You are on page 1of 393

СЛОВЕНСКА

МИТОЛОГИЈА
ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК
СЛОВЕНСКА
МИТОЛОГИЈА
Е Н Ц И К Л О П Е Д И Ј С К И РЕЧНИК

Редактори

Светлана M. Толстој
/Ьубинко Раденковић

ZEPTER BOOK WORLD
BEOGRAD 2001
САРАДНИЦИ САДРЖАЈ

Т. А. Агапкина
О. В. Белова
М. М. Валенцова
Л. Н. Виноградова
A. В. Тура
B. В. Иванов УВОДНА РЕЧ VII
Г. И. Кабакова
СЛОВЕНСКА НАРОДНА ВЕРОВАЊА XIII
J. J. Левкиевска (Е. Е. Левкиевская)
A. Лома (Александар Лома) XXV
БОГОВИ СТАРИХ СЛОВЕНА
B. Ј. Петрухин (В. Я. Петрухин)
А. А. Плотникова РЕЧНИК 1
Љ. Раденковић (Љубинко Раденковић)
0. В. Саникова (О. В. Санникова) БИБЛИОГРАФИЈА i
И. А. Седакова
Н. И. Толсто; (Н. И. Толстой) ИНДЕКСИ И РЕГИСТРИ А
C. М. Толсто/ (С. М. Толстая)
A. Л. Топорков
B. Н. Топоров
1. С. Узењова (Е. С. Узенёва)
В. В. Усачова (В. В. Усачёва)

ПРЕВОД С РУСКОГ

P ад мила Мечанин
Љубинко Раденковић
Александар Лома
Уводна реч

С ловени имају богату народну културу, која се у многим својим деловима
очувала до наших дана. Давно je уочена потреба да се та култура прикаже
у виду речника, како би се људима различитих интересовања омогућило да je
упознају на што једноставнији начин. Још на Првом међународном скупу сла-
виста у Прагу, 1929. године, Едмунд Шневајс (E. Schneeweis) изложио je пред-
лог да се изради приручни речник словенских народних веровања и обичаја.
Ову идеју су касније обнављали и други слависти, али практични кораци за
њено остварење дуго нису предузимани. И пре истицања поменуте идеје код
Руса и Пољака су постојали неки митолошки речници, који данас имају само
историјски знача]. Први такав речник објавио je M. Д. Чулков, у Санкт Петер-
бургу, 1782. године, под називом Речник руског сујеверја (Словарь русских суеве-
рии). Почетком XIX века у Пољској je објављен Митолошки речник, A. Осињског
(A. Osinski) у три тома (Slownik mitologiczny I-III, Warszawa, 1809-1812). Детал,ни
преглед и анализу словенских лексикографских издања везаних за народну
културу дала je А. А. Плотникова у књизи Речници и народна култура, Оглед о
словенској лексикографији (Словари и народная культура, Очерки славянской лекси-
кографии), Москва, 2000.
У новије време, код словенских народа, објављено je неколико национал-
них митолошких речника: код Срба - Српски митолошки речник (Ш. Кули-
шип. П. Петровић и Н. Пантелић), Београд, прво издање 1970, друго 1998); код
Бугара - Българска митология, Енциклопедичен речник (А. Стојнев, Д. Попов, М.
Василева, Р. Попов), Софија, 1994; код Македонаца - Речник на народната ми-
тологија на Македонците (Т. Вражиновски, С. Зоговик, В. Караноски, С. Јова-
новска, Б. Ристовска-Јосифовска), Прилеп-Скопје, 2000. Посебну пажњу заслу-
жује лексикографско дело које у Пољској, у Дублину, са својим сарадницима
припрема Ј. Бартмињски (J. Bartminski). То je седмотомни Речник народних сте-
реотипа и символа (Slownik stereotypem i symboli ludowych), чији je први том обја-
вл>ен у две књиге (1996. и 1999) године. За сагледавање словенске митологије,
осим објављених радова познатих аутора (Е. В. Аничков, Л. Нидерле, А. Брик-
нер, X. Ловмјањски, В. В. Иванов, В. Н. Топоров итд. —> Основни извори), а
- VIII -

пре свега незаобилазног дела К. Мошюъског - Словенски народна култура (К. словарь славянских древностей, Проект словника, Предварительные материалы,
Moszynski, Kultura ludowa Slowian, I-II, Warszawa, 1967), од значаја су и руски де- Москва, 1984). Израду овог речника отпочео je седмочлани колектив, a његова
монолошки речници Т. А. Новичкове (Русский демонологический словарь, СПб. бројност се до дана данашњег није много променила. Већину сарадника чине
1995) и М. Власове (Новая абевега русских суеверий, СПб. 1995; друго проширеыо ученици Толстојевих, којима су њихови професори, уз теоријска знања, више
издање изашло je под насловом: Русские суеверия, Энциклопедический словарь, година у Пољесју преносиди и практична искуства разумевања живе народне
СПб. 1998). Треба посебно истаћи зиачај издавања сабраних дела Веселина традиције. Први том овог речника објављен je у Москви 1995. године
Чајкановића (Сабрана дела из српске релишје и митологще I-V, Београд, 1994, (Славянские древности, Этнолингвистический словарь, под редакцией Н. И. Тол-
приредио В. Ђурић) и, у оквиру њих, незаобилазног Речника српских народных стого). Неколико месеци након тога, овај колектив je претрпео велики губи-
веровања о билкама. Од других издања могу се поменути студије о вештици, ви- так, jep je умро покретач и руководилац пројекта, Никита Иљич Толстој. Ру-
ли и вампиру Т. Р. Т)Орђевића (СЕЗб LXVI, Београд, 1953), као и монографије о ковођење je успешно преузела Светлана Михајловна Толстој, па je 1999. годи-
митолошким бићима E. В. Померанцеве (Э. В. Померанцева, Мифологические не објављен други том и продужен дали рад на овом значајном и обимном
персонажи в русском фольклоре, Москва, 1975), С. Зечевића (Митска бића српских пројекту.
предана, Београд, 1981), О. А. Черепанове (Мифологическая лексика Русского Се- Године 1995. у Москви je објављен једнотомни енцикдопедијски речник
вера, Ленинград, 1983), Л. ]. Пелке (L. J. Pelka, Polska demonologia ludowa, Warszawa, Словенска митологија (Энциклопедический словарь, Славянская мифология), који
1987). У новије време више незаобилазних радова из словенске митологије об- се бавио источнословенском митологијом и фолклором. Редактори овог дела,
јавл.ено je у периодичним зборницима Славянский и балканский фоълклор, Мо- као и већина сарадника, били су чланови колектива који припрема горепоме-
сква (оснивач Н. И. Толстој) и Studia mythologica Slavica (Ljubljana-Pisa, уредни- нути петотомник Словенске старине. Предлог да ОБО издање буде преведено на
ци: M. Кропеј и H. Микхаилов). српски језик, Н. И. Толстој je заменио предлогом да исти ауторски колектив,
У последњих десетак година у Пољској и Русији je објавл>ено, или je у то- уз помоћ једног сарадника са српске стране, сачини нови рукопис једнотомног
ку њихова израда, више енциклопедијских дела која осветл>авају целокупну издања, у коме би се отклонили неки недостаци из објављеног дела, a који би
словенску културу. Тако je 1961. у Пољској отпочело издавање Речника словен- допунили с више примера из јужнословенске митологије. Пошто je пронађен
ских старина (Slownik staroiytnosci stowianskich, Encyklopedyczny zarys kultury угледни издавач, после Толстојеве смрти отпочео je рад на "српском речнику"
Stowian öd czasow najdawniejszych do schylku wieku XII, Wrodaw-Warszawa- словенске митологще, који се сада, у коначној форми, нуди читаоцима. По бро-
Krakow), чији je VII том објављен 1982, а додаци и индекс (VIII том) 1991. годи- ју одредница (око 420) и детальности њихове обраде, овај речник je испред од-
не. ОБО дело обухвата различите аспекте древне историје словенских култура, говарајућег руског једнотомника из 1995. (који има 324 краће одреднице и вр-
укључујући и етнографију и духовну културу. На његовој изради било je анга- ло селективне изворе), али je далеко ужи од петотомног речника Словенске
жовано неколико десетина аутора. Словенска митологија у значајној мери je старине у изради, који ће имати, како je планирано, више од 1400 одредница.
заступ/ьена и у руској двотомној енциклопедији Митови народа света (Мифы У "српском речнику" су шире и детаљније представљени јужнословенска кул-
народов мира 1-11, Москва, 1980-1982), у редакцији С. А. Токарева. У нешто скра- тура и словенски богови. Из руског једнотомника позајмљен je уводни текст Н.
ћеном облику одреднице из словенске митологије, које су написали В. В. Ива- И. Толстоја и више одредница В. В. Иванова и В. Н. Топорова. Као други увод-
нов и В. Н. Топоров, из поменутог речника су пренете у једнотомни Митоло- ни текст, у нешто скраћеном облику, пренет je рад Владимира Н. Топорова о
шки речник (Мифологический словарь, Москва, 1990), који je изашао у редакцији словенским боговима, објављен у књизи Очерки истории и культуры славян,
J. M. Мелетинског (E. M. Мелетинский). Москва, 1996. Редактори и овом приликом захваљују истраживачима светског
Почетком осамдесетих година XX века, Никита Иљич Толстој, за кога се гласа, В. В. Иванову и В. Н. Топорову, за устушьене радове. Из петотомног реч-
везује и заснивање руске етнолингвистичке школе, са својом сарадницом, Све- ника преузети су целокупна библиографија и неколико одредница.
тданом Михајловном Толстој, отпочео je припреме за издавање вишетомног Задатак нашег речника јесте најсажетији опис словенског модела света,
речника словенске народне културе, под називом Словенске древности, Етно- грађеног на митолошким основама. У утврђивању његове морфологије, у из-
лингвистички речник (Славянские древности, Этнолингвистический словарь). бору и начину обраде одредница, у велико]' мери je коришћена методологија
Основне циљеве и поставке будућег речника Толстојеви су, у облику саопште- примењена у петотомнику Словенске старине. У избору одредница пошло се
ња, изнели на IX међународном конгресу слависта у Кијеву, 1983. године. По- од структуре традиционалног модела света, који се може раздожити на неко-
сле тога, у Институту за славистику и балканистику у Москви, као посебна све- лико саставних елемената или категоријалних целина: лица - животюъе -
ска, објављен je пројекат овог речника, у коме су дати принципи израде, изво- биљке - предмети и појаве - простор - време - радгье - атрибутиви. У ка-
ри, списак свих одредница, и неке огледне одреднице (Этнолингвистический тегорији лица издвојени су: 1. Реални људи, који добијају митолошка обележ-
-X- -XI-

ja по полу, рођењу, делатности или друштвеном статусу - жена, блтанци, воде- таван, ћошак; 5. Митолошка места - огњена река, онај свет, пакао, γα], Алатир (ка-
ничар, грнчар, једномесечићи, ковач, орач, пастир, старац, трудница, гост, туђи- мен). Категорија време, приказана je кроз следеће трупе одредница: 1. Општи
нац; носиоци одређене обредне улоге - облачар, кумови, младенцы, полажајник, појмови - време, календар народни, празник; 2. Годишњи празници или посебно
чауш, чаробпак; учесници обредних поворки - коледари, сировари, кукери, вуча- обележени дани - Бадње вече, Божић, Некрштени дани, Богојављење, Крстовдан,
ри, лазарице, кралице, нестинари, русалије, додоле; 2. Епски ликови - Волх Всесла- ]ован>дан, Беле покладе, Тодорова субота, Тривундан, Благовести, Мартеница, Мла-
вјевич, Иван Будала, Ила Муромец, Кралевић Марко, Олег Вешчиј, Сатко, Cejamo- денци, Цвети, Велика недела, Велики четвртак, Ускрс, Ђурђ^вдан, Спасовдан, Тро-
гор, се. Сава; 3. Богови (веродостојни и лажни) - Бог, Белобог, Велес-Волос, Дажбог, јице, Ивањдан, Божје тело, Петровдан, Огњена Mapuja, Крстовдан jecenu, Mumpoe-
Japoeum, Лада, Аела, Мокош, Переплут, Перун, Припегала, Прове, Радогост, Род, Ру- дан, Вучји дани (неки празници су обрађени под именима светаца); 3. Дани у
јевит, Сварог, Свентовит, Семаргл, Стрибог, Триглав, Тројан, Хоре, Црнобог; 4. недељи - понеде/ьак, уторак, среда, четвртак, петак, субота, недела; 4. Време
Хришћански ликови (неки од н>их су обрађени и као годишњи празници) - ан- дан-ноћ - ноћ, глуво даба ноћи. Сегмент радње (делатност) чине следеће трупе
ђео, Богородица, свеци: Андрија, Варвара, Вартоломеј, Власије, Георгије Победоносац, одредница: 1. Обреди - анатема, венчање, "грејање покојника", жртва, завет, за-
Игњатије, Илија Громовник, Јеремија, Никола; 5. Митолошка бића (демони, не- душнице, оборавање, побратимство, сахрањивање, чини, сурвакане (овде се могу
чисти покојници, л>уди с демонским особинама) - авет, аждаја, Атила, Баба Ja- сврстати и одреднице из горепоменуте тематске области "учесници обредних
za, Баба Марта, бабице, берегиње, бес, богинка, вампир, вештица, Виј, вила, водени поворки" - коледари, сировари, кукери, додоле итд.); 2. Обредне радње - бдење,
бик, водењак, вукодлак, Герман, грозница, дворовој, див, домовој, дрекавац, ђаво, зду- бријање, гледање, кађење, купапе, наопако понашање, обилажење, обмана, опрашта-
хач, злидн>и, змај, караконџула, кикимора, крсник, ламја, мавке, мацић, нави, некр- ње, позиване, претварање, провлачење, пуштање низ воду, сахрањивање, сусрет, це-
штенци, кућна змија, мора, нечиста сила, нечисти покојници, ноћнице, овиник, ги- ливане, шибање; 3. Догађаји - брак, зачеће, сношај, чудо, сан, смрт; 4. Забране - ин-
ганти, орко, пасоглав, подмече, полудница, полевик, приказа, русалка, Сатанаил, цест, 5. Именование - име. У оквиру атрибутива сврстане су одреднице: боја и
сребрни цар, урок, усуд, фараонке, стопан, суђенице, таласон, тодорци, хала, чума, број. Бројчано гледано у овом речнику највише су застушьена лица (ликови), са
шејтан, шуликун; 6. Персонификоване фигуре - Јарила, Кострома, Марена. Од око 25% од укупног броја одредница. Затим следе предмети с нешто мање од
животиња, по митолошком значају издвојене су: домаће (бик, во, коза, кон>, 20%. Остали тематски кругови (осим атрибутива) имају приближно исти број
мачка, пас), дивл>е (вук, зец, јеж, јелен, корњача, кртица, ласица, медвед, миш, сле- одредница и он се креће од 10 до 13%. Неке одреднице су општег карактера, а
пи миш), птице (гавран, детлић, јастреб, кукавица, ласта, opao, рода, сова, шева), неке су посебне и могу се изводити из њих. Нпр. општа одредница je одећа, а
гмизавци (гуштер, даждевн>ак, жаба, змија), инсекти (пчела, лептир, мрав, бубама- посебне су: капа, кошула, појас, општа je хлеб, а посебне - калач, чесница; општа
ра) и рибе. Биљке с митолошком и обредном функцијом су: бели лук, боб, па- je нечиста сила, а посебне су називи појединих митолошких бића и демона бо-
сул>, боси/ьак, бреза, бршлан, врба, глог, гливе, грашак, дрво, дрен, здравац, зимзелен, лести, итд.
имела, јабука, /ясен, јасенак, јасика, јела, јова, клека, конопла, коприва, крушка, ку- Поменути елементи структуре традиционалног модела света узимани
пина, леска, липа, орах, оскоруша, папрат, просо, расковник, тиса, храст, шипак. су у обзир и приликом обраде сваке одреднице. Најчешће се уз дефиницију
Одреднице из тематског круга предмети могу се груписати у неколико цели- предмета одреднице, наводе његови главки називи код словенских народа,
на: 1. Оруђа рада - вратило, вретено, мрежа, преслица, секира, сито, колац, точак, или унутар једне културе, затим опис његове спољне манифестације, функци-
тучак, штап; 2. Посуђе, кућни предмети - вериге, гребени, катанац, кашика, кр- је и предикати, локуси, време и атрибутивни елементи. Тако су у опису мито-
чаг, метла, нож, огледало, пећ, сто, ступа, чешал; 3. Одевни предмети и накит - лошких бића обично узимани у обзир следећи елементи: 1. Називи; 2. Споља-
одећа, кошула, појас, прстен; 4. Јело и пиће - хлеб, со, вино, жито, мед, пиће; 5. Де- шњи облик; 3. Порекло; 4. Места боравка; 5. Време појављивања; 6. Делатност;
лови тела, као и излучевине људи и животиња - длака, душа, коса, кости, кошу- 7. Противници; 8. Веза с одређеним биљкама или животињама; 9. Присутност
лица, крв, нокти, сузе, глас, восак, jaje; 6. Ритуални предмети - бадњак, "брада", боја и бројева. Није се строго водило рачуна о схеми обраде одредница нити о
венац, звано, крст, саборњак, хамајлија, калач, лила, чесница; 7. Материјали - гво- редоследу поменутих елемената.
жђе, злато, олово, катран. У појаве су уврштени: вапгра, ветар, град, гром, дуга, ки- У изради овог речника коришћени су језички, етнографски и фолклорни
ша, облаци, пожар, роса, светлост, сенка, сунце, суша. Одреднице које описују извори. Од језичких, по потреби су узимани у обзир дијалектолошки, етимо-
простор могу се разврстати у следеће трупе: 1. Космос - дрво света, исток-за- лошки и фразеолошки речници словенских језика. Од етнографских извора
пад, звезде, Волосиње-Влашићи, земла, небо; 2. Географски објекти - река, Дунае, коришћени су различита грађа, монографије, митолошки речници, студије и
извор, мочвара, пепина; 3. Места од ритуалног значаја - бунар, буњиште, вода, во- чланци о обредима, обичајима и веровањима код словенских народа, од сред-
деница, гроб, гроб/ье, гумно, дрв/ьаник, камен, мост, пут, раскрсница, стажер, гне- њег века до данас. Од фолклорних извора делом су коришћени примери сло-
здо; 4. Зграде и делови зграда - кућа, врата, димн>ак, кров, огпиште, праг, прозор, венског усменог народног стваралаштва. Руски аутори су из свог архива кори-
-XII-

стили и етнографско-фолклористичку грађу из Пољесја, као и необјављене ди-
пломске, магистарске и докторске радове (рађене под руководством Н. И. Тол-
стоја и С. М. Толстој). На крају књиге дат je попис извора са скраћеницама, на
основу којих се припрема петотомно издање Словенске старине, а делом су ти
извори коришћени и за припрему овог речника. Ауторима одредница оста-
влена je могућност да испод својих текстова наведу главке изворе за обрађено
питање. Будућим истраживачима словенске народне културе стоји на распо-
лагању богата библиографија на словенским и другим језицима, уређена по
азбучном реду. Слова која не постоје у српској ћирилици дата су на крају спи- Словенска народна веровања
ска.
Највећи део овог речника припремили су руски аутори, сарадници Ин-
ститута за славистику Руске академије наука у Москви, а под руководством
Светлане Михајловне Толстој. Редактори захвал>ују професору др Александру
Ломи, што се одазвао и дао корисне допуне везане за словенске богове. Прево-
дилац Радмила Мечанин уложила je велики труд да руске текстове на најбољи
С тара религија Словена, њихов поглед на свет, било je паганство. Оно je об-
ухватало целокупну сферу духовне и значајан део материјалне културе,
тачније културу производите, лова и сакушьачке делатности, пошто су ову кул-
начин примери српском језику. Потписник ових редова, као аутор одредница туру прожимала убеђења !ьених носилаца о сталном присуству и учешћу нат-
о јужнословенској демонологији, преводилац једног дела књиге и координа- природних сила у свим радним процесима. Словенско паганство није било
тор у овом послу, сноси и највећу одговорност за квалитет ове књиге. одвојено од веровања сродних и Словенима суседних народа, већ се јавља као
самостално развијени део старе индоевропске религије. Скоро потпуно одсу-
/Ь. Раденковић ство сведочанстава о словенској религији до VI века и мали број сведочанстава
из времена од VI до XI века, приморавају истраживаче да се баве њеном рекон-
струкцијом, на основу савремене грађе (записи XIX-XX в.) и уз примену упо-
редно-историјског метода, сличног оном који се користи у лингвистици. Упо-
редно-историјски метод, заједно с ареално-типолошким и културно-географ-
ским (делимично, и лингво-географским методама), пружа могућност издва-
јања архаичних појава из масе иновација и, с релативном мером вероватноће,
њиховог представљања као прасловенских, тј. старопаганских. При томе, за
разлику од хришћанства, које представлю доста целовит, постојан, структурно
хомоген, затворен систем догми и религијских симбола, словенско паганство
се испољавало као разуђени, отворени систем, у коме се ново поставляло по-
ред старог, стално га допуњавало, формирајући цели низ слојева. У ствари,
ако се изразимо устал>еном научном терминологијом, можемо рећи да je сло-
венско паганство носило у себи не само аниматска веровања (тј. убеђеност да
je све у природи живо - и -» камен, и -» ватра, и -» дрво, и -> гром и ел.), свој-
ствена раним етапама религијског развитка, него и анимистичка веровања (тј.
представе о —» души), која су се, вероватно, везала за касније погледе о тран-
сцедентности душе (тј. њеној способности да прелази у друго тело) и о способ-
ности различитих метаморфоза натприродних бића која се преображавају
час у јарца, час у —> пса, —> мачку, навшьак сена, црно клубе, у дете и ел. По-
сле преласка Словена у хришћанство натприродна бића, добивши назив —>
нечиста сила, имала су људски - антропоморфни, животињски - зооморфни
или помешан антропоморфно-зооморфни облик. Та натприродна сила, по
убеђењу старог Словена-паганина, насел>авала je целу васељену, с њом су се
-XIV- -XV-

сретали, и она je била опасна, мада није увек доводила до лошег и трагичног која се развијала у Византији и делимично на Западу. Тако су се у словенску
завршетка. Та сила се могла умилостивити и чак уплашити, што je и чињено средину пробијали елементи позне антике - јелинизма, мотиви блискоисточ-
у складу с посебним ритуалима и традицијама. Из те средине натприродног, них апокрифа, источног мистицизма и западне средњовековне кньижевности,
постелено су се издвајали пагански богови, о којима имамо доста мутну пред- који у словенској народној култури и религији вероватно нису функциониса-
ставу. Изгледа да су Словени у VI веку имали не само нешто попут пантеона ли и нису опажавани као одређени систем, али који су целој словенској култу-
богова или низ месних "племенских" пантеона, него су били близу монотеи- ри епохе прошлог миленијума придавали одређени лик, пуноћу и разновр-
зма, веровања у врховног, али још не и једног, хришћанског бога. сност спољашњих и унутрашњих - идеолошких и смисаоних - испољавања и
То се може претпоставити на основу сведочанстава византијског истори- суштина. С неким опрезом или условношћу, с елементима културе коју смо
чара Прокопија Кесаријског, који у свом делу Рат са Готима саопштава да су означили као "трепу", могу се довести у везу сулуди верски аскетизам (који je
Словени веровали у Громовника, кога су сматрали за највећег бога и на жртву касније постао једна од црквених институција), скомраство (које je власт пери-
му приносили —> волове и —> бикове. То не значи да су елементи једнобоштва, одично час подржавала, а час прогањала), градска карневалска, вашарска и
могуће и локални, потиснули или избрисали многобоштво, које и није било пучка култура, која je опстала до XX века и која je имала своју аутономну ево-
јако изражено и које се на другом крају преплитало с духовима природе, до- луцију и своје локалне путеве развитка. Као илустрација реченом може се на-
Mäher —> огњишта, демонима —» болести и општих недаћа. вести познати пример раног сликарства у кијевској цркви Софијски сабор, где
Хришћанство je само делимично уништило доста лабаву и у неком сми- су, поред црквених фресака урађених у класичном византијском стилу, на зи-
слу прилично аморфну структуру паганства, поставило га у нове услове и пот- довима поред степеништа које води у кнежевски део града, који није сачуван,
чинило својој, значајно вишој хијерархији вредности. Актуелно хришћанство насликани музиканти, скомраси, забављачи. Свако је добио своје место.
дало je паганским митолошким ликовима и представама, као што je већ рече- Ако би се све сводило на "двоверје", тј. на две компоненте, на два извора
но, статус нечисте силе, негативног духовног начела, која je била супротна "кр- словенске народне културе краја првог и почетка другог миленијума наше ере,
сној", чистој и светој сили. У фолклорним представама —> небо су заузеле не- културе која се континуирано развијала до наших дана, питање испољавања
беске, праведне и божанске силе, a подземље, подземни свет, —> мочваре, јаме елемената словенских претхришћанских паганских старина решавало би се
и јаруге - нечисте и тамне силе. -» Земља je место на коме се боре та два света релативно просто. Све што би остало ван хришћанских институција, црта и
и начела, а човек и гъегова душа - центар те борбе. При томе, воља Божја и особености, добро познатих по многобројним писаним сведочанствима, мо-
промисао Божја господаре свима и одређују све. Такав народни хришћански гло би се уврстити у претхришћанско паганство, објаснити као његово проду-
поглед на свет, типичан за обе конфесије - православну и католичку, не треба жење, развитак или реликт. Ипак, проблем у значајном степену усложњава
сматрати за двоверје, пошто je оно циљно и представља (единствен систем ве- присуство фрагмената "треће" културе, позајмица и, посебно, словенских
ровања. Белоруска или пољска сељанка која поштује св. —> Николу Угодника иновација општег и нарочито локалног порекла.
и у исто време обавља различите магијске радње да би се заштитила од —> ве- Древне словенске представе о стварању света воде порекло из времена
штица на —> Ивањдан или у друго време, не клања се двојици богова - Богу и индоевропског заједништва, па се стога одликују великом архаичношћу и, у
Мамону, него има свој одређени однос и према једном, и према другом свету. исто време, неком разуђеношћу и непостојаношћу форме. Землу су Словени
Овакви односи, по њеним представама, нису противречни, већ се природно замишл>али као плочу, која или плива на води или почива на леђима четири
допуњују. бика од чијих оштрих трзаја настаје землютрес. Сматрало се да земл>а има свој
Ако се посматрају генеза, порекло народних погледа на божанску силу крај, мада je било тешко доћи до њега: то je мало коме успело, и одатле није
и схватања о нечисто) сили, онда прва води порекло од хришћанства, а друга било повратка. Небо je схватано као нешто налик на разапету кожу бика, на
- умногоме, од словенског паганства. То je још у XIX веку давало основа да се медно —> гумно (заравгьени простор за вршидбу жита коњима), као велики
говори како je код Словена, у првом реду код Руса, распространено двоверје. комад посуде и ел. На небу су боравили —> сунце, -» месец и —> звезде. Небе-
При томе je појам двоверја употребљаван не само за историјски процес и из- са je било више - до седам (уп. израз "бити на седмом небу"). Ова небеса су се
воре народних религијских веровања, већ пре свега за означавање карактера отварала у изузетним случајевима и у посебним данима (ноћима), а такође и
тих, већ постојаних веровања током XIX и почетка XX века. Ипак, ако се ОБО током велике олује.
питање посматра с генетичке тачке гледишта, с тачке гледишта извора народ- Сунце je извор живота на земљи и до дана данашњег на Карпатима се на-
не културе, мора се признати да je таквих извора било више од два - хришћан- зива "лик Божји", а у другим местима "око Божје". У словенском фолклору
ског и паганског. Постојао je и трећи извор, који су Словени умногоме прими- оно се персонификује, заједно с месецом и појединим планетама, придају му
ли заједно или истовремено с хришћанством. То je народна и градска култура, се епитети "красное" (лепо), "ясное" (светло), "жарко" и ел. Сваке ноћи сунце
-XVI- - XVII -

се купа у мору или одлази на крај земле (под земљу), да би се мало расхлади- Из овога текста и других њему сличних постаје јасно да je олуја с градом
ло и потом поново појавило. У одређене дане оно "ступа у брак" са землюм представл>ана као напад небеске стоке-облака на земљу, коју може заштитити
("игра"); његовом годишњем циклусу потчињена je година словенског земл>о- земаљска ("црна") стока. Међутим, иста небеска стока може наградити небе-
радника. Редослед сељачких послова зависи такође и од фаза другог светила ским млеком - кишом. На -> Бадгье вече Србин домаћин излази у двориште,
које je угасло, а у словенским народним песмама се назива братом сунца (по- позива Бога на вечеру, а затим на питање из куће "Како je у дворишту?", одго-
некад - сестром) - од месеца (луне), "јасног", "светлог" и ел. Док за сунце код вара да je свуда ведро, без облака, "само je над нашом кућом облачно": то озна-
Словена нису везане посебне магијске радње, месец je понекад објекат црне чава да ће у купи увек бити млека и млечних производа. Уз дијалог често иде
магије (уп. "скидање месеца" код Бугара), такође и лик у многим басмама ("од и додатак којим се објашњава: "Наползу je облачно, a ja ћу имати дебел и кај-
зубобоље" и ел.), место боравка покојника. Појава новог месеца код Словена je мак, као ћилим". По општесловенским веровањима, -» пожар од грома може
често обележавана ложењем -> ватри или печењем посебног -» колача, дево- се угасити само млеком или сурутком, а никако водом; у руским вологодским
јачким гатањима о будућности, свадбама, почињањем нових послова - сејања, говорима, бели градоносни облак који иде испред црних облака, назива се —>
сађења дрвећа, градње —> куће и ел. бик; Млечни пут; по бугарском преданьу, створен je од месечевог и звезданог
Осим антропоморфног доживл>аван>а сунца и месеца, у словенској ми- млека и ел.
тологији су позната и њихова зооморфна обличја. Сунце ее може представља- Митолошки симбол или знак, a такође эмблем (сликовни знак) може
ти као биво, -> во, теле, петао, а месец (луна) као крава, ређе - јарац, ован (уп. истовремено имати неколико смислова. Тако нпр. киша - небеска влага у ви-
"рогати" облик младог месеца). ду облака, може бити не само млеко, него и семе, које оплођава земљу. Такав
Називи звезданог неба одражавају древну словенску аграрну и, у мањој смисао се гради на опозицији "мушко - женско", "оплођивач" - "оплођена,
мери, сточарску традицију. Тако се сазвежђе Велика Медведица код Бугара на- способна за зачеће и рађање". У пољској и српској загонеци "високи отац" од-
зива "Кола" и чине га "кола", "волови" и "вук", a сазвежђе Орион се назива Ра- гонета се као "небо", а "равна мајка" као "земл>а" (у исто време je зет - "ветар",
ло, и њега такође чине два "вола", "рало", "орач", али и "вукови" који се спре- a девојка - "магла"), што указује на схватање неба као мушког начела, а земл>е
мају да их нападну. Плејаде се код Словена називају "Кокошка", "Квочка" или као женског. Аналогна одређења неба и земл,е позната су у руским басмама:
"Стожери", тј. стубови око којих je обавл>ана вршидба жита. небо-отац и земља-мајка.
Чини се да стари Словени нису знали за соларне религије, тј. нису се Што се тиче формуле "мајка-земља", она je врло позната код Словена,
клањали сунцу као нека староиранска племена, нису прихватали дневно све- посебно код Руса ("мать - сыра земля") (мајка - влажна земља) и Срба, и не ја-
тило као главно божанство. Они се такође нису клањали ватри, мада je пошто- Ђља се само као сликовита синтагма, већ изражава суштину народних погледа
вање небеске ватре (муње) и земаљског огња (сакралне ватре и домаћег огњи- на земљу, која у руској традицији има још и епитет "света". Однос према зе-
шта) заузимало важно место у ньиховом погледу на свет и религијском пона- мл,и као женском начелу, које рађа и доноси плод, није карактеристичан само
шању. Гром и мун>а били су отелотворење небеске силе, која je изазивала ди- за индоевропску традицију, неко и за древну Евроазију у целини. Источни
вл>ење и страх, а у суштини ту je реч о једној појави с три испољене хипостазе Словени, у првом реду Руси, сачували су у врло архаичном виду култ мајке-зе-
- грмљавином, севањем и ударом. У неким пољским, украјинским и белору- мље, коме припадају забране да се земл,а бије штапом или нечим другим
ским дијалектима, пре свега у Пољесју, ове хипостазе се изражавају с три ре- (осим ритуалног —> шибања, намењеног обезбеђивању плодности), да се зе-
чи: "гром, маланка (блискавка), перун". У руском и у низу других језика олуј- мља узнемирава до -» Благовести, орањем, побадањем кочева и ел., да се на
на непогода се исказује с две речи: "гром и муња". -> Перун у низу словенских земл>у пљује (баш као и у ватру). У Бугарској, у Западним Родопима, сматра-
дијалеката означава снагу, удар који учине гром и муња. Taj удар, по народним ли су да ће из земље, ако се оре пре Благовести, цурити —> крв. Нарушавање
представама, остварује се каменим пројектилом - каменом, белемнитом, који наведених забрана могло je довести до —> суше или изазвати друге недаће. Вр-
се назива громовна стрелица, перунова стрела и ел. ло je познато обраћање земл>и и коришћење земл>е у —> клетвама, када би зе-
У неким словенским зонама, пре свега код Срба, прилично су се очувале мл>у узимали у уста, или стављали бусен на главу: сматрало се да je та земл>а
индоевропске представе о кишним -» облацима као о небеским стадима крупне праведна, да не трпи неистину, да кажњава за кривоклетство. Вера и светост,
рогате стоке, о облацима као млечним кравама и о киши као небеском —> млеку, божанско начело и одуховл>еност земље испољавају се у народном светотајству
које оплођава и храни земл.у. То се изражава у низу обреда и радњи, међу који- исповедања земљи (што je добило свој одраз у завршном делу романа Ф. М.
ма се издвајају српске басме за терање градоносних облака. Тако, у Западно) Ср- Достојевског Злочин и козна).
бији бајалица излази у двориште у сусрет облаку и виче: "Устук, биче!/ Не дај тво- Белоруске представе о бременитости земље до Благовести и забрана об-
јим бијелим говедима!/ Наша су црна, вашу ће надјачати,/ Побиће ваша говеда!" рађивања зем/ье до тог дана везане су за старословенску деобу године на два
- XVIII -

периода - лето и зиму (-> календар народни). Пролеће и јесен сматрани су дневни период око зимског солстиција (свјатке, некрштени дани) (-> кален-
само за почетке лета и зиме - за време које je најављивало буђење земл>е, које дар народни). Време изласка и заласка сунца je најпогодније за магијске рад-
je обележавало то буђење, и време које je означавало да земља пада у —> сан, ње —> бајања, чарања, комуникацију с нечистом силом.
привремено умртвљавање природе. Називи "лето" и "зима" исти су у свим При томе, често се за место обављања поменутих радњи бира међа: међ-
словенским језицима. Осим тога, лето у низу словенских језика, у старословен- ном времену одговара међно место (и обрнуто). Међно време je време актив-
ском и староруском, означавало je "годину", a бројање година код Руса до да- ног присуства нечисте силе, када je она посебно опасна, активна, али je у исто
нас носи назив "летоисчисление". Међутим, лето и зима, по свему судећи, код време и најизложенија и најлакше се може запазити. Подне je тренутак када
старих Словена такође су се делили на два дела; те делове je разграничавао дан се појављује -» полудница која удара, или делују други духови под различи-
или низ дана када би лето и зима били на врхунцу, и они су означавали њихо- тим пазивима. У некрштене дане, када се отвара подземни свет (а на самом
во "преполовљење" (говорећи језиком црквеног календара). Стога, може се њиховом завршетку, у ноћи пре Богојављења, на тренутак - и небеса), делују
претпоставити да су у старословенском паганском аграрном календару тако- разни духови, али пре свега сезонски, карактеристични само за тај период вре-
ђе постојале четири тачке, које су делиле годину управо на четири дела, али се мена: северноруски -> шуликуни, јужнословенске -» караконџуле и њима
то није поклапало са савременим европским дељењем године на четири сезо- слични. На Богојављење, они нестају, одлазе у воду, и та вода се крсти (обред
не. Та древна подела одговарала je или се покоравала периодима сунчевог ци- на Јордану), да би се потврдио, "запечатаю" њихов нестанак. Тако се поново,
клуса, данима равнодневице и солстиција. на миран начин, повезује хришћанство (православл^е) с паганством, и прво
Већ помињани празник Благовести пада у време пролећне равнодневи- симболички доминира над другим. Можда баш такав резултат и допушта да
це, a јесењи -> Крстовдан - јесење равнодневице. Те границе означавају време се сачувају све претходне паганске радње? У циклусу дан-ноћ издваја се -» глу-
када се земља "буди из сна" и време када "пада у сан", у зимско мировање. Ско- во доба ноћи (у Пољесју "глупица"), које je изоморфно некрштеним данима,
ро код свих Словена ови дани су везани за култ -> змије. На Благовести змије када je нарочито опасна нечиста сила, која се смирује и нестаје с првим петло-
"излазе из земле", а на јесењи Крстовдан одлазе у земл^у, и зато, по руском ве- вима. Петлови овде делују не мање делотворно од Богојавл>енског Јордана са
ровању, тог дана не треба ићи у шуму. Два друга празнична датума, која пред- својим богоугодним певањем. Тако подне одговара Ивањдану, а глуво после-
стављају границе времена, падају средином зиме и средином лета - зими, то je поноћно време - свјаткама или "нечистим" данима.
-> Божић а лети je то рођење св. Јована Претече, или -» Ивањдан (24. VI/7. VII), За словенске обреде годишњег циклуса карактеристичан je култ —» дрве-
и они се скоро у потпуности поклапају с данима зимског и летњег солстиција. ћа, пре свега —> храста, код Источних, и делимично Западних Словена, —> бре-
Илустративно je да се на Ивањдан празнује једна ноћ - "ивањска" ноћ, а на Бо- зе, у мањој мери -> јавора (клена), -» липе, у конкретним случајевима и -» вр-
жић - дванаест дана од Божића до —> Богојављења: од ових дана зависи суд- бе (на Врбицу, о —> Ђурђевдану). Код Јужних Словена врло je распрострањен
бина целе године. Ти дани се код Руса називају святки (свете вечери и страшне обред паљења божићног (обично храстовог) -> бадњака на кућном огњишту.
вечери), код Јужних Словена (Срба, Бугара, Македонаца) —> некрштени или У словенском годишњем циклусу њему одговара источнословенски ритуал
погани дани. Они су испуньавани паганским ритуалима и радњама с —> маски- спаЛ)Ивања сламнате лутке у Ивањској ноћи. У једном од српских крајева (око-
рањем, групним обиласцима кућа —» коледара и других маскираних поворки, лина Лесковца) бадњак je схватан као антропоидно биће: увијали би га у -^ ко-
обредним антипонашањем (—> наопако понашање), гатањима и ел., који су шу љу и, пре него што би га ставили на ватру, хранили га и појили. Слама je
обележавали почетак нове аграрне године, преокрет од зиме према лету. Ни- обавезни атрибут не само ивањданског, него и божићног обреда - на слами,
шта мање уочл.иво паганским духом су обележене и обредне радње, које су покривеној грубом домаћом простирком, код Јужних Словена обавл^а се ри-
обављане на "ивањску" ноћ: ложење ватри поред вода и скаканье преко ватре, туална гозба на Бадње вече. Слама je чест реквизит породиљских и погребних
бацање —» венаца у воду, -» купање, чињење срамотних радњи и комуникаци- обичаја: живот почиње и завршава се на слами, што je типично за индоевроп-
ја с -> нечистом силом (против које се примењује низ заштитних мера). ске и неиндоевропске народе. У паљењу ватри, у спал>иваньу и простирању
Не треба испустити из вида изоморфизам представа везаних за понаша- сламе могу се открити црте или трагови поштовања сунца као извора живота,
нье митолошких ликова у границама годиииьег циклуса времена и циклуса да- -> светлости и топлоте. За то постоје одређене основе: уп. "игру сунца", која
на и ноћи - својеврсних распореда активности ових ликова. При томе, дану у се код Словена дешава на Ивањдан ("сунце се купа"), на Божић, на Благовести,
временским границама дан-ноћ, одговара старословенско велико лето у годи- на јесењи Крстовдан ("сунце се удал>ава"), такође и на -> Ускрс и у дане веза-
ни, ноћи - велика зима, зори - пролећна равнодневница (Благовести), вечер- не за Ускрс, на Тројице и др.
н>ем сумраку-јесења равнодневница (јесењи Крстовдан), подневу - летньи сол- Симболиком сунца засићен je и фолклор, који прати поменуте празни-
стициј (Ивањдан), а времену од поноћи до певагъа првих петлова - дванаесто- ке, али Баднье вече, Ускрс и —> Тројице такође имају и велики број обреда чи-
-XX- -XXI-

ja je симболика посвећена култу предака. Познате су пролећне покладне ва- трија, св. Петке, св. Варваре, св. Власија, св. Теодора Тирона и др.), дана важних
тре, које су палили да би се "грејали покојници", позивање умрлих "родите- црквених догађаја, поштовању постова. Међутим, та временска подлога и од-
л>а" на сакралну гозбу на Бадње вече или на Нову годину (Васиљевдан), обичај ређени след сакралних (светих) радњи исказују се умногоме као спољашња ре-
уређивања —> гробова код Руса на Тројице: уп. посебне задушне дане (—> заду- глементација, која није укинула, него je, насупрот - укоренила, јасније органи-
шнице), који у Белорусији носе назив деды (дедови). Култ предака се надовезу- зовала и уједначила с хришћанством (православним или католичким) пара-
је не само на симболику сунца, него и на симболику култа плодности, који се лелну словенску народну, у својој суштини паганску, годишњу обредност. Етно-
провлачи и испуњава целокупну обредну страну словенског аграрног календа- графска наука ггуди мноштво факата о преласку невезаних, хронолошки окази-
ра. По словенским паганским веровањима, покојници ("родителей") активно оналних (који се обављају од случаја до случаја) у календарске, годишње обре-
утичу на судбину зем/ьорадника, саздавајући повољне или неповољне времен- де. Такав je нпр. обред скривања домаћина иза —» колача, намењен обезбеђи-
ске услове. При томе, "лоши", грешни, —> "нечисти покојници" - утопљени- вању приноса у наступајућој години, доскора познат код Срба на Косову и Ме-
ци, самоубице, којима није држано опело и које Бог није примио, а понекад тохији, у Херцеговини, Црној Гори, у Западној Бугарској и у неточном Пољесју
ни земља, могли су бити предводници градоносних облака, слично небеским (с. Кочишчи), који се код њих обављао на Бадње вече или на Божић, а уочи Но-
биковима или пророку -> Илији. На крају, по словенским веровањима, која су ве године (на "Щедрый вечер") - око Чернигова (Глуховски срез). Некада су тај
нарочито изражена код Срба, покојници се на ономе свету баве истим посло- обред у поменутој Херцеговини, око града Требиња, Срби изводили одмах по-
вима којима су се и бавили на земљи. Такође, и на оном свету принос ове или сле прикупљања летине и вршидбе и нису се скривали иза колача, већ иза го-
оне културе може бити добар или слаб, и о томе се може сазнати када се на миле жита; и хроничар Саксон Граматик сведочи да су балтички Словени у XII
небу појави двојна -» дуга, једним луком према земљи, другим према небу. веку празновали завршетак летње жетве печењем огромног меденог колача иза
Боје дуге, тачније ширина сваке њене траке, сведоче о будућем изобиљу или кога се скривао пагански свештеник: запиткујући жител>е острва Рујана (Руге-
неродици -» жита (жута боја), грожђа-вина (црвена боја) и ел. Зато се често на) да ли га виде, свештеник je добијао одговор да га ипак мало виде. Ритуални
код Срба и Македонаца дуга назива "вино-жито". дијалог завршавао се исказивањем жел>е да се у следећој години домаћин (иза
Судећи по новим подацима, који су скушьени током истраживања По- великог колача) уопште не види од огромног приноса. Овај обред дошао je до
љесја, углавном по причама о "привременом умирању и посети ономе свету" нас, углавном као календарски, а не као оказионални обред, тј. поводом завр-
и по неким старим записима, стари Словени нису разликовали —> рај и —> па- шетка жетве. На другом стадијуму прелаза у календарски обред налази се об-
као (ове представе су, вероватно, прихваћене с хришћанством), него су веро- ред изазивања -> кише, који je код већине Словена практикован у време -> су-
вали у јединствени загробни свет, који се могао налазити и далеко иза мора, и ше, а код Руса je он календарски везан и обављан je после лутургије на Тројице;
на небу, и у подземном царству. По пољеским веровањима, покојници у заду- за време молитве, било je уобичајено да се роне -> сузе на -> дрен или на киту
шним данима могу с -» гробља долазити у куће у којима су раније живели, а цвећа. Taj мали обред називан je "плаката над цвећем" и помињу га А. С. Пу-
неки су их и виђали како иду кући, а затим се враћају на гробље, као беле -» шкин у Јевгенију Онегину и Јесењин у песми Тројичко /утро.
сенке. Разноврсне представе о -> оном свету могле би бити плод врло древ- Већина календарских (и не само календарских) обреда код Словена про-
не особености словенских веровања, као и разноликости митолошког схвата- вокативног су карактера, тј. њихов je циљ обезбеђење обилие летине, припло-
ња небеског свода, планета, целе васељене. Не треба заыемарити и дијалектне да стоке, обиља земних дарова и ел. Затим, постоји не мали број обреда за-
одлике, многе локалне форме и појаве словенске народне паганске културе, штитног (апотропејског) карактера, који треба да штите од -> болести, ->
која се уочава у наше време, али која je, несумњиво, постојала и у прасловен- урока, освете нечисте силе и ел. У томе je њихова паганска суштина. Тако се на
ско време. —> шибање врбом дечака после литургије на Врбицу, праћено речима: "Вер-
Хришћанство, које je енергично потиснуло словенско паганство у сферу ба бйе, не я бью!" ("Врба бије, не бијем ja!"), познато код Источних Словена
народне културе и заузело доминантну позицију, утицало je и на извесну уни- (Пољесје), гледало као на забаву или леп обичај, који оживл>ава пролећни пра-
фикацију и унутрашњу систематизацију паганских веровања. Kao најочитији зник пред Ускрс. Црквени календар je шибање деце врбом везао за неделэу уо-
пример систематизирајућег деловања црквене културе на нецрквено паган- чи Страсне седмице и тиме умногоме сачувао овај обред, који се завршава у
ство могу послужити веза и међусобни утицај црквеног и народног годишњег потпуности "паганским" речима: "Будь здоров, как вода! Будь богатый, как
календара. земля, и расти, как верба!" ("Да си здрав као вода! Да си богат као земл>а, и да
Народни календар je споља и формално у потпуности потчињен цркве- растеш као врба!"). Обред je, вдо и празник, покретан (није везан за одређени
ном календару, цикличном празновању Господњих и Богородичиних празни- датум), али je обред шибаньа стоке врбовим прутем у циљу њеног приплода
ка, дана посебно слављених светаца (св. Николе, св. Т)орђа, св. Илије, св. Дими- везан за "ђурђевдан.
- XXII - - XXIII -

У годишњем календарском циклусу постоје два система духовног погле- тећа вода). Вода се појављује као основни симбол и "стихија" у обреду празни-
да и осећања света - хришћански и пагански - један je усмерен према небу, бо- ка -» Богојављење; сачувавши низ паганских црта и представа (одлазак нечи-
жанском начелу, други према земљи, начелу телесног, земним плодовима, из- сте силе под воду, гатања и ел.), она се јавља као неодвојиви део јужнословен-
оби/ьу, које je зависило, по древним представама, не само од човека и Бога, не- ског ђурђевданског обреда, чија je важна компонента лустративно -> купање,
го и од натприродних сила. Та два схватања и тумачења света релативно лако и источнословенског ивањданског обреда, исто тако с купањем, бацањем вена-
су се укоренила у словенском народном календару и због тога што je хри- ца у воду и паљењем ватри поред ње. Дан и ноћ уочи Ивана Купале (Ивањда-
шћанство својим годишњим празницима побуђивало вернике да сваке годи- на) на Руском Северу називају даном Аграфене Купаљнице. Поливање младих
не у молитви преживл>авају живот и муке Исуса Христа, док je паганство у водом код Западних Словена обавља се често на ускршње дане, док се код Ју-
многим својим обредима оваплоћавало цикличност природних појава: рађа- жних Словена поливање трупе девојака, које су окићене зеленилом (-> "додо-
ње, цветање, опадање и привремена смрт или "падање у сан" природе. Посто- ле", "пеперуде"), практикује за време суше, с циљем изазивања кише. Обреди
ји у календарским обредима и трећи елемент, и ту се могу уврстити, нпр. мно- поливања водом везани су за култ небеске и земне воде и за ритуално обезбе-
ге "театралне радње": божићни вертеп, посебне маскарадне сцене, сижеи, ре- ђење плодности. Код старих Словена постојала je представа о непосредној по-
квизита и ликови ук/ьучени у календарске обреде и обичаје. Код Јужних пра- везаности подземних и небеских вода (облака), па се веровало да се киша мо-
вославних Словена највећи број ритуала и обредних радњи концентрисан je на гла изазвати и жртвовањем маковог семена, боршча, које би сипали у бунар и
Божић, Ђурђевдан и на дане око њих, a мању привлачну снагу имали су Ус- ел. Код Словена се сачувао култ -> извора и бунара, међу којима се многи сма-
крс, Тројице, Благовести, Ивањдан, Илиндан, док je код Источних Словена ве- трају за лековите и свете.
ћина обреда груписана у дане који се везују за Ускрс, Тројице, Божић, Ивань- За култ —> ватре биле су везане обредне ватре, које су пал>ене не само на
дан (Иван Купала), Благовести и, у мањој мери, за Ђурђевдан, Илиндан и др. Божић и Ивањдан, него и на -» Покладе и Благовести, а код Источних Слове-
празнике. на - на -> Велики четвртак и, понекад, на Тјурђевдан и Илиндански петак.
Несумњиво je да су радње везане за тзв. магију првог дана древног паган- Древни словенски обред, који се сачувао скоро до наших дана, било je вађење
ског порекла. Такве радње обављају се на Нову годину, ал и чешће на Божић, "живе ватре" и њене употребе као средства против помора - заразних болести
када се имитирају сеоски привредни послови - орање, сејање, вршидба и када и помора стоке. "Жива ватра" се добијала трењем сувог дрвета (обично липе,
се деци даје у руке неко средство, предмет и материјал, да би им послови ређе -» клеке) у посебном ритуалу, ћутке (уп. доношење "неме воде") и уз
ишли од руке, нпр. девојчици дају иглу, да би почела добро да шије. Ипак, обавезан услов гашења "старе" ватре у целом селу. Често je општесловенски
слични обреди обављани су и почетком марта, што je повезано с древним ка- обред "вађења живе ватре", када би стадо рогате стоке било протеривано из-
лендаром, када je година почињала од марта. Овде припада бугарски обичај -> међу две ватре, повезиван с протеривањем истих стада кроз, за ту прилику по-
"мартеница" - 1. марта се беле и црвене врпце привезују деци, девојкама и себно ископан, земљани тунел, или кроз "земл>ану капију". На тај je начин лу-
младим женама на десну руку или око врата, младим животињама око врата, стративно дејство ватре појачавано лустративним деловањем земл>е. У поједи-
a завезују их и на стабла родних дрвећа, да би им обезбедили плодност. Врп- ним случајевима (на Доњој Волги), стоку су протеривали, "топили" кроз теку-
це "мартенички" ношене су до појаве прве -> ласте или -> роде. Управо се об- ћу воду —> реку, поток, тј. користили су лустративну снагу воде. Тако, у ри-
реди и гатања, везани за појаву првих пролећних птица, за прво крекетанье -» туалу заштите стоке од помора, земл.а, ватра и вода испуњавају исте функци-
жаба и ел. могу сматрати најдревнијим. Они су најављивали почетак лета (у је. Али, упоредо с поменутим ритуалом постоји и други —>· оборавање, који
оба древна смисла те речи, тј. "године" и "лета"), и с њима je првобитно била je могао заменити или појачати ритуал с добијањем "живе ватре". Да би за-
везана тзв. магија првог дана. штитили село од сточне куге (рус. коровья смерть), заразне сточне болести, се-
Код старих Словена je постојао и очувао се до данашњих дана култ -» во- ло су "оборавали" правећи —> круг око ньега, обављајући при томе низ допун-
де. Taj култ je такође био везан за тзв. магију првог дана, али je он био карак- ских ритуалних радњи. Оба обреда су општесловенска с читавим низом вари-
теристичан за многе главке годишње празнике. Код Јужних Словена - Бугара, јаната и оба обреда су оказионална, пошто се обављају у случају помора стоке,
Срба и Македонаца - божићно јутро у селу често би отпочињало тиме што би мада се "оборавање" могло спроводити и приликом других епидемија (-> чу-
домаћица ишла на -> бунар по свежу воду, а сва "стара" вода у —> кући je про- ме, колере и ел.).
сипана (то исто се чинило после изношења покојника из куће). Затим, после Међу полуоказионалним или полукалендарским обредима, тј. оним ко-
једноставног ритуала поред бунара и пред -> вратима куће, вода je уношена у ји нису везани за одређени дан, већ за одређено време, треба поменути радњу
кућу - појављивала се нова вода. Домаћица je морала да -> ћути за све време која обележава завршетак жетве и која се најчешће назива —> "брада" или
док je носила воду у кућу и зато се таква вода називала "водой молчания" (ћу- "Божја брада". Она je позната код скоро свих Словена и састоји се у томе да
- XXIV -

жетелице и жетеоци на крају жетве остављају руковет непожњевеног жита,
ките га, често поред њега стављају -> хлеб и -> со, храну, вотку и певају жете-
лачке песме. У том обреду je такође јасно изражен и култ жита (још неоврше-
ног). Што се тиче посебно печеног сакралног колача, он je стални атрибут мно-
гих календарских и породичних празника (божићни колач —> "чесница" код
Срба, ускршњи "кулич", или "пасха" код Источних Словена, свадбени "кра-
вај" код Источних Словена и ел.). Овом кругу појава припадају и руске бл>ине
(палачинке), које су обавезне на масленици и на задушницама.
У свим тим обредима ради се о остацима паганства или продужавању Богови старих Словена
паганске традиције, мада многи симболи и сакрални елементи које смо размо-
трили обавл>ају кључне ритуалне функције и у хришћанству. Тако хлеб у ли-
тургији "замењује" Тело Христово, док je освећена вода - основа тајне крште-
ња; света вода има моћ да штити од бесовских привиђења и намерз; ватра, тј.
кандила и свеће јесу бескрвна жртва Богу; земља je материјална суштина л>уд-
ског тела ("као земља си и у земл>у ћеш отићи").
Б огови чине виши ниво религијско-митолошког система паганске епохе (за
разлику од демона, који припадају "нижој" митологији). У целини, овај
ниво карактерише најопштији тип функција богова (магијско-правни, војнич-
Такве су у најопштијим цртама основне особености древних погледа на ки, производно-натурални), као и веза са званичним култом. Ниво богова се
свет и религије, које (путем реконструкције) омогућавају да се сагледа она це- испољава и као најдинамичнији, онај који реагује на спољне промене, и при-
лина, која je чинила основу духовне културе старих Словена. пада продуженом делу целокупног религијско-митолошког система, у коме су
настајале нове религијске идеје. Врло je битно да je баш на нивоу богова мито-
Н. И. Толсто] лошко начело нашло прилично индивидуализоване форме израза. Структура
нивоа богова je у најочигледнијом облику остварење антрополошког слоја ста-
рословенских религијско-митолошких представа; човек je улазио у актуелну
комуникацију са сфером божанског и сакралног. Боговима су придавани нај-
већа снага, власт и могућности и, у складу с тим, сматрани су вишим сакрал-
ним вредностима. Од њихове во/ье зависило je благостање човека; у најризич-
нијим ситуацијама, он се боговима обраћао непосредно, молећи их за помоћ.
Духовни идеали Словена паганске епохе налазили су одраз и у томе како су се-
би представляли богове, а те представе, са своје стране, одређивале су морал-
ну ширину словенске паганске епохе. Није случајно да je хришћанство најјаче
ударило управо на паганске богове: за покрштавање je било неопходно безу-
словно одрицање од њих.
Извори података о боговима прилично су разнородни, али међу њима
нема ниједног директног, довољно потпуног и, што je најважније, "унутра-
шњег", који би представл>ао извор саме паганске традиције, који би се могао
признати као потпуно поуздан и примерен садржају који преноси. Информа-
ција о боговима очито je непотпуна, обично je дата у виђењу "спол>зшњег" по-
сматрача с неизбежним грешкама, искривљавањима, ван одговарајућег кон-
текста. Од извора који садрже податке о боговима, битно место заузимају
средњовековни писани текстови: дело Прокопија О рату с Готима из VI в. и
поједина сведочанства каснијих византијских аутора, описи словенских зема-
л>а које су оставили арапски аутори, средњовековне хронике, знали, историј-
скэ дела, као што су: први руски летопис Повеет времених лет, Хроника Титма-
ра Мерзебуршког (око 1012/18. г.), Дела хамбуршких епископа Адама Бремен-
- XXVI - - XXVII -

ског (око 1074/75), Хелмолдова Словенски хроника (око 1167/68), три биографи- ни словенских земаља паганство je продужавало свој живот у неслужбеној сфе-
је Отона, епископа бамбершког (средина XII в.); скандинавски извори Дела Да- ри, вера у богове још није била битно поколебана и, штавише, борба Цркве
наца Саксона Граматика (друга половина XII в.) и др.; дела ранохришћанске против њих je чак актуелизовала тему богова, посебно у Русији. У границама
епохе полемичког карактера (проповеди, разобличавања, поучна "слова" про- словенског света у то време може се говорити о два центра у којима je била са-
тив паганства) и ел.: овде je неопходно убројити и неке старе текстове у којима чувана вера у богове: Кијевска Русија на истоку и земле балтичких Словена на
се помш-ьу богови (Слово о полку Игорову) итд. Kao секундарне изворе треба северозападу. Богови ова два центра били су описани када су сећања на њих
размотрити дела која су се појавила знатно касније, када је паганство практич- још била жива. На другим територијама подаци о боговима врло су фрагмен-
но већ било превазиђено, бар што се богова тиче, па су се аутори ослањали на тарни и често полуистинити (Полоска, Чешка) или их практично и нема (Ју-
старије изворе или на своју фантазију, коју су понекад подупирали античким жни Словени).
паралелама: карактеристичан пример представљају Историја Пољске Јана Митолошке ликове вишег ранга Словени су означавали речју *bogb "бог"
Длугоша (средина XV в.), Густински летопис, Херберштајн и сл. - све до првих (том речју такође су означаване и ликовне представе богова, кумири: "... на-
"научних" осврта В. Н. Татишчева и др. У вредновању писаних извора битно je ричюще я б(ог)ы" - каже Лаврентијевски летопис око 980. г.); веза паганских ре-
правити разлику између дела из времена паганства и оних која су написана у алија с елементом *bogb очигледна je у срп.-хрв. —> Божић итд. Сама реч и н>е-
хришћанској епохи, између описа датих "изнутра" (Повеет времених лет) и но тумачење претрпели су ирански утицај (уп. идеју додељивања, удела, која
оних "спол,а" (немачки, дански хроиичари, скандинавске саге, арапски геогра- се открива у таквим изразима, као богат, убог и сл.). Вероватно да je речи *bogb
фи итд.), између текстова на језику дате словенске традиције и текстова на "ту- претходила реч у истом значењу *аюъ (-> див) - сродна ознакама бога у дру-
ђим" језицима (грчком, арапском, латинском, немачком) и сл. Друга извор су гим индоевропским језицима, посебно у балтичким и староиндијском - али je
текстови народног стваралаштва (приповетке, песме, изреке, пословице, клетве, касније сужено њено значење, често уз "снижавање" значаја онога на кога се
проклињања и сл.); они чувају уникатне податке о појединим боговима и, чак, односила - "дивл>и" и сл. С почетком хришћанства пагански ликови само
сижее и мотиве везане за њих (белоруске бајке у којима се јавља Пјарун), а че- условно се називају боговима (у смислу указивања пажње заблудама пагана):
сто и посебна помињања митолошких ликова, истоимених боговима (Дабог у они су лажпи "богови" или просто кумири, идоли, предметни симболи лише-
српској приповеци или Мокошка у словеначкој); на крају, фолклорни тексто- ни сакралности, који не играју никакву улогу у животу човека; у другом при-
ви се могу узимати за изворе и у случајевима када чувају стару схему, а у њој лазу (посебно међу хришћанима-неофитима, који још нису превазишли ша-
имена божанстава замењују неким другим именима (обредне песме у којима блоне паганског погледа на свет), они нису неутрални, већ злонамерни и штет-
се јављају Иља, Јегориј, Јуриј, Јураја, Морена, Марена и сл.). Kao извор инфор- ни, с непријатељским односом према л>удима, и у таквом случају често се име-
мација о делатности, атрибутима и посебним цртама богова могу се сматрати нују као -> бесови, демони.
и сва народна веровапа, узета у најархаичнијем и најпостојанијем делу: имена Много тога из устројства нивоа богова (или, у другој перспективи - из
старих богова, по правилу, ту нису присутна, али се очувала почетна ситуаци- "ранга" митолошког лика који претендује на улазак у круг богова) изазива
ја, унутар које се развија радња. Посебна врста извора података о боговима је- озбил,не сумње. У неким случајевима, присуство митолошког лика у пантеону
су археолошки налази; захваљујући њима, позната су многа светилишта, обред- може имати оказионални, често ситуациони карактер (такви су несловенски
на места која се понекад с већом вероватноћом могу повезивати с одређеним богови у пантеону кнеза Владимира); у другим, ознака deus у описима може
боговима (уп. ритуални комплекс на острву Риген и сл.), или су чак откриве- припадати не језику традиције која се описује, него језику описа (тако су не-
ни прикази самих богова, укључујући Збручког идола. Посебан извор јесте - мачки и скандинавски аутори, који су били упознати с развијенијим култом
језик, облик имена богова; погнавши од њега, може се открити исти почетни ло- богова, могли несвесно повисити "ранг" описиваних словенских ликова). Ме-
кус коме je припадао носилац датог имена, као и друге трансформације одго- ђу словенским митолошким именима постоје и таква која несумњиво упућују
варајућег лика у сродним традицијама; значај овог извора, који отвара пут из на божанске ликове из других традиција, пошто у словенском митолошком
сфере језичке номинације у облает упоредно-историјске митологије, посебно систему не постоје као божанства. У таквим случајевима поставља се питање
je велики у случају када je име бога једино што се зна о његовом носиоцу. да ли се одговарајућа ситуација може објаснити тиме да je дати лик код Сло-
На основу свих тих извора заједно оцртава се уопштена слика паганских вена претрпео деградацију, везану за "детеизацију" или, супротно, да он није
представа о боговима. Просторно-временско омеђење ове слике представља успео да достигне ранг божанства и, дакле, показује само "предбожански" ни-
словенски свет на граници између првог и другог миленијума наше ере. У то во (такви су -» Ладо, Купало, -> Јарило и сл.). Још једну категорију сумњивих
време хришћанство je службено већ било прихваћено у словенским земљама божанстава представљају митолошки ликови који су названи боговима у по-
(од IX до краја X в.), и стога су пагански богови били забрањени. Али, у већи- зним, секундарним и, уопште, непоузданим изворима: историја изучавања
- XXVIII - - XXIX -

словенске митологије показује да су нека од тих божанстава била само плод Томе се није супротстављало само присуство других богова, него и битна не-
фантазије "кабинетске" митологије, а друга су, напротив, касније рехабилито- потпуност саме идеје "физичког" првенства.
вана (нпр. -> Бели бог). С озбиљном тешкоћом се суочавамо у случајевима ка- Богови паганске Русије најпотпуније су представљени у изворима веза-
да се може претпоставити својеврсна синонимија. Такви проблеми се обично ним за Владимирово формирање кијевског пантеона 980. године. "И нача
јавл>ају код теофорних имена "дескриптивног" типа (-> Дажбог, -> Стрибог, княжити Володимер в Киеве един, и постави кумиры на холму вне двора те-
-> Свентовит, -> Триглав и ел.). Зато и остаје нејасно нпр. да ли су -> Перун ремнаго, Перуна древяна, а главу его сребрену, а ус злат, и Хорса Дажьбога, и
и Свентовит на почетку били један лик или не. Стрибога, и Симарьгла, и Мокошь (и) жряху им наричюще я богы... и жряху
Не само што није довольно јасан склоп богова у целини или бар у најпо- бесом..." ("И поче Владимир сам владати у Кијеву, и постави кумире на брду
знатијим религијским центрима паганства, већ су нејасни и принципи органи- ван дворишта куле, Перуна дрвеног, а глава му сребрна, а бркови златни, и
зације пантеона. Мањкавост података обично не пружа могућност за поузда- Хорса Дажбога, и Стрибога, и Симаргла, и Мокош (и) клањаху им се назива-
нији суд о хијерархији, о међусобним везама између богова (нарочито се не јући их боговима... и клањаху се бесовима..."). Издвојеност Перуна овде je не-
може с потпуном сигурношћу рећи да ли су богови балтичких Словена, од ко- сумњива, али je битна информација на најнижем нивоу. Други извори дозво-
јих је сваки поштован у свом култном центру, чинили неку целину попут пан- љавају да се реконструише веза Перуна с громом и муњом. Уп. перун "гром",
теона), a такође ни о функцијама богова. С довољно сигурности расветљавају клетву "чтоб тебя Перун убил" ("да те Перун убије"), помињање Перуновог
се нпр. првенство Перуна, његова веза с -» Волосом (уп. заклетве Руса прили- оружја - "Перунов камен", "Перунова стрела", мотив двобоја с противником
ком договора с Грцима), веза Перуна и Свентовита по војничкој функцији, ве- у белоруској бајци, где Перун побеђује муњом и громом и ел. Перун je такође
заност Триглава - за магијско-правну функцију, а Волоса - са производном везан за ватру и воду, за камен и храст, за врх и небо, за коња и кола (уп. лик
(економском) и ел. Неке додатне могућности откривају се приликом анализе -> Илије пророка као настављача Перуна). Несумњива je веза Перуна с војнич-
појединачних описа богова, приликом изучавања редоследа богова у тексто- ком функцијом; он je заштитник кнежевске војске, и она се "кляшася оружи-
вима (од посебног je значаја набрајање руских богова) и, на крају, приликом ем своим и Перуном богом своим" ("клела у своје оружје и у Перуна, бога сво-
реконструкције мотива или чак сижеа, у којима учествују божански ликови. јег"). [...] Уп. -» Перун, -> Хоре, -> Дажбог, -> Стрибог, -» Симаргл, -> Мо-
Не гледајући на унеколико волунтаристички карактер Владимирове религиј- кош, —> Сварог, —> Белее, Волос.
ске реформе из 980. г. (усмерене на синтетичност, с нијансом привидности), Други митолошки ликови источнословенске традиције, који се у по-
која делом замагљује право стање ствари, може се говорити о водећој улози зним (секундарним) изворима спомињу као богови или бар неки истражива-
Перуна, који je био на челу кијевског пантеона (тим je гора била његова судби- чи претпостављају да су поседовали "божанственост" (-> Јарило, Купала, ->
на приликом увођења хришћанства), и Свентовита код балтичких Словена. Морена, -> Лада, Дидо, -» Лељ, Полељ, Позвизд-Погвизд-Похвист, -> Тројан,
Ови богови, сваки у свом кругу, били су центри око којих су се концентрисали -> Род и др.), не могу се сматрати боговима у строгом смислу те речи: у неким
други богови, с њиховим специфичним функцијама (и локусима), у зависно- случајевима за то нема поузданих аргумената и одговарајућих доказа, у дру-
сти од потчињеног положаја који су заузимали. У исто време Перун и, могуће, гим je таква претпоставка заснована на грешкама или фантазији.
Свентовит били су они митолошки ликови који су, захвалзујући свом првен- Богови балтичких Словена представљени су потпуније од богова Влади-
ству (а оно je, изгледа, с временем све више расло), заснивали нов и врло важан мировог пантеона; њихови описи су подробнији и организовани су по другом
правац у развитку целокупног религијског система, који je ишао према моно- принципу. За разлику од синтетичке тенденције и њене максималне центра-
теизму. Ова тенденција пала je у очи посматрачу са стране већ у VI веку: Про- лизације у Кијеву (сви богови су били окушьени на једном месту), код балтич-
копије je о Словенима писао да "они сматрају како je један од богова - творац ких Словена je преовладавао принцип децентрализације, расподеле богова по
муње... једини владалац свега". На Перуна се, изгледа, заиста гледало не само различитим култним центрима, који су се међусобно допуњавали у граница-
као на "првог" међу боговима, већ као на надмоћног бога, представника и за- ма целокупне области коју су насељавала одређена племена. Том принципу
меника свих богова, бога уопште. Томе je погодовало и то што се он јављао као није сметало што су неки богови поштовани у неколико центара, као ни то
небески победник над хтоничким противником, па je опозиција "Перун-његов што су се, без обзира на односе међусобног допуњавања, испољиле одређене
противник" постала одређујућа. Хришћанство je према Перуну исказивало тенденције хијерархизације: тако су Свентовит, Сварожич-Радгост и Триглав
посебно непријател>ство, нарочито суочено с опасношћу да доскорашњи пага- уживали видлзиво виши статус у односу на друге богове. Целокупна облает
ни не изједначе Перуна с хришћанским Богом (лик пророка Илије као громов- балтичких Словена између доњих токова Одре и Елбе, у зависности од лока-
ника, резултат je историјског компромиса с новим системом). Па, ипак, "вр- лизације култних центара, делила се на два дела - западну и источну. Источна
ховништво" Перуна je, у суштини, било врло далеко од правог монотеизма. je била богатија светилиштима и боговима који су у њима славл>ени, и јасније
-XXX- - XXXI -

уређена. Са своје стране, она се делила на североисточну (приморску) облает, Чернобога, постоји претпоставка да се ради о —» ђаволу из хришћанске мито-
где су поштовани Свентовит (Аркона на острву Ригену), —> Рујевит, Поревит и логије, који je уздигнут у ранг бога.
Поренут у Кореници (на jyry Ругена), —> Јаровит (Волгаст на југоистоку од Ри- Практично, једини извор података о польским боговима представлю
гена; њему су се клањали и ван граница те области), —> Триглав (у Волину, око Историја Пољске Јана Длугоша (око 1460. г.). У њој се спомиње низ имена с ука-
ушћа Одре и у Шћећину), и на југоисточну (копнену) облает, где су запажени зивањем на пандане у римској митологији: Jesza - Јупитер, Lyada - Марс,
култови Сварожића-Радгоста (Ретра, у земљи Ратара), Триглава (Бранибор), Јаро- Dzydzilelya - Венера, Nya - Плутон, Dzewana - Диана, Marzyana - Церера, Pogoda
вита (Хавелберг). У западном делу овог ареала значајно je мање података о бо- - Temperies ("Сразмерност"), Zywye - Vita ("Живот"). Kao ликови божанског
говима: Жива код Полаба, —> Прове у Старгарду (Алтенбуршка земља у Вагри- нивоа ове фигуре су сумњиве, али нема довольно основа за претпоставку да je
ји), Подага у Плуни (у Вагрији). већину њих измислио Длугош. У најгорем случају, ради се о грешкама, поку-
Свентовит (Zwantewü[h], Svantavit, Szventevü и др. (уп. светог Вита, кога шајима осмишљавања или покунгајима хипостазирања богова на основу узви-
су, по мишл>ењу Хелмолда, обожили Рујани под именом Свентовита), опису- ка у песмама обредног карактера (Jesza, Dzydzilelya, можда, Lyada; уп. —> Лељ,
је се као главни, први међу свим словенским божанствима. [...] Сварожић-Рад- —> Лада и ел.). У другим случајевима за богове су узета материјална отелотво-
гост (Zuarasici, Zuarasiz; Radegast, Radigast, Redigast, Redegost и др.) поштован je у рења митолошких фигура које су употребљаване у ритуалима (Dzewana,
Ретри, где je био главни бог. [...] Тршлав (Triglaus, Trigelawus, Triglous, Tryglav) по- Marzyana —> Марена), али у случајевима трећег типа Длугошеви подаци су
штован je код Поморјана. Ебон га назива највишим богом. [...] Од других бо- или сасвим поуздани (Zywye, уп. полапску Живу, Pogoda од *Podaga, уп. полап-
жанстава позната су: Japoeum (Gerovitus, Herovith) - бог рата, који je изједначаван ско божанство Подага) или заслужују озбиљну пажњу (Nya).
с Марсом - његови атрибути били су златан штит, који je за време рата ношен Подаци о чешким паганским боговима још су оскуднији и, такође, непо-
пред војском (у време мира било je забрањено померати га с места), и заставе уздани. Неплах из Опатовица у својој Хроници (средина XIV в.) казује о божан-
по граду на празник, који je посвећен томе богу. [...] -> Руевит (Rugieuithus) та- ству које се назива Zelu; није искључено да се ово име може упоредити са слов.
кође je био бог рата, који je изједначаван с Марсом. Он je сликан са седам ма- *zal'v. *Ы'ъ (уп. Жля у Слову о полку Игорову), али постоје и друга објашњења.
чева о појасу и осмим, исуканим из корица, у десној руци.[...] Хајек из Либочана (XVI в.) помиње таква имена митолошких ликова, као
Поревит, Поренут и Руевит образују тријаду богова, која je поштована у Krosina, Krasatina, Klimba, која се не срећу у ранијим изворима и обично се сма-
Кореници. Поревит (Poreuithus), који je спадао у поменугу тријаду, имао je пе- трају за плод ауторове маште. Богиња смрти Могапа помиње се у чешким гло-
тоглавог идола без оружја (конкретнији подаци о функцијама недостају). По- сама Mater verborum, које се сматрају за фалсификат. Ипак, нека од тих имена
ренут (Porenutius) треће je божанство тријаде у Кореници (према Саксону Гра- заслужују већу пажњу: одсуство (или непознатост) раних извора не решава
матику); његов идол имао je четири лица на глави и пето на грудима, левом питање постојања трагова богова код Чеха (и Словака). Познати су подаци о
руком je додиривао чело, десном - браду. Бога по имену Прове (Prove) Хелмулд постојању Перуна (уп. Parom) и Велеса (код Ткадлечка, Veles као зао дух, демон),
поминье четири пута и карактерише га као првог и главног у својој земл>и; он као и одговарајућа топонимијска факта (која се нпр. тичу Мокоши).
je везан за свете храстове и, уопште, за шуме и шумарке; иако му ни су подиза- Слична ситуација je карактеристична и за јужнословенске земље. У од-
ни храмови и идоли, поштован je у светим шумама другог дана у недели. —» суству примарних извора, откривају се трагови (пре свега, у топонимији) име-
Припегала (Pripegala) бог je "дионизијског" типа, који се може упоредити с на Перуна и Велеса и ньихових култова, a такође и неких других митолошких
Пријапом (писмо магдебуршког архиепископа Аделголта, 1108. г.); жртве ко- ликова (Мокош, Дажбог, Тројан итд.).
је су њему приношене праћене су либацијом и дивљим крицима (о храму и На основу анализе сведочанстава о боговима у изворима и језичким по-
идолу нема података). Подага (Podaga) јесте божанство о коме се зна да je има- дацима, с доста сигурности, мада, разуме се, у најопштијим цртама, рекон-
ло храм у Плуни и идола. Жива (Siwa) главна je богиња Полаба. струишу се неке важне карактеристике, које се тичу устројства прасловенских
Хелмолд, говорећи о обичају Словена да изговарају заклињања у име богова, које су поштовали сви Словени или битан део њих. Међу овим богови-
богова и о томе да они сматрају да им сва несрећа долази од злих богова, на- ма два лика су неоспорна - Перун и Велес-Волос. Сведочанства о њима посто-
води име тог "ђавола" - Чернобог (-» Црнобог); на основу недовольно поузда- је у свим главним деловима словенског света; у једином неоспорно митоло-
них података Книтлингасаге, постојао je бог по имену Черноглав; он je био бог шком сижеу, који се реконструише у словенској митологији (виши ниво), ова
победе, и његов идол je имао сребрне бркове. Понекад истраживачи постули- два лика на најближи.начин везана су један за другог (двобој, победа Перуна
pajy посебно божанство по имену -> Белобог, и самим тим претпостав/ьа се над Велесом-Волосом, прелазак "богатства" од побеђеног на победника); неу-
присуство јасног дуализма доброг и злог бога. Ипак, гледано у целини, пода- поредиво потпунији балтички подаци потврђују бар балто-словенски карак-
ци о последњим "црно-белим" боговима недовольно су поуздани; што се тиче тер ових богова, а подаци других традиција (староиндијске, староанадолске,
- XXXII - - XXXIII -

старогрчке, германске и др.) дозвољавају да се говори о присуству ових лико- старе паганске богове, али су имена замењивана именима хришћанских свети-
ва и схеме сижеа која их обједињава још у индоевропској епохи. За прасловен- тел>а (св. Илија пророк, св. Петка, св. Власије, св. Никола и ел.); у другим слу-
ску митологију реконструише се и женски лик, који je присутан у овом сижеу; чајевима, долазило би до маргинализације, снижавања ранга, оштрог сужава-
вероватно je он носио име —> Мокош, мада не треба искључити могућност да ња круга учесника култа (уп. стара руска божанства која су поштовале "бого-
се могао јавити и под другим именима. Име -» Сварог-Сварожић у Русији и мрске жене", тајно приносећи своје жртве; о њима саопштавају староруска
код балтичких Словена приморава на то да се и овај бог (с тим именом) сма- "поучна слова" против паганства); у трећим случајевима, долазило би до "де-
тра прасловенским - независно од тога да ли je његово име позајмљено или je монизације" богова, "снижавања" њиховог ранга, које je доводило до тога да
заиста припадало старословенском фонду. У исто време, изгледа, у прасловен- бивши пагански богови постају бесови, нечиста штетна бића; на крају, долази-
ском периоду постојале су и друге локалне ознаке за сунчано божанство. Kao ло je до "апелатизације" теофорних имена (уп. Перун и перун "гром", Волос и
прасловенске могу се сматрати и фигуре (и имена) Морене и мушког лика чи- волос "врста болести", Мокош и мокосја "жена која се лоше понаша" и ел.).
je je име означавано кореном *]аг- (уп. -» Јарила, Јаровит и ел.), али није поу-
здано то да су они били у рангу богова. Друге реконструкције устројства пра- В. Н. Топоров
словенских богова мање су одређене. Па, ипак, у односима низа митолошких
ликова, сагледавају се могућности за дубље реконструкције (балто-словенски
и индоевроггски слојеви).
Богови у паганској епохи били су предмет кул та. О њиховом карактеру
најбол>е je судити по опису култно-ритуалних детаља, везаних за божанства
балтичких Словена, и по археолошким подацима, који се односе на структуру
светилишта и храмова, а делимично и по ликовним приказима самих богова
(идоли). Култ богова претпостављао je одређену свештеничку организацију.
Да je она постојала (чак се зна за име свештеника бога Прове - Мике) и, у ни-
зу случајева, била доста развијена и специјализована (код балтичких Словена),
већ je познато, али конкретни детали су или сасвим непознати, или их je врло
мало. Мало се зна и о ритуалима, посебно о жртвовању (о њиховим особено-
стима може се судити по знатно касније насталим текстовима, у којима се они
јављају у трансформисаном виду; уп. руску приповетку о Иванушки и његовој
сестрици Аленушки - Пламтеће ватре горе, кипе котлови кипући, хоће да ме за-
колу... и ел.). Постелено се повећавао број ликовних приказа, који се понекад
повезују с боговима (Збручки идол, скулптуре у виду стубова у близини Холц-
герлингена, статуе из Регница код Бамберга; уп. каснију традицију прављења
ритуалних ликова од грана, сламе, крпа и ел., употребљаваних о празницима,
који су по свом пореклу пагански, и др.).
Христијанизација словенских земаља, која je спровеђена у периоду од
VII до XII в., довела je до пропасти целокупног система богова као представни-
ка вишег нивоа религијско-митолошке организације. Први и најјачи удар био
je усмерен против веровања у паганске богове. И у Русији (у Кијеву и Новгоро-
ду), и код балтичких Словена, христијанизација je почињала уништавањем
идола богова, а била праћена њиховим понижавањем. И касније je хришћан-
ско свештенство будно пратило колико je искорењена вера у богове и обреде
који су на овај или онај начин били везани с њима. Што се тиче дал>е судбине
богова, њима су претили или потпуни заборав, или оштре измене и "ограни-
чавање" њиховог постојања: у неким случајевима je долазило до "деноминаци-
је", преименовања, при чему би било сачувано много тога што je везивано за
- XXXV -

општесл. - општесловенски, опште- Хрв. - Хрвати
словенско хрв. - хрватски, хрватско
ст. - старо цент. - централно
ст. јевр. - старојеврејски цент, пољес. - централнопољески
црк. слов. - црквенословенски
Скраћенице ст. рус. - староруски, староруско
ст. слов. - старословенски Чеш. - Чешка
срп. хрв. - српскохрватски чеш. - чешки, чешко
Укр. - Украјинци
јуж. - ]ужни укр. - украјински, украјинско
Алб. - Албанци
фин. уг. - угро-фински, угро-финско Неким називима у придевском обли-
алб. - албански, албанско Јуж. Слов. - Јужни Словени
херцег. - херцеговачки, херцеговачко ку могу бити скраћени суфикси.
балк. - балкански, балканско јужнослов. - јужнословенски, јужно-
балт. - балтички,балтичко словенско
Бел. - Белоруси курск. - курски, курско
бел. - белоруски, белоруско лат. - латински, латинско
БиХ - Босна и Херцеговина луж. срп. - лужичкосрпски, лужич-
босан. - босански, босанско косрпско
Буг. - Бугари Мађ. -Мађари
буг. - бугарски, бугарско мађ.- мађарски, мађарско
војв. - војводство о. - острво
далм. - далматински, далматинско обл. - облает
Гер. - Германи окр. - округ
гер. - германски, германско општеслов. - општесловенски, опште-
Горњолуж. - Горњолужички Срби словенско
горњолуж. - горњолужички, горњо- перс. - персијски, персијско
лужичко Пол>. - Пољаци
грч. - грчки, грчко пољ. - пољски, пољско
губ. - губернија пољес. - пољески, пољеско
Доњолуж. - Доњолужичи Срби праслов. - прасловенски, прасловен-
доњолуж. - доњолужички, доњолу- ско
жичко реј. - рејон
европ. - европски, европско Рум. - Румуни
зап. - западни, западно рум. - румунски, румунско
Зап. Слов. - Западни Словени рус. - руски, руско
зап. слов. - западнословенски, запад- рус. сев. - руски север
нословенско сев. - северни
индоев. - индоевропски, индоевроп- Слов. - Словени
ско слов. - словенски, словенско
Ист. Слов. - Источни Словени словач.- словачки, словачко
ист. слов. - источнословенски, неточ- словен. - словеначки, словеначко
но слов енско соф. - софијски, софијско
јен. - јенисејски, јенисејско срп. - српски, српско
AßET, АВЕТИЊА - митолошко биће, afet "несрећа, чудо". Међутим, назив се
ноћно страшило, -> приказа. Јавља се у може изводити из словенске основе, уп.
неким веровањима и устаљеним изрази- ст. рус. авити "јавити", "показати", прасл.
ма у Србији (зап. Србија, Шумадија), Цр- *aviti (sf) "јавити се", "показати се", лит.
ној Гори, где je посведочен и назив авијес am/je "на јави", ovytis "јављати се (у сну)".
(Ускоци) и у Македонији. Жена из Груже
овако je описала a.: "Ja стукну назад, а ста- Лит.: Павловић J., Завезивање οϋίλ,α, Кар. 3,1901:
рац (са белом брадом до појаса) ми пола- 149; Петр. ЖОГ: 337, 347; РНММ: 35; СМР: 1;
ко приђе и рече: Не бој се, ja сам авет!" У Станић Μ., Ускочки речник 1, Београд 1990: 2;
Македонији, я. je дух у облику човека, с ру- ZNŽO VI, 1901: 146.
жним и испијеним лицем, огрнут белим Љ. Раденковић
чаршавом. Може се приказивати и као
црно страшило у облику -> слепог миша. АД -> Пакао
По тамошњем веровању, у я. се претварају
грешни људи који су пред смрт дуго боло- АДАМ —> Антропогонијски митови
вали и тешко умирали, као и самоубице,
чије -> душе не могу да оду на небо. АДВЕНТ -» Пост
По сведочанству с почетка XX века из
Крагујевачке Јасенице, жене су увече вези- АЖДАЈА - змијолико чудовиште, обич-
вале чарапе које изују, као и сукње, да ту но с више глава које, према веровању и
-> одећу не би ноћу облачиле и носиле предању, живи у језерима и дубоким во-
авети. Према веровању Хрвата из зап. дама; може бити синоним за —> змаја, —>
Херцеговине, —> виле узимају (краду) но- халу, —> ламју. Среће се у веровањима и
ћу женама хаљине из сандука, носе их и фолклору балканских Словена (северна
поново остављају на истом месту, без зна- граница простирања су области подрав-
кова да су ношене. Може се претпостави- ских Хрвата, на југозападу - Далмација).
ти да су я. прерано умрле особе које нису Назив я., као и други слични називи (у
одживеле свој век на земљи, као што то Србији, Босни, Црној Гори - аждаа, аждава,
могу бити и виле, -» русалке, -> богинке аждај, аждаха, аждер, еждер, ождаха; у Родо-
итд. Да я. воде порекло од "нечистих" по- пима - аждеро, аждрая, еждрая; мак. ажда,
којника говори и податак из Македоније аждер; Хрвати у мађарској Подравини -
да се најчешће виђају у ноћно време -> ažaja, haždaja, у Далмацији - аждајкипа
некрштених дана (—> караконџуле). итд.) представљају позајмицу из персиј-
А. се среће у клетви: "Да те фати аве- ског, посредством турског језика (авест.
тот, па да те исцеди како костур" (Маке- ažiš dahaka, пер. uzdaha, aždarha). Биће са
донија), као и у погрдним изразима типа: сличним називом среће се у веровањима
"Иди одатле, аветињо једна!", или у поре- турских народа Мале и Средње Азије, Ка-
ђењу "Мршава к'о авет" (Србија), итд. захстана, Поволожја и западног Сибира.
Постоје претпоставке да назив я. поти- По народним представама из Херце-
че из арап, hayalet "привиђење", или тур. говине, я. je огромна вишеглава змијури-
АЖДАЈА -2- АЖДАЈА АЛА -3- АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ

на која живи у језерима и која може про- људи су я. истерали из језера тако што су џић, променио назив "ала" и "ала ажда- претпоставку да je "алтырь" - калк са
гутати и коња и јахача. У Македонији наложили -> ватру поред великог -» ка- ја" у назив яжЗя/я. У предању које je запи- иранског *al-atar (="белоусијан").
(Кратово), описивана je као животиња у мена, и када се усијао турнули га у језеро. сао Л. Мишковић почетком XX века о то- У басмама, я. одговара центру магич-
виду —> гуштера, с танким телом, вели- Тада je я. излетела из воде и у виду црве- ме како су Турци убили а. поред Обла- них координата света. Он се налази на
ком главом као у лава, крупним сјајним ног пламена нестала иза гора. По преда- чинског језера, што je проузроковало "сињем мору Океану", на "острву Буја-
очима, великим чељустима и зубима, a је- њу муслимана са Пештера, аждају, која je олујни облак и -> град, такође се ради о ну", на пучини "Црног мора", на "Тавор-
зик joj je био ватрен. Имала je четири но- живела у језеру, сабљом je посекао Алија замени хале - аждщом. У северозападном ској гори", у "чистом пољу", "ђавољој мо-
ге, дугачак реп и крила. По веровању из 7)ерзелез. По другом предању, св. -> Сава делу Балкана, код подравских Хрвата, где чвари", итд. На њему се налазе -> "дрво
Босне (Високо), имала je на глави "као je окаменио я. која je живела у виру реке je я. у потпуности заменила назив хала, у света", огњени стуб, златна црква, златни
сач", тј. оклоп, па je стога јунак није могао Студенице и хтела да прогута момка и де- новије време je дошло je и до нове замене престо, златно гнездо и слично (-» злато).
да убије ударцем буздована, већ само ако војку. По веровању подравских Хрвата, а. - место я. појављује се назив шаркањ На њему су смештени (или се испод њега
joj одсече главу. У Бугарској (Родопи) я. су je живела у води, у шашу, у јамама пуним ("Аждаја се некад говорило, а сада шар- појавл,ују) чаробни помоћници, који
описивали као —» змију с две главе, или воде, у -> бунару. По предању из Босне каьь. Она je у облаку"). обезбеђују успех бајалице, под њега се ба-
као нешто велико што се може преобра- (Рама), я. која je живела у —> пећини, на- цају кључеви од -» болести, испод њега
ћати у разне облике. Код подравских Хр- пала je човека и прождрла му ногу. У на- Лит.: ГЗМ XIX/1964: 231; Грђ. НН: 199; Дуч. по читавом свету теку лековите реке и
вата, я. je биће с више глава које прожди- родним приповеткама, јунак се бори с я. ЖОК: 337; Jan. А: 39, 44, 112; Кар. 1/1899: 261; слично.
ре људе, или je то дебела змијурина. На поред језера, сече joj уши или je убија. Кар. СД III: 196-197, 213-214; 526; Мишковић Л. У песмама-легендама, я. je сакрално
Динари аждајкињу су описивали као зми- A. je непријатељ л>уди, животиња, она К., БВ ХХШ, 1908/17: 268; МСл.: 28; Петрановић место на које из —> облака на земљу пада
ју дугачку шест-седам метара, тешку око жели да уништи сунце и —> месец, да за- Б., Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине "Голубика кььига" (я. повезују с Голготом
150 килограма, која прождире целе л>уде, твори воде. Она покушава да врати свет у III, Сарајево, 1989: 17-18, 107, 248; Род.: 36; Си- и каменим таблицама, које je Мојсије до-
а иза ње остаје траг "као да се велико др- стање мрака и хаоса, угрожавајући човека мић С., Чување живота. Прилог народној медици- био на Синају).
во вукло". По другој причи, да би отерали како на социјалном, тако и на космичком ны у Кратову, Архив Одбора за народни живот У билинама je я. везан за "туђи" про-
я. из Маните драге, чобани су запалили плану. Код подравских Хрвата, пред Три и обичаје ЈАЗУ, Загреб, 1954, Н. 3. 51: 10; СМР: стор; на гьему чадор поставља—> Иља Му-
шуму и "аждаја у њој je тако дичала, да je краља, децу су плашили аждајом да би 1-3; Фил. ВН: 202, 213; Фил. РЕГ: 202, 205; Фил. ромец, пошто изађе ван граница Русије;
лишће падало с дрвећа". постила, говорећи им да je то потребно СК: 522-523; Filipović M., Različita etnološka građa камен я. с пророчким натписом налази се
Код Срба и Бугара постоје веровања да би нарастао ланац којим je я. свезана; у iz Rame, Bilten Instituta za proučavanje folklora 2, на -> раскрсници три пута; на њему ->
да я. настаје од змије после одређеног вре- противном, и. може да покида ланац и да Sarajevo, 1953: 352; Franković Đ., Mitska bića u opao из билина леже птиће.
мена живота: кад змија наврши стотину прогута цео свет. Она угрожава град, тра- podravskih Hrvata, Etnografija Južnih Slavena u
година, добија крила и постаје а. (Високо жећи људске жртве, и њу убија св. -> Mađarskoj 9, Budimpešta, 1990: 151-152; Tiopo- Лит. МНМ 1: 57; Юд. ОРЗ: 194-197
у Босни); ако змија напуни четрдесет го- Георгије (-> ламја). У једној епској песми вић В., Свети Сава у народном предању, Београд, О. В. Белова
дина, а за то je време човек не види, она из Босне, троглави Арапин чува я. у по- 1990: 293-294; Ћупић M., Огњени пријесто. При-
порасте и постане я. (Рожаје у Црној Го- друму и као храну joj даје своје заробље- че и легенде II, Подгорица, 1997: 12; U riječima АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ -» Opao
ри); од змије која има дванаест, четрдесет нике. Постоје и предања по којима я. чува lijeka ima, Zbornik zapisa narodnih umotvorina iz
или сто година постане аждеро (Чеч у Ро- закопано благо. Rožaja i okoline, Rožaje 1987: 56; Чајк. СД 5: 262- АЛОВИТИ ЉУДИ -> Облачари
допима). Пошто я. постаје од змије, у око- Противници я. су змај, царевић, св. —> 264; Чајкановић В., Српске народне приповетке,
лини Жепе у Босни се веровало да —» сун- Илија, св. —> Георгије, св. —> Сава, Ми- СЕЗб XLI: 199-200, 490; Čulinović-Konstantinović АМАЈЛИЈА -> Хамајлија
це застане да погледа како се човек бори лош Обилић, —> Краљевић Марко, ђа- V„ Aždajkinja iz Manite drage, Split,1989: 106-107.
са змијом, јер се чуди да тако мали створ кон Стеван итд. Љ. Раденковић АМУЛЕТ -> Хамајлија
може да нападне и савлада тако велику Из тела мртве я. настале су поједине
силу као што je змија. Ово веровање има животиње - змије, гуштери, -» мишеви, АЛА -» Хала АНАТЕМА - народно-правни обред дру-
основу у есхатолошким предањима по мушице. штвеног проклетства, изопштења од дру-
којима а. покушава да прождере сунце. Представе о аждаји код балканских АЛАТИР (латырь) - у руској традици- штва (света); постојао je првенствено у jy-
По једном предању, некад су постојала Словена су хибридне. Настале су повези- оналној књижевности - басмама, песма- жнословенској средний: срп. анатема, про-
три сунца, па je я. попила два, a треће су вањем народних веровања о хяли и ламји ма-легендама и билинама, —> камен - клињапе, буг. натемия, проклятие, громада,
спасле —> ласта и гуштерица. По другом, и књижевно-иконографских података о "отац свих каменова" (један од основних макед. анатема, проклетство. А. су људи
я. покушава да прогута сунце које ујутру дракону (змају). Назив "аждаја", који су елемената космоса), центар света; прида- подвргавани због убиства, крађе, подме-
излази из —> воде, али je св. —> Илија гро- допели Турци, у велико] мери je потиснуо ју му се сакралне и лековите особине. По- тана пожара, насил>а, блуда, злоупотребе
мом отера у воду. друге називе, везујући за себе старе садр- стоји много етимологија митонима ("јан- власти и сличног. За я. je одабирано место
У веровањима и приповеткама, као жаје. То се види из низа примера. Тако je тар", "алтар" и др.), али ниједна од њих на граници села (најчешће у случају суко-
станиште я. помиње се дубока вода, најче- Вук Караџић у приповеци "Аждаја и ца- није поуздана. Стални епитет-я. у басма- ба с другим селом), на -> раскрсници, ре-
шће језеро. По једној причи из Црне Горе, рев син", коју му je записао Грујо Механ- ма "белоужарени- (жарки)" омогућава ђе на узбрдици (поводом подметагьа по-
АНЂЕО -6- АНЂЕО АНТИПОНАШАЊЕ -7- АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ

зрнце проса", а све унаоколо наједрава, тј. ля, код Срба) може да савлада -» нечиста сваком од седам небеса (Срби), износе -» купатилу и, када се ознојио, обрисао се
увећава се, добија на тежини. Овом на- сила, он може да нагази на траг, "да по- сунце на изласку (буг. софиј.), узносе —> прњама; прње je бацио с неба на земљу, а
родном етимологијом објашњавају се мери памећу" итд. Анђели су милостиви воду на небо —> дугом, лете око престола сагана се почео спорити с њим ко ће од
многи народни обичаји, везани за магију или својеглави (мак., Т)евђелија). Апђела Божјег (Србија, Гружа), певају песме у —> њих двојице да створи човека од прња
плодности. Да би добро расло све шго je има онолико колико има људи и животи- рају (буг. Трново). Босански муслимани (упореди словенску легенду о човеку који
било посејано, да би хране било више, ку- [ьа (буг.). А. прати човека од рођења до —> су сматрали да међу апђелима који тера- je настао из капљице Божјег зноја); резул-
вали су и једи разна жита, частили ком- смрти: у самртном часу, я. стоји човеку ју облаке постоји један слеп, а други глув тат je да je —> ђаво створио човеково тело,
шије, а остатак давали кокошкама: пази- над главом, а смрт - поред ногу (мак., а. Упореди рус. архангел, шенкурск. "ве- а Бог му удахнуо душу.
ли су да ту храну не дају -> туђинцима, Прилеп). А. узима човекову —» душу и во- трови су - анђели". Апокрифни сиже, раширен у бугар-
да им они не би однели родност. Сматра- ди je по местима на којима je он живео По књишкој "Легенди о стварању све- ској и старој руској књишкој традицији,
но je да ће кућама, у којима je Андријев- (словен.); измамл>ује je из тела златном —> та", анђели су створени "пре", а по другој да je Бог створио Адама од осам делова -
дан обележен како треба, година бити јабуком (буг.). верзији - четвртог дана стварања света, за- елемепата универзума: тело je узето од —»
срећна и берићетна. А. обилази заспале луде (бел. витеп.). једно с пебеским телима. Црквена тради- земље, —> кости од —» камења, крв од мо-
Често стоји крај —> прозора, па зато кроз ција разликује девет апђеоских чинова: ра, очи од —> сунца, мисли од —» облака,
Лит: Myk. UAVB; ЖС 1994/3: 26-27; КОО 1973: прозор не ваља пљувати, просипати сме- серафиме, херувиме и престоле (виша ка- "од светлости - светлост", од —» ветра -
205-206, 266-267. 284-285; Чуб. ТЭСЭ 3: 258-262; ће и слично. Са а. су на землу могле сићи тегорија); чинове господства, силе и вла- дисање, од —> ватре - топлоту. Када je Го-
Крач. БЗРС: 8-9; СЕЗб 1958/71: 259-260; Kur. PLS душе предака, на пример, я. их je доводио сти (средња кат.); чинове почетка, архан- спод оставио Адама да лежи сам на зе-
2: 170; МФ 1979/23: 48-59; Арн. БНП: 20-21; на —> Богојављење, да би се и оне могле геле и анђеле (нижа категорија). Послед- мли, док му Он узме "очи .од сунца", сата-
Dwor. KSL: 26-27; ]L 1911/21/3: 152-153. крстити у Јордану (бел. витеп.). њи су најближи људима, они уче и подр- на je измазао Адама нечистоћом; Бог je
Л. Н. Виноградова, С. М. Толсто! По слов, представама, одојче je анђео жавају људе. Апокрифна књижевност го- скинуо ту прлавштину, помешао je са
Божји, Белоруси из околине Витепска га вори још о десетом чину - я. који су "въ Адамовим сузама и створио -» пса, да чу-
АНТ)ЕО -у црквеној књижевној традици- називају анёлак; по украјинским предста- демопв! приложися" ("приступили демо- ва човека, а Он je отишао по "дисање", за
ји, Божји изасланик који штити луде, по- вама, оно "балакае янголями", тј. разговара нима"). Мотив борбе я.-чувара против я.- Адама. Сатана се опет појавио код човека,
средник између луди и неба. У народним са я., а када му зарасте теме, оно забора- сатане постоји у многим делима старо- и мада му пас није дозволавао да се при-
представама, анђели су лепи дугокоси вља све што je причало са я., и почиње да словенске књижевности. У старој руској ближи, он je ипак —> штапом избушио
младићи с великим крилима, у белим, разговара с људима. Дете које умре кр- "Беседи тројице светитеља" пише: "Иван Адамово тело (исплувао га, итд.), и пу-
понекад позлаћеним одеждама, обично штено а да још није било одбијено од си- рече: како гром беше створен? Василиј ре- стио у њега седамдесет —> болести. Бог je
са жезлом у руци. Најчешће су невидли- се, по белоруским представама из околи- че: постоје два анђела грома: хеленски поново отерао сатану и очистио човека
ви, али понекад могу, по веровањима Ср- не Витепска, на небу постаје я. који je, ме- (пагански) старац Перун и јеврејски Хоре, (изврнуо га наопако - отуда унутрашње
ба, да се претворе у -» лептира (анђелак - ђутим, нем и није у свему равноправен са два анђела мухьа. Питање: шта су гром и болести). Он je послао —> анђела да узме
"лептир") или просјака, који долази за осталим я. (њему се, стога, не вала моли- муња? Одговор: анђео Господњи у лету (слово) "аз" на истоку, "добро" на западу,
време ручка; по бугарским веровањима, ти итд.). Код Јуж. Словена (Полице у удара крилима и тера ђавола". "миелите" на северу и југу - од тих слова
ако je я. послан с Божјом вешћу, може се Далмацији) парастос за одојче називан je створено je име "Адам".
појавити у облику —> јелена са златним радовање, јер je сматрано да родители тре- Лит.: СД 1: 107-109. У фолклору руских старовераца, сиже
роговима. ба да се радују пошто су добили свог за- Н. И. Толсто] о стварању Адама "од природе" добио je
A. човеку стоји иза десног, а -> ђаво штитника на небу у виду малог я. карактеристичну мотивацију: "тело (Ада-
иза левог рамена: стога, по веровањима, и Руси (Владимирски крај) су веровали АНТИПОНАШАЊЕ -> Наопако пона- мово) je од земле: после смрти одлази у
треба плувати преко левог рамена, лега- да петао има "анђеоски чин" и да зато не- шање землу; крв je од морске воде: читавог жи-
ти на леви бок да спаваш - "да не би угу- чиста сила не може да му изађе пред очи; вота се креће као морски талас...; очи су
шили ђавола" (буг. софиј.) Понекад сма- Срби из Косова Поља су говорили да je АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ - ми- од сунца: као што сунце сија, тако и чове-
трају да je иза десног рамена добри я., а Бог наредио петлу да пева на земли, а ан- тови о пореклу (стварању) човека. У сло- кове очи дању гледају а ноћу спавају". Бог
иза левог зли я. (мак. Охрид). А. и ђаво ђелима - на небу. Срби у Босни су сматра- венској традицији су развијани под ути- je једино снагу створио "ни из чега" - да
свакога човека боре се један против дру- ли да су голубови - бивши анђели, па за- цајем библијских предања, а пре свега - би човек могао да живи од свог рада. У ру-
гог; я. штити човека од зла, ђаво га упућу- то нису убијали ни јели голубове. По буг. апокрифа о првом човеку Адаму. Ствара- ској легендарно] "Песми о Голубиној кн>и-
је на зло. А. може да буде јак (буг. "силен легенди, -> кукавица je била я. који je, по- ње човека je завршни чин стварања света. зи" од делова тела Адама, првобитног чо-
e ангелъ му" - "јак му је анђео", кажу за што je згрешио, претворен у птицу. Воло- У руском основном летопису "Повестима века, настају сви слојеви: од главе - царе-
доброг човека) или слаб (буг. "ангелъ му e ве у запрези Бугари су обично називали я.: минулих лета" (почетак XII века) дат je ду- ви, од "снаге" - кнежеви и бојари, од "ко-
слаб" - "анђео му je слаб"); то се односи и "Не бей ангелите!" ("Не туци анђеле!"), алистички мит о стварању човека, који je лена" - селаци, из Адамове главе израста
на животиње, на пример, коњ увек има "Не мъчи ангелите!" ("Не мучи анђеле!") приписиван паганским —> чаробњаци- дрво света - "кипарис", итд.
слабог я. (Хере у Банату). Човека са сла- По народним легендама, анђели су ма, а потиче, очигледно, од дуалистичког Упоредо с предањима, у којима су я.
бим я. (слабанђелом за разлику од јаканђе- слуге Божје, они чувају небеске капије на учења богумила: —> Бог се купао у парном м. били непосредно везани за космогониј-
АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ -8- АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ АСИЛКИ -9- АТИЛА

ске митове, такође су распрострањене ле- Мотив стварања прве жене - Еве - у цииЦОт Бытия к Исходу, Москва, 1998: 21-37 на срамоту старијима и на пролает род-
генде о стварању човека од глине, заснова- неким легендама наставља библијски (там. лит; ЖС 1999/2: 2-5. ног места. По хрватском предању из
не на библијском мотиву о стварању Ада- мит: ребро за прављење узето je Адаму В. ). Петрухин Истре, пророк je рекао краљу да ће иего-
ма "од праха земаљског". По бугарској "из самог срца", да би жена волела мужа ва кћи родити незаконито дете. По слове-
традицији, Бог je правио људе као -> грн- (рус.); пас je ишчупао ребро прачовеку, и АСИЛКИ ^ Кости начкој варијанти из Резије, краљ je имао
чар лонце; после ручка Бог je видео да му Бог од њега направио Еву, итд. У другим три кћери којима лоше судбине прорек-
посао иде споро, па je почео да их обли- варијантама Адам je створен с репом, па АТИЛА -у народним предањима псогла- ну Циганка, или пророк. Постоји и вари-
кује на брзину, због чега су постали хро- му je Бог, да би раздвојио човека од живо- ви краљ, рођен из неприродне везе кра- јанта из Словеније, према којој je краљ
ми, болесни, уображени, тврдоглави, итд. тиња, одсекао реп и од репа направио же- љеве кћери са —> псом, касније предвод- имао лепу кћер у коју се сам заљубио и
Карактеристичан je мотив божанске пљу- ну; првобитно су мушкарац и жена били ник војске која je убијала људе и рушила није дозвољавао да je други мушкарци ви-
вачке, која je коришћена за мешење гли- спојени, али je сатана откинуо жену, тако градове и цркве. Предања о А. записана де.
не: од те пљувачке потиче мушка снага да je Адаму остао мушки уд, а Еви - ваги- су код Словенаца од Истре до Корушке, По варијанти из Истре, краљева кћи
(семе); обратно, шьувачка сагане, који je на: од тада мушкарац и жена теже понов- код Италијана и Хрвата у Истри, а неки je одмах по рођењу дете-пасоглавца баци-
желео да оживи обликовано човеково те- ном сједињавању, и тако се рађају деца приповедни мотиви везани за овај лик ла у јаму (шкују) и оно je тамо за седам го-
ло, наноси му штету - болести (укр., рус.). (бел.). посведочени су и шире од овог простора дина тако порасло и толико ојачало да je
У украјинској легенди, творац je искори- Други етиолошки мотив я. м. je поре- у неким деловима Хрватског Приморја, могло да руши све пред собом. Такође,
стио прегршт преостале глине да човеку кло јабучице, "Адамове јабучице", од за- Лике, Далматинске Загоре, све до Босан- заједничко свим предањима јесте руши-
дода полни уд - тако je створено грешно брањеног плода: поједена јабука у Еви ске Крајине. Име псоглавог краља може лаштво Α.: са својом војском, он je рушио
тело, иначе би човек остао у pajy. изазива страст према сатани, а у Адаму - бити и Ату λα (Босанска крајина, Резија), и палио градове. Зато су га у Истри нази-
У дуалистичким варијантама я. ж., Бог према Еви; из сношаја са сатаном рађа се Песјан, Пес Марко, Псоглав (Словенија). вали Атила палиграде. По словеначком
обликује човека од глине, а сатана поку- Каин, са Адамом - Авељ. По другој вари- Предања о А. мешала су се са широко предању из Корушке, А., кога овде нази-
шава да подражава Творца, али направи јанти, од сатане се рађа потомак са двана- распрострањеним предањима, познатим вају Песјан, када je порастао, пошао je на
јарца или —> пса (-> вука) (укр.). У низу ест (седам) глава, од којих je само једна - код многих народа, о тзв. -> псогдавцима југ, прешао je седам вода и седам гора и
предања, упоредо с глином могло je бити људска, остале су животињске: сатана или пасоглавцима. дошао на Гнило море у државу где су жи-
коришћено и тесто: Бог je најпре облико- обећава Адаму да ће појести сувишне У неким предањима из Истре, А. се вела њему слична бића, која су се назива-
вао човека од теста, али му je пас појео главе ако му он "додели" све земаљско описује као једнооки -» див, или пак као да Песлщнари. Он je постао њихов владар,
творевину; Бог je направио жену (Еву) од потомство (—» орач). Од Каина потиче чудовиште које je имало једно око на че- скупио je велику војску и с нюм дошао и
пшеничног теста, а мужика (сељака) - од грешно потомство, коме je Сатана пока- лу, једно на лицу, а уста на боку. Пре него разрушио свој родни град.
глине, али je пас појео човека од хлеба зао како да сагради вавилонску кулу: Бог што проговори, он два или три пута зала- Смрт А. описивана je различито. У
(укр.). je помешао језике градитеља и они, по- је. По варијанти из Лике, заснованој на Истри се наводи да га je убио дечак праћ-
У неким апокрифима (бугарска и ста- што заборавише Бога, почеше да се кла- мотиву бријања или шишања кра/ьа с ко- ком или —> пастир, ударивши га пали-
ра руска "Легенда о креном дрвету") њају идолима (рус.). зјим ушима, А. се описује као краљ с па- цом по глави, или да je "умра од весели-
Адам je приказан као —> див: Соломон до- Према западноукрајинској легенди, сјом главом, људским трупом и козјим не" пошто се као стодвадесетогодишњак
спева у "коштану пепину", односно у после греха првих људи Бог je проклео ногама. оженио девојком од двадесет година. У
Адамову лобању, у коју се могло сместити Еву, заповедивши joj да се порађа у мука- Варијанте предања о А. своде се на сде- хрватском Подгорју се приповедало да
300 мушкараца. Мотиву првобитних љу- ма, а после смрти - да носи —> jaja: праро- деће елементе: прорицаьье да ће краљева псоглава нико није могао савладати, jep je
ди-дивова блиско je украјинско предање о дитељка je свакога дана морала да снесе кћи постати блудница или да ће родити он био "краљ вражје пасмине", све док
прародитељима, који су били тако јаки да онолико jaja колико би људи умрло на зе- незаконито дете; покушај краља да осује- није дошао бискуп и изашао пред његову
су, кад нагазе на -> камен, оставляли траг мли. Та jaja Бог сече попола и баца на зе- ти проречену судбину затварааем кћери војску с часним -» крстом у руци. Он je
на »ему (упореди трагове на камену - та- мл.у: из једне половине рађају се дечаци, у посебну зграду; на захтев кћери, доводе бацио проклетство на вражју војску, вра-
козване петроглифе у облику људске сто- из друге - девојчице; када порасту, онда joj псића и она касније зачиње с њим; ра- гови су се разбежали и њихов краљ je био
пе); после згрешења, напротив, камење се жене. Ако половина јајета падне у море ђа се чудовиште кога називају А. пли дру- убијен. Тада je бискуп ископао дубоку ja-
им се заривало у табан - отуда удубљење (или je поједе животиња, итд.), човек гим именима; А. ојача и испољава руши- му и озидао je дебелим зидом, па je ту ба-
у људском стопалу. остаје на земљи сам, без свога пара. Уп. лачке особине; А. настрада (умире). цио тело псоглава, као и његово велико
Пре него што су згрешили, први људи гиганти, —» Сатанаил. По словеначком предању из Корушке, богатство, jep je оно било проклето и ни-
су имали рожнату кожу (попут ноктију); некада су живели Ајди, којима je владао ко га није смео присвојити. Изнад je ста-
Адам je измолио Бога да својим потомци- Лит.: Вес. РОДС. XI. Вып. 5. Спб., 1889; Була- моћни краљ. Када je у старости добио вио часни крст да пасоглав не би опет иза-
ма остави део "вечне" коже на прстима, шев Г. О., Украинский народ в своих легендах и ре- кћер, дошла je —> суђеница (жарк жена); шао на овај свет. По предању из Словени-
као подсећање на рајску бесмртност (рус.; лигиозных воззрениях и верованиях, Вып. I., Киев, увређена што није дочекана на одговара- je, A. je умро изненада. Његово тело су вој-
у буг. варијанти Адам и Ева су првобитно 1909; Толстая С. М., О нескольких ветхоза- јући начин, одредила je девојчици судби- ници ставили у златан ковчег, a овај у сре-
били покривени —» длаком). ветных мотивах в славянской народной тради- ну да постане највећа блудница на свету, брни а затим у гвоздени и закопали га из-
АТИЛА -10- АТИЛА

међу три -> храста у Шутјовем гају. По- цар стамболијски, чувши прорицање да
што je А. био велики грешник, ььегова ду- ће његова кћи, Златима Фатима бити об-
ша нема мира после смрти. На његовом љубљена, затвара je у високи чардак "на
гробу сваке ноћи горе две беле свеће, а -> девет тавана". Са истока долети соко у ку-
ђаво (худич) на белом чаршаву суши но- лу, збаци перје и, претворивши се у мом-
вац, који А. пресипа у собу испод свог ка, обљуби девојку. По предању које je Вук
гроба. Преко дана А. се људима приказу- записао, цар затвара кћер у стаклени
је као депо обучени ловац у зеленом оде- двор, у узалудном покушају да je спасе
ду, с црном —> капом на глави. прорекнуте смрти од уједа ->· змије.
Рођење А. приказано je као казна кра- На формираьье представе о А. утица-
љу који je покушао да промени судбину ла су историјска предања несловенских БАБА ЈАГА - у словенској митологији свет). У исто време, атрибути Б. /., као
проречену његовој кћери, или пак као ка- народа о продору Хуна и њиховом руши- шумска баба-чаробница, —> вештица. што су лопата, којом она баца децу у
зна за његову саможивост, јер се сам заљу- лачком походу, која су повезивана с мно- Према приповеткама Ист. и Зап. Слове- пећ, у складу су с тумачењем бајке које у
био у своју кћер и није je хтео удати, што го старијим мотивима о неумитности суд- на, Б. ]. живи у шуми у "кућици на ко- њој види паганску свештеницу из обреда
je такође био начин ометања њене судби- бине, о дивовима, псоглавцима и уопште кошјим ногама", једе људе; ограда око иницијације. Ликови слични Б. /. позна-
не. Мотив о краљу који покушана да про- о чудовиштима у виду получовека-полу- њене кућице je од људских —> костију, на ти су у германској (Фрау Холе у немачким
мени изречену судбину свом детету, тако животиње. огради су лобање, уместо резе - /ьудска бајакама), грчкој (Калипсо) и другим ми-
што га затвара у камену кулу, као и удово- нога, уместо затварача - рука, уместо тологијама.
л>авање кћерином захтеву да добије пса Лит.: Bošković-Stulli, M., Istarske narodne priče, браве - уста са оштрим зубима. Б. Ј. се
који игра кључну улогу у његовој судбини, Zagreb, 1959: 126-128, 130, 192-193; Bošković- труди да у -> пећи испече ухваћену децу. Лит.: БСИ 1985; Потеб. МЗОП 3; Пропп. ИКВС.
познат je још у старом Египту, a такође и Stulli, M., Narodna predaja o vladarevoj tajni, Она je противник јунаку бајке: долетев- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
у фолклору многих савремених народа Zagreb, 1967: 230, 264-265; Tjop. ВДБ: 253; Kel. ши у колибу и нашавши ту јунака изре-
Европе (—> суђеница). Мотив затварања BPSL 1997: 265, 269-270; Matičetov M., Attila fra же му каиш с леђа и ел. У неким je при- БАБА МАРТА - персонификација месе-
кћерке у кулу да би се осујетила њена зла Italiani, Croati e Slaveni, Će fastu, 1948/5-6, 1949/1- поветкама Б. ]. (Јага Јагишна, словен. Eži- ца марта или његових хладних дана; глав-
судбина, познат je и у хрватском и срп- 6: 116-121; Šmitek Z., Kristalna gora, Mitološko ЪаЪа) мајка —> змијама, које су противни- ни лик предања о тврдоглавој баби која je
ском фолклору. У епској песми из Хрват- izročilo Slovencev, Ljubljana, 1998: 158-176. пре времена истерала стадо на пашу. Пр-
ске "Соко младожења" (HNP 1: 530-531), /b. Рааенковић ки ВйВ« l«TS «WKOJAOAS ХГСГЖ* H« ви дан или први дани марта код балкан-
шчмм мимхм пмктомккд
ских Словена се везују за долазак зле, сва-
дљиве бабе - Б. М. (уп. називе месеца
марта: мак. баба Марта, буг. лота марта).
У народним представама Б. M. je се-
стра фебруара (Сечка), a појављује се у об-
лику бабе променлзивог карактера. Н>ен
нестални карактер одражава се на време:
топли дани смењују се с хладним, па се за-
то хладни или промешьиви дани са сне-
гом у марту и називају: срп. баба-марта,
бабини дани, мак. бабини дани, буг. родоп.
бабънъти дени. Понекад, по прва три дана
"Баба }ага се туче с крокодилом..." марта (буг., мак. трите баби) гатају о вре-
мену три пролећна месеца или о времену
це јунаку. Осим Б. /. као агресивног лика у —» пролеће, лето и јесен. Да се Б. М. не
и грабљивице, у приповеткама je она би наљутила, у Бугарској и источној Ср-
приказана и као дародавац и од помоћи бији (околина Пирота) домаћице окаче
јунаку. Б. }. има једну ногу коштану, она на плот или —» дрво платно, —> noj ас, ке-
je слепа (или je боле очи), она je баба с цел>у црвене —> боје: сматра се да Б. М.
огромним грудима. Веза с дивљим живо- треба да се сретне с нечим црвеним, јер
твдьама и шумом упућује на то да би се ће то побољшати њено расположение -
н>ен лик могао извести из древног лика "Б. М. се смеје и греје сунце", "Б. М. се ра-
домаћице звери и света мртвих (—> онај дује и не пушта снег и мећаву". Код Буга-
БАБА ТОДОРИЦА -12- БАБИЦЕ БАБИЦЕ -13- БАБИЦЕ

ра се првог дана марта старе жене труде БАБИЦЕ - митолошка бића која доносе диле су посипане божићне трице, или су ред -» дрвета у туђи атар: у стаблу свр-
да не излазе из -> куће, пошто тог дана Б. -» болеет породили и детету и угрожава- н>ен кревет опасивали конопцем (—> ко- длом треба да начине рупу у висини дете-
М. са задовољством среће само девојке и ју им живот у времену од 40 дана после нотьа). У Тимочкој крајини (Заглавак) та и у ту рупу ставе направлену свећу. Ку-
младе жене. порођаја. Јавлају се у веровањима и ба- породили би око врата ставлали нанизан ћи се требало враћати без освртања. У
Сходно предању распрострагъеном смама у источној и јужној Србији, Помо- -» бели лук на црвеном концу, а на уку- околини Болевца би породилу, за коју су
код балканских Словена, нека баба (често рављу, на Косову, у Бугарској и у Македо- цаном ексеру на таваници изнад главе де- сматрали да су je напале б., купали (-> ку-
се на овај лик преноси и име Баба Марта), нији. У селима око Лесковца називају се тета би окачили -» вретено с пређом, на пање) рано ујутро поред подупирача
не дочекавши пролеће, упућује се са сто- банке, у околини Врања - бабиле, у околи- чијем je доњем крају била убодена глави- плота ("потпрње"). За ту прилику доно-
ком на пашу (бачију). У путу, она увреди ни Бољевца и Алексинца - оне. ца белог лука. Ниску белог лука, на коју сили би из девет башта по три жута вели-
одлазећи месец, нпр. срп.: "Серем сечка Не постоје јасне представе о изгледу б. су још били нанизани и једна старинска ка цвета и мало траве која je расла око
на брадечка..." (Бољевац); мак. "Трш, ја- У хомољском крају описивали су их као сребрна пара, луштура белог пужа и не- њих, такође су из девет башта доносили и
ре, в планина! Серем се Сечку на бради- жене дуге косе у црнини, које се не могу колико праменова беле опране вуне, но- стручкове селена, —> босиљка и —> здрав-
на" (Т)евђелија); "Циц, козица, на плани- видети, и које -> ноћу нападају породилу сила je око врата и породила у Хомолу. ца. Све то би ставлали у котао напуњен
на, прдни Марту на брадина" (Струга), и новорођенче. У басми из околине Кња- Она je на десној страни главе имала и пра- водом, у коју би убацили и "сечиво" (—»
итд. Расрђени месец (фебруар, март или жевца б. су приказане као колона демона мен црвено обојене вуне, а са исте стране нож., —» секира), а затим котао покрива-
април) узима у зајам неколико дана од у лудском облику, која уништава све на главе повукла би један прамен —> косе и ли —> кошуљом породиле. У околини
следећег или претходног месеца (одатле шта наиђе: "Пошле девет бабе,/ девет де- држала га у устима. У Скопској котлини Алексинца, Сврлига у Скопској котлини
код балканских Словена називи првих и де,/(девет жене),/ девет деца,/ девет девој- (Горњани), поред новорођенчета, као за- итд., породилу болесну од б. кадили су
последњих дана марта: срп. зајемци, заем- ке,/ девет младеневесте./ Куде пројдогпе/ штиту од б., стављали су -> гребене, срп, димом запаленог —» катрана, понегде и
ци "1-3., 1-9. и 10-12. март"; мак. заимени воду препише,/ гору посушите,/ камен нити и катраницу (-> катран). У околини старог опанка, рога итд.
дни "1-3. март", щамници "1-9. марта"; разбише/..."; у басми из истог краја обра- Сврлига на лицу детета, после порођаја, У Бугарској, а делом и у околини Пи-
буг. заемляци "1-3. март", заемните дни ћали су им се изразима: "Бабице карака- чивитом би обележавали крстиће (на че- рота жене које рађају обележавале су ба-
"29-31. март" и ел.) и свети се баби за учи- тице/ полуноћке, белод'нке", док су у ба- лу, бради и на оба образа). У неточно) Ср- бинден (дан после зимског ев Јована), који
њену увреду: наилази мећава, завладава сми из околине Сврљига назване "суве ве- бији, да 6. не би нападале породиљу, она je био посвећен и заштити од б.
хладноћа, баба се, заједно са својим —> ко- тровите намерске бабице/ што ватају и одмах по порођају умеси својом плувач- Код Куча у Црној Гори назив "баби-
зама (овцама, јагањцима), смрзава, пре- старо и младо,/ и мушко и женско/..." ком колачић, који поједе. Поред тога, по- це" односио се и на посебну врсту хлеп-
твара се у —> камен. Код Срба се хладни По веровању, б. проузрокују стезање родила током 40 дана не би напуштала —> чића у виду крста, који су мешени и деле-
дани крајем марта такође називају баби- (кочење) вилица или врата детета, а код кућу, поготову не ноћу. На Косову, она ни деци и сиротињи на Задушну неделу
ни козлићи, бабини јарци. У низу бугар- породиле -> грозницу. Понекад од б. де- увече није смела пролазити испод кућне (пред Ускршњи пост). Оставлали су их и
ских варијаната овог предања баба се ра- те може и да пожути. Тада се у Скопској стрехе. Дететове пелене су скуплане и на -> гробовима скоро умрлих сродника.
дује пролећу, сматрајући да ће joj Б. М., Црној гори говорило: 'Ту стегнуле бап- уношене у кућу пре мрака. Порекло 6. није доволно јасно. Може
пошто je и она баба, донети лепо време, ке!" Ако се мислило да су б. напале дете и се претпоставити да потичу од жена које
али се ова наљути и на ι-ьу шаље —> ветар Мере заштите од бабица биле су дво- породилу, примењивана су —> бајања и су умрде у току трудноће иди на порођа-
и снег, све смрзава, преобраћа у камен, из јаке. Једне су биле усмерене на то да им други поступци магијског лечења. У ба- ју (-> некрштенци), од прерано умрлих
кога тече "млеко" или лековита —> вода. онемогуће приступ породили и детету, а смама, 6. терају или их преклињу да оду у луди ("нечистих покојника"), или од дру-
Познати су и многобројни топоними, KO- друге, уколико су их већ напале, да их далеки и пусти простор, или у —> воду, и гих демонских покојника. Код подрав-
JU указују на везу с предањем (нпр. у ист. одатле отерају. да више не муче болесника. Из примера ских Хрвата у Мађарској веровало се да
Србији Бабина глава и ел.), при чему се, У превентивним мерама истицани су басми се види да б. могу бити и мушке и умрле жене посећују своју малу децу и да
према веровању, у каменој композицији обележја људског простора и све оно што женске. Од магијских радњи најчешће су их она могу видети као тепу (—> сенку).
распознају баба, овце, козе, —> пси, магар- je неповолно за боравак -» нечисте силе. примењивани —> провдачење, —» купа- У околини Тјевђелије веровало се да
ци, -> коньи, трагови копита, посуда за -> Из тих разлога соба породиље ноћу je me и —> кађење. Дете би провлачили ис- породилу притиска и дави сенка. Она се
млеко итд. О —> извору у таквом месту увек била осветлена, поред ње је увек био под дршке котла, кроз еучји зев (—> вук), око поноћи бешумно ушуња у кућу, у об-
говоре да се "баба упишала", "осрамоти- неко од луди (обележје -> гласа), непре- кроз обруч направлен од -> верига, итд. дичју -» мачке, кокошке или неке друге
ла" (околина Пирота). стано je подстицана —> ватра, ставлане су Тиме je стварана лажна слика да je дете животиње. Породили одузима свеет и
билке с оштрим мирисом, као и бодли- прешло у -> онај свет (-» провдачење). глас и она осећа како је нешто притиска и
Лит. Кабакова Г. И., Структура и география ле- кави и оштри предмети од —> гвожђа Исту сврху имао je и поступак мерења де- дави, али не може да се пробуди. Тада je не
генды о мартовской старухе, СГФ 1992: 209-222; итд. Понекад je, унутар затвореног про- тета црвеним вуненим концем, који су треба звати по —> имену, већ je ћутећи др-
БМ: 17-18; Кит. МНПО: 85-86. стора, правлена још једна граница која je примењивади у околини Лесковца. По- мусати док не дође свести. Да би се поро-
А. А. Плотникова требало да онемогући нечисту силу да што би измерили дете, конац би утопили дила ослободила овог демона, требало ју
продре до породиле и њеног детета. У у —» восак и направили свећу. Ујутру, пре je ставити да потрбушке дегае на под да би
БАБА ТОДОРИЦА -> Тодорци околини Болевца и Алексинца око поро- сунца, родители треба да однесу дете по- на н>у нагазио дресирани —> медвед (меч-
БАБУГЕРИ -14- БАДЊАК БАДЊАК -15- БАДЊЕ ВЕЧЕ

ка), кога су за ту прилику доводили у кућу, шког (бадњак) и женског (бадњачица), или њене разним -> житом, прекрупом и во воће, ритуално јело - печеницу, новац,
или je у -» суботу пре изласка сунца кади- још и "дечјег" б. (бадњачић). Понекад су хлепчићем. Пошто одабере -> дрво за б., мараму итд. У Поповом По/ьу, читава по-
ти мечкином длаком. два главна стабла бадпак и бадпачица мо- он га засипа житом и прекрупом, прела- родица се провлачила испод запаљеног б.,
Веровања о б. имају сличнос^и с пред- рали бити од различите врете дрвета - ма хлепчић о стабло и каже: "Добро ју- који би домаћин или -> полажајник ди-
ставама о -> ноћницама, које изазивају мушког (нпр. цер или храст) и женског тро, бадњаче, и честит ти Божић!" Поло- зао над огњиштем. Полажајник je поме-
несаницу код деце, а у неким сегментима (граница) (Ресава). Код Црногораца из вину хлепчића поједе он сам, а другу рао запал>ени б. на огњишту "да би крену-
су налик -> суђеницама и -> хадама. Мо- племена Кучи за Нову годину (Женски Бо- остав/ьа на пању посеченог дрвета. У Ле- ли послови и благостање у кући и дома-
гу се изједначавати с -» вештицама, -> жий) секу онолико дрвета (бадњарица) ко- сковачкој Морави по б. се свечано одлази- ћинству", граном од б. џарао je полажај-
(само)вилама, јудама. Због сличних лико има жена у кући. ло на колима у које су упрегнути волови, ник ватру на огњишту, изазивао варнице
фупкција мешају их с -» некрштенцима закићеним цвећем, а у неким селима те из б. и говорио благослове: "Колико вар-
(нави, сеирци, мацарули итд.), који такође области одлазак у шуму по б. обавља се у ница, толико телади, јагњади, прасића..."
нападају породиљу и њено дете у првих тајности. При томе je било могућно укра- Трепутак у коме би б. прегорео на сре-
40 дана по порођају, али они потичу од сти б., односно, сећи га у туђој шуми. дини и разломио се на два дела, сматран
умрле некрштене деце. Б. имају неке Приликом сечен>а б. домаћин je безуслов- je сакралним. Домаћин или деца су га
сличности и с -» грозницама (рус. лихо- но морао ћутати, и одсећи га једним свечано ишчекивали крај огњишта; ономе
радки). ударцем секире или из три (али никако ко би први видео да je прегорео б. следи-
два) замаха! На Косову Пољу у кућу не ла je награда.
Лит.: БМ: 18-19; Vuk.SK: 222; Грб. СОСБ: 110; уносе б. који је одсечен с два ударца; тако- Угарак и пепео од изгорелог б. кори-
Τ)ορ. ЖОЛМ: 432; Tjop. ННЖ 1984/4: 106-123; ђе не узимају б. који je пукао до врха. шћени су за разне магијске и исцелител.-
ЕКЗ: 135-136; Зсч. МБ: 87-92; Милос. СОСХ: 95, Сакрални знача) има први ивер; он ске цшьеве: од угарка су правили кочиће
99; Раден. НББ: 104; СМР: 12-13; Фил. СК: 412; треба да буде подебљи, и на —> Божић га и побадали их у киви, од њега су прави-
Чајк. СД 5: 318-320. носе до пчелињих кошница, у млекар, у ли клин за рало, да би заштитили летину
Љ. Раденковић кокошињац, чувају га за лечење л3уди и од —> града, или —> крстове, које су одно-
стоке. У центр. Србији, б. не узимају го- сили у шталу, у виноград и ел.; угарак су
БАБУГЕРИ —> Кукери, -> Караконџула лом руком "да идућа година не буде го- носили у пчелињак, оставляли га у воћ-
ла", него само руком у рукавици и тако га њаку, затрпавали у амбару итд.
БАДЊАК - дрво које су на —> Бадње ве- односе кући. Пре уношења у кућу, б. Пепелом од б. посипали су усеве, ко·
че потпаљивали па —» опъишту, што je обично остављају у дворишту, најчешће рење воћака, трл.али њиме стоку, заме·
био основни обред божићног циклуса код под стрехом крај -> врата. У Ћустендил- шавали га у храну кокошкама, пили с во-
Јужних Словена. Бадњак гори сву -» ноћ, ском крају најпре одсеку велику грану с б., дом због главобоље, итд.
људи га чувају и не спавају, због чега се па je унесу у кућу, уз речи: "Стигао нам je
његов назив повезује с глаголом бдети - Божић, који нам доноси берићет: јагњад, Лит.: Топоров В. Н.//Этимология, 1974, Мо
"не спавати, остати будан". Обред je ра- козлиће, богату раж, белицу пшеницу..." сква, 1976; СМР; Нед. ГОС; БМ; Арн. БМП; Бак
ширен у Србији, Херцеговини, Боши, Обично б. у кућу уноси домаћин. У БПО; Георг. БНМ; Кит. МНП.
Далмацији, Истри (код православаца и Србији, б. често завијају у -> кошуљу (но- Н. И. Толсто
католика), у западно), јужној и централној Сечете бадњака ву, мушку, женску), платно или га повија-
Бугарској, у Македонији, појединим обла- ју као бебу. У неточно) Србији, у Алекси- БАДЊЕ ВЕЧЕ - уочи Божића, када α
стима Хрватске и Словеније. Први подаци Често једно стабло деле на мушки, начком Поморављу, домаћин улазећи у обављају основне припреме за велики го
о њему потичу из XIII века (Дубровник), женски и дечји део. Тако то раде у Ресави, —> кућу диже б. увис и изговара: "Оволи- дишњи празник; посебним апотропеј
За б. je најчешће сечен —> храст, ређе Левчу и Темнићу и, у знатној мери, на )у- ка конопља и оволика жита била ове годи- ским и продуктивним ритуалима обеле
буква, клен, —> леска, -» клека, трешња, гозап. Србије, у области сев. зап. Србије не!" Затим домаћица засипа б. житом, жава се Бадње вече (хрв. кајк. vilija Božja
-> крутка и др. Обично je сечено дрво (Јадар), Босне (Гласинац и Озрен) и дру- орасима и парама, да би амбари били пу- пољ. wilija, wigilija, пољес. кољада, словач
висине човека или нетто више од њега. У где. На огњиште су стављана три стабла, ни жита, a кућа - новца. Б. обично уносе у stedry večer, kračun), којим фактички почи
Бугарској, 6. je обично - храстов пањ или намештана на различите начине: пара- кућу тако да прво уђе дебљи крај, а на ог- ње Божић: тада се збивају чуда у приро
трупац. Велики пањеви дуго горе на ог- лелно, укрштено, у полукругу итд. њиште га полажу тако да тај крај буде ди, "отвара" се загробни свет, долазе пре
њишту, понекад до -» Богојављења. У Б. je обично сечен на Бадњи дан, рано окренут на -> исток. При томе домаћин ци итд.
неким областима секу по неколико б., по- ујутро пре изласка сунца или пред вече, понекад целива б. и клања му се. Често б. Код Јужних Словена на Б. β. обављаш
некад према броју мушкараца у кући; за пре заласка сунца, али понекад и раније, мажу медом, сланином или у отвор, који су ритуали везани за припрему —> дрвет;
првог —> госта после Божића - полажај- неколико дана унапред. У Гружи (Шума- су на њему провртели, сипају —> вино, —» за паљење на кућном -> опьишту (—
ника - додају још један б. Такође je позна- дија) свечано обучен домаћин одлази у мед, масло, засипају га житом, на ььему Бадњак), мешење и печење обредног —
та традиција сечења и ложења два б. - му- шуму, носећи —> секиру, рукавице нэпу- ломе божићни -> колач, стављају на б. су- хлеба (који нарочито симболизује св>
БАДЊЕ ВЕЧЕ -16- БАДЊИ ДАН БАЈАЊА -17- БАЈАЊА

сфере газдинства), поделу заклане и сре- ена пита (зељаница) и др. Бугари и Срби /ьеном правцу. Заснива се на представи сника. Бајалица има обавезу да чува тајну
ђене божићне животиње, постављање ве- зап. Србије пре вечере најпре каде трпезу, да су изазивачи -> болести и других не- б. и да увек тачно изговара његов вербал-
черње трпезе. -> кућу, затим грађевине у дворишту, да даћа код људи и стоке -> нечиста сила ни део, басму, па и онда када не разуме
Вечерња трпеза заузима централно би отерали "зле силе". Код Срба je било или поједини људи с демонским особина- речи које говори. Басма je схваћена као
место у обреду Б. β. код свих Словена. За уобичајено да се вечера почне специјално ма. Б. се баве само појединци, најчешће "инструмент" посебне врете, који из пра-
њено приређивање у кућу je уношена сла- испеченим хлебовима, који су предста- старије жене, које код Срба називају бя/я- давног времена носи чудотворну снагу, и
ма, што симболише почетак Божића. У вљали различите сфере привредног живо- лице, код Хрвата у Херцеговини - моле и чији је задатак да врати нарушени поре-
српским селима домаћин уноси сламу у та породице (закона, закончили), при чему молибоге, у Котарима у Далмацији - види- дак. Она то најчешће чини на симболи-
рукавицама, понекад без —» капе, уз речи би домаћин остављао на страну прво пар- гоје, у Македонији су то басмарици, бщали- чан начин, грађењем неког паралелног
поздрава и добрих жеља, a че/ъад га доче- че од сваког хлеба, а затим их давао стоци, ци, бщалки, у Бугарској - бајачки, басмар- модела, којим се постојеће стање, уз одре-
кује стојећи. У Хрватској и северним обла- да би стока била здрава. Понекад je за вре- ки, у Словенији заговарјалки, код Руса заго- ђену магијску процедуру, преводи у дру-
стима Србије, ту сламу газе ногама, подра- ме те вечере прав/ьеп основни божићни воршчици итд. Они које могу нанети ште- го - жељено стање. По намеки, басме се
жавајући гласове живине. У разним ју- хлеб (-> чесница). Код свих Словена по- ту бајањем код Срба се називају врачарице, могу поделити на медицинске, привред-
жнословенским областима домаћин, до- знате су забране, везане за веровање да ве- вражалще, чипарице, код Црногораца - не и басме за друштвени живот. По струк-
маћица или дете седну на сламу и чврсто чери присуствују невидљиве душе покој- мађионице, чаровнице, код Хрвата - цопр- тури, могу имати облик устаљених фраза,
je држе да би "кокоши добро седеле на ja- ника: не служе се —> ножем, не дижу —> нице, код Руса - колдуње ( рус. колдун, кол- молитава, заклињања или развијену си-
јима и изводиле пилиће". У сламу, про- кашику када падне са стола, не устају иза дунья). Знање б. се преноси у оквиру по- жејну схему. По правилу, за сваку прили-
стрвену по поду, бацају суво воће, -> ора- стола док се вечера не заврши; Западни родице, од старијих млађима и, по пра- ку постоји посебна басма, али има и слу-
хе и слаткише, које узимају деца, подра- Словени остављају слободно место за со- вилу, млада бајалица почиње са бајањем чајева да бајалице исти текст прилагођа-
жавајући оглашавање стоке и живине. На фром "за -> госта", "за душу" постављају тек када стара престане. Постоје уста/ьени вају различитим наменама, или га импр-
слами je било уобичајено ваљање и спава- прибор вишка, отварају -> прозоре и -> начини преношења бајања (у неким слу- овизују. Приликом б. бајалица употре-
ње током божићне ноћи, итд. (јуж. слов., врата, пале свећу "за мртве". Јужни Сло- чајевима б. се преносе на будућу бајалицу бљава неке предмете који имају магијску
укр.-бел., закарпат.). Вечера се сервира на вени вечерају уз свећу, гатајући о животу пре њене полне зрелости; у Бугарској je функцију. Они могу бити део поруке ис-
поду, на слами (преко сламе се поставља, и смрти по -> сенкама свеће на зиду; стара бајалица младој шьувала у уста казане на другом, невербалном коду, или
на пример, врећа од козје длаке) или на остатке хлеба стављају високо, да би класје пак илустрација намере бајалице (обично
столу, на коме je такође испод столњака било високо; за време вечере бацају орахе изражене у облику претње). У прву трупу
прострта слама. У том се случају током ве- по —> ћошковима куће, а на крају вечере спадају предмети као што су: —> со, —> ja-
чере испод столњака извлаче сламке и га- гатају по њиховим језграма; Западни и Ис- je, брашно, предмети везани за —> ватру,
та се о дужини лана у наредној години. точни Словени бацају ка таваници кувану "мртвачки предмети", делови одређених
У различитим словенским областима пшеницу (кољиво, прекрупу) или класје и животиња и биљака итд. Другој групп
под сто стављају пољопривредне алатке гатају о летини идуће године (-> гатање). припадају оштри предмети (-> нож, ->
(најчешће - раоник с плуга, a такође ја- Остаци хране, као по правилу, нису секира, -> вретено, три), предмети са за-
рам, бич, -> секиру и ел.), ланцима везују уклањани читаве ноћи: веровало се да he пахом (-» бели лук, тамјан), предмети за
ногаре -> стола да би "везали" чељуст -> доћи да се окрепе умрли рођаци, —> душе чишћење (-> метла). Саставни део б. јесте
вуку и сачували стадо од њега. Бугари, предака, код Македонаца - "дедо Боже". и посебно понашање његових учесника,
осим раоника, поред трпезе ставл>ају ка- Код свих Словена, за Б. в. позната су риту- које често има характер -> наопаког по-
иш, рукавицу са —> житом, врећу новца, ална позивста на вечеру дивљих животи- нашан>а (—> ћутан>е, свлачење, пљување,
сито са житом, јабукама, орасима и ср- на, Мраза, —> Германа, -» ветра и других Бајалица са Бихора лечи болесно дете "мерењем" псовање). Магијску функцију у б. има —>
пом. У католичким традицијама се сма- реалних или измишљених ликова (—> Не- провлачење, мерење итд. Бајања су оба-
трало да уочи Божића сви претпразнич- крштени дани, —> Божић, —> Богојавље- итд.). По казивању неких бајалица, оне су вљана у одређено -> време и на одређе-
ки послови морају бити завршени до су- ње, —> Коледари, —> Маскирање). почеле да бају по наређењу —> Богороди- ном месту. Нека б. извођена су у време
тона; знак за почетак вечере била je прва Л. Н. Виноградова, А. А. Плотникова це, св. Петке, —> вила итд., које су их посе- пуног а нека у време младог -> месеца.
-> звезда која засија на небу. Код Пољака, ћивале у -> сну или током дуготрајне -> Такође, од значаја за б. био je избор дана у
чим се појави прва звезда, домаћин изађе БАДЊИ ДАН -» Бадње вече болести, откривајући им начине бајања. —> недељи (често су б. извођена уочи —>
на доксат и викне "Звезда je на небу!", по- У појединим крајевима (неточна Србија, среде, —> петка и —> недеље), као и доба
зивајући тако чељад на празничну вечеру БАЗИЛИШКО -> Змај Банат, западна Херцеговина) бајалица je у дана (бирано je "гранично" време - јутро
(Kolb. DW 10: 58). тренутку бајања падала у стање зевања, пре изласка сунца и вече по његовом за-
Софру чине поена —> јела, укључујући БАЈАЛИЦА -> Бајања поспаности или се тресла, губила свеет: ласку, а разна чарања су извођена у ->
и задупгна: обавезно се једу пасуљ или —> по народном схватању, њена -> душа се глуво доба ноћи). За б. се бирају и посеб-
грашак, колзиво, —> мед, a такође —> риба, БАЈАЊА - облик магијског понашања борила с демоном болести или посећива- но означена места која имају ритуалну
купус, код Јужних Словена - суво воће, по- чији je циљ остварење неке промене у же- ла виле, молећи их за оздрављење боле- вредност. Она представљају границу из-
БАЈАЊА -18- БАКАЛАР БДЕЊЕ -19- БЕЛА ЗМИЈА

међу свог и туђег простора, почев од -> Лит.: БМ: 19-21; Ел.СЗК; Ефим.СМЗ; Зам.; Ис- причање прича и анегдота. Ређе се беле- ле, јер ће —> русалка спавачу навући вре-
огњишта, преко -> прага, стрехе, ограде следования в области балто-славянскои Оуховной же б. прве ноћи после сахране, да би се ћу на очи, па ће спавати читаве године.
до границе атара. Она може бити исказа- культуры, Заговор, Москва 1993; Кляус УС; Kot. обезбедили од могућег повратка покојни- Свуда je забрањено спавање док зала-
на и као граница између копна и -> воде ZP; Майк. ВЗ; Md. LMS; Позн. 3; Проц. ЗНМ; ка. Код Зап. и Јуж. Словена, б. поред по- зи —> сунце, иначе човек може заспати за-
(поред -» бунара, -> реке, -» извора, -> Раден. НББ; Раден. НБЈС; Раден. ССНМ; РЗЗ; родиље и новорођенчета имало је циљ да увек, нападаће га —> грозница, дете ће
воденице, на -> мосту). По обележју "чи- СД 2: 239-244; Толстая С. M., EK3 5, 1999: 155- их заштити од злих духова, да нечиста си- плакати ноћу итд. У страху од -> полуд-
сто" и "нечисто", за б. су погодна "нечи- 160; Топоров, ТЗС 1969: 9-43; 1971: 9-62; Юд. ла не би заменила дете. Сан одмах по по- ница, избегаван je сан у подне за време
ста" места: ђубриште (-» ђубре), свињац, ОРЗ. рођају могао je да нашкоди и породили, рада у пољу.
-> дрвљаник, -> гробље. Такође су по- Љ. Раденковић зато joj нису давали да спава сву ноћ. На А. В. Тура
годна и она места на којима je трајније свадби je познато обредно б. другарица
присутна нека вертикална оса: —» дим- БАКАЛАР -» Риба поред спаваће собе младенаца прве брач- БЕЛА ЗМИЈА -> Змија, • немушти је-
њак, -> стожер, -» дрво, -> камен. не ноћи. Често су те ноћи били будни и зик, -> кућна змија
БАЛАЧКО -> Змај гости на свадби. Према увреженом веро-
вању, ко од младенаца први заспи у брач- БЕЛЕ ПОКЛАДЕ - недеља која претходи
БАРАБАН —> Велика неделе ној ноћи, тај ће први и умрети. Ујутро je Великом посту и дели, по словенском на-
свако од н>их настојао да се пробуди што родном -> календару, две главке сезоне -
БАРБАРА СВ. -> Варвара св. пре, да би имао првенство у породичном зиму и -> пролеће. Веома je празнована
животу, да не болује, да не буде лењ у ра- код Руса, Западних Словена и Јужних
БАРБОРКЕ -> Варвара св. ду итд. Словена-католика, мање код православ-
У календарском циклусу раширена je них Јужних Словена и врло скромно - у
БАРТОЛОМЕЈ -> Вартоломеј забрана да се спава на -> Бадње вече. Украјини и Белорусији. Код Руса je поче-
Сматрано je да ће онај ко заспи те ноћи, так Б. и. падао у недељу седмице пре Ве-
БАЦАЊЕ ПРЕДМЕТА -» Гатање преспавати царство небеско. У Закарпатју ликог поста, тј. на такозване месне —> по-
су били будни уочи Божића, да би огра- кладе, када je било дозволено да се по-
БДЕЊЕ - намерно суздржавање од —> дили кућу од зла за читаву наредну годи- следии пут једе месо. Тога дана обично су
сна за време најважнијих догађаја у поро- ну. Код Јуж. Словена, обичај божићног б. приређиване мале породичне гозбе, на
дичном животу (сахране, порођаја, свад- одразио се у називима Бадње вечери и у пример, тает je позивао зета да "поједу
бе), на календарске празнике (-> Божић, паљењу "бадњака", поред кога су дежура- овна". Понегде су палили —> ватре и обја-
-> Ускрс, —> Ђурђевдан, —> Тројице) или ли целе ноћи, да се не угаси. Обичај да се шњавали деци да кобајаги на н>има "пеку
у одређено време дана (приликом зала- што раније устане на Божић ујутро везан месо". Заиста, "дочек" Б. и. обележаван je
ска сунца, у подне). У обредно б. спадају je за бојазан да се не нашкоди летини или готово свуда: деца и омладина су излази-
такође делимично ограничавање сна (на- за жељу да се не буде послано у раду. За- ли са палачинкама на снежне брегове, да
мерно касно одлажење на спавање, рано брана спавања за време дочека Нове годи- "дочекују Беле покладе", веселили се и
устајање) и блаже форме забране спава- не објашњавана je опасношћу од -» смр- санкали.
ња (обичај спавања без јастука, без свла- ти. Раширена je забрана спавања у ускр- Основно јело на Б. п. биле су палачин-
чења, не гасећи светло). Б. je везано за шњој ноћи. Оне који преспавају јутрење ке (поред млечних производа и рибе).
представе о опасности сна по човеков жи- поливали су -» водом. Не сме се спавати Прва палачинка обично je намењивана
Бајалица "намешта пупак вот. Тако je обичај да се буде заспали лу- за време ускршње вечерње литургије, покојницима: ставлали су je на полицу са
ди у -> кући поред које пролази погреб- иначе -> Бог неће човеку опростити гре- иконама или на кровни прозорчић - "за
У извесном степену на словенска баја- на поворка везан за страхование да покој- хове, неће му дати -> среће, полегнуће -> душе родитела", а понекад су их давали
ња утицала je писана магијска књижев- никова —> душа може повести са собом и жита, усеви и трава, човек ће бити сањив профцима такође за "помен душе". Па-
ност (апокрифне молитве, заклињања, душу спавача. Одбрамбена функција б. целе године, преспаваће своју срећу, раз- лачинке, а исто тако и кућне потрепшти-
магијски записи и формуле). Препозна- састоји се у томе што будан човек одбија болеће се, ослепеће ("русалке ће му за- не које су коришћене за њихову припре-
тљива су три правда утицаја: византијски од себе зле силе у изузетно опасним тре- шити очи"), заспаће заувек, лети ће наи- му (намаз, тигањ и др.) ставлане су у руке
(преко грчког језика), романско-герман- нуцима. лазити на много -> змија, неће наћи за- страшилу Б. п.; као симбол мрсне хране
ски (преко латинског и немачког) и у не- Б. поред покојника објашњавано je по- копано благо, печурке, jaja дивљих патака спаливали су их на -» ватри приликом
знатној мери исламско-оријентални (пре- требом да се он заштити од —» нечисте и ел. Код Јуж. Словена познате су забране испраћаја Б. п., итд.
ко турског и арапског језика). Најархаич- силе или потребом "чувања" душе. Ради спавања на Тјурђевдан (да би се избегла Знатан део обичаја на Б. п. био je, на
нији слој у б. чува се код Словена који на- тога су често позивали старије жене, на главобоља читаве године) и на Тројице. У овај или онај начин, везан за тему породич-
сељавају балканско-карпатску облает и на целу —> ноћ. Код Украјинаца са Карпата, укр. Пољесју забрањивано je сггавање да- но-брачних односа: на Б. п. сдавали су по-
Руском Северу. 6. поред покојника пратиле су игре, шале, њу током читавог периода Русалне неде- част младожењама који су се оженили то-
БЕЛЕ ПОКЛАДЕ -20- БЕЛЕ ПОКЛАДЕ БЕЛЕ ПОКЛАДЕ -21- БЕЛИ ЛУК

ком прошле године. С младенцима су жене спуштале у санкама низ обронке на- јем" завршавана покладна седмица. Код БЕЛИ ЛУК (Allium sativum L.) - билка,
приређивали својеврсну смотру у селу: по- стојећи да вожња буде што дужа, a такође Западних Словена на Б. п. су масовно пра- спада у ред универзалних заштитника,
ставлали су их уз диреке на капији и тера- су се тукле, гласно певале, итд. Понегде у влене и зооморфне маске. —> Маскира- има широку примену у народној магији.
ли их да се љубе пред свима, "закопавали" Украјини и Белорусији, жене су се весели- њем у животиње (као што су -> коза, -> Апотропејска снага б. л. везана je за јак
их у снег или засипали грудвама. Подврга- ле и шетале у покладни четвртак (звани бик и -> медвед) на ритуалан начин су се укус, специфичан мирис, па се зато у об-
вали су их и другим искушењима: док су се Власије и Волосије), сматрајући да he се обезбеђивали плодност и летина помоћу редима најчешће употреблава доњи део
младенци возили на санкама кроз село, за- због тога множити стока у домаћинству. животворне снаге, и то чини доминанту - луковица, која се састоји од посебних де-
уставлали су их и гађали старим опанци- Најважнији дан белопокладне седми- свих белопокладних обреда. лова - ченова. У називима ове билке чест
ма од лике или сламом, а понекад су им це била je недела - покладе пред почетак У централним областима Русије "ис- je епитет бели: рус. дијал. перм. белый лук,
приређивали "целовник" или "целовал- Великог поста. У Русији je тај дан називан праћај Белих поклада" пратило je уклања- пол. карп, biaie ziele, буг. бял лук.
ник" - када су земљаци могли да дођу мла- Опроштајна недеља - тада су блиски лу- ње мрсне хране, која симболише Б. п., ван У етиолошким легендама Украјинаца,
денцима у кућу и полубе младу (-» цели- ди молили један од другога опроштаје за граница културног простора. Зато су по- б. л. je израстао из тела Јуде, из зуба Иро-
вање). Младе брачне парове су возали по све увреде и непријатности које су једни некад на ватри спаливали и остатке пала- да, Јуде, чаробнице, после њихове смрти,
селу, али када би за то били лоше угошће- другима учинили; увече je било уобичаје- чинака, масла, просипали у њу млеко; ме- зато je грех јести га; онога ко прекрши ту
ни, дешавало се да младенце провозају на но да се одлази на —» гробље и "опра- ђутим, најчешће би деци једноставно го- забрану, напустиће —» анђео-чувар на 12
брани, а не у саоницама. Седмица Б. п. шта" с покојницима. Основна епизода ворили да су сва мрсна јела изгорела у ва- дана, па му je забрањено да 12 дана иде у
пролазила je такође у узајамном посећива- последњег дана био je "испраћај Белих три (уп. "млеко je изгорело, у Ростов одле- цркву, јер се неће молити —> Богу него —>
њу две недавно орођене породице. поклада", често праћен паљењем ватре. У тело" и слично). Неки обичаји су били на- ђаволу. По северноруској легенди, б. л. je
/Ьубавно-брачна тематика одразила се Русији je тог дана од сламе или крпа пра- мењени деци, а требало je да их заплаше и творевина сатане. Истовремено, по бугар-
и у специфичним белопокладним обича- влена лутка Белих поклада, коју су обич- принуде на послушност: у Нижегородској ској легенди, б. л. се појавио на месту Ча-
јима посвећеним кажњавању момака и но облачили у женску одећу, носали je области, последње неделе белопокладне сног крста (народно-етимолошко збли-
девојака који нису ступили у -> брак то- кроз читаво село, а понекад су лутку по- седмице, у центру села би побадали мот- жавање речи: "чешньово лук бил изра-
ком прошле године (који нису испунили ставляли на точак, натакнут на врх мотке; ку, на коју би се успузао мушкарац с ме- снал на чесните кърсти" - "бели лук je из-
своју животну обавезу). Слични обреди су пошто изађу из села, лутку су утапали у тлом и, правећи се да туче неког, викао: растао на часноме крсту").
масовпо распрострањени код Ист. Слове- реци, спаливали je или je једноставно ки- "Не тражи млека, палачинака, кајгане". По словенским веровањима, —> нечи-
на, a такође у словенској традицији като- дали на комаде, а преосталу сламу раси- Опраштање од Б. п. окончавано je пр- ста сила не подноси мирис б. л. и стога ве-
лика. На пример, у Украјини, у јужним пали по њивама. Понекад су, уместо лут- вог дана Великог поста - у Чисти понеде- рују у његову моћ да штити од злих очи-
областима Русије и код Полака, најчуве- ке, кроз село возили живу "Масленицу" лак, који је сматран даном за очишћење ју, од -> урока и -> чини, од демона свих
нији обичај било je "вучење" или "приве- ("Белу покладу"): свечано одевену девојку од греха и мрсне хране. Мушкарци су врста: од -» болести, ђавола, -> водења-
зивање" кладе: момку или девојци би или жену, старицу или чак старца-пија- обично "испирали зубе", односно, обила- ка, -> вештице, -> море; од -> вида, са-
привезивали за ногу "кладу" - парче дрве- ницу у ритама. Затим би их, уз вриску и то пили вотку, кобајаги због тога да из модива, јуда, итд. Букете расцветалог б. л.
та, грану, траку и др. и терали их да неко псовање, извезли ван села и тамо искрца- уста исперу остатке мрсне хране; у неким су качили на —> прозор - због —> вампи-
време ходају с тим. Да би им одвезали вали или уваливали у снег ("испраћали местима за "истресање палачинки" при- ра, носили су огрлице од чена б. л. ; сма-
кладу, кажњени су морали да се откупе Беле покладе"). ређиване су борбе песницама итд. У Чи- трали су да мирис б. л. уништава вампира
новцем или чашћавањем. Код Словенаца, Тамо где нису правлене лутке Б. п., об- сти понеделак обавезно je било —> купа- (буг.). У Пиринском крају постоји верова-
основна форма обреда, аналогних по сми- ред "испраћања Белих поклада" састојао ње у парном купатилу, а жене су прале и ње да je у б. л. заклучано девет -> паса, ко-
слу и форми, било je вучење брвна, званог се, углавном, у заједничком палењу ватри "париле" посуђе, чистећи га од масноће ји прогоне зле силе. Б. л. се користи у свој-
"ploh" или "klado". За разлику од других на брду иза села или крај —> реке. У ватру и остатака мрсне хране. ству —» хамајлије.
словенских традиција, овде брвно углав- су, осим дрва, бацали свакакву стареж - Међу друге обичаје и забаве белопокла- Трудне жене изузетно често користе б.
ном нису вукли момци или девојке који опанке, бране, корпе, -> метле, бурад и дне седмице спадају: маскирање (у Русији л. као заштиту од урока, злих очију и ве-
нису на време ступили у брак, него маски- остале непотребне ствари, коју су деца су маске пратиле лутку Б. п.), вођење "ко- штица (босорки, —> богинки, стрига), но-
ране особе, које су - као представници ло- претходно прикуплала по читавом селу, зе" или "јарца" (неточна Украјина), песни- се га стално испод пазуха или зашивеног у
калне заједнице - узимале на себе одређе- а негде су и крадене специјално за ту на- чење и игре лоптом (понекад веома суро- -> одећи, а породиле током седам (четр-
ни део одговорности за тај прекршај. мену. Понекад су на ватри спаливали и —> ви, који су се завршавали и сакаћењем), бо- десет) дана после порођаја. Новорођенче-
Међу разноврсним белопокладним точак, симбол сунца, везан за наступају- рбе петлова и гусака, лулагъе на лулашка- ту трлају стопала и груди б. л., пришивају
обичајима истакнуто место заузимају ће пролеће; точак су најчешће набијали ма, врћење, омладинске вечеринке итд. му чено б. л. у Капицу, мараму, ушивају га
плодоносни обреди аграрно-привредног на колац, пободен насред ватре. у пелене, ставлЈају га у колевку, под главу -
циклуса и, поготово, магијске радње усме- Код Западних и Јужних Словена, ру- Лит.: Календарные обычаи и обряды в странах за- због —> ноћница, —» бабица, —> вештице
рене на повећање раста културних била- ским "Белим покладама" одговара За- рубежной Европы: Весенние праздники, Москва, (Словенија, Бугарска, Србија), привезују
ка. На пример, да би лан и —> конопља пуст, Менсопуст, Пуст, "Фашник" и неки 1977. га за руку, каче око врата или ушивају у
израсли "дугачки" (високи), у Русији су се други ликови-лутке, чијим je "испраћа- Т. А. Агапкина дечју кошулицу (Хуцули). Ради заштите
БЕЛИ ЛУК -22- БЕЛИ ЛУК БЕЛОБОГ -23- БЕРЕГИЊЕ

породиље и новорођенчета, на узглавље лији су почињали вечеру тако што би сва- Четрдесет мученика (22. III), обезбеђивао в.) и назива низа локалитета типа „Бели
кревета су стављали грабуље на које je био ки члан породице појео по чено б. л. "да je здравље, срећу, добру летину (Срби). бог". Посебно индикативном сматрала се
нанизан б. л. (Врањско Поморавља), -> ћо- би био здрав кугу лук" и да би змије бе- Помоћу б. л. млада je одређивала број же- опозиција посведочена називима брда
шак, у коме се налазио кревет, трљали су жале од њега (Тан. СОТ)К: 83). Б. л. су но- љене деце: када пође на венчање, узимала код Лужичких Срба - „Бели бог"и „Црни
б. л. (чеш., словач.). У Словачкој би поро- сили уз себе током -> некрштених дана, je једно чено б. л. ако je хтела да има само бог"; с првим се везивала позитивна, а с
дила, када први пут пође у цркву после ради заштите од нечисте силе и да би једно дете (Чешка, Моравска, Словачка). другим негативна семантика. Постоји
порођаја, бацала с -> моста у поток б. л., имали среће током године (Бугари). У Че- Б. л. je употребљаван у л>убавној магији и мишљење да je и Б. резултат тзв. „ка-
који je био привезан за завесу која je закла- шкој, Словачкој и Моравској, домаћим девојачким —» гатањима (Срби, Бугари). бинетске митологије" (то име се јавља у
њала њену постељу током шест недеља, да животињама су рано ујутро давали по че- Када су желели да сретну —> вука, што je позним, „секундарним" изворима од XVI
би сви "замеци" болести новорођенчета но б. л. на хлебу, да би стока била здрава и обећавало срећу и берићет, носили су на в., у којима се он одређује као бог успеха и
отпловили низ -> воду. У Белорусији би да не би гладовала; б. л. хранили су петла, пут б. л. (Витеп.). -> среће). Ипак, на разним деловима
породила, пре него што пође у цркву, гусана, патка, да се живина добро "пона- Посебну магијску моћ je имао б. л. ко- словенске територије запажени су називи
жвакала б. л. и дувала у дете да joj га не ша" и размножава, а пса да не буде зао и ји прорасте кроз змијску главу. Ко год би локалитета изведени од споја епитета
урекну, а неко од чељади би дувао у ььу. да се ничег не боји. се натрљао њиме, није требало да се боји бели и речи бог (локалитет Белые боги je по-
Б. л. je масовно коришћен у свадбеним Да вештица не би узимала —> млеко женских шумских духова (Хуцули). По- стојао и у Подмосковљу); они, као и
обредима. Уплитали су га, с цвећем, у кравама, на јаслама, изнад стоке су качи- моћу њега су могли видети вештицу, по- имена неких других митолошких ликова,
свадбени —> венац, качили на сватовски ли главице б. л. (Словаци), кравама су тр- што би зелена пера б. л. ставили у —> капу попут Белуна, даваоца -» богатства код
барјак ради заштите младенаца, ради л>али виме б. л. (Хуцули), да их лети не (Украјинци из Закарпатја). И Јужним Белоруса, пружају известан основ за
обезбеђивања плодности, љубави, здра- уједе змија (Срби Горње Крајине). Уочи Словенима je познат тај начин препозна- претпоставку о митологизованом лику Б.,
вља, богатства и -> среће (укр., пол,., буг.); —» Благовести хранили су стоку б. л., да je вања вештица. На —> Благовести, -» Ус- који je чинио дуалистички пар са Црно-
прилазећи венцу, б. л. су крили под оде- заштите од змија (Херцеговина). На -> крс и —> Петровдан, човек je одлазио у богом.
ћом, у цепу, због чини, урока; стављали га Тодорову суботу, —» воловима и крава- цркву пошто перо или чено б. л. стави у Б. Б. Иванов, В. Н. Топоров
у обућу млади и младожењи. Пред прву ма су б. л. мазали врат и груди. У Леско- капу, зашије за —> појас, држи га под јези-
брачну ноћ, у постељину су стављали б. л., вачкој Морави су за тај празник пекли ком, да би видео вештицу, а сам био неви- Паралелизам израза типа (не видети)
—» хлеб и новчиће (Словаци Липтова). хлеб, на коме су од теста правили потко- дљив (Србија, Босна); то je пружало мо- белога Бога и белога дана допушта претпо-
Заштитна и одбрамбена својства б. л. вицу, а клинце - од чена 6. л.; на обредне гућност да се виде сви духови, на пример ставку да je првобитни члан теонимске
одражавају се у обредима, који су везани хлебове ставл,али су чена б. л. - за здравље ђаво на роговима крава које се враћају са синтагме била реч дан <*din- у митоло-
за празнике прелазних периода (-> Бо- људи, коња и крава (Бугари). паше (Банатске Хере). шком значењу обоготвореног ведрог, дне-
жић, -» Беле покладе, -> Ђурђевдан, У оказионалним обредима, б. л. je та- Kao магијски реквизит, б. л. je имао вног —» неба, сродна именима грчког
итд.), када je посебно активна била нечи- кође играо улогу апотропеја. Да би за- широку примену у народној медицини Зевса, латинског Јупитера, ведског Дјауса
ста сила. Тих дана, у Србији и Босни, сви штитили од чини краву после тељења, ка- при —> бајању, при лечењу —» једномесе- (индоев. *di-eu-/di-n-), а да je доцније ту
су мазали свој врат, груди, руке и ноге б. чили су joj б. л. на врат (зап. Словач.). За чића. Њиме су лечили болести дисајних замењена иранизмом бог који je и као
д., да зло не би нашкодило здрављу, ради време помора стоке, кравама, коњима и путева, зубобољу, инфективне болести генерички термин у словенском потиснуо
заштите од вештица, од уједа —> змија. У осталим домаћим животињама су веша- (колеру, жутицу, беснило). Приликом изведеницу од истог индоев. корена
рупе на прозорима, зидовима и вратима, ли о врат б. л., нанизан на конац (рус.). епидемија, јели су б. л. у великим количи- *deivos, сачувану у лит. dievas „бог"; може
у 1сључаоницу забадали су б. л., њиме су Идући на жетву, свака жетелица би поје- нама, стално га носили уза се, качили га се поредити и име гетског божанства
цртали —> крстове по зидовима, —> вра- ла по чено б. л. са хлебом (Странца). На на врата и прозоре кућа. Уп. руску посло- (Ge)beleizin, ако je од *Beleis Din; (—> Стри-
тима куће, коњушници, штали, амбару први пожњевени сноп стављали су глави- вицу: "Бели лук седам болести лечи" (КГ: бог).
(општеслов.), да би заштитили себе и сто- цу б. л., да би осигурали њиву од "према- 167).
ку од насртаја вештица; чена б. л. носили мљивања" жита у туђе амбаре (Бугари из Лит.: Лома Α., ЈФ XLIX, 1993: 202, М. Ивић, ЈФ
су у одећи током Русалне недеље (по- Добруџе). Пред полазак на н>иву, у шуму, Лит.: Бул. УН: 305; КГ: 346; Гура СЖ: 330; Ма- 1999: 8-9.
л>ес.). јели су б. л. и трл>али се њиме (Хуцули, рин. ИП 1: 111, 645. Марин. НБ: 62, 105-106, 305; А. Лома
На -> Бадње вече, б. л. je био обавезан Македонци), носили га уз себе (Словаци), Шапк. СБНУ 1: 599, 602; Чајк. РБВ: 25-31; ČL
атрибут празничне вечере. Стављали су да их не уједе змија и да им не нашкоде 1892/1:337; Horv. RZL: 22. БЕРЕГИЊЕ (ст. рус. БЕРЕГЫНИ) - мито-
га на трпезу испод столњака (на сва чети- демони. Кад би неко у селу умро, сваки В. В. Усочова йошки ликови, познати по оригиналним
ри ћошка —> стола), у сено; по главица б. домаћин би нацртао белим луком -> додацима у староруским текстовима XIV-
л. стављана je испред сваког члана поро- крст на сва четири зида своје куће, да БЕЛОБОГ - божанство реконструисано XV века, преведеним с грчког: у "Слову св.
дице или пред сваког мушкарца у поро- спречи смрт у свом дому (Украјинци Пот- за западнословенску митологију на осно- Григорија" (шест пута у разним преписи-
дици (Украјинци са Карпата). Пекли су га карпатја). ву два извора: -> Црнобога који се по- ма) и у "Слову св. Јована Златоустог" (јед-
у божићном хлебу (—> крачун) (Украјин- Белом луку су приписивана магијска миње код прибалтичких Словена у ном), посвећених теми "како первое пога-
ци Закарпатја и ист. Словачке). У Тјевђе- својства: поједен на -> Младенце - дан Хелмолдовој „Словенској хроници"(ХП нии веровали въ идолы" (како су раније
БЕРЕГИЊЕ -24- БЕРКМАН БИК -25- БИК

пагани веровали у идоле). Једни "пога- лежен у околини Черњигова, близу Кане- ка: светац окује (веже) беса, бије га, исте- кад једном остаре и малаксају, клецнуће
нии" клањали су се муњи, -> грому, -> ва, a такође и око Полтавска, у зони Ло- рује у пустињу (на морску пучину, у па- им ноге и тада ће земља испуцати, жута
сунцу, -> месецу, "а друзии перену (Пе- хвице, и довео га у везу са б. као), затвара у затворени простор (-> пе- вода продреће кроз пукотине и наступи-
руну?), хоурсу. виламъ и мокоши. оупи- ћину, планину, рупу, посуду). ће потоп света. Слична веровања су по-
ремъ. берегыдмъ. Ихъ же нарицаютъ Лит.; Ковал1вський А., Берегин! и перегиня (з У народно] демонологији сачуване су зната у алтајској, муслиманској и старој
трие (9) сестриниць... а друзии огнЬви и досмдом meKcmie), Науковий зб!рник Харкь представе о б. као бићу, које се разликује индијској традицији.
камению и р'Ькамъ. и источникомъ. и бе- всько! науково-дослЈдноЧ кафедри icxopii од ђавола, демона и беса из кььишке тра- Б. као жртвена животиња познат je на
регынкАЪ. и въ дрова" (Софијски зборник, украшськоЧ культури, Харюв, 1930/9: 79-107; диције. Код Источних Словена, реч Руском Северу, у Нижњегородској, Пен-
XIV век) (а други Перену (Перуну?), Хор- Анич. ЯДР: 58-80; Brück. MSP; Гальк. БХОЯ 2: "бесы" служи за озиачавање свих демон- зенској и Орловској губернији. Окупљају-
су, вилама и Мокоши, вампирима, бере- 17-35; Eckert, ZfS 1977/22/1; Ив. Топ. ИОСД; ских бића или назива појединих катего- ћи се на празник (-> Илиндан или др.),
гињама - њих, пак, називају три девет се- Man. RO 1: 172-176; МНМ 1; ЭССЯ 1; Гринч. 3. рија духова: рус. бес полуденный -» полуд- мушку сточарску славу (рус. брагчина),
стара... а други огњу и камењу и рекама и Н. И. Толсто] ница, дух поднева, бес во дворе - кућни клали су б., кога je хранила читава задру-
изворима и берегињама и дрвећу). Бере- дух, бес-волосатик - шумски дух; укр. га, заједно се гостили и делили његово ме-
гињама су "клали требы" (приносили -> БЕРКМАН -> Сребрни цар польови 6ic - дух њива. Код Зап. Словена со, а чували —> кости, које су, тобоже, до-
жртве), јер су веровали "упиремъ и мла- (Кашуби) "bies" je антропоморфни зли носиле —> срећу. Олоњецки ловци и ри-
денцы знаменают мертвы и берегенямъ" БЕС (праслов. *besi>) - зли дух, демон. У дух високог раста, огромних стопала. боловци су веровали да кост "илинског"
("Чудовски зборник", XVI век). У старору- народној демонологији Словена, предста- Пољски -» пастири бесовима називају б. (тј. б. који je заклан за сакралну софру
ским текстовима познати су записи с по- ве о б. развијане су под утицајем црквено- зле духове у обличју животиња. Постоји на Илиндан) утростручава улов. Олоњец-
четним е- ("клали требу упиремъ и вере- књишке традиције и блиске су веровањи- такође пољско веровање о "белим беси- ки сељаци су настојали да на гозби зграбе
гинямъ" - "Пајсијевски зборник", XIV-XV ма у —» ђавода. ма" који бораве у горњем свету (за разли- парче меса с коском, "да би зграбили сре-
век) и почетним и- ("уклоняйся поревну, У споменицима старе руске књижев- ку од подземних духова - "страхова"). ћу", јер "са оним ко има илинску кост,
и аполовину, и мокоши, и перегини" - ности ("Слово о закону и благодати" ми- Код Бугара су се одржале представе по увек je пророк Илија". Они су сматрали
"Духовна поука деци", XVI век; ту су нази- трополита Илариона, XI в.), летописима, којима je б. - зао дух, који убија псе, или да жртвени б. "црвене боје" обезбеђује
ви поревну и аполовину, по свој прилици, у "бесове" су убрајана виша и нижа па- дух болести који се преноси на човека (преко пророка Илије) ведро време током
искварени и долазе од - Перуну и Аполо- ганска божанства, и реч "бес" je могла приликом уједа болесног пса. Код Срба жетве и косидбе траве. У околини Орло-
ну). значити "пагански бог", "идол" (слика постоји веровање о б. као демону који се ва, кости "заветног" ("обећаног"), сакрал-
Значење и функције б. нису разја- божанства). У житијима, приповестима и настањује у људима и животињама, а иза- ног б. су, после обредне трпезе, закопава-
шњени на одговарајући начин. Њих су молитвеним проклињањима болести, б. зива беспило (Косово). Бесовима се нази- ли у штали "да стока не би улазила у ку-
изводили из етимологије назива и из кон- се јавља као нечисти дух, који саблажњава вају и -> гиганти у српским и бугарским ћу".
текста. Ј. Аничков, Н. Гаљковски, Л. Ни- човека и наноси му физичку и моралну легендама. У селима око Кирило-белозерског ма-
дерле су берегиње сматрали за —> русал- штету (изазива болести, хистерије, пијан- настира такође су жртвовали "обећаног"
ке и везивали их за култ мртвих (и умрле ство, уводи га у блудни грех). Лит.: Буслаев Ф. И., Ъес/IMou досуги, Москва, б.: у Вешчозеру на храмовни празник
деце); Б. Мансика, О. Трубачев су б. свр- Б. je обично описиван као биће црне 1886/2: 1-23; Рязановский Φ. Α., Демонология в (Малу Госпојину 8/21. IX), у порти су кла-
ставали у "обалске виле, русалке", а Д. К. (модре) боје, в. рус. черный, синец - "бес, древнерусской литературе, Москва, 1915; Белова ли б., кували његово месо и раздавали га
Зелењин у -> грознице. А. Брикнер je б. ђаво"; б. je чупав, крилат, репат, на ногама О. В., Бесы, демоны, люцыперы...//ЖС 1997/4: Β- сиромасима; осталу "обећану" стоку су
убрајао у нимфе, али не само водене, него и рукама има канпе, око себе шири дим и ΙΟ; Dukova U., Die Bezeichnungen der Dämonen im продавали месарима, a добијени новац je
и горске, позивајући се на архаично зна- смрад. Може се појавити и у облику жи- Bulgarichen/fEaAKaHCKo езикознание 1983/ 4: 5- ишао у корист цркве. Тога дана, по преда-
чење речи брсгъ, а В. Иванов и В. Топоров вотиње, —> змије, црног —> пса, медведа, 46; Brück. MSP: 45, 296-297; Mosz. VRS: 24-37. њу, некада су до цркве долазили —> јеле-
су б. доводили у везу са ст. рус. пр&ыня вука, војника, калуђера, -> туђинца (црн- О. В. Белова нови и долетале патке, а из Вешчозера су
"брдо обрасло шумом". И. Срезњевски je ца, Пољака, Литванца), скомраха, поне- излазили бикови посебне сорте. У Ко-
изводио објашњење б. из луж. wreginy кад -» анђеда, па чак и - Исуса Христа. БИК - у народној традицији, посебно по- стромском крају, у случајевима -» боле-
"зао дух". Р. Екерт je сматрао да je име Иконографске представе б. такође нагла- штована животиња, оличење снаге и му- сти и помора стоке, приређивали су "Ни-
*beregyni произашло из старијег *per-yni шавају његов зооморфни облик (крила, шког начела; жртвена животиња (-» во). колштину" ("славили Великог Николу").
(од индоев.*рег-, в. per-un, per-yni) повези- репић, птичје канџе), а нарочито - шиља- У јужнословенској космологији je За то би "обећали" да he тек отељено му-
вањем с *berg на основу семантичке везе ту главу и "шиш" косу (уп. рус. дијал. (понекад биво или -» во) - космофор, шко теле гајити три године да би га потом
"гора, брдо митолошко биће, дух који бо- шиш, шишко - "ђаво"); у руским спомени- ослонац -> земље. У Србији (Хомоље) заклали за празник зимског св. Николе
рави у гори" (уп. рус. Баба Горынка, Змей цима XVII в. постоје представе б. са хи- сматрали су да земља почива на леђима (6/19. XII) и припремили ручак за цело се-
Горыныч, срп. Горскя мщка). А. Ковалевски пертрофираним гениталијама. четири б. - црном (на западу), сивом, од- ло. У Макарјевском срезу, у Нижегород-
je указивао на украјински обичај "водити У хагиографској литератури и моли- носно светложутом (на југу), белом (на се- ском крају, гозбени ручак - "Николщина"
перегињу", накинђурену девојку, после твеним проклињањима дат je списак на- веру) и црвеном (на истоку). Бикови стоје - на коме би јели трогодишњег б., падао je
завршетка плевљења цвекле, који je забе- чина за истеривање б. који je ушао у чове- У жутој —> води, поје се и хране њоме, али на месојеђе - у позну јесен или рано про-
БИК -26- БИК БИК -27- БЛАГО

Први облак седефне нијансе, који наја- БЛАГО —> Злато, —> Таласон
вљује непогоду и -» град, у Вологодском
крају назива се бик. Место на коме je гром БЛАГОВЕСТИ - један од најважнијих
убио човека, да не би постао -» вампир, у празника у календару православних Сло-
Хомолзу (ист. Србија), шкропили су све- вена (25. 111/7. IV), мање значајан у като-
гом водом и кадили -> босиљком, мајчи- личкој традицији. По црквеном канону,
ном душицом и -> ддаком једнобојног то je један од дванаест највећих празника,
(без белеге) б. По бугарским представама, a посвећен je дану када je арханђел Гаври-
б. je недостижан —» нечисто] сили, упо- ло обавестио Деву Марију о будућем ро-
редо с —> вуком и —> медведом. С друге ђењу Христа. У народном календару
стране, и сам нечастиви се могао појавити означава почетак -» пролећа и обележа-
у облику б., по веровању Луж. Срба (стада ва се као дан "отварања земље", буђења
црних јунаца, јунади-телади), Украјинаца из сна (-» земља), излажења из земље га-
(два бика се туку, бик - "стока шумског мади, —> змија, —> жаба, —> мигпева, инсе-
бога", бик-пол>ски дух, итд.). ката, појаве —> нечисте силе; као време за
Б. je омиљена маска и лик божићног и долетање птица, буђење —> пчела, —> ме-
покладног -> маскирања. У Костромском дведа (везан je за Воздвижење Часнога
крају била je позната божићна игра "бик". Крста и Усекованије главе св. Јована Кр-
Момак са земљаним судом на жарачу стител>а, као дане "затварања землзе" у зи-
(симбол рогова) и навученим велом долази му, време тоњења у сан). £., попут -> Бо-
у колибу, риче око девојака и маше главом Јкића, предвиђају и магијски предодре-
као бик. Њега би продавали и, пошто би ђују читаву наредну годину.
обавили трговину, неко из масе би кренуо За дан Б. везани су многи обреди доче-
Борба бикова на Грмечу
да "убија" бика - ударао би по земљаном кивањи пролећа. Срби у Гружи (Шумадија)
суду све док га не разбије и тада би момак, сматрају да зима траје до Б., а Чеси - да Б.
леће. У ист. Србији на Илиндан су клали ска изнад Нарева). У Кујавији je б., покри- који је представљао бика, побегао из коли- "оглашавају пролеће, али не истерују зи-
б., кували га у великом казану и читаво се- вей сукненим покровцем, с цвећем на ро- бе, а други момци су ударали девојке прет- му". Зап. Украјинци су сматрали да се зи-
ло га je заједно јело на месту званом Пети- говима, учествовао у свечаној поворци, у ходно припремљеним гужвама сламе, пи- ма трипут дочекује у пролеће (на Срете-
кладенци, на коме се налазило пет светих пратњи дванаест —> пастира, дванаест де- тајући: "С ким си јела бика?" Код Хрвата ње, на -» Младенце - Четрдесет мучени-
—> извора-бунара. Ту су се људи умивали војака с цвећем и музичара, које je доче- на Банији позната je свадбена игра "бик". ка и на Б.) и да на Б. "ΛΙΤΟ зовам перемо-
-> петком и —> недељом, и остављали кивало читаво село. У тумачењима снова црни б. предска- же зиму", уп. код Руса: на Б. "пролеће je
новац, за који je купован б. Тога дана у Ве- У месним предањима Словена позна- зује неминовну опасност, а бели б. —> бо- победило зиму". Кажу да на Б. из земле
лесу (Македонија) на "оброчном" (жртве- ти су духови - чувари врела, извора, —> дест, изнемоглост (Руси). излази топлота (Охрид), да се за Б. дан
ном) месту су се окушьали становници бунара и језера, који се јављају у виду б. Б. у словенским загонеткама предста- продужава толико да птица може девет
неколико села и после заједничке моли- Срби у Метохији приповедали су да je у вља супститут —> месеца, —> сунца, дана и пута "свити и развити —> гнездо" (Црна
тве, кували месо б. Бугари из околине Ха- селу Црна Врана, у Подримљу, из дубоког -> ноћи, —> неба и —> земле (рус. "Два Гора). У Белорусији се омладина пела на
скова у —> понедељак, који претходи да- извора излазио велики б. и нападао сео- бика се боду, али се не састају"), таванице брда, на кровове парних купатида, Пла-
ну св. Параскеве Петке (14/27. X), клали су ске волове. Тада je неко од сељака сковао и пода, ватре и лонца (бел. "Рыжы бык ды стове сламе, камаре дрва и "гукала весну"
насред села б., кували месо и јели га за за- гвоздене шиљке и ставио их на рогове сво- чорнага л1же" - "Риђи бик црнога лиже") ("дозивала пролеће"), понекад су у исто
једничком софром. Taj обред je био рас- га вола, те je во убо б., после чега je извор
и др. време дожили и ватру - "палили зиму"
пространен и код Бугара у источној Тра- пресушио на десет година (-> водени Најстарији извештај о жртвеном б. je или "грејали продеће".
кији и око Андреанопоља. бик). Срби су веровали да б. чува благо, дело Прокопија Цезаријског (VI в.). Он са- Код свих словенских народа, за Б. се
У неким областима Пољске, б. je био при чему je, "да би се ископало благо, општава да су Словени веровали у врхов- везују долетање птица из "иреја" (са —>
централни лик тројичких обреда. У Мазо- требало му жртвовати свог б., и заклати га ног бога-громовника и да су му жртвовали онога света): тога дана су дочекивали ->
вији су га покривали старом мрежом и на месту закопаног блата". У зап. Украји- б. и друге свете животиње (СДИС 1:183). роде: пекли су лепиње у облику родине
китили цвећем и грањем, качили му на ни (Корочански срез) забележено je пре- ноге, које су деца износила у двориште,
рогове -> венчић од -> брезе и терали га данье о пољском духу (—> пољевик), чува- Лит.: БОЛКОВ//ЕО 1895/4: 56; Сок. СПБК: 40; бацала увис и дозивала роду, а потом су
испред стада, или би на б. посадили лут- ру извора, у виду летећег б., који час лута Зел. ОРАГО 1: 401; 2: 762; 986; Зав. КЛБ: 26; Гнат. их делили свим члановима породице или
ку витеза од јовине коре а затим je збаци- око извора, час нестаје. О вези рогате сто- ЗУД: 176; СЕЗб 19, 45, 58, 80; Bonifačić- само деци, понекад су их убацивали у ро-
вали на земл,у, називајући тај обред во- ке са временским непогодама уп. —> Rožin//NU 1962/1: 92-95; Veck. WSMAG: 492-495. дино гнездо (Пољесје). Код Јуж. Словена
лујска свадба (околина Тикоцина и Бељ- облак. H. И. Толсто/ и на Карпатима, Б. сматрају даном када
БЛАГОВЕСТИ -28- БЛАГОВЕСТИ БЛАГОВЕСТИ -29- БЛИЗАНЦИ

долеће или почиње да кука -> кукавица, је буду благе и да их не уједају. Kao превен- хлеб (Пољесје) и др. Благовештенске ва- je за сејачицу, користили за лечегъе -»
која оглашава пролеће. Код Руса су на Б. тивна мера, на тај дан je било забрањено тре су сматране за заштиту од болести, -» грознице, итд.
пуштали птице на слободу, "да би певале спомињати змије и гушгере (југозап. Бу- урока и -> нечисте силе. Руси су палили Свуда je поштована строга забрана било
у славу Божију" и доносиле срећу ономе гарска, Пијанец), одлазити у башту, доно- сламњаче, старе опанке од лике, преска- каквог рада на дан Б. ("На Благовести ни
ко их je ослободио. сити у кућу зелениш, поготову зелени кали ватру и кадили одећу од болести и птица гнездо не свија"). Посебно je било
Код Ист. Словена, од Б. почиње ора- лук, затезати канап, вући нешто по зе- злих враџбина. Да би унапред заштитили строго забрањено дирати -> земљу, "узне-
ње, јер "Бог je благословио земљу за се- мли (Срби из Попова поља и Грбља), хва- стоку од епидемија, Срби су je на Б. про- миравати земљу" пре Б. Кршење забране
тву". Често на тај дан одлазе пчелама: Ср- тати стоку за рогове (Хомоље), увлачити теривали између две ватре; уочи Б. у по- претило je сушом и другим невољама. Да
би-граничари одлазе пчелама, носећи конац у иглу (Босна), шити нову обућу ноћ je гашена ватра на огњишту и вађена би се избегли суша и град, било je забра-
кључ од -> врата, клин с плуга или точка, (ист. Србија), узимати у руке иглу, врете- "жива ватра" (Темнић). њено да се ложи —> пећ и да се спрема —>
и пуштају их из кошница, чије би отворе но (Пољесје) и слично. На Б., као и на друге велике празнике, јело на Б., a такође и да се чешља коса -
претходно намазали -» медом. Украјин- Ради заштите од мува, бува и др. инсе- посебно су се чували од нечисте силе, иначе ће кокошке "чешљати" леје.
ци из околине Харкова би у мед за пчеле ката, у Босни и зап. Србији на Б. су бриса- штитили себе и стоку. По веровањима Бу- С. M. Толсто/
умешали прах од благовештенске прос- ли кућу, двориште, сакупљали ђубре и гара, на Б. се самовиле и самодиве враћа-
форе и у лето га стављали у лобању благо- палили га, у Добруци су скакали преко ју из боравишта, на којима су биле од Усе- БЛИЗАНЦИ - у народним представама,
вештенске штуке, тако да пчела измили ватре. Срби из Хомоља нису дозвољавали кованија главе св. Јована Крститеља. На Б. носиоци исте судбине, оличење двојни-
између штукиних зуба - тада joj нико не- да се на Б. убијају буве и вашке, а жене ни- се оне у зору купају у рекама, на извори- штва везаног за негативку семантику ->
ће моћи учинити ништа нажао. У Закар- су просипале ни кап воде из куће, да му- ма, бунарима, те je стога изјутра опасно броја два. У зап. Босни су сматрали да je за
патју домаћин на Б. није излазио из куће, ве не би досађивале стоци. Приликом ићи на -» воду. Код Срба je масовно рас- породицу (кућу) и за читаво село лоше
да пчеле не би одлетеле из кошнице. Бу- обедовања настојали су да не проспу ни прострањено веровање да je на Б. могућ- кад се рађају близанци, и да je боље кад је-
гари и Срби су кадили кошнице димом кап и да не испусте ни мрвицу. На Б. je но препознати вештицу (зап. Србија, Бо- дан од б. умре и самим тим однесе собом
од запаљених крпа и балеге, да пчелама било забрањеио брисање куће, а поготово сна, Славонија). Ради заштите од -> ве- све несреће, тада ће преживелог мимоићи
не прилазе змије и мишеви. У пољском избацивање ђубрета у повртњак или на штица, Срби из источне Херцеговине су невоље. Тамо кажу: "Да je среће, не би се
Поморју на Б. су освештавали пчеле. њиву, јер се сматрало да ће од тога расти уочи Б. обилазили око куће са запаље- двоје родило!" Такав однос према б. био je
За Б. су везани лустрациони обреди, чи- коров. У лустрационе обреде спадају, та- ним свећама, слева надесно, и просипали познат и у другим словенским областима:
ји је циљ био да отерају и заплап!е нечист кође, умивање на -» извору или -» реци просо. Украјинци су секиром или косом у Словачкој, на пример, често рађање бли-
која je изашла из земље - гамад, инсекте, у зору на Б. (Срби), кречење куће (Укр., остављали траг на земљи око куће, "да не занаца je сматрано за срамоту или, чак, за
нечисту силу, —> болести. Код Јуж. Слове- Бел.), прање наћви у којима се меси —> дође вештица"; трудили су се да не дају казну. У јужној Словачкој су веровали да
на на Б. je обављан обред истеривања ништа из куће, да вештица не би одузела he —> жена, која отера из куће просјака,
змија и одузимања њихове моћи. У Бугар- крави млеко. родити б. Код Словена je раширена забра-
ској на Б. жене, понекад деца, пре изласка За Б., као преломни моменат године, на —> трудници да једе било шта "бли-
или на заласку сунца обилазе двориште, везани су многобројни магијски ритуалы, значно", спојено, срасло: плодове, -> jaja
ударајући —» кашиком о бакарну чинију, -> гатања, предсказивања здравља, -> са два жуманца, итд. Код Срба из Косова
и вичу: "Бягайте, змии, Благовец гца ва за- среће, берићета, -> богатства, летине, Поља, да се не би рађали б., посгојала je,
тисне" (Добр.: 326). Ударањем у металне времена, итд. /Ьуди су бринули о томе да осим тога, још и забрана прелажења пре-
предмете гоњене су змије, а Срби су сма- на тај дан буду здрави, сити, добро одеве- ко рала или плуга, а у централној Словач-
трали да ће змија лети да се држи далеко ни, да имају код себе новца, зато што ће кој, из истог разлога, жена није смела да
од куће, на удаљености до које се чује зве- им тако бити читаве године (Бугарска, узме две пракљаче за рубле, да ставља
кет метала. Змије су, такође, терали ва- Македонија, Карпати). Код Источних умешене векне -> хлеба у -> пећ тако да
тром, потпаљивањем ђубрета, крпа, ста- Словена, у магијским радњама су масовно би се могле слепити и запећи. Србе из
ре обуће, сламе, коњске и кравље балеге и употребљаване благовештенске просфо- Горгье Пчиње није радовало рођење б. у
др. У многим областима Бугарске ујутро ре: у једну je била умешена и копејка, и породици, али je појава б. када се радило о
на Б. су мели двориште, a ђубре палили коме допадне то парче просфоре, сматра- стоци позитивно оцењивана, као знак да
пред кућом или у повртњаку, понекад je ло се да се срећан и да je батлија: њему су ће се стока добро понашати и да ће годи-
домаћица трипут обилазила кућу са за- поверавали почетак сетве или друге радо- на бити плодна. Међутим, у неким бугар-
паљеном бакљом и викала: "Блгајте, зми ве. Комадићи просфоре су стављани у се- ским областима (Пловдив, Велико Трно-
и гущери!" - "Бежите, змије и гуштери!" мење, закопавани по ћошковима њиве - во), рођење б. сматрано je за срећу, која до-
(Добр.: 325) У циљу заштите предузимане ради заштите од -> града и -> суше, ста- носи кући берићет, благостање, летину и
су и радње за продобијање наклоности. вљани у први сноп, у амбар, да —> мише- приплод. На сличай однос према рођењу
Македонци из области Белеса на Б. спре- ви не би јели жито; просфору су носили б. може се наићи понегде у Пол>есју и у
мају змијама нешто слатко (благо), да зми- Обредно терање зми ja на Благовести са себом приликом сејања, привезивали другим словенским областима.
БЛИЗАНЦИ -30- БЛИЗАНЦИ БОБ и ПАСУЉ -31- БОБ и ПАСУЉ

Вера у заједничку судбину и -> душу Крвна, једноутробна веза б. била je ja- балканску, српско-бугарско-македонску Као једно од божићних -» једа, при-
б. огледа се у српској забрани да један б. ка и истовремено опасна, али та опасна традицију (вероватно, везану за античку и преманих уочи три главна -> празника,
присуствује свадби свог брата (Нови Па- веза могла се усмерити у заштиту од спо- византијску традицију; уп. антички оби- б. или п. су познати код Јужних Словена,
зар). Код босанских Срба (облает Власе- љашње погубне силе - куге (—> чума), за- чај оборавања са б., који je забележио још на Карпатима, у Подгаљу и западно] Сло-
нице), та забрана je проширена и на са- разе, епидемије, -> града, итд. У српској, Плутарх, одражен и у легенди да су Рим вачкој. У Србији и Босни, пасуд, изнесен
хране и подушја: присуствовање брата - бугарској, македонској и делимично пољ- основали б. Ромул и Рем). на сто кусали су у круг, а прву кашику п.
покојниковог близанца тим ритуалима - ској традицији, у обреду —» обораваньа Низ веровања, везаних за појаву б., н>и- стављали су на столњак. Коришћено je и
претило му je неминовном —> смрћу. Бу- села, готово да je обавезно било учешће б. хову судбину, судбину породице и њеног бобово брашно: Словенци су од њега пра-
гари су сматрали да смрт једног од б. мо- Орали су најчешће браћа-б. воловима-б.; благостања, постојао je y Пољесју. У неким вили новогодишњи обредни —> хлеб, бо-
же собом да повуче смрт другог. Из тог у појединим областима ти волови су оба- пољеским областима су сматрали да рође- бов дед. На Карпатима и у Поллсју су
разлога, у Панађуришту je обављан "це- везно били црни (Косово и Метохија, цен- ње б. доноси радост, па чак и берићет до- спремали колач у који би замесили б. иди
литељни" обред "раздвајања" б.: на -> трална Македонија - Штип); или су при- маћинству, у другим су, напротив, сматра- и. (уп. централноевропски термин бобов
прагу —> куће секли су -> секиром нов- ликом орања носили и закопавали у зе- ли да "обоје никад неће живети - један крал - "онај коме допадне парче колача
чић: половину, која би пала у двориште, мл>у два црна петла која je излегла иста обавезно умире", или, ако се роде б., са б."). Познате су и забране употребе б. у
закопавали су у -> гроб умрлог б., а друга квочка (Лесковачка Морава). Такво обора- "умреће отац или мајка". По неким —> некрштене дане, мотивисане могућ-
je остајала у породици. У другим обдасти- вање било je познато у Србији, Црној Го- увреженим представама, ако се роде бли- ношћу разболевања, повезаношћу б. са —>
ма Бугарске приликом сахрањивања јед- ри, центр. Босни, у сев., центр, и јуж. Ма- занци - дечак и девојчица - неће имати нечистом сидом. Остаци јела од б. и п.
ног од б., у гроб би легао побратим живо- кедонији, у јуж. и југоисточној Бугарској и среће, умреће, а ако се роде дечаци-б. или давани су кокошима, кравама, разбацива-
га брата (сестре) и говорио: "Умерлото не у Добруџи, међу пресељеницима из Тра- девојчице-б., онда he живети дуго и срећ- ни по њиви "због корова", чувани као лек.
ти e брат (сестра), од сега аз съм ти брат кије, а такође неточно од Софије и Плов- но. Негативна митолошка суштина б. јасно Као празнично поено јело, б. и п. се ко-
(сестра)" - "Покојник ти није брат (се- дива. Taj обред je често спајан с вађењем je изражена у веровању да су б. резултат за- ристе у многим другим календарским об-
стра), од сада сам ти ja брат (сестра)", или "живе ватре", обредом који су често оба- чећа уочи -> "дедова" (задушних дана), тј. редима, поготову код Јужних Словена (на
je избацивао —> камен и говорио: "От ту- вљали б., ради заштите стоке и људи од оних дана када je забрањиван интиман од- пример, на дане св. —> Варваре, св. -> Ан-
ка нататък тоя камък ти e братче" - "Од болести. У областима јужне Македоније, нос супружника. дрије и др.). Б. je често компонента об-
сада па надаље овај камен ти je брат" (око- приликом оборавања од куге, у којем су Н. И. Толсто/ редног јела, спремљеног од мешавине ->
лина Тетевена). Код Срба у Гружи (ТТТу- учествовали браћа-б. и волови-б., кори- жита и прекрупе. Веома je раширен оби-
мадија), када умре један од б., онај који би стили су такође рало направлено од "дво- БОБ и ПАСУЉ - махунасте биљке, риту- чај даривања б. учесницима обреда оби-
остао жив, да не би умро за »им, трипут стаблог" односно дрвета с два стабла (бли- ална храна у задушним и календарским лажења (-> пола»сајник, —> додоле, итд.).
баца у раку по жут цвет и каже: "Ja теби знак рало), или рачвасти штап израстао из обредима. Код Јужних Словена je распро- Сматрано je (поготову код Јужних
жути цвет, а ти мени бели свет!" једног корена, којим су терали волове страњенији пасуљ. Зрна ових биљака су Словена и на Карпатима) да б. доприноси
Код Срба je познат обичај да се бли- (близнак трн). У северозападној Белоруси- масовно употребљавана у магији плодно- плодности. Б. je симбол семена, плода, за-
занцима надену блиска или готово једна- ји и у центр. Пољесју практиковано je да сти, народној медицини, -> гатањима. метка, a једење б. - зачећа. У неточно) Ср-
ка —> имена (Драго и Драгица, Стојан и браћа-б. воловима-б. оборавају село од Семантика (и функција) б. и п. налик je ce- бији млада je носила при себи онолико
Стојанка и др.), па су одговарајући име- колере или других болести. мантици -» грашка и низа других зрна- зрна б. колико година није желела да има
њаци могли, у неким обредима, да оба- У југозападној Србији и околини При- стих твари с карактеристичним обележ- деце, а по истеку тог рока зрна би посеја-
вљају исту функцију какву и б. Код Срба и зрена, ради заштите од чуме, две сестре-б. јем множине (-» жито, ораси). ла и тај б. кад порасте појела - да роди де-
Бугара са б. су понекад изједначавани и сличних имена ткале су за ноћ "једно- Као задушно јело, б. или и. се користе те. У Родопима, жена без деце je садила б.
такозвани -» једномесечићи и једно- дневно" платно, док су у исто време брат код Јужних Словена, у југозападној Че- у лобањи убијене -> змије и по броју из-
дневци, тј. деца коју je родила иста мајка и сестра б. оборавали село воловима-б. У шкој, у Закарпатју и западном Пољесју. данака одређивала број будуће деце. Кар-
или су рођена у истој породици (кући) центр. Македонији (Белее), оборавање Срби су на задушне дане бацали б. -» ду- патски Украјинци, Руси и Пољаци знају
једног истог месеца (дана) или на исти због куге обављале су девојке-б. биволи- шама да би их, пошто их нахране, отера- за израз "најести се боба, грашка", који
дан у недељи. У случају смрти, с њима je цама-б. У центр., јуж., југозап. и сев. По/ь- ли од насеобине, што je везано за древне значи "затруднети".
требало обавити исти обред "раздвајања" ској (Серадско, Краковско, Лублинско вој- индоевропске представе о б. и и. као хра- У народној медицини, б. je углавном
као и са б. Тако, на пример, сечење новчи- водство, Кујави и др.) житна поља су обо- ни мртвих. У Закарпатју je забележена коришћен за лечење —> болести грла и
ha секиром било je познато и у Левчу, а у равали воловима-б. ради одбијања града. прича о ноћној посети умрлих родитеља, разних врста гнојаница, оспи, богиња, чи-
српском Банату, код Хера, на праг су, по- У околини Тарнова и Жешова н>иве су об- који кувају б.и п.; у планинским области- рева, брадавица и других болесних про-
ред новчића, стављали кудељу и —» гребе- оравали јунцима-б. У том локалном пољ- ма Пољске, лонац п. стављан je у мртвач- мена на кожи, налик на зрна б. На при-
не, које су секли пополз: једну половину ском обреду, исто као и у неким македон- ки сандук поред покојника (уп. кашуп. мер, Бугари су пекли зрневље б. и њиме
су стављали у мртвачки сандук (гроб) ским и источнословенским обредима, ја- грицкапш боб - "умрети"); Бугари су ста- трљали чиреве на телу, па их сипали под
умрлог б., а другу - давали живом вља се магија женског начела. Мушко на- вљали зрно б. у уста покојнику, да се не би —> камен, уз речи: "Када проклија овај па-
близанцу. чело - орачи б. и волови б. - значајно je за повампирио. суљ, нек ja тада добијем чиреве".
БОГ -32- БОГ БОГАТСТВО -33- БОГАТСТВО

—> Гатање у б., чије се порекдо везује за танском роду, пре свега -> бесовима, -» це, даје -> месецу "мене" а сунцу сјај, узи- (-» киша), -» земља (прегршт земље) и
византијску традицију, раширено je по jy- ђаволима и свој нечисто] сили. С њима се ма обличје старца, —> пастира, златног ел., односно, предмети са ознаком мно-
гоист. Европи, поготову код Јуж. Словена Б. надмеће у световним и људским посло- дрвета и др. Ти мотиви су посебно карак- жине. Б., обиље, плодност, благостање -
и Руса (уп. уобичајене изразе: као да je у боб вима и бори се на различите начине (уда- теристични за Јуж. Словене. У истој обла- то je био основни цшь многобројних ри-
врачао, бацати пасул, буг. да ти на гледам ром —» грома и ел.). сти, поготову у Бугарској, у коледарским туала везаних за мотив првога дана, по-
боб, рус. кинь бобами, будет ли за нами? и Народна религија Словена обилује песмама су чести мотиви рођења младог четка (Нова година, -» Божић, порођај,
др.). Уобичајено je да се захвати прегршт мотивима дуалистичког осећања света, £ (_» Богородица, -» Божић). свадба), a такође предсказивања и —> гата-
б., распе на гомилице, а затим пребројава, по коме небо припада Б., а -> земља - ђа- Словенско паганство се, пре покршта- ња (о судбини, удаји/женидби).
распоређује на —» столу по одређеном си- волу, десна страна - Б., лева - ђаволу, итд. вања појединих словенских народа, олди- Да би постали богати, умивали су се
стему, баца над столом и др. На тај начин Хелмолд у "Словенској хроници" (XII в.) ковало политеизмом (в. уводне текстове), на -> Велики четвртак -> водом у којој
су гатали ко je виновник -> чини, крађе, о сведочи да су Словени на гозбама додава- са знатним уделом пантеизма и очиглед- су се налазиле сребрне и златне ствари,
летини, удаји или женидби, о животу и ли један другоме у круг жртвени пехар, ном тежњом монотеизму, тзв. врховном новац (Новгород.), стављали новац под ја-
смрти. У народним тумачењима снова, б. изговарајући заклетве у име богова - до- богу, што je запажао још Прокопије Цеза- стук новорођенчета (код Срба, приликом
je наговештавао сузе, тј. негативне појаве брог и злог бога, јер су веровали да све ријски у ыьизи "Рат са Готима" (средина прве посете новорођеном детету), истре-
(—> смрт, невољу и ел.). успехе дугују добром а све несреће злом VI в.): "Словени и Анти сматрају да један сали новчаник или се лаћали новчића
У фолклору je масовно раширен бај- богу, па стога злог бога и називају ђаво од богова, управо - творац муње, јесте је- (код свих Словена, приликом појаве мла-
ковни мотив о фантастичном —> дрвету, или -> Црнобог, (-> Бели бог) (Гельм. дини господар свега" (СДИС 1:183). Такве дог —> месеца, код Словака - кад се зачује
израслом из зрна б. (грашка), по којем су СХ: 129). Религиозни дуализам je веома претхришћанске представе су фрагмен- -» кукавица уочи —> Ђурђевдана, код
људи могли да се попну на —> небо. Ју- изразит у средньовековном богумилству, тарно сачуване у фолклорним, обредним Руса - приликом њеног првог кукања, код
жнословенске легенде о пореклу б. при- за које су везани многи апокрифи и на- и апокрифним текстовима све до XX в. Ист. Словена - кад први пут долети -> ро-
поведају да je —> Бог уложио много снаге родне легенде. Словенска реч бог у дија- Доживљај Б., ближи кььишко-црквеном, да, кад се први пут зачује -> гром, итд.)
да би створио зрно б. и стога je оно тако лектима може да означава и ликове нечи- садржан je у песмама-легендама. У јужно- или су бацали прегршт земље преко гла-
тврдо; при томе je Бог сломио нокат, што сте силе, попут српског, односно банат- словенским фолклорним текстовима Б. ве (код Словака, кад први пут чују кукави-
се види по трагу на б. ског бог из воде - "ђаво" (често у псовкама). често иде по земл>и и чини чудесна дела, цу, a немају новца при руци), засипали
Уп. такође укр. подол, богиња - "зли дух, заједно са св. Јованом или св. Петром, код житом закопану постељицу (код Пољака,
Лит.: Плотникова А. А., Бобы, фасоль и горох в који замењује малу децу", српски богиње - Ист. Словена - са св. Николом и св. Пе- пошто се роди дете). Засипање житом je
символике рождения и смерти/УКСК 1: 47-55; "оспе", моравски bohuma - "врачара", тром. Св. —> Никола се, код Ист. Словена, познато и у многим другим обредима.
Mosz. KLS: 379-382; Чајк. МРС: 191-192; Грб. пол>ски boginka. сматрао замеником Б. Б. предвиђају и изазивају тзв. двојци:
СОСБ: 100-102; Mod. VOUS 2: 92-93; Арн. БНП: У народно-митолошком доживљају, Име Б. често je употребљавано у кле- Зап. Бугари верују да —> jaje, које има два
20-21; Vacl. VO: 423; Sob. RVNP: 303. Б. je супротстављен човеку, који je смртан твама и проклетствима. жуманца, доноси б. кући, a ношење у нов-
А. А. Плотникова и после -» смрти своју -» душу предаје Б. чанику лешника с две језгре, по руском
(уп. рус. даты Богу душу - "умрети"). Б. Лит.: ППБЭС; Прок. БГ; Гельм. СХ: 129; Зел. ТС веровању, доноси б. власнику. Словаци и
БОГ - (општеслов. *bogъ, исконска реч живи на небу, а човек (људи) - на земљи, 2: 9; Чајкановић В., О српском врховном Богу, Бе- Зап. Украјинци верују да човек косматог
или позајмљена из иранског; вероватно, и зато се опозиција "небески - земаљски" оград, 1941; Grafenauer ]., Bog-daritelj, prasloven- тела мора бити богат ("хто волохатий,
првобитно значење - "онај који даје бла- у низу случајева изједначава с опозицијом sko najviše bitje, v slovenskih kosmoloških той буде багатий" - "што длакавији, тим
го, —» богатство") - у књишко-црквеној "божански - људски" и "горњи - доњи". bfl/to/!//Bogoslovski vestnik, Ljubljana, 1944/24: богатији"). Б. доносе вуна, крзно, превр-
традицији, врховно биће које поседује Табуисање речи *bogb понекад се изво- 57-97. нут кожух, пређа, све што je чупаво, одно-
највиши ум, апсолутно савршенство и ди заменом завршног сугласника, нпр. H. M. Толстој сно није "голо". У руском обреду крште-
свемоћност. Б. je творац неба и земље, bog - bor или читаве речи. Уп. српско Бора ња (Вороњешка, Казанска, Саратовска гу-
Промислилац Васионе, исконско, вечно, ми! уместо Бога ми!, Бор ме! уместо Бог ме! БОГАТСТВО - обиље земалзских добара, бернија) постојао je обичај да се дете носи
духовно и бестелесно начело. У народно] - "богами", А тако ми бора великого! Бор везано за представу о судбини, —> срећи, у цркву и натраг на кожуху, "да би било
традицији, Б. се обично јавља отелотво- те убио! и ел., пољ. przysiegam boru уместо благонаклоности -> Бога, предака и дру- богато". Исто су поступали Русини на
рен - у виду брадатог старца, који живи przysiegam Bogu - "кунем се". гих сила. Задружно, породично, лично Карпатима, а у Пољесју би мајка дете,
на —> небу (у великом дворцу, на трону и У словенским народним песмама и ле- богатство чинили су, пре свега, стока (уп. приликом последњег дојења, стављала на
ел.), али често и у обличју npoq'axa, пут- гендама распрострањени су мотиви и си- везу значења "стока" и "имовина" у речи- преврнут кожух.
ника итд., који иде сам по свету или у жеи у којима Б. спречава невољу, упозо- ма, *s/coiT>, аоЪуЫсъ, blago, siafokb, и др.), Руси су младенцима, испраћајући их
пратњи —> светаца. При томе je Б. у стању рава на грех (инцест и ел.), исцељује боле- обиље летине и земаљских плодова, тако- у цркву на венчање, постављали бунду да
да се преображава или нестаје, попут снике, богаље, неме, спасава утопл>енике, ђе —> злато, сребро, новац. Најстарији на њу седну, "да би богато живели" (Вла-
других натприродних сила, укључујући и мученике, штити од —> ватре, чини чуда, симболи б. били су вуна, крзно (овчија, димирска губ.). Тамо би, чак и по најве-
—> нечисту силу. Б., који управља —> ан- додељује улоге свецима, даје људима бо- крзнена бунда, пређа и слично), —> коса, ћим врућинама, млади огрнули бунду,
ђелима, са свецима се супротставља са- гатство (-> злато и сребро), жени -> Сун- -> жито, —> мрави, —> пчеле, капи воде "да би живела у обиљу". У Закарпатју,
БОГАТСТВО -34- БОГИНКА БОГИНКА -35- БОГИНКА

приликом веридбе, младожења и млада мете и производе. Тако у Прилепу (Маке- matrona, obluda (Жешовско војв.), mara (Бе- рих девојака, грешница, праља (које су
стоје пред свештеником на простирачу од донија) на -> Велики четвртак нису дава- лостокско војв.), nocula, sidula, odmienica биле зле у животу), самоубица; од девоја-
кудеље, "да би били богати, да на голом ли квасац из куће, да с њим не би отишло (Лублинско војв.), czortowa zinka, лкниця ка које су абортирале (и од саме убијене
не би стајали". У белоруској сватовској пе- и б. У Вологодском крају, —> трудница, (укр.). Б. могу имати лична -> имена деце); од оних које су погазиле заклетву,
сми се пева: "Мац! зяця визе,/ На сябе ка- која je желела б. будућем детету, није узи- (Ciacia. Lada, Fuc, Рис). Сродан лик б. јесте од некрштене деце, бабица, —> вештица.
жух вывятае:/ - Будзь, зяцю, багатый,/ Як мала ништа на зајам. Код Белоруса, док je карпатско дивожена, дика баба. Уп. друга Б. су се могле створити од —> ветра; у ььих
кажух валахатый" ("Мајка зета поздра- у кући била моба, нису позајмљивали —» значења речи: моравско, влашко, словач- су се такође претварала деца и жене које
вл>а,/ На себи кожух преврће:/ - Буди, зе- ватру, јер су с њом могли отићи б. и бла- ко bohyna "бајалица", "врачара", bohine би украле богинке.
те, богат,/ као кожух власнати"). У Волини гостање; они су ватру називали багатцем. "маскиране жене на дан св. Луције које Б. живе у водама: —» рекама, потоци-
(околина Новоград-Волинског), на свадби Македонии сматрају да сањати пожар у обилазе село", рус. дијалектно богинка ма, језерцима (планинским или шум-
су разбијали земљане судове и ногама ло- својој кући значи б. (Прилеп). —> Пчеле у "врста болести", зап. буг. богинка, срп. ским), под водом (у јамама), у -> водени-
мили крхотине, па их закопавали под др- сну значе такође б. хрв. богине "оспе". цама, у шумама (најчешће у жбуновима
во - "да младенци буду богати". О б. често гатају. Тако на северу Русије Богинке обично узимају облик ру- -» шипка); у планинама, на стенама, у ->
Киша на свадби најављивала je, по ве- приликом гатања у парном купатилу или жних високих жена; оне су мршаве, имају мочварама (када се из мочварних жбуно-
ровањима Пољешана и Хрвата (Самобор, у шупи за жито (рус. овин) па -> Богоја- велике главе, црнпурасте су, личе на Ци- ва појаве дим и смрад, кажу да то б. спре-
код Загреба), благодет и б. Предзнацима вљен>е, ако дух бањик (—> овиник) благо ганке, или су бледе, с дугим косама, раш- мају храну), под земљом (ако се човек за-
6. код Бугара и Македонаца сматрани су дотакне гола леђа и задњицу девојке чу- чупане, тела издуженог; на њима висе ве- глиби у мочвари, сматрају да се сурвао
мрави, ако се појаве око куће или у кући. павом руком, она ће живети богато, а ако лике груди (које пребацују преко раме- "под земљу код б."), у јазбинама, —> пећи-
Бубашвабе су такође биле знак б. и оби- то учини грубо, голом руком - сирома- на), имају надувене стомаке, задњи део те- нама, јаругама; уплашене б. беже у —> па-
ла, па су их зато приликом селидбе пре- шно. У сев. ист. Украјини (околина Сума), ла им je као стог сена. Имају криве ноге с као.
носили у нову кућу (Тамбовска губ.); сма- тада су одлазили у шталу да у мраку на- кокошјим ноктима, кокошје, гушчје или Б. су активне -> ноћу, у поноћ, увече
трали су да њихов нестанак предсказује -> пипају краву: напипати рогове значило je ноге сличне псећим; дугачке руке, а на (после заласка сунца), у подне, у време не-
пожар. Бубарусе нису потпуно истре- сиромаштво, a задњицу - б. Словакиње су свакој руци по три, као канпе крива пр- погоде (-> ветар, -> киша), у -> суботу.
бљивали, него су само из куће истерива- на св. —> Андрију гатале —> житом: пше- ста. Очи су им ситне, избу/ьене или вели- Оне се могу сматрати сезонским ликови-
ли "сувишне": жена обучена само у —> ко- нично зрно je значило богатог младоже- ке, црне, имају црвене, кљунасте носеве, ма: појављују се у —> пролеће, од пролећа
шуљу, трипут je обилазила кућу, јашући н>у, а овсено - сиромашног. У Закарпатју зубе као свињске кљове. Ређе су б. прика- до јесени живе на травом зараслом прио-
на пајалици, и говорила: "Згрћем и ме- (Нижни Синевир), домаћица je на —> Бад- зиване као лепе младе девојке. Могу бити баљу, зими одлазе у воду.
тем сувишне бубарусе и шал,ем их по бо- ње вече облачила преврнуту опаклију и приказиване и као ситне жене (висине Б. перу постељину (дечје пелене), уда-
гатство". У Вјатском крају су жене јахале рукавице, па стављала у пећницу —> "кра- лутке), дебеле, црнпурасте, које јашу на рајући по њој пракљачама или својим
око куће на жарачу или хватаљци за лон- чун" (обредни колач), да у кући у насту- жарачу. Одевене су у беле, тамне или цр- грудима; понекад се могу чути једино гла-
це са пећи, на Чисти понедељак пре јела, пајућој години буде б. вене одеће (укр.), опасане травом са пу- сни одјеци ових удараца, док б. остају не-
"да б. не оде из куће". Код Источних Сло- стара (хуцул.), понекад у конопљаној оде- видлзиве; перу на приобалном —> камењу
вена масовно je било раширено веровање Лит.: Mosz. KLS: 454; Зел. ОРАГО 1: 155, 251- ћи (словач.), али чешће се појављују голе. (стога сељанке, када дођу на реку да перу,
да б. може да донесе цвет —> папрати, ако 418; ЖС 1890/1: 118; Бурц. ОБСК 2: 188; Бог. Различити облици б. територијално нису прекрсте камење); опрано рубл>е вешају
се узбере ноћу на -> Ивањдан. ВТНИ: 203, 254; Богд. ПДМ: 17; ПбНУ 5: 110 (о. јасно разграничени. У Лублинском крају, по гранама дрвећа; човека који им засме-
У Пољесју су сматрали да богатства не п.), 7: 131 (о. п.), 42: 116; ZNŽO 1986/1: 201; Bieg. б. су представљене у виду мајмуна (уп. та или који их крадом гледа, оне гоне, би-
може бити без кућног духа (—> домовој) у MD: 62, 153, 174. њихов месни назив matpy). Б. карактери- ју, сурвавају га с —> моста, убијају пракља-
кући и селу. То указује на везу б. са нат- H. И. Толсто/ ше множина, оне живе и показују се у чама, а потом тело бацају у шуму. У кази-
природном и -> нечистом силом. Вели- групи (понекад по 12), три, ређе - две или вањима, пастири налазе златне пракљаче
ко б. поседују демон (-> ђаво), -> змија БОГИНКА - женски демонолошки лик појединачно. богинки, које саме перу. Б. играју поред
(-> змај), кућни дух, итд. Т)аво купује -» познат у Малопољској, јуж. Мазовији, у Б. узимају облик обичних жена, про- вода, купају се, праве велику буку (пиште,
душе богатством. Уп. изреку: "Ако не на- пољско-украјинском и пољско-словачком сјакиња, сусетки, a такође и облик живо- мјаучу, вриште, гучу, певају, плачу, пл.е-
тераш душу у пакао, нећеш бити богат". пограничју (Орава, Спиш). Главке функ- тиња: -> паса (црних), -» мачака, -> ко- шћу), могу пролазнике "увести у игру" и
Код Хрвата постоји веровање: ако ставе ције б. су прогањање породиља и трудни- н»а без главе, -> жаба; појављују се и као не пустити их до смрти. Б. своју —> косу
пару у пелене новорођенчета кога носе на ца, отимање и подметање деце (—> под- —> сенке, бивају невиддэиве, израњају на чешљају седећи поред воде; преду (у ка-
крштење, биће крштена пара, а не дете. мече). Осим назива типа пол., boginka, —> светлост у облику паре, која се подиже зивању, б. помажу девојци која се кладила
Лете ће бити веома богато, али ће му ду- boginia, ubohenka, ubogini, словач. bohynka, у виду магле изнад -» воде и шуме. да ће за једно вече испрести своју и пређу
ша отићи у —> пакао. boginka, bohyna, укр. богит, bohynia, б. се мо- Б. могу постати од жена које су умрле другарице), воле да седе испод моста у
Ради очувања б., у одређене периоде, у же називати татипа (малопољско, мазо- на порођају или пре обављања обреда време кише. Опчињавају и одводе прола-
одређене дане и Доба дана труде се да не вецко, ист. слов, зап. укр.), sybiela (мазо- увођења у цркву; од девојака које су ис- знике (слично као и други митолошки
дају и не узимају на зајам поједине пред- вецко), diablica, szarownica, zly auch, babula, прошене, али су умрле пре свадбе; од ста- ликови); заводе човека у честар, у мочва-
БОГИНКА -36- БОГИНКА БОГОЈАВЉЕЊЕ -37- БОГОЈАВЉЕЊЕ

ру, у шуму, где га море глађу или му од- сисају груди деце и мушкараца, чиме иза- БОГОЈАВЉЕЊЕ - један од великих годи- обављати како у цркви тако и поред ->
рубе главу, а -> душу његову дају -» ђаво- зивају тешку болеет, "одузимају" млеко шњих —> празника хришћана, празнује реке или неког -» извора. Код Ист. Сло-
лу, гуше га, утапају у воду, голицају до породиљама. Шкоде стоци, плаше je, те- се 6/19. I. Код православаца се празнује вена постојао je обичај да се претходно
смрти; не воле дечаке, гоне их и утапају, рају -> коње, не пуштају их да пију воду, као сећање на крштење Христово у Јорда- пробије дед на реци у облику крста; око
али зато девојчице, посебно сиротице, чу- сплећу им гриве. Б. може узимати облик ну, код католика и као сећање на покло- тих рупа окупљада се сва сеоска заједница
вају, перу им одећу, чешљају им косе; по- коња; кон. je такође атрибут б. (у казивању н>ење тројице царева-чаробњака новоро- у очекивању момента када ће свештеник
зива)'у младе девојке да се забављају с н>и- б. дарује -> пастиру лепог коња). ђеноме Христу. Најважнији моменти из спустити крст у воду. Тог тренутка, му-
ховом децом. У казивањима, претворив- Б. се могу сматрати за жене, сестре, садржаја обреда и веровања тог дана веза- шкарци би пуцали из пушке, да отерају
ши се у проводаџику, б. нуди пролазни- кћери, мајке —> водењака. Деца б. обично ни су за симболику лустрационих својста- нечисту силу. У Украјини се то звало "роз-
цима вотку, а затим их утапа; увлачи у бивају девојчице; ако им се роде синови, ва —> воде и —» крста (закрштавања), који стрыювати коляду". У белоруским сели-
мочвару музиканта, затвара га под земљу, они постају водењаци. Рађају децу без му- истерују —> нечисту силу из човековог ма такође je постојао обичај да се пуца из
терајући га да свира; храни га, али када он жева, пошто их опдоди ветар. Очеви н>и- животног простора. За источнословенску пушака, јер се веровало да —> ђаво прово-
престане да свира, пије му -> крв. Богин- хове деце могу бити мушкарци које су за- традицију најзначајније je вече уочи Б. ди зиму у води - када je освештавају, он
ке јагодама намаме девојку у шуму, муче веле, ђаволи, демони (пол>. boginiarze, сло- (5/18 I), чији се народни називи спајају са искаче из воде, па га треба пущьима оте-
je (боду joj језик иглицама), па девојка, вач. bohynary). називима Бадње вечери, а обреди умного- рати од села. Код Јужних Словена био je
вративши се кући, умире (укр. карпат.). Kao заштита од б. употребљаван je ме понављају божићно-новогодишње популаран обичај да момци скачу у воду
Гоне породиље, нападају их: напуштају- кантарион, којим су китиди прозоре и —> обичаје (спремање обредне хране, пра- одмах пошто je освештају, такмичећи се
ћи место на коме обично бораве, долазе врата, стављади га поред узглавља, под знична вечера, -> гатања и тумачења ко ће изронити с крстом.
до куће породиље и, стојећи испод -> пелене детета и ел. У распространяемом предзнака о времену итд.). Код Јужних Код Ист. и Јуж. Словена, постојао je
прозора, зазивају je по имену, плачу, оп- казивању о три б. које краду породиљу и Словена источног дела Балкана, у ком- обичај —> купања у реци или језеру после
чињавају je —> гласом, певањем, играма, трче с н>ом по пољу, у својству заштите плекс богојављенских празника, поред ве- освештавања воде: то купање je било ско-
варљивим изгледом, привдачним пред- најчешће се јавља кантарион; једна од б., чери уочи Б., укључују се и следећа два ро обавезно за учеснике божићног -> ма-
метима. Жртве б. постају породил.6 које стара и хрома, пошто не успева да стигне дана: дан св. Јована Крститеља (7/20. I) и скирања и коледања ("да би спрали са
нису прошле обред увођења у цркву (у остале, у срцби виче жени да откине цвет Бабин дан (8/2. I), који су терминодошки себе прљавштину бесових маски" или
Пољској у периоду девет дана после по- кантариона -то спашава породиљу. Ради међусобно везани као "мушки" и "жен- спрали "маску беса"); на исти начин, бо-
рођаја, а у Словачкој - шест недеља). Б. их заштите од б. на вратима или у прозору ски" празници. десни људи су покушавали да се ослободе
отимају, муче, вуку по пољу, одвлаче у кућа качили су лутку крпеььачу, обешену Б. je схватано као преломно време и за- болести и набачених —> чини.
мочвару, ваљају их по блату, бију пракља- главом надоле, стављали су породили вршетак божићних празника, тј. као пре- Богојављенском водом, донетом у ку-
чама, сисају из њихових груди, заврћу им под главу мушки -> појас, -> гвожђе, по- лазак из "нечистог" некрштеног времена у ћу, домаћини су шкропили стамбени
руке као кад би цедиле рубље. Замењују ред кревета су оставляли виде, у пелене нови период, када се из земаљског просто- простор, че/ьад, двориште и помоћне гра-
децу (једна од главних функција б.), по- су убадали иглу, оставляли су светло целе ра истерују сви штеточински духови. Ве- ђевине, стоку, —> пчеле, повртњаке и њиве,
себно некрштену, ванбрачну, децу која су ноћи, купали су новорођенче после зала- ровало се да je поноћ уочи Б. управо тај сипали су je у —» бунар, у бачве —> вина,
оставлена без надзора у кући, у пол>у, на ска сунца, а воду су бацали тек следећег тренутак када се одвија смена времена и у додавали сточној храни, итд. Код Срба у
међи, под —» дрветом; мазе их, љубе, ку- дана (хуцул.); после заласка сунца нису природи дешавају нека чуда: "отварају" се Хомољу, -> труднице су ту воду пиле
пају, претварају у нечисте духове иди их прали пелене; везивали су детету на руку небеса, а човеку који то види испуњава се приликом тешког порођаја, верујући да се
претварају у слуге. Ако успеју да их при- црвену трачицу, стављали му црвену —> свака жеља; престаје да дува —» ветар; жи- могу "отворити", (тј. успешно породити),
морају да врате дете, б. му заврну или от- капицу; бринуди се о томе да на лице де- вотиње су у стању да говоре; снови се као што су се небеса отварала на дан Б. У
кину руке и ноге. Чине штету трудница- тета не падне месечева светлост. Младима остварују. Чудесна, лековита, "света" по- -> пролеће су посуде са "светом водом"
ма, краду их, притискају, муче у -> сну, je саветовано да при себи увек имају -» стаје тада вода на —> изворима. Као знак качили на воћке, да се не смрзну; н>оме су
исисавају их; мењају им децу у стомаку, бели лук или гвоздени предмет. Најјачим очишћења, из -> куће су изношени сви поливали озиме усеве против града итд.
узимају плод, raje га, хране својим мле- средством против б. Хуцули су сматрали божићни симболи: домаћини су износи- Свуда код Ист., Западних Словена и
ком, а жену утапају; ваде из мајчиних биљку крављачу (црвену детелину), која ли божићну сламу и сноп, који je стајао у код Словенаца поштован je обичај црта-
утроба децу зачету ван брака и претвара- их je могла убити. —> ћошку током свих —> некрштених да- ња крстова (код католика - и исписивања
ју их у страшила. У казивању, б. одводе на, износили су -> ђубре које се за то вре- почетних слова имена "три краља"). То je
трудницу у своје шумске замкове, где она Лит. Mosz. KLS: 599, 685, 739; Гнат. ЗУД 2: 193, ме накупило у кући; обредни —> хлеб, ко- рађено кредом или —> белим луком,
рађа и служи код б. неколико година, а 479, 482; Bar. KUW: 133-146; Bieg. MD: 268-310; ]и je од Божића стајао крај иконе, одно- угл>еном, а понекад тестом по вратима,
потом се људима враћа као чаробница. Kolb. DW 7: 45-49; NR: 291-293; Pel. PDL: 146-153; шен je стоци и живини. Од Б. су престаја- прозорима, капији и на огради, да би се
л
Шаљу болести, —> уроке и слабост на по- Wisla 1898/12: 409-436, 1891/5: 572-587; Čs IV 3: е да важе многе забране домаћих радова стамбени простор оградио од —> бесова,
родиље, децу, често саме гуше оне који 558-559, 613; Hai. PS: 110-111; Olej. LT: 173-176; и занимања, везаних за предење и ткање. -> змија и свакакве нечисти.
спавају (верује се да деца не треба да спа- Zamag.: 203, 262. Централни догађај празника било je Првенствено у традицији Јуж. и Зап.
вају с луткама, иначе ће их угушити б.), О. В. Саникова, В. В. Усачова Црквено освештавање воде, које се могло Словена, чувени су ритуали обилажења
БОГОРОДИЦА -38- БОГОРОДИЦА БОГОРОДИЦА -39- БОДЕЊЕ

кућа, које чине маскаре на Б. Код Словена них легенди, које често имају књишки, ском и македонском фолклору. како грешници, спасени молитвама, пре-
католика, популарни су били обиласци апокрифни извор. Б. се сматра заштитни- У руској народној традицији се култ лазе из пакла у рај преко танког конопља-
тројице маскираних "крал>ева" ("Каспе- цом породила, што je условљено моти- Б.-мајке зближава и спаја са култом мајке- ног влакна. Ове легенде су блиске апокри-
ра", "Мелихера" и "Балтазара"), који су вом материнства Б. (мајке Божије) и ети- земље. Тако je у области Преславл,а Зале- фу "Хожденије Богородице по мукама".
улазили у кућу, шкропили чел>ад "све- молошком везом речи Богородица и рађа- ског и почетком XX века било забрањено Одатле, вероватно, потиче и буг. веровање
том" водом и цртали крстове на вратима ње. Код Срба, при порођају се обраћају чекићем ударати суво бусење на орани- да све грешне душе у паклу, на молбу Б.,
и прозорима. У Бугарској je, у цил>у очи- Б.: "О, света Богородице, помози joj ла- ци, и самим тим "бити лично Мајку Пре- бивају ослобођене мука једном годишње -
шћења, обављан обред совојница: девојке, кост!" или икону св. Богородице квасе -> свету Богородицу". Сел>аци из Дмитров- у периоду од -> Великог четвртка до —>
обучене као "младожења" и "млада", водом, па ту воду дају породил>и да по- ског среза Московске губерније су првог Тројица. Други познати апокриф "Сан
ишле су по кућама са водом и струком —> пије, како би joj олакшали порођај; у Ср- дана —> Ускрса износили икону Б. у поље Пресвете Богородице", коришћен je код
босиљка, шкропећи све грађевине у сва- бији (Гружа) жену пред порођајем уна- лапа и сипали joj "у очи" прегршт овса. свих Словена или као —> хамајлија (испи-
ком дворишту и сву чел>ад. пред опасују каналом који je сву ноћ ви- Староверци Забајкаља су сматрали да, сана на листу хартије) или као молитва-
Као и за друге божићне празнике (Бо- сио у цркви, поред иконе Б. Код Бугара ако на —> Ивакьдан - дан разузданости —> апотропеј. По српској легенди, Б. je пред
жић, Нову годину), и за Б. су била везана око Пловдива и у другим областима, ба- нечисте силе - "не затворе краву у шта- рођење Христа уснила сан како се —> небо
многобројна -> гатања и предсказивања бица одмах после порођаја кади породи- ли иконом Б., а двориште не обиђу уз ус- преломило напола, а потом опет спојило;
о времену и летини у наступајућој годи- љу, дете и младе жене, да би рађале, а за- кршњу молитву и тако уз њу не затворе сама Б. се после смрти узнела на девето,
ни. Код Ист. Словена се сматрало да то- тим ломи обредни хлеб, говорећи: "Хајде, све капије, краву ће им обавезно опчини- највише небо. Јужнословенска духовна и
пло време или мокар снег на Б. предвиђа- Света Богородице, ко нема - нека има, ко ти, па ће почети да музу крв". епска народна поезија садрже молитве и
ју добар род на њивама, a мећава и ветар има - нека се понови" - реч je о деци. Од- Народно поштовање Б. везано je за сижее о томе како Б. помаже жени током
- обиље печурака и јагодичастог воћа. мах после рођења детета (ређе - сутра- тзв. Богородичине празнике -> Благове- порођаја, како чува дете, затвореника у
Срби и Бугари су на основу правца ветро- дан) Бугари месе тесто за обредни колач, сти, Рождество Пресвете Богородице тамници, доји осиротелу бебу, седи са све-
ва одређивали какво ће бити лето (ки- који зову богородична пита. Српкиње које (Мала Госпојина), Увођење у храм Пре- цима за рајском трпезом итд. Слични мо-
шно, сушно, "здраво", повољно итд.). пате од неплодности, на коленима се мо- свете Богородице (Ваведење), Успеније Б. тиви својствени су и фолклору других сло-
ле пред иконом или фреском Б., гребу с (Велика Госпојина). У неким областима венских народа.
Лит.: КОО 1973: 212-214, 260-261, 278-279; Чич. ње боју, коју растварају у води и пију да По/ьске (код Кашуба, у Подгаљу и др.), ти
ЗП: 74-75; Вин. ЗКП: 216-220; Крач. БЗРС: 174- би зачеле. Код Бугара у Родопима близу празници су називани именом Б. с епите- Лит.: ШТБЭС; Вранска Ц., Апокрифите за Бого-
176; Куроч. НСУ: 109-120; БМ: 160-161; Кит. Смољана, дан св. Симеона и св. Ане (3/16. том који је одговарао сезони или при- родица и българска народна песен, София, 1940;
МНП: 45-49; Нед. ГОС: 30-32, 125-126; Horv. II) назива се Божја мајка. Тог су дана не- вредном периоду, нпр. Matka Boska Zielna, Бол.КСЗ: 75, 84, 92; Зернова//СЭ 132/3: 23; СМ.
RZL: 116-123; Stelm. ROP: 78-81. плодие жене, које желе да затрудне, меси- тј. Травиата (15. VIII), Matka Boska Siewna, ККХ: 6, 39; Тих. ПОРЛ 1, 2; ЕО 1892/4: 184;
Л. H. Виноградова, А. А. Плотникова ле велики кукурузни колач, ломиле га и TJ. Сетвена (8. IX), Matka Boska Strumienna, Фед.СД: 49-67; Франко//Е3 5: 194; СМР; СЕЗб:
делиле комшијама. TJ. Поточна (25. III) итд. 58, 61, 70; Бак. БПО: 98; Марин. НВ; Плов.;
БОГОРОДИЦА (Богомајка, Мајка Божи- За култ Б. код Јуж. Словена везане су По северноруским легендама, Б. на Ус- СбНУ 7: 127 (о. п.).
ја, Дева Марија) - у црквеној традицији, легенде и мноштво забрана у предбо- крс иде по земљи; по белоруским леген- Н. И. Толсто]
име Пресвете Деве Марије, која je родила жићном периоду, када се Б. "мучила са дама, пред неку невољу може се видети
Богочовека Исуса Христа. Име Богородица Христом". Зато Срби у Босни на Бадњи уплакана Б. У ист. слов., поготову руској БОДЕЊЕ -> Бодље
познато je код свих православних Словена дан не певају, а Македонке из околине Ве- традицији, у прошлости су масовно пра-
(упоредо с буг. Божа майка, Богомайка, леса за божићне празнике не баве се жен- зновани значајни дани икона Б. - Казан- БОДЛэЕ - биљке и предмети који се кори-
српски Богомати, Богомајка)', код католи- ским ручним радовима. За Б. и рођење ске, Смоленске, Владимирске, Тихвинске стеу магијској заштити, народној магијској
ка му одговара хрв. Mati Božja, Djevica Христово везани су и бугарски коледар- и др. медицини, као апотропеји, ређе у љубав-
Marija, пољ. Matka Boska, Panna Swieta, чеш. ски мотиви који се односе на дрвеће, Многе народне легенде о Б. везане су за ној магији. На лексичком и симболичком
Matka Bozi, Panna Maria. Сталин епитет Б. укључујући и —> јасику. Б. je тражила у апокрифе. Код Срба у Босни постоји веро- плану бодљав јесте синоним за ишласт. У
код православних Словена - Пресвета, шуми чисто место за колевку са новоро- вање да од свећа, паљених Б. за душе по- народно) култури предмети и бшьке с та-
Пречиста понекад замењује њено име. На- ђеним Христом; нашла je златни граб, којника, Б. плете -> мрежу да их извуче из квим обележјима имају заједничку семан-
родни култ Б. разликује се од црквеног ве- благословила га и окачила колевку. Све -> пакла и премести у -> рај. Украјинци тику и на сличай начин се користе у магиј-
ћом обичношћу и укљученошћу у сваки- дрвеће се поклонило, осим јасена, те га je Галиције бацали су низ воду повесмо —» ској пракси. Овде се убрајају -> глог, три,
дашњи живот: Б. je заштитница од сиро- она проклела, као што je проклела и јаси- конопље, верујући да ће Б. од њега да ис- -> шипак, —> купина, -> клека, чичак, ре-
маштва, —> нечисте силе, напасти и пат- ку (буг. трепетлика) због тога што je она преде конац и исплете мрежу, коју ће ба- ђе - четинарско дрвеће (—> јела), такође и
њи, небеска заступница, саосећајна, ми- наставила да трепери и кад се све остало цити у паклену јару и одатле извући гре- друге биљке које имају игличасто и бодљи-
лосрдна и болећива. Зато joj се често об- дрвеће умирило. Заћутале су и све птице, шне —> душе. По једној од бугарских ле- каво лишће, а од предмета —> чешаљ, —»
раћају у народним молитвама, басмама, осим —> кукавице, коју je Б. такође про- генди, Божја мајка беше заспала, кад je гребена, —» вретено, грабуље, виле, ра-
—> бајан»има. Б. je омшьени лик народ- клела. Сличне легенде познате су у срп- пробуди св. Петар да joj покаже -> чудо - жањ, игла, —> нож и ел. Коришћење бо-
-40- БОДЉЕ БОЖИЋ -41-
БОДЉЕ БОЖИЋ

дљикавих предмета и бшьака одређено je гране огрозда и трна (чеш.). После изно- Бодљикаве биљке, посебно трн и ши- ди целе године бити здрави, покретни,
њиховим својством да могу ранити, осака- шења покојника ложили су пећ клеком, пак, сматране су за "ђаволску" рукотво- "лаки" као врапци.
тити, забити се у тело, причшьавати бол, да се покојник не би могао вратити (рус.). рину: чичак и уопште бодљикаве биљке Обилна трпеза je једна од обавезних
нанети штету. С друге стране, апотропеј- Kao заштита служили су не само бодљи- посадио je -> ђаво, да би људи, качивши компонената божићног обреда. Код Ју-
ска функција бодљикавих биљака заснова- каво растиње и предмети, него и њихово се о њих, псовали и на тај начин чинили жних Словена, на Б. на софри су били
на je на њиховом својству да се могу зака- спомињање у магијским формулама. На грех (укр.). обавезни божићни хлеб (чесница, божић-
чити за -> одећу, неког задржати и не пу- св. —> Јеремију (1/14. V) да би се одагнале њак, хрв. Ijetnica, križnica, слов., буг. богови-
стити га (уп. срп. назив трна вукодржица). —> змије, девојке су обилазиле село пева- Лит.: Потеб. МЗОП 3: 292, 306, 307, 309; Георг. ца) и печење (печеница, веселица, заоблица,
За ово својство везана је њихова употреба у јући како су све змије побегле, а само je БНМ: 39,155; Чајк. MP: 125-132; Чајк. РББ: 75-80, божићар и ел., буг. коладник) - печено пра-
магији опчињавања (-> чини). једна остала - "оба ока избола о два трна 232-237, 247-248; Mosz. KLS 2,1: 308, 657; Vacl. се или овца, јагње. По десној плећки из
Бодљикаве биљке и предмети најче- глогова, о четири шипкова" (срп.). VO: 128, 129, 136, 424, 425. печенице гатали су о благостању куће и
шће се користе у својству заштите људи и У низу случајева било je актуелно сим- /. /. Аевкиевска здрављу чељади у наредној години. За об-
стоке од -> нечисте силе и —> болести. боличко бодење, боцкање, пробадање мо- редном софром je обављан и низ других
Да би заштитили —> кућу од нечисте си- гуће опасности. На -> Митровдан (26. БОЖИЋ - цептрални празник у годи- —> гатања: о животу и —> смрти - по ди-
ле, китили су капију, -» врата, -> прозо- Х/8. XI) дрвеним копљима боду по свим шњем циклусу календарских обреда; по му из свеће, која гори на Б.; о летини - по
ре на кућама и шталама гранама бодљи- рупама у купи, амбару, другим помоћ- црквеном календару, везан je за рођење напрслинама у обредном хлебу, итд. У
кавог растиња, код Јуж. Словена превас- ним зградама, или убадају ова кошьа у —> Христа, a празиује се три дана, на која су херцеговачким селима на Б. je постојао
ходно глогом и трном, код Западних - земљу, гято je требало да уништи све ми- усредсређени основни ритуали, усмерени обичај звани милати се: једно од чељади
шипком и огроздом (Ribes grossularia L.), шеве у кући. На —> Тодорову суботу же- на обезбеђивањс благодети и берићета би се крило иза хлеба чеснице и питало
код Источних - чичком и клеком. Да не- не су боцкале —> камен да би проболе породици, кући. При томе се многи оби- друго: "Милам ли се?", на шта би овај од-
чиста сила не би ушла у кућу, врата су за- змијама очи (срп.). чаји обавл>ају већ уочи Б., на —> Бадн>е ве- говарао: "Милаш мало"; први учесник je
тварали глоговим кочићем, а у клучаони- Б. су коришћене за лечење болести: че, —> Игњатијевдан. О митолошкој завршавао дијалог речима: "Сада мало, а
цу уметали б. биљака (јужнослов.). Ако би веровало се да све болести страхују од би- основи празника сведоче веровања о не- догодине нимало", што je требало да
се посумњало да je покојник —> вампир, л>ке бодал или пасји стриц (Carduus Arc- видљивом присуству умрлих —> душа у обезбеди бољи принос пшенице, од које
на -> гроб су му стављали бодљикаво tium, Cirsium) (сев. рус.). Одваром бодљи- купи, и истовремено, о активирану -> не- he бити испечена још већа чесница. Хрва-
жбуње, да би му се одећа закачила на н>е- кавих биљака лечене су болести које про- чисте силе, о -> чудима божићне ноћи 'ти су износили на трпезу тањир са зеле-
га и да не би могао изаћи из гроба. Да би бадају, посебно, грчеви и пробадања у (вода се претвара у вино, стока проговара, ним изданцима посејане и проклијале
заштитили стоку од —> вештица, у четвр- слабинама (бел.). Код Зап. Словена бо- дрвеће прелази с места на место, сунце пшенице (гобин - "обиље, летина"), коју
так пред —> Тројице и на —> "ђурђевдан дљикаво растиње je коришћено за лечење "се окреће на лето" и др.). су често стављали на врх обредног хлеба.
убадали су бодљикаво биље по штали крава које je опчинила вештица и да би се Рано изјутра на Б. изводе се ритуали с У пролеће су зрно "гобина" мешали са
(зап. укр., јужнослов., зап. слов.). Прили- повратило "обрано" —> млеко. Ради тога карактеристичном семантиком "почет- зрневљем за сетву. У далматинским ме-
ком прве муже оваца, изнад врата тора су je домаћица извијала венац од шипка и ка" новог годишњег циклуса. У кућу до- стима постоје обичаји кићења божићног
качили —> венац од шипка (срп.), уочи кроз њега цедила млеко (словач.), кувала лазе први гости -» коледари, -> полажај- хлеба гранчицама и листовима зелених
првог маја, дана св. Филипа и св. Јакуба у je млеко на ватри од грана шипка (Морав- ник, чије ритуалне радње имају за циљ да биљака (рутвице, ловора, —> бршљана и
—> праг штале и у —> ђубре убадали су ска), изливала на ђубре млеко од опчиње- допринесу процвату куће у следећој го- Ар·)·
гране огрозда или шипка (чеш.). не краве и -» шибала по том месту пру- дини. Код Западних и Источних Словена, Раширени су обичаји кићења куће
Упоредо с бодљикавим биљкама исту том од шипка, надајући се да ће тако из- прве посетиоце домаћин и домаћица за- творевинама од сламе ("паук", "свет"),
улогу су имали и бодљикави предмети: грепсти лице вештице (словач.). сипају -> житом "за срећу, за здравље". божићним дрвцетом, гранчицом (хрв.
игле, чиоде, ножеви, виле, косе, комади- У љубавној магији коришћена су свој- Обављају се ритуали првог одласка на —> božikovina, božično drvo, карпат. подлазнич-
ћи разбијеног стакла и др., које су забада- ства бодљикавих биљака да могу неког за- бунар, —» извор, с кога се захвата "нена- ка). У Далмацији и Македонији на тај дан
ли у праг, —> кров, врата и прозоре куће држати, закачивши се за његову одећу, чета" —> вода за прво умивање, припре- пал,ене су обредне —» ватре kolede, чије би
или штале, обносили око простора који je како би "прикачили" суђеника. У кален- мање божићног обредног —> хлеба (-> че- угарке и пепео домаћице носиле у коко-
требало штитити, док су игле и чиоде дарским обредима, усмереним на пове- сница) и др. У загорској Далмацији дома- шињце, како би кокошке бол>е носиле ja-
убадали у одећу, да би заштитиле човека ћање приноса, бодење симболизује —> ћин баца -> јабуку у бунар, говорећи: ja (околина Велеса).
од чини. сношај. На св. —> Андрију и за време "Hladna vodo, ja ti dajem dara a ti meni На тај дан требало je почети све дома-
Апотропејска својства такође je имала адвента маскирани момци су навлачили srećice i zdravlja" (Gavaz. GD2: 180). Рано ће и привредне послове: девојке су се ла-
ватра од грана бодљикавих биљака: вам- на лице или на руку кожу —> јежа и поку- УЈутро на Б. треба први пут појести мрсну ћале ручног рада, мушкарци упрезали —>
пире и вештице су спаливали на ватри од шавали да убоду девојке (словач.). У вре- храну, при чему je у низу јужнословен- волове, —> коње. Сматрало се да ће све за-
трна и глога (срп., зап. укр.), да се купи не ме божићних празника, тзв. верте/ьници, ских области то мрсно јело био печени почето на Б. бити успешно. У свим словен-
би приближила нечиста сила - на ватре, стављали су између ногу вретена и њима врабац (често испечен у утроби божићне ским традицијама познат je ритуал обаве-
потпаљиване на Тјурђевдан, стављали су боли девојке (сев. рус.). печенице), јер се сматрало да ће тако љу- зивања или "заплашивања" воћки на Б.:
"БОЖЈА БРАДА" -42- БОЖЈЕ ТЕЛО БОЖЈЕ ТЕЛО -43- БОЈА

домаћин je излазио у воћњак, носећи -» Божјег Тела". Управо тог, последньег дана традицији примене тројичких и ивањдан- кишовити дан предсказује лошу косидбу
секиру, и питао дрво хоће ли родити иду- празновања, освећивали су у цркви по- ских билака. Најчешће се говори о њего- и груло сено.
ће године, претећи да he га посећи. На тај себно припремљене венчиће, које би чу- вом коришћењу у магији, усмереној про-
дан су обавлали магијске радгье са стоком, вали током године као магијско и лекови- тив градоносних облака (-» град), олуја, Лит: Fed. LB 1: 300, 378, 424; Kur. PLS 2: 57-74;
живином, давали су им остатке божићних то средство. муње, —> пожара, као заштитног средства Sehn. SV: 139; Sehn. FVS: 142; NU 4, 1966: 198;
-» јела, засипали их житом, итд.; код |у- Уочи или рано ујутро празничног че- од -> нечисте силе; за терање гусеница, Jadr. K: 68; Kolb. DW 23: 95, 29: 200-201, 34: 153,
жних Словена постојао je обичај да се ко- твртка сакупљане су траве и цвеће за пле- црва, глодара с поља и башти; за принос, 154; Stelm. ROP: 163-164; Sew. TZK: 59-70; Dwor.
кошке хране у кругу обележеном кана- тење малих венчића, букета, ниски, сече- за заштиту од -> болести, -> чини, -> KSL: 108-109; Dwor. ZR: 149; Bieg. KÖM: 292, 294,
пом, да се не би разилазиле током идуће не су гране -» бреза, клена, -> липа, ба- урока. Осим тога, кроз венац, освећен на 475-479; SA 19, 1972: 98-99; Szyf. ZOW: 66, 93;
године. У северозападној Хрватској момци грема, сечено je -> дрвеће, припремана дан Б. т., цедили су млеко да га вештица KLW: 67-68; Klin. DcSL: 25; Kot. SP:72, 223; Bystr.
и девојке су првог дана Б. размењивали су дугачка дебла. Обично се плео непаран не би упропастила, протурали су изведе- KL: 136; WR: 169-170; Bart. ML: 15, 52-53,189,191,
знакове узајамних симпатија, ради чега су број венчића - пет, седам, девет. У неким не гушчиће да би добро расли, а Цветове 257, 286; Zibrt VCh: 288, 289; ČL 13/9, 1904; 2/5,
девојке припремале специјалан дар местима обичај je захтевао да се венчићи с таквих венаца стављали су у -> ступу, да 1893: 561; Kulda MNP 1: 304; Hör.: 284-285.
božićnicu - јабуку са лешницима. плету од строго одређених врста биљака би се добро одвајало масло, у млеко - да Λ. H. Виноградова, Г. И. Кабакова
или од непарног броја билака (пол. По- би се добро киселило и ел. У Словенији,
Лит.: БМ: 172-173; Бос. ГОСВ: 129-161; КОО 2; морје, ист. Полска). Осим ливадских би- мушкарци су се трудили да се први доче- БОЈА - у народно] култури један од
Kur. PLS 4; Нед. ГОС: 33-42; Nov. SLK; Rihtman- љака и грана, припремано je и посечено пају дебла дрвећа од којих су правлени основних елемената, који карактерише
Auguštin D., Knjiga o Božiću, Zagreb, 1995; дрвеће за кићење дворишта и улица, а та- олтари, и од њих су правили држаља за читав низ обредних симбола и митоло-
PHMM: 62-64. кође и за правлење зелених олтара под лопате, грабуље, косе - такви предмети шких ликова. Најзначајнија je тријада бо-
Л. H. Виноградова, А. А. Плотникова откривеним небом. За словеначку и хр- сматрани су изузетно вредним. ја бело-црвено-црно. Символика беле и цр-
ватску традицију карактеристично je ко- Исто као тројички и ивањдански пе- не боје, које се налазе на поларним тачка-
"БОЖЈА БРАДА" -> " Брада" ришћење дугачких мотки и стабала (до 30 риод, за дан Б. га. сматрало се да je опасан, ма спектра боја, јесте антиномична: коре-
метара и дужих), које су побадане поред везан за штеточинство -> вештица, које лација "бела - црна" може да уђе у низ
БОЖЈЕ ТЕЛО, Празник тела Господкьег —> пута којим је процесија требало да су могле "обрати" млеко кравама, бацити еквивалентан паровима: "добар - рђав",
- празник који je у праксу увела католичка прође. чини на луде и стоку. Зато су људи прак- "жив - мртав", "мушки - женски" итд.
црква у XIII в. као сећање на тајну евхари- Процесија би кретала од цркве, кроз тиковали различите заштитне радње (ни- Истовремено, у обредима и веровагьима,
стије (причешћа), коју je установио Исус село, обилазила пола; свештеник je оба- су истеривали стоку на пашу, обележава- бела и црна б. могу се наћи у сличном
Христос; обележава се у девети -> четвр- вљао богослужење поред зелених олтара ли су —> крстове —» белим луком на -> контексту (нпр., погребни обред, предста-
так после -> Ускрса. Прве помене о цркве- и на четири краја посејаног пола. Му- вратима стаја, ставл>али су кравама на ве о гами боја —> нечисте силе). Црвена
ним процесијама тог дана познате су у шкарци су носили барјаке, жене и деца - рогове обредно зеленило и др.) и неке ма- боја може бити супротставлена белој,
Полској из 1347. г.; ипак, до њихове попу- венце, гране и букете зеленила. Према гијске поступке препознавања вештица светлој - као не-бело, "обојено", "тамно".
ларности и ширења код свих Словена-ка- подацима пољских црквених извора, у (нпр. веровало се да се - ако се процесија Бела, црвена и црна боја имају заштитна
толика долази у периоду од XV до XVI в. XVIII в. постојао je обичај пуцања из у покрету посматра кроз отвор у дасци од својства и користе се као апотропеји.
Основни комплекс народних обичаја оружја у време кретања процесије. Зап. старог мртвачког сандука - тада могу ви- Симболика сваке од тих б. je амбива-
и веровања тог дана разврстава се по вре- Словени би "од градобитине" закопавали дети све вештице). лентна. Бела може да означава сакрал-
мену и ритуалима у -> тројичке и -> папире, с исписаним почетком сва чети- У том периоду било je забрањено ра- ност, чистоту, плодност, светлост; исто-
ивањданске обреде: скуплање биља, ри Јеванђела, на четири краја поља засе- дити ван куће (у полу, башти, шуми). времено, она je у вези с представама о
цвећа, грана, прављење —> венаца, букета јана —> житом. У Белој Крајини су, ради Тако су у Штајерској петак, који je следио оностраном свету ("бела жалост" код
за кићење —> кућа, двориглта, улица, учешћа у процесији, облачили домаћу после дана Б. т., називали posmojeni petek многих словенских народа, —> смрт у ли-
освећење зеленила у цркви, коришћење белу одећу. Жене из Корушке би, пред "осмуђени петак"; тог дана нико није ку жене у белој одећи) и демонским би-
освећеног била као апотропеја за магиј- сам полазак процесије, брзо забадале за окопавао кукуруз, да не би изгорео. У ћима (белу одећу, код Ист. Словена, носе
ске и исцелитељске цилеве; веровања о —> појас неколико влати жита, да их не би Жешовском војв. у Полској, на дан Б. га., —> русалке, —> лесник, пол. "страха" и
активизацији —» вештица које "обирају" током године болела крста. Зеленилу je забрањивано je коришћење праклача за др·)
кравама —> млеко, и ел. придавай магијски смисао. Понегде су чу- прање рубла; тада се уздржавало од ра- Црвена je б. живота, —> ватре, плодно-
У многим крајевима Пољске у XIX в. вали зеленило које je коришћено у обред- да у полу, "да олуја не би уништила жи- сти, здравља (јавла се у порођајним и
празник Б. т. се сматрао не мање значај- ној поворци: у ходу су одламали гране с то", од рада у шуми, "да се луди не оса- свадбеним обредима, у аграрној магији) и
ним од Ускрса. Обележавали су га читаве олтара, кидали Цветове с ниски и украса, кате". б. оностраног света (употреба предмета
неделе, а масовне процесије су правили скупљали букете којима je била обасипа- Предсказание времена по дану Б. га. црвене б. у погребном обреду; црвено као
првог дана а потом и последњег, осмог на процесија, и ел. најтипичније je за Словенце: сматра се да знак жалости), хтоничких и демонских
дана (тј. у четвртак следеће недеље), који Облици поновног коришћења обред- лепо време тог дана обећава топло лето ликова (црвену одећу или -> капу носе —>
je називан Oktawy Božego dala - "Октава ног зеленила одговарају општепознатој или постојано време у периоду косидбе; домовој, лесник, —> водењак, —> шули-
БОЈА -44- БОЛЕСТ БОЛЕСТ -45- БОЛЕСТ

куни, -» ђаво, патуљци; црвене су очи, новорођенчету (Срби). Крстић од црног такође луди злих очију и др. на човека демонима: човек упада на место вилиних
зуби, коса код -> вештица, ђавола, шули- трна носе на узици од белих и црвених или животињу. трпеза па га оне кажњавају; посекао je —>
куна, —> русалки; уп. "црвено" као стални конаца (Срби). Код Бугара на -> Благове- Демони 6. познати су углавном као ан- дрво, поред кога су боравили демони, и
епитет митолошких ликова у басмама). У сти девојкама буше уши и каче сребрни тропоморфни: жена, у белом или у црном због тога je кажњен, и ел. Човек бива ка-
народним представама су посебно значај- новчић о црвеном свиленом концу. Код (-> Чума, Баба Шарка), или неодређена жњен и због своје неопрезности, кршења
ни црвени конац, црвено платно, црвено Срба, када свештеник свети водицу, ђа- фигура, понекад - мушкарац; ређе као зо- животних препорука: б. продире у чове-
jaje. кон у руци држи црвену и белу вуницу. оморфни: -» мачка, -> медвед, свиња; у ков дом и у њега лично кроз отворена ->
Најконкретнију и једнозначну симбо- По веровању, ако дете носи једну белу а облику "гамади" и инсеката: -> мишеви, врата, која су заборавили да затворе, из
лику има црна б., која асоцира на мрак, -> другу црвену чарапу, заштићено je од -> -> змије, -> жабе, -> лептирови, муве; судова са водом који су остали непокриве-
земљу, смрт (црна б. као знак жалости; у урока (Херцеговина). У Тђевђелији (Маке- популаран je и прелазни лик демона боле- ни, улази му кроз уста током прегласног
ожалошћеним породицама ускршња jaja донија) деца су ради урока носила црвену сти: човек са зооморфним цртама (ћуре- смеха, зевања или разговора.
су бојена у црно - Бока Которска). Црне б. капу прошивену белим концем. ћим ногама, репом, клуном, копитама и Б. могу шчепати човека на отвореном
су обично демонски ликови (појављују се Склоп црвено-црно, карактеристичан ел.). Сматрано je, такође, да je б. - стуб па- простору, али често и саме долазе у село
и у облику црне животиње или предме- за митолошке ликове, доминира у одећи ре, магла, облак, дим. Антропоморфни код луди, казујући имена својих будућих
та): ђаво, -» баньик, -> овиник, —> поље- маскара (ђаво на —» Беле покладе код демони често су замишлани и као —> ту- жртава: обилазе село и посећују њихове
вој, "удельница" (рус.)· У црног -» коња Словенаца, чуликины божићних празни- ђинци (Јевреји, Циганке) или непознати куће; а затим на жртве насрћу вриском,
се претвара —> вукодлак (Срби); —> вам- ка на Рус. Сев. и др.). луди (нпр. жители суседног села). —> гласом (дозивају човека - ако се он ода-
пири муче људе претварајући се у црну У народном календару Словена, "бели Једна б. може бити персонификована зове, разболеће се), дотичу га, облизују,
кокош (Словенци); вештице се претварају дани" су дани беле неделе код Срба и Ма- у виду неке множине (седам, 12, 40, 77 и боцкају, лубе, дувају у њега нездрави дах,
у —» мачку, —» пса, свињу црне боје (оп- кедонаца ("бела недела", "бела седми- др.), уп. такође схватање о сестрама —> изазивајући болеет путем овог или оног
штеслов.). Појава црне животиње после ца"); —> некрштени дани (када нема по- грозницама, кћеркама цара Ирода. У ба- облика контакта.
смрти —» чаробњака сведочи о томе да je ста) у Србији, у Поморављу ("бели да- смама оне добијају властита имена, често Б. се исполава тако што се настањује у
из њега изашао ђаво (Срби). У магијској ни"); Велика недела код Украјинаца и Бе- у складу са симптомима б. (уп. грознице човеку, у појединим ньеговим органима,
пракси (апотропејској, љубавној, исцели- лоруса ("быий тиждень", "бма няделя"), по имену Тресеја, Ледеја, Глухеја и др.). мучи га, разједа или га суши изнутра. Та-
телској) коришћени су предмети и жр- Велика субота код Хрвата, Словенаца, Че- Појавл,ују се б. са косом, као —> Смрт; кав продор се, у митолошким причама,
твене животиње црне б., нпр. нож црних ха и Словака ("Bijela subota", "Bijela sobo- понекад с луком и стрелама, са марами- најчешће описује као улазак гмизаваца,
корица ради заштите од страве (Срби), од ta"). цом, која расипа заразу; често су у прат- водоземаца и инсеката (жаба, црва, мува,
-» "море" (Словенци); црни три je заба- "Црвени дани" падају на Велику субо- н>и нечисте силе и нечистих животиња (—> -> гуштерова) у човека. У вези с тим, уп.
дан мртвацу испод нокта да не би устао ту (пољес., бел. Красна пятница, Красна су- сова, булина, —> слепи мишеви). Оне изразе типа "има бубе у глави", који ка-
(Срби); кост црног пса платила je вешти- бота, код Срба Црвена субота), ускршњу обилазе село пешке, возе се на талигама, рактеришу особењака, тј. човека који, с
цу (Срби); црну кокошку су обносили око седмицу (чеш. Červenie ponedeli, Červenie лете по ваздуху, на облацима или у вихо- гледишта традиције, није сасвим здрав.
н>ива, због —> града (Срби); црну кокошку svatky, Červenie vejce - 'ускршњи празни- ру, могу да јашу човека (поготову када Обично се то дешава у време сна или то-
су жртвовали куги на дан св. Атанасија ци'), Томину неделу (рус. Красная горка, треба да пређу преко -> воде). ком јела (уносе их с храном или пићем).
(18/31. I) (Бугари); jaje црне кокошке но- пољес. Красная неделя), Тројице (чеш. Иег- Б. бораве тамо где се —> земл>а спаја с Те животиње се могу видети после ритуа-
шено je уза се као лек од кокошјег слепи- venie svatky 'тројички празници'). -> небом; често око —> воде и разновр- ла њиховог истеривања, које обавла зна-
ла (Белоруси), итд. "Црни дани" су Тодорова недеља сних -> извора, на границама разних вр- лац или свештеник, у тренутку када напу-
Када je реч о сталном склону боја, ком- ("Черната неделя"), уторак Тодорове сед- ста; у -> мочварама, -> бунарима, на пу- штају човеково тело, најчешће кроз уста.
бинација црвено-бело супротставлена je мице у Бугарској ("Черен вторник"); први стим местима и у непроходним шумама. Међу многобројним и веома разновр-
склону жуто-црно у значењу живот-смрт, дан 40-одневног поста (среда) код Чеха и Б. je посматрана као казна човеку због сним поступцима народне медицине,
светлост-тама, здравље-болест; уочи -> Словака ("Černa streda"); среда у Великој кршења најразличитијих забрана: на при- значајно место заузимају магијске радње
Ђурђевдана мајка везује црвени и бели недели у Пољесју ("Черная середа"). мер, забране обавлања ове или оне делат- које симболишу физичко истеривање и
конац око дивле руже (—> шипак), да би ности, везане за одређени -> празник (у уништавање б. Оне се изводе на самом чо-
их ујутро везала око врата детету, а на ру- Лит.: Бахилина Н. Б., История, цветообозначе- том случају, могу га казнити и -> свеци, веку, a такође на неким предметима који
жу везује жути и црни конац, говорећи: ний в русском языке, Москва, 2975; Раденковић, којима je тај празник посвећен); казна je му припадају или су везани за њега: —>
"Оставлам жутило, узимам црвенило, Љ. Л.//СБФ-89: 122-148; СМП: 40-41; Mosz KLS: могла стићи човека и за увреду, коју je на- одећа, -> коса, -> нокти, зној; над њего-
оставлам црнило, узимам белило" (СМР: 77-81; Гура СЖ: 824; 854-855, 903. нео природи: зато што се помокрио на -» вом "мером" и др. Најтипичнији начин
41). О. В. Белова ватру или испод светог дрвета; што je уништавања су спаливање, спирање, из-
Комбинација црвено-бело je карактери- опсовао мајку, чиме је увредио не само бацивање и удалавање б.; преношење б.
стична за —> хамајлије (—> Мартеница). БОЛЕСТ - у традиционалној култури, ре- своју мајку него и Мајку-влажну землу, и другом лицу (подметање у туђу кућу)
Свадбени хлеб се украшава црвеном и бе- зултат утицаја демона болести, —> нечи- Др. Човек најчешће бива кажњен за ове или природном објекту (нпр. дрвету);
лом вуном, која се затим уплиће у поклон сте силе, —> вештица, —> чаробњака, а или оне прекршаје, које je учинио према слање б. "на -> онај свет" (предмети се
-46- БОСИЉАК БОСОРКА -47- "БРАДА"
БОСИЉАК

полажу у мртвачки сандук или закопава- вина, предмета за домаћу употребу, хра- ва, на крштењу, сахранама, приликом сплетених у плетеницу, везаних концем,
ју у земљу); расипање, расецање б., њено не итд. -> Венцима, букетима и гранчи- обиласка додола у обреду дозивања -> украшених цвећем и ел.); ређе - руковет
пуштање низ реку, развејавање на —> ве- цама б. кићени су млада: њена —» одећа, кише; шкропили су и оранице, усеве при пожњевеног класја, везан у сноп.
тру, заплашивање и протеривање буком, -> појас, глава или вео; младожења - б. би обредном обилажењу њива, итд. Б. je осмишљена као жртва Богу (ју-
пуцњавом, крицима. Такође се сматрало му закачили за оковратник —> кошуље, за Б. je коришћен у љубавној магији као жнослов., сев. зап. рус.) свецу - покрови-
да се од б. може ослободити путем њепог —> капу; сви свагови. Босиљком су кићени средство за опчињавање, ради чега су га тел>у летине, Христу (рус., словен.), "деду"
придобијања, храњења (постављања об- сватовски барјак, свадбено дрвце (—> са- девојке ушивале у поруб хаљине (Словач- (ист. словач.), -» пољевику (рус.), -> по-
редне хране за њу), преко преваре или борњак), светиљке, брачна постеља. Kao ка), носећи га стално уза се. По веровањи- лудници (луж.), —> мишевима, —> зече-
увреде (ритуално свлачење, показивање апотропејско средство, коришћен je у по- ма, б. има моћ да побуди љубав, да осигу- вима, птицама (бел., јужнорус., срп.): рус.
гениталија, псовање). За ослобађање од б. рођајном обреду и приликом одласка по ра брачну верност. Ради обезбеђивања богова, божья борода, Илье-пророку борода,
масовно je коришћена и усмена магија, породиљу и новорођенче. потомства и одржавања љубави, млада би Плюшкина борода, Николина бородка (св. -»
пре свега —> бајање и молитвена прекли- У обреду сахране, покојниково тело стављала б. под пазухо кад пође на венча- Никола), Христу на бородку, Покрову, Бо-
њања. облагано je струковима б. (Украјинци, Бу- ње (Бугари, Срби). гу, Спасу, Илье на бороду, Богородице косица,
Т. А. Агапкина гари, Срби); уплитан je у венац умрлој де- /Ьубавна симболика б. одражава се у Елене на косу; укр. Спасова борода, Спасу на
војци (Укр.). Бугари-Капанци на главу по- песмама Јуж. Словена: на пример, у мо- бороду; ист. словач. dedova brada; српски
БОСИЉАК (Ocimum basilicum L., од лат. којника (независно од пола и старости) тиву девојачког узгајања и поклањања б. божја, богова брада буг. брада на Бога, брада-
basilicum - "царска трава") - мирисна полажу венац од б. Код Јуж. Словена, ко момку, који joj je драг. Изгажени б. симбо- та на деда Бога, на Господ, богова брада; сло-
биљка, у народној култури - апотропеј. год дође да се опрости с покојником, сва лише губитак девичанства; у случају без- вен. božja brada, svetoga Petra brada и слично.
Има широку ритуално-магијску примену чељад која се нађе око покојника, сви др- надежне љубави, девојка сама чупа б. који За браду се узимају најлепши класови.
на Балкану, Карпатима и на југу Украји- же у руци б. - "да ји не обмами дув од мр- расте у њеној башти, итд. Б. прави млада жетелица, чији су ро-
не. У другим словенским традицијама, тваца". После сахране, б. je стављан на Примена б. у исцелитељско-магијској дители живи (Бугари), или се показала
одговарају му —> зимзелен, рутвица и гроб; на -> Тројице и (католички) Духов- пракси заснована je, пре свега, на његовој највештијом у жетви. Било je забрањива-
друго биље. дан причвршћивали су б. на надгробие функцији одбијања: за време епидемије но да б. плете жена без порода, из страха
Мотив појаве б. из посмртних остатака крстаче; садили га на -> гробљу; на заду- куге (-> чума), Срби су држали б. на -> да ће то неповољно утицати на шюдност
карактеристичан je за веровања и легенде шне дане, б. су бацали у —> реку - за мр- столу; струком б. су шкропили или су б. и развој усева у идућој години.
о његовом пореклу: б. je израстао на Хри- тве. Уп. бугарску клетву "Босилек да ти кадили нечисто место, на коме je, како су Б. je остављана с поздравом пољевику
стовом -> гробу или месту Његовог рас- занесат, којом се призива нечија смрт. сматрали, болеет задесила човека. Најле- - газди Нзива (јарослав.), с речима: "Дај,
пећа (Јужни Словени, уп. иегове поетске У сличним формама, б. je употребља- ковитијим je сматран б. који je прорастао Боже, да идуће године буде добра лети-
називе: буг. божшробски цвет, српски бож- ван и у календарским обредима (поготову кроз змијску главу: могао je да излечи чак на!" (КГ: 315). Она je требало -> земли да
/и цвет) из крви коју je пролио Христос на -> Божић, -» Богојављење, -> Ђур- и епилепсију. За лечење je коришћен б. врати снагу коју je утрошила на одгајање
(Ист. Слов.); на гробу младића по имену ђевдан, —> Ивањдан, Трифундан, —> Ус- сачуван после обредне употребе (из свад- летине. Класје je савијано и -> камењем
Васиљ (укр., отуда његов дијалекатски на- крс и др. празнике). Њиме су кићени уче- бених венаца, б. који je служио као прска- притискивано на земљу да би сачувало
зив василек). У српском песничком фол- сници обреда обилажења: полажајници, лица или украс) или освештан у цркви. плодородну снагу житарица до будуће се-
клору познати су мотиви појаве б. на ме- предводници —> коледара, главна —> ла- тве, да идуће године буде много класова
сту убиства цара Уроша; из —> крви или зарица, —> додола, итд. Задевали су га на Лит.: СД 1: 131-133; Усачева В. В., Этноботани- (ист. слов., југоист. буг). За б. су причвр-
суза погубљене девојке. По српским ле- помоћне зграде, вешали о рогове дома- ческий этюд: базилик Ocimum basilicum L.//Studia шћивани предмети са плодоносном или
гендама, арханђел помоћу струка б. из- ћим животињама, привезивали за посу- Slavica Языкознание. Литературоведение, Ис- апотропејском семантиком: новчић (ју-
влачи —» дуп!у из човековог тела у тренут- ђе, ритуалне предмете (за иконе, -> бад- тория. История науки, К 80-летию С. Б. Берн- жнослов.), -> бели лук (буг.) стара -> ка-
ку његове —> смрти. њак итд.). У обредима везаним за сетву, б. штейна, Москва, 1991. С. 92-99 (лит.); Чајк. па, опанак (сев. рус.), везивали су je црве-
У веровањима се одражава веза б. с -> je мешан са сетвеним зрневљем, њиме су СДЧ: 36-43, 223-224. ним концем, -» мартеницом, "да би жи-
нечистом силом: помоћу б., који je изра- китили ораче, кола, плуг. При завршетку В. В. Усачова то било црвено" (ист. слов., пољ. буг.,
стао кроз змијину главу, могу се видети —> жетве, убадали су га у —> "браду" од кла- срп.). Обред завијања, плетења б. укл>учује
ђаво и други демони (Бугари); б. има спо- сја; после вршидбе китили су б. стажер у БОСОРКА ->. Вештица плевљење и прашење земл.е око везаних
собност да оживл>ава духове (полоске ле- средишту —> гумна. класова, "да следеће године буде чисто
каруше из XVII в.). Истовремено, б. се ко- Б. je коришћен у обредима везаним за "БРАДА" - ритуални предмет који сим- жито" (бел, укр., пол.,); сетву жита из кла-
ристио за истеривање штетних сила: ньи- -» воду: носили су га на —> извор, бацали болизује крај жетве (упоредо с послед- сова б., закопавање класја (бел., укр.) -»
ме су кадили место у које je ударно -» га у —> бунар приликом захватања воде, нем снопом и жетвеним -> венцем), пре- хлеба и —> соли у земљу упоредо са б.,
гром (Срби, Карпат.) њиме су украшавали обрамицу, ведра и носи плодоносну снагу —> ясита будућој просипање мрва хлеба и сира из торби
Kao универзално средство за одбрану посуде у којима су носили и држали воду. летини. То je свежањ последњих непо- жетелица (буг.); заливагье б. и српова по-
и истеривање нечисте силе, б. je кори- Букетима б. распршивали су кашьице во- жњевених класова, остављених на њиви ложених око ње, самих жетелаца, —> во-
шћен за кићење људи, животиња, грађе- де или вина приликом шкропљења свато- (савијених до земље, увијених у колут, дом или вотком, прање руку преко б. да
-48- БРАК БРАК -49- БРАК
"БРАДА"

би се тако добили делићи њене плодоно- Лит.: Bystr. ZŽP; Терновская О. А., О неко- "младица", причали су да се "он удаје" а Најопштији симбол б. je круг. У складу
сне снаге (пољес., бел., мазовец., буг.); ко- торых сходствах и различиях в жатвенной млада "жени" гьиме. У поновни б. најче- с тим je склапање б. путем обилажења
трљање или вожњу по земљи, стрњики обрядности славян//ФРСН, СД 1: 231-234; Зеле- шће су ступали удовац и удовица, јер се младенаца око —> дрвета, језера, -> куће,
или класју око сплетене б., "да би жито нин Д. К., "Спасова борода", восточнославянский сматрало да се на -» ономе свету обудо- цркве, налоња, —> стола, наћви и ел., врће-
полегло од плода" (зап. и јуж. Бугарска). обряд сбора урожая//3ел. ИТ 2. вели састаје са својим првим брачним ња у круг на једном месту; од предметних
Понекад су клаф, везано траком, одсеца- В. В. Усачова другом. Први б. са обудовелим склапан je симбола, ту су -> прстен, -> венац, окру-
ли са б., освећивали га у цркви на —> Спа- нерадо, због опасности да he се на оном гли —> хлеб и прстенасти -» колач; о томе
совдан, чували до сетве и додавали семе- БРАК - један од најважнијих социјалних свету остати сам. Брачно неверство je ка- говоре многи свадбени термини, као што
института, везан за одређени систем ри- жњавано. Пар затечен у ванбрачној вези су окручатъся, обмотати се (удати, ожени-
• туалних форми, мотива и символа. Један су преоблачили - мушкарца у женску, а ти), крученька, окретање (љубавна веза),
од начина склапања б. - отмицом девојке, жену у мушку одећу - и посрамљене их крутить, повивать, обртати, умотавати
спомиње се у "Повестима минулих лета" водили -» путевима кроз село. Прили- (мењати девојачку за фризуру и мараму
(почетак XII века). Познатији су тобожња ком развода, супружници или сведоци удате жене), окрутя, повойник, завивало (ма-
отмица када се момак и девојка договоре цепају над текућом -> водом или на -> раме и —» капе удатих жена) и др. Симбол
или самовољни одлазак девојке младоже- раскрсници пешкир, -> појас, било шта склапања б. су промена младине фризуре
њи. Трагови куповине младе сачувани су од -> одеће. и покривала за главу, а с тим у вези je та-
у обреду откупљивања младе од њеног
брата, у симболичној продаји њене кике,
у пропратним речима проводаџије: "Ви
имате робу, ми имамо купца" итд. Најче-
шће je до б. долазило путем споразума
Правлење "браде" на њиви
две стране, који je изражен у церемонија-
ну (зап. пољес.). Пошто би направили б., ма веридбе, склапања договора о браку
водили би коло око н>е и певали обредне (ударање руком о руку пред сведоцима,
песме (бел. пољес., зап. рус.); обилазили давање залога, оглашавање веридбе, пи-
би б. три пута и благосиљали њиву да бу- сани списак мираза), у јавном регистрова-
де плодна, а жетеоце да буду здрави (буг.). њу б. пред великим кругом сватова и ком-
После тога пожњели би б. и носили je до- шија, у излагању младог пара свеопштем
маћину (ист. пољес, бел., сев. зап. и сев. посматрању на —> Беле покладе. Разли-
Бугарска), који je чашћавао жетеоце или чите су и форме б. Средњовековни изво-
им давао новац. Кад би домаћин примио ри говоре о полигамији код Словена, ре-
од жетелаца б., привио би je уз подбрадак ђе о многомужству. У неким местима по-
(Бугари-Капанци, Македонци из околине знат je пробни б: млада се пресељавала
Дебра, Белоруси из околине Витепска). код младожење, а свадба je одлагана до
Код банатских Бугара, најстарија жена у рођења детета; ако би се такво, пробно су-
кући преузимала би б. од жетелаца, па би пружништво показало као неуспешно,
je поливала водом. свадба уопште није приређивана, а млада
Ритуалне песме, везане за обред при- се враћала родитељима уз добијену на-
премања б., локализоване су на словенски докнаду. Млади људи који не би ступали
север. У некима од њих говори се о —» ко- у б. извргавани су подсмеху, ал и то није
зи, у другима - о препелици. У варијант- важило за оне који су се својевољно заре-
ним песмама козу (јарца) замењују друге кли да неће склапати б. Ограниченна и за-
животиње: -> медвед, -> рода, дабар. У бране ступања у б. односили су се на ста-
Псковској области, уз певање je међом во- рост, сродство, вероисповест, итд. Пошто-
ђена коза (СД 1: 233). У ареалу где се пева- ван je редослед ступања у б. деце (погото-
ло о препелици, ритуал припремања б. во кћерки) по старешинству. Поред уоби-
укључује мотиве истеривања препелице, чајеног б. - преласка жене код мужа, по-
упозоравања на опасност и прављења стоји и б. када зет одлази у тазбину. Та-
зимског уточишта за препелицу (зап. по- квог младожењу обично je просила сама
љес., витеп., пол,., мазовец., словач., ју- девојка, он je учествовао на девојачкој ве-
жнослов. - ретко). чери, спремао мираз, у шали je називан Младенцы
БРАК -50- БРАК БРАТЧИНА -51- БРЕЗА

кође покривање и откривање младине младу Ењу (Ивану) облачили у свадбену дашњим радњама и фразеологији (же- Женска симболика б. испољава се у
главе на свадби. Симболика б. као "прела- одећу. Мотив б. одражава се у представа- нить горелку - сипати вотку у заједнички ритуалном лечењу дечјих болести: ради
за" испољава се у савладавању препрека, ма везаним за -» смрт: у сахранама оних пехар на свадби, женить квас, пиво - раз- магијског исцељивања болести, девојчице
граница, воденог простора: скакање дево- који су умрли пре него што су ступили у блаживати их водом, женить серп - обмо- су износили под б., а дечаке - под храст
јака преко санки на -> Ускрс - да би се уда- б., организованим као свадба, у бајкама и тавати га класјем). Љубавно-брачни и сва- (пшьес.). У обредним речима-басмама на
ле; у -> сну, прескакање преко зида наја- предањима о младожењи-мртвацу, у ту- дбени мотиви прожимају све календарске свадби, код Ист. Словена су б. и храст ко-
вљује удају; прелажење младенаца преко мачењима предзнака (чути ноћу сватов- обреде - божићне, пролећне, жетвене. ришћени као симболи младе и младоже-
—> ватре, преко —» реке на путу за венчање ску музику најављује смрт, свадба у сну
ње. Да би у -> браку добила више дечака
итд. Б. симболизују и разни начини саста- значи смрт и обратно). У демонологији, Лит: Сумц. СО; ВНЕ; Komor. TSS него девојчица, млада je по изласку из цр-
вљања младожење и младе: заједничко се-
А. В. Тура кве требало да погледа према шуми и ка-
дење на почасном месту, испод икона,
опасивање, приљубљивање њихових гла- же: "Све у шуми храстови, само једна бре-
БРАТЧИНА -> Жртва за" (Хуцули Закарпатја). Белоруси су ве-
ва, спајање њихових —> коса, везивање ру-
ровали да се израслине на брезином ста-
ку, руковање, везивање жарача за пајали-
БРЕЗА - једно од најпоштованијих -> др- блу образују од клетви жена ("од женских
цу ради срећног супружништва, упрезање
вета код Словена (упоредо с -» храстом), клетви"). У неким селима Пољесја су,
младенаца итд. Идеја брачног спајања и
које je у разним традицијама вредновано приликом сахрањивања, мртвачки сандук
везивања изражена je такође у сватовским
час као "срећно" дрво, заштитник од зла, покојнице покривали брезовим гранама,
песмама, у којима моле да се учврсти ве-
час као штетно, као место боравка жен- a покојника - гранама тополе.
нац, свадба; у изразу свадьбу ковать (пра-
ских ликова —> нечисте силе или —> душа У демонистичким веровањима Источ.
вити свадбу), у изреци: "Не куй, меня, ма-
умрлих. На пример, код Пољака Вармије Словена, б. je сматрана за дрво на коме бо-
ти, к каменной палате, прикуй меня, ма-
и Мазура, б, je сматрана боравиштем ду- раве (седе, љуљају се) русалке. Код Пол>а-
ти, к девичьем кровати!" ("Не вежи ме,
хова, па je стога тако често удара гром. У ка су "жалосне" б. (тј. оне чије гране расту
мајко, у камени дворац, завежи мене, мај-
другим местима исте области, она je сма- савијајући се до земље), које усамљене ра-
ко, за девојачки кревет!") Б. такође симбо-
трана за дрво које доноси здравље и благо- сту у пољу, називане "дрвећем духова": у
лизују стицање и хватање: у свадбеном
стане. У Пољесју нису садили б. близу -» њима су се кобајаги настаниле душе умр-
фолклору, то су мотиви лова, риболова,
куће да домаћине не би напала —> болеет лих девојака, које ноћу излазе из б. и
опсаде града, заробљавања, у свадбеном
и да не би помрла цела породица. По смртно "заигравају" случајне пролазнике.
обреду - ловачки и риболовачки прибор.
украјинско-карпатским веровањима, ако Под таквом б. почива душа умрлог насил-
Радње рушења и раздвајања носе у себи
ожењени мушкарац посади б. у дворишту ном смрћу и уместо сока у њој струји
идеју раскидања везе с пређашњим ста-
своје куће, неко од чел>ади обавезно ће људска крв. Код Руса из Костромског кра-
њем: у сватовским песмама, то су мотиви
умрети. На Рус. Северу место на коме су ја, за самртника су говорили да се "спре-
гажења траве, ломљења калине итд., у са-
некада расле б. сматрало се несрећним - ма у брезе". У многим источнословен-
мом обреду - разбијање земљаног суда,
на њему нису градили нову кућу. Насу- ским баладама, легендама, бајкама, поги-
ломљење —> кашика после чашћења, де-
прот томе, у низу места су садили б. поред нула девојка се претвара у брезу.
љење погаче, ломљење -> хлеба над мла-
куће ради благостања породице или при- Б. у улози ритуалног дрвета била je
денцима, итд. Симболика б. испољава се у
ликом рођења детета. У Лублинском вој- обавезан атрибут тројичких обреда (пр-
супротстављању пара и непара (паран Младенцы са севером водству (Пољска) б. je сматрана за дрво ко- венствено код Ист. Словена): посеченим
број коља у плоту, цепаница у нарамку
je доноси -» срећу. Код Руса, грана б. je гранама б. кићени су двориште и капије,
као наговештај б. у -> гатањима, улога вихор je замишљан као свадба ђавола; по- стављана у —> ћошак куће у изградњи, као улице, -> врата и -> прозори кућа, капе-
обуће у свадбеном обреду). -> Боје које стоји веровање о б. —> ђавола с —> вешти- симбол здравља домаћина и породице. лица и цркава. У руској традицији велику
симболизују б. су бела и црвена: бели или цама, ђавола са утопљеницом, а такође о Брезове гране су побадане у њиву ради ле- популарност je уживао обичај "савијања
црвени покривач, бели младин вео, црве- б. —» нечисте силе (водењака, —> змаја и тине, приноса житарица и лана; брезова брезице": у четвртак пред —> Тројице де-
но-бели сватовски барјак, црвени појас ел.) с људима. У бајкама с мотивом чуде- цепаница je закопавана под —> праг нове војке би одлазиле у шуму, одабирале
проводаџије, итд. сног супруга постоји читав круг ликова когъушнице, да би се -> коњи множили. младу б. и, уз обредне песме, савијале ње-
Симболички б. je мотив различитих која ступају у б. с људима, и шире: то су Противречно je вреднована б. и у на- не гране у облику прстења и везивале их
фолклорних текстова, обреда и предста- звери, птице, —> риба, цвет, природне по- родним легендама: час као благословено
ва. Познати су фолклорни сижеи о венча- својим тракама, појасевима или концима:
јаве и светлоноше. Мотив "свадбе предме- Дрво које je штитило —> Богородицу и поред "савијене" б. играле су коло, прире-
њу —> Сунца и девојке, бајке о б. сестара са та" > ступе и —> тучка, -> димн>ака и Христа од непогоде (пол>. веровање) или
Сунцем, —> Месецом и —> гавраном, с ве- ђивале ритуално кумство, -» гатанье, за-
куће, мотовила и ткачког брда - предста- св. Петку од прогона -» ђавода (рус.), час
тром, градом и громом. Код Бугара би, на једничко гошћење. На Тројице би поново
влен je у обредним радњама, предањима, као дрво које je Бог проклео, чијим су пру-
-» Ивањдан, девојчицу - симболичку одлазиле до тог дрвета, да би "развиле",
шаљивим стиховима и песмама, у сваки- ћем шибали Христа. "распустиле", "ослободиле" б. Упоредо с
БРЕКИЊА -52- БРИЈАЊЕ БРИЈАЊЕ -53- БРОЈ

тим, код Руса су обављани и обреди с по- БРИЈАЊЕ - посебан ритуал на свадби, купања у свежој води, у коју су били ста- четку за кречење, па су кречиле лица мо-
сеченом "тројичком брезицом": дрвце je пред сахрањивање, у коледарским и бело- вљени -> јабука и сребрни новчић. За б. мака које сусретну, а затим их "бријале"
кићено тракама, ђинђувама, цвећем, из- покладним играма и радњама маскара. би младожењи сестра или млада покда- ножем. У пољској области Поморје и у
ношено ван села, где су га спаливали или Свадбено бријање je познато код Буга- њала нов пешкир, a девојке и омладина Хелмској земљи, на Пепељаву среду, тј. уо-
бацали у воду. ра, Македонаца, као и у источној Србији. би певали песму "Бричи се, бричи, мла- чи поста, по крчмама су маскиране девој-
Гране б., поготову оне које су кори- Младожењу су бријали обично у -> субо- дожења!/ Расплачи татка и мајку,/ Распла- ке и жене мокрим пепелом и снегом маза-
шћене у обреду Семика (седмог четвртка ту увече или у -» недељу ујутро пред -> чи сестру и брата". (Vuk. SK: 265). Брица ле лица мушкараца, а затим их "бријале"
после Ускрса), Тројица, -» "ђурђевдана, венчање. У Пловдивском крају, при ве- (момак, чији су родитељи живи) бацао je дрвеном бритвом. Од таквог б. мушкарци
-» Ивањдана и др. - у народној магији су черњој или јутарњој светлости, младоже- длаке у -> коприве, скривао их под стре- су се искушьивади вотком. У зап. Морав-
цењене као пожељан заштитник. Код н>а би седео на столици, а заова и девер би ху или давао на чување младожењиној ској на месојеђе и Беле покладе жене су се
свих Словена се сматрало да брезове гран- му испод браде држали белу мараму или мајци. У Лесковачком Поморављу, под облачиле у мушку одећу и глумиле бри-
чице (закачене испод —> крова, оставлено пешкир, да обријане -> ддаке не би пада- младожењину десну ногу подметали су це: једна je носила велику бритву, друга
на —> тавану) могу да заштите кућу од ле на -> земљу и можда биле искоришће- свеже —> jaje, које je после б. требало раз- чанчић са "сапуном" (комадом леда), итд.
грома и олује; пободене међу усеве у по- не за зле намере. Младожењу би бријао бита, а длаке су ставл>али у цвеће или на Мушкарци су се откуплэивали, а жене
лу, штитиле су летину од глодара и пти- момак чији су родители живи, ожењени плодно дрво, "да младожења процвета у правиле гозбу. Пол>акин>е у Добжинском
ца, од -> града. Помоћу брезових грана, мушкарац или теча. Понекад се број бри- крају су, на Беле покладе, "бријале" све ко-
—> метле и -> венца су настојали да се за- ца пео на три. За време бријања девојке су ји уђу у крчму, а мушкарце који се не би
штите од —> нечисте силе, —> болести, певале и играле коло с момцима, свирала искупили (-» штаповима и иверјем), ту-
елементарних непогода. Уочи Ивањдана, je музика. Длаке су бацане на ружин грм кле су чарапама, уз грохотан смех и бучно
качили су гране 6. на врата штале, да би (—> шипак), стављане на гране плодног —> лупање у тигање.
-> вештици препречили пут; на рогове дрвета, испод кога су бријали младоже- У Лесковачком Поморављу маскира-
крава стављали су брезове венце, ради за- н>у, одношене у шталу, скриване у јасле ни коледари, који почињу коледање пет
штите од —> чини. Код Зап. Словена по- или мешане са —» житом и даване стоци. дана пре -> Божића, обилазили би
жељно средство за заштиту од злих сила Понекад би младожењина мајка скупља- домаћинства и "бријали" сабљом дома-
била je брезова метла, прислоњена уз по- ла длаке и стављала их у младин девојач- пина, кога би претходно "насапунали"
сте/ьу породиље или уз колевку новоро- ки сандук. У зап. Бугарској (облает Само- снегом.
ђенчета. У многим местима су веровали кова), б. се одвијало у дворишту поред др- Када je реч о бријању у погребном об-
да болеет мора да узмакне када се боле- вљаника, уз певање девојака у пратњи реду, покојника, који се за живота бријао,
сник ишиба брезовим прутом (-> шиба- зурле и бубња. Длаке су сакушьане у белу бријали су пред сахрањивање, а у неким
гье). марамицу, стављену у сито. У Ћустендил- местима су се трудили да то ураде пре
У исцелитељској магији Словена ском крају, б. су редом обављала тројица него што би доспео у стање агоније. Код
практиковано je одлажење до младе б. или деветорица младића, који нису били православних Јуж. Словена покојникова
ради симболичког преношења болести с сирочад. Две младожењине сестре су др- Ритуално бријање младожење у Бугарској родбина се није бријала наредних 40 или
човека на дрво. На пример, оболели од жале пешкир за обријане длаке. После б., девет дана, у знак жалости.
маларије би ишао у шуму, где je настојао уследило би —> купанье младожење. У породичном животу и да има децу". По-
да продрма б., говорећи: "Треси мене као области Трнова, Силистра и Варне, б. je сле б. младожења се умивао, а затим про- Лит.: Арн. БСО :81, 113; Бак. БЕТБ: 358-360;
ja тебе, па после престани" (пол>.). Руски обављано у недељу рано ујутро, а длаке су влачио између ногу рођене мајке. У Врањ- Кап.: 181; Марин. ИП 2: 539; Пир.: 401; Плов.:
сељаци су се обраћали б. молбом за исце- чуване до младожењине смрти и ставља- ском Поморављу б. je имало карактер 225; Τ)ορ. ЖОЛМ: 330, 372, 453; Мил. ЖСС: 342;
љење и при томе над болесником уврта- не у његов мртвачки сандук. Свуда je сачу- представе: други девер, ослоььен ногом на Стој. ВП: 349; Тан. СО: 158-159; Фил. СК :346,
ли брезове гране, претећи дрвету да неће вано веровање да младожењине длаке софру, Дрвеном бритвом "брије" мдадо- 455, 462; Vuk. SK: 265, 315; Rarw. KLZD: 189;
пустити гране све док се болеет не пову- имају посебну снагу и да се њима може жењу, који седи насред гумна и на коле- KLW: 45; Stelm. ROP: 112-113; Per. PMHP: 43;
че. "омађијати" младожења, те je поступање нима држи сито с погачом. За време б. око Хорватова//СБФ-89: 170-172.
с длакама захтевало специјалан ритуал. младожење су девојке водиле коло и пева- H. И. Толсто/
Лит.: Mosz. KLS: 527-530; СД 1:156-160; МНМ 1: На пример, у Тракији су длаке закопава- ле обредну песму. У Словачкој за време
169; Сок. ВЛКО: 188-212; Чајк. РВБ: 50, 261; Kur. ли под —> камен, бацали их на —> кров од свадбе такође je извођено шаљиво б. Пр- БРОЈ - једна од важних категорија у ми-
PLS 1: 106, 270-288; 2: 63-71, 90, 97, 132-134; Lud ћерпича или стављали под грм руже. Та- вобитна функција б. на свадби имала je, толошкој слици света; средство за уређи-
1937/15/2: 60-64; KLW 3: 65, 68, 529; Zibrt. VCh: мо су водили рачуна о томе да се б. мла- неоспорно, карактер иницијације. вање и моделовање Васел>ене; у народно)
280-283, 288-289, 295, 298, 300-302, 319, 330, 477. дожење одвија у исто време када и плете- Бријање на —> Беле покладе познато je традицији, објекат семантизације, симбо-
Л. H. Виноградова, В. В. Усачова н>е младине —> косе. Зап. и Јуж. Словенима. У Великопољској лизације и вреднованьа. Бројање се често
У јужној Србији (Косово), б. младоже- (Међижецки срез), често су маскиране де- схвата као опасна радња, помоћу које je
БРЕКИЊА -> Оскоруша ње je обављано у рану зору, одмах после војке ишле улицом, носећи канту креча и могуће овладати предметом бројања,
БРОЈ -54- БРОЈ БРШЉАН -55- БРШЉАН

потчинити га својој вољи. Нпр. забрањује имали две -> душе. У исто време броју 2 ство: "Нађи девет ливада које никад нису младенци увек буду здрави и срећни (буг.
се бројање оваца у стаду (верује се да им могла се придавати способност утицања кошене и када на н>има порасте трава ви- Габрово; Срби).
се тиме може нанети штета), птица које на нечисту силу, уп. загонетку о петлу: сока девет педа, скупи девет момака и не- Б. je сађен на -> гробљу (пољ. Помор-
лете у јату (помрсиће им се пут), забра- "Два раза родится, ни разу не крестится, а ка je они покосе новим косама, а девет де- је); на -> Бадњи дан, б. су кићена гробља
њује се мерење дужине изатканог платна черт его боится" ("Два пута се родити, ни- војака нека je саберу новим вилама, затим (срп.); на главу покојника, без обзира на
т ел. У басмама свих словенских народа с једном се не крстити, a ђаво га се боји"). У то сено кувај у девет нових судова, том во- његов пол, породично стање, стављан je ве-
магијским циљем користи се формула обредима оборавања села у случају помо- дом се умиј и онда ћеш оздравити". нац од бшьака, међу којима je био и б. (Ка-
опадајућег низа (9-8-7-6-5-4-3-2-1-0) као ра било je неопходно учешће близанаца Семантика б. 40 je, у значајном степе- панци). На четрдесетници je давай б. на
начин "одрицања" опасности, уп. руску (-> оборавање, -» чума); често су нечисту ну, одређена асоцијацијом са четрдесето- парастосу за -> душу умрлог (Пирин). На
басму од црва: "У нашего (им рек) 9 жен; силу терали помоћу два предмета или дневним периодом после -> смрти, када —> Цвети су освештану дренову гранчицу,
после 9 жен 8 жен, после 8 жен 7 жен, ... оруђа (нпр. —> гребенима), између којих —> душа умрлог борави на земљи. увијену у б., убадали поред крстаче на гро-
после двух жен одна жена; после одной су пропуштали или стављали биће или У легендарним песмама преовлађују бу, "да би у домаћинству све полазило за
жены ни одной..." ("Наш /по имену/ има предмет које су штитили. хришћанске асоцијације б.: "Кажите, шта руком, расло и напредовало" (хрв. Сињ,
девет жена; од девет жена осам жена, од Схватање 6. 2 одредило je однос према je десет? - Десет je Божјих заповести; - Де- Лика). У бугарским народним песмама на-
осам жена седам жена... од две жене јед- обележју "пар-непар": у магијској пракси вет je радости у години; - Осам je сунча- глашена je бесмртност љубави трагично
на жена; од једне жене ниједна..."). Сам се парност често (али не увек) вредновала них кругова; - Седам je чинова анђеоских: умрлих љубавника: на њиховим гробови-
појам бројности (које се изражава разли- негативно, а непарност позитивно (нпр. - Шест je крила херувимских; - Пет je ра- ма израстају б. и винова лоза, који се свија-
читим предметним симболима, таквим требало je поставити испод квочке непа- на невин Господ трпео; - Четири су листа ју једно око другог (СбНУ 35: 292).
као што су -» жито, песак, трава, лишће ран б. jaja; непаран je био број просаца у Еванђеоска; - Три су патријарха на зе- Бршљаном су на —> Божић китили —>
дрвећа, мак, вуна, -> коса и ел. асоцира обреду просидбе невесте и ел.). Напро- мли; - Две су таблице Исајеве; - Један je кућу, -> врата, -» прозоре, помоћне
на обиље, -» богатство, благостање и до- тив, у гатању о удаји парни број (донетих Син на Сионској гори..."(Ляцкий Ε. Α., зграде, торове за стоку, њиве (Хрватска,
бија значење плодоносности. Управо то цепаница у нарамку, обухваћених тараба Стихи духовные, СПб. 1912, стр. 20). јуж. и ист. Херцеговина) - ради плодно-
обележје бројности, немогућност да се не- ограде и ел.) наговештавао je брзу удају. сти стоке, као и —> бадњак, трпезу, бо-
што изброји, чини од ньега препреку на Б. 3 je најзначајнији елеменат бројног Лит.: Топоров В. Н., О числовых моделях в арха- жићну свећу (Херцеговина, Приморје,
путу -> нечисто] сили (уп. сипање мака низа. Он симболизује довршеност и цели- ичных текстах, Структура текста, Москва, 1980. Бока Которска). Овај обичај je везан за ле-
око куће, тора и ел.). ну неког тока, који има почетак, средину С. М. Толстој генду о пореклу б. У њој се одражава би-
Елементи бројног низа немају исту и крај, и пре свега се јавља у упутствима блијски мотив о покољу деце по наредби
вредност у својим културним функција- да се три пута обави ова или она магијска БРШЉАН (Hedera helix) - зимзелена цара Ирода. Куће, у којима су деца већ
ма. Најзначајнији бројеви су 2, 3, 4, 7, 9,12, радња (—> обилажење, закрштавање, —> биљка пузавица, симбол здравља и дуго- убијена, обележаване су струком б. Нео-
20, 30, 40; сваки од њих има своје тумаче- кађење, изговарање басме и др.). Уп. та- вечности, чија се семантика открива у чекивано, б. се појавио на кући у којој се
н>е у зависности од реалија или догађаја кође у фолклору три-девето царство, иза свадбеним и погребним обредима; игра налазио мали Исус. Тако je и био спасен
света с којима je повезан. Б. 2 симболизује три-девете земље, троструко понављање улогу медијатора између људског света и (Херцеговина, Далмација).
парност, удвајање, двојство и превасходно сижејног тока и ел. натприродних бића. У календарским обредима, б. je имао
му се придаје негативно вредновање, сма- Б. 4 игра много мању улогу у магиј- Б. има апотропејску снагу, од њега бе- улогу заштитника. На Цвети су га осве-
тра се ђаволским бројем; ређе се вреднује ским ритуалима и веровањима. Он асо- же -» вештица, -» мора, те га стога ста- штавали у цркви и давали стоци (Хрв.).
позитивно. Два иста предмета, двојни цира, пре свега, на четири стране света, вљају у колевку, a породиља носи -> вен- На -> Ђурђевдан су кроз венац од б. му-
или ^едињени предмети могли су, по ве- четири -> ћошка -» куће, четири крака чић од б. (Далмација, Истра). зли овце (Пирин). На —> Ускрс су носили
ровању, донети несрећу и, чак —> смрт. —> крста и ел. У свадбеним обредима, б. je у млади- венац од б., освештаног у цркви - ради
Рађање —> близанаца често je схватано Б. 7 се код многих народа приписује ном венцу, на барјаку (Буг., Макед.), од здравл>а (словен.) У покладним поворка-
као несрећа; опасним су сматрани срасли сакрално значење; у словенској традици- њега праве букетиће за младожењу (Пи- ма, једно од маскираних лица карневала
плодови, —> jaja с два жуманцета, две све- ји, он се пре свега односи на {единице вре- рин), за све сватове (Словачка, сев. ист. Бу- називано je "ta mršlanast" (=bršljanasti), jep
ће које истовремено горе и ел.; није се ва- мена или на лица (уп. у српским басмама гарска), венце за сватове (Срби); кочија у je CBO било увијено у зелени бршљан (зап.
љало да двоје истовремено пију —> воду, од градоносних облака како je седмогоди- којој су довозили младу, кићена je б. (Ве- Словенија). Мале —> лазарице су носиле
да мету под, да се бришу једним пешки- шња девојка родила седморо деце, али та- ликопољска). Б. у свадбеном ритуалу има букете од б. (Капанци на североистоку Бу-
ром, да љуљају колевку и др., да се два пу- кође и представу о седам небеса). симболички значај. Сматрало се да се по- гарске). На Ивањдан су прављени букети
та обавл>а нека радња (нпр. веровало се да Временско значење има и б. 9, који се средством имитативне магије може ути- за све чланове породице (буг.).
ће дете које одбијају и поново враћају на схвата и као утростручавање б. 3. Он се ја- цати на будућност нове породице: као У љубавној магији б. je могао, како су
мајчину сису добити урокљиве очи; неке вља у магијским текстовима и ритуалима што се б. свија и сплиће с другим биљка- веровали, да изазове пророчки —> сан: де-
магијске обреде није могла обављати же- (посебно у лечењу), где се користи девет ма, нека се тако младенци свијају једно уз војке би брале б. на који je пао последњи
на која се два пута удавала и ел.). Посебну камичака, девет ивера, девет угљевља, во- Друго и "вију" своју кућу; као што je б. и зрак сунца, правиле од њега венац, ста-
опасност су представляли људи који су да из девет бунара и ел., уп. српско упут- зими и лети зелен и бодар, нека тако и вл>але га на главу и легале да спавају, оче-
БУБ ΑΜΑΡΑ -56- БУБАМАРА БУБАМАРА -57- БУБАМАРА

кујући да у сну виде суђенога (сри.). По да испољава се у забрани да се б. спусти Магдалине, Варваре, Веронике, Уљане) и гатањима о удаји и смрти, a такође улога
свежини листова гатали су о здрављу и на —> земљу - "да земља не изгори". Об- др. Митски младожења представлен je посреднице између различитих светова -
дуговечности (буг.) Код Чеха из Моравске раћају joj се као девојци, пророчици, пи- луж., чеш., пољ., бел. и укр. називима б. уп на пример, обраћање б. код Чеха:
постојала je забрана девојкама да raje бр- таньима о свадби, животу и смрти, летини типа "сунашце" и рус. "Иван" (иванчик, "Sluničko, sluničko, kam poletiš - do nebe,
шљан - неће се удати. и домаћинству. Слична тематика je свој- ивашка, ванъка, ваня-женишок). Називима neb do pekla?" ("Бубамаро, бубамаро, куда
Веза б. с —> нечистом силом одразила ствена и —» гатањима с б., поред опште- б. типа "кутија/сандук/каца" (рус. коробка, ћеш полетети - на небеса или у пакао?").
се у веровању да je то биљка јуда и самови- познатих гатања с њом о времену. На чеш. krinka, словач. skrinka-marinka, хрв. Називи који одређују б. као мајку (рус.
ла, које се крију у њему. Зато би, кад убе- пример, о животу и смрти: "Бубамаро,/ gospa-škrinica) можда одговара и један од коровушка-матушка, пол. matecka, кашуп.
ру билжу, остављади новчић, —> хлеб, ко- Хоћу ли живети,/ Хоћу ли умрети,/ Или реквизита споменутог обреда - специја- matuleczka, буг. литмама и ел.) одговарају
нац из одеће - да умилостиве газдарице. на небо летети?" Уп. мотив смрти у укра- лан суд који је коришћен за гатање о ле- лику тог инсекта као мајке деце у дечјим
Ко не плати откуп или нагази на место на јинским веровањима: ко згази б., у поро- тини и удаји/женидби. песмицама (нпр., рус. "там твои детки ку-
којем расте б. (самодивско коло), разболе- дици ће му неко умрети. Поред тога, у називима типа "мара" шают котлетки" - "тамо твоја деца једу
вао се (Пирин, Благојевград). У јуж. Срби- Централном лику буг. обреда (младе може се видети одјек зап. словен. —> "ма- котлете"). Веза између назива типа "деви-
ји и Македонији, дрво на којем je растао б. и жене Сунца-Ивана) одговарају називи б. рене", у називима типа "кукавица" - мо- ца" и типа "мајка" поткрепљује хри-
сматрано je за "вилинско". У апокриф- као што су буг. господьова момичка (божја тив душе митске младе ("Марушкине ду- шћанско осмишљавање 6. као Деве Мари-
ним легендама, б. спада у такозвано про- девојчица), називи типа "мдада/млади- ше", како je она именована у песмама ру- је (кашуп. раппа Man/ja, макед. Mapuja) и
клето биље, које je -» Богородица про- ца" (буг. невестичка, геленцик, макед. неве- ског обреда крштења и сахрањивања "ку- истовремено Божје Мајке (буг. божа
клела зато што joj се није поклонило када ста, царева невеста, невестица, "жена" кавице"), у називима типа "кравица" - майка, богородичка). За Марију као име Бо-
je родила сина (буг.); код Бугара у Банату, (пољ. matžonka), "девица" (пољ. раппа, симболичко означавање младе (уп. рус. городице везани су и неки називи б. са
б. носи име исусуву цвек'е. panienka, луж. panieneczka, укр. дгвонька), коровка - "млада" и симболику свадбеног компонентом мара. Могућно je да je Бого-
Бршљаном су лечени главобоља, ко- "сиротица" (пољ. sirotka), "предсказива- колача, рус. коровой). Називи б. типа "ку- родица у овом случају заменила неки па-
жне болести, отоци, опекотине (срп., чица/вештица" (словен. povenčica, хрв. ма, старосватица" (буг. калманка, кумица) гански лик (мара, марена, морена, мора), ве-
пол., зап. укр.) јаловост (буг.) povemčica, укр. ворожка), називи настали од корелативни су с низом буг. обредних ли- зан за смрт и болести. Пољаци из Мало-
имена мученица, "Христових невеста" кова: с "кумом" - девојком, предводни- пољске називају б. "кравица Божје Мајке"
Лит.: БМ: 292; ЕБ 3: 81; Раден. ССНМ: 224-226; (најчешће Јекатарине, Јелене, Аполоније, цом -> лазарица у обреду "лазаровања", и сматрају да je велики грех убити je.
PC 1890/3: 25; Чајк. РББ: 56, 262. који се завршава у Цветну недељу кум- Назив "божја кравица" одговара гата-
В, В. Усачова ством, бирањем "кумице" и гошћењем њима о стоци код Бугара: ако се под —> ка-
девојака у њеној кући; с ликовима ивањ- меном, испод кога je била ставлена ски-
БУБАМАРА - буба чија се митолошка данског обреда "калиница" или "ењева нута "мартеница", нађе б., значи да ће се
симболика открива посебно у многоброј- буља" - с "кумом" (кума), која узима —> краве добро телити. Осим тога, у овом на-
ним именима и надимцима, које су joj на- прстење девојака и предсказује им удају, зиву б. може се видети одраз индоевроп-
девали. За б. су карактеристични сунчана са старосватовком (кумом) на свадби. Не ских представа о загробном свету као па-
симболика, припадност или посвећеност само поменути ликови, него и други мо- шњаку на коме пасу -» душе покојника.
—> Богу, веза како с митском невестом тиви наведених обреда, одражени су у На тај начин, и кроз то име, б. je посредно
(женом) тако и с митским младожењом симболици и називима б. Свадбена тема везана за свет мртвих. Поред тога, називи
(мужем). У митолошком сижеу "Сунчева je представлена у раширеним гатањима с типа "божја кравица (овчица, јагњенце,
свадба" додељена joj je улога невесте и б., када joj се обраћају питањем о предсто- теленце итд.)" реализују општи модел ве-
пророчице. јећој удаји. Улога пророчице фиксирана зе инсеката и стоке.
Словенски називи б. су корелативни с je у споменутим хрв. и украјинским име-
ликовима из митолошког сижеа "Сунче- нима б. За "лазаровање" je везан њен ма- Лит.: Топоров В. Н., Балтийские и славянские
ва свадба" и с реалним обредима летњег кедонски назив лазарка. названия божеи коровки (Coccineüa septempunctata)
содистиција, пре свега са ивањданским Могућна веза "кукавичјих" назива б. с в связи с реконструкцией одного из фрагментов
обредом типа буг. "ењевој буљи", када за рус. обредом крштења и сахрањивања основного мифа/Пез. ЭБСК; Топоров В. Н., Еще
улогу Сунчеве-"Иванове" младе (за Ењу) "кукавице", за који je карактеристично раз о балтийских и славянских названиях божьей
девојке и жене бирају реалну девојку (чи- окумљивање учесница, поткрепљена je коровки (Coccineüa septempunctata) в перспективе
je je име у песмама изведено од архаичног ритуалним окумљивањем у буг. обредима основного мифа/ГБСИ, 1981; Терновская О. А.,
корена мар-, који асоцира на хришћанско на —> Цвети. Мотив окумљивака je везив- Божья коровка или ночь накануне Ивана Купали
име Марија) и огрћу je црвеним свадбе- на карика између буг. и макед. назива ти- (соотношение микро- и макроструктур)!УСБЯ,
ним велом, попут крила б. Понекад она па "кума" и укр. и пољ. типа "кукавица" 1993; Терновская О. А., Божья коровка и на-
маше рукама у дугим рукавима свадбене (укр. зузулка, пол. zuzula, kukutka). Б. и ку- родный календарь, Заметки по истории кулъту-
кошуље, као птица. Њена сунчана приро- Бубамара кавицу зближавају и улога пророчице, у ры//Мифологические представления в народ-
БУЕНЕЦ -58- БУНАР БУНАР -59- БУЊИШТЕ

ном творчестве, Москва, 1993; Младенова Д., везан за -> нечисту силу, духове -> боле- У свадбеним обредима код Словена ке су бацале у б. прву палачинку, хлеб, ко-
Этнолингвистично изследование на българските сти, —> душе покојника. По јужнослов. ве- био je масовно распространен обичај во- љиво, загледале се у дубину и викале у б.,
названия за калинка-малинка (Coccinella septem- ровањима, пре изласка сунца на -» Благо- ђења младе на б., ујутро после прве брач- закључавале б. катанцем (Ист. и Зап.
punctata) в балканска и славянска перспекти- вести, у води извора и б. купају се -> виле не ноћи. Одлазак младе по воду имао je Слов.).
8Я//ЕПЦДК 3; Гура СЖ: 492-500. и самодиве, око б. живе духови болести. карактер искушеничког ритуала и симбо- По фолклорним мотивима, б. служи
А. В. Гура Код Ист. Словена су духове који живе у б. лисао je њено придруживање мужевљевој као пут који води на други свет. У срп-
називали колодезник, -> водењак, -> ру- породици. По бел. обичају je млада, када ским епским песмама -> Краљевић Мар-
БУЕНЕЦ -» Лазарице салка, -> жаба, итд. Истовремено, б. je би први пут дошла на б., требало поред ко, на вилин савет, гледа у б. да би сазнао
сматран местом на коме бораве духови- њега да остави парче свадбеног -> кола- свој смртни час.
БУНАР - објекат и локус који спаја обе- заштитници домаћинства, предака-ста- ча, сир и новац (гродњен.). Код Бугара je
лежја -> извора и грађевине; осмишљен ратеља. На пример, Бугари су веровали млада са смакнутим свадбеним велом Лит.: Толстые Н. И. и С. М., Заметки по
je као погранични простор, веза са оно- да сваки б. има свог —> стопана. трипут обилазила око б., потом би се кла- славяскому язычеству. 1. Вызывание дождя у ко-
страним светом. Б., као канал везе с -» оним светом, и>ала б., мазала га маслом, бацала -> жи- ЛООЦЙ//РФ 1981/12: 87-98; Толстой Н. И., Мифоло-
Одлазак на б. и захватање воде били су употребљаван je одређених задушних да- то, хлеб и новац у б. гическое в славянской народной поэзии. 2. Предска-
омеђени многобројним забранама које на или празника (—> Спасовдан, —> Тро- Б. je често био објекат и локус магиј- зание смерти в колодце или сосуде//ЖСт: 1996/1:
су, с једне стране, повезане са одређеним јице, католички Духовдан, -> Ивањдан). ских ритуала. На пример, бацање закљу- 28-29; Богданова С., Кладенцът - културен факт
временом (добом дана и календара), а с Да би видели покојнике, Бугари би се у чаног катанца или кл>уча у б. осмишљава- бита на патриархалното село//БФ, 1984/53-63:
друге стране - тицале су се одређених ли- зору сагињали над б., очекујући да ће се, но je као симболичко удаљавање опасних Аф. ПВ 3: 589, 805, 810, 813; СД 1: 125, 173, 271,
ца. Сматрано je, на пример, да не треба при изласку —> сунца, на површини воде објеката или непожељних појава из сфере 330; БМ: 168-169, 215; Mosz. PW: 154-155; Bieg.
пити -» воду из б. на —> Ђурђевдан, када појавити њихове силуете. Забрана проси- животног простора: -» смрти (када су у MD: 89-90, 92; Vacl. VO: 29, 60, 126, 245.
се земља "отвара" и испушта отров пања воде из кофе приликом захватања породици често умирала деца - бел.), не- M. M. Валенцова, Δ. Η. Виноградова
(чеш.). Било je забрањивано -> трудници из б. мотивисана je тиме што "отуда роди- жељене трудноће (младина магија на
да иде по воду (пољ.), женама с менструа- тели гледају у нас" (рус. Калуш. - Паш. свадби - пољес., словач.). БУЊИШТЕ, сметлиште - место на коме
цијом и породиљама (ист. слов., зап. КЦВС: 193). Сматрано je да ће крави надоћи млеко се, по народним веровањима, окупл>ају
слов.). Срби из Косова Поља су, напротив, Бунар je био место симболичког "хра- ако je напоје водом из три б. и дају joj мр- демони, -> душе покојника, -> вештице,
веровали да трудница треба да види свој н>ен>а" духова предака и ликова нечисте вице хлеба из просјачке торбе (пољес.) поготову увече. Зато су људи избегавали
лик у б. - ради лакшег порођаја. силе, с циљем обезбеђивања успеха и Познате су такође и магијске радње са б., да одлазе на б., како им ови не би нашко-
Спомен о "молитвама бесовима поред здравља чељади, повећања -» богатства у усмерене на обезбеђивање "пуноће" и до- дили (срп.). Код Зап. Словена, ради за-
бунара", о клањању б. и приношењу -» домаћинству, очувања чисте бунарске во- бити у домаћинству. штите од вештица, ноћу пред 1. мај, на б.
жртава крај б., општа су места у разобли- де. Свуда код Словена у б. су бацали део Поред б. обављано je магијско лечење су забадали брезове или клекове гранчи-
чавању паганства, почев од XI в. (Гальк. божићног, новогодишњег, богојављен- бунарском водом. Водом из новог б. уми- це. По пољском веровању, на б. не треба
БХОЯ 1:49-65). ског, ускршњег —> јела. Код Зап. Словена, вана су деца да не би плакала (рус. архан- избацивати жар, да би се избегао —> град.
Код б. су обављани обреди изазивања то je било мотивисано потребом издваја- гел.), појене су неплодие жене (буг.), Напротив, у ритуалима —> гатања, девој-
-> кише: молебани, узајамно поливање, н>а дела "за храњење душа", у сев. чеш. се- шкрошьени људи и стока, ради заштите ке су сипале жар на б., a такође -> ђубре,
вађење воде из б., раскопавање и рашчи- лима тако су гостили водењака. од -> вештица (чеш., морав.). У води до- семе лана или —> конопље и слушале с
шћавање запуштених б. или извора. Ради У пролећним и летњим календарским несено) из три б. видарица je могла да које стране ће да залаје -> пас (пољес.,
обезбеђивања кише, у Пољесју je био оби- обредима (првенствено на Тројице), кити- препозна -» болеет или види оног ко je словач.).
чај обилажења око бунара са иконом и -» ли су б. обредним зеленилом (укр., сло- набацио -> чини. Приликом лечења бе- На б. су, пред залазак —> сунца, на
хлебом и —> сољу; ударање воде у б. —> вен., зап. слов.). Један од заједничких сео- снила, болесника су водили на б.: ако би магијски начин лечили -> болести и баја-
штаповима, тако да прска по земљи; ских б. служио би као место за извођење он у б. угледао свој лик, онда се могло ра- ли (-> бајање). Т)убре са б. узимали су
оплакивање поред б. последњег утопље- бугарског обреда Енъова буля. Код Срба, б. чунати на оздрављење; у противном, бо- жмурећи - да окаде болеснике (срп.). У
ника у селу; бацање у б. самониклог мака, je за —» Божић кићен зимзеленим биљем, леет je сматрана неизлечивом (макед.). У Закарпатју су на б., о младини, обављали
семена лана, соли, хлеба, украдених зе- "да окити годину берићетом" (Миј. ОР: б. су бацали предмете који симболишу ритуал ослобађања од —> подмечета -
мљаних судова или комада разбијених зе- 35). С циљем заштите б. од нечисти, Поља- болеет: -> грашак којим су трљали лишај, "подметнутог детета", кога су после изго-
мљаних судова итд. (СБФ-78: 100-103). У ци су на дан св. Агате и уочи -» Богојавље- красту везану у крпицу (пољ.); три зрна варања басме стављали на ђубре и тукли
бугарском обреду -> "Герман", ради пре- ња бацали у б. освештану со и сипали јечма којим су трљали јечмик на оку (кар- —> метлом.
станка суше, "сахрањивали" су фигурицу "свету" воду. Свуда je сматрано да вода у б. пат.). Чеси сматрају да у б. живе —> гро- На крају свадбе, када су изводили па-
"Германа" поред реке или б. и изворима постаје чудотворна уочи Бо- знице, па од те болести бајају крај б. родичну лакрдијашку свадбу са маскира-
У веровањима, б. je "чисто" место, које жића, Богојављења, Ускрса и других вели- Kao и друга извори воде, б. je често ним лицима, маскирани "поп" je на б.
се налази под заштитом —> Богородице, ких празника: њоме су се умивали, шкро- служио за место девојачких -> гатања о венчавао "младенце" (пољес.). Ист. Сло-
св. Петке; истовремено, б. je опасни локус, пили грађевине, месили обредни —> хлеб. будућности. За божићне празнике, девој- ваци су тамо сипали воду од првог купа-
БУЊИШТЕ -60- БУТАРА

ња новорођенчета, тобоже да би дете ра- ремијиндан - да би се ослободили демона
сло брзо као гомила ђубрета. и -» змија.
Срби су, сваке године, палили буњи-
шта на -> Тодорову суботу ујутро, на Лит.: уп. у одредници Јјубре.
Дан четрдесет мученика (-> Младенци), М. М. Валенцова
на -> Благовести, -> Ђурђевдан или Је- БУТАРА -» Цвети

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ -» Спасовдан лице, —> чаробкьаци, познаваоци нечи-
сте силе итд (општеслов.).
ВАЉАЊЕ ->· Роса У низу случајева се сматрало да пре-
тварање у в. зависи од судбине: в. постају
ВАМПИР - општесловенски митолошки деца зачета у "злом" часу, током поста
лик, покојник који ноћу устаје из —> гро- или на -> празник, рођена у кошуљици.
ба; он штети људима и стоци, пије им —> Јужнословенска специфичност јесте да се
крв, наноси штету домаћинству. Верова- покојник може претворити у в. током че-
ње у в. везано je за представе о две врете трдесет дана по сахрани. Ако за то време
покојника: оних чије су —> душе после —> в. не буде уништен, онда ће му попијена
смрти нашле мир на —> ономе свету, и крв дати снагу и он може дуго живети ме-
оних који сво) посмртни живот наставља- ђу људима, а да се не враћа у гроб.
ју на граници два света. Представа о в. нај- Најчешће β. има обличје конкретног
развијенија je код Словена на Балкану; умрлог човека, одевеног у укопну -> оде-
идући према североистоку словенског ћу. Од обичног човека разликује се низом
света, она слаби. Код Источних Словена посебности: горостасан раст (пол>.), ог-
(пре свега Руса), варијанта β. je лутајући ромна глава (пол., буг.), реп (укр.). Он не-
покојник. У Украјини, на западу Белору- ма обрве (пољ.), нос (буг., срп.), леђа и ру-
сије и југу Русије мешају се ликови в. и ве- ке (буг.). Особеност в. представљају нео-
шца (-> чаробшак). Спомињања β. при- бично црвено лице (општеслов.) и очи
сутна су у старим руским писаним изво- (укр., буг.). Јужни Словени сматрају да je
рима почев од XIV века. β. надувен, као врећа, зато што уместо те-
По општесловенским представама, ла има само кожу пуну крви. В. може да
људи чије рођење, живот или смрт прате се претвори у било коју животињу, пого-
кршења ритуалних или моралних норми тову ону која je прескочила његово тело
постају β. Такође, β. постају људи умрли пред сахрањивање.
неприродном или превременом смрћу: В. излази ноћу и наноси штету људи-
самоубице, преминули од рана, епиде- ма. Пошто запевају први петлови, в. мора
мијских болести (општеслов.), неопоја- да се врати у гроб. В. штети људима, сто-
ни, умрли без исповести (укр., пољ., ју- ци, домаћинству. Од л>уди су нападима в.
жнослов.). Јужни Словени су сматрали подложки, пре свега, његови рођаци и
да највећа опасност претварања у β. вре- познаници, мала деца, младенци, млади
ба од момента смрти до сахране. То се де- л>уди стасали за -» брак, људи на спава-
шава када се над покојниковим телом не- њу. В. гуши своју жртву или joj пије крв
што предаје или испусти, ако преко њега (општеслов.). После смрти, в. може да од-
прескочи животиња или прелети птица, веде у гроб своју породицу, да узме здра-
ако на њега пада -> киша, ако се људи, вље рођацима. В. убија људе звонећи ->
који носе покојника, окрену назад. В. по- звонима или узвикујући имена: ко га чу-
стају развратници, убице, тврдице, пи- је - умире (пољ., кашуп.). Сматра се да je
јанци и други грешни л>уди, вешци, баја- β. виновник елементарних непогода,
ΒΑΡΒΑΡΑ СВ. -62- ΒΑΡΒΑΡΑ СВ. ВАРВАРА СВ. -63- ВАРТОЛОМЕЈ СВ.

укључујући -> град, епидемије, поготову 306. год.), чији се дан обележава 4/17. XII. ли да поједу зрна не користећи руке. В.; мазали су их -» медом и давали деци
куге (укр., срп., буг.). У Украјини су и у Народни култ св. Варваре познат je код Пастири су давали стоци кувани пасуљ "ради здравља" или пролазницима на
XIX веку били познати случајеви спаљи- свих Словена, a најизраженији je код Јуж- "от шарки" (богиња). У тракијском селу улици, говорећи: "Земи за света Варвара
вања људи, које су сматрали за вампире. них Словена. Од дана св. Варваре или св. Баликјој кувана je блага каша, која je заме- и баба Шарка, да e слатка и медена" -
Б. обешчашћује девојке (буг.), живи са Андрије, св. Игњатија, св. Луције, почиње њивала квасни хлеб, који нису јели на дан "Узми за свету Варвару и бабу Шарку, да
женама, укључујући и своју удовицу (ју- циклус зимских празника, усмерених на св. Варваре. "Благу кашу" су јели "ради буде слатка и медена" (Плов.: 245).
жнослов.). Деца рођена у вези са в. и сама обезбеђивање берићета у наредној годи- баба Шарке", тј. богиња. Табуи на дан В. такође су везани за
постају в. или људи способни да виде и ни. У многим областима Украјине на св. В. обезбеђивање модности, здравља и заш-
убијају вампире (срп.). Берићет се призива на дан св. В. кува- некада су кували кољиво и "узвар" - да би тите од -» болести. У Пловдивском крају
В. шгети домаћим животињама (укр., њем ритуалне каше од зрна пшенице, имали обиље жита и поврћа. Белоруси у било je забрањено кувати кукуруз, пасуљ
јужнослов.): пије им крв, по сву ноћ гони кукуруза, пасуља и ел. (панспермија) или Борисовском срезу пекли су варенике (ко- и сочиво, а поготову давати их деци, да не
-> коње и краве, којима узима —> млеко. само пшенице. Код Срба, ова каша, а лаче са маком), да би стока у штали би добила оспе по телу. Из истог разлога
В. разара домаћинсгво, уништавајући понекад и сам дан св. В., назива се варица, напредовала. није се смело шити иглом, плести иглама
имовину: разбацује ствари по кући, мрси код Македонаца у Куманову - мешан -» Гатање на св. В., по варици, поз- - "да не боду и не подеру децу", није се
конце на разбоју за ткање, просила —> во- берикет, а код Срба у Лесковачкој Морави нато je код Срба у Херцеговини: узвише- смело ткати, прести, прати - "да се не на-
ду (јужнослов.). - варвара. Македонци из Радовиша су на н>а и избочине на каши означавала су до- несе невоља на стоку" (Добруџа). Српки-
У веровањима о в., централно место св. В. кували пшеницу "да би имали бру будућу летину, а пукотине - лош род н,е у Босни, у Височкој нахији, нису смеле
заузимају заштита од н>их и начини н>и- много жита и богагу летину на њиви", а у легине и смрг. Ако би на средний варице ништа да говоре док кувају варицу; у
ховог онеспособљавања: ватра, сечива и Куманову су јели кукурузну кашу "да се било удубљење и у њему пливао густиш - Поповом Пољу било je забрањено раз-
предмеги који боду, специјална бајања и земља не запече лети", тј. да не буде —> то je значило да ће идуће године умрети дуваваги —» ватру, дувати у пламен. У
молитве. Најважније je строго испугьава- суше. У Босни и Херцеговини (Височка домаћин; удубљења са стране, с -> истока зап. Пољесју није се прало на В. "бо вона
ње прописа и поштовање забрана на са- нахија и Попово Поље) варицу су јели на и запада, најављивала су смрт неког од вертёнами замучэна" (jep je она врете-
хранама: покојника не остављају самог ни три празника - на св. В., св. —» Саву и св. —> мушкараца, односно неке од жена. Срби нима мучена).
дању ни ноћу, не гасе свегло у кући, жи- Николу. У Поповом Пољу су, кувајући у Гружи гледали су с које стране прво Паљење свећа на В. познато je у околи-
вотиње истерују. Да би спречили претва- варицу, певали: "Варица се варила,/ почне да зри варица - управо с те стране ни Пловдива и у селима јужније од Мари-
ран>е покојника у в., прободу му кожу Козица се козила,/ окозила козицс,/ Да очекивали су летину. це. Вярвярску свещ (свећу) чували су и по-
иглом, исеку га на неколико комада и та- тор буде пунији. / Овчице се јањиле,/ Све Први посетилац > полажајник на ново палили уочи Божића.
ко га сахрањују, пресецају му жиле испод јањиле јањице,/ Краве нам се телиле,/ дан св. В. погптован je у ист. Македонији и Маскирање у св. Варвару и поворке
колена, забадају му оштре предмете у пе- Понајприје телице,/ А за њима вочице,/ Лесковачкој Морави. У Радовишу (ист. практиковани су на дан В. у неким краје-
те, итд. Нек нам земљу узору,/ Кобиле се котиле./ Македонија), он je могао бити чак и члан вима Чешке и Словачке. Девојчице од 10-
Вампире су настојали да униште заба- Добре, ждрале, соколе,/ Нек их момци породице, али je то најчешће био позна- 15 година ("барборке") ишле су по кућа-
дањем коца - јасиковог (ист. слов.) или играју". (СЕЗб 65: 141). Код Срба у Хер- ник, који доноси батлину (лесен полез), тј. ма и послушној деци делиле поклончиће,
трновог (јужнослов.) у тело покојника цеговини (Мосгар), Босни (Јањ) и Шума- који je у стању да донесе благостање у а непослушну тукле метлом.
или гроб. Гроб су раскопавали, секли гла- дији (Гружа) рано изјутра на В. младе су породицу. Полажајник je могао бити Заштитницом рудара свету Варвару
ву покојнику и став/ьали му je између но- одлазиле из куће по —> воду на —> реку мушкарац, али и жена, дете, па чак и жи- сматрају сви Словени-католици, баш као
гу (општеслов.); ископавали тело и спа- или —> извор и "храниле" их варицом, вотиња. При томе на дан св. В. није се од- и у Зап. Европи.
ливали га или попово сахрањивали (ју- говорећи: "Добро југро, водице!/ Ево ти лазило код комшија, да им не би прешла
жнослов.). варице,/ А ти дај нама водице/ И сваке батлина (полез), коју je донео полажајник. Лит.: Плов.: 244-245; Вак. ЕТБ: 449; Пир.: 423;
срећице!" (Грђ. НН: 116). Тада су муш- У обилажењима кућа на дан св. В. ГЕМС: 1960/1: 173, 349; Грб. СОСБ: 76; Марин.
Лит.: Mosz. KLS: 615-618, 624-626, 654-660; СХИ- карци мазали варицом вратове —> во- учествовале су трупе деце од око десет го- НБ: 527-528; Нед. ГОС: 45-46.
ФО 13: 220-228; Тђор. ВДВ: 3-200; Анчев А., дова, да их приликом орања не би жуљао дина, у ист. Словенији, у Помурју. Улазе- Н. И. Толсто]
Въпросник за събирание на материалы по фол- јарам. У Лесковачкој Морави, осушени ћи у кућу, изговарала су добре жел>е,
клорна демонология: вампир//БФ 1990/4: 85-92; остаци пшеничне варице су чувани као исказане мноштвом фраза - клишеа ВАРТОЛОМЕЈ СВ. (Бартоломеј, Вартоло-
Спировска Л., Вражиновски Т., Вампирите во лек за сточне болести. На св. В., кашу су истог типа: "Bog vam daj telko picekov, kak меј, пољ. Barttomiej, Bartek, Bartosz, горњо-
македонските верувања и иреоян>я//Македонско кували у појединим бугарским селима у na mojoj glavi vlasičkov" - "Бог вам дао луж. Bartrom, доњолуж Bartramuš, чеш.
народно творештБо; народни верувања, 1988: 5- области Софије и у јужној, сада грчкој онолико кокица колико je на мојој глави Bartolomej, словач. Bartolomčj, хрв. Бартоло-
98. Тракији, око Дедеагача, близу Егејског длачица" (затим су набрајана телад, во, словен. Јегпеј) - хришћански светац,
/. /. Левкиевска мора. У селу Жељава код Софије, из котла ждребад, прасад, житарице, итд). Христов апостол, чији je култ раширен
са варицом узимали су по три зрна Заштита од болести, по представама првенствено код Зап. и }уж. Словена. У
ВАРВАРА СВ., Барбара - хришћанска пасул.3 за свако дете. Пасу/ь су малиша- Бугара, обезбеђивана je печењем ритуал- католичкој традицији, дан В. обележава
светица, великомученица (умрла je око нима ставлзали на колена, а они су мора- ног -> хлеба (пита) и погачица (питка) на се 24. VIII. Узима се за крај убирања
ВАРТОЛОМЕЈ СВ. -64- ВАСИЛИЧАРИ ВАТРА -65- ВАТРА

летине и почетак сетве зимских усева, ле вртоглавицу), врт и др. Тог дана су по- Масуда (X вЈ, Словени "спаљују своје кад огњена река потекне с истока на за-
почетак јесени: св. Т)орђе "отвара" -> стили и суздржавали се од многих ра- мртве, a такође стоку, оружје, украсе; када пад: "Спалиће река огньена све планине и
пролеће, а св. В. - јесен (Чеси); тог дана -> дова. Бугари и Македонци су св. В. при- умре муж, с гьим спаљују и његову жену - камење,/ И спалиће река огњена сву стоку
змије одлазе у —> земљу (Словаци Горњег писивали власт над —> градом и —> њихове жене теже самоспаљивању да би с и птице. / Тада ће изгорети сва земаљска
Грона); -> јелен запрља -» воду и од тога ветром, сматрали су га братом св. —> Гер- мужевима ушле у рај". матери ja".
дана не ваља се —> купати (Чеси); тада се мана, а дан 11. 24. /VI - за један од четири Словени су замишљали β. као посве Сакрални карактер je приписиван
завршавају косидбе летње траве (Морав- празника "од града", верујући да ће да особено биће. Она једе, пије и спава по- "живој" ватри, која je добијана на старин-
ска). На дан св. В. гатали су о јесењем онај ко га не празнује, лети страдати од пут човека, али када се наљути, ако сма- ски начин, помоћу дрвених штапова или
времену. У Словенији сматрају да je то града а зими - од мећаве. Говорили су да тра да je нису поштовали, може да се специјалних справа. Израз "жива в. " je
дан зреььа -> ораха и грожђа; у многим се тог дана сунце повраћа према зими, освети -> пожаром. У Вологодској губер- познат у разним словенским језицима и
областима за тај дан je везан догон стоке трудили су се да угледају његов излазак, нији о в. су говорили искл>учиво ласкаво: потиче, очигледно, из православие епохе.
са планинских пашњака. Обреди на дан како би били здрави и весели. "Ватрице, ватрице, татице ватрице!" Б. су Ту в. Руси такође називају: нова, дрвена,
св. В. везани су за легенде о сведу. У гасили ноћу, говорећи: "Спавај, татице ређе - света, самородка, радна, небеска.
Словенији и Чешкој, тог дана вадили су Лит.: Зах. ККР: 159; Марин. НВ: 30, 251, 260, ватрице!" Пљување у в. сматрано je гре- Да би се зауставио помор стоке, стадо су
масло и део одвајали за лечење (по 468, 488; Нед. ГОС: 47; Плов.: 274; Поп. СБ: 86- хом; не треба ни мокрити у њу: в. ће те протеривали преко ватре, запаљене од
предању, ране св. В. лечене су домаћим 87, 103, 114; СбНУ 1891/4: 93; Кит. МНП: 133- живог исушити. Украјинци Подоља су "живе в. ". Понекад су стоку протеривали
маслом). Словенци би по дворишту 134; Фил. СК: 503; Kur. PLS 2: 256-259; Kolb. DW ноћу у -» пећи остављали земљани суд с између две ватре или су палили ватре на
качили зимску -> одећу, рубље и ел., као 24: 188; Stelm. ROP: 185-187; Ног.: 286. водом и цепаницу, да би в. имала шта да разним крајевима села, да би га оградили
сећање на свеца коме су, по легенди, С. M. Толстој једе и пије. У околини Ровена су сматрали од -> болести. То су радили и да би
одрали кожу. У Чешкој, девојке су у зору да се ватре међусобно разликују и да носе спречили епидемије тифуса или других
испод таванског прозора вешале —> венце ВАСИЛИЧАРИ -» Сурвакане различита -» имена, на пример, једна од болести: износили су "живу в. ", па би
од оскоруше (онолико венаца колико je ватри зове се Андреј. преко запал>ене мале в. најпре прелазили
девојака у кући). Овај обичај такође се ВАСКРС -» Ускрс У словенским обредима и -» бајањи- сви здрави, а затим су преносили и
везује за легенду: св. В. je девојкама давао ма, в. je упоређивана с љубавним пожа- болеснике.
гране оскоруша; кућа, у којој се би се он ВАТРА (1) - у народним представама, ром. На пример, у руској басми се каже:
крио од потере, кићена je венцем од један од основних елемената универзума "У пећи ватра гори, пали и букти, и тиња- Лит.: Максимов С. В., Нечистая, неведомая, и
оскоруше, како би га прогоњени (упоредо с -> водом, -> земљом и -> ју дрва; нека тако тиња, гори срце раба крестная сим,. Москва, 1993; Афанасьев А. Н.
хришћани могли пронаћи итд. Лужичке ваздухом). Симболика в. као и воде, Божјег (по имену) сваког дана, сваког Поэтические возрения славян на природу, Москва,
девојке су на дан св. В. гатале о удаји - по имала je двојак карактер. На једном полу часа. . . " У обредима љубавне магије у 1994, т. 2.
листовима —> зимзедена. - то je слика жарког и осветничког пећи je сушен траг вољеног, исечен из А. Л. Топорков
У православно) традицији св. Ватро- пламена који прети смрћу и уништењем, земље или нека ствар која му je припада,
ломеју (Натанаилу) посвећени су 11/24. VI на другом je елемент очишћавајућег да он исто тако сахне од љубави. ВАТРА (2) (обредна) - ритуална форма,
(дан апостола Вартоломеја и Варнаве), 30. пламена, који доноси —> и топлоту - Још у раним споменицима старе ру- позната свим словенским народима;
VI/13. VII (Сабор 12 апостола), 25. VIII/7. оличење стваралачког, активног начела. ске писмености одражава се осмишљава- саставни део многих календарских, а та-
IX (пренос моштију св. апостола св. В.). У В. je сматрана и за непосредног адресата ње метеорита као огњених -» змајева који кође породичних, привредних, исцели-
народном календару Јуж. Словена по- паганског култа, и за посредника између падају на земљу. Ликови змајева који има- тељских и др. обреда. Паљење ритуалних
штује се, пре свега, 11/24. VI (Вартоломще, човека и божанства. Спремање хране на ју огњену природу или из »их избија в., ватри било je познато свим словенским
Вартоломеј, Вартолома; буг. Въртоломей, ватри je фундаментална метафора познати су у бајкама, билинама, песмама- народима. Већином су в. везане за -»
Фартулумей, Въртолом итд.; макед. преображаја природних појава у легендама, књижевним делима, који спа- празнике пролећно-летњег циклуса (од
Вртолом, Вртолум), ређе - 25. VIII/7. IX (на културне чињенице. дају у облает архаичних митолошких -» Белих поклада до -» Петровдана);
пример, код Срба у Гружи, Срему, у У Старо] Русији β. су звали Сварожић, представа Словена. Огњеном змају као де- ређе су их палили у друго време (у јесен,
Црној Гори); код Ист. Словена 25. VIII/7. тј. син -» Сварога - бога неба или сунца. монолошком лику, Словени су припи- пред Божић или за Нову годину).
IX (рус. Варфоломеев ден). Код Срба, Уобичајено место поклоњења β. сивали две основне функције: он домаћи- Код Словена доминирају покладне и
веровања и обреди на дан св. В. (независно Сварожићу била je сушара за жито, што ну куће доноси богатство или долеће ивањске β. Покладне β. познате су код
од датума) одређују се народно-етимо- сведочи о пољопривредном карактеру удовицама и усамљеним женама и, по- Руса, Бугара, Срба и Македонаца; иван>-
лошким тумачењем свечевог имена преко тог култа. Стари руски пагани су палили што се преобрази у мушкарца, ступа с ске - на читавом западу словенског света:
речи врат (ко прекрши забрану пењања ватре на својим светилиштима и њима у /ьубавну везу. код Украјинаца и Белоруса, Западних
на дрво, сломиће себи врат), вртети одржавали вечиту в. пред идолом Перуна. Из давнашње старине потиче и лик —> Словена, Словенаца и Хрвата. У одгова-
(Македонци су на празник Вртолом оби- Они су своје мртве спал.ивали, верујући опьене реке, која дели свет мртвих од рајућим локалним традицијама, поклад-
лазили око храста са свећама у рукама - да их пламен погребне ватре преноси у —> света живих. По руским песмама-леген- не и ивањске β. представљале су центар
вртели се; жене нису преле да не би доби- рај. По сведочењу арапског аутора ал дама, време Страшног суда ће наступите календарског празника, који je око себе
ΒΑΤΡΑ -66- ΒΑΤΡΑ ВАТРА -67- ВАТРА

окупљао читав комплекс ритуала и "место где се обично пали kres). У тради- Словенци су скакали преко в. - да би се стога je у Украјини и Белорусији свака
магијских радњи, који се обављају у исто цији свих Словена предност je имало уз- ослободили бува и заштитили од уједа —> жена морала бити лично да се појави код
време. Ђурђевданске в. су познате на вишење ван села - брдашце, брдо, а у пла- змија током лета; Хрвати и Словенци су в., иначе би je осумњичили да je вештица.
Карпатима, на западу Словачке, као и код нинским местима - доступни врхови; в. су преко ђурђевданских β. протеривали Заштита стоке од вештица даје смисао
Хрвата; тројичке - оказионално код Зап. паљене такође по обалама —> река и стоку или je кадили димом како би je карпатским и јужнослов. (хрв., зап. срп.)
Словена, a такође код Руса, петровске - језера, на —> раскрсницама, пашььацима заштитили од злих сила, уједа инсеката и ђурђевданским в. Мотив спаљивања ве-
код Хрвата, ређе код Руса. Ватре, паљене и другим отвореним местима ван села, змија. У Бугарској, по завршетку весел,а, штица био je карактеристичан за белопо-
током -> Велике недеље и ноћу уочи -> често близу шуме, пашњака, њиве или момци би бацали изгореле бакље што кладне в. у јуж. Србији, Македонији, а
Ускрса, устаљене су искључиво на западу винограда; понекад - на главном тргу, даље од себе, говорећи: "Беште, буе, понегде и у Бугарској. У јуж. Србији су, на
словенског света. насред села, крај старог дрвета; ђурђев- въшке и све гадине, от мене!" ("Бежите, -» Беле покладе, по путевима палили в.
За зап. слов, ареал заједнички je данске в. обично - близу пашњака и торо- буве, вашке и сва гамад од мене!") од сламе, зване кара вештица, преко њих
обичај паљења в. на Велику недељу (од ва са стоком. Словаци су сматрали да човек, који успе скакали и викали: "Кара, кара вештице!
среде до суботе) око цркве; свештеници Материјал за в. сакуп/ьали су неко- да прескочи ивањданску в., током целе Ти си, бабо, вештица!" Црногорци из
би освештавали ту ватру, a парохијани je лико дана раније, па чак и недељама пред године не треба да се не боји смрти; у племена Кучи су, 1. марта, по двори-
разносили по кућама и распаљивали у празник и носили на једно место; често су областима зап. Русије мајке су на в. штима и торовима палили в. од ђубрета,
својим домовима "нову" ватру (уп. пол. то чинили деца и омладина; познат je спаљивале одећу болесне деце, у нади да верујући да тако "гори вештица".
mlody ogien), пошто би угасили стару у ритуални захтев да се горући материјал ће у пламену изгорети све њихове Заједничке сеоске в. имале су плодо-
пећи. В. су палили и на ускршњу ноћ и у за β. краде по туђим двориштима, као и болести. носно значење, условљено углавном се-
ноћи ускршњег понедељка; око њих су се трпељив однос домаћина према сличним В. су палили у време првог истери- мантиком ватре и горења. У разним
окупљали, веселили се кратећи ноћ, јели, изгредима (општеслов.). У обредима и вања стоке на пашу - на капији дворишта словенским традицијама, за пролећне β.
пуцали итд. Првенствено на југу Пољске, весел>има приређиваних око празничне в. или штале. Код Јуж. Словена, в. су паљене везане су радње усмерене на обезбеђи-
у Великопољској, у Словачкој, код Мора- учествовале су све групације сеоске на капији тора, пред повратак стоке вање доброг приноса лана; паљена су
ваца и на истоку Чешке, в., које су пал>ене заједнице; најактивнија je углавном била после првог изласка на пашу, како би повесма кудел.е и бацана увис "да би лан
током Велике недеље (седмице), везиване омладина; код Јуж. Словена, крај ђурђев- стока прешла преко топлог пепела. в. je растао виши и бољи"; увис су бацани и
су за Јуду. данских β. главку улогу су имали пастири. паљена у случајевима епидемија (по венчићи, уз клицање: "А мени je лан
На истоку Балкана (Бугарска, Маке- Календарске в. су чиниле: 1) гомила ивицама села) и помора стоке: палили су већи"; житељи Славоније су сматрали да
донија, ист. Србија) углавном су паљене материјала који гори (заправо ватра); 2) их на —> путу или у дворишту и протери- ће онима, који високо прескоче в., боље
покладне в. Паљене су непосредно на мотка (често с разним предметима, при- вали стоку преко гье. родити пшенице; Бугари су од в. пуштали
земљи, понекад око стабла (eampa, олалија, чвршћеним за њу), посечено дрво или Боравак поред в. и додир с в., како се ватрене стреле "за жито"; житељи зап.
привег, бут. ората-копата, гаро и многи младо стабло, нарамак грања или зеле- сматрало, обезбеђују човеку здравље за Србије су, обилазећи с бакљама торове са
други); пуштали су ватрене стреле; нај- нила; 3) бакље или предмети који их читаву наредну годину. Код Хрвата, По- стоком, говорили: "Лила гори, крава во-
популарнија форма покладних в. на тој имитирају (—> лила); 4) горуће стреле или љака, Белоруса и др., људи су прелазили ди, жито роди".
територији биле су огромне бакље, паље- "siby". Поред стационарних в., познато je или скакали преко в. да их не би болеле В. и горење, као метафора љубавног
не самостално или паралелно с в. на и котрљање по земљи запаљених -> точ- ноге и кости, да би се ослободили главо- чина, провоцирали су развој љубавно-
земљи. Међу пролећним обичајима на кова, бурића, трупаца, a такође пуштање боље, —> грознице и др.; мазали су један брачне теме у обичајима везаним за
истоку Балкана познате су и друге в. Пре β. низ воду. Заједничке сеоске в. обично je другог чађу, итд. У Сињској Крајини, паљење β. У Пољесју, на пример, успешан
свега у ист. Србији, а такође понегде на карактерисао спој неколико форми. старци би при томе говорили: "Сачувај скок преко в. најављивао je девојци да ће
западу Бугарске, на један или неколико Календарским в. додељивано je значе- ме, Боже, од ове болести!", а деца у се удати пре свих својих другарица; ако
празничких дана (1, 9, 25. марта) омла- ње лустрационог чина. То се уочава оби- Македонији: "Да съм жив и здрав, дого- би девојци за време скока спао -» венац с
дина би у свитање палила в. звану рана, чају да се у в. спаљују остаци ритуалне дина пак да скоча огиню!" ("Да сам жив и главе, а момак успео да га ухвати, стицао
ранило, веселила се око ње, певала, хране, културних биљака, сви предмети здрав, па и да догодине скачем преко je право да се њоме ожени; у Банату, мом-
играла, итд. Фактички у исто време, који су постали неупотребљиви, па чак и ватре!") У разним слов, традицијама по- ци су преносили своје девојке преко β.
Бугари, Срби и Македонии су по двори- они који не горе. Код неких облика кален- стојао je обичај да и малу децу преносе Код Јуж. Словена, љубавно-брачна тема
штима, близу кућа или у баштама, дарских в. значење очишћења било je преко s. - да би била здрава; ради деце су посебно je развијена у обредима везаним
палили —> ђубре, да би в. имала што главно: такве су ист. балк. мартовске в., ка- У Пољесју, поред великих, палили и за бакље, ватрене стреле и "шибе". У
више дима, који je требало да људе и до- да су л>уди чистили дворишта и баште, па сасвим мале в. Словенији момак, пуштајући "шибу", —>
маћинство заштити од -> змија, инсе- спаливали ђубре. Заједничке сеоске в. биле су један од гата: на коју страну падне, с те ће узети
ката, —> болести, непогода итд. Календарске в. су такође имале апо- начина ритуалног уништавања (прогања- девојку. Бугари су, пуштајући стреле,
Календарске в. увек су паљене на тропејско значење. Бугари су сматрали да н>а) —> вештица. У Пољесју, на ивањдан- извикивали имена девојака којима су
једним те истим местима, нарочито одре- тамо, докле се види светлост в., лети неће ским в. спаливали су лутку вештице или желели да се ожене, и тако оглашавали
ђеним за ту намену (уп. словенач. kresišće - бити —> града; Бугари, Срби, Хрвати и су говорили да "спаљују вештицу" на в.; своје намере.
ВЕДОМЕЦ -68- ВЕЛЕС ВЕЛИКА НЕДЕЉА -69- ВЕЛИКА НЕДЕЉА

У мноштву случајева прескакање β. св. Тјорђем (—» Георгије). Трагови В. кул- <лат. Diana. Идентификација Белеса с кла- куће приређивале задушни ручак; на -»
задобија црте ритуалног искушавања та (пре свега, у виду поштовања св. Вла- сичним богом музике и поезије Аполо- гробовима су остављали кољиво и бојена
младића и девојака, и тиме се зближава сија) очували су се на целом руском ном била би у складу с његовом функ- jaja; специјално припремљени хлеб -»
са ритуалима посвећивања, карактери- северу, где су били познати и камени идо- цијом покровитеља епског песништва, пуштали су низ воду; палили су свеће на
стичним за пролећно-летње обреде. Де- ли В. и легенда о ньеговом светилишту. На наговештеном у „Слову о полку Игорову". гробовима, китили цвећем споменике и
војка или момак морају да прескоче в., а новгородским и другим северноруским крстаче. У неким местима у Бугарској, у
да не закаче мотку која се налази насред иконама, као и у молитвама св. Власију, Лит.: Лома А., ОП 8, 1987: 41-43; Лома A., SMS1 задушне дане убрајана су три последња
н>е, да не оборе опанак, окачен о мотку, да јасно се пројавл>ује веза његовог култа са 1, 1998: 50. дана Великог поста или Велика субота,
не пусте руку једно другом за време скока, стоком. Карактеристично je и препли- А. Лома када су жене одлазиле на гробове и тамо
да скоче више и даље од свих итд. Момци тање култа В. /Власија са поштовањем -> обавл>але наведене радње; у Пироту их
су се такмичили и у томе ко ће угарком медведа као господара животиња. То што ВЕЛИКА НЕДЕЛэА - последња недеља зову предускршње задушнице.
вештије да збаци опанак, прикачен на врх се Бојан у „Слову о полку Игореву" назива седмонедељног Великог поста, недеља Тужан карактер Великог петка и тако-
мотке; ко ће малим угарком погодити „Велесовим унуком" могло би одражава- када je, по "Новом завету", Исус Христос ђе ограничења Великог поста одражавају
девојку (то je, такође, наговештавало брзо ти древну везу култа В. с обредним песма- преузео на крсту муке за грехове људ- се, пре свега, у многобројним забранама,
склапање брака) и др. ма и поезијом. Веза В. с полюпривредним скога рода. Митолошки и ритуално наметнутим човеку, његовом понашању у
В. je била најважнија компонента култовима очитује се у источнословен- свакидашњем и привредном животу.
масовних народних обреда и празновања; ском обичају да се божанству на поклон Људи су чак и у уобичајеном обраћању
око ње су се окушьали људи, веселили се, оставља непожњевено неколико стабљика говорили мање него обично, да не би
певали, играли, играли коло, разговара- жита - влати називаних „Волосова бради- изговарали празне речи. Као и током
ли, итд. ца" (-> „брада"). У његовој паганској читавог Великог поста, људи су избе-
функцији, доцнија православна традиција гавали гласно певање напол>у; могло се
Лит.: Арнаудов М, Прсаничен ол>н//Арнаудов je В. (у мери у којој га није асимиловала, певати само у кући: ту, у породичном
М., Очерци по Българския фолклор. София, 1969, т. поистоветивши га с св. Власијем) дожи- кругу, л>уди певало се "божанско" -
2; Майкова И., Опалването на кръстника във вра- вљавала као „љутог звера", -> „ђавола", духовне песме, псалми, читан je псалтир
чанската традиционна сватба/, БЕ 1992/4: 3-11; одатле потичу костромско ёлс - „шумски и др. Слични облици доколице замењи-
Толстая С. М., Вариативность формальной струк- дух, ђаво, нечисти", дијалекатске речи во- вали су свакидашње разговоре. Биле су
туры обряда (Купала и л<вреня)//Труды по зна- лосатик, волосенъ „нечисти дух, ђаво"; то забрањиване игре и кола напољу. По
ковым системам, Тарту, 1982, т. 15; Агапкина Т. позније значење, „ђаво" присутно je и у Излазак на гробле на Велики петак веровањима Бугара, о поштовању тих
А., Очерки весенне-летней обрядности Полесья: ри- сродном чеш. називу Белес „зао дух, забрана водиле су рачуна само -> виле,
туальные костры/УПол1сся: Мова, культура, демон" (текстови XVI-XVII в.). Уп. и -» Во- најзасићенији дани те неделе су Велика које људима нису дозвољавале да се
icropk, Кю'в, 1996; Sobotki., Tradycja i organizacja. ЛОСИЊИ. среда, —> Велики четвртак, Велики петак забављају у току поста.
Wrodaw, 1976. и Велика субота. Тих дана дају се помени Већи део ритуала В. н. je својеврсно
T. А. Агапкина Лит.: Ив. Топ. ИОСД; Усп. ФР. умрлима; Велики петак je свуда сматран оживљавање догађаја из хришћанске
В. В. Иванов, В. Н. Топоров за дан жалости, поводом смрти Исуса историје, везаних, пре свега, за бичевање
ВЕДОМЕЦ -> Облачари Христа; тих дана (осим Великог петка) Христа, a такође за земљотрес, који je
Код поистовећења Волоса и Белеса треба домаћице су се спремале за -> Ускрс уследио после Нэегове смрти. У тренутку
ВЕЛЕС, Волос - у словенској митологији бити опрезан, јер се ова два имена, толи- (месиле су ускршње -> хлебове, бојиле -> када je Христ умирао, Словенци би, уз
бог. У староруским изворима (почев од ко сазвучна у руском језику, већ осетно jaja, пекле месо); мушкарци су правили страшнан тресак, обарали на земл>у не-
споразума Руса с Грцима 907. г. у „Пове- разилазе при пројекцији на прасловенску ускршње љуљашке, итд. колико претходно претестерисаних дрве-
сти временных лет") јавља се као „сточни раван: Волос вероватно <*\Ызъ (—> Влаши- Помени мртвима током В. н. били су та, а током сва три дана - од среде до
бог" - покровитељ домаћих животиња - и ћи), али Белес <*Уе1езъ, с обзиром на ст. најраспрострањенији код Јуж. Словена. петка - бучно су разбијали и ломили
бог —> богатства. У споразумима са Грци- чеш. veles „ђаво"и јужносл. топониме ти- Бугари су сматрали да се на -> Цвети или старе даске, посуђе, бачве и друге дрвене
ма, В. je доведен у везу са —> златом, а дру- па Белес, Велеш са евентуалном митоло- В. н. отварају небеса и да се преци враћају предмете, сакушьане по целом селу; то су
га бог који се стално помиње уз њега, -» шком мотивацијом. Посебно је занимљив на земљу (распускат, пущат умрелите), називали "плашењем Бога". У петак - дан
Перун - са оружјем. У Кијеву je Перунов случај два наспрамна брда Велеш и Вили- где остају до једног од дана тројичког пе- обележавања Христове смрти и землю-
идол стајао на брегу, а Велесов, како се чи- нац: „Велесов" и „Вилин брег" у сев. зап. риода. Зато je током Велике недеље по- треса, и у ноћи између суботе и недел>е -
ни, у Подо/ьу (нижем делу града). У хри- Србији, јер се чини да je ту Белес сло- негде код Бугара и Срба био обичај да се у знак Његовог Васкрса - било je уоби-
шћанско доба В. бива замењен хришћан- венска интерпретација грчко-римског одлази на —> гробл>е и помињу мртви. чајено пуцање у црквама и катедралама.
ским покровитељом стоке св. —> Власијем Аполона, чији је жртвеник нађен у близи- Жене су на гробље износиле обредне -» Пољаци из Поморја су током ускршње
(ту je одређену улогу одиграла и сазвуч- ни, а „Вила" - његове сестре Артемиде- хлебове (прекадњице, лепиње, често у ноћи, у знак сећања на тај земљотрес,
ност имена), a такође са св. —> Николом и Дијане, уп. рум. ζΐηα, алб. zane „вила" непарном броју и од пресног теста) и код ударали у добош и људи би, уз звуке
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК -70- ВЕЛИКИ ПЕТАК ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК -71- ВЕНАЦ

добовања, журили на службу у кате- ВЕЛИКИ ПЕТАК -» Велика недеља бедили себи здравље током читаве годи- жетве; уплитали су га у риболовачку -»
дралу. не. Лтуди су, исто тако, бацали стару мрежу, да би био бољи улов, итд. Свуда je
Уз ОБО су извођени и обреди "исте- ВЕЛИКИ ПОСТ -» Пост одећу у текућу воду (да би зло и болести познато и припремање посебне "четврт-
ривања Јуде" или "Поста", a такође je био отпловиле с нюм); доносили су гране кове" -> соли: њу би специјално препек-
обичај да се звук -» звона, која не звоне ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - четвртак чегинара и палили их у кући на лименом ли у -> пећи, завијену у крпицу, осве-
последњих дана В. н., замењује лупњавом последнее недел,е Великог поста. листу, а затим скакали преко ватре, са штавали je у цркви или износили напоље
чегртаљки и клепала. Тиме се омладина Код Источних и Јужних Словена, В. ч. апотропејским циљевима; окруживали су "под звезде", сматрајући да ће се тако
бавила током последња три дана Великог био je везан за култ мртвих. Тог дана су кућу магичним -> кругом (обилазили су "очистити" со, коју је Јуда давно оскр-
поста, испуњавајући околину необичном претке "појили" —> водом или —> вином: га јашући на жарачу, оцртавали га кре- навио за време Тајне вечере, и дати joj
буком. Тако je она "стварала сећање" на —> гробове су посипали водом или дом и др.), чувајући тако кућу и чељад од исцелитељска својства.
Исуса Христа. У среду, четвртак и петак, вином, оставляли посуде с водом код свакога зла, од доласка -> змија, -> жаба Тог дана обављани су многи обичаји,
код Хрвата je обављан такозвани baraban: куће (тамо где се могла очекивати појава и ел. у кућу. везани за домаће животиње. Домаћини
по завршетку службе, момци би снажно —> душа), на гробље су износили бокале с Код Источних Словена, тај дан je би, говорећи у отворени -> димњак,
тукли дугачким прутевима по клупама у водом. У западној Бугарској, на В. ч., сматран ПОБОЛ.НИМ за општење с -> нечи- сазивали сву стоку по имену, да она лети,
цркви и ударали у клепала. одмах после првих петлова, жена би стом силом. Посебно се веровало да je В. за време паше, не би лутала него се вра-
Велики петак у свакодневном животу одлазила на -» извор, сипала неколико ч. једини дан у години када je могуће ћала кући са пашњака. Жене су набијале
представљао je време васел>енске жалости бокала воде и носила их на гробље, где би видети кућног духа (—> домовој): узима- преврнуте земљане лонце на коље ограде
поводом смрти Исуса Христа, која je по бокал-два воде излила на сваки по- ли су свећу, коју су донели кући после око повртњака, да орлушине и —> јастре-
изражавана не само строгим постом нею родични гроб. Веома je распространен вечерње службе у цркви, и ускршње —> бови не би носили пилиће.
и другим ограничењима. На Велики обичај звани шливгте или —> пуштање jaje, па одлазили на —> таван, где су Такође je сматрано да ће све што се
петак, по веровањима, с л>удима тугује сва воде мртвима, који се састоји у сипању остављали jaje, да би и кућни дух могао да учини на В. ч. на крају постати срећно и
природа и птице не певају. Са стоке су (изливању) текуће воде, поименично на- "се омрси" на —> Ускрс. Ако човек угледа берићетно. Тако би комшиница куцала
скидане меденице, домаћице су затва- мењене сваком умрлом. Понегде су на В. чупавог, длакавог кућног духа, очекују га на —» прозор своје пријатељице и питала:
рале живину у мрачне шупе да не би ч. поправляли споменике на —> гробљу. -> богатство и берићет, а ако га види "Јесу ли овчице код куће?", на шта би
била бучна и да се бар мало испости (по Специфичну црту помена на В. ч. голог, без длака - сиромаштво. Тог дана домаћица одговарала: "Код куће су, код
словенским веровањима, такво суздржа- представлю обичај паљења задушних су покушавали да придобију наклоност куће". Такав дијалог je настављан све док
вање ће живину преко лета заштитити од породичних —> ватри: палили су их на кућног духа, да би им штитио стоку: уз редом не би набројале сву стоку, све
напада јастребова, лисица и творова). За- гробљу, близу "својих" гробова, a такође кућни -» ћошак би остављали храну за повртарске културе и житарице и сав
браньивано je звиждање: Словенци сма- по двориштима и на другим земљишним њега. Ноћу су одлазили у шуму где би, пољопривредни инвентар - у нади да ће
трају да су, у тренутку Христове смрти, —> парцелама, које традиционално припа- пошто би скинули -> крст који су носили се очувати и умножити идуће године. На
ђаволи звиждали од радости. Зато ће дају датој породици. Тако су у српском око врата, призивали шумског духа и В. ч. такође су звецкали новцем, уверени у
човека, који звизне у петак, однети ђаво, а селу Свињица, које се налази на румун- распитивали се о својој судбини (-> ле- то да ће га целе године имати у цепо-
онај ко се за тренутак заборави и викне, ској обали Лунава, ту ватру, звану просет, сник). вима.
више то никад у животу неће моћи да палили ујутро на кућном —> прагу и На В. ч, су обављани ритуали који
учини. Мајке су тог дана забрањивале намењивали свим умрлима из те поро- подсећају на позивање животиња и мито- Лит.: Арн. БНП: 88-90; Бос. ГОСВ: 251-257; Бак.
деци да се играју напољу и дижу буку, а дице, а потом су палили ватре на гробљу, лошких бића на божићну вечеру. Ради БЕТБ: 436-438; Ерм. НСМ: 112-116; Макар. СНК:
такође су их молиле да се не топћу на узглављу сваког гроба. Сматрали су да тога су, на пример, деца износила напоље 154-158; Макс. ННКС: 389-394; Марк. ОПК: 4;
ногама по -> земљи, да je не би рањавали се тако "греју" покојници. Задушне ватре овсени сируп (рус. кисель) и "звала живо- Милос. СОСХ: 40-43; Нед. ГОС: 52-53; РНММ:
ексерима потпетица, jep je Христос тада на В. ч. познате су у Украјинским Карпа- тике": "Вукови, медведи, лисице, куне 96-97; Сок. ΒΛΚΟ: 101-110; Шеин МИБ 3: 164-
већ био положен у земљу. Код Укра- тима и у на неким другим местима. златице, зечеви, дођите код нас да једете 165.
јинаца, у кући се не ларма, не разговара Код Источних Словена, В. ч. je свуда у кисел,!", сматрајући да сите животиње Т. А. Агапкина
гласно, не свађа се и не псује. Код Кашуба народу називан "Чисти", jep су тога дана неће лети дирати ни стоку ни засад.
je био обичај да се плаче на Велики петак; обављани основни ритуали очишћења —> Познат je обичај да се на В. ч. припре- ВЕНАЦ - ритуални предмет, направлен
ако деца не би плакала, тукли би их Велике недеље (код католика се то могло мају ствари које имају магијску моћ. Тако од биљака (уз додатак разних украса). У
гранама. радити и на Велики петак ујутро). Људи би домаћица, у време изласка сунца, обредима најчешће има улогу заштите од
су одлазили у парно купатило, понекад се седећи на -» прагу куће, прела посебан —» нечисте силе, —> урока и —> чини.
Лит.: БМ: 53-55; Бос. ГОСВ: 250-251; умивали водом из реке на којој би раз- конац, вртећи —> вретено и упредајући Његова симболика je везана за магијско
Gavaz. GD; Kur. PLS 1; Нед. ГОС: 48-52; били лед, или се, чак, купали у њој; пређу на супротну страну, не онако како осмишл>аван>е -> круга (уп. аналогно
Nov. SLK; PHMM: 94-96; Сок. ВЛКО: 101- такође би кући доносили свежу воду са —> се обично преде. Taj конац je затим значенье таквих предмета као што су —>
110. извора - да би се, купањем, ослободили коришћен у народној медицини: њиме су прстен, обруч, —» колач) и заштитних
Т. А. Агапкина —» болести (углавном кожних), и обез- везивали руке да не заболе приликом својстава биљака (уп. ритуалне форме
ВЕНАЦ -72- ВЕНАЦ ВЕНЧАЊЕ -73- ВЕНЧАЊЕ

употребе трава, Цветова, грана и др. карско посуђе. Над улазом у овчји тор трња, коприве, сламе), које би ставлали сности и, као последица тога, разноврсне
зеленила). На тим обележјима засноване качили су в. у облику лука, испод кога би на главу лажној "млади" или мушкарцу заштите и забране. На путу до в., зле
су основне магијске радње венцем: це- прогонили све стадо. У Хрватској су -> прерушеном у "невесту". У Украјини желе и проклетства имају посебну моћ:
ђење -» млека кроз в.; преВлачење бо- пастири плели "јурјевске" венце и вези- (Житомирска облает) такве в., на крају младенци су доступни утицају -> чини,
лесних л>уди преко в.; умивање из центра вали их о рогове крава, а после празника свадбе, ставлали су оцу или мајци мла- младу може да отме -> водењак, сватови
в., баченог у -> воду, итд. их избацивали на кровове кућа - да -> денаца, уколико су женили/удавали своје могу бити претворени у -» вукове, у -»
У обредном комплексу пролећно- вештице не би наудиле стоци. У ист. најмлађе дете. камење. У циљу заштите, за време в. зво-
летњег циклуса (-> Ђурђевдан, -> Троји- Србији овчари плету три ђурђевданска В. je могао да буде и атрибут погреб- не звонима да би отерали -> нечисту
це, Зелене свјатки (код католика: три дана венца: кроз један музу овце, други став- них обреда, најчешће - приликом сахра- силу, младенци носе капе на главама, у
по Духовској недели), -» Ивањдан, -> љају око врата овци која се прва ојагњила њивања деце или нежењене/неудате мла- одећи су црвене боје или са зашивеним
Божје Тело и др.), s. je био обавезан украс те сезоне, a трећи носе кући. У многим де особе. У том случају, в. je био један од -» крстовима, опасују се -> мрежом, иду
на главама учесника обреда (првенствено местима венчићем су китили јагње наме- елемената симболичке "свадбе", коју су на в. -» ћутке, а враћају се другим путем.
девојака), као заштитник стамбених гра- њено за курбан. приређивали покојнику. Венац je полагай Ритуално су обележене границе које
ђевина и домаће стоке, објекат магијских У пролећно-летњим обредима симбо- на главу покојника или на поклопац прелазе учесници обреда: -> праг куће,
радњи и -» гатања. Тако су, код Источних личког "истеривања" или "испраћања" сандука (или су носили венце испред сан- капија, граница села, —> река, праг цркве,
Словена, на Тројице, у време бербе "тро- разних условних ликова, в. je био један од дука, остављали их на гробу, везивали за олтар (налоњ). Обредом се реализује ми-
јичког" зеленила, од њега плели и. наме- главних атрибута маскирања, а понекад и крст). По карпатским, укр.-белоруским толошки мотив савладавања водене гра-
њен кићењу куће и дворишта. У венце за једини знак који je издвајао маскирано обичајима, те в. требало je исплести од ис- нице, који симболмзује склапање брака:
главу често су уплитали пелин као лице из масе осталих учесника. Нпр. у тих билака од којих се плету и свадбени младенци морају прећи преко реке,
поуздану заштиту од —> русалки. У обла- источнословенском обреду "испраћања венци. водом "преливају" пут сватовској повор-
стима јуж. Русије настојали су да на русалки", за прерушену "русалку" пра- У многим традицијама симбол завр- ци. Мотив брода, односно правлења
Тројице не излазе из куће без в., стављали вили су много в.: ставлали joj их на главу, шетка скуплања трава био je жетвени в. мостова, постоји у сватовским песмама о
су их на главе и одрасли и деца, и руке, врат, сву je покривали венцима. (код Бугара и Руса, ту функцију имао je венчању. В. означава раскид с пређаш-
мушкарци и жене. Код Словена-католика После обредног коришћења, венци би последњи пожньевени сноп). В. су плели њим статусом и ритуално обнавлање, за-
усталено су венци употребљавани у оби- подлегали ритуалном уништавању (спа- од последњег класја непосредно на њиви, то je у обреду тако значајна магија по-
чајима везаним за Зелене свјатки. У Пол- ливали су их, кидали на делове, бацали у украшавали га цвећем и тракама, пола- четка (уп. у неделу, првог дана седмице,
ској je домаћица стављала β. крави на ро- воду, избацивали на дрво, итд.), али би гали на главу најбољој жетелици или га у знача) првог кога сретну у цркви, првог
гове, а у селима Поморја плели су мале неке од »их (или њихове остатке) чували рукама односили у своје двориште и честитања младенцима, нове одеће за ej
венчиће, чак и за гуске и сву осталу живи- као одбрамбено и лековито средство или чували у амбару до сетве (тада би жито из и одвајања (забрана зауставлања на путу
ну. Венце су такође качили на амбаре и средство за стимулацију плодности, при- тог в. додавали семену за нову сетву). до в., освртања назад - у прошлост, цепа-
штале, —> крстове крајпуташе и —> буна- плода стоке: в. су носили у њиве, оставла- Веровало се да жетвени в. чува плодоно- ње девојачке траке, избацивање марами-
ре, носили их у н>иве и повртњаке, итд. ли их у торовима за стоку, давали их у сну снагу жита и преноси je будућој ле- це којом je млада брисала сузе). Раскид с
Слични обичаји с в. масовно су присутни храни домаћим животињама и живини, тини. прошлошћу мења уобичајени ток вре-
у ивандањским обредима, међу којима je качили на воћке. В., коришћен у об- мена, у које je уклучено в.: није случајно
најпостојанији елемент било гатање по редима, масовно je примењиван у народ- Лит.: Л. Н. Виноградова, С. М. Толстая, Из што се на в. одлази или сасвим лагано или
венцима, које су бацали у —> реку или но] медицини (од увелог зеленила пра- словаря "Славянские древности: Венок"//Слал- јурећи из све снаге. Обредно време добија
избацивали на —> дрво, —> кров куће. вили су лековите одваре, в. су кадили яноведение, 1994, № 2, с. 29-32; СД 1: 314-325; космичку корелацију: венчавају се када се
Посебне β. (мале по форми), правили болеснике, итд.). СБФ-86: 108-118; ПО: 109-111; СМР: 59-60; Доб.: сунце "пење" (пре подне), одлазе и вра-
су учесници светковине Божје Тело, које У свадбеним обредима, в. je симбол -» 239-243; Кол. ПОС: 46-48, 50-54; Килим. УР 5: ћају се "за сунца", склапају брак у складу
Словени-католици обележавају деветог брака и истовремено - симбол младиног 40-44; Fed. LB 1: 300, 321, 358, 378; Kur. PLS 2: 32- са кретањем сунца (уп. рус. посолоь ходить
четвртка после Ускрса. Плели су их (по девичанства: на пример, свадбени венац 34, 89-90, 113-116, 121, 166; Komor. TSS: 95-108; - "венчавати се"). Младенци се подвр-
пет, седам, девет комада) и носили собом не носи удовица која се удаје или млада Fisch. ZP: 297-299. гавају изолацији (поштовање забране да
учесници црквене процесије, који су која je изгубила невиност пре брака. Л. Н. Виноградова, С. M. Толсто] их дотичу, њихово ћутање, укоченост
потом неке в. остављали у цркви, а неке Брачне венце обично би сачували у поро- младе на путу за в., њено покривање
носили кући, ради заштите од —> грома, дици - за срећу у браку: чували су их у ВЕНЧАЊЕ - један од централних обреда велом). Млада добија натприродну моћ:
нечисте силе, глодара и других штето- сандуцима, зашивали у младин јастук, свадбе, који означава склапање -> брака може да урекне присутне у цркви при-
чина. качили у кући о греду на таваници, поред (упоредо с веридбом, брачном ноћи, ликом скидања вела с лица, да изазове ->
Код Јуж. Словена и на Карпатима, икона, изнад —> врата, давали роди- променом младине фризуре и мараме), сушу ако je до в. не напоје успут, боле-
плетење в. и ритуали с њима чинили су тели ма младенаца, носили их у цркву, прелазни обред везан за преображај снику да предскаже време излечења. Вен-
основу ђурђевданских обреда. Венцима итд. Код Словена су познати и посебни односа, посебно актуелан за младу. Отуда чани предмети, као резултат в., добијају
су китили овце, тор, музлице и све мле- пародични, шаливи венци (сплетени од сакрализација в., представа о његовој опа- магична својства: плодоносна, витална,
ВЕНЧАЊЕ -74- ВЕНЧАЊЕ ВЕРИГЕ -75- ВЕТАР

исцелитељска, омађијавајућа, одбијајућа. вести; младенци не смеју ништа да везују понавља басме. Код Бугара, невенчане су- око њих je обношено решето с излеглим
Код Јуж. Словена, очувано je домаће β. на себи, да би се избегао тежак порођај. пружнике сматрају виновницима суше, и пидићима, да би била заштићена од пти-
са обиласком младенаца око дрвета, бу- Забрањивано je родител>има младенаца и за време града их истерују из куће. У По- ца грабљивица итд. Срби би у време -»
рета вина или места где je обављано бого- девојкама да присуствују в. За в. се везује ллсју отац верене девојке, која je умрла "вучјих дана" (нпр. уочи Мратинаца)
мољство. Код Ист. Словена, познато je e. мноштво предзнака: сусрет с погребном пре в., обавља симболичко в. кћерке са -> или на -> Божић везивали в. концем; Бу-
око -> храста - у случају отмице девојке поворком прети младенцима смрћу, дрветом, да не би постала —» русалка. гари су на њих качили онолико —> каме-
или после β. у цркви; око језера - код рас- живахно понашање —> коња тумачено je нова колико имају домаћих животиња,
колника, "око грма раките" - у билини о као срећан знак; светао пламен свећа у Лит.: Сумц. СО: 29, 61, 67-69, 73, 91, 96,158-159, или кључ, с циљем да се "вучја чел,уст за-
Дунаву; код врбе или на језеру под белом цркви наговештава добар живот, мутан 181,184-185, 193, 196-197, 203-204, 206; Котог. твори". Уместо в. могу се применити
јелом - у народним предањима; уп. по- пламен - мрачан, треперав - сиромашан, TSS: 129-143, 149-151, 167-192. обруч или конопац у ритуалном храњењу
словицу "Венчали се око јеле, а ђаволи им пуцкетање свећа - свађе; коме од младе- А. В. Гура кокошака на Божић, да не би лутале да-
певали" и изреку венчати се око /еле, око наца пре изгори свећа, тај ће први леко од куће током године. Да би зуби
грма (шаљиво, за невенчане). умрети. Ако падне венац или млада испу- ВЕРИГЕ - код Јужних Словена симболи- били чврсти и здрави као гвожђе, требало
Низ радњи за време в. има карактер сти марамицу - прети joj опасност да зују центрадан део кућног простора; знак je β. "загристи" на Божић.
утврђивања брачних веза: младенцима остане удовица. Ако приликом одласка су сагласности и међусобне повезаности, Код Бугара се сматрало да в. имају ве-
свезују руке заједно; они се истовремено из цркве зазвоне -» звона за вечерњу a такође служе као апотропеј од дивљих лику магијску снагу и да се њима могу
крсте, дувају у свеће и стају на исти "под- службу, живот младенаца неће бити дуг. звери, -> нечисте силе и др.; уп. одгова- скинути —> чини набачене на младожењу,
ножник" (простирач) пред налоњем; -> Киша за време в. предсказује богатство рајућа својства конопца, конца, -> појаса, због којих он не би могао имати брачне
приликом изласка из цркве прелазе или срећу, а понекад и сузе; —» сунце - кућевних предмета од —> гвожђа и др. односе с невестом. Да би се болесно дете
преко катанца, који се потом закључава и ведар, весео живот, ређе сиромаштво; —» Сходно народним предањима и легенда- ослободило "нечистог духа" водили би га
баца у реку. Многе радње и гатања имају гром - несрећу или смрт. ма, раније су в. висиле с —> неба, и људи у —> суботу пре —» сунца, везаног верига-
за циљ да утичу на будући пород. Да би Упоредо са уобичајеним β. постоји и су се заклињали стављајући руке на њих - ма, у три куће и тамо молили да им даду
се обезбедило рађање деце, на прагу симболичко. Тако, код Срба, супруге у случају кривоклетства, в. су се подизале по три корице -> хлеба (Врачански крај).
цркве разбијају —> jaje; млада загризе обављају поновно "венчање" ради из- увис и кривоклетник их није могао досег- Уколико на веригама не би био котао,
браву на вратима цркве, говорећи: ("Ме- бављења од неплодности. Пародично s. се нути. В. се појављују и као атрибут света- оне су качене о клин, будући да се верова-
ни трбух, а ти мужу можеш да се ду- приређује на крају свадбе: маскирани ца: св. —> Саве, Петра; код Срба се празну- ло да никако не смеју да буду празне (Бу-
риш"); стављају joj у крило дечака итд. "поп" "венчава" старим венцем "младен- је дан поклоњења "светим веригама" - Ча- гарска). Поредд тога, била je уобичајена
Ради постизаььа власти у породици, свако це" (младину мајку с младожењиним те вериге (16/29.1). забрана да се љуљају празне в. (околина
од младенаца се труди да што више по- оцем, младожењиног оца с проводаци- В. које висе изнад —» огњишта, као Трнова), пошто би то изазвало земљо-
дигне своју свећу, да нагази ногу другоме, ком, прерушеним гостима) на гомили —> централан део -> куће, чуване су од доди- трес, поплаву, морску буру (Србија, Црна
да га обиђе, да га натера да се осврне, да ђубрета или око —» ступе. 5. изводе ма- ра —> туђинаца - онај ко je желео да иза- Гора).
први изађе из цркве, да дуже ћути после скирани сватови, водећи "младенце" око зове неслогу у кући требало je да трном
в. Ради скорије удаје другарица, млада корпе или столице. У Србији "венчавају дотакне вериге. И супротно: уводећи не- Лит.: БМ: 59; Вукановић Т., Огњиште као larar-
пред олтаром спомиње једну од друга- цркву", опасујући je свећом. Познато je весту у нови дом, одводили су je до в. на ium у фолклору Јужних Словена, ВГ 7, 1971: 174-
рица, даје другарици да стане на "подно- "венчање" крава на -> Тројице: -> па- огњишту, да их дотакне. У Црној Гори су 193; Марин. НВ 1994: 186; Раден. НБЈС: 129-132;
жник" - простирку на којој стоји током в., стир плете један венац за рогове крави, а в. стављали на покојника, док je био изло- СМР: 61-62; Stojković M., Komoštre, ZNŽO 27,
вуче простирку за собом, избацује ногу други за њену домаћицу. Мотив в. je жен у кући. В. изнад огњишта предста- 1930: 232-242.
преко прага цркве, гура налоњ ногом, а представлен и у веровањима: олуја je вљале су место за качење низа ритуалних А. А. Плотникова
другарице се труде да ухвате њен венац. "венчање ђавола и веглтице", а "игра атрибута: гранчице -> полажајника са
За време в. млада носи собом, против чи- сунца" значи да "сунце иде по венац". Игњатијевдана (20. ХП/2. I), перје жртве- ВЕТАР - природна појава, која je у народ-
ни: иглу у одећи, —> восак, јелеј, у ципели Мотив β. као везујући, учвршћујући и ног петла закланог уочи Мратиндана ним представама персонификована или
ланено семе, просо, —> кртицу, под па- супротни мотиви "развода" и "невенча- (11/24. XI), мало —> длаке од сваке живо- joj се приписују својства демонског бића.
зухом —> бели лук, мак, ексере, зубе ности" одражавају се у магијској пракси. тике итд. Моћ в., његова рушилачка (упоредо с —>
штуке итд.; ради —> богатства и берићета Да би отерали градоносни облак, Срби В. служе као универзалан апотропеј: градом, олујом, мећавом) или благотвор-
у кући - новац, -> хлеб и -> со, -> жито; машу венчаним венцем како би се облак код Бугара се сматрало да у кућу не могу на снага (аналогно —» киши или сунчевим
лан, вуну, да би се јагњиле овце; за срећан "развео" и отишао. Код Јуж. Словена ући зли духови, —> болести, па чак ни хај- зрацима), изазива потребу за одоброво-
брак и љубав - обајани —> колач, хлепчић "венчавају болести": да би се болесника дуци ако на вратима висе в. У разним ју- љавањем в.; љубазне разговоре с њим,
—> среће од остатака теста, хлеб којим су ослободили —> грознице, његове ствари жнословенским крајевима када почне —» "храњење", па чак и приношење -> жр-
благосиљали младенце, слатке медењаке носе на -> врбу. Способност —> бајан>а од град, износили би их у двориште; на -> тве в. Карактеристична je и подела ветро-
и др. За време в. забрањено je пролазити болести девојка може "привенчати себи" Божић, пре ручка, сваки члан породице ва на "добре" (на пример, оне попут "све-
између младенаца, иначе ће се они раз- за читав живот ако, за време в., у себи би узимао в. у руке и прескакао -> ватру; тог ваздуха" - благи, повољни в.) и на
BETAP -76- ВЕШТАЦ

"зле", чији je најизразитији представник Код свих Словена je познат —> дар или
олујни ветар. —> жртва ветру. "Хранили" су га —» хле-
По словенским веровањима, β. борави бом, брашном, прекрупом, месом, оста-
на далеким, тајанственим и недостижним цима празничких —> јела; Словенци су у
местима. То су и непроходна шума, и сусрет в. бацали пепео од —> костију жи-
ненастањена острва у океану, туђи краје- вотиње, дроба. Да би умирили јак в., у
ви с друге стране мора, стрма, висока пла- Хрватској и Босни су спаливали делове -»
нина, итд. У складу са индоевропским одеће, стару обућу. У источној Пољској
погледима на в. као "дисање Земље", су дозивали в. за време врућина и обећа-
веровало се да в. борави, такође, и у раз- вали да ће му дати девојку, наводећи
ним провалијама, јаругама, -» пећинама. њено име: "Дуни, ветрићу, дуни, даћемо
По представама Јужних Словена, в. чувају ти Анусју", итд.
летећи —> змајеви, једноока —> вештица Појава β. често je везана за опште-
или слепи старац, који безуспешно поку- словенске пред ставе о в. као месту на коме
шавају да затворе рупу из које в. излази. бораве —> душе и демони. Душа (у обли-
В. се могу потчињавати вишем божан- ку даха, дувања) поистовећивана je с ваз-
ству: у "Слову о полку Игорову", ветрови духом, в., вихором. Веровало се да с ветро-
су "Стрибожји унуци" (-» Стрибог). По вима лете душе великих грешника; јак β.
веровањима Руса, постоји много в., од предсказује нечију насилну смрт. По пољ-
којих су четири главна (у складу с четири ским и словачким веровањима, у фијуку β.
стране света); они "седе на ћошковима чују се јауци обешеника. Белоруси сма-
земље", најстарији међу н>има je "атаман трају да хладан в. дува с оне стране на којој
олујног ветра": њему се повинују сви се утопио човек. По украјинским верова-
остали, а он шаље вихор и ветрове да њима, појава "лутајућих" покојника (—>
дувају тамо куда му се прохте. У северно- вампира) праћена je налетима ветра. У
руској традицији познати су "цар ветро- Вологодској губернији су сматрали да ти-
ва", "ветар Мојсиј", "ветар Лука", као и хи ветрић настаје од дувања —» анђела, а
"Седориха" - северни β. да je олујни β. резултат деловања ђавол,их
Представа ο β. као живом бићу које се сила. В. прати појава демона, као што су
креће ваздухом изражавана je у човековој —> вила код Јуж. Словена, поветрула, вит-
жељи да дозове, изазове в. у случајевима реница, ветреник* - на Карпатима, -> веш-
када им je био неопходан за домаће и тица, —> ђаво - код Источних Словена.
друге потребе (приликом вејања жита, за "Зли" в. су извори —> болести. Нај-
рад ветрењача, итд.). Најраширенијим страшнији су духови-ветрови, који напа-
начином изазивања β. у затишју сматран je дају л,уде и изазивају епилепсију, ду-
звиждук, ређе - певање. Да би обезбедили шевно растројство. По веровањима Јуж.
повољан в., руски морнари, поготово Словена, "дивљи" и "помахнитали" в.
приморци, имали су обичај да звиждућу. изазивају беснило код људи и животиња.
Жене обалских насе/ьа у приморју Различите болести преносе и мали, тихи
излазиле су увече до мора "да моле ветар ветрови: "црвени", "бели", "плави", "жу-
да не буде љут", да помаже њиховим ти" и други в.
ближњима који се налазе на мору. Окре- Дувањем β. шире се не само зараза,
нуте лицем према -> истоку, певљивим епидемија, него и чини. На пример, по
гласом обраћале су се жељеном неточном руским веровањима, врачаре и вешци Анђео на Христовом гробу, XIII в., Милешева (Србија)
в. молбом да их "повуче", обећавајући да људима набацују чини басмама које "пу-
ће му "скувати кашу и напећи штају низ ветар". У Пол>ској за чаробницу
палачинака". У Рјазанској губернији, у говоре да баца чини у в., као да их "сеје".
циљу изазивања β. приликом вејања -» Ради избављења од болести, —> чини
жита, старице су из све снаге дувале на итд., у басмама и —> бајашима коришћен
ону страну с које су очекивале в. и махале je мотив одласка "нечисти" заједно с в., на
рукама, показујући му потребни правац. пример, код Белоруса: "Пошла, хира на-
Маскирне поворке на Белим покладама

Стварање Еве
Група девојака с лутком Марженом
Поучна прича из Великог Огледала (Speculum Majus) κακό je бес чувао βρηι
мошха-пустињака и није давао сељаку да украде репу

Венац белог лука
Христово рођење

"Св. Богородица Студентка " (1208/1209), Србија
ВЕШТАЦ -77- ВЕШТИЦА

узвей ветер" - "Иди, неволю, низ ветар". "нечисто" време или уочи великог —>
Аналогна "обраћања" болестима позната празника (јужнослов.); или ако jy je мајка
су и код Бугара: "Ветар те донео, ветар те дојила "три Велика петка", односно, више
однео". И, обратно, не сме се допустити од три године (пол>.); "вештица" постаје
да сламу, на којој je лежао мртвац, однесе жена рођена "у кошуљици" или у пос-
ветар; на ветру се не смеју сушити дечје ледњој месечевој фази (срп.), итд.
пелене, иначе ће памћење или мисли Спој људског и демонског начела у в., у
детета одлетети с ветром. народним веровањима je схватан као
облик дводушности, односно, да у једној
Лит.: Baczkowska G., Ludowy auch wiatru// истој жени постоје њена сопствена —>
Akcent 1986/4: 56-58; Matičetov M., Pitanje vetra душа и дух демона, који се настанио у
pri Slovencih/fHC 1965/4: 1211-1214; Азим. ВД њој; сматрало се да, док в. спава, њена
Ерм. НСМ 4: 111-112, 395-396; Череп. МЛРС: 17, душа лети у облику -» лептира и штети
36, 116. људима.
А. А. Плотникова В. je обично замишльана као стара и
ружна жена, распуштене седе косе, кука-
ВЕШТАЦ -» Чаробњак стог носа, грбава или хрома. За њен спол.-
ни изглед биле су карактеристичне или
Жена направлена од Брада ВЕШТИЦА - у свим словенским тради- демонске црте (неприметни репић, рош-
цијама, в. je познато лице из народне чићи), или обележја необична за жену
последњег снопа жита
демонологије, које у себи садржи црте (срасле обрве, бркови, длакаве ноге, дво-
реалне —> жене и демонског бића. Блиска струки низ зуба итд.). Она се могла пре-
je категорији такозваних "знајућих" л>уди, познати по необичном изгледу или очи-
односно, л>уди који поседују неко "над- ма: има дивљи или мрк поглед; црвене
знање" (уп. називе за в., образовано од очи; не гледа саговорника у очи; у зени-
речи "знати", "ведати": ист. слов, ведьма, цама joj се одражава наопаки лик човека.
ведуня, знахарка, јужнослов. вештица), а Основним штетним својствима β. сма-
карактерише je низ типичних демонских трана je њена способност да науди стоци
својстава: β. je у стању да се преображава у и одузме млеко кравама, да изазове —> су-
животиње и предмете или у неке друге шу или —> град, да набаци —> чини, од
људе. В. чарањем одузима —» млеко од којих се људи разболевају, новорођенчад
крава или род с туђих њива; изазива еле- ноћу плачу, због којих се раскидају
ментарне непогоде; краде или скида са веридбе, супружници се свађају, итд.
неба —» месец и —> звезде, итд. У лику в. Нека вампирска својства приписивана су
одражена су како стара руска веровања, јужнослов. "вештици": она je ноћу летела
тако и књишко-хришћанске представе, у облику лептира и давила људе, пила им
које потичу из европских средььевековних —> крв, вадила срца заспалим људима и
учења чарању. гутала их, отимала децу из мајчиних
По народним веровањима, обична же- утроба.
на je могла да добије натприродне спо- В. су биле посебно опасне на велике
собности у наслеђе од мајке-вештице или годишње празнике (пре свега, —> Ивањ-
из односа са злим духом, —> ђаволом, ко- дан и -» Божић), у периодима пуног ->
ји je с њом ступао у љубавну везу или месеца или младине, у олујним ноћима.
закључивао неки споразум (или се просто Осим тога, временом њихове појачане
усељавао у њено тело). Вештичје способ- активности сматрани су -> Ђурђевдан, ->
ности могла je да стекне она жена којој je Ускрс (ист. слов., јужнослов.), -» Беле по-
β. на самрти предала своју вештичју моћ. кладе (јужнослов.), дан св. Луције (зап.
Прављење "браде" на њиви Прање руку над "брадом' Такође се сматрало да вештица може слов.). Нападајући тих дана људе и
постати и девојчица (кад постане пуно- домаћу стоку, в. je узимала лик —> жабе,
летна), чији су родители прекршили од- -» мачке, -> пса, свиње и других живо-
ређене забране: на пример, ако je зачета у тиња; могла je да се претвори у —> точак,
ВИДОВДАН -78- ВИДОВДАН ВИДОВДАН -79- ВИДОВИНА

решето, стог сена или да постане невид- Лит.: СД 1: 241-242, 297-300, 367-368; Тез. БЧ понекад придавали већи значај него нахији, В. je посебно празнован, jep je "на
љива; "вештица" се често преображавала 1990/1: 112-116, Макс. ННКС: 128-132; Влас. НА: ивањским и петровским ватрама. Уочи В., тај дан пропало царство наше" (Фил. ВН:
у инсекта или птицу. За источнословен- 69-78; УНВ: 130-197; "ђор. ВВ; Марин. ИП 1: 173, -» пастири у ист. Босни поред сточних 138).
ску и западнословенску традицију харак- 179, 307-308; Кол. ПОС: 62-75; Bar. KUW: 210- торова пале бакље на брезовим или тре- Код Бугара, Видо je један од четири
теристична je укљученост веровања о e. у 240; Pel. PDL: 192-201; Л. Н. Виноградова, Общее шгьевим моткама. "градобитна" празника (упоредо са —»
календарске обреде (уп. ритуале "истери- и специфическое в славянских поверьях о У многим областима Србије на В. je Германом, Вартоломејом и Јелисијем):
вања вештице", "спал>иван>а", праћења ведьме/ЮМСР: 58-73. било уобичајено да се из куће "на сунце" тих дана суздржавали су се од пољских
вештице током ивањданске ноћи). Л. Н. Виноградова, С. М, Толсто] износи -> одећа из сандука, ради прове- радова да би избегли —> град.
Начини препознавања β. представљају травања, понекад само нова одећа или са- У Словенији и Хрватској, св. Вид je
један од најсталнијих општесловенских ВИДОВДАН - празник посвећен св. Би- мо девојачка спрема. У зап. Србији такође сматран за исцелител>а не само очних, не-
мотива: уколико je 6. била жена која живи ту, хришћанском подвижнику из III в., су износили постељину, ћилиме, обраћа- го и нервних болести. У пољском Помор-
у комшилуку, онда je најважнија брига празнује се 15/28. VI. Познат у народном јући се св. Виду: "Види, Видо, што ниси ју молили су се св. В. да их ослободи од
сељака била да je препознају, прате, календару Срба, Хрвата, Словенаца, а де- видео" (ГЕМБ 48: 355). На Косову су то чи- "видовице" (нервне болести shorea st.
раскринкају и онеспособе. Taj мотив je лимично и код Бугара и Пољака. нили ради чувања ствари и зарад здравља Viti).
реализован у многим казивањима о томе Срби, Хрвати и Словении називају св. породице. Износили су напоље и новац,
како су домаћини на ивањданску ноћ Вита Вид и поштују га као заштитника ви- поготову златни, "да га види сунце" (то je Лит.: Нед. ГОС: 55-56; СМР: 65-66; Чајк. РВБ:
стражарили у својој штали, код крава и, да и исцелитеља очних болести (у складу с кобајаги доприносило богатству), а тако- 63-64; ЕБ 3: 128; Марин. НВ: 488; Vuk. SK: 407;
када би видели мачку или жабу, одсекли народном етимологијом имена). У Срби- ђе семење које je остало од сетве, да би са- Gavaz. GD: 95; NU 1968/5-6: 485; ZNŽO 1896/1:
би животињи шапу и сутрадан настојали ји, -» жене су уочи Видовдана брале леко- чувало способност клијања у следећој го- 243, 247, 1897/2/2: 401. 1908/13/1: 80; Kur. PLS 2:
да сазнају која од жена у селу иде рањене вите траве, укључујући и видову траву·, вид, дини. 80-83; Möd. VOUS 5: 37-38.
руке или ноге. видац, видовачу, видивчицу и ел., стављале их Код Словенаца, за Vidova (15. VI) сма- С. М. Толсто/
Други универзални мотив, који карак- у воду, којом су се ујутро умивале, трљају- трају да je дан најдужи, а ноћ најкраћа, и
терише в., јесте летење на "састанак". У ћи очи травом и говорећи: "Видовчице, узимају га за почетак сељачког лета. Тог ВИДОВИНА -» Крсник
зап. слов, причама, чаровнице, чароделке (а богу сестрице! Што очима ja видела, рука- дана су забрањивани пољски радови, није
такође стриге, босорке) уочи празника св. ма и створила!" (Мил. ЖСС: 135). Сличне се смело чењати на -> дрво, поготову на ВИЈ - лик из истоимене приповести Ни-
Јана или Валпургијеве ноћи слећу на магијске формуле изговарале су и прили- трешњу. Пре В. трешње нису јеле жене колаја В. Гогоља, који je по својим споља-
Голо брдо (рус. Лысая гора), где с ђаволима ком умивања росом у зору на В. (Фрушка чија су деца умирала. У неким областима шњим обележјима и функцијама налик
приређују оргије, гозбе и забаве (сижејни гора). Сматрало се да то доприноси успе- Словеније, св. Вида су сматрали заштит- читавом низу источнословенских мито-
тип, близак западноевропским варијанта- ху у послу, поготову у ручном раду. Мајке ником оваца, понекад коња, а такође —> лошких ликова.
ма). Код Ист. и Јуж. Словена, у тим при- су изводиле кћери с ручним радом до пастира и —» ковача. Срби у области Специфична црта В. јесте смртоносан
чама већа пажња поклањана je опису ограде и говориле: "Вид-Видовдане, што Горње Мораве нису радили на Б. - ради поглед, који се крије испод огромних
припремних радњи в.: она се намаже ча- видела очима, све умела да урадим!" (БХ: добробити стоке. У центр. Босни су насто- очних капака или трепавица (уп. укр. вгя,
робном машћу, изговара магијску фор- 312). Девојке су се трудиле да почну рад на јали да све пољске радове окончају пре В., вг'икя, бел. бейка - трепавица), које В. може
мулу (нпр. "Излазим, излазим, ни за шта В., пре зоре, обраћајући се св. Виду: "Гле- будући да су веровали да "долази Вид, и да подигне само помоћу -> нечисте си-
не запињем") и, јашући на -> метли, дај, Виде, како ja видим!" да би рад успе- угледаће: што je никло - никло je, што ни- ле. У народним представама дуги очни
лопати, брани, брезовом штапу, долеће шно протекао. У сев. ист. Босни, девојке су je - неће ни нићи" (Фил. ВН: 139). Код Ру- капци су обележје демонског бића. Укра-
на зборно место. Такво место, упоредо с под јастук стављале разне траве, међу ко- са je дан св. мученика Вита сматран за дан јинска легенда о пореклу чаја приповеда
планинама, могло je бити старо или јима je био и вид, да би им св. Вид помогао завршетка сетвених радова: "Кто сеет по- да je -» ђаво, заводећи пустињака, почео
веома високо -> дрво, шикара -> клеке, да ноћу виде свог суђеника (Фил. ВН: 139; сле Вита, тот будет просить жита" - "Ко да му "еще (спушта) капке", све док
-> раскрсница, место поред -» воде итд. ГЗМ 1894: 373, 643). На В. се није радило, ceje после Вита, тај ће тражити жита" старац више није могао да гледа; пусти-
Тамо су в. приређивале заједничку гозбу, игле нису узимане у руке - да не би поква- (Кал. ЦНМ: 134). њак му тада je откинуо капке и закопао их
веселиле се и играле, бирале из својих ре- рили вид (Црна Гора). У Хрватској су, пре У српском народном календару, В. се у земљу; из њих je изникао чај. У предању
дова главку в.; у слабијој форми су пред- изласка сунца, одлазили на ливаде да се празнује као дан историјске Косовске из белоруског Пољесја, -> смрт je опи-
стављени мотиви о учешћу ђавола на збо- умију росом; умивали су се и изворском битке (1389. године); као сећање на њу je сана као чудовишна жена огромних оч-
ровима и о поклоњењу јарцу одноано водом да би имали добар вид. У Сињској унет и у црквени календар крајем XIX ве- них капака. Мотив капака, које виле дижу
Сатани. Крајини (сев. Далмација) одлазили су у ка. У Шумадији су веровали да у глуво до- (лопатом, кукама), раширен je у источно-
Словенима je заједнички и мотив о те- поља пре зоре да "обијају росу": двоје су ба ноћи на В. све реке на Косову постају словенским бајкама; међутим, постоји и у
шкој смрти в., која се дуго мучи и не може држали крајеве узице вукући je по усеви- црвене - од крви погинулих јунака. У прози која није бајколика. У легендама из
да умре све док се не ослободи своје друге, ма, сматрајући да то доприноси летини. Гружи су сматрали да тог дана престаје околине Волина спомиње се —> чароб-
демонске душе, односно, док некоме од У Хрватској, Црној Гори и Херцегови- да кука —> кукавица, која je "оплакивала" Еьак "крастави Буњака"; капци су му
л>уди не преда своје надзнање. ни тог су дана палили -» ватре, којима су погинуле у Косовској бици. У Височкој толико дуги да их подиже вилама. У По-
ВИЛА -80- ВИЛА ВИЛА -81- ВИЛА

дољу су постојала веровања о неком Со- биће, коме се придају превасходно пози- видети в. на ивици шуме, на обалама -» видају ране. Вилама су упућене многе ба-
лодивом Буњоу, који je погледом униш- тивна својства. Ипак, она се може освети- река (сев. ист. Србија), на -> ђубришту, сме када je реч о болести: испод "вилиног
тио цео град: његове трепавице су такође ти човеку ако joj учини зло, што je при- пепелишту, -> дрвећу, капији (буг.). Вре- дрвета" (дрена) оставл>а се чашу -> вина и
подизане вилама. Уп. словенско веровање ближава -> богинки, делом и -> русал- ме њиховог појављивања и контаката с чо- в. се упућује молба да спасу болесника
у "зле очи" и представу о слепоћи ли- ки. Локални називи и епитети в. су разно- веком су ноћ, сумрак, рана зора, када je (Ибар). В. се заљубљују у људе, посебно у
кова, који су у вези са загробним светом. врсни, често мотивисани местима њеног млад или пун -» месец, понекад у -» пе- пастире, живе заједно с људима. Ако чо-
Једним од фолклорних извора кн>и- боравка (срп. водаркиња, приморкиња, је- так. По бугарским веровањима, β. се пре- век успе да вили одузме њену чаробну
жевног лика Вија може се сматрати лик зеркиња, бродарица, планинкиња, пештер- васходно појављују у -> пролеће и лето, снагу, сакривену у круни (оглав, санталет)
св. Касјана, "грозног", "злог" свеца (обе- киња, облакиња итд.); карактеристичним понекад у периоду од -> Благовести до или крилима, виле ступају с њим у -»
лежава се 29. фебруара, а око њега су својствима, радњама, односима с људима -» Спасовдана; оне воле велике празни- брак и рађају децу, али често беже од сво-
концентрисана веровања о тешкој пре- (срп. бела-црвена, златикоса, плетикоса, до- ке, посебно -> Ускрс. јих мужева, остављајући (мушку) децу;
ступној години). По украјинским леген- брица, посестрима итд., буг. слатка-медена, В. се стварају на дрвећу, рађају их в. понекад заведу младе мушкарце и живе с
дама, Касјан je прекривен -> длаком, жива-здрава и ел.). У песмама им се често које су затруднеле од јутарње росе; рађају њима. Могу да доје л>удску децу, постају
очни капци му се отежу до земље; седи дају лична женска —> имена. Култ в. по- се у трави (црног.); рађају се као плод ве- помајке или посестриме људима. Деца,
непомично и не види ништа од "Божје знат je по бугарским изворима од XIII ве- зе в. и -> змаја (Босна). Оне могу у в. да коју су задојиле β. - вилепаци, добијају
светлости" због трепавица, које му допи- ка. претворе лепу новорођену девојчицу. необичну снагу или лепоту (срп.). Поне-
ру до колена. Касјан живи у пећини, у В. имају постојан антропоморфни об- Прамајком β. сматра се Богом проклета кад се вили приписује способност за про-
коју не допире светлост, лежи у рупи, лик: то су високе, складне, лепе (ретко - Христова сестра, која се својевремено хва- рицање (в. je предсказала смрт српском
засутој земљом. В. се такође јавља "сав у ружне) младе девојке с дугим (понекад до лила да je лепша од брата. Према другим јунаку -> Краљевићу Марку).
црној земљи", има "подземан глас". Кас- земље) распуштеним —> косама, обично веровањима, β. су кћери Јеве, које je она У исто време, в. могу нашкодити /ьу-
јанов поглед, као и Вијов, сматран je по- светлим, "златним"; у светлим (белим) -> сакрила од Бога (црног.). Када греје сунце дима, кажњавати их за учињену увреду
губним по људе, биљке, животиње: "Кась- одећама или огртачима, понекад са злат- и пада —> киша, деца вичу: "Родила се ви- или за неодговарајуће понашање. В. могу
ян гльянет - все вянет" ("Kaq'an погледа - ним -» појасом (хрв., буг.), с круном на ла!" Оне су смртне као и људи. слати болести, сакатити и чак убијати лу-
све увене"). глави, у хаљинама украшеним птичјим В. се одликују великом снагом, али су де (понекад убијају погледом), отимати
Будући да у народно) демонологији перјем (буг.), ретко - наге (хрв., црног.). У при томе лаке, без тежине. В. су праведне, или подметати децу (-> подмене), одузи-
Словена нема лика који би по својим фун- демонске особине њиховог спољашњег ничега се не боје (понекад само —» вука). мати људима -> сенку. В. су завидл,иве и
кцијама био истоветан Вију, кога je опи- изгледа спадају: магареће, коњске, кравље Оне добро познају лековита својства би- не трпе да л,уди у било чему буду изнад
сао Гоголз, "сабирни" лик В., који садржи или козје ноге с копитама, које β. скривају љака и сматрају се њиховим заштитница- њих: кажњавају лепоту, леп —> глас и ел.
низ мотива, везаних за различита демон- испод одеће; крила - у којима лежи њихо- ма (уп. одговарајуће називе биљака, као В. могу "затворити" горе, учинити их не-
ска бића, наводи на закључак да je реч о ва наднаравна снага; звезда на челу (хрв. вилин лук, вилин клинац, вилино сито, вили- проходним, могу затворити воде и ису-
блиставој ауторској мистификацији, у каставшт.); огромне груди које пребацују но дрво и др.). Сматра се да в. стално доје и шити поља; ноћу однети приносе с поља,
чијој се основи налазе народна веровања. преко рамена (буг.); непријатни задах, ко- носе децу, при чему рађају само девојчи- или из башта; заплићу гриве коњима и
јим одише њихова коса. В. иду тихо, крећу це (Пољица). ел. Да се не би настрадало од в., треба по-
Лит.: Левкиевская E. E.., К вопросу об одной ми- се попут —» сенке, лете по ваздуху. Често Посебно својство в. јесте музикалност: штовати одређена правила и забране: не
стификации или гоголевский Вий при свете укра- живе заједно, могу имати своју предвод- оне стално певају, играју у колу. Тамо где пити воду узету после заласка -> сунца,
инској мифологии/ISludia mythologica Slavica. ницу (кралгща - хрв.). Понекад се деле на су оне играле, у том кругу изникну гљиве, не пити лежећи са извора и ел. В. кажња-
Ljubljana-Piza, 1998/1:307-315; Иванов В. В., Об беле (католичке), плаве (православие), жуте порасте ретка или, супротно, густа трава. вају човека који je нагазио на "вилино ко-
одной параллели к гоголевскому Вию // ТЗС 1971/5; (јеврејске) и црне (циганске) (Поленца у В. воле да се купају, умивају, да чешљају ло" (тамо где су играле в.) или на њихову
Иванов В. В., Категория "видимого" и "невидимо- Далмацији); беле и тамне, горске и водене, косе. Често јашу -» коње и -» јелене. трпезу, онога који je посматрао њихово
го" в тексте: еще раз о восточнославяанских добре и зле (Славонија, Лика). Хране се -> медом и млеком, музу -» ко- купање, игру. Ипак, човека, који их je слу-
фольклорных параллелях к гоголевскому Места на којима бораве в. далеко су од зе, пеку -> хлеб у пећинама, једу ону хра- чајно видео, в. не дирају, чак учине да он
"Вию'У/Structure of texts and semiotics of culture. људи - планине, стене, горске —> пећине ну коју је човек сакрио (рекавши да je не- постане непобедив. При сусрету с в. л>уди
The Hague-Paris, 1973:151-168; Назаревский А. и јаме под земљом; планинска језера и —> ма); гшју воду из "својих" извора (ретко - су се крстили, сви контакти с в. чувани су
А., Вий в повести Гоголя и Касьян в народных по- извори, ређе —> небо, облаци (Хомоље), храпе се пређом). Праве скупове у случају у тајности, иначе би се в. жестоко светила.
верьях о 29 февраля//Вопросы русской литара- ветар (буг.). Посебно значење има веза в. с да им се роди дете, зачето од л>уди. Сматрано je да се в. може видети помоћу
туры. Львов, 1969/2:39-46. -> водом: в. се појављује из воде; верује се У целини, в. су добре према људима: специјалних магијских поступака: на —>
О. В. Белова да многи извори и воде припадају β. и оне доносе -> срећу, принос пољима и покладе je требало испећи —> колач од
стога носе назив Вилина вода (срп.) и ел. В. вртовима, дарују људе -» златом, сре- остатака разне хране и, попевши се на др-
ВИЛА, САМОВИЛА, САМОДИВА - у сакривају и од људи чувају своја пребива- бром, новцем; помажу им у свакоднев- во, гледати кроз њега; у први петак, када
веровањима и фолклору Јуж. Словена, де- лишта и оштро кажњавају оне који их от- ним пословима, брину се о деци-сирочи- je млад месец, скувати -> кости, узете из
лимично и Словака, женско митолошко крију, посебно -> пастире. Људи могу ћима; лече људе од разних -> болести, -> гроба, затим их разбацати и ел. По ве-
вино -82- вино ВИРОВНИК -83- ВИРОВНИК

ровању Срба и Хрвата, у нашем времену става о томе да je црно вино - крв. Срби и раније. Капанци су купали покојника крв св. Јована". Хрвати у Далмацији по-
нема више в.; оне су нестале када се поја- из Косова Поља се на Чисти понедељак водом помешаном са в.; егејски Македон- штовали су дан св. Мартина (11. XI), по-
вило ватрено оружје (ист. Херцеговина), ујутро умивају вином и дају деци β. из љу- ци су понекад покојника поливали в. или кровителе виноградара, и тог дана су
када je човек убио домаћина в. (Самобор) ске јајета, "да би исто толико крви добила га мазали ул.ем, "да не би постао вам- пробали ново вино. Словенци су везива-
и ел. Место /ьуди о томе причају са жаље- у години", а Хрвати у Лици сматрају да пир". У Лесковачкој Морави, с истим ци- ли в, за дан св. Винцента (22.1) и тада су га-
њем, сматрајући да су, нестанком в., из ће, колико попију в. на Велики петак, то- љем, воду од тек скуваног -> жита и вре- тали о будућем роду грожђа. У ист. Срби-
живота нестали благостање и срећа (хрв.). лико добити чисте крви. У Истри су на ло в. сипали су покојнику на очи, уши и ји су поштовали -> змију која живи у вин-
У јужнословенском фолклору, вилама дан св. Франциска (2. IV) пили в. и јели пе- уста. На парастосима у том крају Помо- ском гюдруму: у посебан чанак одливали
су посвећене многе песме и приповетке. глово месо, у нади да ће им то дати мно- равља (Алексинац) износили су два бока- су в. за ньу и нису дозвољавали да je неко
Најчешћи мотиви су: женидба вилом го крви и да ће постати јачи и отпорнији. ла в., предајући их присутнима унакрст убије, плашећи се града (Бољевац).
(момак краде в. одећу, круну или крила и Код Ист. и Зап. Словена на Карпатима преко стола и стално их доливајући.
тако постиже да в. посгане његова жена, постојало je веровање да се једном годи- В. су стављали у мртвачки сандук с Лит.: Вак. По: 83, 86, 111-113, 118, 142-147, 175.
али в. на превару успева да поврати оно шње (на —> Божић, —» Богојављен>е или различитим мотивима: или зато што га je Н. И. Толсто/
што joj je украдено и, добивши ранију на Велики петак) вода претвара у в. Зато су покојник волео, или да би вино постало
снагу и сггособност, одлеће; Месец се же- карпатски Русини на Божић, у поноћ, од- лековито, пошто одстоји 40 дана у —> гро- ВИРОВНИК -> Мочвара
ни в. и ел.); веза с јунаком (из брака с в. ра- лазили на поток да пробају воду - да ли се бу. Сматрало се да такво вино из гроба
ђа се јунак; β. храни јунака у тамници; ис- претворила у в., a Пољаци би на Бадње ве- лечи туберкулозу. Приликом поновне са- ВЈЕДОГОЊА -» Облачари
цељује ране јунаку; β. помаже човеку (в. че, за вечером док су пили воду, говорили хране, покојникове —> кости обавезно
даје праве савете, помаже да се победи да пију в. Срби у Гружи су веровали да се у преливају в. ВЛАСИЈЕ СВ. (Влас) - хришћански све-
противник, брине се о детету, одгаја сина Богојављенској ноћи отварају небеса, да се В. се често користи и у календарским тац, мученик, еп. севастијски (умро око
погинулог јунака, посвећује се одбаченом реке и потоци заустављају, а вода се пре- обредима. Уочи Божића Срби, Бугари и 316. г.) чији се дан обележава 11/24 II, код
детету; даје човеку снагу тиме што га задр- твара у в., док -> ветар престаје да дува. Македонци су в. поливали —» бадњак, го- католика Блажеј, Блаж (3. II); у народно]
јава; враћа му вид, девојци даје чудесно В. je обавезна компонента готово свих стећи га као човека. Срби су вином гаси- традицији - покровител, стоке. В. се, по
биље и др.); в. наноси штету човеку (убија породичних обреда. Српкиње на Косову ли бадњак, божићну и славску csehy; то житију, све време Ликинијева прогона
девојку која je спавала на "вилином" ме- дају в. беби одмах по рођењу, "да буде ру- вино у Шумадији je сматрано лековитим крио по пустим местима и живео на пла-
сту, "испија" срце детету; копа очи девој- мена", а Бугарке у Тракији то чине при- и њиме су лечене плућне болести. Пола- нини Аргеос у пећини; до њега су кротко
ци зато што je радила у недељу; момак ликом првог подоја. Македонци су, одмах жајника на Божић, на дане св. —» Игњати- долазиле дивље животиње, у свему се
убија β. која му није дала да се напије воде по рођењу, поливали главицу новорођен- ја (20. XII/2. I) и св. -» Варваре (4/17. XII) потчињавајући В., од кога су очекивале
са извора; пастир убија в. која му je одвела чета в., "да би му коса била ковриава" (Бе- чашћавали су β. На дан св. -> Трифуна благослов и излечение —> болести. Мотив
стадо и ел.); в. -чаробница (невид/ьивост лес). Код Срба, обавезна "повојница" де- (1/14. II) био je обичај да се орезује вино- заштите стоке одражен je у иконографији
в., в. претвара овце у -» камење и ел.) и тету укључивала je погачу, со, лук, шећер град; по орезивању сваки чокот je поли- св. В. Понекад je сликан на белом —» коньу,
др. и в. ван в., да би грожђе родило; сваког прола- окружен коњима, кравама и овцама или
У свадбеном обреду, в. je имало веома зника нудили су боцом в.; дан je заврша- само рогатом стоком. У руској традицији,
Лит.: МСл. 1991: 123-124; СМР: 66-68; Tjop. BB: важну симболичку улогу, уз то што je би- ван општом гозбом у кафани. се. В. звали су "крављим богом", a његов
57-120; Зеч. МБ: 39-49; Георг. БНМ: 110-137; Ма- ло неодвојива компонента свадбене гозбе. На српској "слави" свештсник благо- дан - "крављи празник". У Новгороду су
рин. НБ: 201-206; Вак. ЕБ: 503-505; Krst. IMNP: Код Капанаца (сев. ист. Бугарска), момци сила в. у чаши и њиме прелива славски -> на дан св. В. доносили крављи маслац н>е-
497-498; EAS: 84. и девојке пред венчање перу руке в. испод колач. Требало je да свако огпије по гу- говој икони. Код Белоруса, на дан св. В.
С. М. Толсто] оџака у купи. Водом са в. умивали су се и тљај из чаше (Косово). Првог дана орања, ("кетьски светац") јахали су младе коње и
младенци, "да би се оградили од враџби- орач je поливао земљу в. приређивали посебну софру. По сев. укр.
ВИНО - опојно пиће од грожђа, које у об- на и злих жеља". При уласку младенаца у У обичајима, в. je супротстављено води представама, св. В. "пази на рогату стоку".
редима симболизује -» крв, здравље и младину кућу, из чаше в. прво би отпио и ракији. Далматинци су веровали: уко- У Сибиру су празновали дан се. В. као по-
живот. У божанској литургији, тајном ев- младожења, па потом млада, која би пре- лико им се у чашу сипа прво в., па после кровитеља стоке. У ист. Србији (Буџак)
харистије се претвара у крв Христову; за- остало в. шьуснула на зид куће. Прили- вода - рађаће им се синови, а обратно - дан св. В. je сматран за празник волова и
једно с —> хлебом, компонента je светог ком уласка младе у младожењину кућу, кћерке. Македонии су сматрали да про- рогате стоке (говеђа слава), и тог дана нису
Причешћа. свекрва би joj давала в.; невеста би умака- сути ракију предсказује - сиромаштво, а упрезали волове.
Народни култ в. раширен je првен- ла прете у в. и шкропила довратке на вра- просути и. - покојника (Охрид), Сакрални —> хлеб или —> колач на дан
ствено код Јуж. Словена у областима у ко- тима. Свадбени обреди са употребом в. Код Зап. Словена (Чеха и Словака) на св. В. месили су у Лужници и Нипгави;
јима постоји давнашња традиција вино- код Јуж. Словена врло су разноврсни и дан св. јеванђелисте Јована (27. XII) β. je но- хлеб je резан, и то je чинио свештеник (ако
градарства. У северним и планинским обилују локалним варијантама. шено у катедралу - да га освештају. Срби га није било - домаћин), уз молитву, као
областима, многе функције в. обављају В. у погребном обреду било je обаве- на дан Усекованија главе св. Јована Крсти- на слави. У Пиринској Македонији су жене
ракија и вотка. Код Словена постоји пред- зно на парастосима, а понекад су га теља (11/29. IX) нису пили в. "да не пију тог дана месиле хлебове или лепиње, жу-
ВЛАСИЈЕ -84- во ВО -85- ВО

рећи да их однесу у цркву и поделе док су на дан св. В. било je обавезно код Украји- ничке територије нису користиди волове У Височкој нахији, новогодишњи колач су
још врући, верујући да ће - ако се хлеб пу- наца који живе у областима Белгорода и као теглећу снагу, већ коње. ломили на делове и последней комад на-
ши - стока читаве године бити здрава. У Курска: вода je стајала три дана на поча- Због покорности и тешког рада на н>и- такли на десни рог в. По томе на коју би
неким селима хлеб су делили на улици. сном месту у кући, затим би њоме шкро- ви у корист човека, Бугари вола називају страну пао збачени колач, гатали су о бу-
Свако ко би узео парче тог хлеба, поско- пили стоку, а преостало враћали натраг, -» анђео, Пољесјени (у области Пинска) - дућој летини. У планинама Мајевице су
чио би и изговорио добре жед>е стоци. у бунар, пошто су сматрали да je воду већ "света кост", а Русини (у Закарпатју) сма- сматрали да што дал,е в. од себе одбаци
Остатак хлеба давай je стоци. Бугари из "осветио св. В. ". трају да je β. најчистија животиња. По парче колача, тим ће летина бити богати-
Тракије месили су два хлеба (пите), ста- Народна етимологија везала je име представи Сдовена, на в., као и на —> бику ја. Македонци из околине Скошьа би ре-
вљали их један преко другог, па ломили Влас за реч влас - "длака", и "болеет у об- или биволу, "земља стоји". дом одламали по парче божићног кола-
комаде за волове и чашћавали комшије. У лику танке -» длаке или црвића, од које, В. као жртвена животиња познат je ча, обраћајући му се као в., кога би тера-
зап. Бугарској такође су месили два хлеба, по веровањима, оболева стока". Да стока код Срба, Македонаца, Бугара и др. Сдо- ли речима: "Oje, Карче, ојс, Сурче, ојс ди!"
које су звали се. Петка и се. Влас; први су не би боловала од власца, домаћин je по- вена. У Лесковачком Поморављу на -> Пе- (Клич. БОСК: 218).
ломили и давали комшијама "за воловско стио на дан св. В. Друга веза - сазвучје Влас тровдан, —» Илиндан или на Велику Го- Десни в. у запрези ритуално je обеле-
здравље", а други носили и стављали у - ласка (ласица) - налази се у основи веро- спојину клали, су три в. и заједнички их је- жен. Пред орање разбијају —> jaje о иего-
храпу воловима. Он je давай и другој сто- вања да св. В. штити од -> ласице, која мо- ди. Македонци у селима око Белеса су се ву главу, а на —> Бадњи дан му на рогове
ци. У околини Панађуришта месили су же да нашкоди стоци. на Илиндан окупљали на оброчишту да стављају запаљене свеће и трипут обила-
велики, заједнички хлеб, који су ломили и На дан св. В. забрану предења, везења поједу жртвеног в. Словаци су на трећи зе шталу (Лесковачка Морава). У Босни
нудили сваком ко наиђе, при чему су да- и шивења поштовали су у Пиринском дан свадбе клали в. Главу в. закопавали су (облает око Високог) сматрали су да ако
валац и прималац размењивали узвике крају, "да не би оболевали стока и њен до- у темел, нове куће (Гружа), a лобању s. че- во-дешњак легне на орање, летина ће бити
"Муу-у-у!", подражавајући рику волова. У маћин". У Пловдивском крају на св. В. ни- сто су стављали на овчји тор или пчели- добра.
Пловдивском крају дан се. В. називали су су се смели чешљати, "да им се не појави њак, ради заштите од -» урока. Волови-близанци, заједно с браћом-
Муканща или Муковден, jep je и тамо, када власац у очима". Из истог разлога било je Обред с волом—> полажајником био близанцима, играли су главку улогу у об-
се делио хлеб (пита), такође био обичај да забрањено сејати брашно, да се не убуђа je раширен код Срба у Шумадији, у зап. и оравању села ради заштите од епидемија и
мучу. У Русији, у Вологодском крају (Кад- ("да не власава"). У многим бугарским југозап. и југоист. Србији, у Босни, Краји- помора стоке код Срба, Бугара, Македо-
никовски срез), на дан св. В. пекли су пога- крајевима није било дозвољено да се на св. наца, Украјинаца, Белоруса, Пољака и Ка-
че од ражаног жита, свечано их освешта- В. хлеб меси с квасцем, да хлеб не би чи- шуба (—> близанци).
вали и затим давали стоци. таве године био лешьив. Црне в. (или црне в. -близанце), по на-
Код Бугара, на дан св. В. заједничку тр- Код Руса je икона св. Власија често ви- родним представама, одликује посебна
пезу организовали су у неколико села сила у штали. На дан св. В. обраћали би магична снага; у стању су да своје домаћи-
Пловдивског краја: људи би ишли по ма- joj се молитвом: "Свети Власије, дај среће не заштите од злих очију и —> чини (Бо-
хали, рикали и сакупљали намирнице за ухрањеним теладима, дебелим биковима, сна), да ограде од куге (Метохија). Напро-
заједничку софру. Средином XIX века, у да би из дворишта полазили - играјући, а тив, у Белорусији сељак није почињао да
бугарском селу Перушица на дан св. В. би с поља се враћали - скачући" (Макс. СС оре црним в., верујући да од тога "летина
сви, који су имали стоку, излазили ван се- 17: 56-57). Украјинци су на дан св. В. често сатрули од кише". То се објашњава пред-
ла, клали вола, јели и пили заједно. Кући служили молебане у дворишту, уносили ставом о вези —» облака - небеске стоке -
су ишли трчећи, мучући, ржући и блеју- икону св. В. у шталу или тор, кадили грла са земаљском стоком. У зап. Белорусији
ћи, подражавајући стоку. У Украјини и шкропили их светом водом, "да би се су, приликом епидемије колере, седо об-
(Харковска облает) на тај дан су пировали стока добро плодила и да се не би разбо- Во дешњак као полажајник на Божий оравали са два бела в.
и пили ракију "да би краве биле питоме". девада" (Вор. ЗНН 1: 209). Прво орање и сетва праћени су ритуа-
Истеривање стоке да пије воду рано ни и Црној Гори. У њему je учествовао во- лима у којима учествују волови. Код Буга-
ујутро на дан св. В. практиковано je у сели- Лит.: СБЯ-84: 192; Бол. КСЗ: 66, 334; Макар. дешњак, коме би често на десни рог ната- ра, Срба и Македонаца, после прве бра-
ма Пловдивског краја северно од реке Ма- СНК: 57-58; Макс. ННКС: 118; СРНГ 2: 57; ЭО кли колач с рупом на средний и тако га зде би котрљали numy по ораници, па би
рице. Крупној стоци су на роговима низа- 1895/27: 125; Вор. ЗНН; Нед. ГОС: 57; РСКНЈ 2: уводили у кућу. На Нову годину, у Слове- je ломили на плугу: први комад су заора-
ли хлепчиће, које су после давали деци. 705; Бак. БЕТЕ : 423; Марин. НБ: 260; Млад. БТР: нији су в. с колачем терали на гумно, где вали у земљу, други мрвили птицама, а
Трку волова на дан св. В. организовали 317; Плов.: 258. би ломили колач на комаде и давали по трећим хранили в.
су у бугарском селу Драгојново (јужно од Н. И. Толсто/ парче свој стоци. Ако би се том приликом Обред заштите рогате стоке од помо-
β
реке Марице) (уп. коњске трке на дан се. · побалегао на гумну, сматрали су да то ра, када би je протеривали кроз прокоп у
Теодора Тирона -» Тодорова субота). ВО - у народној традицији чиста и жртве- најављује годину која ће бити берићетна земљи и живу ватру, код Срба се назива
Уопште, у Бугарској тог дана готово да на животиња. Обреди и веровања везана и плодна за стоку. воловска богомола (—> ватра).
нигде нису упрезали волове. за в. неравномерно су распрострањени, Набијање колача на рог je познато и В. оличава снагу и издржљивост. По
Доношење воде из -> бунара ујутро jep на неким просторима словенске ет- тамо где нема обреда са в. - полажајником. веровању Срба, в. je опасан с девет или 77,
-86- ВОДА -87-
во ВО ВОДА

понекад с 40 невидљивих појасева. На -> бађају рада, месе нарочити хлеб, који по- Лит.: Зел. ВЭ: 55, Шейн МИБЯ 3: 323, 243; Бак. воду и прскај je иза себе: колико кашьи
Тодорову суботу, он скида са себе 70 по- негде називају воловски хлеб (Зајечар). БЕТБ: 450; Марин. НБ: 62, 65, 66, 131, 156; РН падне, толико ће ђавола настати". Про-
јасева, а седам оставља за добробит рада Сваког -> четвртка од -» Ускрса до -> 1911/1: 103-110; ГЕМБ 1929/4: 47-48; 1932/7: 76; тивречна оцепа в. као лековите и, исто-
сиромашних (Пчиња). На -» Младенце - Спасовдана и сваке -> суботе у марту, у 10: 39,122,126; 31-32: 377, 48: 322,345; Петр. ЖОГ времено, смртоносне, одразила се у бај-
дан Четрдесет мученика, он се ослобађа 40 ист. Србији (околина Бољевца) в. не би : 230, 248, 342, 348; Раек. 38/83: 27, 28; 38/85: 11-12; ковним мотивима о "живој" и "мртвој" β.
појасева, па га тог дана не треба упрезати упрезали у запрегу "да лети не буде гра- СМР: 72, 91; Фил. ВН: 130,137, 140; Фил. РЕГ: 72, По веровањима, "нечиста" и опасна била
(зап. Бугарска). да". 230; SLSJ: 240-253; Ног. 325; MS: 727. je в. којом су прали посуду после парасто-
В. —> "облачар" поседује, по верова- Веровања и обреди везани за в. често у Н. И. Толсто] са, којом су купали болесника, новоро-
њу, натприродну снагу; за време непого- себи садрже мотив смрти. Санке у којима ђенче, покојнике (њу су просипали на пу-
де, он почиње да риче и удара копитама, je покојник (и лети) одвожен на —» гро- ВОДА -у народним веровањима, један од ста места, куда нико не залази, или су je
може да изађе из јарма и нестане у —> бље, обавезно су вукли в. Вечерньа рика в. првих елемената универзума; извор жи- употребл>авали у црној магији).
облацима, да би се тукао с —» халама и наговештавала je смрт у кући (Србија). У вота и ослонац на коме се држи земља; За веровања у то да се душа мртваца
другим злим силама. загонеткама, в. симболишу гром, ватру, средство за магично очишћење. Истовре- потапа у в. везаи je читав систем забрана
Воловски празници код Словена одно- ноћ и дан, сунце. У легендама, в. je света мено, водени простор je осмишљен као употребе в. која je била у кући у тренутку
се се на различите датуме и локално су животиња. Када je —> Богородица крила граница између земаљског и загробног смрти неког од чланова породице: њу су
ограничени. То може бити дан св. —> Вла- малог Христа, в. je набацивао сено на ње- света, као место на коме привремено оби- просипали у двориште (или, чак, износи-
сија, код Јуж. Словена Тодорова субота, га, да му буде топло, док je -> кон. сено тавају -> душе мртвих (док прелазе на ли подале од куће). Бугари су ту в. нази-
ређе св. Модест (18. XII, Тракија, Пирин- збацивао и jeo. Зато се месо в. може јести, "онај" свет) и средина у којој бораве -> не- вали "мртва" и журно je просипали из
ска Македонија), арханђел Таврило (13/26. a коњетина се сматра за погану (Пољесје, чисте силе. У космогонијским митовима, свих судова, да je не би неко попио. Код
VII, центр. Босна). Тих дана волове осло- околина Пинска). в. асоцира на првобитни хаос, када још Срба, сматрали су да je неопходно просу-
није било неба ни земл>е, него су у васио- ти сву в. из кућа поред којих je прошла
ни једино постојали тама и вода. погребна поворка. Ако би човек који je
Симболичко значење с и широка сфе- носио кофу в. наишао на погребну повор-
ра обрсдног коришћења β. везани су, с јед- ку, морао je β. да проспе на пут, да душа
не стране, за њена природна својства умрлог не би ушла у њу и остала у земал>-
(провидност, свежина, брзо протицање, ском простору.
способност очишћења), а с друге - за Негативна симболика в. карактери-
представе о в. као опасном "туђем" свету стична je и за народно тумачење —> снова:
и улазу у онострани свет. веровало се да речна и чиста в., виђена у
Код свих Словена, популарна верова- сну, предсказује сузе и тугу, а мутна и пр-
н>а да у в. бораве —> ђаволи, -> воден>аци л>ава - болеет и смрт.
и др. духови који наносе гптету, откривају Црквено освештавање в., везано за не-
негативну семантику воденог елемента, ке празнике, по народним представама,
који је осмишљен као простор опасан по извођено je с циљем истеривагъа ђавола
човека, уп. руске изреке: "Где вода, там из н>е и очишћења од прљавштине. Таква
беда" ("Где вода, ту и невоља"), "Од воды в. називана je "света" и сматрана je за нај-
жди беды" ("Од воде очекуј невоље"), здравију и лековиту в., која je у стању да
"Черт огня боится, а в воде селится" ("Т)а- излечи све —> болести и заштити од нечи-
во се ватре плаши, а у воду одлази"). При сте силе. Такође се веровало да чудотвор-
уласку у воду или приликом захватанна ном постаје в., узета са —> извора и из —>
воде из реке, људи су предузимали читав бунара у посебно сакрално време (на
низ мера предострожности: крстили су пример, на -> Божић, -> Велики четвр-
се, ћутали, бацали жртвене дарове у в., так, ноћу уочи —> Иван>дана). Магична
обраћали се в. изразима поштовања, итд. својства в. су појачавана ако су током н>е-
Украјинци са Карпата су, улазећи у воду, пог захватања и ношетъа у кућу поштова-
говорили: '"ђаво из воде, a ja - у воду!" а на одређена правила: на пример, оддази-
после купања: "Ja из воде, а ђаво-y воду!" ли су по в. пре изласка сунца; узимали je
У украјинским легендама појава ђавола и са извора пре других људи из села ("нена-
штетних инсеката везивана je за прскање чета" в.); приликом захватања β. се није
и капи в. - св. Петар je саветовао ђаволу смела просути; на путу за в. и натраг тре-
како да створи себи помоћнике: "Захвати бало je —» ћутати ("нема" ej. Код куће су
Водоноша (Србија)
ВОДЕНИ БИК -88- ВОДЕНИ БИК ВОДЕНИ БИК -89- ВОДЕНИ БИК

се том водом умивали, њоме појили боле- ННКС: 245-260; АФ. ПВ 2: 210-211, 232; ЕПНДК: на паши, изазивајући страх код људи; у освета, требало je ослободити се кривице
снике, шкропили стоку, користили je у -> 151-193: Mosz. KLS: 506-510; Bieg. КОМ: 360-402; другом делу се говори о томе да je -» ко- за његову смрт. У неким варијантама по-
гатању. Допунску лековиту шагу в. дава- SSSL 1999: 153-420; Раден. ССНМ: 13, 24-25, 55- вач —» гвожђем оковао рогове свом или менутог предања о в. б. до освете, ипак,
ли су бшье спуштено у н>у, новац, -> жи- 56, 104, 152-153; 178; Рад војвођанских музеја, сеоском бику, који je потом, у борби, долази: после пробадања бика, језеро
то, угљен из -> пећи, итд. Војводина, 1986-1987, т. 30, с. 159-172. успео да прободе воденог бика; рањени в. пресуши, а ковачева породица изумире;
Лустрациона, апотропејска и плодоно- Л. Н. Виноградова б. гада бежи у језеро и више се не поја- наступа олуја с грмљавином и гром удара
сна семантика в. уочава се у многобројним вљује. У трећем делу наводе се последице у грнчарев дом, па у пожару страдају дво-
ритуалима шкропљења, умивања, —> купа- ВОДЕНИ БИК- по предању, снажан црни нестанка в. б.: језеро се исуши или претва- јица његових синова (грнчара сустиже
ша, поливања, пијења посебне ("набајане") (ређе бели) бик с великим роговима који je ра у бару, —> град уништава летину, поне- освета зато што je научно сељаке како да
в., бацања разних предмета у в. До текуће в. некад живео у дубоким стајаћим водама. где од мун>е настрада човек који je пред- искују гвоздене рогове); сваке године град
би трчали празничних дана, да се умију ра- Варијанте предања о в. б. своде се на то да ложио да се бику окују рогови (-» грн- стуче сељацима летину; пресушује —» из-
ди живахности и здравл>а; њоме су полива- су људи оковали рогове домаћем —> бику, чар) или сам ковач који je то урадио. вор питке воде. Обред жртвовања бика
ли болеснике или људе који су починили који je у борби успео да прободе воденог, Кључни моменат предања јесте кова- спровођен je до почетка XX века у летњим
грех; традиционална добродошлица Ис- и на причу о евентуалним последицама ње гвоздених помагала којима се домаћи месецима у Русији, Србији, Бугарској,
точних Словена изражавана je формулом: које су из тога настале. Предање je позна- бик опрема за борбу (гвоздени врхови, око- Македонији. На више откривених архео-
"Буди здрав, као вода". Текућа β. je осми- то у Србији, Бугарској и Македонији. ем, навлаке, оштри ножеви, гвоздени ши/ьци, лошких локалитета на Балкану, који све-
шљавана као симбол хитрости и успеха у В. б. познат je и по називима ерани во челични рогови). Радњом ковања тих пома- доче о култу Митре на овом простору, у
разним пословима: да би рад ишао брзо, (Стари Влах), морски бик (околина Ле- гала време се дели на оно пре ковања, каменој пластици приказано je ово небе-
прва творевина детета које je учило занат сковца), јунец (зап. Бугарска). када je митолошко биће у виду бика не- ско божанство како ритуално коље бика.
бацана je у поток; у љубавној магији, девој- За в. б. се веровало да je риком или из- прикосновено господарило, и оно после Начин страдања в. б. и потонье после-
ке-Хуцулке обраћале су се β. речима: "Kao ласком из воде предсказивао несреће ши- ковања, када je оно било поражено гвозде- дице, говоре о блискости овог бића с ->
што вода брзо тече, нек се тако и ja брзо рих размера или промену времена. Тако ним ши/ьком. Значи, у основи овог преда- халом, која такође бива прободена гво-
удам". Својства в., као што су водено богат- je. по предању, бик из Власинског језера на лежи митска прича о сукобу ковача с зденим шиљцима. О томе сведочи и за-
ство и бескрајан ток, одређују семантику риком предсказао руско-турски рат и су- воденим, хтоничним бићем. Пошто су пис М. ТЕ). Милићевића из друге полови-
ритуала усмерених на обезбеђивање млеч- коб Срба и Турака: "бик je... из језера та- обликовали гвожђе уз помоћ -> ватре и не XIX века, где се в. б. назива во-хала. За
ности мајки-хранитељки: оне су прскале ко страшно букао, да се je сва околина воде, стварајући тако убојити предмет; у разлику од -> аждаје, -> ламје, хале, чија
своје груди в. из потока да би им надолази- тресла а из воде избијали на површину митском схватању, ковачи не само да су тела могу да сатруну и из њих да настану
ло -» млеко (Срби). У ритуалима гатања, велики клобуци"; в. б. из Стришке баре помоћници Громовника, који се служио инсекти и гмизавци, в. б., пошто га пробо-
коришћена су својства β. као што je могућ- код Параћина излазио je из воде само њиховим стрелама, већ и његова тран- ду, само нестаје у води (тада се појављује
ност огледања у њој (уп. руске изразе "као "када би имао да предскаже несреће: сформација. крвава вода која данима отиче). За бика
да гледа у воду" у смислу - "погађа будућ- глад, помор и болеет"; бик из Бабљичког Митска прича о пробадању в. б. иска- из Стришке баре код Параћина се припо-
ност") или се предсказивало на основу кре- блата на Косову, риком je најављивао зана je и на ритуалном плану, кроз ствар- веда да je после пробадања побегао низ
тања предмета бачених у в. Сматрало се да промену времена. но, жртвено убијање бика одређеног дана Мораву у —> Дунав и море. Стога се повр-
већ само доношење β. ноћу у кућу, в. захва- Мотив да господар воденог простора у години. Тако je мит циклично обнављан шина језера, извора или баре из које се
ћене уз поштовање посебних правила, мо- најављује људима несреће које ће их сна- и тиме потврђивана сакралност промене појављује β. б. може схватити и као "капи-
же у ономе који гата да побуди пророчки пи среће се и у предањима других наро- коју он успоставља. У античкој Грчкој бик ја" између овог и оног света. То je део
сан. да. У средњој Азији и Сибиру, међу Мон- je на ритуалан начин убијан на празник отворене границе, а самим тим предста-
У вербалним формулама упућиваним голима и Јакутима, срећу се веровања у Диполеиа, чији се други део називао буфо- вља и опасно место на коме се човеку мо-
в., јавља се њен персонификовани женски воденог бика, који се скрива у језеру и ри- ниа, a био je везан за убирање првих зе- же догодити да се сусретне с представни-
лик, с властитим именом (Јелена, Ул>ана, че пре олује. Према Карамзину, "гениј" мљорадничких плодова у години (друга цима —> оног света. Зато се таква места
Јордана), епитетима и етикетским обра- Ретрског језера - када би опасност угро- половина лета, око данашњег празника сматрају култним од најранијих времена
ћењима ("драга мајчице-водо", "Христо- жавала словенски народ - узимао je об- Светог Илије). Сам обред уюъучивао je и до данас.
ва мајко", "Божја сестрице"); њој су се лик вепра, испливавао на обалу, рикао суђење свештенику који je први задао уда- Код Источних Словена, поједине фун-
обраћали молбом да их очисти од сваког страшним гласом и поново се скривао у рац бику, да би суд кривицу с њега прено- кције β. б. пренете су на водењака: нпр.
зла (од болести, чини, туге); у обредима воду. Ова улога, у народним веровањима сио на остале свештенике, а са њих на ин- свака вода има свога водењака који ту од-
"храњења воде", бацали су жртвену храну Руса, приписивана je и —» водењаку (рус. струменте којима je бик заклан, да би - на увек борави; он може да изазове олују, да
к а
у в., молећи да им у замену да успех, сре- водяной) и водепачици (рус. водяница). Р ЈУ - ти инструменти, по одлуци суда, најави људима велику несрећу која ће их
ћу, младожењу, приплод стоке итд. Предање о в. б., по правилу, има тро- били бачени у море. Ритуално суђење за снаћи; ако водењак напусти језеро, оно
делну структуру. У првом делу се саоп- убиство бика указује на то да je он пред- остаје без —» риба; противник водењаку je
Лит.: СД 1: 386-390; КОО 1983: 130-143; Потеб. штава како je из неке -> воде излазио бик стављао зооморфну инкарнацију хтон- св. —> Илија, па се зато он појављује само
НССП: 54-72; ИВ. Топ. СЯМС: 147-156; Макс. и таманио домаће бикове, или сва говеда ског господара: да би се избегла његова -> ноћу итд. И нека његова спољна обе-
ВОДЕНИ ПОНЕДЕЉАК -90- ВОДЕНИЦА ВОДЕНИЦА -91- ВОДЕНИЦА

лежја указују на блискост с β. б.: нпр. он се доводе до развитка земљорадње, тако се и зив - воденично, воденично коте (воденично додају се очишћавајућа и друга снага во-
приказује као седи старац с роговима; има мењао однос људи према хтонском госпо- маче) (БД 2:139). Ако би се ласица навади- де, која долази у додир с в.
крав/ье ноге и ргп; обрастао je црном (ређе дару. Његов статус je снижаван, а неке н>е- ла да долази у кокошињац, посебним вер- У словенским језицима je в., независно
белом) -> длаком. Код Западних, а делом гове функције преношене на божанство балним формулама слали би je у в. Код в. од типа (ветрењача, речна, жрвањ), једна
и код Источних Словена, у лику водењака муње и грома, које je смештано у други се врача: сматрали су, нпр. да ако баце део од најархаичнијих и најпостојанијих мета-
спојиле су се представе о демонима по- простор, обично на уздигнуто место. нечије одеће под воденички —> точак, та- фора говора и брбљивости, што делом
кровитељима места (—> тадасон), с пред- По предањима, у стајаћим водама по- ко човеку могу да набаце -> чини. потиче од радње (*mel - "млети, брбља-
ставама о демонима који воде порекло од јављују се и друге животиње с митском —> Воденичар, по веровањима, обаве- ти"), а делом од буке коју β. прави, отуда
утопљеника. функцијом, као што су: крилати коп, ован, зно мора да je у контакту с —> нечистом "брбљивац" - мельник (рус. дијал.), крече-
Када je реч о томе да je β. б. сматран за змща итд. силом, пре свега с водењаком (уп. руско тало, паприца/пръприца (Јуж. Слов.). Иста
заштитника сеоског атара од града, треба сибирско мельник - "водењак"). Прили- метафора служи за тумачење —> снова:
споменути и веровања да су и међу људи- Лит: Zlatanović M., Vranjske legende I, Vranje ком изградње јаза, домаћин приноси во- воденичар у сну означава свађу (Бугари),
ма постојали појединци чија би -» душа, 1970: 8, 46; Зотовић Љ., Ритуално клање бика дењаку -> жртву (намењује му свињу или празна воденица - бескорисне разговоре.
напустивши тело, одлазила да се бори као остатак античког култа плодности, Ста- краву, закопава живог црног петла, итд.). На вези в. и говора засноване су обредне
против предводника градоносних облака. ринар, н. с. VII-VIII, 1956/57, Београд, 1958: Водењак и сам узима жртву, уп. руски: Со радње (првенствено с воденичним чекета-
У борби, ови противници су узимали об- 151-157; Ив. Топ. ИОСД: 163; Кар. П/1900: всякой новой мельницы водяной подать лом), усмерене на то да дете проговори.
лик бика ("градоносац" je обично био у 204-205; Крин. СК: 48; Обр. ОФ: 83-101; Ми- возьмет - Од сваке нове воденице водењак У многобројним словенским паре-
лику црног, a "градобранитељ" у лику бе- лићевић M. Т)., Кнежевина Србија 1, Београд узме ујам (тј. утошьеника). Ако се демону мијама рад в. и н>ених делова повезује
лог или шареног бика). Познати су под 1876: 636; Милићевић M. T)., Краљевина Срби- воде не буде одало дужно поштовање, β. се с говорним апаратом: уп. буг. Уста-
називима: ведовњак, виленик, времењак, —> ја, Београд 1884: 279; Раденкович Д., Водяной ће да застаје или ће се, чак, срушити. Во- та му цяла воденица (Уста су му читава
крсник, штригун итд. По тој функцији, бык в преданиях балканских славян, деничар je, у народним представама, и воденица), рус. Јазик - безоброчная
они се изједначавају с митолошким бићи- ΠΟΛΥΤΡΟΠΟΝ к 70-летию Владимира Нико- сам вештац (попут -> ковача, -> пасти- мельница (Језик му je бесплатна воде-
ма као што су водени бик, —> змај, хала, лаевича Топорова, Москва, 1998: 439-446; ра): пошто он, бајући над водом, може ница), Язык - жернов, мелет что на не-
што упућује на то да би објашњење поре- СБФ 1995: 160; СЕЗб VI/1905: 28-29; СМР: 159; послати болести, такође и наћи лопова, го ни попало (Језик je жрвањ, мел>е што
кла тих бића требало везивати за душе Фил. РЕГ: 72. препознати где je закопано благо (Бело- год падне на н>ега) и др. Низ клишеа о
изузетних покојника - родоначелника /Ь. Раденковић руси) и слично, воденичар не може никад брбљивцима заснива се на идеји пра-
племена, шамана и ел., које се брину о ВОДЕНИ ПОНЕДЕЉАК -> Понедељак да се удави. знине, бесциљности рада в.: рус. по-
живим члановима свог племена: дарују Делови в. (точак, жрвањ, кош, камен, и рожня мельница, буг. празна воденица,
их, али и кажњавају за преступ. Тако по- ВОДЕНИЦА - грађевина с механизмом др.), због својих специфичних својстава, српски млети к'о празна воденица; уп.
стаје разумлзиво предање из Македоније за млевење жита, обично различите од добијају стално симболичко значење и че- рус. пустомеля. Код Бугара, брбљи-
из околине Радовиша где водени бик бра- других у селу, којој народна традиција сто се употребљавају у различитим риту- вост објашњавају тиме да je човек ро-
ни правду и част села. Найме, у селу По- приписује мноштво митолошких конота- алима. Тако се, приликом епидемије, сто- ђен или je зачет у в.: Дрънка както e
голеву, поред језерцета одвијала се борба ција. Спој природног и културног, пре- ка може заштитити од помора тиме што родена на воденица (Брбља као да je рође-
бикова. Када je сеоски бик победно тур- тварање једне ствари у другу, коришћење се у капију зарије реза с воденичког јаза, на у воденици); Чегато го e баща му на-
ског, Турци нису желели да признају по- снаге природних елемената (-> воде), а украдена у поноћ. Воденички точак, који правил на воденица (Чекеће к'о да га je
беду, већ су довели још једног бика не би такође стална бука, коју ствара в., дају joj се врти, може да преокрене ток -> боле- отац направив у воденици).
ли он надјачао већ уморног сеоског бика. статус демонолошког објекта. Сматра се сти, те стога, на пример, на њега проси- В. често фигурира у разним фолклор-
Тада je из језерцета искочио водени бик, да je β. - ђавољи изум. пају воду којом су поливали болесника. ним жанровима. В. и жрван. у загонеткама
набио турског на рогове и одбацивши га В., поготову ако je забачена, урушена, Он се користи и у љубавној магији,. уп. се назначавају по бучном ефекту: "Тах-та-
далеко, поново се вратио у језеро. јесте маркирани локус, место боравка ми- "Kao што се точак брзо врти, тако нека се рарах, стоит дом на горах" (рус.); "Бясна
Податак из предања да je в. б. убијао толошких ликова. Верују да испод воде- у глави (по имену) врте мисли о мени" кучка в село лае" (буг.) и др. У бајкама се
говеда око језера треба схватити као кон- ничког точка живи -» водењак, да у в. -> (Бугари). Стално кретање точка симболи- приповеда о -> чудо-воденици, која сама
кретизацију митске забране испаше стоке русалка пере -> косу, а да на стубовима ше брзину и радну способност, па зато меље, сама веје итд. Изградња β. један je од
поред култних вода, где су обављана жр- срушене в. седе —> ђаволи. Настојали су да управо на њега отац ставл,а прву пређу задатака, који млада задаје младожењи
твовања, као и позивање на обавезу при- заобиђу напуштене в.: тамо —» каракон- девојчице, да би кћерки рад ишао од ру- (јужнослов.). У народним причама о па-
ношења —> жртве. Уколико се не би при- џуле (јужнослов.) прослављају свадбе и ке. У случају тешког порођаја, породиљу сторци, у легендама о свецима, β. je један
нела жртва, увређени хтонски господар у пролазника могу да одвуку са собом. Т)аво би прскали водом с воденичког точка, да од низа локуса (пећина, шума и др.), где
виду в. б. могао je да je узме сам, а то се ис- мами сељака у в., бесплатно му мел>е —> дете брже дође на свет. Том водом млади- могу да се одигравају слични сижеи.
пољавало у помору стоке или у томе што жито, али браглно меша с песком и ел. —> ћи су се умивали на -> Ђурђевдан, да би Код Ист. Слов, раширене су божићне
би град уништио летину. Како се овлада- Ласица - животиња-демон, такође je веза- читаве године били спретни и здрави. игре под маскама -"ђавоља воденица"; као
вало сазнањима о топл>ењу гвожђа, која на за в., уп. њен бугарски дијалекатски на- Магичним својствима β. и њених делова домаћин β. наступа —> медвед или ђаво.
-92- ВОДЕЊАК ВОДЕЊАК -93- ВОЈАС
ВОДЕНИЧАР

Лит.: ΑΦ. ΠΒ 1: 295, 2: 230-237; СМ: 258; СЕЗб ту: на -» Ђурђевдан су се купали у њој, В. приказују у облику веома старог де- Основна штетна функција β. je завође-
14/1909: 133; Раек. 79/80: 23-38; СбНУ 48/1942: како би све што je штетно "отпало" од те- де (ист. слов.), одраслог мушкарца (зап. ње људи и животиња у воду и утапање.
507; Плов.: 219; М. Дедић, Μ. Вујанић, Воденица ла као што вода одскаче од воденичког слов.), маленог дечака (чеш.), невид/ьивог Он утапа оне који пливају над његовим
- Божја и ђавола, Сремска Митровица-Београд, точка. духа (под>., словач.). У веровањима су ис- стаништем (укр.), оне који су псовали, бо-
1999; Zibrt SOPM. У срушеној воденици бораве ђаволи: у такнуте наказне црте у обличју в.: веома je гохулили, радили неделюм, оне који нису
И. А. Седакова украјинским предањима, ђаво који се пре- висок (рус., укр., пол., словач.), врло ни- поштовали постове (пол>.), оне који се не
творио у в., призива мушкарце да мељу у зак (укр., зап. слов., луж., чеш., срп.), вео- прекрсте пре него што уђу у воду (ист.
ВОДЕНИЧАР - у народној култури, лик тој воденици; он меље брзо и бесплатно, ма дугачких и мршавих ногу, огромне слов., срп.), оне који му се ругају (словач.).
који познаје -> нечисту силу, пре свега -> међутим, брашно меша с песком. Водени- главе (зап. слов.), кошчат, грбав (рус.), хо- По веровањима, β. сваке године мора да
водењака. Код Источних Словена се сма- ца je уточиште -» русалки, које чешљају -> да бочно тако да му се не може видети ли- добије свог утопљеника (сев. рус., пољ.). В.
трало да je, да би се направила -» водени- косе седећи на воденичком точку и врте- це (под>.). В. je длакав и разбарушен (оп- држи душе утошьеника на дну воденог
ца, потребно принети жртву водењаку; за ћи се с њим; оне су квариле жрвњеве и штеслов.), прекривен воденим бшьем, простора.
воденичаре се причало да су опчињавали уставе. жабокречином и -> длаком (ист. слов., В. je узрочник несрећа, болести, он
пролазнике, па их гурали у вир или под В., везан за елемент воде, као и -> ко- зап. слов.), има зелену косу (зап. словЈ, прави вртлоге и поплаве, изазива олују,
точак воденице - иначе би се сам в. уто- вач, —> грнчар (сходно томе, везани за ва- дугу браду. Одећа β. првенствено je црве- плави ливаде, уништава усеве на прио-
пио; в. je продао -> душу водењаку, итд. тру и земљу-глину), спада у трупу мито- не, црне или зелене боје. В. често има зо- балним њивама.
Воденичари су приносили -> жртве воде- логизованих ликова који владају посеб- оморфне црте: коњску главу, а уместо ко- По ист. слов, веровањима, в. влада сви-
њаку, бацајући у воду цркнуте животиње, ним умећем, а бораве на граници живот- се рибљу крљушт (чеш.), на ногама има ме што постоји у води и на води. Он чува
мрвице хлеба, итд.; о —> празницима су ног простора кога су освојили људи (ван копита (рус., пол.., чеш., срп.), опну изме- рибе и птице, примамљујући их из дру-
сипали вотку у воду; у Белорусији су, при- сеоских међа, крај воде) и поседују нат- ђу прстију (рус., бел., пољ.), реп (рус., гих језера; напаса стада својих -> коња и
ликом првих мразева, спуштали под то- природне, укл,учујући и врачарске, спо- срп.). В. може да се преобрази у било ко- стада својих крава на приобалним лива-
чак парче сланине, иначе ће водењак да собности. ју рибу или животињу, а такође у предме- дама. Сплавари, воденичари и рибари се
полиже подмаз са точка; под врата воде- те: -» камен, —> дрво, брвно итд. Каракте- плаше и поштују водењака. Да би умило-
нице закопавали су живог црног петла, а у Лит. Макс. ННКС/1: 95-96; Влас. PC: 338. ристично je звучно испољавање в. - гласан стивили в., приносили су му -> жртву: ба-
само) воденици су држали животиње цр- В. J. Петрухин смех, ударање у дланове, шљапкање по цали су у воду липсале животиње, жртво-
не боје (петла и кокош). Домаћин ветре- води. Типично обележје зап. слов, воде- вали први улов рибе, —> хлеб, —> со, вотку,
њаче je бацао у ваздух неколико прегршти ВОДЕЊАК - мушки митолошки лик, зли њака je вода, која му стално кап/ье с косе, новац. Воденичари су жртвовали в. слани-
брашна, да дуне -> ветар. дух, који борави у -» води и утапа људе, шешира и одећа. ну или свињску изнутрицу. Да в. не би
У руским предањима, β. хвата водења- домаћин и заштитник воденог простора. Сматра се да постоји седам в. (ист. уништио сплав, у њега су уграђивали ло-
ка, који му je ускочио у чамац у облику Водењаци потичу од —> душа утопљени- слов., луж., пол>., срп.). В. узима за жену бању.
рибе, тако што га прекрсти, и пушта га ка, поготову оних чија тела нису сахрање- —» русалке, утопљене девојке (ист. слов., По зап. слов, веровањима, в. оддази у
пошто му водењак обећа да неће подло- на; од утошьеника или деце које je про- пол>.), отима девојке по селу (зап. словЈ. госте људима, посећује вашаре, учествује
кати воденицу. В. може да се гости код во- клела мајка, од плода утопљене -» труд- Његова дружбеница има обличје жене зе- у проводаџисању и бира себи жену тако
дених духова, a водењаци се понекад пре- нице. По другим веровањима, водењаци лене косе (чеш.), наказне жене огромних што девојке мами дајним машнама.
тварају у младиће и задобијају љубав во- су душе злих, грешних л>уди, које по казни дојки (сев. рус.). Она се брине о душама Средствима заштите од в. су сматрани
деничарки. живе у води. По легенди, в. су потекли од утопл,еника, пере, рађа децу. По другим —» бели лук, —> папрат, узица, лика спле-
У руској божићној игри воденице ("с палих -» анђела, које je -> Бог бацио у во- представама, в. je нежења (рус., бел.). тена од девет липа, дугме с венчаног оде-
мельницей ходить", "жернов возить") ду (рус., бел., словач.). Представе о демону Место боравка в. су дубоке воде, виро- ла, света вода. Такође je било
учествују маскирани в. и —»ђаво, који ква- воде су, у највећој мери, развијене код Ис- ви, водени вртлози, ушћа река, бране, ја- распрострањено веровање да β. не може
ри "воденицу", али га в. прогони клетва- точних и Западних Словена, мада се типо- зови, насипи и -> воденице. В. се указује да утопи човека, који je jeo -> хлеб од бра-
ма. Божићна "воденица" je, по својој лошки разликују. Источнословенски в. je човеку и на обали: на камењу, воденич- шна које je самлевено ивањданске ноћи.
еротској симболици, блиска "ковачни- осмишл>ен као домаћин воде, —> риба и ким точковима, сплавовима, мостовима, Како би се људи избавили од в., требадо je
ци": да би подмазали "воденицу", девој- животиња које тамо живе. У лику запад- стоговима сена. да му задају загонетку или питање на које
кама штаповима задижу скутове сукања, нословенског в. нема функција домаћина Доба најживљијих активности в. су он није могао да одговори.
"воденицу" представ/ьа старац на чију го- воде - он у води просто живи, али je зато подне, поноћ, месечина, по заласку сун-
лу задњицу стављају решето итд. Маски- истакнуто његово порекло од утопљени- ца. В. je посебно опасан за време великих Лит.: Влас. НА: 92-104; Помер. МП: 49-67; Зеч.
рани в. могао je да "премеље" старца у ка. Код Јужних Словена, лик духа воде je празника: уочи —> Ивањдана, у —> суботу МБ: 22-30; СМР: 75, 165, 270; Чајк. ССР 5: 293,
младића (уп. "ковача" или ђавола, који je слабо развијен и асоцира на -> ђавола, ко- пред -> Тројице, a такође у периоду кла- 313-317; Mosz. KLS: 600-602; MS: 708-711.
прекивао старце у младиће). ји седи у води или je у друштву неког духа- сања ражи. В. зими спава на дну реке, бу- /. /. Левкиевска
-» Вода која je захваћена са воденич- газде језера, а има обличје —> коња, овна, ди се 1. априла, ломи лед, мори ситну ри-
ког точка код Срба je сматрана за лекови- —> жабе или гвозденог човека. бу. BOJAC ^ Змај
-94- ВОЛОЧЕБНИЦИ ВОЛУЈСКА СВАДБА -95- волх
ВОЛОКИТА

ВОЛОКИТА -> Змај пряжу, тј. износили пређу „на три зоре"). ВОЛУЈСКА СВАДБА -> Бик задатке, В. користи своје "лукавство и му-
Сви ти мотиви: звезде, зора, кажњавање дрост" да би срушио Индијско царство.
ВОЛОСИЊИ (рус. Волосыни) - код Руса жене, пређа (влас), стока и ел. упућују на ВОЛХ ВСЕСЛАВЈЕВИЧ - митолошки Преобразивши се у козорога са златним
митологизовани лик сазвежђа Плејада. митове и легенде, познате у разним тради- лик руских епских песама (билина), који роговима, он брзо достиже цил>; претво-
Помињу се већ код Атанасија Никитина цијама, о претварању жене у звезду, или има способност чудотворног преобраћа- ривши се потом у светлог сокола, он до-
(XV в.ј: „На Велигдан (-> Ускрс), В. и Кола жена (нпр. сестара) у сазвежђе као исходу н>а. Сиже о Волху Всеславјевичу (ређе - леће до индијског цара Салтика (Салта-
зађу у зору, а Лос стоји главом према исто- њиховог спасења од прогона или као ка- Вољгу Буслављевичу или Свјатославјеви- на) Ставруљјевича и прислушкује његов
ку" (Кола су Велика Медведица, за- зни за кривицу. У том контексту би се В. - чу) и његовом походу на Индију припада разговор с "царицом Азвјаковом, младом
мишљена у виду кола, а Лос je старински небеско сазвежђе - могли схватити и као најархаичнијем слоју руских епских песа- Јеленом Александровном". Сазнавши за
назив за Северњачу). Карактеристично je приказ небеског стада (нпр. крава; уп. ма, кога карактеришу реликти тотеми- непријатељске камере цара према Русији,
да се у руским средњовековним астроло- власъевна као назив —> краве или означа- стичких представа и врло присутне струје В. се претвара у хермелина, спушта се у
шким текстовима седам планета које ути- ваьье звезда у загонеткама стадом, чудесног, чаробно-магијског, као и стапа- подземне одаје, кида тетиве лукова, уни-
чу на људску судбину називају рожаница- најчешће кравама) које напасају -> сунце ње људског и природног начела. Ту je мо- штава стреле и оружје, поново узима об-
ма (уп. женске митолошке ликове истог или —> месец, и као астрализован лик тив чудесног рођења В.: Марфа Всесла- личје светлог сокола, долеће својој дру-
имена) и, сходно томе, везују с -> родом, жене. У последњем случају, В. се могу ту- вјевна, мајка В. се, шетајући по врту, окли- жини и води je до града-тврђаве индиј-
слично као што су В., у крајњој линији, мачити као жене Волоса: Волос - Волосыни знула с —> камена и стала на опасног —> ског цара. Да би се неприметно увукли
повезани са другим (територијалним) об- (или Волосыня), као —> Перун - Перынь змаја; он се увија око њених ногу и "сур- унутра, В. преобраћа своје војнике у —>
ликом обједињавања људи, облашћу (рус. (Перыня), Громовникова жена, чије je име лом je бије по бедру белом"; ускоро се на мраве и с њима кроз уску пукотину улази
волость). Назив В. за Плејаде може се образовано истим суфиксом -ыня. На тај свету појављује В., чије je рођење уздрма- у град, и подвргава га рушењу. В. убија
повезати с култом Волоса/-» Белеса, који начин, лик В. je повезан са митом о Гро- ло целу природу: пуца -> гром, дрхти индијског цара, узима за жену царицу
се на северу Русије и у Поволжју спојио с мовнику и његовом противнику (Волосу); влажна -> земља, тресе се "царство Ин- Азвјаковну, жени своје војнике са седам
култом -» медведа („власатог, тј. косма- уп. у руској традицији елёсиха (мушки лик дијско", уздижу се таласи на мору, —> ри- хиљада поштеђених девојака, а сам, бога-
тог" у табуистичком именовању): qaj В. на- ёлс), македонску самовилу Велу. Како се ба одлази у морску дубину, птица - висо- то наградивши своје војнике, постаје цар.
говештава -» срећу у лову на медведе. На душе мртвих често приказују у виду стада ко у —> небо, звери - у гору и ел. Чудесан Мотив преобраћања В. (и његових вој-
дан св. —> Власија (хришћанског покро- које пасе на —> оном свету, и лик В. je, ма- je и развитак В.: тек што се родио, он већ ника) у мраве, који продиру у непристу-
витеља животиња који je сменио —» кар посредно, повезан такође с мотивом говори, "као што гром тутњи", њега пови- пачну тврђаву, подсећа на сличай мотив
Белеса) у Тулској губернији обављао се смрти, и за В. се може реконструисати јају у "панцир од љутог челика", стављају везан за громовника Индру (Ргведа I, 51 и
обред „клицања звезде": када би се на -> функција везе са светом покојника. му у колевку "златан шлем", "батину од др.). Зевс се јавља Евримедузи такође у
небу појавиле —> звезде, овчари би излази- В. В. Иванов, В. Н. Топоров триста пуди"; са седам година га шаљу да виду мрава. Њихов син Мирмидон (бу-
ли на улииу, стали на овчје руно и певају- се описмени, а са десет година он достиже квално "мрављи") постао je родоначел-
ћи прививали звезду да „неугасивим О сличном називу за Плејаде најскорије je "лукавство и мудрост"; претвара се у "све- ник Мирмидоњана, "мрављих" људи. У
огњем осветли белоруне (белояровые) писала Б. Сикимић; посебну пажњу при- тлог сокола", сивог —> вука, "доратастог руској приповеци Иван Царевић, преобра-
овце" и умножи њихов приплод (да их влачи поређење хрв. дијалекатских (кајка- тура (козорога) са златним роговима". тивши се у мрава, увлачи се у кристалну
буде више него звезда на небу). Доцније се вских) облика ластожарй, ластижари са Обладавши умећем преображавања, В. у планину, убија дванаестоглавог Змаја и
име В. преосмишљава и јавља у низу ва- рус. Волосожары, стожары. Српско име 12. години окупља војску око себе, а са 15 ослобађа цареву кћер, којом се жени. Ве-
ри) аната: Волосожар, Весожары, Висожары, Влашићи преосмишљено je према етнони- он je већ спреман за војничке подвиге. Ка- зивање мотива грм/ьавине и грома за В. у
Стожары, ст. рус. Власожелищи, Власожелы, му Влах; изворнији облик Власићи чува се да стигне вест да се "индијски цар" спре- епској песми, такође упућује на тему Гро-
власожелъский, Бабы и ел. (уп. срп. хрв. Вла- у топонимији (два суседна брда су Влас и ма у поход на Кијев, В. решава да преду- мовника. У исто време В. реализује и тему
шићи „Плејаде", буг. еласците „Орион"и Власићи у зап. Србији, где се први облик хитри противника и с дружином се упу- Змаја, противника Громовника: пошто je
ел.). Код неких од тих назива очигледно je може схватити као срп. хрв. пандан ру- ћује у поход на "Индијско царство". Ус- син Змаја, од оца je наследио "лукавство и
присутан мотив -» жене (уп. Бабы „Пле- скоме Волос). По српској скасци, Влашићи пут, он показује и примењује све своје мудрост" и, посебно, способност да се са-
јаде"); с тим мотивом непрестано се везује "лукавство и мудрост", исказавши се као крије од непријател,а, преображавајући
су постали од —> змајева, што може бити
велики ловац, господар царства природе, се у друга бића. Зато се у лику В. опажају
лик „власи": уп. укр. Волосом ceimumu" у вези с Волосовим змајским (змијским)
пре свега света животиььа. Претворивши знаци —» Волоса-Велеся, код кога се такође
(„бити девица"), Волосом засетила (о уда- обличјем.
се у вука, он трчи по шумама и "лови зве- могу пронаћи змајске црте, или црте
тој жени); уп. и сунчеве власи као ознаку за
ри рогате", у облику сокола лови гуске, Змаја Огњеног Вука. У новгородском књи-
сунчане зраке на изласку или заласку; Лит.: Етимолошки одсек Института за српски
лабуде, патке. В. храни и поји, облачи и жевном предању о Вуку-чаробњаку, В.,
непетый волос (о девојци), петый волос (о језик САНУ, Огледна свеска, Београд 1998: 19-
обува своју војску; он увек бди. Решивши старији син Словена, који je дао своје име
удатој жени) итд. На дан св. -> Власија би 20; Лома Α., ΟΠ 8, 1987: 41.
жену, на коју би пала сумња да снује зло, А. Лома
'непријатељство учинити" индијском ца- реци Волхов, која се раније називала Мут-
закопали у —> земљу (посебно да би прог- ру и убедивши себе да нико из дружине на, био je "чаробњак бесима по вољи"; "с
нали сточну кугу; ради тога су зернили ВОЛОЧЕБНИЦИ -» Ускрс не може успешно извршити предстојеће бесовским лукавствима" преобраћао се
ВРАТА -97-
волх -96- ВОСАК ВРАТА

"у крокодила, страшну звер", затварајући ског сина" —> Иље Муромца и кнеза Вла- знати амулети од в. сачињени у облику границу животног простора, обезбеђују
водени пут на Волхови онима који му се димира). Понекад, заједно с В. и Микулом оних делова тела које je требало заштити- везу са спољашњим светом (отворена в.) и
нису поклонили: једне je прождирао, дру- појављује се и —> Сатко, у другим сдучаје- ти од болести. Јужни Словени су носили у заштиту од њега (затворена в.); као улаз у
ге je утапао. А прости народ га je славио вима 5. се меша с Василијем Буслајевим храм воштане фигуре делова људског те- -> кућу, β. се супротстављају -> прозору,
као бога и називао га Гром иди -» Перун (убијање трговаца на Волховском мосту, ла и животиња. Жене су приносиле "жа- што се испољава у погребном обичају да
(уп. лик "змејаки Перјуна" у новгород- мотив камена с натписом, његово преска- бу" од в., која приказује материцу. Сла- се "нечисти" покојник не износи кроз
ским изворима). В. je, на обали реке, по- кање и смрт и ел.). вонске хамајлије од в., зване заговори, тије- врата него кроз прозор (или отвор у зиду,
ставио "мали градић", на месту званом ла, тијелашца представљају такве фигуре специјално направлен за ту прилику).
Перињ, и кумир Перуну. -» Бесови су Лит.: Веселовский А. Н., Былины о Волхе Все- као што су "кућа", "крава", "петао", "ов- Позитивна оцена в. има паралелу у хри-
утопили В. у Волхови, његово тело je плу- славъевиче и поэмы об Ортните, Русский ца", "свиња", "мупгко тело", "женско те- шћанском тумачењу β. као улаза у цар-
тало по реци и било избачено "пред ње- фольклор XXVII, СПб. 1993. ло", "глава", "рука" и др. Онај ко жели да ство небеско: уп. поређења и епитете који
гов Волховни градић" и ту су га пагани са- В. В. Иванов, В. Н. Топоров се отараси болести или друге невоље даје се односе на —> Богородицу и Христа -
хранили. Али, после три дана, "провали- обећање (заговори се) на неки празник цр- "Врата Спасења"; такође, значење Цар-
ла се земља и прождрала мрско тело кро- ВОСАК - материја којој су приписивана квене "славе" и затим сваке године на тај ских врата у храму.
кодилово, и гробница се његова сасула за својства заштитника; широко се употре- дан доноси у цркву свећу и одговарајућу У народним веровањима, β. (као и ку-
њим на дно пакла". бљава у народној медицини, магији и -> фигурицу од в. Ако му je кућа настрадала ћа у целини) добијају метафоричко осми-
Чаробно претварање Б. je нашло свој гаташима. Одвајкада je познато изливање од грома, поплаве, доноси "кућу"; онај шљавање на анатомском коду: поређена
продужетак у истом таквом својству, које растопљеног β. у воду, ради распознавања коме болују и цркавају коњи, краве и дру- су са устима (на пример, при лечењу зуба
je приписивано историјском лику, кнезу —> болести, откривања места на коме се га стока, оставља "коња", "краву", итд. у горњој вилици, коришћена je иверка с
Всеславу Полоцком (XI век), који се у вези налази злочинац, у гатањима о животу и Кад им цело тело болује, купују и доносе греде довратка, а приликом лечења зуба
с тим спомиње у "Слову о полку Игоро- смрти, о удаји, итд. У слов, обичајима, s. je "мушко" или "женско" тело, итд. из доње вилице - иверка одсечена са пра-
ву" (уп. презиме В. - Всеславјевич, тј. син коришћен углавном као "света" ствар, су- Приликом одређивања узрока болести, га), или женским полним органом (уп.
Всеслава). Несумњиве су и везе између В. протан ђавољим силама, умногоме захва- видари су изливали отопљени s. у воду, а буг. речи које се изговарају при порођају:
и Василија Буслајева (мотив одсуства оца л>ујући томе што се од њега праве свеће. ради исцељења - изводили разне манипу- "Какато се отваря вратата, така да се отво-
и мајчино васпитавање, поход у далеку зе- Примена в. као заштитника открива се лације над добијеним фигурама од воска. ри и тая жена" - "Како се отварају врата,
мл>у, улога камена у рађању или смрти и у различитим областима човекове делат- Приликом лечења болести изливали су нек се тако отвори и ова жена" или руску
ел.). У постмонголском периоду (XXIII в.) ности: за успешан лов, њиме су премази- растошьени в. и изговарали басму, на при- загонетку о новорођенчету: "Koja живо-
појављују се нова осмигшьавака против- вали метке; штитећи благо, закопавали су мер: "Како се топио восак, нек се тако 'рас- тиња на врата излази, а на врата не ула-
ника В.: сада je то цар Златне Орде или, новац заједно с —> крстом од в.; зашивали топи' и болеет". Такође су сматрали да се зи?").
чак, турски султан; наместо "Индијског су в. у одећу, да би заштитили -> пчеле од чини или болеет "изливају" заједно с β. У обредној пракси, в. су најчешће обје-
царства" појављује се Турец-земља и ел. —> вештица, итд. Воском су зачепљивали Код Словена je раширено -> гатање в. кат и локус заштитних магијских радњи,
Друга сиже у коме се појавл>ује В. (по рупе (у стаблу дрвета, на рогу животиње), Претпостављало се да восак као "света" везаних за најважније моменте породич-
правилу, само Вољга, понекад Вољга Свја- у које су претходно стављали друге ствари материја може да каже истину о будућно- ног живота (порођај, свадба, смрт). По на-
тославгович и ел.) повезује га с Микулом и предмете-заштитнике: живу, ул>е, та- сти. У Моравској би гатара, пошто би ле- родним веровањима, нормалан je поло-
Сељаниновичем. Заједничко код Волге и мјан и остало. У Олоњецкој губернији су, вом руком извукла стврднуту масу в., го- жај затворених в.; сан о в. која се отварају
В. у том сижеу јесте васпитавање у детињ- приликом првог истеривања стоке, кори- ворила: "Кажи ти мени, вошче, истиниту, тумачен je као предзнак невоље. Када би
ству које протиче без оца, освајање "му- шћене шоље од воска: у њих би сакушьа- свету истину-истиницу!" Током божић- поставляли оквир в. приликом градње
дрости" (преобраћање у штуку, у сокола, ли —> длаке од сваке краве, које би скрива- них празника (код Пољака - на дан св. Ан- куће, Украјинци из околине Харкова би
у вука и лов на звери), сакупљање војске за ли на тајно место и изговарали басму про- дрија) посебно су раширена девојачка га- га прекрстили —> секиром и рекли: "Две-
поход. Вољгин стриц је кнез Владимир, с тив -> чини и губитака у стоци. Да би таньа s. Предсказања су обично почивала ри, двери, будьте вы на заперти злому ду-
престолом у Кијеву, који дарује синовцу спречили претварање умрлог у "лутају- на контурама стврднутог в. хови и ворови" ("Врата, врата, будите
три града - Гурговец, Ореховец и Крестја- ћег" покојника или -> вампира, Пољаци препрека злим духовима и лоповима").
новец (њихови реални прототипи припа- су утопљеников врат облепљивали с пет Лит.: Сержпутовский А. К., Бортничество в Бе- Отварање β. у ритуалу требало je да има
дају такође Новгородској земљи, невско- воштаних лоптица, док су Украјинци на лорусииНЫЭ 1914/2; Филиповић M., Славонски своју мотивацију: ако je у кући био самрт-
ладожском ареалу), и Вољга с дружином покојникове груди полагали воштани -» вотиви од воска/'/ГЕМБ 1933: 98-99. ник, в. су отварали како би помогли души
креће "за добитком"; успут, В. сусреће -> крстић, а у руку му стављали свећу. А. А. Плотникова да напусти тело, и држали их отворена
орача Микулу који оре своју њиву; Вољга У народно) медицини и превентивно) све док се родбина не би вратила са сахра-
и његова војска не могу подићи Микули- магији познате су -» хамајлије од в. У ВРАТА - део стамбеног простора, који je не. У низу области Србије и Црне Горе,
но рало, његова сеоска кобила претиче Украјини, куглице од в., освештане на —» У народној култури везан за симболику приликом изношења покојника, био je
Вољгиног коња итд. (уп. такође супрот- Велики четвртак, носили су као огрлицу границе и семантику улаза и излаза. За обичај да се скину и окрену наопако резе
стављање, у руској епској поезији, "сео- против -> грознице. Код Белоруса су по- разлику од капије, в., која се односе на на в. На Косову су, приликом изношења
ВРАТА -98- ВРАТИЛО ВРАТИЛО -99- ВРБА

мртваца, скидали в. и враћали их на н>и- Отвор β. често je коришћен у исцели- В. с кога се спуштају нити - "жице", В., као део разбоја за ткање, везано je
хово место тек пошто би однели мртвач- тељској магији: болесника, који би лежао конци навијени на њега, у Бугарској je за идеју живот-смрт. Бугари су веровали:
ки сандук из дворишта. У многим тради- на том месту, "мела" je —> метлом или сматрано за "мушко кросно", семантички ако на дан смрти неког од укућана, в. сто-
цијама, на задушне дане и на Бадње вече поливала обајаном водом бајалица, пре- истоветно фалусу. То в. су носили, маски- ји на разбоју тако да му je жлеб окренут
отварали су в. или их барем остав/ьали от- лазила преко њега, бајући болеет. Кроз рани кукери, који су обилазили село ради нагоре, у породици ће још неко умрети. У
кључана, да би душе умрлих могле да до- отворена в. ритуални дијалог водило je плодности и летине (Рупчоско). Помоћу Поље^у жлеб, или урез, у задњем в. са
ђу на заједничку вечеру. У порођајном об- двоје људи који бају. таквог в. било je могуће вратити полну основом, који остаје празан по завршетку
реду, отварање в., прозора и ормана ко- У —> гатањима и предсказањима, сим- потенцију младожењи, који je -> чинима ткања, асоцира на отворена уста покојни-
ришћено je као магично средство за олак- болика β. везана je, пре свега, за идеју "из- "био увезан". Ради тога су сновали конце ка. Зато би, чим испадне шипка из в.,
шање порођаја. лаза" из куће, осмишљеног или као удаја на в. "лаког" дана и њиме правили знак —> окретали в. тако да жлеб буде с догье стра-
Објект заштитне магије могла су бити или као —> смрт. По руским веровањима, крста (Бугари). Друго в., на које се намо- не, да после смрти покојнику не буду
како сама в., тако и делови в.: праг, над- ако су покојнику остале отворене очи с тава изаткано платно (истозначно жен- отворена уста. Такође су говорили да ће
вратник, оквир и реза, кључаоница и ква- погледом према улазним в., у кући ће би- ској утроби), коришћено je за припрема- онај ко седне на в., видети своју мајку по-
ка. Посебну пажњу посвећивали су спо- ти још један мртвац. По смеру дима од н>е обредне лутке у обреду изазивања -> сле њене смрти (Пољесје).
л.ашн>ој страни в.: ради заштите од —> не- угашене свеће, девојке су гатале хоће ли ките (буг. Енъова булл, лазарки). Левојке-
чисте силе, у в. су уметали предмете-за- се удати идуће године. учеснице обреда облачиле су лутку као Лит.: Павл. ВД 46, 106, 129-130; СБФ 1981: 109;
штитнике (-> нож, виле, комаде српова и младу, и с н>ом обилазиле »иве и -> изво- Никиф. ППП: 241, 245, 247; ПА; ЕБ 3: 126; Ма-
косе) или су на њима цртали заштитне Лит.: Л. Н. Виноградова, С. М. Толстая, Из сло- ре (југоист. Бугарска). После употребе в. у рин. ИП 1: 212, 515, 677; БМ: 181; Кол. ПОС: 74;
знакове. У обичајима пролећно-летњег варя "Славянские древности": 4верь//Славяоведе- обреду, прали су га у -> реци - да би го- БЕ II, кн. 4, 1991: 32-33.
циклуса, в. куће и помоћних грађевина ние 6,1997: 3-7; Байб: ЖОВС: 134-145; Зел. ИГ 1: дина била плодна и да не би било суше. М. М. Валенцова
била су главки објекат кићења биљкама- 107, 109-112, 114, 216-217; БМ: 66-67; СХИФО За време летње —> суше, девојке би поне-
апотропејима. Изнутра су в. штитили та- 1880/3: 54-55; М. Милошевић-Бревинац, Обмчя/ кад крале в. од жене која je дуго држала ВРБА - дрво, у народној култури симбо-
ко што су на њима правили знак крста скидања кућних врата пред изношење мртваца у неизаткано платно на разбоју, и поливале лише брз раст, здравље, делимично -
или их "закрштавали"; поред в. су држали СтуденициЦТЕИ 1-2: 512-514. га -> водом (јуж. Тракија). У Пољесју се плодност. Ова значења у извесном смислу
жарач, —> секиру, нож и др. металне Л. Н, Виноградова, С. М. Толсто] такође сматрали грехом ако неизаткана противрече представи о в. у етиолошким
предмете, метлу постављену наопако, итд. основа дуго стоји (на пример, читаво ле- легендама: у н>има се говори како je —> Бо-
Често су в. објекат лустративних риту- ВРАТИЛО, кросно - навој на разбоју за то, у периоду божићних празника), а да городица проклела в., између осталог, и
ала: пошто прођу неки празници, опасан ткање, који поседује магичну снагу и ко- би изазвали кишу, умакали су у воду због тога што су од в. били направљени
период у календару или у случају масов- ристи се у апотропејским обредима, об- "жице" (конце) с ткачког разбоја или су ексери којима je Христос био прикован за
них —> болести, в. су поливали светом —> редима дозивања —> ките, стимулације бацали вретено у туђи —> бунар. крст. Зато в. нема плодове, под њом нема
водом, кадили травама. У Бугарској, на плодности и рађања, a такође у црној ма- В. се такође користило да се отерају сенке, изнутра je тропгна итд. (Јужни и
крају свадбе, млада je светом водом поли- гији. Етимолошки, реч вратшо, која je у градоносни облаци. У југозап. Србији Источни Словени).
вала стубове капија, врата и —> ћошкове вези са значењем - "део ткачког разбоја, (облает Поцерине) —> облачар je, упоре- У обредима и магији, в. je симбол ра-
куће. који се окреће, навој" на који се навијају до с другим магијским предметима, узи- ста, развитка и умножавања. Источни Сло-
Поштовање β. испољава се у забрана- нити основе, везана je с глаголом вртети, мао навијено в., које je сновала једна од се- вени би, шибајући један другог врбовим
ма спаљивања и уопште, уништавања ста- који, са своје стране, има низ "демоноло- стара-близнакиња, и њиме "раскршта- прутићима на Врбицу, између осталог,
рих, неупотребљивих β. (Бугари), a такође шких" (врћење, вихор као начин и резул- вао" облаке (тј. крстио их, бајући да се и пожелели: "Буди здрав као вода, расти као
у свадбеним обичајима, када je млада, тат утицаја нечисте силе) и "плодоно- они раскрсте). врба!" Код Хера у Банату, на —> Ђурђев-
при уласку у младожењину кућу, морала сних" значења (семантика повећавања, Утицај β. на плодност могао се употре- дан су в. опасивали децу и лако их удара-
да пољуби десни довратак (Срби), или да напретка, обила). бити и у штетним радњама. -> Вештица ли врбовим прутићима "да расту као вр-
-> медом намаже в. и -> праг куће (Буга- У народној кул тури, в. има обе те се- je, да би убрала "род" с туђих њива и узе- бица и да се roje као свињица". Прву оши-
ри). Код Јуж. Словена, в. су такође поли- мантичке компоненте. ла млеко туђим кравама, јахала гола на в. шану -» косу малог -> детета (поготову
вали крвљу жртвених животиња. В. се користи у обредима, усмереним око комшијских имања на —» Ђурђевдан девојчице) стављали су на в., да коса расте
У обичајима -» наопаког понашања, на рађање, берићет, увећање плода и или —> Иван>дан, изговорајући басму брзо и плетенице буду дуге. Бугари су на
β. (као и капија) типичан су објекат низа плодности: сејача, који се враћао с јесење (зап. Буг., ист. Срб., Далм.). Ради заштите, Т)урђевдан обмотавали врбовим прућем
шаљивих и деструктивних радњи: в. су сетве, чељад je чекала седећи на β. (буг., Ст. жене су скидале в. са разбоја, износиле га канте за прву мужу оваца, да би овце дава-
подупирали цепаницом, везивали за гъих Загора); породиљу су преводили преко в. из куће и опасивале се појасом (буг.). ле више млека. Пољаци су терали краве
чегртаљку, мазали их нечистоћом, —> ка- ради лакшег порођаја (Пољеф); један од У љубавној магији, девојке су, да би по- бичем исплетеним од врбовог прућа, та-
траном, итд. Сличним својствима одли- кукера je, током обредне игре, вратилом будиле младићеву љубав или привукле кође да би давале више —> мдека. Украјин-
кује се и обредно разбијање посуђа о в., га- додиривао одећу неплодие жене, у коју je просце, јахале на в. око своје куће и, ако je ци би на —> Богојављење, за време осве-
ђање β. -» камењем. био одевен један од учесника обреда. могућно, око куће вољеног момка (Срби). штавања воде, стављали стабла в. у рупу,
ВРБА -100- ВРБИЦА ВРЕМЕ -101- ВРЕМЕ

пробијену у леду, а затим их носили кући шити, а болеет напустити човека. дина, дан и ноћ), лунарних и вегетатив- трали да су срећна деца рођена парног
и убацивали у голубарник - да се легу го- У народу je масовно распространено них (време раста и зрења биљака). Живот- датума, итд.
лубови. Словаци из Закарпатја су ставља- познавање апотропејских и лековитих но в. се пореди са природним, уп. руску Често je веровање да "људи с две ду-
ли комадиће в. у тесто, умешено за ускр- својстава врбових гранчица, освештаних загонетку: "Ујутро на четири ноге, у под- ше", планетници (—> облачари), -> ве-
шње хлебове, да "пасха" (ускршњи -> на Цвети. Од њих су правили крстиће, ко- не - на две, увече - на три" (одгонетка: чо- штице, самоубице, вампири, итд. постају
хлеб) нарасте брзо као што расте в. је су касније односили на њиве и помоћу век у детињству, зрелом добу и у старо- људи рођени "онога сата", посебно злог, у
В., која често расте близу -> река, језе- њих прскали оранице водом, освештаном сти). неповољни минут, на пример, у поноћ
ра и рибњака, масовно је употребљавана на -> Ускрс; забадали су освештане гран- У народној традицији, β. има позитив- или у -> ноћи без месечине.
у обредима изазивања -» кише. Тако су, чице у све кућне грађевине, сматрајући но или негативно значење. Позитивно в. je Животно в., по народним представа-
на пример, јужнословенске -» додоле че- да оне чувају -> кућу од -> грома и сваког β. живота, негативно - в. -> смрти, -> оно- ма, образује затворен -> круг, који има са-
сто од главе до пете биле украшене упра- зла; став/ъали су их у -> жито за сетву, а га света, —> нечисте силе. Како у поима- кралну и магичну снагу. Мотив "житија"
во врбовим гранчицама, од в. су правље- после жетве их подметали под вреће жи- њу простора, тако и у поимању в., важне човека, биљака или предмета предста-
ни њихови -> венци a такође и букетићи, та у амбару; убадали су их у њиве са усе- су границе: подне и поноћ и одговарајуће вљен je у обредима, колима, играма, заго-
којима су прскале људе и стоку у време вима да би их заштитили од —> града и —» тачке годишњег и лунарног циклуса, које неткама, басмама, итд. Магијски посту-
оби ласка сеоских дворишта. Веза в. и воде нечисте силе; приликом непогоде, пали- се сматрају за опасно и нечисто време (уп. пак "сажимања" времена примењиван je
огледа се и у источнословенским верова- ли су их у —> пећи, верујући да тај дим одговарајуће називе демона, као што су у гатањима у којима je сваки дан симбо-
ььима. Украјинци су сматрали да ће на чо- растерује градоносне облаке, или су их -> полудница, -> ноћница). Највећу лисао један од предстојећих месеци или
веку који се много купа у реци "израсти стављали на —> прозор; димом од запаље- опасност по људе носи доба између поно- годишњих доба, a такође у обредима за
врба", а Руси су запажали: ако в. "плаче" них гранчица кадили су болесника; врбо- ћи и зоре, коме у традиционалном кален- припремање "једнодневних" предмета.
(тј. ако су joj гране повијене ка земљи), вим пупољцима трљали су болесне очи; дару одговарају период некрштених дана Супротан поступак - "растезања" β. кори-
обавезно ће пасти —> киша. врбову гранчицу стављали су самртнику у (од —> Божића до -> Богојављења) и —> шћен je приликом стварања магијских
Истовремено, в. je, по народним веро- руке, уместо свеће; стављали су гранчице Беле покладе. То je време разузданости предмета, на пример, клупице, помоћу
вањима, била у најнепосреднијој вези с у мртвачки сандук; њима су истеривали, нечисте силе. Исто тако се вреднује и и. које се у цркви, на -> Ускрс или -> Бо-
разноврсним демонима. Белоруси, на први пут у пролеће, стоку на пашњак; чу- летњег солстиција (—> Ивањдан). жић, међу парохијанима могла да препо-
пример, сматрају да од Богојављења до —> вали их у кући иза икона; кад их донесу "Добро" в. доноси човеку здравље, —> зна вештица. Ту клупицу у Прикарпатју
Цвети -» ђаво борави управо у в., а на из цркве, ставили би их у воду: ако напу- срећу, —> богатство, успех, a "рђаво" —> почињали би да праве на Бадњи дан и ти-
Цвети, када свештеник освештава врбове пе до Ускрса, то je наговештавало срећу, а болеет, несрећу, беду, невољу. Једна те ме су се бавили током године, ударајући
гранчице у цркви, он приморава ђавола девојкама - скору удају, итд. иста радња може бити успешна и благо- je —> секиром сваког дана по једном.
да напусти в. и да се пресели у —> воду, на У Украјини су познате легенде, песме, творна или неуспешна и опасна, у зави- Обредно в. се схвата као пробијање уо-
друго дрвеће или траву. Белоруси из Ви- пословице и други фолклорни текстови сности од тога у које в. се обавља. Тиме се бичајеног, земаљског времена и продор у
тепске губерније су баш због тога водили који директно везују в. за "горњи свет", објашњава обиље магијских радњи, —> га- сакрално (свето), вечно в. По карактеру
рачуна да не пију воду узету испод в., од- небеса, сунце, храм, уп. загонетку: "Стоји таша, предсказања, везаних за "први временске одређености, разликују се об-
мах после Цвети, јер су веровали да у њој врба насред села, раширила гране по це- дан", почетак (године, пролећа, итд.), нај- реди календарског циклуса, животног ци-
има много ђавола који испијањем воде ломе свету" (одгонетка je "сунце"). важније датуме у календару. Трудили су клуса и оказионални, тј. обреди који се
могу доспети у човека. Словаци су веро- се да за сваки посао изаберу "добро" вре- обављају у одређеним случајевима (помо-
вали да на в. борави -> воденьак; Бугари - Лит: Чајк. РББ: 68-77; Дик. ПП: 49-58; Бол. КСЗ: ме - дан у недељи, доба дана; то je био нај- ра, болести, -> суше итд.). Обредно в. та-
да на њој живе самодиве. При томе су Бе- 126; Макар. СНК: 291; ПОС 3: 79; Никиф. ПП: важнији услов за успех сваког почетка (се- кође одређује временске границе, дослед-
лоруси и Пољаци сматрали да ђаволи ви- 242-269; БХ: 272, 310, 311; Ђор. ЖОЛМ: 432, 693, тве, жетве, истеривања и парења стоке, ност и ритам обављања ритуала (на при-
ше воле старе, шушье в., отуда и изрека: 698; Марин. ИП 2: 551-552; СбНУ 7: 382; Bieg. постављања темеља за кућу, просидбе, мер, сахрањивање на дан смрти, сутрадан
"Заљубио се к'о ђаво у суву врбу". КОМ: 88, 474; Dyn. PZO: 191-192; Lud 1906/12: итд.). или трећег дана; рокови поштовања жа-
Код Словена je био веома популаран 309-318; ZWAK 9: 175. В. рођења, по народним веровањима, лости; парастоси трећег, деветог, 12-ог,
обичај из области народне медицине да се може да одреди читав животни пут, суд- 40-ог дана, итд.). Постоји утврђено β. за
-> болеет с човека симболички "преноси" А. Агапкина бину човека. Пољаци су сматрали да je склапање брака, за певање песама (забра-
на дрво, укључујући и в. Код Срба би обо- срећан онај ко се роди у -> недељу и при- њено je певање током поста), за —> бајан,а
лели од -> грознице одлазио до врбе, но- ВРБИЦА -> Цвети ликом изласка —» сунца. Рођенима у —> (изговарају се трипут, у одређено доба да-
сећи испечену главицу белог лука; качио суботу, Јужни Словени су приписивали на и ноћи), загонетање загонетки (није до-
би —> бели лук на в. и говорио: "Када ова ВРЕМЕ - једна од основних категорија способност да виде нечисту силу, вампи- зволзено да се то чини када се тели, ждре-
главица проклијала, онда и мене грозница (упоредо с простором) митолошке слике ре, самодиве. Рођенима у јесен нису до- би, јагњи, итд. стока).
ухватила!" Да би болесника ослободили света. Укључује схватање природног и звол,авали да калеме воћке, већ je то било Строго су временски утврђени не само
грознице, Пољаци би га најпре опасивали животног времена. Природно в. се састоји намењено онима који су рођени у проле- обредна пракса него и свакодневна жи-
повеском од сламе, па после в.; в. ће се осу- од астролошких циклуса - сунчаних (го- ће, када све бујно расте. У Пољској су сма- вотна и привредна делатност у традицио-
ΒΡΕΜΕ -102- ВРЕМЕЊАК ВРЕТЕНО -103- ВРЕТЕНО

налном друштву. Ha jyiy Русије, када није народной традиции/'/Логический анализ языка, ште, ради заштите куће од -> грома; за- дотакну в., треба ударити в. о под и тава-
било могуће (због временских услова) Язык и время, Москва, 1997: 28-35. бадали су га, заједно с вуном, у кртичњак, ницу и рећи: "Порасло до греде" (Гружа)
изаћи на њиву и заорати прву бразду на С. М. Толсто/ да -> кртица не рије леје у повртњаку. или три пута пљунути в. и три пута дићи
дан који je био одређен за почетак, диза- Код Ист. Словена, в. су стављали у колев- дете (црногорско племе Васојевићи).
ли су рало на таван и почињали да ору зе- ВРЕМЕЊАК -> Облачари ку да би дете добро спавало. У породичним обредима, в. предста-
мљу којом je под био насут. Многе магиј- У исцелитељској магији, в. je кори- влю заштиту од нечисте силе и женски
ске радње je требало обавити пре изласка ВРЕТЕНО - оруђе за предење, зашиљен шћено приликом -> бајања од болести: симбол. Срби су, после порођаја, за -> ве-
сунца, при одређеном положају звезда штапић на који се намотава нит врћењем н>име су боцкали бок болесника (рус. риге на -> опьишту качили в., на које je
или месечевој мени, у одређени дан у не- између прстију руке. Његова магична курс.), махали су с девет в., -» ножем и ра- била набијена главица -» белог лука, да
дели. На одговарајући начин су поштова- својства су везана за врћење и оштрину. жњом приликом лечења болова у груди- -> вештице не би наудиле новорођенчету
не и временске забране: шталу нису сме- ма (Срби), "испредали" болеет в., при ле- (Стиг). На Руском Северу, ради лечења
ли градити када je месец на уштапу, на чењу болова у стомаку (карпат.), итд. Код дечје несанице, правили су мало в. и пре-
н>иви нису радили "градоносних дана" Бугара, при лечењу бајањем и за скидање слицу и стављали их на узглавље кревета
(забране су поштоване да би се избегао -» чини, коришћено je такозвано пуно в., - да се полуноћница не би играла с дететом
град), домаћица није давала ништа на за- с намотаном пређом. него "преслицом и вретеном" (пињеш.).
јам на дан кад joj се отели крава, итд. У љубавној магији, врћење β. je изјед- У свадбеном обреду, проводаџије су
-> Календар народни je непрекид- начавано са удварањем момака. У Поку- носиле в. с вуном (околина Варне); свекр-
ном цикличном природном в. давао ка- тју, на Червоној Руси, девојке су вртеле β. ва je млади поклањала в., преслицу и белу
рактер ритуалног система (строги редо- да би се момци вртели око њих. Код Буга- вуну (сев. буг. запридане); свадбене хлебове
след празничких дана и радних дана, пе- ра би момак, изражавајући симпатију, су украшавали "пуним" в. -да би и млада
риода —> поста и месојеђа, добрих и злих давао девојци голо в., у нади да ће му га постала "пуна", односно, да би затрудне-
дана, итд.). Упоредо с хришћанским пра- вратити - с пређом. Код Срба, девојке су ла (Перуштица).
зничким календаром, код свих Словена je в. пробијале кртичје срце, говорећи: "Ка- На парастосу трећег или деветог дана
очувана оријентација на лунарно в., као и ко се вретено окретало, тако се и (по име- од смрти покојника, обављани су многи
архаични начини одређивања доба дана - ну) окретао за мном!" обреди, међу којима и забадање у гроб в.
по положају —» сунца, по сенци предме- У просперитативној магији ради при- и белог лука, окренутог наопако, кореном
та, дрвећа, људи; по положају звезда, по- носа лана, на први дан Великог поста тре- нагоре, да би се спречило претварање по-
нашању животиња, птица (поготову - по бало je опрати в. или други прибор за којника у —> вампира (Бугари).
певању петлова), инсеката. Аналогии на- пређу (ист. пољ.). В. je било атрибут митолошких лико-
чини су примењивани за одређивање го- Забране употребе вретена везане су за ва, везаних за предење. Ист. слов. Щатни-
дигшьег доба. По померању сунчевог зра- мотив врћења и спољашњи изглед в. Када ца, —> кикимора, мира, —> домовој праве
ка по зидовима куће, пољски Гурали су би ловац одлазио у лов, његова жена није несташлуке с в. и пређом, који нису скло-
одређивали време за орање, сетву: "Ако Прела стара око 120 година прела "да се животиња не би вртела као н>ени и благословљени за ноћ: бучно и уз
сунце при изласку баца зрак на пећ, онда в., а ловац лутао по шуми" (Закарпатье). звиждуке врте в., мрсе и погане кудел,у.
je то Божић, ако, пак - на довратак, значи Као симбол женског занимаььа, в. je ве- На -> Бадњи дан, крили су сва в., да же- Словеначка и чешка Перхта, словачка Лу-
да je крај марта и да почиње пролеће, вре- зано за рођење девојчица или приплод теоци на лето не би боли руке (Срби), да цща обилазе куће уочи Божића и прове-
ме je за орање". Бугарски сељаци су се женског пола код стоке и живине: жене су им се не појаве болови у слабинама (Сло- равају јесу ли све преље завршиле преде-
оријентисали првенствено по -» звезда- забрањивале мушкарцима да дотакну в., ваци), да лети не наилазе на -> змије н>е, поштују ли пост, не преде ли неко у
ма: по њиховом положају одређивали су да им се не би рађала женска деца (Црно- (Украјина, Пољесје, Белорусија). Склоње- недоба, какав je квалитет пређе. Оној која
најповољније β. за почетак -» орања, се- горци); насађујући квочку на jaja, "меша- на вретена су морала бити с пређом, да прекрши забране, оне боду или секу сто-
тве, косидбе, убирања летине, врцање -> ли" су их в. да би се излегле кокице (зап. би у наредној години били пуни клипови мак в., доносе joj корпу празних в., које
меда и друге радове. "Природно" в. тако- Србија). кукуруза и густо класје жита (Срби). За- она мора напрести за једну ноћ.
ђе je одређивано према појави лишћа, из- В. je коришћено као средство за пре- брана гледања в. да се не би виђале змије Истовремено се сматра да жене које
данцима озимих усева, цветању биљака, познавање —> нечиста силе и као заштит- односи се и на друге празнике, на при- преду у петак или празницима, својим в.
појави ових или оних печурака итд. ник. По српском предању, довољно je мер, на —> Благовести (Белорусија). невидљиво боду св. Параскеву-Петку, св.
окренути в. наопако да би се открили —> У вези с тим што в. расте у ширину, —> Варвару или —> Богородицу.
Лит.: С. М. Толстая, Мифология и аксиология вре- ђаволи, који су у виду младића дошли приликом намотавања пређе на њега, а и
мени в славянской народной кулътуре//Культура код девојке (Срем). У Бугарској су в. ста- даље остаје исте висине, сматрало се да до- Лит.: Веретено//ЭССД-1: 340-342; Зел. ВЭ: 329;
и история, Славянский мир, Москва, 1997: 62- вљали у колевку, да би заштитили дете од дир детета вретеном може зауставити ње- Glog. OZW: 161; Zibrt VCH: 88; БМ: 245, 273; Бос.
79: С. М. Толстая, Время как инструмент магии: злих очију и нечисте силе; в. и друге са- гов раст, а да одраслом човеку в. може од- ГОВ: 42-43.
компрессия и растягивание времени в славянской кралне предмете износили су у двори- узети шагу (Срби). Ако се догоди да дете М. М. Валенцова
ВРЧ -104- ВУК ВУК -105- ВУКОДЛАК

ВРЧ -> Земљани суд шљали -> вампира у виду в. - покојника це гледали као на срећан знак - веровали ВУКОДЛАК - митолошко лице, човек-
који хода, ноћу устаје из мртвачког санду- су да ће се овце због тога добро јагњити и вампир, који се чаробњаштвом преобра-
ВУК - једна од највише митологизованих ка. Понекад су мртваца-вампира назива- давати много млека. жава или je за одређени период претворен
животиња. По функцијама, близак je -> ли вук. Сматрали су да ће покојник поста- Најчешће je за покровитеља β. и исто- у -> вука, али и у вучјем обличју задржава
медведу и др. грабљивицама, а тесно je ти вампир ако je његова мајка током труд- времено чувара стада сматран св. -» Геор- човечји ум. Претварање у в., као и свако -»
везан за -> пса. По легендама, -> ђаво je в. ноће јела месо животиње коју je заклао гије (Јуриј, Јегорија). У истој улози јавља- претварање, претпоставља премештање
направио од глине или га je истесао од др- вук. Деци су претили, да се не би заигра- ју се и св. Никола (пол,., зап. укр.), св. Ми- из људског света у "други", нељудски свет.
вета, али није могао да га оживи. Када га ла до мрака, да ће им в. попити крв. хаил (јужнослов., зап. укр.), свети Мар- То je појачано традиционалним предста-
je -» Бог оживео, в. се бацио на ђавола и Припадност в. свету мртвих не испо- тин, Мина, Данил, св. -> Сава (јужнословЈ вама о вези вука с хтоничким светом.
шчепао га за ногу. Хтоничка својства в. љава се само у вучјем обличју вампира. св. Луп, Петар и Павле (зап. укр.). Веома Обично се сматра да je име вукодлак - сло-
зближавају га с гамадима, поготову са —> Неке басме о в. говоре о томе да он посе- су распространена предања о човеку који женица речи *in>lk и јужнослов. dlaka.
змијом. Гамад су постала од струготине ћује становнике онога света: " - На ономе je прислушкивао како господар вукова Комплекс обележја својствених β. нај-
дрвета из кога je ђаво истесао в. В. спада у свету си био? - Био сам. - Уједају ли мр- (св. Т)Орђе, цар вукова) намењује вукови- потпуније je сачуван у украјинској, бело-
нечисте животиње, које се не употребља- тви? - Не. - Ни ти немој уједати". За бо- ма гьихов будући плен. руској и пољској традицији, где су вуко-
вају за јело, a чије je карактеристично обе- жићну трпезу су позивани како покојни- Ради заштите стоке од в. поштоване су длаци везани за одређене сижее предања:
лежје слепило или слепорођеност. ци, тако и вукови: "Вучићу, вучићу, седи забране рада које су се односиле на сто- -> чаробњак претвара сватове у вукове;
У симболици в. одредбено обележје je с нама данас да ручаш, а ако данас не до- чарске производе (овчју вуну и пређу, човека у вука претвара девојка, коју je он
"туђи". В. je схватан као туђи, као изасла- ђеш, онда немој никад ни долазити". По- сточно месо, ђубре), на ткачке радове и отео; зла ташта (жена) претвара у в. зета,
ник -> онога света - света у којем су Бог, што je β. близак покојницима, човек се употребу оштрих предмета. Сматрало се кога не воли; чаробњак се претвара у в. да
-» душе умрлих и нечисти, зли духови. У приликом сусрета с н>им трудно да и сам опасним и само спомињање в., да се тиме би нанео зло људима; муж-вукодлак се у
"туђе" спадају и -> коледари; зато, да би изгледа као мртвац, да га в. не би дирао и не би дозвао. Зато су коришћени други одређено време претвара у вука и напада
се заштитили од в., људи вукове називају да би се према њему понашао као према називи за В.: рус. зверь, серый, Кузьма, своју жену, која га касније препознаје,
коледарима. В. може бити осмишљен и своме. А понекад, кад би наишли на в., лыкус, укр. скаменник, малый и др. Да в. не угледавши у његовим зубима комадић
као -> туђинац: на пример, чопор вукова људи су призивали умрле, обраћајући би појео стоку на паши, стављали су -> своје хаљине. У већини руских говора реч
назива се "орда", а у басмама вукове нази- им се по имену: звали су умрлог ловца гвожђе у ->· пећ на дан св. Николе, заба- вукодлак није позната, али су руске пред-
вају - Јевреји. За β. су везана разна страна познаника или наводили имена тројице дали -» нож у -» сто, у -> праг или по- ставе о -> вампирима блиске веровањи-
тела: вук - назив за израслину на дрвету својих предака, молећи се да их заштите кривали —» камен земљаним судом, гово- ма о в. Код Срба, име вукодлак означава
или црну срж у ньему; израслине и отоке мртви, итд. рећи: "Moja кравица, моја хранилица вампира, чији je лик апсорбовао основна
на телу лече вучјом коском или помоћу О улози в. као посредника између лу- дворишна, седи под лонцем због вука, а обележја β. У бугарској традицији, под ву-
човека који je jeo вучје месо. "Вучју" сим- ди и сила онога света сведочи и то како су ти, вуче, глођи своје слабине". Приликом кодлаком се такође често подразумева
болику може имати свака страна која уче- се понашали према стоци коју je растргао првог истеривања стоке, с истим циљем вампир, али je сачувана и представа о в.
ствује на свадби, као туђа у односу на су- β. У томе су видели жртву намењену Богу. закључавају катанце, жаром из пећи по- као човеку-вампиру и о вуку, кога je ловац
протну (младожењина дружина, млади- Када растрже стоку, в. то не ради по својој сипају праг коњушнице. Ради заштите од убио и открио да je испод вучје коже - чо-
на родбина, млада и др.). Буку, који тра- него по Божјој вољи, с његовом дозволом. в., упућиване су басме шумском духу, све- век. В. најчешће има обличје обичног вука
жи плен, симболички je сличай и сам Зато су сматрали да je грех лишити в. н>е- цима - покровитељима вукова, с позивом (ист. слов., пол,.), мада неке специфично-
младожења, који младу узима за себе. говог плена. Веровали су да ако човек от- да смире "своје псе". сти у његовом спољашњем изгледу и по-
В. се јавља као представите оностра- ме од е. туђу стоку, онда ће му в. заузврат Очи, срце, зуби, -> нокти и -> длака в. нашању одају вампира у њему: на задњим
них сила. Постоје многа веровања која по- однети његову властиту стоку. Прича се често служе као -> хамајлије и лековита ногама в. колена су истурена напред, као
тврђују везу в. с демонским бићима. Вре- како je једном св. -> Никола, домаћин ву- средства. Вучји зуб дају детету коме ничу код човека, а не назад, као код вука (рус.);
ме разуларености вукова, када завијају у кова, посавеговао радника који je истрг- зуби, да га гризе. Реп в. носе уз себе, да би има л,удску —» сенку (бел.), увек јури сам
чопорима, подудара се с периодом разу- нуо овна из вучјих чељусти: "Запамти, ни се заштитили од -» болести. Често као (бел.). Испод коже убијеног β. могу се Ha-
ларености -» нечисте силе. В. познаје не- од кога не треба узимати оно што му je заштита служи и само спомињање β. или hn остаци иструлеле одеће, свадбени
чист и често je и сам увршћен у н>у. Нису Господ Бог наменио!" Овца коју je згра- коришћење његовог имена. Тако, за тек украси, ђинђуве (укр., бел., пол,.).
га случајно терали -» крстом; чак су и био в., пошто je већ била у вучјим чељу- отељено теле кажу: "Ово није теленце, В. могу постати вешци и —> вештице.
прозорске оквире правили у облику кр- стима, и сама ће покорно ићи за н,им све ово je вучић". Свуда je в. који неком пређе Понекад je склоност повампирењу судбин-
ста, да би одагнали s. као нечисту силу од док je опет не загризе. Ако домаћин по- пут или му долази у сусрет предзнак сре- ски предодређена: в. су људи зачети уочи
људског станишта. Чеси су ђавола фигу- жели да за празник закоље свог овна, он- ће и благостања. Завијање β. најављује -> Ускрса, рођени из везе жене и вука
ративно називали вук. У в. се могу прео- да то в. учини уместо њега: растргне тог глад, a завијање вукова поред куће - рат (укр.), које су родители проклели (рус.).
бразити ђаво и вештица. В. служи ђаволу овна. Када би в. однео стоку, то je схватано или мраз, у јесен - кишу, а зими - мећаву. Св. —> Никола претвара људе у вукове
као кон.; на њему често јаше и вештица, као —> жртва и наговештавало je срећу Лит.: Гура СЖ: 122-159. (чеш.), или, пак, то чини св. "ђорђе (јужно-
ђавоља кума. Јужни Словени су зами- домаћину. Бугари су на вучје отимање ов- Л. В. Тура слов.), који на л>уде набацује вучје коже.
ВУКОДЛАК -106- ВУЧАРИ ВУЧАРИ -107- ВУЧЈИ ДАНИ

Човек ко) и жели да се претвори у в., Лит.: Попов Р., За върколака в българските на- снашо мрка вука,/ Дајте, черка лепшег певајући "вучју песму": "Вујо ми je оста-
треба да се преврне преко -> јасиковог родны вяреания (исторически корени и място в струка". Добивши дарове - пшеницу, ма- рио,/ Планине je оставио,/ У поље je сила-
пања, -> раскрснице, преко -> ножева народната културя)//Известия на Националния
сло, кучине, убрусе, В. су благосил,али: зио,/ Грдне ране задобио,/ Не мога их но-
забодених у -> земљу (ист. слов., зап. исторически музей, 1985/5: 213-227; Гринич. "Фала, фала, господару,/ На вашему ли- сити,/ Подига се просити..." После je
слов.). У другим случајевима, човека опа- ЭМ 1: 45-47; 2:125-128; Ром. БС 1: 86-87, 193-195; пом дару,/ Како сте нас даровали,/ Од Бо- ишло: "Дајте вују сланине...", хлеба, вуне,
сују обајаним -> појасом или му набацу- Георг. БНМ: 163-165; Ре}. PDL: 201-205. га се радовали". Деца, девојке и младе же- брашна, сира, свега довољно, да он не би
ју појасеве уз специјално проклетство, /. /. Левкиевсы не три пута би прескакали убијеног вука, силазио с планина и да не би клао овце,
"затварајући" човека у животињско об- да би у кућу дошли срећа, здравље и изо- телад итд. - слично гореневеденим тексто-
личје. Онај ко се претвара у в. треба да се ВУЧАРИ - код Срба (делимично и код биље. вима (Кореница). У западној Босни, в. су
свуче до голе коже (утер., бел., пољ.) или Хрвата и Македонаца) трупа мушкараца, У брдима и планинама Борја у сев. обилазили куће за време месојеђа, носећи
замени своју -> одећу старом, дроњавом, понекад маскираних, која обилази куће с зап. Босни, ловачки обред s. није се сво- стару, нађену или купљену вучју кожу,
у знак припадности "другом" свету. убијеним -> вуком, поздрвљајући дома- дио иск/ьучиво на обилазак домова и ре- обраћајући се домаћину на устаљени на-
Претварање в. у човека остварује се из- ћине и скупљајући -> дарове. Обред je читативно или певачко обраћање, већ je чин ("Домаћине..."); добијали су дарове -
вођењем тих истих радњи, али обрнутим распрострањен у планинском делу Дал- обухватао и поступке којима je исказива- вуну, кошуље, сланину, со, житарице и
редоследом: превртањем преко раскр- мације, Босанској и Книнској крајини, сев. но поштовање ловцу који je убио вука, гье- певали песму захвалности: "Хвала, брате,
снице (пања, ножева), корачањем преко зап. Босни, Црној Гори, на Косову и Мето- говом оружју, штапу који би био уручи- домаћине,/ И ти, вриједна домаћице,/ Бог
појаса. /Ьудски облик je могао да се по- хији, у југ. ист. и центр. Србији, сев. и југ. ван срећном ловцу, вучјој кожи (убијеног ти чељад поживео,/ Твоју стоку заклонио/
врати пошто би се уништили симболич- зап. Македонији. Обред je обављан у зим- вука), која je дарована смотуљцима вуне, Од зла звјера, мрког вука/ Који но je ружна
ки путеви који су држали човека у живо- ско време, када би био убијен вука који je убрусима, врпцама за опанке. У селима струка!" (Босанска крајина). В. у облику
тињском обличју: прескакањем преко ро- клао стоку. Понекад су се трудили да вука Борја, ловац који je убио вука, ни je уче- покладне маскарадне представе, под на-
ва (укр., бел.), —> провлаче!ьем кроз та- убију у месојеђе, како би на -> покдаде ствовао у обилажењу, а поворке су даро- зивом чарощи (од *чара - магија), били су
рабу - тада би попуцао појас, вучја кожа, могли да обављају ритуал, који je требало ве, скупљене у свом и суседним селима, познати у северној Далмацији, у јуж. Бу-
и дошло би до претварање в. у човека. да заштити стоку од грабљивих звери. В.
делиле на једнаке части, прихватајући и ковици. Младићи с чађу намазаним ли-
Чаробњак може да претвори човека у који би сами обилазили домове, били су чашћења, која су се састојала од сувог ме- цима, међу којима je био један обучен у
в. за краће или дуже време (ист. слов., ретка појава; чешће би с ловцем који je са, -» хлеба, -> соли и ракије; друга храна женску одећу и представљао бабу, а други
пол.), али не заувек (бел.), већ обично на убио вука ишли његови другови, носећи - млечне намирнице, -> jaja, лук, црна ка- носио напуњену кожу вука, на покладе би
седам година; међутим, ако чаробњак на мотки напуњену кожу вука. При томе фа - била je строго искључена. Учеснике у групи обилазили домове и тражили по-
умре, човек ће остати в. читавог живота. У су речитативом тражили дарове: "Дома- поворке не би пуштали у кућу, посебно у клоне за "вука" и "бабу" речима, типич-
другим случајевима, сматрају да чароб- ћине, газдо мој,/ Ево вука пред твој дом,/ најпоштованији део куће, где су биле -> ним за в.: "Домаћине, доме мој,/ Ево вује
њак не може да умре док не ослободи чо- Гони вука од куће,/ Није добар код куће,/ вериге, тј. -> огњиште. Главу вука су пред твој двор. / Дарујте га, драги моји..."
века од тог проклетства. Подај вуку сланине,/ Да не слази с плани- продавали за замеђену ракију; та глава je итд. (села неточно од Задра).
Чаробњаци се претварају у в. да би чи- не,/ Подај вуку сочице,/ Да не коље овчи- стављана у пчелињак ради заштите —> У Крбави, Босанској крајини и у Буко-
нили зло људима. Човек, који je насилно це,/ Подај вуку вунице,/ Да не коље јуни- пчела од напасти. На југозападу Србије, у вици, в. се нису окушьали било када, него
претворен у в., осећа страх и очајање, не це,/ Подај вуку свашта доста,/ Да не коље поворци су ишли ловац, који je убио вука, у одређено време - у месојеђе и на покла-
напада стоку и људе. В. избегава праве ву- око моста" итд. (Поморавље). и троје маскираних лица - двојица "деда" де. Код Срба у зап. Срему, на покладе се
кове и тражи могућности да опет постане У сев. Далмацији, у Лици, у периоду и једна "баба" (преобучени момак). Они окупЛ)Эла трупа младића или девојака,
човек. По другим представама, вукодла- између —> Божића и Великог поста, код би пред сваком кућом, отегнуто певајући, називаних курјаче или курјакуше (од дија-
ци ступају у службу код вукова и дужни Хрвата обично између празника Три кра- понављали: "Домаћине, газдо мој,/ Ево лектног кур/як "вук"), који су обилазили
су, по њиховој заповести, да нападају сто- л>а и Сретења (6. 1-2. II) ишли су в. (вука- вука пред твој двор. / Погле, бабо, каки куће, али без вука.
ку. В. не може да једе сирово месо и поку- ри) с убијеним вуком и певали песму (ву- сам,/ Донеси ми ракије. / Подај вуку чени-
шава да га пече на жару, који остане од карску пјесму): "Домаћине од куће,/Ево ца,/ Да не умре женица,/ Подај вуку вуни- Лит.: Н. И. Толсто), Језик словенске културе,
пастирских ватри; он je приморан да се вука код куће,/ О-о-о-ој!/ Тирајте га од ку- ца,/ Да не кол,е јуница" (Средечка жупа). Ниш, 1995: 225-236; Р. Plas, The Songs ofthe Vučari:
храни корењем, шумским плодовима, да ће,/ Није добар код куће. / Подајте му су- Аналогии обред био je познат у суседној Relations bewen Text and Ritual-Mythological
краде хлеб од жетелаца и пастира. По ва меса,/ Да вам тора не принеса. / Подај- зони: у н>ему су такође учествовали "дво- Context, Slavica Gandensia 26, Gent 1999: 85-116;
другим веровањима, в. се ипак храни си- те му сланине,/ Да не слази с планине. / јица стараца" (делије) с дрвеним мачеви- Бег. ЖСГ: 103; ГЕИ 9-Ю, 1961-1962: 118; Нед.
ровим месом, мада се тешко привикава Подајте му шенице,/ Да не коље овчице. / ма и "снаша" (Сиринићка жупа). ГОС: 60; Раек. XXI, бр. 81-82, 1995: 79-92; Фил.
на њега. Вукодлаци изазивају помрачења Дајте вуку власа,/ Да не коље паса. / Кити Срби у Крбави, у зони бивше Војне ГП: 71; Фил. РЕГ: 64-65; Fil. PSB: 164.
-> месеца и -» сунца, јер поједу сунце и снашо мрка вука,/ Дајте, черка лепшег границе (у суседству са зап. Босном), тру- H. И. Толсто]
месец (укр., јужнослов.), о чему постоје струка". Добивши дарове - пшеницу, ма- дили су се да убију вука за време месојеђа,
подаци у српском споменику из 1262. го- сло, кучине, убрусе, В. су благосиљали: да би га затим на покладе од куће до куће ВУЧЈИ ДАНИ - код Јуж. Словена, кален-
дине. "Фала, фала, господару,/ На вашему ли- носали, у виду окићене напуњене коже, дарски празници и периоди, посвећени
ВУЧЈИ ДАНИ -108- ВУЧЈИ ДАНИ

снмјег сматран Хроми (Куцулан) или себи скутове кошуље, превртали су наћве,
Криви Вук (буг.). Први циклус в. д. код Бу- мазали —> ђубретом врата и —> димњак
гара, у мањој мери код Срба, обухвата над огњиштем, пратећи те радње форму-
временски период од Мратиндана (11/24. лама-објашњењима: "Замазујем дивљим
XI), ретко од Митровдана (26. Х/8. XI) до животињама очи и уши", "Завезујем че-
св. Саве (5. ΧΙΙ/27. Ι), кога су Срби пошто- лу ст и нокте". Понекад су формуле поста-
вали и као заштитника и покровитеља ву- јале део ритуала -> бадњак (Славонија,
кова. В. ΰ. у целини падају у новембру и Гружа, Пожега). У Босни су на -» Божић
почетком децембра, тј. на крај поклада и износили јело на -> раскрсницу, говоре-
почетак Божићног поста. Најважнији да- ћи: "Ево ти, вуче, од мене вечере, и ништа
ни су Ваведење (21. ΧΙ/4. XII), које Бугари више нећеш добити".
зову и Влчита богородица (Вучја Богоро- Ради заштите од вукова поштовани су ГАВР АН и ВРАНА - у народним пред- ви", браћа се претварају у г., вране или ву-
дица), и дан св. Филипа (24. ΧΙ/7. XII). Тра- постови и неких других дана: на дан про- ставама нечисте и злослутне птице. Као и кове. Као и друге птице-грабљивице, уби-
јање в. д. варира од три до осам дана. Дру- рока Данила, св. Игњата и св. Андрије друге птице из породице гавранова (чав- јеног г. или врану вешали су у штали ради
га важан циклус био je почетак фебруара, (Боша), св. Антонија (17/30.1) (Височка на- ке, гачци), обједињене су сличним верова- застрашивања злих духова, који ноћу му-
такозвани Трифонци (Бугари, Срби). хија), од Успенија (Велике Госпојине) до њима и називима. Г. je мудра птица. Он че коње или краве.
Б. д. претпостављају поштовање забра- Рождества Пресвете Богородице (Мале живи сто или триста година и влада тајна- О крволочности г. сведочи његово
на, поста и обављање неких заштитних Госпојине) (Ужице, Босна), на св. Кузмана ма: предсказује —» смрт, нападе неприја- оглашавање, које преноси узвик "Крв,
ритуала. Тако je универзална забрана рада и Дамјана (1. /14. XI) (Босна), од се. Андри- теља, у билинама даје савете јунацима, у крв!" Да пушка не би промашивала, лов-
прибором који боде и сече, a такође при- је до Божића или пак до Нове године бајкама показује где je закопано благо, у ци су пушч^ну цев подмазивали крвљу г.
бором за обраду вуне, јер су жртве вукова (Фрушка гора). песмама доноси мајци вест о синовл>евој Мотив -» крви постоји и у легенди о вра-
најчешће биле овце. Углавном, табуи се Изван Балкана, в. д. познати