Вы находитесь на странице: 1из 7

Prof.

dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Direktne mere suzbijanja korova


Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim povrinama. One se, prema nainu izvoenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehnike, fizike, hemijske i bioloke mere.

Agrotehnike mere
a) Zaoravanje strnita -Zaoravanjem strnita nakon etve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnoavanja. Zaoravanjem strnita unitavaju se nadzemni organi jednogodinjih i viegodinjih korova zaostalih posle etve. Ovom merom se na odreeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodinje vrste, a kod viegodinjih vrsta, unitavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa to dovodi do iznuravanja biljaka. b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uniti sve nadzemne delove biljaka, izbaci na povrinu podzemne organe vegetativnog razmnoavanja i seme korova koje je bilo na povrini duboko zaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljanjih uslova smanjuje se vitalnost izbaenih vegetativnih organa korova kada bivaju uniteni. Izorana semena koja su prola kroz period mirovanja, ponovo niu da bi dopunskom obradom zemljita ponovo bili uniteni. c) Predsetvena priprema zemljita -Predsetvenom pripremom zemljita, unitavaju se iznikli korovi. To se postie vlaenjem, plonim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i r ezanjem.

Predsetvenom obradom zemljita se unitavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obrade

d) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki znaaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim tim mogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje odreenog sklopa i njegove pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razvie korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve u velikoj meri utiu na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehaniki ugui korovske biljke. e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljava se ambijent odnosno poboljavaju se uslovi rasta i razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoravaju uslovi za rast i razvoj korova.

Razbijanje pokorice drljaom i unitavanje korova

Meuredna kultivacija ratike

158

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


Te mere su: drljanje prilikom unitavanja pokorice pri emu se unitavaju i korovi, ubrenje odnosno prihrana pri emu se poveava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje, meuredna kultivacija itd.

Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju

Vider sa horiz ontalnim prstima

Vider sa vertikalnim etkama za povrtne useve

Vider sa horizontalnim etkama za predsetveno unitavanje korova

Plevljenje korova iz rasada biljaka u zatienom prostoru

Okopavanje krompira

f) ubrenje -ubrenje kao mogua mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usled povoljnih uslova pri poveanju sadraja hranjivih materija u zemljitu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i povea njihova konkurentnost u odnosu na korove.

159

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


g) Malovanje -Malovanje pored ostalog, ima znaajnu ulogu u suzbi janju nicanja i razvijanja korova, jer materijali sa kojim se pokriva setvena povrina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od vetakih materijala, specijalni papiri, plastine folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena povrina koja stvara tanak i porozan film) onemoguuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.

Mal od slame je jedan od naine zatite od korova (usev belog luka)

Crni plastinim malem se efikasno titi o korova

Dobre rezultate pokazuje i mal od specijalnog papira

Polje pod malem od slame i agrotekstila

Usev paradajza pod malem od crne folije

h) Plodored -Plodored je vrlo vana mera zatite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja moe biti fiziki i alelopatski. Fiziki je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili kotan u usevu penice) i na taj nain onemoguava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niu u aprilu kada je penica ve vrlo bujna i nalaze se u fazi zavretka vlatanja i poetka klasanja. Alelopatski odnos izmeu gajene biljke korova zasniva se na uticaju izluevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos moe biti obratan. Ovas inhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, ra suzbija rast Matricaria chamomilla, penica inhibitorno deluje na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se odnosi proizvodnje i delovanja kolina to za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici i useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz odreenih useva.

160

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Fizike mere suzbijanja


Fizikim merama borbe, direktno se unitavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ili natapanjem vodom. a)

Primena plamena -Unitavanje korova plamenom vri se samo u irokorednim usevima otpornim na visoke
temperature (kao na primer pamuk) ili na povrinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni kultivatori sa veim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i unitavaju nadzemni delovi korova i seme na povrini zemlje.

Meuredno unitavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povre

b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu unititi i pregrejanom vodenom parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim povrinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko provodi i to uz izuzetno stroge mere zatite. c) Natapanje vodom -Primenjuje se na povrinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvoja korova. Natapa se itava povrina vodom do uginua korova. Meutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se nalaze u fazi semena. Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niu, pogotovo ako se ima u vidu njihovu ivotna sposobnost preivljavanja u obliku semena u nepovoljnim ivotnim uslovima.

Bioloke mere suzbijanja


Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako i korovi. U vezi s tim postoje sledee bioloke mere borbe protiv korova: a) Bioloka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unoenjem iz Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina hyperici, dolo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.
Chysolina hyperici

b) Mikrobioloki agensi kao faktori bioloke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosno mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na odreenom stanitu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum. Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.) prouava se mogunost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica. Primena patogena se vri na dva naina: klasinim nainom inokulacije (infekcije) korova i daljnim samostalnim irenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova. b) ivotinje herbivore (stoka odnosno domae ivotinje) u biolokoj borbi protiv korova- Domae ivotinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na povrinama gde nema jo gajenih biljaka znatno smanjiti broj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparloene povrine, itd. Isto tako i ribe herbivore mogu renim i jezerskim vodenim povrinama smanjiti broj vodenih korova.

161

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Ovce efikasno reguliu populaciju korova na zaparloenim povrinama

d) Vie biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova. - Ve je ranije reno da biljke jedna na drugu utiu kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiu na razvoj odreenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnou mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta istu povrinu od korova.

Hemijske mere suzbijanja


Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno unitavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je poela poslednjih etrdeset godina. U odnosu na ostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost to je omoguilo njihovu iroku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.

Podela herbicida
Prema karakteru delovanja na gajene biljke, herbicidi se mogu podeliti na: neselektivne i selektivne. a) Neselektivni herbicidi -Primenjuju se za potpuno unitavanje biljnog pokrivaa (totalni herbicidi), ili bar nadzemnih delova biljki. Koriste se za unitavanje vegetacije pored eleznikih pruga, puteva, kanala i drugih irigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobraenim terenima koji se privode kulturi, itd. b) Selektivni herbicidi To su hemijski preparati koji unitavaju pri odreenim koliinama samo korovske biljke dok za gajene biljke nisu toksini. Prema nainu delovanja, herbicidi se mogu podeliti na: kontaktne i herbicide translokacionog delovanja. Kontaktni herbicidi -Deluju pri neposrednom dodiru sa delovima biljke pri emu ne prodiru u unutranjost i ne razaraju ostale delove, ve samo delove biljke koji su doli u kontakt sa herbicidom. Translokacioni herbicidi -Nazivaju se jo i sistemini herbicidi. Oni imaju hemijska jedinjenja koja bivaju usvojena preko biljnih organa (list ili koren), premetaju se kroz biljku (floem, ksilem ili elijski protoplast), te dospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivaju promene fizioloko -biohemijskog karaktera koje dovodi do uginua biljke.

162

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Usev soje zaraenim korovima

Primena herbicida na oranicama (za ratarske i povrtne useva)


Herbicidom se moe tretirati zemljite ili samo korov. Tretiranjem zemljita, herbicid unitava klijance korova, a kad se tretira korovska vegetacija, onda herbicid deluje dodirom (kontaktom) ili translokaciono kroz biljku. S obzirom na agrotehnike zahvate, herbicidi se primenjuju: a) Pre setve (presowing metoda). b) Pre nicanja (preemergence metoda). c) Nokon nicanja (postemergence metoda) Na oranicama pre setve herbicidi se manje primenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima, ili se radi u herbicidima koji se moraju inkorporirati u zemljite zbog fotolabilnosti.

Primena herbicida pre setve (presowing metoda)

Metoda primene herbicida pre nicanja je glavni nain suzbijanja korova na oranicama. Herbicid se primenjuje od asa setve do pred nicanje, radi unitavanja korova u fazi klijanaca. Uinak ovisi o svojstvima i stanju zemljita nakon setve/sadnje.

163

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva (Hrusti, et.al.1998)

Suzbijanje korova u rasadu paprike u plasteniku (Rui, 2002)

Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, takoer je vrlo rairena, pri emu je mogue tretirati itavu povrinu useva gustog sklopa, redove kod useva retke setve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina kosica npr.). Nakon setve/sadnje redovito se daju hormonski, selektivni herbicidi, pa se lako mogu otetiti susedni osetljivi usevi prilikom zanoenja sredstva. Ve prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinani preparati ili njihove kombinacije.

Meuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja useva

Detaljnije mere zatite useva od korova herbicidima sluaju se na kursevima Fitofarmacija i Zatita bilja na Poljoprivrednim fakultetima.

164