Slobodoruno crtanje

Sadraj
Predgovor Zahvalnost Sadraj 1. Crtanje grafitnom olovkom
1.1 Uvod 1.2 Podloga za crtanje 1.3 Grafitne olovke 1.4 Brisanje grafita 1.5 Poloaj ake i tehnika crtanja 1.6 uvanje crtea 1.7 Uzori 11 12 13 14 15 16 17

1 3 4 9

2. Crtanje ugljem
2.1 Uvod 2.2 Podloga za crtanje 2.3 Ugalj 2.4 Brisanje crtea 2.5 Crtanje svetlina 2.6 Poloaj ake i tehnika crtanja 2.7 uvanje crtea 2.8 Uzori 21 22 23 24 25 26 27 28

19

3. Linija
3.1 Uvod 3.2 Debljina linije 3.3 Svetlina linije 3.4 Uzori 31 32 33 34

29

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4. Crtanje objekata u perspektivi

4.1 Uvod 4.2 Bez nedogleda - izometrijska perspektiva 4.3 Jedan nedogled - centralna perspektiva 4.4 Dva nedogleda ugaona perspektiva 4.5 Tri nedogleda 4.6 Osnovni geometrijski oblici u perspektivi 37 39 40 41 42 43

35

5. Viziranje
5.1 Uvod 5.2 Upotreba vizira 5.3 Postupak viziranja 5.4 Kadriranje 47 48 49 50

45

6. Crtaki proces
6.1 Uvod 6.2 Dubinska otrina crtea 53 54

51

7. Crtanje osvetljenja
7.1 Uvod 7.2 Tipovi osvetljenja 7.3 Tehnike senenja 7.4 Uzori 57 58 61 63

55

8. Materijali i teksture
8.1 Uvod 8.2 Boja 8.3 Difuzija 8.4 Refleksija 8.5 Prozirnost 8.6 Isijavanje 8.7 Uzori 67 68 69 70 71 72 73

65

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

9. Tkanina
9.1 Uvod 9.2 Karakteristike tkanine 9.3 Crtanje tkanine 9.4 Uzori 77 78 79 80

75

10. Crtanje portreta

10.1 Uvod 10.2 Anatomija lica 10.3 Proporcije i crtanje glave 10.4 Karakter lica 10.5 Izraz lica 10.6 Uzori 83 84 85 88 93 94

81

11. Crtanje figure

11.1 Uvod 11.2 Zglob i miii vrata 11.3 Zglob i miii struka 11.4 Zglobovi i miii ruke 11.5 Zglobovi i miii prstiju 11.6 Zglobovi i miii nogu 11.7 Stopalo 11.8 Postupak crtanja tela 11.9 Govor tela 97 100 102 104 108 110 114 115 118

95

Spisak slika Preporuena literatura

121 127

mr Igor Kekeljevi

1. Crtanje grafitnom olovkom

Slobodoruno crtanje

1.1 Uvod
Crtanje grafitnom olovkom (en. Graphite Pencil) je jedna od najkorienijih crtakih tehnika, koja se uglavnom koristi za skiciranje i izradu crtea malog formata. Prednosti ove tehnike su: - mali trokovi ulaganja u materijal, - trag grafitne olovke se lako brie, pa je lako ispraviti greke u crtanju, i - materijal je malih dimenzija, lak je za noenje, pa je zgodan i za rad van studija. Crtei grafitnom olovkom su srebrnosto sive boje, sa izvesnim presijavanjem u zavisnosti od koliine grafita na crteu. Osnovni pribor za crtanje grafitnom olovkom: - blok za crtanje, - olovka B6, - mekana gumica za brisanje uglja, - skalpel ili zareza.

Slika 1.1 Pribor za crtanje grafitnom olovkom.

11

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.2 Podloga za crtanje

Za crtanje grafitnom olovkom preporuka je nabaviti blok manjih dimenzija, A5 ili A4. Zadnja strana bloka za crtanje treba da je od tvrde lepenke, ime se dobija vrsta podloga, pa se blok moe drati i u ruci ili na krilu prilikom crtanja, to je zgodno za skiciranje van ateljea, kada nam sto nije dostupan. Kao zamena za blok sa lepenkom umesto zadnje korice, moe se koristiti i tabla sa hvataljkom za papir. Papir za crtanje treba da je neznatno vee gramature od standardnog papira, da bi bio otporniji na brisanje gumicom. Obino se koristi papir bele boje, sitne hrapave strukture. Struktura papira u velikoj meri utie na izgled crtea, jer se grafit vezuje za mikro-neravnine na papiru. Papiri sitnije strukture su pogodniji za crtee sa sitnim i preciznim detaljima i ujednaenim finim senkama. Za razliku od njih, papiri sa krupnom jakom strukturom vezuju vie grafita, pa su crtei tamniji i ekspresivniji.

Slika 1.2 Preporuuje se da podloga za crtanje grafitnom olovkom bude blok sa zadnjom stranom od lepenke ili tabla sa hvataljkom za papir.

Slika 1.3 Struktura papira znaajno utie na izgled crtea, naroito pri crtanju povrina , odnosno senenja.

mr Igor Kekeljevi

12

Slobodoruno crtanje

1.3 Grafitne olovke

Grafitne olovke se sastoje od grafita i kaolinske gline. Poto je grafit izuzetno krt, kada bi olovke sadrale samo grafit, lomile bi se i bile bi neupotrebljive. Zato se u olovke stavlja kaolinska glina kao vezivo. Olovke se oznaavaju slovima H, B i HB. H olovke su tvrde olovke, sa manje grafita a vie kaolinske gline. Trag koji ostavljaju je svetao i otar. Suprotno H olovkama, B olovke sadre veliki procenat grafita a manje kaolinske gline, pa je njihov trag meki i tamniji, ali su krte i lomljive. Prilikom slobodorunog crtanja, uglavnom se koriste B olovke. HB olovke su olovke srednje tvrdoe, ostavljaju trag srednje tamnoe i nisu krte kao B olovke. Ovo su klasine kolske olovke koje se koriste za pisanje. H i B olovke poseduju dodatne numerike oznake, obino od 1 do 9, koje oznaavaju koliinu kaolinske gline kod H olovaka, odnosno koliinu grafita kod B olovaka. Tako su H9 olovke sa najvie kaolinske gline, dok su B9 olovke sa najvie grafita. Za crtanje se uglavnom koriste olovke od B2 do B6. One su zadovoljavajue vrstine i tamnoe. Meke olovke od B6 su vrlo nezgodne za korienje jer esto pucaju i teko ih je zarezivati. Osim grafita u olovci, dostupan je i grafit u tapiima. Grafit u tapiima je praktian jer se ne mora zarezivati, zgodan je za brze crtee koji ne zahtevaju vei nivo detalja. Grafitne olovke se obino reu skalpelom ili zarezaem. Skalpel je zgodniji za rezanje mekanih B olovki, jer se moe paljivo ukloniti drveni deo sa olovke, dok zareza, ako nije dovoljno dubok da dri olovku stabilno prilikom rezanja, esto lomi jezgro pri rezanju.

Slika 1.4 Za slobodoruno crtanje se najee koriste B6 grafitne olovke ili grafit u tapiima.

13

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.4 Brisanje grafita

Za brisanje grafita moe se koristiti bilo koja mekana gumica. Otre i tvrde gumice ne treba koristiti, jer mogu da otete povrinu papira. One se brzo zasite grafitom, pa umesto da briu, razmazuju grafit po podlozi. Postoje posebne umesive gumice za brisanje grafita i uglja, koje se mogu oblikovati u oblik koji nam najvie odgovara za brisanje delova crtea. Klasicna mekana gumica se moe oprati vodom i ostaviti da se dobro osui, dok se umesiva gumica isti gnjeenjem. Gumica se moe koristiti ne samo za uklanjanje greaka, ve i za crtanje brisanjem. Uklanjanjem grafita mogu se prosvetliti povrine zasiene grafitom. Brisanje se esto koristi prilikom crtanja kose, uklanjanjem grafita sa delova na kojima se kosa presijava.

Slika 1.5 Gumica se moe koristiti za crtanje svetlina, to prikazuje Metju Arambault (en. Matthew Archambault) u tutorijalu Crtanje gumicom.

mr Igor Kekeljevi

14

Slobodoruno crtanje

1.5 Poloaj ake i tehnika crtanja

Na kvalitet linije utiu razni faktori, ali prvenstveno motorika ruke i mehanika zglobova. Hvat kojim drimo olovku i zglobovi koje koristimo prilikom crtanja utiu na duinu pojedinanog poteza olovkom. Najkrai potezi se crtaju hvatom kao prilikom pisanja. Olovka treba da je oslonjena na srednji prst, dok je stabilizovana sa kaiprstom i palcem. aka dodiruje podlogu spoljnim delom, oslonjena na mali i domali prst. Ovakav hvat omoguava precizno crtanje poteza duine do oko 1 cm, jer se pokreti izvode prvenstveno sa tri prsta koja dre olovku. Voditi rauna da se pri crtanju to manje pomera zglob ake. Ovo je najlaka tehnika crtanja, jer je koristimo svakodnevno, svaki put kada neto zapisujemo. Koristi se uglavnom u zavrnoj fazi crtea, kada se rade najfiniji detalji. Kratki potezi se crtaju hvatom kao prilikom pisanja ali se potezi vuku bez angaovanja zglobova prstiju, ve iz zgloba ake, ime se postiu slobodniji i sigurniji potezi. Ova tehnika je pogodna za poteze do nekoliko santimetara. Dugaki potezi se crtaju standardnim hvatom, ali bez pomeranja zgloba ake i prstiju prilikom crtanja. Potez se povlai prvenstveno pokretima ramena i lakta. Ova tehnika je zahtevnija za savladavanje, ali daje vrlo pravilne i iste linije. Obino se koristi u crtanju industrijskih proizvoda i arhitektonskih struktura, tako da bi se moglo rei da je ovo hvat za inenjersko skiciranje. Povrine se crtaju poloenim hvatom. Olovka se dri u poloenom poloaju, paralelno sa podlogom. Prsti se ne pomeraju prilikom crtanja, nego se pokreti izvode iz ramena, lakta i zgloba ake. Za crtanje se ne koristi vrh, ve boni deo vrha olovke, ime se dobija irok trag. Ova tehnika se koristi prilikom toniranja i senenja delova crtea. Brzi crtei se najee crtaju poloenim hvatom. Ovakva tehnika omoguava vei spektar izraajnosti poteza, spajanje linije i povrine promenom ugla olovke u odnosu na smer poteza. Linije se crtaju okretanjem olovke u smeru poteza. Pokreti se izvode iz ramena i lakta, sa to manje pokretanja zgloba ake i prstiju. Nedostaci ovakvog hvata su manja preciznost i oteano crtanje krunih linija.

Slika 1.6 Klasian i poloeni hvat prilikom crtanja grafitnom olovkom. Za brze crtee se obino koristi poloeni hvat.

15

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.6 uvanje crtea

Grafit se vrlo lako skida sa podloge, jer sem mehanikog zadravanja na povrini papira, ne postoji nita to ga trajno vezuje za podlogu. Svako pomeranje podloge ili njeno dodirivanje odvaja grafit iz mikro-pukotina na povrini papira, to dovodi do brisanja crtea. Da bi se crte sauvao, moe se fiksirati za podlogu uz pomo fiksativa. Fiksativ je lepljivo sredstvo koje lepi estice grafita za podlogu, ime se obezbeuje trajnost crtea. Pre nanoenja fiksativa, crte se polae horizontalno. Fiksiranje vri paljivo, sa izvesne udaljenosti da bi se fiksativ naneo u to tanjem nanosu. Papir se moe nakvasiti i zatalasati od previe fiksativa, a crte upropastiti. Ukoliko se grafit nakon fiksiranja i dalje skida sa crtea, ponoviti fiksiranje nakon to se potpuno osui prethodni sloj. Za fiksiranje se preporuuju specijalizovana sredstva za fiksiranje crtea, ali se moe koristiti i snaan lak za kosu u spreju, sa finim rasprskivaem. Ukoliko se koristi lak za kosu, ne sme biti na vodenoj bazi jer e nakvasiti i otetiti crte. Prilikom fiksiranja provetravati prostoriju zbog isparenja. Crtei se uvaju u posebnim mapama, bloku ili uramljeni. Posebne mape su velike uzane torbe u kojima crtei stoje ne guvajui se i ne pritiskajui se meusobno. Ovo je veoma vano za uvanje crtea jer mehaniko trenje moe otetiti i fiksirane crtee. Ukoliko se crte uramljuje, preporuka je da se crte urami ispod stakla, koje ne bi trebalo da dodiruje povrinu crtea. Obino se crte odvaja od stakla paspartuom, ukrasnim okvirom od debelog kartona ili drveta, ime se spreava mehaniki kontakt crtea i stakla.

Slika 1.7 Crtei se uvaju fiksiranjem, odlau se u mape ili uramljuju ispod stakla u ramove sa paspartuom.

mr Igor Kekeljevi

16

Slobodoruno crtanje

1.7 Uzori
Ljubomir Ivanovi (1882. 1945.) je jedan od najuvenijih srpskih umetnika, naroito cenjen po izuzetnim crteima grafitnom olovkom. Njegovi potezi su virtuozni, sigurni i grupisani u usmerene povrine u prostoru. Katja Turnsek je vedska umetnica, koja se specijalizovala za crtanje portreta i kunih ljubimaca. Njeni radovi su tipian primer savremenog komercijalnog zanatstva, koje ima za cilj izgled crno-belih fotografija.

Slika 1.8 Crtei grafitnom olovkom Ljubimora Ivanovia.

Slika 1.9 Crtei grafitnom olovkom Katje Turnsek.

17

mr Igor Kekeljevi

2. Crtanje ugljem

Slobodoruno crtanje

2.1 Uvod
Crtanje ugljem (en. Charcoal Drawing) je verovatno jedna od najstarijih crtakih tehnologija. Po evropskim peinama pronaeni su brojni crtei ugljem, od kojih su neki stari i 30000 godina, a izuzetne lepote i crtake virtuoznosti u predstavljanju pokreta i anatomskih detalja. Prednosti tehnike crtanja ugljem su: - mali trokovi ulaganja u materijal, - pogodna tehnika za rad na velikim formatima, i - trag se lako brie, pa dozvoljava greke u crtanju. Zbog ovih pogodnosti crtanje ugljem je najkorienija tehnika na asovima iz crtanja. Za crtanje ugljem obino se koristi sledei materijal: - natron papir, - tabla za crtanje, - iroka krep traka, - tapii od suvog uglja, - tapi od masnog uglja, - beli pastel ili kolska kreda, - mekana krpica, - gumica za brisanje uglja, i - fiksativ za ugalj (obino se koristi lak za kosu).

Slika 2.1 Crtei ugljem na zidovima peine Lasko.

Slika 2.2 Pribor za crtanje ugljem.

21

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.2 Podloga za crtanje

Kao podloga za crtanje ugljem moe se korititi bilo kakav papir sa teksturom, dok se u studijskom crtanju najee koristi natron papir. On se pravi od recikliranog papira i obino je u nekoj nijansi svetlije priguene boje. Kod izbora natron papira treba obratiti panju da bude to deblji, da bi bio to otporniji na mehanika oteenja. Bitno je i da papir bude sitne hrapave strukture, da bi ugalj ostavljao jak trag na papiru i da bi se papir mogao sa lakoom brisati. Natron koji je potpuno gladak nije optimalna podloga za crtanje ugljem. Kod rada na manjim i srednjim formatima papir se lepi za tablu za crtanje. Kod izbora table vano je da podloga na koju nalee papir bude besprekorna, bez neravnina, jer se na neravninama zadrava vie uglja pa se neravnine ocrtavaju prilikom crtanja. Za lepljenje papira za tablu koristi se krep traka (samolepljiva papirna traka), iroka minimum 4 cm, koja se lepi celom duinom du ivica papira. Za razliku od obinog selotepa, krep-traka se moe lako odlepiti od table i papira.

Slika 2.3 Priprema podloge za crtanje ugljem na srednjim formatima.

mr Igor Kekeljevi

22

Slobodoruno crtanje

2.3 Ugalj
Za crtanje se koriste 2 vrste uglja: suvi i presovani ugalj. Uglavnom se koristi suvi ugalj. On se slabije vezuje za papir, pa se njegov trag lako brie mekom krpicom ili gumicom za brisanje uglja. Zbog ove osobine greke u radu se lako uklanjaju, pa je vrlo zahvalan za nastavu iz crtanja. Tamnoa traga koji ostavlja je uslovljena snagom kojom pritiskamo ugalj na podlogu. Presovani ugalj ostavlja izuzetno taman trag. Obino se koristi u zavrnoj fazi crtanja, za najtamnije detalje na crteu, jer se ovaj ugalj jako teko brie i ne prata greke u radu. Ovaj ugalj se esto proizvodi u obliku tapia koji se mogu umetnuti u specijalne olovke-drae za ugalj i pastel.
Slika 2.4 Suvi ugalj i presovani ugalj.

23

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.4 Brisanje crtea

Crtanje suvim ugljem je najkorienija studijska tehnika crtanja jer je tolerantna za greke u crteu, jer se trag suvog uglja sa lakoom uklanja mekanom krpicom i mesivom gumicom. Krpica za brisanje uglja mora biti mekana, jer tvrde krpice razmazuju ugalj. Za ovu namenu obino se koristi frotir i pli. to je tkanina meka, ugalj e se bolje skidati i manje razmazivati prilikom brisanja. Vodite rauna da krpica bude relativno ista, da bi vie brisala, a manje razmazivala ugalj. Za brisanje manjih povrina koriste se specijalne mesive gumice za brisanje uglja. Ovo su mekane gumice koje se mogu rastezati i gnjeiti, poput plastelina. Gnjeenjem one se iste od uglja i oblikuju u oblik koji je najzgodniji za brisanje neke povrine. Za brisanje se ne smeju koristiti obine otre kolske gumice, jer je natron papir osetljiviji od obinog papira, pa ovakve gumice oteuju povrinski sloj papira. tapi od uglja, kada naie na povrinu oteenu otrom gumicom, ostavlja za sobom znatno drugaiji i tamniji trag nego na ostatku papira. Osim toga, tvrde gumice se bre zasite ugljem, pa vie razmazuju ugalj nego to ga briu. Poslednjih godina pojavile su se i gumice u olovci koje omoguuju vrlo precizno brisanje uglja. Gumice u olovci su naroito pogodne za crtanje gumicom, kada se svetline crtaju brisanjem povrina zasienih ugljem. Ovaj metod je naroito pohodan za crtanje svetlina na kosi.

Slika 2.5 Za brisanje uglja se uglavnom koriste mesive gumice. Gumice se mogu koristiti i za crtanje svetlina na crteu.

mr Igor Kekeljevi

24

Slobodoruno crtanje

2.5 Crtanje svetlina

Natron papir je znatno tamniji od obinog belog papira. Boja natron papira se koristi kao osnovni ton crtea, u odnosu na koji se crtaju senke ili svetline. Senke se crtaju ugljem, dok se svetline crtaju belim pastelom ili kolskom kredom. Svetline se crtaju u zavrnoj fazi crtea, jer se trag pastela ili krede tee uklanja, pa greke koje napravimo ostaju vidljive, esto se ne mogu ispraviti. Pastel ili kreda su skloni meanju sa ugljem na crteu, ostavljajui prljav, siv trag. Treba biti oprezan da se svetline ne nanose na povrinu koja je zasiena ugljem. Crtanje svetlina je znatno zahtevnije u odnosu na standardno crtanje ugljem, meutim, ukoliko su svetline veto nacrtane, daju crteu materijalizaciju i ubedljivost.

Slika 2.6 Crte Vilijama Adolfa Bugurea (William-Adolphe Bouguereau) iako vrlo jednostavan, zahvaljujui veto postavljenim svetlinama deluje realistino i ubedljivo.

25

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.6 Poloaj ake i tehnika crtanja

Kratki potezi se crtaju slinim hvatom kao prilikom pisanja. tapi od uglja treba da je oslonjen na srednji prst, dok je stabilizovan sa kaiprstom i palcem. aka ne sme da dodiruje podlogu spoljnim delom (da bi se smanjila mogunost razmazivanja crtea), ve dodiruje crte vrhovima malog i domalog prsta. Prilikom crtanja poteze treba izvoditi iz zgloba ake. Ovaj hvat se obino koristi prilikom crtanja detalja, dok je umesto tapia zgodnije koristiti ugalj u olovci. Duina poteza je uglavnom nekoliko santimetara. Dugaki potezi se crtaju poloenim hvatom. tapi od uglja se dri u poloenom poloaju, paralelno sa podlogom. tapi je blago pritisnut izmeu prstiju i palca. Prsti se ne pomeraju prilikom crtanja, nego se pokreti izvode iz ramena, lakta i zgloba ake. Crta se bonom stranom tapia, delom koji se nalazi uz sam vrh tapia, dok se tapi usmerava u smeru linije. Na ovaj nain se dobijaju ravne i glatke linije. Povrine se crtaju istim hvatom kao i dugaki potezi, upotrebom pokreta iz ramena, lakta i zgloba ake. Za razliku od crtanja dugakih linija, kod crtanja povrina tapi se dri pod pravim uglom u odnosu na pravac pokreta a trag se ostavlja bonim delom tapia. Na ovakav nain dobijaju se iroke povrine. Ova tehnika se moe koristiti prilikom toniranja i senenja delova crtea. Tokom crtanja ugljem, naroito prilikom rada na srednjem i velikom formatu, najvie se crtaju dugake linije i povrine pa se ugalj uglavnom dri poloen u odnosu na podlogu. Ugao tapia i deo tapia kojim se ostavlja trag se lako menjaju u zavisnosti od potrebe za crtanjem linija ili povrina. Linije izvlaimo vrhom a povrine bonim delom tapia. Povrine se esto ublaavaju i povezuju razmazivanjem uglja prstom ili blagim pritiskom krpice. Poto je ruka prilikom crtanja velikih formata odignuta ispred tela, javlja se zamor u ramenu, pa je potrebno izvesno vreme za navikavanje na ovu tehniku.

Slika 2.7 Za crtanje ugljem se uglavnom koristi poloeni hvat.

mr Igor Kekeljevi

26

Slobodoruno crtanje

2.7 uvanje crtea

Suvi ugalj se vrlo lako skida sa podloge, jer sem mehanikog zadravanja na povrini papira, ne postoji nita to ga trajno vezuje za podlogu. Svako pomeranje podloge ili njeno dodirivanje odvaja ugalj iz mikro-pukotina na povrini papira, to dovodi do brisanja crtea. Da bi se crte sauvao, neophodno je fiksirati ugalj za podlogu. Fiksativ je lepljivo sredstvo u spreju koje lepi estice uglja za podlogu, ime se obezbeuje trajnost crtea. Sprej se mora nanositi sa izvesne udaljenosti jer postoji opasnost da sprej razduva ugalj sa crtea. Takoe treba paziti i da sprej ne prska kapljice, jer e one ostaviti fleke na crteu. Ne sme se nanositi debeo sloj fiksativa odjednom, jer se papir moe nakvasiti i zatalasati, a mogu se pojaviti i fleke na crteu. Ukoliko se ugalj nakon fiksiranja i dalje skida sa crtea, ponoviti fiksiranje nakon to se osui prethodni sloj. Za fiksiranje se preporuuju specijalizovana sredstva za fiksiranje crtea, ali se moe koristiti i snaan lak za kosu u spreju, sa finim rasprskivaem. Ukoliko se koristi lak za kosu, ne sme biti na vodenoj bazi jer e nakvasiti i otetiti crte. Prilikom fiksiranja provetravati prostoriju zbog isparenja. Crtei se uvaju u posebnim mapama ili uramljeni. Posebne mape su velike uzane torbe u kojima crtei stoje ne guvajui se i ne pritiskajui se meusobno. Mape su predviene da stoje uspravno, bez pritiskanja sa strane. Ovo je veoma vano za uvanje crtea jer mehaniko trenje moe otetiti i fiksirane crtee. Ukoliko se crte uramljuje, preporuka je da se crte urami ispod stakla, koje ne bi trebalo da dodiruje povrinu crtea. Obino se crte odvaja od stakla paspartuom, ukrasnim okvirom od debelog kartona, ime se spreava mehaniki kontakt crtea i stakla.

27

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.8 Uzori
Don Singer Sardent (John Singer Sargent, 1856.-1925.), vodei ameriki slikar svog doba, koji je ostavio snaan uticaj na savremene likovne stvaraoce. Njegovi crtei su uglavnom skice po kojima je radio finalne slike, pa na njima dominiraju iroke povrine.

Slika 2.8 Crtei ugljem Dona Singera Sardenta.

mr Igor Kekeljevi

28

3. Linija

Slobodoruno crtanje

3.1 Uvod
Linije koje prikazujemo na crteima ne postoje u prirodi. Obino ih opaamo kao ivice oblika, odnosno konture. Osim kontura i pojedine izduene forme, kao to su ica ili kanap, mogu se opaati kao linije. Osnovna podela linija je na: - konturne (en. Outline, Contour), i - strukturne linije. Karakteristian primer konturne linije je crte ake, koji su mnogi ljudi crtali kao deca opcrtavajui aku na papiru. aka sa rairenim prstima je idealizovana razvijena forma objekta, pa aka u ovom poloaju zadrava svoju prepoznatljivost i kada je predstavljena samo konturnom linijom. Meutim, ukoliko u konturi prikaemo aku stisnutu u pesnicu, crte je nejasan jer moda prikazujemo ruku bez prstiju. U ovom sluaju je neophodno da na crteu prikaemo i unutranje ivice oblika, odnosno da koristimo i strukturne linije.
Slika 3.2 Rubinova vaza

Linija je izuzetno izraajan likovni element. U zavisnosti od materijala u kojem realizujemo crte, linija moe da varira u raznim kvalitetima: - debela ili tanka, - svetla ili tamna, - prava ili zaobljena, - celovita ili isprekidana, - kratka ili dugaka... Dva najznaajnija kvaliteta linije su debljina i svetlina linije.

Strukturne linije daju konturi materijalizaciju, istiu je u odnosu na pozadinu, odnosno ukazuju na razliku izmeu masa i praznog prostora. Primer ove pojave je uvena Rubinova vaza, slika koju je napravio psiholog Edgar Rubin (Edgar Rubin). Na slici nije jasno da li je prikazana vaza ili dva lica koja su okrenuta jedno ka drugom. Ukoliko se na vazu dodaju strukturne linije, tamne povrine se vie ne doivljavaju kao lica, nego kao prazan prostor iza vaze.

Slika 3.1 Znaaj strukturnih linija kod prikazivanja zatvorene forme ake.

31

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

3.2 Debljina linije

Debljina linije (en. Thikness) je najosnovniji kvalitet linije. Debela linija je markantnija od tanke linije. Ona se zove i akcentnom linijom, jer se koristi da istakne pojedine delove crtea. Debljina linije se obino kontrolie intezitetom pritiska materijala za crtanje na podlogu. to je pritisak jai, linija koju crtamo je deblja. Debljina linije se moe graditi i postupno, naglaavanjem postojeih linija. Debljina linije prvenstveno slui za doaravanje dubine na crteu. Oblici koji su blii posmatrau crtaju se debljim linijama od onih koji su dalje od posmatraa. Uglavnom se dodatno naglaavaju i granice izmeu oblika, ime se vizuelno postie efekat prostorne odvojenosti formi. Debljinom linije se moe simulirati gravitacija, pojaavanjem donjih linija oblika. Na taj nain se vizuelno oteava donji deo crtea i postie oseaj efekta zemljine tee. Debljina linija varira u zavisnosti da li je linija konturna ili strukturna. Konturne linije su znaajnije i crtaju se debljom linijom od strukturnih. Na taj nain se snanije istiu predmeti u odnosu na njihovu pozadinu. mr Igor Kekeljevi 32

Slika 3.3 Debljina linije doprinosi utisku prostornosti crtea.

Slobodoruno crtanje

3.3 Svetlina linije

Svetlina linije se kao i debljina linije koristi za isticanje prostornosti. Sva pravila koja vae za debljinu linije odnose se i na svetlinu linije. U tehnici crtanja grafitnom olovkom ili ugljem, debljina linije i svetlina su povezani, jer jaim pritiskom o podlogu se crtaju linije koje su i deblje i tamnije. Poto debljina i svetlina linije ostavljaju isti utisak na crteu, ovo preklapanje dve osobine ne smeta pri naglaavanju dubine crtea. Odvojena kontrola debljine ili svetline linije se mogu postii kombinacijom materijala. Kod crtea grafitnom olovkom, u pozadini moe da dominira crte HB olovkom, koja je svetla, dok se u prednjem planu moe koristiti mekana B olovka. Prilikom crtanja ugljem, pojedini detalji iz prednjeg plana mogu se dodatno istai masnim presovanim ugljem, koji je znatno tamniji od suvog uglja, ime se postie odvojena kontrola debljine i svetline linije. Prilikom crtanja ne treba se striktno pridravati navedenog o debljini i svetlini linije. Ovaj tekst nije zakonik kojeg se treba drati pri crtanju ve je preporuka i alat koji nam pomae da postignemo utisak prostornosti na crteu, kao i da istaknemo delove crtea koje smatramo znaajnim. 33 mr Igor Kekeljevi

Slika 3.4 Svetlina linije doprinosi utisku prostornosti crtea.

Slobodoruno crtanje

3.4 Uzori
Do Med (en. Joe Madueira) je jedan od najuvenijih Marvelovih strip crtaa. On je predstavnik klasine kole stripa koja neguje liniju i u finalnoj obojenoj formi crtea. Na njegovim radovima se moe videti kako se naglaavanjem linija dobija snaan utisak prostornosti crtea. Dvodimenzionalna video igra Mainarijum (en. Machinarium) je osvojila brojne nagrade za izuzetnu grafiku. Prizori iz ove igre su izuzetan primer postizanja prostornosti crtea pomou razliitog kvaliteta linija.

Slika 3.5 Skice za stripove Doa Meda, raeni grafitnom olovkom.

Slika 3.6 Inserti iz video igre Mainarijum prikazuju upotrebu linije u doaravanju dubine prostora.

mr Igor Kekeljevi

34

4. Crtanje objekata u perspektivi

Slobodoruno crtanje

4.1 Uvod
Poznavanje principa perspektive je neophodno prilikom realnog predstavljanja prostora i prostornih formi. U elji da realno prikau posmatrani prizor, likovni stvaraoci su tokom istorije koristili razne pomone sisteme. U periodu renesanse se koristio perspektivni okvir (en. Perspective Frame). Gledalo se kroz okular i kroz jedan okvir na kojem je bila kvadratna mrea. Crte se prenosio precrtavanjem odgovarajuih delova vienih kroz perspektivni okvir na podlogu koja je bila izdeljena istom kvadratnom mreom. U likovnom stvaralatvu posebno se istiu 3 elementa perspektive: - linearna perspektiva (en. Linear Perspective), odnosno degradacija veliine objekta, - vazduna perspektiva (en. Aerial Perspective) , odnosno degradacija i ublaavanje boja i njihovo postepeno utapanje u pozadinu, i - degradacija detalja, odnosno smanjivanje nivoa detalja po dubini.

Slika 4.1 Likoravan oslikava saimanje posmatranog trodimenzionalnog prizora na povrini oka.

Perspektiva se moe razumeti ako se zamisle linije koje se sa objekta projektuju na povrinu oka. Povrina oka je svojevrsna likoravan (en. Picture Plane) na koju se projektuje posmatrani prizor.

Slika 4.2 Renesansni perspektivni okvir.

37

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje Ocem perspektive smatra se Filipo Bruneleski (Filippo Brunelleschi, 1377. 1446.), uveni arhitekta i skulptor perioda renesanse. On je eleo da prikae kako e arhitektonske objekat izgledati nakon izgradnje. Poto nije mogao da koristi perspektivnu mreu, razvio je i opisao sistem za crtanje centralne perspektive pomou nedogleda, koji je i danas u upotrebi.
Slika 4.4 Elementi u konstruisanju perspektive: 1. linija horizonta, 2.nedogled, 3.ortogonalna linija i 4. transverzalna linija.

Slika 4.3 Arhitektonski crte Filipa Bruneleskija.

Tano konstruisanje perspektive je spor proces, pa se u sloborunom crtanju koriste pojednostavljeni sistemi koji se oslanjaju na take nedogleda: - bez nedogleda , odnosno izometrijska perspektiva (en. Isometric Perspective), - sa jednim nedogledom , odnosno centralna perspektiva (en. Central Perspective), - sa dva nedogleda , odnosno ugaona perspektiva (en. Angular Perspective), - sa tri nedogleda (en. ThreePoint Perspective) Postoje i kompleksni tipovi perspektive, kao to je perspektiva sa 5 nedogleda , odnosno krivolinijska perspektiva (en. Curvilinear Perspective). mr Igor Kekeljevi

Kljuni elementi kod slobodorunog crtanja perspektive su: 1. linija horizonta, 2. nedogled (en. Vanishing Point), odnosno taka na liniji horizonta u kojoj se linije po dubini saimaju, 3. ortogonalne linije, odnosno pomone linije koje se saimaju u taki nedogleda, i 4. transverzalne linije, pomone linije koje su paralelne sa horizontom.

Ugao gledanja moe da bude u liniji sa posmatranim objektom, iznad ili ispod objekta. Kada objekat posmatramo odgore govorimo o ptijoj perspektivi. Kod ptije perspektive sredina objekata je ispod linije horizonta. Nasuprot njoj, kada objekat posmatramo odole, dobija se ablja perspektiva. Kod ablje perspektive sredina objekata je obino iznad linije horizonta. Razumevanje perspektive je najlake kroz crtanje kocke u prostoru. Kocka je najjednostavnija trodimenzionalna forma za crtanje. Uglovi i stranice kocke su jednaki pa ih je lake crtati i odmeravati.

Slika 4.5 Primer ablje i ptije perspektive.

38

Slobodoruno crtanje

4.2 Bez nedogleda - izometrijska perspektiva

Izometrijska perspektiva je vetako trodimenzionalno predstavljanje oblika, u kojem ne postoje take nedogleda. Ovaj tip perspektive je omiljen u tehnikim crteima, jer omoguava lake sagledavanja proporcija i uglova nego klasina perspektiva. U tehnikim crteima se najee koristi nagib uglova od 30. Bone stranice formi se obino ne skrauju, ve se crtaju u realnim proporcijama. Najlaki metod crtanja kocke u izometriji je pomou postavljanja iskoene kvadratne mree. Prvo se crta donja strana pomou polja na kvadratnoj mrei. Zatim se crtaju bone strane i gornja strana kvadrata. Sve stranice bi trebalo da su istih dimenzija, bez perspektivnog skraenja. Izometrijska perspektiva se esto koristi u programima za 3D grafiku, prilikom modelovanja, jer omoguava jasnije sagledavanje forme nego klasina perspektiva.

Slika 4.7 Izometrijska perspektiva u programima za 3D modelovanje.

Slika 4.6 Crtanje kocke u izometrijskoj perspektivi.

39

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4.3 Jedan nedogled - centralna perspektiva

Centralna perspektiva odgovara prizoru koji vidimo ukoliko se nalazimo u hodniku ili na ulici, a pogled nam je usmeren pod pravim uglom u odnosu na arhitekturu ili enterijer. Tada dolazi do iluzije da se sve ortogonalne linije saimaju u jednom nedogledu, ispred posmatraa. Kod crtanja centralne perspektive, vodi se rauna samo o dubinskom skraenju dok se skraenja po visini i irini zanemaruju. Linije koje su frontalne u odnosu na posmatraa se crtaju bez skraenja i zovu se transverzalnim linijama. Crtanje kocke u centralnoj perspektivi se zapoinje linijom horizonta i nedogledom. Potom se nacrta prednja strana kocke, sa ijih temena se izvuku ortogonalne linije ka nedogledu. Na njima se crtaju bone strane kocke. Zatim se nacrta i zadnja strana tako da temena budu na ortogonalnim linijama. Centralna perspektiva je bila vrlo omiljena u renesansnom religioznom slikarstvu, kada se ceo univerzum saima u jednu taku, u kojoj se nalazi figura svete linosti, obino Hrista. Najuveniji primer je Tajna veera, freska Leonarda da Vinija (Leonardo da Vinci).

Slika 4.9 Freska Tajna veera, od Leonarda da Vinija, prikazuje primenu centralne perspektive u religioznom slikarstvu.

Slika 4.8 Crtanje kocke u centralnoj perspektivi.

mr Igor Kekeljevi

40

Slobodoruno crtanje

4.4 Dva nedogleda ugaona perspektiva

Ugaona perspektiva se javlja kada objekat posmatramo sa strane, tako da vidimo dve bone strane tog objekta. Ovu perspektivu odlikuju dva nedogleda koji se nalaze na liniji horizonta. U ova 2 nedogleda saimaju se linije dve dimenzije objekta, dubine i irine. Skraenja po visini objekta se zanemaruju, kao to je sluaj i kod centralne perspektive. Obino je nedogled po dubini objekta u samoj kompoziciji, dok je drugi, koji saima linije po irini, izvan kompozicije. Crtanje kocke u ugaonoj perspektivi se zapoine crtanjem linije horizonta i 2 nedogleda. Zatim se crta ivica kocke koja je najblia posmatrau, od ijih temena se izvlae ortogonalne linije ka nedogledima. Na ortogonalnim linijama se odreuje dubina kocke i crtaju bone strane, iz ijih krajeva se izvlae ortogonalne linije ka takama nedogleda. Na kraju se na ovim ortogonalnim linijama crta zadnja strana kocke. Ugaona perspektiva se esto koristi u savremenim likovnim prizorima, naroito u oblasti koncept arta, predstavljanja industrijskih objekata i arhitektonskih konstrukcija.

Slika 4.11 Skica za LG Kristal telefon od Jangho Kima.

Slika 4.10 Crtanje kocke u ugaonoj perspektivi.

41

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4.5 Tri nedogleda

Ovaj oblik perspektive se koristi kada nam je bitno skraenje objekta po visini, kada elimo da istaknemo da je objekat znatno manji ili znatno vei od posmatraa. U stvarnosti ovaj efekat se javlja kod naglaene ptije, odnosno ablje perspektive. Za razliku od ugaone perspektive, osim 2 nedogleda koja se nalaze na liniji horizonta i u kojima se seku ortogonalne linije dubine i irine, kod ove perspektive uvodi se i trei nedogled, koji slui za prikazivanje perspektivnog skraenja po visini. Ovaj trei nedogled se crta na istoj strani horizonta kao i sredina objekta. Znai, ukoliko predmet posmatramo iz ablje perspektive, sredina objekta se nalazi iznad linije horizonta, kao i trei nedogled. Obino se nedogled irine i nedogled visine nalaze izvan samog formata papira na kojem crtamo. Poto je perspektivno skraenje vidljivo po sve tri dimenzije objekta, nema transverzalnih linija. Crtanje kocke u ovom tipu perspektive se poinje linijom horizonta i 3 nedogleda. Zatim se crta teme kocke koje je najblie posmatrau i od njega se izvlae ortogonalne linije ka sva 3 nedogleda. Na ortogonalnim linijama se odrede dimenzije kocke i izvuku dodatne ortogonalne linije na krajevima kocke, na kojima se crta zadnja strana kocke. Tip perspektive sa tri nedogleda je pogodan za prikazivanje arhitektonskih konstrukcija, kada je bitno doarati veliinu objekta.

Slika 4.13 Perspektiva sa tri nedogleda se esto koristi u arhitektonskim crteima.

Slika 4.12 Crtanje kocke u perspektivi sa 3 nedogleda.

mr Igor Kekeljevi

42

Slobodoruno crtanje

4.6 Osnovni geometrijski oblici u perspektivi

Crtanje piramide je slino crtanju kocke u perspektivi. Prvo se nacrta kvadrat koji predstavlja osnovu piramide. Na preseku dijagonala je centar kvadrata iz kojeg se izvue transverzalna linija na kojoj se oznai vrh piramide. Na kraju se vrh piramide spoji sa temenima u osnovi. Crtanje konusa (kupe) je slino crtanju piramide u perspektivi. Prvo se nacrta kvadrat koji predstavlja osnovu konusa. Osnova se deli na dijagonale, da bi se naao centar. Kroz centar se izvlae ortogonalne linije, da bi se nale polovine stranica kvadrata. Kroz njih prolazi elipsa koja je u osnovi konusa. Zatim se iz centra izvlai transverzalna linija na kojoj se oznai vrh konusa. Na kraju se vrh spoji sa isturenim takama elipse u osnovi. Crtanje cilindra je slino crtanju konusa u perspektivi. Prvo se nacrta kvadar koji odgovara dimenzijama cilindra. Na odgovarajuim stranama se nacrtaju elipse i spoje se najisturenije take elipsi.

Slika 4.14 Konstruisanje piramide, kupe i valjka u ugaonoj perspektivi.

43

mr Igor Kekeljevi

5. Viziranje

Slobodoruno crtanje

5.1 Uvod
Viziranje (en. measuring) je sistem prenoenja nekog prizora na crte u realnim proporcijama. Odokativno je vrlo teko preneti tane proporcije, ak i kada su predmeti koje crtamo krajnje jednostavni, jer je percepcija subjektivni in koji je podloan optikim iluzijama. Vertikala obino deluje vilje nego to zaista jeste. Ukoliko posmatramo sliku eira, on deluje kao da je izduen, dok su mu zapravo visina i irina istih dimenzija. Okolni predmeti deluju na doivljaj posmatranog predmeta. Centralni krug deluje manje ukoliko je okruen krupnim krugovima, nego kada je okruen sitnim krugovima.

Slika 5.1 Optike iluzije.

47

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

5.2 Upotreba vizira

Vizir (en. Measuring Stick) je alat sa kojim vrimo viziranje. Bilo koji dui tap od vrstog materijala moe da poslui kao vizir, pa i olovka ili tapi od uglja sa kojom crtamo. Idealni viziri su prenika oko 4mm, duine oko 30cm, kao to su drke tankih slikarskih etkica ili deblji tapii za rotilj. Stav je od izuzetne vanosti pri viziranju. Pozicije glave i ake u kojoj drimo vizir moraju biti u priblino istom poloaju prilikom svakog viziranja, inae e nam se odnosi koje merimo poremetiti. to tanije viziranje postiemo potujui nekoliko pravila: - uvek vizirati sa iste pozicije u prostoru, - ispraviti lea i drati glavu uspravno da bi poloaj glave bio isti prilikom viziranja, - pri viziranju gledati samo sa jednim, uvek istim okom, i - ispruiti ruku u laktu da bi udaljenost vizira od oiju bila ista pri svakom viziranju. Vizir se dri u aci, pod pravim uglom u odnosu na liniju pogleda. Vizir se pritiska sa palcem i malim prstom sa unutranje strane, a sa srednja tri prsta sa spoljne strane. Palac se koristi za obeleavanje mere.

Slika 5.2 Upotreba vizira.

mr Igor Kekeljevi

48

Slobodoruno crtanje

5.3 Postupak viziranja

Viziranje, kao i svaki drugi metod merenja zasniva se na osnovnoj jedinici mere i broju ponavljanja te jedinice u neemu to merimo, kao to je kilogram osnovna jedinica mere za teinu, metar za duinu, sekunda za vreme. Osnovna jedinica je drugaija za svaki crte. Ona ne treba da bude ni previe velika ni previe mala, ve optimalna za konkretnu kompoziciju koju crtamo. Idealno je odabrati neku dimenziju koja se primetno ponavlja u proporcijama kompozicije. Ukoliko dobro odaberemo osnovnu jedinicu mere, viziranje e biti vrlo lako i jednostavno. Viziranjem se mere odnosi po vertikali i horizontali, koje su jedine 2 sigurne i ureene odrednice u prostoru. Prilikom crtanja klasine flae, potrebno je izmeriti visinu i irinu flae, kao i visinu i irinu grlia flae. Dimenzija koja je pogodna za osnovnu jedinicu mere je irina flae. Viziranjem moemo utvrditi da je visina flae jednaka 4 irine. Crtanje se zapoinje crtanjem pravouganika u proporcijama 1:4, jedva vidljivim linijama, koji je vertikalno podeljen na 4 jednaka kvadrata. Viziranjem grlia flae utvrujemo da je njegova visina jednaka jednoj irini flae, dok je njegova irina jednaka 1/3 irine flae. Dakle, gornji deo pravouganika se horizontalno podeli na 3 jednaka segmenta. Srednji segment odgovara grliu flae. Ova pravougaona konstrukcija koja odgovara proporcijama flae, naziva se konstrukcija od pomonih linija. Osim merenja proporcija, vizir se moe koristiti i za merenje uglova. Ivicu vizira poravnamo sa ivicom ugla koji merimo, a zatim vizir, drei ga pod istim uglom, stavimo na papir. Olovkom oznaimo ugao na papiru. Ovu tehniku moemo upotrebiti za merenje bonih uglova pod kojim se spaja grli flae sa telom flae. Nakon ucrtavanja konture flae, ove pomone linije se briu.

Slika 5.3 Postupak viziranja pri crtanju vinske flae.

49

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

5.4 Kadriranje

Slika 5.4 Orijentacija formata i kadriranje.

Kadriranje u crtanju je odabir prizora koji elimo da prikaemo i njegovo uklapanje u format papira. Cilj je napraviti kompromis izmeu maksimalne veliine kompozicije koju elimo da prikaemo i skladnih margina izmeu kompozicije i ivice formata. Orijentacija papira utie na kadriranje, jer se papir moe okrenuti horizontalno ili vertikalno. Ukoliko je kadriranje loe, umanjuje se kvalitet i sklad crtea.Princip kadriranja je slian kao i podeavanje kancelarijskog tampaa prilikom tampanja stranice sa tekstom. Obino se stranica tampa na vertikalno postavljenom papiru jer je papir tako bolje iskorien, a odtampani tekst krupniji i itljiviji. Crte treba zapoinjati dobrim kadriranjem. Vano je da viziranjem utvrdimo odnos visine i irine kompozicije, koristei osnovnu jedinicu mere. Na slici 5.5 je prikazana kompozicija u proporciji 2:4.

Ukoliko je visina kompozicije ista ili vea od irine, format papira se postavlja uspravno. Kompozicija se svodi na pravougaonik koji oznaava granice kompozicije. Ovaj pravouganik jedva primetnim pomonim linijama postavljamo na sredinu i optimalno uklapamo u format papira. Pravougaona povrina se po potrebi pomera i skalira, vodei rauna da se ouva proporcija i podeoci koji oznaavaju ekvivalent osnovne jedinice mere. Ove korekcije se izvode tako to prvo postavimo novi korigovan pravougaonik, pa tek onda briemo stari. Ovo je osnovni princip pri postavljanju crtea, da se prvo crta korekcija, pa da se tek posle uklanjaju pogrene linije.

Podeoci na pravougaonoj povrini predstavljaju ekvivalent osnovne jedinice mere. Ova mera se moe nacrtati i u uglu formata, da bi se prilikom premeravanja uvek inicijalno koristila ista duina.

Slika 5.5 Prilikom korigovanja kompozicije prvo uraditi korekciju, pa tek onda ukloniti greku.

mr Igor Kekeljevi

50

6. Crtaki proces

Slobodoruno crtanje

6.1 Uvod
Pravilan crtaki proces je ono to razlikuje kvalitetno kolovanog crtaa od samoukog hobiste. Samouki hobista poinje crte od pojedinog detalja, koji iscrtava u potpunosti, a zatim detalj po detalj gradi ceo crte. Na ovakvim crteima moe se primetiti niz problema, kao to su loa kompozicija, primetne greke u proporcijama i poloaju elemenata u prostoru, kao i razni drugi problemi u vezi sa slabom kontrolom nad crteom. Klasian primer greke u crtanju portreta, kao posledice nepridravanja pravilnog crtakog procesa je da, tek kada zavrimo crte, primetimo da je oko znatno manje i na pogrenom mestu na licu, ak i pod pogrenim uglom. Meutim, tada je obino kasno da bilo ta korigujemo, jer smo u odnosu na oko nacrtali i druge delove lica, a papir previe zasitili grafitom ili ugljem da bi mogli da ga korigujemo. Pravilan crtaki proces podrazumeva konstantnu kontrolu nad celim crteom, uz vee obraanje panje na crte kao celinu, nego na pojedinosti na crteu. Ovaj postupak zahteva izuzetnu disciplinu u radu i dobru koncentraciju, ali je sigurniji put do kvalitetnog crtea. Crtanje se sprovodi u iteracijama, ciklusima, kroz koje crte postupno dobija na kvalitetu i detaljima. Prvobitno ce crta samo pomona konstrukcija crtea, jedva vidljivim linijama postavljaju se osnovne mase svedene na bazine geometrijske oblike, dok se na tom nivou rezolucije crtea ne postavi ceo crte u ispravnim proporcijama i pozicijama u prostoru. U svakom sledeem ciklusu broj detalja se poveava i crte se ujednaeno radi dok se ceo crte ne obradi na istom nivou rezolucije crtea. Tek zatim se prelazi u naredni ciklus. to je crte jednostavniji i uproeniji, to ga je lake sagledavati u celini, proveravati i kontrolisati, pa i korigovati ukoliko je neophodno. Sa svakim ciklusom crte postaje znatno kompleksniji, pa su i mogunosti sagledavanja i kontrole manje. Sutina pravilnog crtakog postupka je da se to je mogue due odri potpuna kontrola nad crteom i vodi rauna o odnosu delova i celine. Finalni detalji se rade tek u zadnjem ciklusu. Tom prilikom se naglaavaju delovi crtea koje elimo da imamo u samom fokusu.
Slika 6.1 Crtanje u fazama.

53

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

6.2 Dubinska otrina crtea

Kao to je odlika dobrog literarnog rada uvod, zaplet, razrada i zakljuak, tako i dobar crte ima svoju hronologiju. Ona se postie pre svega uz upotrebu dubinske otrine (en. DoF, Depth of Field). Dubinska otrina se najlake razume kroz korelaciju sa fotografijom. Predmet na koji zumiramo se vidi najjasnije, dok su pozadinski delovi fotografije uglavnom zamagljeni i nejasni. Na ovaj nain fotografiji dajemo uvod, ukazujujemo ta nam je najznaajnije na fotografiji, ta je centar radnje. Pozadinski delovi predstavljaju pozornicu na kojoj se radnja odvija. U crtanju, prostor crtea se obino deli na bar 3 plana: pozadinu, srednji plan i prednji plan. Prvobitno se ceo crte postavlja u ujednaenom, bazinom kvalitetu. Kvalitet ovih prvobitnih ciklusa rada na crteu se ostavlja na pozadini crtea. Tokom sredinjih ciklusa rada na crteu, zanemaruje se pozadina, a panja se posveuje srednjem i prednjem planu. Kvalitet iz sredinjih ciklusa rada na crteu se ostavlja na srednjem planu crtea. U finalnim ciklusima rada na crteu radi se samo prednji plan. Na ovaj nain se on istie u odnosu na srednji plan i pozadinu, crte dobija dubinu i trodimenzionalnost. Ukoliko koristimo boje, najintezivnije boje treba da su u prednjem planu, jer se istiu u odnosu na priguene tonove.

Slika 6.2 Pozadina, srednji i prednji plan na primeru prizora iz video igre Mainarijum.

mr Igor Kekeljevi

54