ENDOKRINI SISTEM

Sistemi i signali u organizmu

ENDOKRINI SISTEM
lezde hormoni

Endokrine lezde nemaju posebne kanale za isporuku svojih produkata. Hormoni se lue direktno u kapilare i tako ulaze u cirkulacioni sistem. Svaki hormon ima svoj cilj (organi ili tkivo). Neki hormoni (npr., insulin, tiroksin) imaju kao cilj vie od jednog organa.

STRUKTURA HORMONA Amini prosti hormoni. Ovo su

strukturalne varijacije amino kiselina (tirozintiroksin, epinefrin adrenalin).

Proteini lanci amino kiselina.

Proteini: insulin, hormon rasta, glukagon; peptidi: ADH i oksitocin. Peptidi su kratki lanci
aminokiselina.

Steroidi stvoreni od
holestorola (kortizol, aldosteron, estrogen, testosteron).

elije endokrinih lezdi su stimulisane prisustvom ili odsustvom potrebne koncentracije pojedinih materija ili hormona u krvi (npr. insulin se lui kad koncentracija glukoze u krvi pree odreeni nivo, i svojim prisustvom omoguuje jetri da ga pretvara u glikogen i katalizator je elijama pri korienju glukoze iz krvi).

Hipofiza je organ koji stvara nekoliko hormona i

uestvuje u nizu vitalnih funkcija Hipofiza je mali organ neposredno ispod hipotalalmusa. Anatomska i fizioloka podela hipofize:zadnja i prednja lezdu. Zadnja lezda (neurohipofiza) je produetak hipotalamusa. Prednja lezda (adenohipofiza) je posebno tkivo.

ADH antidiuretiki hormon (iz zadnje lezde)

Poveava reapsorpciju vode u bubrenim tubulusima i na taj nain smanjuju koliinu urina. Dehidracija inicira izluivanja ADH da bi se sauvala voda. ADH se oslobaa u velikoj koliini u sluaju krvarenja (hemoragije) i on dovodi i do vazokonstrikcije (stezanja krvnih sudova) da bi se odrao normalan krvni pritisak, Uzimanje alkohola inhibira sekreciju ADH i poveava koliinu urina, i moe da dovede do dehidracije (smanjenje vode) i vrtoglavice (pad pritiska)

Oksitocin (iz zadnje lezde)

stimulie kontrakcije materice na kraju trudnoe i stimulie rad mlenih lezda u cilju generisanja hrane za odoje. Placenta takoe lui oksitocin na kraju sazrevanja jajne elije u koncentracijama koje su mnogo vee od koncentracije koju daje hipofiza. Nadraaj za luenje mleka dolazi od stimulacije bradavica i periodu posle poroaja

Hormon rasta (GH) se naziva i

somatotropin. GH poveava transport amino kiselina u elije i poveava brzinu sinteze proteina. GH stimulie deobu elija u onim tkivima u kojima je to mogue. GH je posebno znaajan u periodu rastenja (kosti, miii). GH je znaajan i u zrelom dobu. GH stimulie oslobaanje masnoa i korienje masnoa u proizvodnji energije. Sekrecija GH se poveava u hipoglikemiji ili naporima, ali i poveanom koncentracijom amino kiselina u krvi.

TSH tiroidni stimulacioni hormon

Tiroidna lezda je locirana na prednjoj strani traheje neposredno ispod larinksa. Sekrecija je kontrolisana iz hipofize hormonom Ovaj hormon se naziva i tirotropin. TSH stimulie normalni rast tiroidne lezde i sekreciju. TSH je regulisan informacijama koje dolaze iz hipotalamusa

ACTH Adrenokortikotropni hormoni stimuliu

sekreciju kortizola i ostalih hormona is nadbubrenog korteksa. Sekrecija ACTH se poveava oslobaanjem kortikotropinskog hormona (CRH) iz hipotalamusa. CRH se proizvodi u svim stresnim situacijama (fizikog i psihikog).

Prolaktin, kao to i ime

ukazuje, je odgovoran za laktaciju. Prolaktin inicira i odrava proizvodnju mleka u mlenim lezdama. Regulacija prolaktina je sloena i ukljuuje oslobaanje PRH (prolaktinski oslobaajui hormon) i PIH (prolaktinski inhibicioni hormon) iz hipotalamusa. Mlene lezde moraju da budu aktivirane i drugim hormonima: estrogen i progesteron. Ovi hormoni se lue u velikoj koliini iz placente u toku trudnoe.

LH je hormon koji je kod ena odgovorna za ovulaciju, tj. oslobaanje formirane jajne elije iz jajnika. LH pomae pomeranje jajne elije, to dalje stimulie luenje progesterona. Kod mukaraca stimulie elije testisa na proizvodnju testosterona. Sekrecija LH je regulisana iz hipotalamusa.

FSH (Follicule-Stimulating Hormone) je odgovaran za sazrevanje jajnih elija i proizvodnju spermatozoida kod mukaraca.

Tiroidna lezda je locirana na prednjoj

strani traheje neposredno ispod larinksa. Tiroida proizvodi tiroksin i trijobltironin. Tiroksin je osnovni regulator proizvodnje energije i sinteze proteina. Tiroksin poveava metabolizam elija za sve oblike hrane. Normalna produkcija tiroksina je esencijalna za rast, fiziki i mentalni razvoj, sazrevanje reproduktivnog sistema. Sekrecija je kontrolisana iz hipofize. Tiroida lui i kalcitonin koji utie na deponovanje kalcijuma u kosti iz krvi.

Paratiroidna lezda
Ima 4 paratiroidne lezde, po dve na svakoj od polovina tiroidne lezde i one lue paratiroidni hormon. Ciljni organi ove lezde su kosti, tanko crevo, i bubrezi. Paratiroidni hormon (PTH) je antagonist kalcitonina i odgovoran je za odravanje nivoa kalcijuma i fosfata u krvi. PTH poveava reabsorpciju kalcijuma u krv u bubrezima. PTH poveava absorpciju kalcijuma iz hrane u zidove tankog creva. Kalcijum, pored toga to je neophodan za rad miia i nerava, ima vanu ulogu u zgruavanju krvi.

Pankreas u elijama (Langerhansova ostrvca) lui glukagon (alfa elije) i insulin (beta elije)

Nadbubrena (adrenalna) lezda

Nadbubrene lezde imaju dva dela: unutranji koji lui epinefrin (adrenalin) i norepinefrin (foradrenalin) u malim koliinama. Norepinerfin je odgovoran sa vazokonstrikciju koe i skeletnih miia, a time i poveanje krvnog pritiska. Epinefrin poveava srani ritam i snagu kontrakcije. Epinefrin takoe iri bronhiole, smanjuje peristaltiku, stimulie jetru da pretvara glikogen u glukozu, poveava korienje masti u metabolizmu, i poveava brzinu metabolizma elija

Adrenalna lezda lui 3 tipa steroida:

mineralokortikoide, glukokortikoide, i seksualne hormone Aldosteron reabsorpcija natrijuma u bubrezima Kortizol poveava upotrebu masnoa i amino kiselina u metabolizmu umesto glukoze. Kortizol ima efekat utede glukoze uz ouvanu aktivnost elija. Jedine elije kojima je neophodna glukoza su elije mozga (nije potreban insulin). Kortizol ima anti-inflamatorni efekat. Kortizol blokira efekte histamina. Kortizol obezbeuje nivo inflamacije koji je povoljan za proces zaceljivanja povrede.

Jajnici
Jajnici proizvode steroide (estrogen i progesteron) Osnovna uloga je u procesu sazrevanja jajne elije. Estrogen je znaajan za razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika ena (razvoj grudi stvaranjem mlenih puteva, rast materice, depoziciju masnog tkiva u predelu kukova i bedara). Postoje osnovane pretpostavke da estrogen smanjuje nivo holesterola i triglicerida (masnoa) u krvi. Progesteron je znaajan za oslobaanje i prenos jajne elije. Progesteron je esencijalan za razvoj placente. Progesteron poboljava skladitenje glikogena.

Timus se nalazi ispod tiroidne lezde.

U fetusu i deci timus je veliki i protee se sve do sternuma (grudna kost). Sa odrastanjem timus se smanjuje i postaje relativno mali kod odraslih osoba. Hormoni timusa su potrebni za tzv. imunoloki odgovor organizma. Kod dece, imuni sistem nije razvijen, i deca (do 2 godine) su mnogo podlonija infekcijama od odraslih. To je jedan od razloga to ponekada vakcine mogu da izazovu posledice, i to se neke vakcine apliciraju u drugoj godini ivota i kasnije.

10

IMUNITET
Imunitet moe da se definie kao sposobnost tela da uniti patogene ili druge stane materijale i sprei razvoj bolesti. Maligne elije, koje mogu da se formiraju u telu kroz mutacije normalnih elija, su takoe prepoznate kao strane i najee unitene pre nego to uzrokuju kancer. U nekim sluajevima imuni sistem reaguje i na sopstvene elije i to nazivamo autoimunost.

U embrionu T elije (limfociti se dele na T i B elije) se proizvode u timusu i kotanoj sri. T elije posle odrastanja u timusu migriraju u slezinu, limfne vorove i limfne vorie tu ih nalazimo posle roenja. B elije koje stvara kotana sr se prenose direktno u slezinu i limfne vorove. Antigeni su hemijski markeri koji identifikuju elije. Antitela koje nazivamo i imuno globulini i gama globulini su proteini koje proizvode plazma elije koji reaguju na prisustvo stranih antigena.

11

ELIJSKI UPRAVLJAN IMUNITET

IMUNITET

12

ANTITELA - IMUNI ODGOVOR ORGANIZMA STRANIM ANTIGENIMA Prvo izlaganje stranim antigenima doprinosi razvoju antitela. Antitela se u inicijalnom kontaktu sa antigenima stvaraju polako i u malom broju, ali u sekundarnom kontaktu sa istim antigenima se stvaraju brzo i u velikom broju. Ovaj mehanizam je od znaaja u objanjenju zato ljudi posle preleane zarazne bolesti postaju imuni na tu bolest. Ovaj mehanizam je i osnova delovanja vakcina. Alergije su takoe rezultat ovog mehanizma.

13