tradiciju do Konta (ukLjuujui i Dirkemov
funkcionalizam), koja je misao o drutvu stvarala polazei od preutne pretpostavke o
njegovom optimalnom funkcionisanju ili pravinom poretku, a pri objanjavanju pojedinih
institucija (moral, religija, pravo, drava) pozivala se na venu i normativno zamiLjenu
Ljudsku prirodu.
Kao to je to ranije ve napomenuto, ini se da iz samog usmeravanja na Ljudske i
drutvene vrednosti kao predmet prouavanja ne sledi nuno da su i sami iskazi o
takvim pojavama intrinsino proeti vrednovanjem neumitna vrednosna
impregnisanost nastupila bi jedino ukoliko istraiva ne bi uspeo da uspostavi distanciju
u odnosu na predmet istraivanja; no, i kada izuava neke segmente drutva iji je i sm
deo, on uvek moe naporom refleksije da osvesti svoje vrednosne pretpostavke i
predubeenja, te da makar privremeno eksplikuje i stavi u zagrade svoja sopstvena
vrednovanja. Dakle, njegovi iskazi, u najmanju ruku, ne moraju biti ocenjivaki, iako
mogu (naroito kada je re o sudelovanju u kreisanju socijalne politike) biti odredbeni
vrednosni, u smislu dijagnostikovanja trenutnog drutvenog stanja kao (ne)povoLjnog u
odnosu na neke ciLjeve meutim, ovo je indikativni (i samim tim "epistemoloki
nekodLjiv") sud, koji uporeuje aktualno stanje odreenog drutvenog sistema s nekim
zamiLjenim idealom.
Druga, aksioloka strana ove dihotomije tie se predstave o funkcijama naunih
teorija dok neutralizam tvrdi da su ciLjevi naune teorije deskriptivni i eksplanatorni (te
da ona podlee nepristrasnim saznajnim standardima epistemolokog vrednovanja),
aktivizam dri da je ciLj naune teorije delovanje na izmeni drutvene stvarnosti. Dok
prvo stanovite ukLjuuje uzdravanje od angamana, tj. podrazumeva da naunik Ljua
naunik ne moe uestvovati u drutvenoj akciji (iako rezultati njegovog istraivanja
mogu posluiti kao osnova za uobliavanje politike i njeno sprovoenje u praksi) niti da
mu je to nauni ciLj, drugo stanovite takorei ignorie teorijske, imanentne ciLjeve
naunog istraivanja i zalae se za podreivanje teorijskih ciLjeva praktinima.
Predstavnici ovakvog pristupa (feministiki sociolozi, pristalice zastupnikog planisanja,
simboliki interakcionisti) smatraju da, poto sociologija ve ionako ne moe biti
93
objektivna, vrednosno neutralna i neangaovana nauka, najboLje je da istraiva ve na
poetku identifikuje stranu koju podrava, jer je to korektnije nego da stvara privid
neutralnosti, a ujedno i doprinosi samoosveenju i eksplikaciji sopstvene socijalne
uloge istraivaa. Nauka tada postaje jedna vrsta drutvene intervencije, a naunik
osoba koja stremi drutvenoj pravdi zastupajui interese deprivisanih ili podjarmLjenih
drutvenih grupa.
Premda svaka nauna, pa i socioloka teorija ima izvesnu praktiku dimenziju na
osnovu toga to opisujui i objanjavajui drutvo na izvestan nain implicitno upuuje
na izvesne pravce delovanja (npr. konsensualne teorije na drutvenu regulaciju, a
konfliktne teorije na radikalnu intervenciju), nema nieg logiki nesaodrivog u
kombinovanju bilo kojeg teorijskog i bilo kojeg praktikog stava (npr. elitizma na planu
socioloke teorije i egalitarizma kad je re o angamanu u drutvenoj praksi, ili, recimo,
tradicionalizma u pogledu teorijskog tumaenja drutvene promene i radikalizma u
pogledu politike akcije). Dodue, izvesne komponente naunih teorija ve samim
svojim konceptualizacijama i definicijama drutvenih fenomena unekoliko sugeriu
odreeno vienje poeLjnih promena ili idealnog stanja, ali se ove implikature uvek
mogu otkloniti briLjivom pojmovnom analizom.



94
65. Jedinstvo naunog metoda
Debate o jedinstvu naunog metoda traju ve due od jednog veka, s postepenim
pribliavanjem krajnjih pozicija danas su retki kako zastupnici metodolokog monizma,
tako i pristalice gledita o korenitoj razlici prirodnih i drutveinh nauka. Danas se one
odvijaju pre svega u pogledu davanja prvenstva uzronom ili funkcionalnom objanjenju
i favorizovanja kvantitativne ili kvalitativne metodologije (tehnikama koje daju numerike
rezultate i onima koje pruaju opise i tumaenja), ali se zakLjuci uglavnom kreu u
pravcu potrebe za komplementarnou i triangulacijom (proveravanjem kvantitativnih
rezultata )
Kauzalni obrazac objanjenja se vrlo esto smatra uzorom naunog objanjenja
uopte, poto oliava univerzalnost i nunost, koje se obino pripisuju naunim
zakonima. Premda je pojam uzronosti (jo od Hjuma) filosofski sporan, oblik
hipotetikog kondicionala u kojem se izraavaju nauni zakoni predstavLja okosnicu
deduktivno-nomolokog modela naunog objanjenja, u kojem se pojedinane pojave
supsumiu pod opte zakonitosti, pri emu, u optem sluaju, antecedensi tih
kondicionala opisuju uzroke, dok konsekvensi izraavaju posledice.
Uzroni pristup obeleava relativno strogi empirizam, posmatranje drutvenih
injenica po uzoru na prirodne, dakle prenebregavanje problema tumaenja,
razumevanja i, uopte, osobenog smisla drutvenih pojava, kao i deterministiko
shvatanje drutvene stvarnosti. Tako, recimo, uzroni prilaz koristi prevashodno
kvantitativne metode i tehnike istraivanja, kao to su statistiki podaci, anketa,
standardizovano posmatranje i sline, poto se na osnovu tih metoda mogu formulisati
relativno egzaktni i pouzdani zakLjuci o drutvenim pojavama. Meutim, ostaje pitanje
da li se ovakvim tehnikama moe zahvatiti celokupna drutvena stvarnost nasuprot
tome, razumevajua perspektiva, koja se radi potpunijeg tumaenja i razumevanja
drutvenih pojava slui prvenstveno kvalitativnim metodima, pati od izvesne
neodreenosti i subjektivnosti, tako da se siromatvo jednog i nepouzdanost drugog
pristupa nastoji premostiti kvalitativnim obogaivanjem kvantitativnih metoda i
preciznijim kodifikovanjem kvalitativnih.
Uzronost i teleologija objanjenje i razumevanje Objanjenje u istoriji
Uzronost vs. organicizam, teleologija, funkcionalizam (VI)
Suprotnost uzronog i teleolokog pristupa srodna je odnosu izmeu naturalizma i
antinaturalizma, utoliko to ovo prvo gledite zastupa stav da izmeu prirodnih i
drutvenih nauka nema temeLjne razlike, tj. da drutvene nauke mogu i treba da tragaju
za istom vrstom zakonitostii koje se formuliu u prirodnim naukama. Metodoloki
monizam, koji se ogleda u ovakvom shvatanju, podrazumeva da drutvene nauke treba
da koriste iste metode kao i prirodne nauke, te da se mogu sluiti svim istraivakim
postupcima kao i prirodne nauke, poriui time metodoloku autonomiju drutvenih
nauka. Standardi naunosti bi, prema tome, bili isti za prirodne kao i za drutvene
nauke, a svodili bi se na empirijski harakter i rigorozno proveravanje. Ovakvoj koncepciji
se suprotstavLjaju gledita (poput simbolikog interakcionizma i fenomenologije) koja
istiu nesvodivost, osobenost drutvenih pojava, njihovu znaenjsku i simboliku
prirodu, pa se onda kao bitan zahtev drutvenonaunih teorija postavLja smisaona
adekvatnost.
Problem metodoloke autonomije, ali i, uopte, disciplinarne osobenosti drutvenih
nauka, u okviru tradicionalne metodologije se posmatrao uz pretpostavku da drutvene
95
nauke u svom teorijskom razvoju zaostaju za prirodnim, tako da jo nisu dostigle onaj
stepen metodoloke izgraenosti koji je harakteristian za zrele prirodne nauke.
Smatralo se, naime, da je drutvenim naukama principijalno dostupan isti stepen
egzaktnosti kakav je ostvaren u prirodnim naukama, ali da je tek potrebno izgraditi ili
primeniti odgovarajui metodoloki aparat. Meutim, danas preovlauju gledita prema
kojima drutvene nauke niti mogu niti treba da se potpuno ugledaju na prirodne, jer je
sama priroda njihovog predmeta takva da upuuje na korienje specifinih metoda,
drugaijih od onih u prirodnim naukama ve i sama nemogunost univerzalnog
eksperimentisanja (ili potpune kontrole promenjivih), nepodlonost kvantifikaciji mnogih
znaajnih inilaca (pa samim tim i neizbenost kvalitativnih metoda), osetni uticaji
rezidualnih faktora (koji umanjuju mogunost egzaktnog predvianja i proveravanja) i
sline osobenosti drutvenih fenomena kao predmeta istraivanja uslovLjavaju da se za
naunim utemeLjenjem drutvenih nauka traga na svojstvene naine (npr. putem
kodifikacije kvalitativnih metoda ili izrade preciznih uputstava za terenska istraivanja).
Mogunosti korienja prirodnonaunih metoda u izvornom obliku krajnje su ograniene
i vezane za pojedina specifina podruja (npr. demografiju ili arheologiju), ali su u
drugim oblastima (npr. socijalnoj psihologiji malih grupa) gotovo potpuno neprimenjivi.
Dodue, vaLja imati u vidu da se pojedini kvantitativni metodi (npr. statistiki) ne mogu
smatrati iskLjuivo prirodnonaunim, nego optim matematikim tehnikama i postupcima
za opisivanje svih prebrojivih pojava.
Problemu metodolokog jedinstva odnosno autonomije prvenstveno se pristupalo u
svetlu ve pomenutog spora oko metoda, ili kroz distinkciju (uzronog) objanjenja i
(teleolokog ili funkcionalnog) razumevanja, koje se jo od ambatiste Vika dralo kao
osobeno za drutvene nauke. Naravno, ovde nema svrhe uputati se u istorijski razvoj
ove debate, ali vaLja napomenuti da i u prirodnim naukama kauzalna paradigma, za
koju se misli da je neopozivo pobedila u modernoj nauci, nije jedina perspektiva iz koje
se mogu tumaiti prirodne zakonitosti. Ne samo u negdanjoj filosofiji prirode, nego i u
okviru nekih savremenih filosofija nauke (hermeneutikoj ili dijalektikoj, koje su tipinije
za kontinentalnu nego anglosaksonsku metodologiju), zastupa se stav da prirodni
fenomeni imaju izvestan smisaoni sadraj koji prevazilazi njihovu uzronu povezanost,
ali i da graenje naunih sistema (ili, jo pre, pojmovnih shema) podrazumeva izvesno
preanalitiko razumevanje ili konceptualizovanje stvarnosti. Pored toga, treba imati u
vidu da se razumevanje u dananjoj metodologiji drutvenih nauka ne posmatra kao
psiholoka operacija uivLjavanja ili empatije, nego prvenstveno kao izgraivanje
primerenih, smisaono adekvatnih, kongenijalnih pojmova kojima se to potpunije mogu
opisati, ali i objasniti izvesni skriveni fenomeni drutvene stvarnosti. Ponekad se ukazuje
da, pored standardnih zahteva koji se postavLjaju pred naune definicije pojmova
(naroito tehnikih termina), a koji su vezani za logike osobine, pojmovi u drutvenim
naukama treba da budu i "nadraujui" (sensitizing), tj. da budu sugestivni u izotravanju
panje na izvesne aspekte drutvene realnosti. Iako ima i metodolokih shvatanja (kao
to je aktivistika sociologija) koja razumevanje vide prvenstveno u emocionalnom
smislu, kao saoseanje sa subjektima istraivanja ili ak ukLjuivanje u aktivno
zastupanje njihovih drutvenih interesa, ini se da ovu operaciju ipak vaLja vezati za
epistemoloka rasmatranja o sadrinskim obelejima pojmova, o njihovoj plauzibilnosti i
upotrebLjivosti. Prema nekim savremenim koncepcijama, praktino svi pojmovi u
drutvenim naukama imaju izvesnu metaforiku komponentu, koja ih ini dovoLjno
fleksibilnima za primenu na raznovrsne drutvene situacije (a neki pravci, kao to su
96
etnometodologija ili psihoanaliza, ak i namerno koriste figurativno izraavanje pri
opisu).
Najzad, u okviru ove teme treba dodati da je proces "uzajamnog oploavanja"
raznih, naroito srodnih, ali i udaLjenih, naunih disciplina po pravilu obostrano
blagotvoran, poto se prenoenjem pojmova ili istraivakih postupaka iz jedne
discipline u drugu (naravno, kad i koliko je to potrebno, uz odgovarajue modifikacije)
ostvaruje vra integracija naunog znanja, koja ne mora voditi redukcionizmu.
Primena analogija u raznim naukama (odnosno konceptualizacija problemskih podruja
prema modelima iz drugih oblasti) bila je esta tema istorijskonaunih prouavanja (v.
npr. Mihailo Markovi, "Prenoenje metoda iz prirodnih u drutvene nauke", Glas SANU,
OdeLjenje drutvenih nauka, br. 13?), tako da su mnogi teoretiari uoili da postoje
izvesni motivi (npr. kontinuitetdiskontinuitet, progresciklizam,
imanentizameksternalizam) koji se koriste u veem broju nauka. VaLja se podsetiti da
je metodoloki i konceptualni razvoj sociologije u devetnaestom veku bio umnogome
obeleen preuzimanjem biolokih pojmova, tako da su glavni pravci, poput organicizma,
evolucionizma ili socijaldarvinizma ve i samim svojim nazivima odavali bioloko
poreklo. Primena modela iz odreene discipline u drugim oblastima, naravno, moe i
povratno uticati na njegovu razradu u izvornoj disciplini unutar koje je nastao
(strukturalizam u lingvistici i njegovo prilagoavanje dijahroniji).

Novakovi, Uvod u optu metodologiju, str. 6578.
97
66. Osobenosti primene metoda (npr. eksperimenta) u drutvenim naukama S
Nauni eksperiment se, kao najusavreniji oblik kontrolisanog posmatranja, poeo
koristiti tek s nastankom moderne nauke (tavie, smatra se da je jedan od glavnih
razloga stagnacije empirijskih nauka u antici bila upravo nesklonost da se vre
kontrolisana posmatranja i iz njih uoptava Grci su bili naklonjeniji racionalistikom
prilazu, dedukciji optih iskaza iz "prvih principa", bez njihovog empirijskog proveravanja
na raznovrsnim sluajevima). Iako su i u prirodnim naukama prouavani fenomeni po
pravilu izuzetno sloeni i na njih utie vei broj ponekad nezavisnih, a pokatkad i
uzajamno zavisnih inilaca, problemi kontrole promenjivih znatno su sloeniji u
drutvenim naukama nego u prirodnim. I u prirodnim naukama, dodue, od velikog je
znaaja konstruisanje takvog nacrta istraivanja koji e obezbediti relativno pouzdane i
vaLjane zakLjuke iz ispitivanih pojava, ali je u drutvenim naukama nacrt mnogo
presudniji, poto je i uzroni splet okolnost sloeniji, odnosno, (za razliku od veine
prirodnih nauka) sama eksperimentalna situacija utie na tok ispitivanog zbivanja, pa je
vaLjanost zakLjuaka daleko tee postii, tj. samim aranmanom se moraju preduprediti
neeLjena uplitanja pojedinih inilaca. Zato se pri eksperimentisanju u drutvenom
prostoru pribegava raznim intervencijama iji je ciLj otklanjanje (ili neutralisanje) ovih
uticaja koji nisu predmet ispitivanja.
Prvi takav modifikovani oblik jeste jednostruko slepi eksperiment, u kojem se
ispitanici ne obavetavaju o pravom ciLju eksperimenta (ili im se ak tendenciozno
skree panja na neke momente koji nisu bitni u datoj situaciji, kako bi se ispitanici
koncentrisali na njih, a zauzvrat nehotino reagovali prirodno na one inioce koji su
predmet istraivanja npr. istrauju se verbalne asocijacije, a ispitanicima se kae kako
je vano da navedu to vei broj raznih rei; ili ispitivanje placebo-efekta). U ovakvom
eksperimentalnom nacrtu se pretpostavLja da e subjekti istraivanja usredsrediti napor
da ispune socijalna oekivanja u pogledu deklarisanog ciLja, a da nee obraati panju
na stvarni ciLj istraivanja (i samim tim se u vezi s njim ponaati spontano). Sledei
stupanj usavravanja jeste dvostruko slepi eksperiment, koji je nastao iz potrebe da se
otklone nesvesni signali ili oekivanja koje ispoLjavaju sami istraivai i na taj nain
utiu na ponaanje ispitanik. Uoeno je npr. da sami istraivai kojima je poznat istinski
ciLj ispitivanja drugaije pristupaju kontrolnoj grupi nego eksperimentalnoj, pa se zato ni
sami izvrioci eksperimenta ne obavetavaju koja je grupa kontrolna, a koja
eksperimentalna. Za istraivanje pojedinih delikatnih stavova ili bihejvioralnih dispozicija
koriste se krajnje nestandardni ili ak bizarni eksperimentalni aranmani, kakvi su oni
koje su razvili npr. Stenli Milgrem ili etnometodolozi no, kod ovakvih eksperimenata se
pojavLjuju tekoe u vezi s ponovLjivou, uporedivou i mogunou uoptavanja,
poto su izazvane reakcije srazmerno jedinstvene, osobene.


Mihailo uri, Problemi sociolokog metoda ili Vojin Mili, Socioloki metod, odg. pogl.
Rudi Supek, Zanat sociologa. Strukturalna analiza, kolska knjiga, Agram, 1983, str.
235-246.
98
XII Metodologija istoriografije
67. Empirijska istoriografija i filosofija istorije
Empirijska istorijska nauka poiva na svedoanstvima, koja se uzimaju s
maksimalnom skrupuloznou. Istoriar kao naunik, premda nije ogranien samo na
ustanovLjavanje uzronih i vremenskih odnosa, oslanja se prvenstveno na podatke,
injenice, pa u tom smislu nalikuje prirodnom nauniku. Naravno, svom predmetu
istraivanja on mora pristupati imajui u vidu osobenost, neponovLjivost,
nezakonomernost, vrednosnu (tj. smisaonu) impregnaciju istorijskih fenomena (poto je
u njima nuno zaloena Ljudska subjektivnost). Ali, i sama istori(ografi)ja, a jo vie
pomone istorijske nauke (arheologija, epigrafika, diplomatika, heraldika, veksikologija
itd), mogu i treba da formuliu (makar parcijalne) zakonitosti, pravilnosti u simbolici
istorijskih dokumenata i svedoanstava.
Autonomija istorije se ogleda u idiografskom pristupu, u nastojanju da se pokae
smisaona i faktika svojevrsnost, distinktivnost svakog dogaaja. I u okviru nekih
prevazienih shvatanja istorije (istorija kao hronika, romantiarska istorija) bila je na delu
svest o potrebi da se konkretna istorijska deavanja moraju prikazivati kao jedinstvena,
osobena, ali i kao deo itavog toka.
Istorijsko opisivanje/prikazivanje nuno je selektivno istorija nije reprodukcija
povesti kao faktikog procesa, nego izdvajanje kLjunih dogaaja i isticanje sekularnih
tendencija. Ovo vai ve i za drutvenu, politiku ili vojnu istoriju, a sigurno jo u veoj
meri za istoriju umetnosti, nauke ili religije. Iz ovoga ne proistie nuno vrednovanje u
apsolutnom, nego jedino u saznajnom smislu.
No, i istoriografija iziskuje jedno opte, interpretativno ili teorijsko zalee, bilo da je to
sociologija, antropologija ili (za pojedine posebne istorijske nauke) ekonomija, ratna
strategija, diplomatija itd. Istoriar koji bi se zadravao iskLjuivo na ravni naturalistikih
injenica, te ih samo registrovao, proveravao i sistematizovao, bio bi lien istorijske
imaginacije, neophodne za osmiLjavanje istorijskog toka.
Vii nivo konceptualizacije istorijskog zbivanja predstavLja filosofija istorije, koja ima
ciLj da "strukturalizuje" i "teleologizuje" istorijski tok, koja zanemaruje uzrone,
vremenske i, uopte, injenine odnose, a usmerava se na smisaoni aspekt istorijskih
dogaaja ("unutarnju" stranu, razloge, namere i motive istorijskih dogaaja i aktera,
svakako, uzima u obzir i istoriografija, ali filosofija istorije nastoji da otkrije ili pronae]
objektivni smisao istorije, takav koji se otitava jedino iz celine istorijskog procesa
premda, na neki nain, ovo upuuje na eshatoloku perspektivu, odnosno sagldanje
kraja istorije]). Filosofija istorije racionalizuje, daje razlog, istorijskom zbivanju i utoliko
apstrahuje od pojedinanih istorijskih injenica.
Kolingvud
Heler, Teorija istorije, Rad, Beograd,
Aranelovi, Povesno miLjenje i epohalna svest,
99
68. Kritika istorijskih izvora
Pravila kritike izvor u istoriografiji vae praktino za sve vrste ne-eksperimentalno
prikupLjene evidencije, ali se potreba za opreznou naroito ispoLjava u pogledu
podataka iz ranijih epoha. esto se istoriar rukovodi rezonom da su svedoanstva
neosporna (metodom autoriteta) bilo da je re o materijalnim ili pisanim istorijskim
spomenicima, meutim, svaki dokument je potencijalno neverodostojan, tj. moe, iz
najraznovrsnijih razloga, odvesti u potpuno pogrenom pravcu. Istorijska nauka je po
svojoj prirodi hermeneutika, iziskuje interpretaciju i, samim tim, injeniku i smisaonu
distanciju i kritiku, pa se prevazilaenje naivnosti sastoji u uspostavLjanju epistemoloki
osveenog odnosa prema izvorima, "neposrednoj" evidenciji (ovo, naravno, vai i za
prirodne, a naroito za drutvene nauke ukazivanje poverenja u svakog informanta ili
svaku izjavu izneveravalo bi zahtev objektivnosti).
Neophodnost kritikog odnosa prema svim istorijskim autoritetima, to se ostvaruje
ukrtanjem razliitih izvora, posrednih i neposrednih, doprinosi vienju istorijskih
dogaaja iz mnogih perspektiva, dajui mu viedimenzionalnost.

Koen i Nejgel, odg. pogl.
Vojin Mili, Socioloki metod, pogl. X
100
69. Problem istorijske distancije
Istorijska distancija se esto poima kao isto vremenska, ali je ovo i najprozainije
tumaenje tano je da je preduslov istorijske objektivnosti protok vremena, neophodan
radi sagldanja celokupnog konteksta zbivanja i njegovih posledica u irim razmerama,
odnosno duem razdobLju, iz ega se tek moe odrediti njegov istorijski smisao; no,
sm vremenski raspon nije dovoLjan uslov objektivnosti, jer se moe biti pristrastan i
prema vremenski vrlo udaLjenim dogaajima (npr. u nacionalnoromantiarskim oblicima
istoriografije).
Od vremenske bi se mogle razlikovati psiholoka, logika (ili smisaona) i
hermeneutika distancija. Prva bi podrazumevala mentalno, a naroito vrednosno
odaLjavanje od prikazivanih zbivanja, zauzimanje indiferentnog (bezinteresnog)
stanovita prema dogaajima (to ne znai i nezainteresovanost). Smisaona distancija
bi se ogledala u mogunosti da se istoriar izuzme iz istorijskog konteksta koji opisuje
iako se on, na neki nain, mora uivLjavati u "logiku" predstavLjanih dogaaja, ponovo
ih upranjavati (Kolingvud), ne sme se poistoveivati s perspektivom akter (mora
razdvojiti smisao koji su oni pridavali zbivanju i "objektivni" smisao, saglediv tek iz
retrospektive). Zbog toga se u naelu mora okonati jedna epoha ili dovriti smisaona
celina da bi se naspram nje mogla uspostaviti smisaona distancija ukoliko je istoriar i
sm deo ispitivanog konteksta (istorijskog razdobLja), moe patiti od istih ogranienja
koja ne uviaju ni sami uesnici.
Najzad, hermeneutika distancija podrazumeva izmetanje iz situacije samih aktera,
ali uz pronicanje u dalekoseniji smisao njihovih postupaka. Ovde se pojavLjuju poznati
hermeneutiki krugovi razumevanja, sporazumevanja i samorazumevanja, odnosa dela i
celine, sadanjosti i prolosti, kao i stapanje (vremenskih i saznajnih) horizonata (istorija
kao iva prolost).
Distancija, pored mnogih prednosti, moe imati i mane, utoliko to s vremenskim
udaLjavanjem nestaju i izvorna, neposredna svedoanstva i svedoci, kao to se gubi i
oseaj bliskosti s kontekstom. Zato se postavLja pitanje koja je optimalna mera
distancije i u odnosu na koje aspekte prikazivane situacije. Zahtev za distancijom ima
prvenstveno kritiki smisao, tenju za apstrahovanjem od svih subjektivnih nanosa koje
bi istoriar mogao nesvesno uneti u prikaz.

Vojin Mili, Socioloki metod, odg. pogl.
Metodologija savremene istorije (zbornik radova), Institut za savremenu istoriju,
Beograd, 1987, str. 205-213 i 223-253.
Fernan Brodel, Spisi o istoriji, SKZ, Beograd, 1992, str. 83-188, 225-253 i 305-367.
ore Stankovi i LJubodrag Dimi, Istoriografija pod nadzorom. Prilozi istoriji
istoriografije, I-II, Slubeni list SRJ, Beograd, 1996, prvi deo

101
70. Individualizam i holizam S
Individualizam se moe oznaiti kao pozicija koja tvrdi da ne postoje posebni
kolektivni drutveni entiteti (grupe, procesi i drugi oblici), nego iskLjuivo pojedinci kao
stvarni akteri drutvenog delovanja, iji se postupci mehaniki kombinuju u zbirno
drutveno delovanje. Ovo stanovite zanemaruje kompleksne organizacione elemente
drutvenog sistema i drutvene institucije logiki izjednaava s odnosima meu
pojedincima, tei, uopte, itavo drutvo poima kao agregat relativno izolovanih individua.
Individualizam se esto ukrta ne samo sa redukcionizmom (u smislu
poistoveivanja sociologije s individualnom psihologijom), nego i s antirealizmom (u
pogledu kolektivnih predstava, oekivanja, stavova) i nominalizmom (osporavanjem
ravni eminentno interakcijske prirode drutvenih procesa). U objanjenjima se naglasak
stavLja na individualna verovanja, motive i interese, pa se kao nelegitimni posmatraju
svi iskazi koji se ne mogu izraziti u ovim terminima (o drutvenim grupama, kolektivnom
delovanju itd).
Iako je individualizam prvenstveno ontoloko stanovite (stav o prirodi drutvene
stvarnosti), on se moe protumaiti i kao metodoloka pozicija (u tom smislu da namee
ili preporuuje iskaze o individuama kao empirijsku osnovu sociolokih teorija, tvrdei da
se saznanja o drutvenim pojavama moe stei jedino preko znanja o pojedincima koji u
njima uestvuju). Nasuprot tome, holizam oznaava gledite prema kojem se pojedinac
kao socijalni subjekt ili akter moe razumeti samo iz perspektive neke ire celine
(drutvenog sistema ili kulture kojoj pripada). ini se da se iz ovog metodolokog ugla
moe pogodnije protumaiti i priroda samog ontolokog spora naime, u naunom
diskursu po pravilu nije ni toliko vano da li e se neki entiteti (npr. kolektivne celine
poput drutvenih grupa ili institucija ili praksi) proglasiti za postojee ili ne (to je
"spoLjanje pitanje" u Karnapovom smislu), nego kako im se moe pristupiti da li kao
delovima neke celine (strukturalno ili, u zaotrenijem vidu, kolektivistiki) ili kao celinama
koje se mogu svesti na proste skupove ili logike kombinacije odelitih individua.
Srednji put bi se mogao traiti u uvoenju organizacionog nivoa kao zasebne ravni
prouavanja (koja se ne tie samo individua, ali takoe ni ne mora implikovati postojanje
grupa kao nerazdvojnih celina). Dakle, ako se pitanje o ontolokom statusu drutvenih
entiteta ne postavLja kao strogo supstancijalno, nego epistemoloki ili strukturalno
(mogu li se opisati odreeni tipovi odnosa ili oblici drutvene organizacije), ini se da se
dobija znatno plodnije polazite za nauno istraivanje, jer se ne hipostatiu ni
pojedinani ni kolektivni entiteti, nego se u sredite panje stavLjaju relacije i operacije,
dakle strukturalni elementi drutvenog sistema. Time i sociologija stie autonomno
podruje istraivanja (izdvojeno od prouavanja pojedinaca kao psiholokih ili
ekonomskih subjekata) i izbegava se postulisanje drutvenih celina kao entitet per se.
Tako onda ontoloka pitanja prelaze u drugi plan, dok je primarno pitanje zapravo
metodoloko od koje ravni (ili kojih obeleja) vaLja poi u analizi drutvenih fenomena.
Holizam u drutvenim i istorijskim naukama najotrije je kritikovao Poper (v. odeLjak
o kritici istoricizma), ali je on danas uglavnom i naputen u svojim ekstremnim oblicima.
Preovladavajue stanovite nastoji da povee individualne i kolektivne aspekte
drutvenih pojava na takav nain koji najboLje objanjava konkretne pojave koje su
predmet istraivanja.


102
71. Istorizam i istoricizam S
Istorizam se moe oznaiti kao stanovite koje, istiui korenite razlike izmeu
prirodnih i drutvenih nauka (a njih, opet, dri za nesvodivo istorijske), zastupa stav o
presudnosti istorijskog saznanja za razumevanje dananjeg stanja i buduih tendencija
razvoja drutva, bilo ukazujui na neponovLjivost i jedinstvenost drutvenoistorijskih
zbivanja i u tom smislu nemogunost njihovog prouavanja (prirodno)naunim
metodima, bilo zalaui se za ekstrapolaciju istorijskih trendova u budunost. Istorizam
se moe pojavLjivati u raznim oblicima, od umerenih, koji tvrde nemogunost potpune
saznatLjivosti istorijskih dogaaja empirijskonaunim metodima i neophodnost
pronicanja u njihov unutarnji smisao izvesnom vrstom rekonstrukcije istorijskog
znaenja, do ekstremnih, koja se nazivaju istoricizmom i osporavaju ma kakvu
dostupnost istorijskih dogaaja empirijskom saznanju (to je olieno u geslu individuum
ineffabile ono pojedinano je nedostino). Istorijski koren ovog uenja nalazi se
prvenstveno u nemakom romantizmu i nemakoj istorijskoj koli (Ranke), a zamah je
dobilo sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog u koncepciji duhovnih nauka
(Geistesnjissenschaften) Drojzena, Diltaja, molera i drugih. Iako je, naravno, jedno od
glavnih arita u tzv. "borbi oko metoda" pomenutih teoretiara bilo upravo pitanje o
podlonosti istorijskih zbivanja objektivnom saznanju, ini se da se ne mogu sve
varijante istori(ci)zma oznaiti kao nedvosmisleno subjektivistike.
Tako Poper razlikuje antinaturalistiki istoricizam (iji bi glavni predstavnik bio
pomenuti nemaki istorizam), koji odrie ma kakvu slinost drutven(oistorijsk)ih
dogaaja sa fenomenima prirodnih nauka i samim tim mogunost njihovog uzronog
objanjavanja, i pronaturalistiki istoricizam, koji istorijske tokove shematizuje strogom
primenom prirodnonaunih metoda. Antinaturalistiki istoricizam je, dakle, shvatanje
prema kojem nema istorijskih zakonitosti to bi prevazilazile domaaj pojedinih epoha ili
stilova (istorijski tipovi su prostorno-vremenski lokalizovani i neponovLjivi), pa su
predmet drutvenih (duhovnih) nauka istorijske ili smisaone celine, koje se odlikuju
nesvodivim jedinstvom i neuporedivo viim stepenom sloenosti od prirodnih fenomena.
Zato prema ovom gleditu istorijska uoptavanja mogu biti samo krajnje parcijalna i
analoke prirode, smisaone celine su jedinstvene u svom ispoLjavanju i neodvojive od
konteksta, tako da je neizvodivo na osnovu istorijski aktualizovanih "delatnih sklopova"
vriti predvianja buduih (tj. takva predvianja su krajnje nepouzdana). Pri dospevanju
do zakonomernost u drutvenim pojavama ne mogu se koristiti nikakvi kvantitativni (a u
radikalnijim verzijama ak ni uopte empirijski) metodi, nego jedino intuitivno
razumevanje Ljudskih postupaka (ili ak uivLjavanja u njih). Stoga je ciLj drutvenih
nauka opisivanje i tumaenje istorijskih zbivanja u njihovoj punini, pa je ovaj oblik
istori(ci)zma upuen na esencijalistike definicije, tj. na pronicanje u istinski smisao
istorijskih pojava ili identifikovanje njihovog skrivenog, empirijski nedostupnog znaenja.
Pronaturalistiki istoricizam zastupa shvatanje o postojanju neumitnih istorijskih
zakona i tendencija, premda oni nisu istog haraktera kao u prirodnim naukama, poto su
zavisni od dosadanjeg toka istorije i samim tim neodreeni zato su predvianja
izraena uglavnom u kvalitativnim pojmovima i dugorona su po prirodi. Ovakvi istorijski
zakoni se razlikuju od prirodnonaunih i prema tome to moraju uzimati u obzir i
kolebanja istorijskih tokova, a njihovo konkretno manifestovanje presudno poiva na
poetnim uslovima (specifinoj istorijskoj situaciji). Tako sociologija postaje teorijska
istorija, a njeni zakoni iskazi o istorijskim tendencijama meutim, te tendencije vie
103
imaju istorijski nego teorijski harakter, jer se ne mogu objasniti nezavisno od samih
istorijskih dogaaja iz kojih su uopteni.
Sredinji sastojak istorizma, prema Poperu, jeste holizam, zamisao po kojoj su
istorijske celine organskog haraktera, iji su elementi nerazluivi i neshvatLjivi izvan
celine kojoj pripadaju. Pronaturalistiki istoricizam pretpostavLja da su kako drutvo,
tako i sveukupna istorija jedinstvene celine koje ispoLjavaju homogeno kretanje u ovoj
varijanti istoricizma holizam se ogleda u zanemarivanju osobenost pojedinaca i
njihovom posmatranju iskLjuivo kao pripadnik drutvenih grupa. Za objanjenje
osobina drutvenih grupa i istorijskih celina kLjuno je poznavanje njihove celokupne
istorije, a za istoricistika uenja tipino je da se slue organskim kategorijama, kao to
su kultura, civilizacija, nacionalni duh i slinim, pripisujui im realistiki status. Uz to,
istorizam je sklon da celine poima kao totalitete svih osobina i odnosa koje grupe
istorijskih entiteta imaju ili se u njima nalaze.
Poperova kritika istoricizma ima teorijsku i praktinu dimenziju, pri emu se ova prva
odnosi prvenstveno na metodoloke pretpostavke ovog stanovita, a druga na njegove
politike i socijalne posledice. Pri tom je na teorijskoj ravni glavni predmet kritike
antinaturalistiki istoricizam, a na praktinoj pronaturalistiki (koji smatra neprijateLjskim
prema otvorenom, liberalnom drutvu u Poperovom Otvorenom drutvu i njegovim
neprijateLjima na meti su Platon, Hegel i Marks, kao pronaturalisti).
Pri formulisanju istorijskih zakona javLjaju se logiki paradoksi samopotvrivanja (u
smislu da ako neki zakon vai samo za odreenu epohu, bie trivijalno istinit, jer ga
oprimeruje upravo sluaj na kojem se i zasniva) i regresa (zakon koji vai za totalitet
drutva ili istorije ukLjuuje i samog sebe kao deo te celine). Pouka glasi da drutveni
istraiva treba, umesto da se kolektivistiki koncentrie na drutvene celine kao
empirijske objekte, da pojavama prie individualistiki, kroz nivo problemskih situacija, te
aktivnosti i meusobne odnose pojedinanih aktera. Zato nema specifino istorijskih
zakona, nego istorija u svojim objanjenjima koristi teorijske zakone drutvenih nauka,
nastojei da to podrobnije opie i rasvetli poetne uslove njihovog vaenja.
Treba skrenuti panju na jo jednu konsekvenciju (prvenstveno antinaturalistikog)
istoricizma vezivanje saznanja o drutvenim pojavama za pojedinana istorijska
razdobLja i stav o nemogunosti formulisanja optijih (transkulturalnih ili transistorijskih)
zakonitosti vodi relativizmu, zbog toga to se (prema ekstremnijim verzijama) na razliite
epohe ak ne mogu primenjivati ni isti pojmovi, tj. upotreba istorijskih tipova ograniena
je na ue periode ili smisaone celine, pa je stoga neizvodivo formulisanje univerzalnih
standarda procene naunih teorija, pa ak i bilo kakve naune argumentacije.
Vojislav Stojanovi, "Poperova kritika holizma", Filozofske studije, br. VIII, 1976, str.
127-149. (za ovo pitanje: 127-136)
104
72. Objanjenje u istoriji S
Prema veini shvatanja o objanjenju u istorijskim naukama, ono se principijalno
razlikuje od objanjenja u prirodnim naukama, zato to su njegov predmet neponovLjivi,
jedinstveni dogaaji, koji se ne mogu supsumisati pod obuhvatne zakone ti zakoni bi
bili ili krajnje neodreeni (i vie bi nalikovali tendencijama, kao to, uostalom, mnogi
smatraju da su takve prirode svi zakoni u drutvenim naukama) ili bi bili toliko specifini
da bi vaili iskLjuivo za sm dogaaj koji je predmet objanjenja (pa ne bi bili
univerzalni). Svako istorijsko objanjenje mora po svojoj prirodi biti post factum, jer je
konkretna istorijska zbivanja nemogue predvideti u svim njihovim pojedinostima. Zato
neki teoretiari dre da u istoriji nije mogue ne jedino deduktivno-nomoloko
objanjenje (samim tim to nema obuhvatnih zakona), nego ak ni induktivno-statistiko
(poto se za ma koje premise koje bi se koristile u eksplanansu ne bi dala utvrditi
verovatnoa), te radije govore o istorijskom narativu (pripovesti) kao uverLjivom
izlaganju zbivanja, koje ini shvatLjivim postupke pojedinih aktera i oblikuje ih u skladnu
celinu.
Dodatni problem u istorijskim objanjenjima ini identifikacija istorijskih zbivanja
njihovo kategorizovanje u izvestan istorijski tip (npr. pojmovno je pitanje da li neki tok
zbivanja vaLja oharakterisati kao evolucioni ili revolucionarni). Ponekad s istorijske
distancije (iz perspektive istoriara) dogaaji izgledaju sasvim drugaije nego iz
perspektive samih delatnika, a, osim toga, uesnici u tim zbivanjima ne moraju biti
svesni svih determinanti svog delovanja. Neke smisaone povezanosti se ukazuju tek
poto su se okonale istorijske epohe ili duhovne celine kojima pripadaju. Stoga neki
teoretiari smatraju da zadatak istoriara i nije toliko da objasni dogaaje koliko da ih
kategorizuje na odgovarajui nain.
Oigledno je da eminentno istorijska objanjenja ne mogu biti strogo uzrone
prirode, iako uzrona objanjenja pokatkad osvetLjavaju detaLje i relacije koji doprinose
razumevanju smisaone celine zbivanja. Objanjenje u istoriji je pre teleolokog ili
funkcionalnog haraktera, utoliko to se poziva bilo na neku svesnu nameru pojedin(a)ca
da ostvare svoj ciLj, bilo na objektivne funkcije izvesnih postupaka za odravanje
drutvenih zajednica ili postojeih normativnih sistema. Zbog toga se u istorijskim
objanjenjima vie primenjuju teleoloke kategorije (pravila, obiaji, norme itd.) u smislu
tendencijskih pravilnosti, (za aktere iz njihove unutarnje perspektive) normativnih iskaza
koji (istraivau istorije) mogu posluiti za opisivanje izvesnih socijalnih praksi ili
normativnih struktura.
Za objanjenje u istorijskim naukama pokatkad se rezervie zaseban tip objanjenja,
genetiko objanjenje, koje zapravo nije samostalan tip naunog objanjenja, nego se
sastoji iz vie induktivno ili hronoloki povezanih teleolokih i uzronih objanjenja
pojedinih epizoda i, u celini gledano, ove pojedinane epizode povezuje u relativno
koherentan uzroni lanac.
Objanjenja u istoriji po pravilu polaze od izvesnih optih koncepcija o prirodi
Ljudskog drutva (kao i same Ljudske prirode), te od poimanja toka istorije kao
progresivnog ili ciklinog, kontinuisanog ili diskontinuisanog, sluajnog ili
deterministikog itd, pa onda i sama istorijska zbivanja prikazuju u skladu s tim
koncepcijama.

Idealni tipovi i istorijsko objanjenje
105
Nedostaci koji prilikom primene idealnih tipova na zakonomerna zbivanja mogu
predstavLjati prednosti kada su u pitanju pojedinani, osobeni istorijski dogaaji. Mnogi
teoretiari stoga smatraju da se na istorijsko objanjenje ne moe primeniti deduktivno-
nomoloki model, tipian za prirodne nauke, u kojem se pojedinani fenomeni
supsumiu pod univerzalne i nune prirodne zakonitosti, nego da se ono ili sastoji u
izlaganju njegove osobenosti (tumaenju njegovog teleolokog ustrojstva kao
jedinstvene celine) ili u izgraivanju uverLjivog narativa (pripovesti) u kojem se navode
okolnosti koje su od znaaja za nastanak i odlike dogaaja koji se objanjava. No, ako
se ipak traga za nekim optim pretpostavkama istorijskog objanjenja, koje su esto
preutno postulisane, esto se kao ishod dobijaju ili srazmerno trivijalni principi
racionalno motivisanog ponaanja (kao u praktikom silogizmu) ili zamrene pravilnosti
koje je teko egzaktno formulisati, poto ukLjuuju mnotvo raznovrsnih momenata.
Zato su neki teoretiari (poput Hempela ili Gardinera) radije govorili o eksplanatornim
skicama nego o istinskim objanjenjima u istoriji.
U tom duhu Veber smatra da zakLjuivanje o uzronim vezama izmeu istorijskih
pojava pretpostavLja izvestan imaginarni eksperiment o tome ta bi nastupilo kad bi
komponente izvesnih zbivanja bile drugaije, jer se tek na osnovu takvog hipotetikog
rasuivanja d otkriti koji su stvarni uzroci odreenog dogaaja, a ovo rasuivanje se
neminovno oslanja na nomoloko znanje, tj. poznavanje teorijskih principa. Iako Veber
nije dovoLjno isticao znaaj ovih zakonomernosti u objanjenjima pojedinanih
dogaaja, moe se rei da upravo nesavrenost istorijskih zakona naizgled umanjuje
njihovu vanost meutim, to to se oni ne mogu egzaktno formulisati (kao ni veina
uzronih odnosa u drutvenim naukama) ne znai da time igraju manju ulogu u
objanjenjima. Te pretpostavke nabrajaju okolnosti koje ine verovatnim i oekivanim
deavanje dogaaja o kojem je re, iako ne mogu izlagati dovoLjne uslove za njegovo
nastupanje. Idealni tip pri tom moe biti od heuristike pomoi, ali to ne znai da je on
jedini model istorijskog objanjenja ili da je neophodno prenaglaavanje nekih aspekata
istorijskog zbivanja kako bi ono bilo uspeno osvetLjeno. Zato je upotreba idealnih
tipova u istorijskom objanjenju srazmerno ograniena, poto se njima samo ukazuje na
pravce formulisanja specifinijih eksplanatornih hipoteza.


Georg Henrik fon Riht, Objanjenje i razumevanje, Nolit, Beograd, 1975, IV pogl.
106
iri spisak literature
za saoptenja na vebama iz Opte metodologije

pogledati sledee tematske bibliografije:
stari spisak dopunske literature iz Opte metodologije, 1993.
stari spisak (Stanie Novakovia) iz Filozofije nauke, 1985.
Teorija saznanja (izabrana bibliografija), dodatak u: Dejvid V. Hemlin (Hamlyn),
Teorija saznanja, Jasen, Niki, 2001, str. 281-306.
bibliografija radova Stanie Novakovia u: Novakovi, Filozofija, metod i razvoj
naunog saznanja (SN2), str. 349-354.
bibliografije radova Mihaila Markovia u: Godinjak SANU LXXXV (1978) i XCVII
(1991); u: Filozofija i drutvo (zbornik radova), Institut drutvenih nauka, br. 1, 1987,
str. 7-32; kao i: "Odabrana bibliografija objavLjenih radova", u: Mihailo Markovi,
Izabrana dela, knj. 8, BIGZ et al., Beograd, 1994, str. 599-612.
bibliografija radova o indukciji i verovatnoi u: Aleksandra Zori (prir.), Teorije
indukcije u HH veku, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta, Beograd, 2005.
"O hipotezi i njenoj ulozi u nauci", Dijalektika, god. XIV, br. 3-4, 1979, str. 257-271. i
"O intuiciji i njenoj ulozi u naunom i umetnikom stvaranju", Dijalektika, god. XV, br.
1-2, 1980, str. 189-215; sada i u: Radomir orevi, Od intuicije do hipoteze, IF FF,
2006.
Konvencionalizam, mimeo.
Poper, mimeo.
Tomas Kun, kao bibliografski prilog u zborniku: Imre Lakato/Alan Mazgrejv (prir.),
Kritika i rast saznanja, Plato, Beograd, 2002.
Lari Laudan, bibliografija u: Laudan, Progres i njegovi problemi, str. 27-36.
spisak preporuenih dela iz predmeta Uvod u filozofiju i optu metodologiju na grupi
za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (socioloki deo), 2001.
bibliografija radova Vojina Milia u: Zbornik Filozofskog fakulteta, br. XVI, serija B
(Spomenica Vojina Milia), Beograd, 1993, str. 624-633.

primarna i sekundarna literatura o Hegelu: Dobrilo Aranitovi, Hegel u Jugoslaviji,
Hegelovo drutvo, Beograd, 1988.
Huserl u Jugoslaviji (bibliografija prevoda...), dodatak u: Edmund Huserl, Kriza
evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Deje novine, Gornji Milanovac,
1991, str. 453-463.
Hajdeger, dodatak u knjizi: Hajdeger, Bitak i vrijeme, Napried, Zagreb,
1
1980,
2
1985.
bibliografija radova Jovana Aranelovia, Studije o indukciji i verovatnoi, IF FF,
Beograd, 2002.
bibliografija radova Mihaila uria, dodatak u: Danilo Basta et al. (prir.), Kriza i
perspektive filozofije. Mihailu uriu za sedamdeseti roendan, Tersit, Beograd,
1995, str. 543-554.
bibliografija radova Miodraga Cekia, otisak iz Zbornika radova Filozofskog fakulteta
u Niu, knj. VIII, Ni, 1983, str. 285-323.
107
stari spisak literature Slobodana @unjia iz izbornog predmeta Hermeneutika, 1992.
Hermeneutika, tematska bibliografija, mimeo.
Fuko i Bart (strukturalizam), mimeo.
kritika teorija (bibliografije Dobrila Aranitovia u Institutu za filozofiju iz 1980.-ih)
Poststrukturalizam, mimeo.
@ak Derida, mimeo.
Riard Rorti, mimeo.

108
Stari spisak literature
A) Dela domaih autora
Aranelovi, Jovan, Uloga indukcije u naunom istraivanju, Nauna knjiga, Beograd,
1967; ire izdanje: Studije o indukciji i verovatnoi, Institut za filozofiju Filozofskog
fakulteta, Beograd, 2002.
Aranelovi, Jovan, Filozofija i epohalna svest, FDS, Beograd, 1972; sada u: Povesno
miLjenje i epohalna svest, IF FF, Beograd, 2003.
Berberovi, Jelena, Znanje i istina, FDS, Beograd, 1972; sada i u: Glavni pravci
analitike filozofije u HH vijeku, IF FF, Beograd, 2003.
Berberovi, Jelena, Racionalnost i jezik, IF FF, Beograd, 2005.
Brdar, Milan, Totalitet i pozitivizam, IIC SSOS, Beograd, 1981.
Burger, Hotimir, Subjekt i subjektivnost, Globus, Zagreb, 1990.
orevi, Radomir, Od intuicije do hipoteze, IF FF, 2006.
uri, Mihailo, Problemi sociolokog metoda, Savremena kola, Beograd, 1962; drugo
izdanje u okviru Izabranih spisa, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1997.
(Zajearanovi, Gligorije, Osnovi metodologije nauke, Nauna knjiga, Beograd, vie
izdanja, npr.
3
1987.)
Ili, Milo, Logike osnove teorije verovatnoe, IDN, Beograd, 1967.
Lelas, Sran, PromiLjanje znanosti, Biblioteka "Filozofskih istraivanja", Zagreb, 1990.
Mari, Zvonko, Ogled o fizikoj realnosti, Nolit, Beograd, 1986.
Mari, Ilija, Filozofija i nauka, Plato, Beograd, 1996.
Markovi, Mihailo, Dijalektika teorija znaenja, Nolit, Beograd,
2
1971; kao i u okviru
Izabranih dela, BIGZ et al., Beograd, 1994.
Markovi, Mihailo, Filozofski osnovi nauke, SANU, Beograd, 1981; kao i u okviru
Izabranih dela, BIGZ et al., Beograd, 1994.
Novakovi, Stania, Problem razgranienja nauke i metafizike u savremenoj
empiristikoj filozofiji, IDN, Beograd, 1965; sada i u: Novakovi, Odnos nauke i
metafizike u savremenoj analitikoj filozofiji, Izabrani radovi, knj. 3, IF FF,
Beograd, 2004.
Novakovi, Stania, Uvod u optu metodologiju i istorija metodoloke misli, Filozofski
fakultet, Beograd, 1994.
Pavlovi, Branko, Rasprava o filozofskim osnovama nauka, Nolit, Beograd, 1968; novo
izdanje: Plato, Beograd, 2005.
Petrovi, Gajo, Suvremena filozofija, kolska knjiga, Zagreb, 1980.
Prai, Aleksandar, Priroda i teleologija, IIC SSOS, Beograd, 1984; drugo izdanje: Plato,
Beograd, 2004.
Rodin, Davor, Dijalektika i fenomenologija, Nolit, Beograd, 1979.
Sesardi, Neven, Fizikalizam, IIC SSOS, Beograd, 1984.
Simovi, Slobodan, Hegel i hermeneutika, Knjievna zajednica Novog Sada, 1989.
"Filozofija Karla Popera", tematski zbornik, Filozofske studije VIII, Beograd, 1976.
"Filozofija, nauka i stvarnost", tematski zbornik, Filozofske studije XVIII, Beograd, 1986.
"Filozofija nauke", temat, Filozofske studije XXVI, Beograd, 1994.
"Hermeneutika i nauke", temat, Gledita, god. XXXI, br. 3-4, maj-avg. 1990.
109
B) Prevodna literatura
Apel, Karl-Oto, Transformacija filozofije, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1980.
Bofre, @an, Uvod u filozofiju egzistencije, BIGZ, Beograd, 1977.
Vajthed, Alfred Nort, Nauka i moderni svet, Nolit, Beograd, 1976.
Vajczeker, Karl Fridrih fon, Jedinstvo prirode, "V. Maslea", Sarajevo, 1988.
Vitgentajn, Ludvig, Tractatus logico-philosophicus, "V. Maslea", Sarajevo,
2
1987.
Vitgentajn, Ludvig, Filosofska istraivanja, Nolit, Beograd,
2
1980.
Gadamer, Hans-Georg, Istina i metoda, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1978.
Goldman, Lisjen, Humanistike nauke i filozofija, Kultura, Beograd, 1960.
Diltaj, Vilhelm, Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, BIGZ, Beograd, 1979.
Djui, Xon, Logika, teorija istraivanja, Nolit, Beograd, 1962.
ILjenkov, E. V., Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom "Kapitalu", Komunist,
Beograd, 1975.
Kolakovski, Leek, Filozofija pozitivizma, Prosveta, Beograd, 1972.
Lenk, Hans, Izmeu teorije znanosti i drutvene znanosti, "Veselin Maslea", Sarajevo,
1991.
Liotar, @an-Fransoa, Raskol, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski
Karlovci, 1991.
Markuze, Herbert, ovjek jedne dimenzije, "Veselin Maslea", Sarajevo,
2
1988.
Mils, Rajt, Socioloka imaginacija, Savremena kola, Beograd, 1964.
Pers, arls Sanders, Izabrani spisi, BIGZ, Beograd, 1993.
Pijae, @an, Epistemologija nauk o oveku, Nolit, Beograd, 1979.
Poenkare, Anri, Znanost i hipoteza, Globus, Zagreb, 1989.
Poper, Karl Rajmund, Logika naunog otkria, Nolit, Beograd, 1973.
Poper, Karl Rajmund, Traganje bez kraja, Nolit, Beograd, 1991.
Poper, Karl Rajmund, Otvoreno drutvo i njegovi neprijateLji, III, BIGZ, Beograd, 1993.
Rajhenbah, Hans, Raanje naune filosofije, Nolit, Beograd, 1964.
Rorti, Riard, Filozofija i ogledalo prirode, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1990.
Rorti, Riard, Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd, 1992.
Strukturalistika kontroverza, prir. E. Donato i R. Meksi, Prosveta, Beograd, 1988.
Fajerabend, Pol, Protiv metode, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1988.
Fajerabend, Pol, Nauka kao umetnost, Matica srpska, Novi Sad, 1994.
Filozofija nauke, prir. Neven Sesardi, Nolit, Beograd, 1985.
fon Riht, Georg Henrik, Objanjenje i razumevanje, Nolit, Beograd, 1975.
Frank, Manfred, Conditio moderna, Bratstvojedinstvo, Novi Sad, 1995.
Habermas, Jirgen, Saznanje i interes, Nolit, Beograd, 1975.
Habermas, Jirgen, Teorija i praksa, BIGZ, Beograd, 1980.
Hajdeger, Martin, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1985.
Hir, Erik Donald, Naela tumaenja, Nolit, Beograd, 1983.
Huserl, Edmund, Filozofija kao stroga nauka, Kultura, Beograd, 1967.
Huserl, Edmund, Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd, 1975.
Huserl, Edmund, Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Deje
novine, Gornji Milanovac, 1991.
110
Filosofija istorije
Adorno, Teodor, Tri studije o Hegelu, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1972.
Adorno, Teodor, Filozofska terminologija, Svjetlost, Sarajevo, 1986, str. 350ff.
Apel, Karl-Oto, Transformacija filozofije, I-II, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1981.
Aranelovi, Jovan, Filozofija i epohalna svest, FDS, Beograd, 1973.
Aranelovi, Jovan, Dijalektika racionalnost, Nolit, Beograd, 1981.
Aranelovi, Jovan, Povesno miLjenje, BIGZ, Beograd, 1989.
Aristotel, Retorika,
1
Nezavisna izdanja Slobodana Maia, Beograd, 1987;
2
"Napried", Zagreb,
1989;
3
Svetovi, Novi Sad, 1996.
Augustin, O dravi Bojoj, Kranska sadanjost, Zagreb, 1985.
Barnes, Uvod u istoriju sociologije, I-II, BIGZ, Beograd, 1982.
Berlin, Ajzaja, etiri ogleda o slobodi, "Filip Vinji", Beograd, 1989.
Beanovi-Nikoli, Zorica, Hermeneutika i poetika. Teorija pripovedanja Pola Rikera,
Geopoetika, Beograd, 1998.
Bonjak, Branko, Smisao filozofske egzistencije, kolska knjiga, Zagreb, 1983.
Brdar, Milan, "Istorizam/istoricizam", Socioloki pregled, god. XXVIII, br. 1, 1994, str. 107-116.
Brodel, Fernan, Spisi o istoriji, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1992.
Vajthed, Alfred Nort, Nauka i savremeni svet, Nolit, Beograd, 1976.
Vajthed, Alfred Nort, Pojam prirode, A. Milenkovi, Beograd, 1989, pogl. 1-3
Veber, Maks, Metodologija drutvenih nauka, Globus, Zagreb,
1
1986,
2
1988.
Viko, Osnovi nove nauke, Napried, Zagreb, 1985.
Vitrou, Vreme kroz istoriju, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1993.
Vranicki, Predrag, Filozofija istorije, Napried, Zagreb, 1985.
Gavrilovi, @arko, Filosofija istorije Boe Kneevia,
Gadamer, Hans-Georg, Istina i metoda, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1978.
Gros, Mirjana, Problemi historijske znanosti, Zagreb, 1976.
Gurvi, @or, Savremeni poziv sociologije, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1964.
Gurvi, @or, Dijalektika i sociologija, Kultura, Beograd,
Damnjanovi, Milan, Filozofija kulture, Gradina, Ni, 1976.
Diltaj, Vilhelm, Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, BIGZ, 1980.
Diltaj, Zasnivanje duhovnih nauka, Prosveta, 1980.
Diltaj, Vilhelm, Pesnika imaginacija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski
Karlovci, 1989.
Dirkem, Emil, Elementarni oblici religijskog ivota, Prosveta, Beograd, 1972.
uri, Drago, Vreme i duh, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1998.
uri, Ivan, Istorija pribeite ili putokaz, Svjetlost, Sarajevo, 1990, str. 5-60.
uri, Mihailo, Problemi sociolokog metoda,
1
Savremena kola, Beograd, 1962;
2
u: uri,
Izabrani spisi, knj. II, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998.
uri, Mihailo, Sociologija Maksa Vebera, Napried, Zagreb,
1
1963,
2
1985;
3
u: uri, Izabrani
spisi, knj. III, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998.
uri, Mihailo, Mit, nauka, ideologija. Nacrt filozofije kulture,
1
BIGZ, Beograd, 1989;
2
u: uri,
Izabrani spisi, knj. VI, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998.
uri, Mihailo, Poreklo i budunost Evrope, Plato, Beograd, 2001.
Zimel, Georg, Problemi filozofije istorije. Saznajnoteorijska studija, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci/Novi Sad, 1994.
Jevti, Bora, Drutvena alternativa. Teorija nauno-tehnolokog razvoja, Svjetlost, Sarajevo,
1989.
Jeli, Jordan, Jednodimenzionalna antropologija. Kritiki ogled o Robertu Redfieldu, "August
Cesarec", Zagreb, 1988.
Jespersen, Oto, ovjeanstvo, narod i pojedinac sa lingvistikog stanovita, Zavod za izdavanje
uxbenika, Sarajevo, 1970.
111
Kalan, Valentin, "Svet kao istorija osnovni problemi i motivi Diltheyeve filozofije", Filozofske
studije, br. III, 1972.
Kant, Imanuel, Um i sloboda, Velika edicija "Ideja", Beograd, 1974.
Kasirer (Cassirer), Ernst, Filozofija simbolikih oblika, Dnevnik/Knjievna zajednica Novog Sada,
1985. (knj. 1: Jezik i knj. 2: Mitsko miLjenje)
Kneevi, Boa, Zakon reda u istoriji, Beograd, 1920.
Kovaevi, Milan, Teleologija i antropologija, Filozofsko drutvo Srbije, Beograd, 1980.
Kolingvud, Robin Xorx, Ideja istorije, Svjetlost, Sarajevo, 1987. (prva etiri poglavLja)
Kolingvud, Robin Xorx, Ideja istorije, zavrno (peto) poglavLje, mimeo, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta
Kora, VeLjko, Marksovo shvatanje oveka, istorije i drutva, BIGZ, Beograd,
2
1975.
Kora, VeLjko, Filozofija i njena istorija, Napried, Zagreb, 1983.
Kor, Materijalistiko shvatanje istorije,
Laudan, Lari, Progres i njegovi problemi, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta, Beograd,
2001, gl. 5 i 6
Laudan, Lari, Nauka, vrednosti i relativizam, mimeo, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu, deo 3.
Lefevr, Anri, S onu stranu strukturalizma, Komunist, Beograd, 1973.
Luka, er, Povijest i klasna svijest, Napried, Zagreb, 1970.
Luki, Radomir, Sociologija morala, SANU, Beograd,
1
1971.
Metodoloki problemi savremene istorije (zbornik radova), Institut za savremenu istoriju,
Beograd, 1987.
Mili, Vojin, Socioloki metod, Nolit, Beograd,
2
1978.
Mili, Vojin, Sociologija saznanja, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1986.
MilosavLjevi, Petar, Metodologija prouavanja knjievnosti,
Miloevi, Nikola, Filozofija strukturalizma, BIGZ, Beograd, 1980.
Mimica, ALjoa, Tekst i kontekst, Zavod za izdavanje uxbenika, Beograd, 1999.
Mitrovi, Andrej, RaspravLjanje sa Klio, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
Moren, Edgar, Duh vremena, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1967.
Nejgel, Ernest, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974, str. 400-540.
"Normativni naturalizam", tematski broj u asopisu Lua, br. 1-2, 1999.
Pavievi, Vuko, Odnos vrijednosti i stvarnosti, Kultura, Beograd, 1958.
Paanin, Ante, Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda Husserla, Napried, Zagreb, 1968.
Poper, Karl Rajmund, "Beda istoricizma", u: Vladimir Gligorov (prir.), Kritika kolektivizma, "Filip
Vinji", Beograd, 1988, str. 145-246.
Poper, Karl Rajmund, Otvoreno drutvo i njegovi neprijateLji, I-II, BIGZ, Beograd, 1993
Popovi, Mihailo i Miodrag Rankovi, Teorije i problemi drutvenog razvoja, BIGZ, Beograd,
1981.
Radulovi, Milan, Modernizam i srpska idealistika filosofija, Institut za knjievnost i umetnost,
Beograd, 1989.
Rankovi, Miodrag, Gurvievo shvatanje strukture i tipologije globalnih drutava, Rad, Beograd,
1970.
Rankovi, Miodrag, Sociologija i futurologija, 1-2, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta u Beogradu, 1995-9.
Riker, Vreme i pria, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1995.
Rodin, Davor, Dijalektika i fenomenologija, Nolit, Beograd, 1975.
Simeunovi, Vojin, Filozofija i zbiLja. Filozofija u okviru i izvan svojih granica, knj. II, "Veselin
Maslea", Sarajevo, 1986. i knj. III, "Veselin Maslea", 1991. (trei dio)
Supek, Rudi, Herbert Spencer i biologizam u sociologiji, Napried, Zagreb, 1985.
Sutli, Vanja, Bit i suvremenost, Sarajevo, 1967.
Sutli, Vanja, Praksa rada kao znanstvena povijest, Zagreb, 1974.
112
TartaLja, SmiLja, Skriveni krug, Velika edicija "Ideja", Beograd,
1
1976.
Teorije o drutvu, I-II, "Vuk Karaxi", Beograd, 1968.
Tojnbi, Arnold, Istraivanje istorije, I-II, Prosveta, Beograd, 1970.
Tulmin, Stiven Edelston, LJudski razum, Jasen, Niki, 2002.
Fabijan, Johanes, Vrijeme i drugi, Jasen, Niki, 2001.
Fiamengo, Ante, Sen-Simon i Ogist Kont, Napried, Zagreb,
1
1962,
2
1986.
Filozofija, god. XIV, br. 2, 1972. (temat "Filozofija, istorija i knjievnost")
Filozofske studije, br. VII, 1975.
Fuko, Miel, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1972.
Fuko, Miel, Rijei i stvari, Nolit, Beograd, 1974.
Fuko, Miel, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 2000.
Habermas, Saznanje i interes, Nolit, Beograd, 1975.
Habermas, Jirgen Teorija i praksa, BIGZ, Beograd, 1980, pogl. 6 i dodatak
Habermas, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb, 1989.
Ha, Elvin, Antropoloke teorije, I-II, BIGZ, Beograd, 1979.
Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Filozofija povijesti, Kultura, Zagreb, 1951.
Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Enciklopedija filozofskih znanosti, "Veselin Maslea", Sarajevo,
1987.
Hempel, Karl Gustav, "Funkcija optih zakona u istoriji", Gledita, god. XXXII, br. 3-4, 1981, str.
; v. i Hempel, "Razlozi i obuhvatni zakoni u objanjenju u istoriji", Gledita, god. XXXIII, br. 1-
4, 1982, str.
Horkhajmer, Maks i Teodor Adorno, Dijalektika prosvetiteLjstva, "Veselin Maslea", Sarajevo,
1
1974, 1986
Humbolt, Vilhelm, Spisi iz istorije i antropologije, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci/Novi Sad, 1991.
Huserl, Edmund, Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Deje novine, Gornji
Milanovac, 1994.
Cvetkovi, Vladimir, VoLja za novo. O genealogiji modernosti, Institut za politike studije,
Beograd, 1995.
Xej, Martin, Dijalektika imaginacija, Svjetlost, Sarajevo, 1985?, str. 400-470.
arevi, Abdulah, Smisao i iskon, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1971.
arevi, Abdulah, ovjek i moderni svijet. Humana conditio mo uma i neuma u povijesti i
drutvu, Svjetlost, Sarajevo, 1988, prvi, drugi i etvrti dio
eler, Maks, Poloaj oveka u kosmosu, "Veselin Maslea", Sarajevo
ei, Bogdan, Marksistika filozofija smisla, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
ei, Bogdan, Filozofija istorije (smisao istorije), Matica srpska, Novi Sad, 1986.
lajermaher, Fridrih Daniel Ernst, Dijalektika (1811), Oktoih/Drutvo filosofa i sociologa Crne
Gore, Podgorica/Niki, 1999.
mit, Alfred, Struktura i istorija u Marksovom Kapitalu,
mit, Alfred, Pojam prirode u Marksovom uenju, "Vuk Karaxi", Beograd, 1981.
pengler, Osvald, Propast zapada, Geca Kon, Beograd, 1936.
113
Metodologija drutvenih nauka
Anti, Milan T., DragoLjub B. orevi i Katica R. (Stevanovi) Hedrih (prir.), Prirodne nauke
danas. Filozofsko-socioloki i metodoloki problemi, Univerzitet u Niu, Ni, 1988, 311 str.
*Afri, Vjekoslav, Struktura socioloke teorije, Napried, Zagreb, 1989.
*Ben-Dejvid (Ben-David), Xozef, Uloga znanstvenika u drutvu, kolska knjiga, Zagreb, 1986,
pogl. 1, 2, 8 i 9
+
Bazala, Vladimir, Pogled na probleme suvremene znanosti, kolska knjiga, Zagreb, 1986.
Bogdanovi, Marija i saradnici, Sociologija u Jugoslaviji. Institucionalni razvoj, Institut za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1990, naroito str. 13-41.
*
+
Veber, Maks, Metodologija drutvenih nauka, Globus, Zagreb,
1
1984,
2
1989, naroito str. 21-
84 i 203-282.
+
Volf (NJolff), Kurt, Uvod u sociologiju znanja, Napried, Zagreb, 1984.
Vukovi, Slobodan, PokretLjivost i struktura drutva, Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd, 1994, str. 7-30 et 31ff. (v. i tamo navedenu literaturu)
Gud (Good), Karter V. i Daglas E. Skejts, Metode istraivanja u pedagogiji, psihologiji i
sociologiji, "Otokar Kerovani", Fiume, 1967.
Gud (Goode), Vilijem i Pol Het, Metodi socijalnog istraivanja, "Vuk Karaxi", Beograd, 1966.
*Dirkem, Emil, Pravila socioloke metode, Savremena kola, Beograd, 1963.
"Diskusija o metodologiji", tematski broj, Sociologija, god. IX, br. 1, 1965.
"Drutvene implikacije visoke tehnologije", tematski blok u: Revija za sociologiju, god. XIX, br. 3
(68), Zagreb, 1988, str. 135-225.
*uri, Mihailo, Problemi sociolokog metoda,
1
Savremena kola, Beograd, 1962;
2
u: uri,
Izabrani spisi, knj. II, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998.
*
+
uri, Mihailo, Sociologija Maksa Vebera, Napried, Zagreb,
1
1963,
2
1985;
3
u: uri, Izabrani
spisi, knj. III, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998. (odeLjak "Metodoloki osnovi
sociologije" moe se nai i u nezavisnom prevodu Aleksandra Pavkovia i Leona Kojena u
asopisu Ideje, god. IV, br. 5-6, 1973, str. 112-133.)
uri, Mihailo, Mit, nauka, ideologija. Nacrt filozofije kulture,
1
BIGZ, Beograd, 1989;
2
u: Izabrani
spisi, Slubeni list SRJ/Tersit, Beograd, 1998, knj. VI
Elster, Jon, Kiselo groe. Istraivanje o podrivanju racionalnosti, Deje novine, Gornji
Milanovac, 1992.
*Ili, Vladimir, Funkcionalizam u sociologiji, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta, Beograd, 1995.
Krsti, Dragan, Psiholoki renik, "Vuk Karaxi", Beograd, 1988.
*Kuvai, Ivan, Rasprave o metodi, Napried, Zagreb, 1988.
*
+
Laudan, Lari, Progres i njegovi problemi, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu,
2001, poglavLja 6 i 7, str. 201-252.
(Laudan, Lari, Nauka, vrednosti i relativizam, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu, 2003. /za sada u elektronskoj verziji/)
Lenk, Hans, Izmeu teorije znanosti i drutvene znanosti, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1988.
*
+
Luman, Niklas, Teorija sistema,
1
Globus, Zagreb, 1984;
2
Plato, Beograd, 1998.
Marui, Ante, Sociologija znanja i marksizam, kolska knjiga, Zagreb, 1986, str. 89-144 i 161-
175.
*Merton, Robert King, O teorijskoj sociologiji,
1
CDD, Zagreb, 1979;
2
Plato, Beograd, 1998.
+
Mili, Vojin, Sociologija saznanja, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1986.
Mili, Vojin, Prilozi istoriji sociologije, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1989, naroito str. 65-95 i
525-623.
*Mili, Vojin, Sociologija nauke, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1995.
Mili, Vojin, Drutvena struktura i pokretLjivost Jugoslavije, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1996,
str. 65-131.
114
Miunovi, DragoLjub, Logika i sociologija. Induktivno zakLjuivanje u sociologiji, Biblioteka
Filozofskih studija, knj. 1, Filozofsko drutvo Srbije, Beograd, 1971. (deo knjige i u:
Miunovi, DragoLjub, "Metodoloka funkcija indukcije", Zbornik Filozofskog fakulteta, knj.
XI-2, Beograd, 1970, str. 103-137; kao i u: Miunovi, "Statistika indukcija u sociolokim
istraivanjima", Savremene filozofske teme, god. H, br. 1, 1969, str. 99-122.)
Mrki, Danilo, "Noviji pokuaji razvijanja uporednog metoda", Sociologija, god. XIII, br. 1, 1969,
str. 129-141.
Mrki, Danilo, "Mertonove teorije srednjeg obima", Sociologija, god. XXI, br. 4, 1977, str. 657-
677. (iz magistarskog rada Axiomata media sociolokih teorija, 1975.)
+
Nejgel (Nagel), Ernest, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974, str. 400-540.
Novakovi, Stania (prir.), Filozofija nauke u prvoj polovini HH veka, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1997, poglavLja 3 i 4, str. 43-93.
Novakovi, Stania, Savremena uloga i organizacija nauke. Izabrani radovi, knj. I, Institut za
filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2001
Nortrop, F. S. C., Logika prirodnih i drutvenih nauka, Obod, Cetinje, 1968.
Peji, BogoLjub (prir.), Metodologija empirijskog naunog istraivanja, Univerzitet u Beogradu.
Defektoloki fakultet, Beograd, 1995, 1003 str.
Peujli, Miroslav i Vladimir Mili, Metodologija drutvenih nauka, Slubeni list SFRJ, Beograd,
1991. (vie izdanja, najobimnije je: Savremena administracija, Beograd, 1982, 824 str.)
*Pijae (Piaget), @an, Epistemologija nauka o oveku, Nolit, Beograd, 1979.
"Promene paradigmi i moda u nauci", tematski broj asopisa Socioloki pregled, god. XXIX, br.
3, 1995.
Rankovi, Miodrag, Sociologija i futurologija. Obnova ideje o "globalnoj sociologiji", Institut za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1995.
Risti, @ivan, O istraivanju, metodu i znanju, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd,
1995.
+
fon Riht (NJright), Georg Henrik, Objanjenje i razumevanje, Nolit, Beograd, 1976, pogl. 1, 3 i
naroito 4
*
+
Supek, Rudi, Zanat sociologa. Strukturalna analiza, kolska knjiga, Zagreb, 1983.
( Teorije o drutvu, I-II, "Vuk Karaxi", Beograd, 1967?)
+
"Teorijsko-metodoloke osnove istraivanja u drutvenim naukama", I-II, temati u: Gledita,
god. XVII, br. 3, 1976, str. 177-230. i god. XVIII, br. 5, 1977, str. 387-431.
+
Topi, Lidija, Kapitalizam, tehnologija i nemaka sociologija, Institut drutvenih nauka, Beograd,
1982, naroito str. 94-123 i 203-236.
Hempel, Karl, Filozofija prirodnih nauka, Plato, Beograd, 1997.
+
Hir (Hirsch), Erik Donald, Naela tumaenja, Nolit, Beograd, 1983.
"Hermeneutika i nauke", tematski broj, Gledita, god. XXXI, br. 3-4, Beograd, 1990, naroito str.
23-41.
+
eroni (Cerroni), Umberto, Uvod u drutvenu znanost, kolska knjiga, Zagreb, 1983.
unji, uro, Pojam zakona u sociologiji, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1967. (sada i u:
Sabrana dela, igoja, Beograd, 2000.)
+
unji, uro, Otpori kritikom miLjenju,
1
"Vuk Karaxi", Beograd, 1971;
2
RK SSOH, Zagreb,
1989. (
3
igoja, Beograd, 2000.)
unji, uro, Kritika socioloke metode, Gradina, Ni, 1973. (
2
igoja, Beograd, 2000.)

Literatura koja se specifinije odnosi na probleme razumevanja i vrednosne neutralnosti
(ukLjuujui i dela obeleena krstiem u eksponentu ispred naslova u prethodnoj rubrici)
Luki, Radomir, Sociologija morala, Nauna knjiga, Beograd,
3
1982; i u: Sabrana dela,
Hauard S. Beker, "Na ijoj smo strani?", Revija za sociologiju, br. 3-4/1973.
Peter Berger i Helmut Kelner, Sociologija u novom kLjuu, Gradina, Ni, 1991, 43-130.
Morton Vajt (NJhite), Drutvena misao u Americi, kolska knjiga, Zagreb, 1979, 269-314.
115
Ivan Kuvai, Znanost i drutvo, Napried, Zagreb, 1977, str. 89-115.
Metodologija savremene istorije (zbornik radova), Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1987,
str. 205-213 i 223-253.
Ognjen aldarovi, Urbana sociologija. Socijalna teorija i urbano pitanje, Globus, Zagreb, 1985,
str. 248-260.
Ognjen aldarovi, Suvremeno drutvo i urbanizacija, k. knjiga, Zagreb, 1987, 51-72.

Literatura o pojedinim istraivakim tehnikama i teorijskim orijentacijama
a) Anketa i intervju
Rudi Supek, Ispitivanje javnog mnijenja, SNL, Zagreb,
3
1981.
C. A. Mozer, Metodi anketiranja u istraivanju drutvenih pojava, Kultura, Beograd, 1962.
Aleksandar Bukvi, Psiholoki testovi, Beograd, 1987.
Nikola Rot, Osnovi socijalne psihologije, Nauna knjiga, str. 6-16, 28-50, 417-429.
b) Statistiki metodi
Milorad Krneta, Statistika za sociologe, Ekonomika/Ekonomski institut, Beograd, 1987.
LJubica kara-Vidojevi, Statistiki metod u drutvenim naukama, Zavod za izdavanje uxbenika
SRS, Beograd, 1968.
Ben-Dejvid, Uloga znanstvenika u drutvu, str. 182-188. (razvoj statistike)
Slobodan Cveji, Uloga multivarijantne analize u sociolokim istraivanjima istorijska
perspektiva, magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu, 1996.
Vojin Mili, Prilozi istoriji sociologije, str. 183-229 i naroito 603-623. (za kvantitativne metode u
istraivanju uticaja teoretiar)
v) Sociometrija i ispitivanje malih grupa
Jakob L. Moreno, Osnovi sociometrije, Savremena kola, Beograd, 1962.
SmiLjani-olanovi, Vera, Sociometrija i ispitivanje socijalne percepcije, Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva Srbije, Beograd, 1973.
Filip ukovi, Metodologija istraivanja soci-psiholokih (sic!) istraivanja, Kultura, Beograd,
1988, pogl. IV (ovaj deo je ukLjuen i u neke druge knjige istog autora)
@ivan Risti, Nacrti istraivanja i proveravanje hipoteza, Prosveta, Beograd, 1983.
Nenad Havelka, Socijalna percepcija, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1992.
Nikola Rot, Psihologija grupa, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,
2
1988, str. 9-42
et passim
g) Funkcionalna analiza
Ivan Kuvai (prir.), Funkcionalizam u sociologiji, Napried, Zagreb, 1989.
LJubivoj Gvoi, Funkcionalizam Roberta Mertona. Teorijsko stanovite i osnovne oblasti
primene, samostalno izdanje, Beograd, 1991.
Anelka Mili (prir.), Sociologija drutvene akcije Talkot Parsonsa, Institut za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1990, naroito str. 9-27 i 105-121. (sa
bibliografijom Parsonzovih radova i sekundarne literature, str. 147-164.)
Talkot Parsons, Drutva, "August Cesarec", Zagreb, 1988, naroito str. 11-66 i 227-239.
Talkot Parsons, Moderna drutva, Gradina, Ni, 1992, naroito str. 11-42 i 176-182.
(Rudi Supek, Herbert Spenser i biologizam u sociologiji, Napried, Zagreb, 1987.)
(Ivan Kuvai, Marksizam i funkcionalizam, Komunist, Beograd, 1970.)
d) Analiza sadraja i sline kvantitativne tehnike
France Vreg, Demokratsko komuniciranje, Narodna i univerzitetska biblioteka BiH i Fakultet
politikih nauka, Sarajevo, 1991.
Aleksandar Todorovi, Sociologija slobodnog vremena, Interpregled, ZajearBeograd, 1984,
str. 51-147 i 189-198.
) Merenje drutvenog, ekonomskog i tehnolokog razvoja
Miodrag Rankovi (prir.), Ogledi iz sociologije drutvenog razvoja, ISI FF, Beograd, 1981, str.
125-148, 221-240.
116
Miodrag Rankovi et al., Istraivanje i planiranje drutvenih promena i razvoja, ISI FF, Beograd,
1983, str. 9-56, 123-142.
Mihailo Popovi i Miodrag Rankovi, Teorije i problemi drutvenog razvoja, BIGZ, Beograd,
1981, str. 241-283.
Josip @upanov, "Pojam i znaaj indikatora u socijalnom istraivanju", Nae teme, br. 5, 1962,
str. 711-734.
e) Kvalitativni metodi
ikaka kola:
Ognjen aldarovi, Urbana sociologija. Socijalna teorija i urbano pitanje, Globus, Zagreb,
1985, str. 162-173.
Sreten Vujovi, Sociologija grada, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1989,
str. 26-39 i 115ff.
fenomenologija:
Radomir Luki, Formalizam u sociologiji, Napried, Zagreb, 1987, passim
Milan Brdar, "Fenomenoloke osnove drutvenih nauka u delu Alfreda ica", I-II, Gledita,
god. XXIII, br. 1-4, str. ??? i br. 5-8, str. 75-87.
Vladimir Ili, "Kvantitativni i kvalitativni pristup u uporednom istraivanju", Sociologija, god.
XLII, br. 2, 2000, str. 247-269.
) Istorijski metodi
Anelka Mili (prir.), Raanje moderne porodice, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1988, naroito str. 47-61, 74-89.
Fernan Brodel, Spisi o istoriji, SKZ, Beograd, 1992, str. 83-188, 225-253 i 305-367.
ore Stankovi i LJubodrag Dimi, Istoriografija pod nadzorom. Prilozi istoriji istoriografije, I-II,
Slubeni list SRJ, Beograd, 1996, prvi deo
Jirgen Koka, Ogledi o istoriji, SKZ, Beograd, 199h.
problem istor(ic)izma u sociologiji:
Milan Brdar, "Istorizam/istoricizam", Socioloki pregled, god. XXVIII, br. 1, 1994, str. 107-116.
z) Nekonvencionalna shvatanja naunog metoda
Fajerabendov metodoloki anarhizam: Pol Fajerabend (Paul Feyerabend), "Kako zatititi
drutvo od nauke", u: Neven Sesardi (prir.), Filozofija nauke, Nolit, Beograd, s. a., str. 350-
363.
feministika antropologija: Rubi Rorlih-Livit (Ruby Rohrlich-Leavitt), Barbara Sajks i Elizabet
Vederford, "Domorotka: vienja antropologa-mukaraca i antropologa ena", u: @arana
Papi i Lydia Sklevicky (prir.), Antropologija ene, Prosveta, Beograd, 1983, str. 54-73; Seli
Sloukem (Sally Slocum), "@ena skupLjaica: muke predrasude u antropologiji", ibid., str. 74-
90.
etnometodologija: Ivana Spasi, "Etnometodologija i njeni metodi", Sociologija, god. XXXIII,
br. 4, 1991, str. 561-576.
dramaturka kola: Ivana Spasi, Znaenja susreta, Institut za filozofiju i drutvenu
teoriju