Hajzenberg i prirodna filozofija (Ill) prikazuje

Vernera I-1ajzenberga kao vodeccg fizicara

dvadesetog veka. U preglcdu je razlika izmedu
njega i Nilsa Bora, njegovog duhovnog oca, koji
je bio vise filozof nego fizicar i njegovje princip
komplementarnosti tcmeljna zapravo filozofska
interprctacija. Za Hajzcnbcrga jc rnatcmaticka
analiza Iundamcntaluih hipotcza ccntralno uvc-
renjc II vreme zasnivanja principa relacije ne-
odredenosti One su shvaccne kao osnovni zakon
prirode. I izlisnim sc smatra opisivanjc u kvant-
no-teorijskom pojmovnorn sistemu. Dovcdcn je
II pitanjc princip determinizma u prirodnim po-
javama. Tacka prelorna jc u promcni poimanja
stvarnosti, Hajzcnbcrg jc tvorac "statisticke
kvantne teorijc, a njeno je ontolosko i onda epi-
stemolosko polaziste da ono sto ispitujemo nije
priroda po sebi ncgo priroda koja je izlozcna na-
scm mctodu istrazivanja". Tako jc taj rad "po-
stavljunje pitanja prirodi jczikom koji posedujc-
mo". Preinacuju se Iogicki obrasci i to donosi rc-
zultate po kojima atomi nisu toliko stvarni ko-
liko su moguci, a matematickc su sheme dopuna
prirodnog jezika, kombinovane s jezikom pretu-
macenc logike. Acimovic svoj ogled dovrsava
tvrdnjom da to i jeste terneljni ontologicki stav
llajzenbcrgove konccpcije prirodnefilozofije,
Ogledom Ojilozofiji prirode fwd Srba dovrsa-
va se ova knjiga. Razvojni luk opisuje se od
vizantijskog doba, preko Knezeviceve kos-
mologije, pozitivizma Dragise Burica, do
metaflzickog sistema Brane Petronijevica.
Poistoveceni su staroslovenski i starosrpski
kategorijalni sistemi filozofskog misljenja koje
se odnosi na filozofska znanja 0 sustini prirode.
Zbornik popa Dragolja iz XIV vcka je od te-
mcljnog znacaja za srpsko irnenovanje filozof-
skih pojmova, Isto tako su od bitnosti i Goricki
zbornik (1942), pisan za kcerku kneza Lazara,
Jelcnu, i drugi rukopisi stare srpske knjizevnos-
ti. Ogled je raden na izvornim tekstovima i ne-
ce ga biti rnoguce zaobici u buducim istraziva-
nj ima kulturc srpskog misljenja, srbistike
uopste. Naznaccno je da se poslc pedesetih go-
dina XX veka dogada "prevlast interesovanja
za filozofska pitanja fizike, sto ce onda nepo-
sredno voditi prcma zanimanju za filozofiju nauke
u njenim logickim i metodoloskim osnovama",
Tako, daklc, ova knjiga oglcda Mirka Acimovica,
pisanu visokim naucnim standardom misljenja,
naznacuje mogucnost prevladavanja filozofije
prirode kao fiiozofije fizike, iii uopste kao filozofi-
je prirodnihnauka, i otvara put ka filozofiji prirode
kojaje nauka filozofije prirode, stoga su ovi ogle-
di s ovoga podrucia doista tek svedocanstvo puto-
vanja logosa prema ontoloskom pojmu physis.
Molnar Milotka Sivc
Filozofski fakultet, Novi Sad
MODERNA I SAVREMENAFILOZOFlJA
(M. Todorovic: Kratke studije, Plato, Beograd, 2003)
Nastavljajuci intenzivnu izdavacku delatnost u
oblasti savremene filozofije izdavacka kuca Plato
nedavno je objavila knjigu Milosa Todorovica
Kratke studije (Plato, 2003.) cime nam se ov'!j au-
tor, nakon uspeSnih prevoda dela Fihtea, Selinga,
Vindelbanda, Diltaja, Jaspersa i Hajdcgcra i knjiga
Die Spuren der Ur;,prunghafiugkeit metaphysisch-
er Zeitbegrt!!e - Plato und Kant uber Zeit (diserta-
eija, 1984) i Misao i strmt - fiLozofi/a Serena Kjer-
kegora (200I) predstavioi svojomtrecomknjigom.
Knjiga Kratke studije obuhvata devet tekstova
koji su nastali u periodu od 1993. do 2003. go-
dine a koji za svoju temu imaju ucenja central-
nih figura novovekovne i savrernene filozofske
tradicijc, ucenja Fihtca, Selinga, Sopenhauera,
Jaspersa, Vitgenstajna i Hajdegera ali takode i
neke od temeljnih pojmova i problema filozol1-
je, izmeau ostalih, pitanje mogucnosti uvoae-
nja u tllozoJlju, eksplieiranjc prirode tl10zo1'-
skog znanja i pitanje odnosa praktickog i poeti-
ckog. Mada su studije k ( ~ j e su pred nama nasta-
jale bez programske ideje 0 nekom jedinstve-
nom sklopu u koji bi imale biti uklopljene z a ~
hvaljujuci samoj tematici 0 kojoj je rcc njiho-
vim postavljanjem u obuhvat knjige koja je
pred nama dobija se jedan pregledan i celovit
273
uvid u neka od osnovnih kretanja u novijoj filo-
zofskoj povesti. Oslanjaiuci se na ovu okolnost
autor se opravdano odlucio da redosled navo-
denja tekstova u knjizi ne tece prema hrono-
loskorn sledu njihovog nastanka, vee kako i
sam navodi "po povesnom mestu onih Iilozofa
cija se ucenja u njima interprctiraju." I Izuzetak
od ovog principa u redosledu navodenja cine
prva dva teksta, ciji su polaziste, tema i cilj pre-
vashodno problemske prirode. Knjiga Kratke
studije tako ima sledecu strukturu:
I."Smisao Uvoda u filozofiju" (2001.)
2"Susret poictickog i praktickog" (1997.)
3."Fihteov pojam i termin "dcloradnja"
(Tathandlung)" (1998.)
4."Tragika Selingove teodiceje" (1995.)
5."Apsolut i sloboda - .Jcdna analiza poznog
Sclinga" (1993.)
6."Artur Sopenhauer: Volja kao ideja i prcdsta-
va" (2000.)
7."Metatizika Vitgenstajnovog Tractatusa"
(2003.)
8. "Zbiljnost i transcedcncija u filozofiji Karla
Jaspcrsa" ( I 999. )
9. "Fundamentalna ontologija i idealizam" (1995.)
S obzirom na sadrzajno bogatstvo i raznorod-
nost tcma kojc su zahvacene u studijama pred-
stavljenim u ovoj knjizi u sklopu kratkog pr i-
kaza gotovo jc nemoguce njihovo podrobnije
izlaganje kojim sc nc bi zapalo u ncpreglcdno
taksativno nabrajanje. Stoga cerno umesto naz-
nacavanja svih tcrna i problema koji sc obradu-
ju u dcvet navcdenih studija, sto bi zahtevalo
mnogo vcci prostor od onoga koji pruza forma
kratkog prikaza, na vreelnost i filozofsku rele-
vantnost knj igc Kratke studije pokusati da uka-
zerno sagleelavanjem samo jeelnog oel tekstova,
naime upravo onoga koji, cini se, najvise odstu-
pa oel "istorijsko filozofskog" pristupa svojst-
venog vecini studija u ovoj knjizi. Rec je, nai-
me 0 studiji - "Smisao Uvoela u tilozotiju" ci-
jim bi se izlaganjem trebali ocrtati neki oel as-
pekata koji cine speciticnost Todorovicevog
interpretativnog pristupa II koje sam autor
obuhvata nazivom studija.
Naime, ono sto odlikuje, odnosno cini speci-
ticnost ali i vrednost, knjige Kratke studije jeste
I Todorovic Milos: Kralke sludye, Plato, Beograd, 2003.,
slr.226
274
upravo uno imenovano pojmom studija, kao
oznakom za posebnu formu i metod zahvatanja
filozofskih problema. Preliminarno studija rnoze
biti odredena kao postupak kojim se putem ocr-
tavanja jednog segrnenta iii aspekta u odrede-
nomfilozofskom uccnju ili temi filozofije, otva-
raju centralni problemi filozofije a time i dolazi
do uvida u temeljne pretpostavke koje su u ovi-
ma bile sadrzane. Da tekstovi koji su obuhvaceni
u ovoj knjizi Milosa Todorovica jesu rezultat
upravo ovako postavljenog interpretativnog zah-
vata bice potvrdeno ukoliko nam pode za rukorn
da pokazerno kako sc u tekstu "Srnisao uvoda u
filozofiju" polazcci od jednog ogranicenog
zadatka - zadatka ekspliciranja srnisla Uvoda u
filozofiju, dolazi do uvida koj i ovu "skromnu"
numeru znantno prernasuju.
Tekst "Smisao uvoda u filozofiju", koji prcma
redosledu izlaganja zauzima prvo rnesto u knji-
zi Kratke studije, bavi sc pitanjern rnogucnosti,
pa i smisaonosti i svrsishodnosti, uvodenja u
filozofiju, pri cernu autor polazi od tezc daje za
uvid u ovu mogucnost bitno eksplicirati speci-
ficnost, svojstvenost, filozofskog znanja u od-
nosu na sva ostala, i posebno naucna znanja.
Kako se svako znanje sastoji od predrneta, tj.
objekta znanja, subjekta znanja i odnosa mcdu
njima dalje se sagledavaju specificnosti filozof-
skog znanja u svakom od ova tri elernenta,
Filozofsko znanje, kako autor navodi nado-
vezujuci se na Artistotelovu definiciju filozofi-
je kao nauke koja "razmatra bice kao bice i nje-
gova svojstva po sebi" (Met. I003a 21-25), je-
ste znanje ciji je osnovni problem sadrzan u pi-
tanju 0 bit/at, saznaie ciji osnovni predmet jestc
bitak u ontoloskoj razlici sprarn bica, Nasuprot
naukama koje za svoj predmet uvek imaju
jednu posebnu regiju bica ne razmatrajuci i ne
odredujuci ova bica kao bica, tilozofsko zna-
nje, eak i ukoliko je uslovno reeeno disciplinar-
no tj. usmereno na neku predmetnu oblast,
uvek pita 0 bitku, razmatra vlastiti predmet u
svetlosti njegovog bitka. Ovo i jeste, prema '1'0-
dorovicu, jedna od sustinskih odlika tilozofije
koja cini promasenim rasprostranjeno mnjenje
o bliskosti filozotije i pojedinih nauka (bilo npr.
psihologije, sociologije. iii, sa druge strane,
tizike i matematike.) Naime, uprkos medusob-
nim razlikama sve nauke, kako se navodi, "pri-
padajujednom rodu, jer svc imaju za svoj prcd-
met jednu posebnu - premda i uvek drugaciju -
regiju bica, rodu kojem filozofija nikakvim
nacinom ne pripada, buduci da njen predmet
nije nikakvo bice vee bitak bica.'? Specificnost
filozofskog znanja se rnanifestuje i kada je rec
o drugonavcdenom sastavnom elcmenatu sva-
kog znanja, odnosno subjektu filozofskog zna-
nja. Napominjuci kako su tokom istorijc filo-
zofije pojedine saznajnc moci bile odredivane
kao najznacajnije, i utoliko srnatrane i zajednu
od odlika biti covcka, Todorovic navodi vlasti-
to stanoviste prcnia komc jc subjckat filozof-
skog znanja celina covckovih duhovnih, duscv-
nih, pa i telesnih sposobnosti - u svome bitku.
Filozofsko saznanje utemcljcno je i noseno bit-
kom celine covekovc biti koja jestc duhovno-
duscvno-telcsna iz cega sledi da je subjekat fi-
lozofskog znanja bitak celine biti coveka.
S obzirorn na primarni interpretativni zadatak>-
sticanje uvida u rnogucnost Uvoda u filozofiju
- ovaj znacajan uvid autor nece zasebno tern-
atizovati ali cc se u samoj studiji jos nekoliko
puta svracati pozornost na ono sto je njirne
mixljcno. Tako cc ncsto daljc, u sklopu objasn-
jcnja pojma iskusavanjc. leza prcma kojoj jc
filozolsko saznanje utcmcljeno bitkom cclinc
covekove sustine biti i konkretnijc razlozcna,
Naporninjuci da pojam "iskusavanjc" nema
crnpirijski iii religiozni karaktcr vee stoji za
celinu duhovno-dusevne-lelesne biti coveka
autor naglasava da se ovim upucuje na ono sto
predstavlja izvorisle i ontoloski prius svih tra-
dieionalnih podela na ralicile covekove dis-
pozicije, sposobnosli iii moci, i njihovih dalj ih
deoba, pre svega deoba samajnih moci. Sa
ovom temom susrescemo se i u konlekslu mtre-
denja pojma um.
I'relazom na razmalranje preostalog pomenu-
log e!emcnla saznanl'l- na karaklcrizacuju pri-
rode samog odnosa izmcdu objekla i subjckla
filozofskog znanja, udeo interpretatorevog
"unosa" se posebno zaostrava. Naime, iako
eksplicitno ne naglasava da je rec 0 njegovom
vlastitom shvatanju sustinske odlike filozof-
skog znanja, odlike koja je u mnogim uvodima
u filozofiju i samim filozofskim delima neretko
2 Is/o, str. 9
neopravdano previdana, autor kao sledecu
sustinsku karakteristiku filozofskog znanja
navodi rafleksivnost. Kako je, prema Todoro-
vicu, odnos izmedu subjekta i objekta filozof-
skog saznanja zapravo odnos izmedu bitka
eovekove biti i bitka kao takvog "razmljivo je
da se na najrazlicitijirn nivoima i formama fllo-
zofskog saznavanja i znanja kao jedna od nje-
govih bitnih crtajavlja refleksivnost."?
Sagledavanje specificnosti filozofskog znanja,
prvenstvcno kroz utvrdivanje razlike izmcdu fi-
lozofskog i naucnih znanja, u koje se autor upu-
stio u cilju dosezanja odgovora na pitanje 0
mogucnosti uvoda u filozofiju, tako, kulminira
u ekspliciranju refleksivnosti kao sustinske
odlike filozofskog mania. Mada se napominje
da su likovi i oblici refleksivnosti veoma ramo-
liki autor ovde u prvi plan istice "refleksiju" ce-
line odnosa izmedu subjekta i objekta filozof-
skog znanja koja pripada kako tom odnosu sa-
mom tako i njegovim konstiutivnim elernenti-
rna. Jedino filozofija ret1ektuje sve clemente
svoga znanja i to nc tako da se refleksija na-
knadno uvodi u njen saznajni posputupak nego
jc uvck vee inkorporirana u njega "tako da su
ona i njeni razultati konstitutivni deo svakog od
tri njegova clementa."!
Navodcci tezu prema kojoj je osnovna tezenja
filozofije prelazenje, transccndiranje preko
svakog bica ka onom Nista, Todorovic za-
kljucuje da je nedvosmisleno kako filozofija
uvek ide ka onom krajnjem, onom sto je u ne-
kom smislu sveodredujuce- bilo da su to prvi
poceci iii poslednje svrhe iii nesto trece, dok 0
tome da Ii to moze biti i postignuto uvek od-
lucuje priroda konacnosti covekove biti. Na-
ime, mada lilozotija tcZi ka bespretpostavnosti
usled konacnosti coveka ciji su likovi: {)(iVeS-
nost (svako covekovo znanje, pa i tilozofsko je
konacno), perspektivizam (uvek se nalazimo u
nekoj konkretnoj situaciji koja nam otvara uvek
samo jednu odredenu perspektivu), diskurziv-
nost (sled, sukeesivnost misli) i kriticnost
(samoj hiti 1ilozotije imanentan i za nju nuzan,
zahtev za bespretpostavnoscu svih nienih te-
meljnih znanja, stalno preispitivanje, poetnih
osnova, prvih naccla, osnovnih vrednosti) "ono
3 Islo, sIrS
4 Islo, sIrS
275
krajnjc cernu filozofija po svojoj biti stremi
nikada nije i apsolutno krajnje, a retleksivnost
genuino filozofskog znanja ornogucava i osigu-
rava njegovu permnentnu svest 0 tome."5 U
ovom kontekstu navodi se jos jedan znacajan
pojam kadaje rec 0 karakterizaeiji prirode filo-
zofskug znanja pojam granice koji autor
odredujc kau "ono krajnje koje sobom jemci
neko kvalitativno drugacije lza nje, a da isto-
vrerneno pusta da ono I upravo njome stupa u
svoju bit.'> Na osnovu biti graniee i usled re-
tleksivnosti filozofskog misljenja, filozofijaje,
prema autoru ove studijc: "iskusavanje granica
koje u sebi implicira i preispitivanje granica
mogucnosti tog iskusavanja grnica". 7
Na osnovu sagledanih karakteristika filozof-
skog znanja: teznje za bespretpostavnoscu, cin-
jenice da je 'subjekat' filozofskog znanja celi-
na covekovog bivstva a 'objekat' bitak kao
bitak, autor zakljucuje na specificnost strogosti
filozofskog znanja koja se ne moze porediti sa
strogoscu posebnih nauka.
Jcdno od znacajnih izvodenja u ovoj studiji
svakako predstavlja i ekspliciranje jednog od
najznacajnijih filozofskih pojmova, pojma um
pri cernu se postavlja pitanje mesta ovog pojma
u povesti filozofije i ukazuje na njegovu aktual-
nost u savremenoj filozofiji s obzirom da sa
slomom nemackog idealizma "kredibilitet uma
ostaje gotovo bez uporista'" Mada jc, prerna
Todorovicu tacno da u savremenoj filozofiji
centralni pojmovi idcalisticke filozofijc po-
jam svcsti, samosvesti, razurna i intcligenijc.
gube na znacaju to ne treba biti razumljeno kao
jednostrana diskreditacija uma vee kao proble-
matizovanje ovog pojma sa pozieija drugacije
razumljcnog uma, Prcma tom "drugacijem
razumevanju" um se shvata kao jedinstvo ko-
jim su obuhvacene i ostale covekove dispoziei-
je. Odrectujuci pojam uma autor se, dakle, vraca
na tezu prema kojoj je nuzno diskreditovati
tradieionalni pristup u odredenju coveka, U
pojmu uma nije primarno rec 0 covekovolll sa-
znanju sveta i unatarsvetsklh stvari nego 0 od-
nosu covekove biti i bica kao takvog i u eelini.
51.1'10, st 12.
6Islo,5t 12.
7 1.1'10, 5tr.12.
8 1.1'10, str 15
276
Stoga bi i pri razmatranju tog odnosa trebalo da
izgubi znacenje kako tradicionalno razlikovan-
je covekovih moci saznanja od ostalih cove-
kovih sposobnosti, tako i razlikovanje razlicitih
moci u njoj, unutar koje tck um dobija svoje
znacenje i ulogu. Nadovezujuci se na ovako
shvacen i odresen pojam uma Milos Todorovic
vlastito razumevanje jednc od temeljnih odlika
filozofije izlaze u slcdecoj forrnulacijji : "On-
toloski susret bitka covekove biti sa bitkorn kao
takvim, koji jc pravi prcdrnet filozofijc, stavisc,
koji je i sam filozofija, ontoloski prethodi tom
odvajanju i razlikovanju i omogucava ih kao
jednu od svojih izvedenih mogucnosti."? Kako
autor istice savremena filozofija upravo to ima
u vidu kada nasuprot saznajnirn mocirna istice
celinu covekove biti u jedinstvu nienih sazna-
jno teeorijskih, prakticko-dclatnih i umetnicko-
produktivnih dimenzija, Um tu rnoze da ozna-
cava jedinstvcnu eelinu te biti,
Tek nakon utvdivanja sustinskih odlika filozof-
skog znanja rnoze se odgovoriti na pitanje mo-
gucnosti uvoda u filozofiju. A uvidi do kojih se
doslo vode do zakljucka da je kruzno kretanje
misliza fllozofiju ne samo neizbezno vee i
konstitutivno, Ako je za filozofiju sustinsko
kruzno kretanjc onda nerna postepenog uvoda u
filozofiju , "onda Uvod u nju mora da bude
skok,"IO Uvod u filozofiju nije uvod u neki rela-
tivno gotov, jcdinstvcno odreden i opsteprihva-
ceni sistem do tad a dosegnutog znanja u jednoj
oblasti: on je nuzno uvodenje u filozofiranje,
Uvod u filozofiju ne moze da cini navodenjc
osnova nekog znanja, kao sto je to slucaj kod
posebnih znanosti, nego je pri uvodenju u filo-
zofiju uvek u pitanju onaj koji filozofira-sarn
covck, sto ne znaci nista drugo do "da jc taj
skok kako put coveka u tilozotiranje tako i put
njegovog svoje vlastite biti."11
Dosezanjem odgovora na pitanje 0 mogucnosti
uvoda u tilozofiju studija "Smisao uvoda u ti-
lozofiju" je postigla unapred postavljeni eilj in-
terpretaeije ali i mnogo v.ise od toga, Pazljiva
razlaganja sustinskih odlika znanja
kojima autor doista ulazi u salllu srz problema
smisaonosti uvoda u tilozofiju istovrellleno
9/.1'10, st...16
101.1'10, str. 18
II 1.1'10, str.19
predstavljaju i jedan inspirativan uvod u samu
filozofiju ali i "odaju" autorevo vlastito razu-
mevanje biti filozofskog znanja. Realizacija
"skromne" namere utvrdivanja mogucnosti
Uvoda u filozofiju podrazumeva, zapravo, izla-
ganje jednog shvatanja filozofije.
Mada autor eksplicitno ne naglasava da je 1I iz-
laganju ovog pojma filozofije sadrzano upravo
njegovo vlastito intcrprctutivno polaziste ovaj
zakljucak nuzno sledi iz uvida koji su prethod-
no izlozcni. Oni implicitno potvrduju da niti
razmatranja smisla uvoda 1I filozofiju, niti UV()-
do u filozofiju, pa ni filozofije same nerna bez
samog mislioca koji to provodi.
S obzirom na znacaj koji je pridat pojmu re-
l1eksivnosti i dalekoseznost teze prema kojoj je
refleksivnost sustinska karakteristika filozof-
skog znanja zadatak njihovog podrobnijeg raz-
matranja ostaje otvoren. Forma studije kojom
se zahvata pitanje 0 mogucnosti uvoda u filozo-
fiju ne pruza prostor za detaljnije razmatranje
ovog pojma kao ni izvodenje konsekvenci koje
bi iz njega sledile, Ovo jednako vazi i za tezu
prema kojoj je neopravdano posmatranje cove-
ka kroz prizmu razlikovanja i privilegovanja
odredenih saznajnih rnoci. Teza koja zahteva
dalje razvijanje jeste teza prema kojoj covek .
mora biti misljen u celini vlastitog bitka.
Nacrtom elemenata i biti filozofskog znanja,
njegovih osobenosti i razlika u odnosu na po-
sebne znanosti autor zapravo iznosi vlastito
shvatanje biti filozofije pri ceniu cenrtalno me-
sto pripada pojmu refleksivnosti i shvatanju co-
veka kao jedinstvene sustine saznajno- teori-
jskih, prakticko-delatnih i umetnicko-produk-
tivnih dimenzija.
Duska Dobrosavljev
Novi Sad
DIJALOG I DIJALEKTIKA
(Hans-Georg Gadamer, Hegelova dijalektika,
prevela Emina Perunicic, Plato, Beograd 2003)
Platonova teorija dijalcktike je teorija stvarne
rnogucnosu dijaloga', pise Gadamer u Platos
dialektische Ethik. Phanomenologische Inter-
pretationen zum "Philebos ", jednom od svojih
najranijih radova. Shvatanje dijalektike 1I dija-
loskom smislu je rnesto na kome Gadamer insi-
stira jos od svojih prvih tekstova, "Dijalektika
zivi od snage dijaloskog sporazumevanja, od
razumevajuceg ophodcnja sa drugim..."2 Spo-
razumevanje se ovde ne odnosi na slaganje sa-
govornika po nekorn pitanju, niti je stvar u ot-
krivanju konacne i egzaktne prirode same stva-
ri 0 kojoj se razgovara, nego se radi ootvaranju
sagovornika jednog drugom kroz razgovor 0
nekom pitanju. Sustina dijaloga jc prakticke
prirode, a ne teorijskc,
Misljcnje je za Gadamera dijalekticko zato sto je
dijalosko, Misljenje i razumevanje nemaju do-
I Hans-Georg Gadamer, l'latos dialekttschc Ethik,
Phanomenologrsche lntcrprctationen zum !I Philebos':"
Felix Meiner Vellag, Leipzig, 1931, (Vorwort) III str
2 Op. CIt., l Jstr
vrsenje u zakljucku, 011.0 nije puko preokretanje
premisa u zakljucak-, 011.0 je u biti prakticko,
Konacnost i povesnost razumevanja ne moze
ispuniti stroge zahteve formalne logike. Logika
razumevanja je logika pitanja i odgovora, ciju
osnovnu strukturu cini hermeneuticki krug. Ovaj
krug ne zaustavlja vreme: on polazi od pre-
drazumevanja i ne zahteva stroge definicije.
Apstraktna pravila formalne logike se u konkret-
noj praktickoj situaciji od male pornoci, Ovde
razumevanje znaci ucestvovanje u nekom smis-
lu, i razgovoru. 011.0
omegu koje bi se mogle jednom zauvek ispisati.
Osnovni problem naseg doba, smatra Gadamer,
jeste povodenje misljenja za novovekovnom
egzaktnom metodom koja ima pretenziju na
definitivnost i koja misljenju oduzima njegov
dijaloski karakter, Sajedne strane, Gadamer sebe
vidi kao dobrog dijalekticara, dok sa druge strane
kritikuje dijalekticki metod, 0 cemu se radi'?
3 Op, cit., 33str
277