Вы находитесь на странице: 1из 5

II PREDAVANJE OBLIGACIONO PRAVO Napomena: Ovaj tekst ne zamjenjuje knjigu, ve slui lakem savladavanju gradiva.

Literatura: Jakov Radii, Obligaciono pravo opti deo, Nomos, Beograd, 2008.

1. Obligacija i obligacioni odnos Obligaciono pravo izuava obligacione odnose koji se skraeno nazivaju obligacijama. Takoe, u upotrebi su, jednako vrijedni pojmovi, dug, trabina i trabinski ili dugovinski odnos. Razliite pojmove koristi i na zakonodavac, ali je pitanje da li se izmeu nekih od ovih naziva moe staviti znak jednakosti. Pod obligacijom se podrazumijeva pravni odnos izmkeu najmanje dva lica, koji jedno od njih ovlauje da neto zahtijeva od drugog uini ili ne uini. Takoe, obligacija se moe definisati i kao odnos koji obavezuje neko lice da neto drugome uini ili ne uini. U prvom sluaju govorimo o trabini, a u drugom o dugu. Ipak, sa stanovita treeg lica, nije u pitanju ni jeno ni drugo, ve oboje istovremeno. Prema tome, obligacija, trabina i dug predstavljaju trojstvo pojmova za istu stvar sa razliitih stanovita. To su korelativni pojmovi koji su organski sedinjeni i po pravilu su neodvojivi jedan od drugog. Takoe, obligaciju moemo definisati i kao pravni odnos izmeu dvije odreene strane od koji se jedna strana (povjerilac, kreditor) ovlaena da od druge starne (dunika, debitora) zahtijeva odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga je obavezna da to ispuni.

1.1.

inidba kao predmet rabine


1

Trabina je pravo da se od drugog zahtijeva odreeno ponaanje. To ponaanje predstavlja predmet trabine, isto onako kao to stvar predstavlja predmet prava svojine. Predmet trabine naziva se inidba, prestacija ili obligaciona radnja. Predmet trabine treba razlikovati od sadrine trabine, koju ini ovlaenje da se od druge starne zahtijeva ono to predstavlja predmet trabine, Trabina ima svoju sadrinu u momentu nastanka obligacije ali predmet je ono to ne mora biti prisutno, ve moe nastupiti pri izvrenju, uz mogunost da nikada ne nastupi. Dugovanje nekog ponaanja nije isto to i samo ponaanje. Dugovanje je sadrina a ponaanje je predmet trabine. Kao posebno pitanje se postavlja da li inidba podrazumijeva samo injenje ili moe podrazumijevati i neinjenje i trpljenje. I trpljanje i neinjenje mogu predstavljati dio inidbe. A opet, postavlja se i pitanje da li inidba podrazumijeva samo odreeno ponaanja ili podrazumijeva i odreeni rezultat. Ovo je terminoloka rasprava jer neki pravnici smatraju da termin inidba ne obuhvata rezultat ponaanja. 1.2. Korist poovjerioeva od inidbe

inidbom se podmiruje izvjesni interes povjerioev. Veina pravnika smatra da je to bitno obiljeje trabine. Tako smatraju da ako ne postoji interes povjerioca ili on nestane, ili se namiri na neki nain trabina prestaje. Ipak, mogue je da inidba ne mora koristiti povjeriocu, dovoljno je da odogovara njegovoj volji (ugovor u korist treeg lica). Povjerioeva korist od inidbe je veinom imovinske prirode, jer sve ima svoju cijenu u ekonomskoj razmjeni. Nekad je vladalo miljenje po kojem svaka trabina mora biti imovinskog karaktera. Ali rimsko pravo nije uskraivalo zatitu i neimovinskih interesa (kupac robinje se mogao obavezati da uva njenu ast). Danas se stoji na stanovitu da moe biti zatien svaki interes povjerioev. Ono to je neophodno je da je svaka inidba dostupna novanoj procjeni, tj. da ima novanu vrijednost i da se u prometu moe pribaviti za novac.

2. Obligacioni odnos U teoriji obligacija ima dva znaenja. U uem znaenju ona obuhvata trabinu, odnosno dug, dok u irem, podrazumijeva ukupan odnos izmeu povjerioca i dunika. Neki smatraju da ne treba primjenjivati obligaciju u uem smislu rijei, dok drugi smatraju da kada je rije o obligaciji u urem smislu rijei treba govoriti o obligacionom odnosu.
2

2.1.

Razlika izmeu obligacije i obligacionog odnosa

Obligacija se uvijek tie samo jedne inidbe, dok se obligacioni odnos samo izuzetno sastoji od jedne trabine (npr. u sluaju naknade tete). Dakle, obligacioni odnos je obuhvatniji, iri od pojma obligacije, ili drugaije reeno, obligacija je samo jedan sastojak obligacionog odnosa. Ne nastaje svaka obligacija u momentu nastanka obligacionog odnosa, ve nekad nastaje u toku trajanja tog odnosa, a nekad i nakon prestanka obligacionog odnosa. Ni uzroci gaenja nijesu istovjetni. Obligacioni odnos se gasi ispunjenjem svih potraivanja ili otkazom, dok se trabina gasi i oprotajem duga, novacijom sjedinjenjem itd. Trabinamoe da nadivi obligacioni odnos. Takoe, trabina se moe ustupiti drugome a da obligacioni odnos ipak stane izmeu istih lica. 3. Sadrina obligacionog odnosa Sadrina obligacionog odnosa je bogatija od sadrine obligacije, koju on takoe obuhvata. Sadrinu obligacionog odnosa ine: jedna ili vie obligacija, tzv. sporedna prava, obaveze uzajamne obzirnosti, prava preobraavanja i prava na prigovore. Svaka obligacija tie se jedne inidbe. U obligacionon odnosu su najee uzajmne obaveze, koje mogu biti primarne i sekundarne. Primarne nastaju sa obligacionim odnosom i odreuju mu tip. Sekundarne nastaju kasnije, krenjem primarnih obaveza. Tzv. sporedna prava slue obezbjeenju trabine i traju dok se ona ne podmiri. Obaveze uzajamne obzirnosti temelje se na zakonskoj normi koja od strana u obligacionom odnosu zahtijeva da se pri ostvarivanju prava i obaveza pridravaju naela savjesnosti i potenja. Tek skrivljeno krenje ove obaveze daje mogunost prinudnog traenja nadoknade tete. Prava preobraavanja se sastoje iz ovlaenja uesnika da svojim jednostranim izjavama volje izazovu eljeno pravno dejstvo. Po svom karakteru ta su ovlaenja razliita. Tu spada pravo izbora kod alternativnih obaveza, pravo pobijanja, pravo opozivanja datog naloga, pravo otkaza neoroenog ugovornog odnosa, pravo prebijanja i sl. Pravo na prigovore daje prava protiv zahtjeva suprotne strane. Svrha je da trajno ili privremeno odbiju zahtjev druge strane. 4. Subjekti obligacionog odnosa
3

Subjekti u obligacionog odnosa mogu biti fizika i pravna lica. U svakom odnosu postoje najmnaje dva lica, ali ih moe biti i vie. Subjekti imaju tano podijeljene uloge, mogu se nalaziti ili u ulozi povjerioca ili u ulozi dunika. Ukoliko u obligaciji ima vie od dva lica, to ne znai da ima vie strana u obligacionom odnosu, ve da se ta lica mogu nalaziti samo na povjerilakoj ili dunikoj strani, gdje u tom sluaju postoji mnoina subjekata. U narednim izlaganjima bie vie rijei o pitanju obligacija sa vie subjekata. 5. Zatita obligacionog odnosa Obligacioni odnos ovlauje jedno lice da zahtijeva odreenu inidbu od drugog lica. Mimo volje lica koje duguje inidvu, nju je nemogue pribaviti. Tada postaje veoma vano pitanje, na koji nain je mogue primorati dunika da izvri inidbu. Danas, moemo rei da se obligacioni odnos titi sankcijom imovinskog karaktera (to kroz istoriju esto nije bio sluaj). Povjerilac nije ovlaen da neposreno djeluje na dunika, da ga silom natjera na ispunjenje obaveze. To moe uiniti preko dravnih organa podnoenjem tube, a izuzetno i vlastitom radnjom (prebijanjem uzajamnih trabina). Mogunost odgovornosti za dug ini bitnu karakteristiku obligacionih odnosa. Ipak, mogunost prinudnog utuenja nije obiljeje svake trabine. Ima trabina kojima nedostaje osobina utuivosti, koje se nazivaju prirodnim ili naturalnim obligacijama. U ovom sluaju povjerilac neutuive trabine ne moe traiti njeno namirenje prinudnim putem. Ipak i ova trabina ima posrednu pravnu sankciju. Ona se sastoji u tome da ako dunik plati neutuivu trabinu ne moe traiti dato pozivajui se na isplatu nedugovanog (pravno neosnovano obogaenje). Dananji pravni sistemi poznaju tri vrste neutuivih trabina: zastarjele trabine, trabine iz ugovora o odzvoljenojh igri i opkladi, trabine iz ugovora koji nijesu sklopljeni u odgovarajuoj dokaznoj formi.

6. Odnos obligacionih i stvarnih prava Kako obligaciona prava stoje u uskoj vezi sa stvarnim pravima, neophodno je uspostaviti precizne kriterijume razlikovanja.

U ekonomskom smislu obligaciona prava predstavljaju prava prometanja vrijednosti, a stvarna prava predstavljaju prava prisvajanja odreenih vrijednosti. Ipak, obligacioni odnos moe biti pretpostavka za izvrenje akta prisvajanja (u sluaju kupoprodaje ako posmatramo kupca) a moe biti i nain raspolaganja (ako posmatramo prodavca). Prema predmetu obligaciona prava imaju za predmet odreene radnje dunika, a stvarna prava stvari. Stvarno pravo, dalje, prua svom nosiocu pravo neposrednog upotrebljavanja svog prava, dok je u obligacionom odnosu povjerilac samo ovlaen da od dunika zahtijeva odreenu inidbu. U stvarnom pravu pravo svojine uvijek je vezano za individualizovanu stvar, dok ako je u obligacionom odnosu predmet inidbe stvar, osim individualno odreene stvari, predmet inidbe moe biti i stvar odreena po rodu. Prema dejstu obligacioni odnos vai samo prema odreenim licima, i ima relativno dejstvo, dok stvarnopravni odnos djeluje prema svakome. Takoe, stvarna prava karakterie i pravo slijeenja i pravo prvenstva. Po karakteru tube, u obligacionom odnosu moe se zahtijevati samo od dunika. Takoe, stvarna prava za predmet imaju stvar, a obligaciona inidbu dunika. Prema broju i nainu sticanja za stvarna prava vai princip numerus clausus, dok kod obligacionih prava nema ogranienja u ovom smislu. Stvarna prava, za razliku od obligacionih ne mogu prestati jednostranom izjavom volje. Relativizacija stvarnih prava kod stvarnih prava danas je mogue pribaviti svojinu na pokretnoj stvari i od nevlasnika. U sluaju takvog sticanja, pravi vlasnik nema mogunost da stvar vrati tubom. Apsolutiziranje obligacionih prava sluajevi u kojima obligacioni odnos proizvodi pravna dejstva i prema treim licima. Kod zakupa je zakupodavac ovlaen da od podzakupca direkto trai isplatu dugovanog. Takoe, u sluaju prodaje stvari koja je data u zakup, novi vlasnik obavezan je ugovorom o zakupu. Ovdje takoe spada i sluaj pobijanja pravnih radnji dunika van steaja. Naravno, obligaciona prava mogu dobiti apsolutno dejstvo upisom u zemljine knjige.