Odredjivanje pojma i predmeta kriminologije Odrediti pojam kriminologije znai odgovoriti na pitanje ta se podrazumeva pod terminom kriminologija.

Precizna, opte prihvaena i jedinstvena definicija jo uvek nije utvrena, jer je svaki autor imao svoje shvatanje i definiciju kriminologije. Izuavanje kriminaliteta u okviru posebne nauke javlja se tek 80-ih godina 19.veka. Francuski antropolog Pol Topinar upotrebio je pojam kriminologija za oznaavanje nauke koja se bavi izuavanjem izvrenih krivinih dela. Na osnovu postojeih saznanja kriminologija se moe definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drutvena nauka o fenomenolokim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog ponaanja kao pojedinane pojave, sa ciljem njegovog objanjenja i suzbijanja.Odrediti predmet kriminologije znai utvrditi ta kriminologija izuava, kojim se pitanjima i problemima bavi. Predmet prouavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna drutvena pojava i kriminalno ponaanje kao pojedinana pojava.Razlikuju se:-makrokriminologija (prouava kriminalitet kao masovnu drutvenu pojavu) i mikrokriminologija (prouava kriminalitet kao pojedinanu pojavu) .Nasilnicki kriminalitet- Kriminalitet koji se vri upotrebom nasilja-silom i-ili zloupotrebu modi. -Veliki broj krivinih dela vri se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. Nasilje znai upotrebu sile, pretnje ili zloupotrebu modi prema drugom licu. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivinog dela ne postoji u krivinim zakonima, ved postoje krivina dela kod kojih je nasilje elemenat bida krivinog dela ili nain njihovog izvrenja. To su krivina dela protiv ivota i tela (liavanje ivota, povrede tela, ugroavanja), slobode odluivanja i kretanja, line sigurnosti, dostojanstva linosti i morala, braka i porodice (nasilje u porodici). Privredni (ekonomski) kriminalitet Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata odreenu grupu delikata protiv drutveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su podruja veoma podlona za javljanje kriminaliteta.Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinaminost, sposobnost prilagoavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja.Privredni kriminalitet, kao deo kriminaliteta u vezi privrede, obuhvata krivina dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi, procesi i aktivnosti. Ova kriminalna ponaanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vre ih subjekti - pravna i fizika lica, nosioci odreenih ovladenja.Ovim pojmom obuhvataju se krivinopravne inkriminacije kao sutinski, najspecifiniji deo privrednog kriminaliteta koji ugroava privredu.Oblici ispoljavanja privrednog kriminaliteta:-delikti kojima se naruava i ugroava jedinstvo trita (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli trita i cenama radi postizanja monopolistikog ili drugog povladenog poloaja)- prisvajanje neevidentnih vikova robe, sirovina, proizvoda, koje ne uoava kontrolni mehanizamobmanjivanje kupaca (prevare o koliini, ceni, marki i kvalitetu robe)- poslovanje "za sopstveni raun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. Izvrilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjienja.-delikti povezani sa raspolaganjem odreenih ovladenja, poloaja i modi pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera, ispoljavaju se kroz zloupotrebu slubene dunosti, poloaja.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama, na razliitim radnim mestima - poslovoe, magacioneri, skladitari, blagajnici, ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i odreena slubena ovladenja. Karakteristino je da u odreenoj kanjivoj delatnosti uestvuje vedi broj izvrilaca meusobno povezanih kroz dui vremenski period, ostvarujudi ogromnu dobit. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponaanja je koristoljublje. Nasilje u porodici se definie kao primena fizike i psihike sile prema lanovima porodice uz ugroavanje i povreivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i modi nad lanovima porodice, bez obzira da li je u vaedem zakonodavstvu predvieno kao krivino delo i da li je izvrilac nasilja prijavljen organima gonjenja.Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja proima sva drutva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najteih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem kre osnovna ljudska prava i slobode lanova porodice, kao to je pravo na ivot, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fiziki, psihiki i seksualni integritet i dr.-Brano ili partnersko (najede nad enama), ukljuuje i bive suprunike-partnereNad decom (maloletnom i punoletnom)- Nasilje maloletne dece prema roditeljima (maloletniko porodino nasilje)-Prema starima:- Od strane odrasle dece ili drugih lica od kojih su stari zavisni (ekonomski ili u pogledu

nege)- Deca ili druga lica koja ekonomski zavise od starih zavise, ili partnersko koje se nastavlja u starosti)Izmedju brade i sestara, drugih lanova porodice, lica koja ive u istom domadinstvu- Najede poinje na poetku braka ili veze- Najede rtve su ene i deca, a izvrioci mukarci (partneri, oevi, sinovi)- Deca su neposredne ili posredne rtve (svedoci) nasilja u porodici- fiziko, psihiko, seksualno nasilje i zanemarivanjeEkonomska zavisnost, odsustvo podrke, sramota, samookrivljavanje i okrivljavanje od strane okruenjaNajveda opasnost da ena bude ubijena je u momentu kada odlui da napusti nasilnika Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponaanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. To je oblast kriminaliteta na koju najvie utiu moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim ivotom. Ako se seksualni akt vrsi mimo volje jednog od uesnika, re je o seksualnom deliktu.Seksualno nasilje je opti naziv za brojne oblike seksualnog ponaanja za koje je karakteristino da se odvijaju bez pristanka, odnosno iznueni su primenom sile i/ili pretnjeKrivina dela iz oblasti seksualnih delikata. Seksualno uznemiravanje- Silovanje- Prinudne seksualne radnje- IncestDrugi oblici seksualnog nasiljaseksualno ropstvo, -prisilna prostitucija, t-rgovina enama i decom (trafficking), -seksualna zloupotreba. Profesionalni kriminalitet se sastoji u vrenju razliitih vrsta krivinih dela, najede imovinskih, u vidu stalnog zanimanja, koje slui kao izvor stalne ili povremene, osnovne ili uzgredne zarade, prihoda. Profesionalno mogu da se vre krae, prevare, falsifikati, da se organizuje prostitucija, trguje opojnim drogama i sl. Krivina dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vre se brzo, veto i spretno, uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja, zbog ega je teko otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vrenje samo odreenih krivinih dela. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih slubi, iz priznatih zanimanja. Najede ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". Odlikuje ih visoka profesionalnost, usavrenost metoda, dinaminost i prilagoavanje. Meu profesionalnim kriminalcima postoje razlike. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji esto obavljaju svoju delatnost na granici izmeu zabranjenog i dozvoljenog, tzv."sitnih lopova", ali i surovih i naoruanih gangstera. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije:a) sitni prestupnici koji vre krivina dela bez primene nasilja. To su deparoi, koje karakterie vetina i prisebnost prilikom vrenja knvinih dela.b) profesionalci - varalice, koji krivina dela vre putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalakih tehnika. teki kriminalci - odlikuje ih primena nasilja, koriste oruje kada nemaju drugog naina da ostvare svoje kriminalne akcije.Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. Razbijnistvo I razbojnicka kradja prioadaju ne samo imovinskom kriminalitetu,vec I krvnim deliktima jer se prilikom izvrsenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu,a u tezim slucajevima umisljeno se nanosi teska telesna povreda.Krivicni zakonik RS predvidja 3 oblika krivicnog dela razbojnicke kradje.Prvi oblik postoji kada je neko lice zatecenoprilikom izvrsenja krivicnog dela kradje,pa u nameri da zadrzi ukradenu stvar uoptrebi silu ili preti da ce neposredno napasti na zivot ili telo.Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od million I petsto hiljada dinara,dok je kod treceg oblika sa umisljajem nanesena teska telesna povreda ili je u izvrsenju dela ucestvovalo vise izvrsilaca.Krivicno delo razbojnistva se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke kradje po tome sto je sila ili pretnja upotrebljena radi uzimanja tudje pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome.Ukoliko je prilikom izvrsenja krivicnog dela razbojnistva ili razbojnicke kazne neko lice liseno zivota,postoji krivicno delo teskog ubistva. Politicki kriminalitet-To su vidovi kriminaliteta povezani sa politikim odnosima u drutvu. Postoje dva vida.U prvu grupu spadaju dela koja predstavljaju napade na dravu, shvadenu kao vlast. To su: izdaja zemlje, pijunaa, oruana pobuna i sl. Osobeni tip ovog tipa kriminaliteta jeste terorizam . U drugu grupu spadao bi tz. Kriminalitet vladajudih, ili zloini vlasti. To su sve one zloupotrebe vlasti zarad protivzakonitog bogadenja ili obrauna sa neistomiljenicima. Ovde se ubrajaju: a) tajne policije; b) krenje ljudskih prava politikih protivnika; c) genocid: d) zloine policije; e) nezakonito pradenje, prislukivanje i eksperimentisanje.