Вы находитесь на странице: 1из 38

I1. NAZIV I PREDMET UVODA U PRAVO Ranije su postojali, a i danas se upotrebljavaju razni nazivi.

Danas se kod nas ne upotrebljava termin Enciklopedija, ve Uvod u pravo i Uvod u pravne nauke. Pored ovih, ponekad se koriste i drugi termini, kao npr. Osnovni pojmovi o dravi i pravu. Pravo je usko povezano sa dravom. Ne moe se govoriti i izuavati pravo, a da se drava odvoji ili apstrahuje. Kada i dolazi do odvajanja drave i prava, to je vie da bi se izvesni elementi u ovim pojavama dublje prouili ili razradili. U Uvodu u pravo izuavaju se drava i pravo u cjelini. Daju se opti pojmovi i veze u oblasti drave i prava, objanjavaju se najvaniji i opti problemi. Uvod u pravo ima opti karakter. Kada uzmrmo u obzir naziv Uvod u pravne nauke, tu predmet predstavlja pravna nauka, a kada uzmenmo naziv Uvod u pravo mnogo jasnije i tanije ukazuje na osnovnu materiju prouavanja-pravo, bez obzira na pravne nauke, njihovu razvijenost, vrstu i razvoj. 2. NASTANAK I RAZVOJ UVODA U PRAVO Uvod u pravo se dosta kasno pojavilo kao zasebna disciplina sa odreenim predmetom i cjelinom. Prije uvoda u pravo formirale su se mnoge pravne nauke i ak dostigle veliki stepen razvoja. Tako smo imali graansko prava, krivino pravo i dr. U Rimu se razvila posebna pravna disciplina Institutions koja je sluila kao uvod u pravne nauke, a koja je sadrla uglavnom pojmove graanskog prava. Iz tog vremena poznata he knjiga uvenog pravnika Gajusa pod nazivom Institutiones. Isto tako poznat je Institutiones, teoretski uvod u Corpus iuris civilis cara Justinijana. Moe se rei da ovi radovi prestavljaju prve osnove Uvoda u pravo. U 13 vijeku tek popinje ponovni razvoj pravne nauke sa privrednim razvojem naroito u gradovima sjeverne Italije. U prouavanju drave i prava naroito je vaan razvoj drutva i drave u 17 i 18 bvijeku. U 19 i 20 vijeku teoretsko prouavanje drave i prava se sve vie razvija sa razvojem kapitalizma i drave. Kod nas se poslije II svjetskog rata iz Teorije drave i prava razvija zasebna nastana disciplinaUvod u pravo. 3. INSTITUCIJE I UVOD U PRAVO U rimskom pravu institucije su sadrale osnovne pojmove preteno graanskog prava i tako bile uvod u graansko pravo. Poznate su Institucije kao uvod u Corpus iuris civilis cara Justinijana, koji sadri osnovne pojmove prava Corpus iuris civilis. Danas se materija graanskog prava tako razvila da svaki njen deo predstavlja posebnu naunu disciplinu, a izvesni delovi nisu vie u domenu graanskogprava, ve javnog prava. Uvod u pravo od svih ovid djelova Institucija ima najvie dodirnih taaka sa uvodnim dijelom. Rije institucije prevodi se razliito. Neki je prevode kao uputstvo, a neki kao udbenik. U rimskom pravu uvene su 2 institucije Gajeva i Justinijanova. Justinijanova je bila opta, teoretski uvod u Justinijanov zbornik, Corpuc iuris civilis, vezan za kodeks graanskog prava. Gajeve institucije su pak bile udbenik koji je bio predmet prouavanja prava i izvor klasinog rimskog prava. Gajeve institucije imaju 4 dijela: uvod posveen pravu, prvi dio koji se odnosi na lica, drugi i trei koji sadre pravo koje se odnosi na stvari i etvrti koji se odnosi na postpak. Gaj vri klasifikaciju izvora prava. Izlae iz kojih akata se sastoji pravo rimskog naroda, kao to su zakoni, plebiscit, itd, a isto tako daje i pojmove tih akata. Sve je to karakteristino i ini temelj za prouavanje ne samo rimskog prvava, nego i prava uopte, teorije prava. 4. ODNOS UVODA U PRAVO I DRUGIH PRAVNIH I DRUTENIH NAUKA Odnos izmeu ovih nauka je uzajam. Uvod u pravo u svojim izuavanjima oslanja se na druge pravne i drutvene nauke. Uvod u pravo je u tjesnon vezi naroito sa drutvenim naukama koje prouavaju, sem drave i prava, i druge drutvene pojave kao to su: sociologija, ekonomske i politike nauke. Uvod u pravo utie pravne, naroito konkretne i pozitivne nauke. S obzir na svoj predmet i odnose prema drugim pravnim naukama, Uvod u pravo je uvodna, opta i osnovna nauka. U uvodu u pravo imamo one pojmove i znakove koji predstavljaju uvod za dalja izuavanja u svim drugim naukama. Bez Uvoda u prvao nemogue je shvatiti dravo i pravo. Uvod u pravo, oslanjajui se ne samo na norme, ve i na teorijsko sagledavanje materije, uz pomo sociolokih, ekonomskih i politikih nauka, prua ire mogunosti sagledavanja drave i prva kao optih kategorija, to i na odreeni nain obogauje pozitivne i konkretne pravne nauke.PRAVO 5. POJAM METODA UVODA U PRAVO Metod je sastavni dio nauke. Od kakvog je znaaja metod za nauku vidi se i po tome da postoje i posebne discipline koje prouavaju detaljno metodologiju pojedinih nauka. Tenja svake nauke pa i pravne je da postigne istinu o pojavama koje ispituje. Taj posao je vrlo sloen, dug i teak, ali i neminovan za nauku. Nauka ne bi bila nauka ako bi drugaije pristupila svom poslu. U tom procesu naunog saznanja moramo traiti najbolje,najprikladnije i najispravnije puteve,sredstva naine odgovarajui metod koji e nas dovesti do ispravnog rezultata. Treba izabrati pravilan metod. Samo on moe odgovarati pravnoj nauci. Tako metod uslovljava nauku i praticipira u nauni rezultat. Metod i nauka postaju tijesno i neraskidivo povezani. Metod ne moe biti sam sebi svrha ve sredstvo, put za naunu istinu. U sutini promjena i kretanja drutvenih pojava, drave i prava lei kretanje nauke. To jedinstvo predstavlja osnovnu saznanja drave i prava i dalje akcije i razvoja. U toj sloenosti prouavanja i saznanja mogui su i razni metodi. Da bi se neka pojava prouila mogue je upotrijebiti i vie metoda da bi se dolo do rezultata .Potrebo je koristiti razliite metode da bi smo bolje prouili dravu i pravo i njihove elemente. 6. VRSTE METODA UVODA U PRAVO

Opti metod je onaj metod koji ima opte naine i zakone posmatranja pojava i polazi od odreenih naunih postavki i gledita na pojave. Takvih metoda ima vie, metafiziki,spekulativni,sholastiki, dijalektiki itd. Ovi metodi su vezani i za odreeni pogled na svijet, odealistiki, materijalistiki itd. Svaka nauka ima svoj specifian metod, a kod prava to je pravni metod. Pravne nauke pored opteg i pravnog metoda takoe koriste i socioloki, istoriski, komparativni i dr. metode. Pravni metod je poseban metod izuavanja pravnih nauka . Ovaj metod izuava dravu i pravo putem pravnih normi. Ovaj metod tumai norme i to onakve kakve su, normu kao dogmu, pa se i sam metod naziva normativni i dogmatski metod. Pravne norme i njihova sreenost pokazuju odreenu loginost, pa se taj metod naziva logikim metodom. Bitno je uoiti razliku izmeu normativnog i dogmatskog metoda. a) Dogmatski metod njime se utvruje ta svaka pravna jedinica i pravna norma stvarno znae, kakvo ponaanje zahtjeva pravo od pravnih subjekata. Prva njegova crta je prouavanje prava izolovanjem od okruenja tj.odvajanje prava od politike drutvenih kretanja i ekonomskih zbivanja. Ovaj metod posmatra pravo kao dogmu. Dogmatski metod obino prati logika prava sa odgovarajuim osnovnim metodama lingvistike Ovaj metod istie naelo zakonitosti i naelo istine autoriteta. Dogmatski metod se u pravnoj praksi koristi prilikom stvaranja i primjene pravnih akata uz pretpostavku da treba poznavati pravne akte i ponaati se u skladu sa njima. Dogmatski metod utvruje znaenje prava. b)Normativni metod je blizak dogmatskom. Normativni metod posmatra pravo kao cjelovi normativni sistem s odreenom funkcijom. Normativni metod ostvarenje drutvene funkcije prava. Normativni metod se bavi krupnijim pravnim jedinicama. Ovim metodom se utvruje da se svaka norma sastoji iz dispozicije i sankcije i da se ovim povezanou odreuje njena realizacija. Normativnim metodom, dakle utvrujemo iz ega se pravo sastoji i kako funkcionie. Ova anatomija i fiziologija prava nam omoguava prilagoavanje strukture funkciji, omoguava kako utvrditi iz ega se sastoji pravo, da bi bolje funkcionisalo. Asioloki metod Ovim metodom ocjenjujemo, vrednujemo pravne norme,pravne odnose i pravni poredak u cijelini. Ovaj metod ima i drugi naziv: metod vrednovanja. Njime se presuuje kako bi trebalo da bude pravo, a ne kakvo pravo jeste. Vrednovanje se vri na osnovu odreenih kriterijuma i principa, a oni zavise od politiko ideolokog sistema koji vlada u odreenoj zemlji. Ovim metodom se ocjenjuju a) itav pravni poredak i njegovi dijelovi, te predlau odgovarajue promjene; b)pravna nauka, pravno obrazovanje, pravna metodologija, posebno pravne tehnike i nain rada pravnika s kritikom postojeeg o predlogom budueg stanja i razvoja. U normativnoj djelatnosti njime se ocjenjuje da li neke drutvene odnose treba nominirati i kako; tehnika rjeenja u pravnom norminiranju, kao i radnje koje e se kvalifikovati kao delikti i sankcije. Aksioloki metod koriste advokati, graani u podnescima, ali i sudije slubenici upravnih organa pri donoenju konkretnih akata. Sledi zakljuak da je aksioloki metod vrlo znaajan u pravu i to pri stvaranju prava, posebno u oblasti pravne tehnike i kritici postojeeg prava s nuenjem novog. Socioloki metod Socioloki metod, koji je poseban metod za Sociologiju, objanjava drutvene faktore nastanka i razvoja pojava te i drave i prava. Sociolokim metodom obogaujemo znanja od kojih ne moemo doi pravnim metodom. Istoriski metod Ovim metodom se pojave posmatraju u kretanju, u njihovom nastajanu, razvijanju i nestajanju. Istorisko pravni metod je sloen metod i u okviru njega se javlja i dogmatsko normativni metod, socioloki, pa i ostali osnovni pravni metodi. Ta simbioza istorisko pravnog i ostalih metoda govori jasno da su ova dva metoda nesamostalna i da se javljaju udrueni sa drugim metodama. Komparativni metoda Komparativni ili usporedni metoda prouava pojave usporeujui ih sa drugim slinim ili suprotnim. Ovaj metod potie iz antike grke. Njime utvrujemo slinost, ali i razliitost pri regulisanju istih pitanja u razliitim pravnim sistemima. Lingvistiki metod Pravni teoretiar Jering je istakao da pravnik treba misliti kao filozof a govoriti kao seljak. Lingvistiki metod je jako vezan za logiki, toliko da se gotovo redovno javljaju zajedno. On se javlja u dvostrukoj funkciji, prva je da opisivanje, ona objanjava kakav je jezik u pravu, a druga objanjava kakav jezik treba da bude u pravu. Pravni jezik nema svoju gramatiku, ni svoju morfologiju, ali je po svojoj sintaski , sematici i stilistici drugaiji od narodnog jezika. Pravne tehnike su skup radnji i instrumenata kojima se stvara i primjenjuje pravo. 7. DRAVA , PRAVO I PRAVNE NAUKE Pravna nauka ima za svoj predmet pravo, a ono je u tijesnoj vezi sa dravom. Uloga prava proizlazi iz samog drutva i drave, njihova snaga i razvoj, ali ulogu prava treba traiti i u samom pravu, njegovoj sutini i uticaju na drutvo i dravu. Pravo je povezano sa dravom. To su dve pojave koje se teko mogu zamisliti odvojeno. U svom poetnom stadijumu kada se drava pojavila i imala manji broj poslova i oblasti uticanja i reguliranja, sa vrlo malim brojem pravnih normi, bila je predmet velikog izuavanja. U starom vijeku, drava i pravo se izuavaju sa filozifskog gledita kao i mnoge druge pojave. Danas dravu i pravo prouavaju sve drutvene nauke i svaka vri izuavanja sa svog aspekta. Pravne nauke ne izuavaju dravu i pravo na isti nain i u istom obliku .Drava i pravo utiu na razvoj pravne nauke, pravna nauka utie na razvoj drave i

prava. Taj odnos stvara vrlo sloene uticaje i jedne i druge strane. Neophodno je da se drava i pravo stvaraju pod uticajem pravne nauke, a i drugih nauka, naroito sociologije, ekonomskih i politikih nauka. Pravo i drava moraju biti izraz stvarnosti, postojeih drutvenih odnosa svojim normama moraju dalje razvijati te odnose u odreenom pravcu ,radi postizanja odreenih drutvenih ciljeva. Prema tome, pravo i dravu treba stvarati i ostvarivati uz pomo pravne nauke ali i uz dobro poznavanje drutva i njegovog kretanja i politikih uslova ,snaga ciljeva na osnovu znanja koja daju socioloke, ekonomske i politike nauke. Na ovakav nain razvie se drava i pravo i imati veu ulogu i uticaj na drutvo. Nauka je pretea pojava, ukazuje na to kako e se pojave razvijati. 8. PRAVNE NAUKE I NJIHOVA PODJELA Zajedniko za sve pravne nauke je da izuavaju dravu i pravo. U pravnim naukama se izuavaju pravne norme, koje reguliu odgovarajue drutvene odnose. A pravne norme ustvari ine pravo. Pod pravnim naukama podrazumjevamo cjelokupnu nauku o dravi i pravu, sve pravne nauke koje na razliite naine izuavaju dravu i pravo. Pravne nauke su drutvene nauke. Najvanija, osnovna podjela pravnih nauka se vri prema predmetu i nainu izuavanja drave i prava, tako imamo sledee pravne nauke: a) Istorijsko pravne ove nauke izuavaju dravu i pravo kakve su nekad bile, u istoriskom razvoju. U tome se mogu prouavati istoriski razvoj drave i prava uopte ili istorija odreene, konkretne, drave i prava. Tako, istorisko pravne nauke mogu prouavati odreenu dravu i pravo prolosti (primjer Rimasko pravo) b)Pozitivno pravne ove nauke izuavaju dananju dravu i pravo, kakva je danas drava i pravo. To je vaee pravo, pravo koje je na snazi pozitivno pravo c)Konkretno pravne ove nauke izuavaju odreenu konkretnu dravu i pravo ili njegove pojedine djelove. d)Apstraktne, teorijsko pravne nauke prouavaju dravu i pravo apstraktno uopte. Ovakva teorijska izuavanja u pravu nazivaju se teorija prava. 9. JURISPRUDENCIJA, TEORIJA PRAVA I FILOZOFIJA PRAVA Termin jurisprudencija je u najirem smislu pravna nauka. To je njegovo etimoloko znaenje koje se najvie upotrebljava u praksi. Vrlo esto se pored termina jurisprudencije upotrebljavaju razni termini. Tako tradicionalna jurisprudencija, moderna jurisprudencija, obina jurisprudencija, voljna jurisprudencija itd. koji blie objanjavaju razne vrste pravne nauke i boljeja pojedinih shvatanja ili oblasti pravne nauke. U tjesnoj vezi sa pravnom naukom je teorija prava i filozofija prava. Teorija prava izuava pravo u cjelini na nauni nain i u tome nije samo odreena konkretna nauna disciplina, ve opta teorijska nauka. Teorija prava u svom izuavanju oslanja se i na praksu: primjenu prava, naroito na sudsku praksu. Filozofija prava se vie odvaja od pravne nauke. Filozofiju prava u pravu ne sagledava pravo kao pravnu normu i pravo kao drutveni fenomen, ve ide dalje i trai objanjenje u sferi metafizike, trai ostvarenje ak opte pravde, humanosti i jednakosti. Filozofi su izuavajui filozofski karakter prava polazio od odreenih teorijskih i naunih objanjenja kao pravnih normi i od pozitivnog prava. I zbog toga, mada se filozofija prava odvaja od jurisprudencije, moglo bi se u jurisprudenciju, shvatajui je u najirem smislu, uvrstiti i filozogija prava. 10. EVOLUCIJA Evolucija predstavlja dugotrajan, postepen proces promjena u dravi i pravu. Evolutivne promjene su sitne, male promjene u drutvu, dravi i pravu, koje ne mjenjaju sutinu, osnovu, bit odreenog drutva, drave i prava. U drutvu, dravi i pravu postoje mnogobrojne i raznovrsne evolutivne promjene, a skup tih promjena se zajednikim imenom naziva evolucija. U evoluciji dolazi samo do odreene korekcije pojedinih sfera drutvenih odnosa. Promjene mogu biti zakonite i nezakonite. Prva vrsta je je u skladu sa drutvenim i pravnim normama, druga vrsta je suprotna ovim. Evolutivne promjene koje su bitne za dravu i pravo su: 1.Reforma. Ova promjena je svakodnevna. Reforme zahvataju gotovo sve oblasti drutvenog ivota, privredu, kulturu, nauku pa i itavo drutvo. Reforme mogu biti zakonite ( koje su u skladu sa drutvenim poretkom) i nezakonite ( suprotne drutvenom poretku) 2.Dravni udar To je nezakonita promjena kojmo linost ili grupa u vrhovima dravne hijerarhije vri promjenu u dravi i pravu koja se sastoji u preuzimanju vlasti. Dravni udar se vri po pravilu nasilinim putem upotrebom ili pretnjom sile. Dravnim udarom se ne mjenja sutina drave i prava. Ostaje isti tip drave i prava. 3.Pu je nezakonita promjena koju vri linost ili grupa koji nisu u vrhovima dravne organizacije . To su sporednije linosti koje preuzimaju vlasti na nezakonit nain. Pu ne mjenja sutinu drave i prava. Vri se nasilnim putem. 11. REVOLUCIJA Revolucija znai konkretnu optedrutvenu, drastinu promjenu, ne samo dravnog i pravnog poretka. Revolucione promjene su krupne, kvalitativne promjene. One mjenjaju u sutini dravu i pravo, mjenjaju se i druge pojave u drutvu ;ideologija, svjest, politika, moral itd. Nastaje novo drutvo, nova drava i pravo. Ovih promjena je manje nego evolutivnih. Evolutivne promjene se svakodnevno deavaju. One se gomilaju sve vie i vie, dovode do sporova i sukoba i u jednom trenutku dolazi do revolucionih promjena. Revolucija podrazumjeva radikalan raskid sa prolou, pratee obiljeje revolucije je i nasilnost. Revolucionarne promjene su skokovit, kvalitativna prelaz iz jednog drutva,

drave i prava u drugo. Za ostvarenje revolucije postoje razliita sredstva i naini. Razumjevanjem sutine revolucije moe se zakljuiti da se takva promjena moe samo izvriti silom. Izvrenje revolucije i potpuno osvajanje vlasti u svim oblastima i tenja zbaenih da se ponovo vrate na vlast, jasno ukazije nunost upotrebe nasilja u izvrenju revolucionarnih promjena i daljeg uvrivanja revolucije. 12. ULOGA DRAVE U STVARANJU I PRIMJENI PRAVA Uloga drave u odnosu na pravo najbolje se vidi kroz dve oblasti, stvaranje i primjenu prava, a uloga prava u odnosu na dravu kroz organizaciju i djelatnost te drave. Uloga drave u stvaranju prava bitna. Drava donosi pravne akte kojima ureuje odnose u drutvu i dravi. Drava moe stvoriti pravo, donositi razne pravne akte te stvarati pravne norme. Tako drava donosi kako opte pravne akte, tako i pojedinane pravne akte. Pored drave mogu se pojaviti i drugi subjekti koji stvaraju pravo, i to kako opte tako i pojedinane akte, odnosno, norme. Pojedinci tako zakljuuju ugovore i donose druge akte. U dravi imamo i razne organizacije koje donose opte pravne akte. Ukoliko je u dravi razvijen decentralizam i demokratija, utoliko ima vie izgleda da e opte pravne akte pored dravnih organa donijeti i razne organizacije. U pogledu stvaranja prava drava mnoge norme preuzima iz obiaja i dr. vrsta drutvenih normi i da sankcionisanjem ini ih pravnim normama. U pogledu primjene prava, uloga drave je daleko vea nego u stvaranju prava. Drava sankcionie norme, ona im obezbjeuje primjenu. Prema tome nije kako su stvorene pravne norme , ve je bitno da ih drava sankcionie, obezbjeuje njihovu primjenu. Bitno je i to da je drava uvjek u mogunosti da primjeni sankciju i time obezbjedi primjenu. Dravni organi se moraju ponaati po dispoziciji mnogih normi. U sluaju povrede dispozicije dolazi do odgovornosti i ponaanja po sankciji. Graani se moraju pridravati pravnih normi. To je tenja svakog pravnog poretka. 13. ULOGA PRAVA U ORGANIZOVANJU I FUNKCIONISANJU DRAVE Uloga prava u odnosu na dravu je kroz organizovanje i funkcionisanje drave. Pravo svojim normama odreuje dravne organe, njihovu nadlenost i odnose. Tako je drava pravno organizovana. Ona predstavlja pravnu organizaciju. Putem pravnih normi se obezbjeuje skladnost dravne organizacije. Putem prava se odreuje i djelatnosti, rad dravnih organa. Pravno regulisanje drave je od najniih do najviih organa. Najvii dravni organ je pravno regulisan najviim aktom tj. ustavom. Najvii organ ipak ima vie slobode za razliku od drugih organa. On moe mjenjati najvanije akte, ustav, mada po odreenoj proceduri. Kod najvieg organa vie se pojavljuje politika, a manje pravna ogranienost. Treba istai da najvii organ, kada donosi prvi ustav, prvi akt o organizovanju i funkcionisanju dravnog mehanizma, njie nikakvim pravnim normama ogranien. Tada je on politiki ogranien. Koliko pravo utie na dravu, koliko su dravni organi vezani za pravne norme, naroito se primjeuje kada organi primjenjuju pravne norme u spornim sluajevima, kada se ceni ustavnost i zakonitost. Tada se na sudu i pred drugim organima vrlo konkretno primjenjuju pravne norme, dravni organi zasnivaju svoj rad na njima i donose pravne akte u kojima se vidno istie uticaj prava na dravu. Pravnim normama vezani su, kako dravni organi tako i drugi subjekti i graani. 14. NAELO HIJERARHIJE U DRAVI I PRAVU Odnos izmeu drave i prava manifestuje se i u jednom od osnovnih principa organizacije i rada drave principu hijerarhije. To je odreeni red, skladnost odnosa niih i viih organa po kome su vii nadreeni niim,a ovi podreeni viim. U dravi je najkarakteristiniji monopol fizike sile, dravna vlast. Hijerarhiski odnos se isto pojavljuje i u pravu. Tako se na vrhu nalazi ustav, pa zakon i sve nie do akata najnieg organa. Svi akti moraju biti saglasni, nii, da ne proturjee viim. Taj odnos saglasnosti, zavisnosti niih viim aktima, naziva se hijerarhija u pravu. Ustav donosi najvii organ u dravi. Vii je akt akt vieg dravnog organa, a nii nieg. Hijerarhija dravnih organa odgovara hijerarhiji pravnih akata. Ostvarenje hijerarhije u dravnoj organizaciji i pravu je ustvari ostvarenje zadatka i cilja, zakonitosti i efikasnosti pravnog poretka. Jedan organ moe donositi i vie akata, akta sa razliitom snagom. Najvii zakonodavni organ, pored ustava donosi zakone i druge akte. Ovi akti su vii u odnosu na akte niih organa. U tim aktima je uvjek vanija osnovna materija, osnovni drutveni odnosi regulisani su na veem stepenu optosti. Odnos izmeu akata regulie se po materiji i po formi akta. Kako pravne norme i akte mogu stvarati i nedravni subjekti, tako se i kod ovih akata pojavljuje odreena zavisnost, hijerarhija u odnosu na kate dravnih organa. Ovo obezbjeuje zakonitost pravnog poretka. 15. IME DRAVE U teoriji drave i prava ne postoji potpuna saglasnost oko pitanja vremenskog postojanja drave, odnosno da li svi organizacioni oblici povezivanja meu ljudima kroz razliite peiode razvoja drutva zasluuju da budu nazvani imenom drave. 16. SHVATANJA O NASTANKU I RAZVOJU DRAVE Drava se pojavljuje u odnosu prema drugim drutvenim organizacijama sa posebnim znaenjem i ulogom u drutvu. Drava postaje organizacija bez koje ovjek ne moe. Opte obiljeje polisa , kao grada- drave je njegova samovoljnost. Drava je nastala u razvoju drutva u jednom odreenom momentu nenog razvoja kada su se desili odreeni uslovi. Postoji vie teorija koje objanjavaju nastanak drave:

a)Patrijarhalna teorija - istie objektivne drutvene uslove nastanka drave. Po ovoj teoriji drava je nastala namnoavanjem stanovnitva i grananjem prvobitne patrijarhalne porodice u pleme itd b)Psiholoka teorija istie da su uzroci nastanka drave psihike prirode. c)Ugovorna teorija istie da je drava nastala ugovorom koji su stvorili ljudi i time zatitili svoja prirodna prava; d)Teoriji sile istie da je drava nastala pod uticajem sile tako to je jedna drutvena zajednica podbijedila drugu i stvorila dravnu vlast. e) Organska teorija sitie slinost drave kao organizma i prirodnog biolokog, ljudskog organizma. Teorije o dravi kao ideji, polazei od idealistikog shvatanja, istiu da sutina drave ne lei u realnom ve u ideji, to postoji nezavisno od nerealnih. Normativistike teorije istiu dravu kao pravnu pojavu, pravni momenat je bitan i samo njime se objanjava drava. Bioloke teorije istiu da je drava ivi organizam i da za njega vae isti zakoni nastanka i razvitka, kao i za svaki individualni organizam. Socioloke teorije su u objanjenju drave istakle drutveni faktor i sukobe u drutvu. 17. FUNKCIJA DRAVE Utvrivanje funkcija drave istovremeno predstavlja i odreivanje njenih granica i smetanje u realne, razumne, logike okvire, primerene potrebama normalnog razvoja pojednica i ljudske zajednice. Pri tome se prvenstveno misli na odnos ljudskih sloboda i prava i funkcije drave. Drava moe vriti zadatke i poslove u raznim oblasitma : obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu i dr. djelatnostima, ali se takoe mnogi poslovi u ovim oblastima mogu obavljati i bez drave, tj. drava nije nuna. 18. DRAVA KAO DRUTVENA ORGANIZACIJA I DRUTVENA ZAJEDNICA Drava se uglavnom posmatra kao drutvena organizacija. Drava se najvie vidi kao skup mnogobrojnih i raznovrsnih organa koji donose razne akte, dolaze u neposredan kontakt sa graanima i primjenjuju vlast, silu u primjeni svojih akata. To je spoljanjost drave koja se jasno i uoljivo manifestuje. Drava se manifestuje i kao drutvena zajednica, kao zajednica ljudi povezanih izvjesnim ekonomskim i duhovnim vezama. Drava nije pojava koja se javlja sa jednom generacijom, ve od momenta nastanka postoji stalno kao drutvena kategorija koja menja organizaciju, norme, sisteme, ali ostaje kao drava. Ona se uvijek ispoljava najvie u drutvu kao odreena organizacija koja primjenjuje silu, vlast i zato, kako smo naprijed istakli, shvata u globalnom drutvu, drutvenih pojava, kao drutvena organizacija. Drava, s obzirom na svoj nastanak i prganizaciju stvara odreeni dravni i drutveni poredak koji nije svima po volji, ali svojom silom taj poredak obezbjeuje. Drava stvara svoje norme pravo. Pravo mogu stvarai i drugi subjekti, pa i privatna lica, ali to obezbjeuje drava svojim normama i svojim dravnim aparatom obezbjeuje njegovu primjenu. 19. POJAM DRAVE a) Drava je drutvena pojava nastala u drutvu u jednom dugom i vrlo sloenom drutvenom procesu koji nije jedinstven kod svake konkretne drave., ali da se u tom procesu kod drave uopte mogu nai izvjesni uzroci koji su bili preteni u njenom nastanku; b) Drava raspolae najveom silom, monopolom fizike sile, za razliku od drugih organizacija. c) Drava stvara pravo radi regulisanja i odravanja dravnog i drutvenog poretka. Na osnovu navedenog smatramo da bi pojam drave u njairem smislu bio sledei: Drava je drutvena organizacija koja raspolae monopolom fizike sile radi ouvanja svog dravno pravnog poretka i ostvarenja vrijednosti i cilja tog poretka. 20. TERITORIJA KAO ELEMENAT DRAVE Drava je teritorijalna organizacija, ona je teritorijalna jedinica koja vri vlast nad ljudima odreene teritorije. Drava je odreena teritorijom. Teritorijalnost drave je odreena teritorijom na kojoj drava vri svju vlast, a ta teritorijalnost obezbjeuje sigurnost i bezbjednost graana. Teritoriju drave ini pre svega deo zemljine povrine koji je obiljeen odrenim granicama. Pored zemljine i morske povrine, teritorija drave obuhvata i vazduni i bezvazduni prostor iznad dravne teritorije. Teritoriju drave ini i deo zemljita ispod zemljine povrine, zemljina utroba. Na svojoj teritoriji drava ima najveu vlast nad graanima za razliku od drugih drutvenih organizacija i zajednica. Drava na svojoj teritoriji vri vlast nad svim licima koja se nalaze na teritoriji. Nad tim licima drava primljenjuje svoje pravne norme i za njihovo nepotovanje odgovarajue sankcije. Izvjesne pravne norme se ne vre nad strancima licima koja nemaju dravljanstvo drave u kojoj se nalaze. Izuzimaju se i lica koja vre slubene, diplomatske poslove za drugu dravu, efovi stranih drava, strani diplomati,lanovi stranih misija, delegacija i sl. U sluaju da ta lica ne potoju norme drave u kojoj se lica nalaze, drava im moe uskratiti povjerenje i udaljiti ih, protjerati. Takva lica su nepoeljna za dravu u kojoj se nalaze ( persona non grata). Princip po kome su odreena lica izuzeta od potpune vlasti drave u kojoj se nalaze naziva se exteritorijalnost. Teritorija je bitan element za vrenje dravne vlasti nad ljudima. 21. VLAST KAO ELEMENAT DRAVE Vlast je najvanije i najizrazitije obiljeje drave. Vlast je ustvari onos izmeu dva

subjekta, dve strane na kojima mogu biti i vie lica, u kome jedna strana, jedan subjek nareuje, a druga strane drugi subjek slua. To je odnos nadreenosti i podreenosti, izvjestan stepen pokornosti. Ono to je bitno u vrenju dravne vlasti je da drava raspolae najjaom silom, monopolom fizike sile koju moe upotrijebiti i natjerati graane na potovanje i pokornost onda kad je potrebno, tj. kad graani ne potoju pravo. Vlast se manifestuje u donoenju pravila ponaanja po kojima se ljudi moraju ponaati i obezbjeivati primjene tih prava putem prinudnih mjera. Tako se dravna vlast sastoji u donoenju pravnih normi i u obezbjeenju njihove primjene od strane graana putem dravne vlasti. U sluaju povrede tih normi drava moe prema svakom pojedincu, grupi, ogranizaciji ili zajednici na svojoj teritoriji upotrijebiti i najjae sredstvo i nain u ostvarenju vlasti, monopol fizike sile. Da bi se pojmovno odredila dravna vlast, treba distancirati je od onih pojmova koji su po svom znaenju, u njenoj neposrednoj blizini. A to su mo, sila i autoritet dravne vlasti. Mo je psiholoki pojam kojim se obiljeava sposobnost ovladavanja i upravljanja dogaajima i ljudima. Nju moemo razdjeliti na mo pojedinca i mo kolektiva. Osim ove podjele, moe jo biti i politika, ekonomska, duhovna, pravna mo. Autoritet najee podrazumjeva ugled, potovanje, vjeru, povjerenje, dostojanstvo; kao predstavu, sliku koju drugi imaju o odreenoj linosti. Osim autroiteta pojedinca, on moe biti i autoritet institucija. Za nas je najbitniji autoritet dravne vlasti. Postojanje dravne vlasti je uslovljenjo autoritetom tj. legitimnim uvjerenjem stanovnitva u opravdanost dravne vlasti. Sutina moi drave je njena sila, koja je monopolisanan tako da se dravna bez autoriteta svodi na silu. Nelegitimna sila bez autoriteta jednaka je nasilju. Dravna vlast je pozvana da primjeni fiziku silu , kako bi eleminisala mo sile razbojnicima i zaustavila nasilje. Ali drava to ini jer posjeduje autoritet, a njena sila je nuna i zasnovanan na objektivnim pravnim pravilima. Bitan element za pravilno razumjevanje dravne vlasti je pravo; pravni element kao neizostavni deo autoriteta dravne vlasti koji izdvaja ovu vrstu autoriteta koji pripada dravi u odnosu na sve druge autoritete. 22. TEORISKA SHVATANJA O SUVERENOSTI Suverenost je jedna od najsloenijih i po sadraju, najbogatijih teorisko pravnih kategorija. Istraivati suverenost, znai otkrivati sutinu drave i njenog centralnog elementa vlasti. Suverenitet, kao i drava, nije nita drugo do centar pravnog ureenja. Suverenost se javila dosta kasno i vezuje se za ime francuskog teoretiara an Bodena, ijom pojavom nastaje odluan trenutak u nastanku moderne drave sa svim bitnim i prateim obiljejima. Bodenova definicija suverenosti najvie, apsulutne i trajne vlasti nad graanima i podanicima drave, je imala izuzetan znaaj u procesu formiranja i uobliavanja posebnih i nezavisnih drava. Boden je svojom teorijom imao za cilj razobliavanje i osporavanje feudalno pravne doktrine o dravi i pravu. Tomas Hobs ne ini razliku na formi drave i formu vladavine, ve ih prihvata kao odvojene i nezavisne organizacije.. . Rusoova politika teorija o narodu kao nosiocu suverene vlasti je okosnica koja e kasnije posluiti u modernim dravama za sticanje svojstva legitimnosti dravne vlasti putem potih izbora. Polayna osnova razrjeenja teoriskog problema suverenosti predstavlja drutveni ugovor. Moderni razvoj teorije suverenosti odbacuje ideje o apsolutnoj dravnoj vlasti. S. Jovanovi suverenost posmatra, polazei od pretpostavke apsolutizacije ovog pojma. On uoava nevezanost suverene vlasti zakonima, u prirodi pojma suverenosti. . Tasi pristupa suverenosti realistino, uvaavajui stanje meunarodnih odnosa u vremenu u kojem je djelovao. M. Milovanovi smatra da sutinu suverenosti sa meunarodnog aspekta treba potraiti u unutranjij organizaciji drave i njenim spoljnim odnosima. Ovaj autor istie mogunost gradacije dravnog suvereniteta, tako da postoje suverene i polusuverene drave. Sveobuhvatnost pojma suverenosti podrazumjeva uvaavanje postojanja razlike izmeu dravne, nacionalne i narodne suverenosti. 23. DRAVNA SUVERENOST Za dravu se vezuje suverenost kao kvalitet i obiljeje. Najvii organ u dravi se naziva suvereni organ. Porijeklo termina suverenost potie od latinske rijei supernatus to znai vii, a kasnije je dobio obiljeje vii. Subjekat koji je suveren ima najjau vlast, samostalan je i nezavisan.Ostali su mu potinjeni i zavisni. Suverenost drave se manifestuje u tome da na svojoj teritoriji drava moe vriti vlast neogranieno, da je ta vlast najjaa od svih vlasti raznih organizacija i zajednica. Suverenost drave dalje se izraava u nezavisnosti i samostalnosti dravne vlasti od svakog stranog mjeanja. Odnosi izmeu drava se odreuju ugovorima i drugim aktima koje sklapaju same drave. One prihvataju odreene meunarodne organizacije i to sve pokazuje suverenost drave. Dravna suverenost je faktika kategorije, ali je drava vezana pravom, te je ne moemo odvojiti od prava, pa tako se i govori o pravnoj suverenosti. Drava je suverena sve dotle dok moe da vri dravnu vlast sa njenim karakteristikama u odnosu na faktore, subjekte unutar drave i spolja, van nje. Dok drava raspolae monopolom fizike sile da bi mogla da vri svoju vlast drava je suverena. Iz ovog proizilazi da se suverenost vezuje prvenstveno za dravu te se govori o dravnoj suverenosti. Dravna suverenost se manifestuje i u odnosu velikih i malih drava, kao i u meunarodnim organizacijama. Dravna suverenost ipak i pored svega nije neograniena i sa onim obiljejima kakva su

joj data u teoriji i u samom znaenju rijei i pojma suverenost. 24. NARODNA I NACIONALNA SUVERENOST Pojam narodne suverenosti je nastao u borbi protiv apsolutizma i odnosi se na vladavinu naroda, na injenicu da je narod subjekat vrenja vlasti, narod shvaen kao skup graana. Nacionalna suverenost ima svoje potpuno opravdanje, ukoliko se pod time podrazumjeva suverenost nacije u odnosu na druge nacije, u odnosu na drugu dravu i sl. Tako shvaena, nacionalna suverenost je osnov prava nacije na samoopredjeljenje. Demokratija i suverenost naroda predstavljaju lice i nalije iste koncepcije, jer demokratija podrazumjeva da vlast pripada narodu, to znai da suverenost pripada narodu, jer on vri vlast. 25. STANOVNITVO KAO ELEMENAT DRAVE Dravljani i stranci ine stanovnitvo drave. Skup odreenih odnosa izmeu dravljana i drave naziva se dravljanstvo. U prostom znaenju dravljanstvo je pripadanje ovjeka odreenoj dravi. Dravljanstvo je pravna veza izmeu drave i dravljanina. Drava ima odreenih prava i dunosti prema dravljanima. Drava je duna da graanima obezbjedi sigurnost, bezbjednost i odreene uslove za ivot i razvoj. Dravljanin s druge strane mora vriti odreene dunosti prema dravi( odbrana, plaanje poreza isl.). Dravljanin ima i odreena prava ( da trai zatitu isl.) Dravljanstvo se stvara na odreene naine. Postoje tri osnovna naela po kojim se stie dravljanstvo: 1. naelo krvne veze ili porijekla (ius sangninis), naelo podruja, teritorije (ius soli) i naelo prebivalita (ius domicili). Po prvom djete stie dravljanstvo svojih roditelja, bez obzira gdje se rodi i gdje ono ili roditelji ive. Po drugom djete stie dravljanstvo na teritoriji gdje se rodilo. Tako djete stie dravljanstvo ako su roditelji nepoznati ili bez dravljanstva. Po treem lice stie dravljanstvo drave gdje prebiva. Tako se moe stei dravljanstvo naturalizacijom. Dravljanstvo je trajna veza izmeu drave i dravljanina, jednom steeno dravljanstvo stalno postoji i njega se ne moe odrei ni jedna niti druga strana. Postoje i momenti kada dolazi do gubitka dravljanstva. Drava postavlja tano odreene uslove pod kojima se moe rakinuti taj odnos drave i dravljanina. Drave razliito primjenjuju naela sticanja i gubitka dravljanstva. Pa se tako mogu pojaviti lica koja imaju dva ili vie dravljanstava ( bipatridi ili polipatridi) ili pak lica bez dravljanstva (apatridi). Drava je obavezna da zatiti svog dravljanina kada je u drugoj dravi. Stranici su lica koja ive na teritoriji drave ije dravljanstvo nemaju. Stranci su duni da potuju vlast drave u kojoj se nalaze i imaju izvjesna prava. Drava prema stranci ne moe vriti otpunu vlast. Strana drava moe intervenisati i tititi svog dravljanina. Pored ove dve grupacije dravljana i stranaca, u dravi postoji i trea grupacija, a to su diplomatski predstvanici i lica koja uivaju ovaj status ( lanovi ambasada, diplomatskog poslanstva, konzulata, lanovi meunarodnih organizacija itd). Ova lica uivaju odreeni imunitet i nad njima drava u kojoj se nalaze ne vri vlast. Stanovnitvo je jedan od osnovnih elemenata, jer drava ne moe postojati bez njega, ne moe vriti vlast ako nema nad kim da je vri. 26. 26. POJAM DRAVNE ORGANIZACIJE Drava se najee posmatra kao dravna organizcija. Putem nje drava vri svoju vlast i najjae se izraava. Drava se manifestuje u akciji svojih organa i tu se ogleda i predstavlja svu svoju cjelinu i specifinost koja ostaje upeatljiva svakom pojedincu. Dravna organizacija raspolae monopolom fizike sile, neogranienom silom radi ostarenja svog dravnog i pravnog poredka. U tome je najvea razlika izmeu dravnih i drutvenih organizacija. Za razliku od drugih drutvenih organizacija, dravna organizacija posjeduje stabilnost, stalnost, kontinuitet, legalno i legitimno posjedovanje fizikom silom, dominacijom, moi itd. Dravna organizacija pripada rodu organizovanih drutvenih grupa jer je odlikuje nekoliko onovnih naela i elemenata na kojima se zasniva njeno funkcionisanje. U pravu se linou smatra sve ono to je sposobno da ima svoju volju, a to je naravno ovjek. Fizika lica dakle nesumnjivo imaju svoju volju koja je pojedinana i osnov za linu djelatnu aktivnost. Odnos izmeu fizikih lica je komplikovan i sloen. Sama drava ima dravnu volju koja je skup raznovrsnih pojednianih volja fizikih lica koja se stvara podsredstvom dravnih organa. Ona je pravni izraz zajenike svijesti koja se prikplja u jedan sabirni centar. Zakon i pravo predstvlja pravni izraz jedinstva dravne volje. Zakonodavni organ predstavlja dravnu volju, jer je u njemu skoncentrisana kolektivna volja neposredno izabranog narodnog predstavnitva, a ono je rezultat saglasnosti volje fizikih lica. Zato i kaemo da je dravna organizacija sastavljena od odreenih fizikih lica a i dravni organ je sastavljen od fizikih lica. 27. ELEMENTI DRAVNE ORGANIZACIJE. Dravnu organizaciju ine lica koja vre posao u dravnoj organizacij kao jedino zanimanje, a mogu pored ovih biti i lica konima je obavljanje tih poslova povremeno. Dravna organizacija moe imati za predmet poslovanja privredu, obrazovanje, kulturu,i dr.djelatnosti ali je sve usmjereno ostvarenju cilja koji ima dravna organizacija. Sa razvojem drave njena organizacija postaje vea i sloenija. Za obavljanje predmeta poslovanja i ostvarenja cilja organizacija se slui odreenim sredstvima. Osnovno sredstvo kojim se dravna organizacija slui je monopol fizike prinude. Po monopolu fizike prinude dravna organizacija se razlikuje od drugih organizacija. I druge organizacije mogu koristiti sredstva prinude ali nisu toliko jake kao sredstva prinude

kojim raspolae dravna organizacija. Za dravu je karakteristino da je u njenoj organizaciji bezbroj raznih organa a ta povezanost je jaa, odnos nadreenih i podreenih vei te se trai vea koordinacija i organizaciona povezanost. Upotreba sredstva prinude radi ostvarivanja cilja dravne organizacije zahtjevaju posebnu vrstinu, povezanost i kontrolu rada dijelova organizacije. Dravna organizacija je samostalnija od drugih organizacija. Sve druge zavise od dravne organizacije i moraju svoje poslove uskladitit sa dravnom organizacijom. Drava preko svoje organizacije odobrava rad drugih organizacija. Taj poloaj i odnos je rezultat poloaja i uloge drave u drutvu i njenog odnosa prema drugim drutvenim organizacijama. Drava odobrava one organizacije koje su u njenom interesu, a koje e postojati zavisi od same drave. 28. ZNAAJ DRAVNE ORGANIZACIJE. Dravn organizacije je uvjek bila vana.Uvjek su u dravi morali postojati organi koji su vrili bezbjednost (policija,vojska) a koji su s druge strane predstavljali organe kojim se maksimalno pokazivala organizacija. Kada je drava zahvatila sve vei broj poslova, ulazila u sve pore drutvenog ivota , njena organizacija je postala sloenija i vea. Stvarana je mona dravna organizacija sa sve veim i sloenijim zadatcima. Mnoge nauke prouavaju dravnu organizaciju ali je za nas najvanija pravna nauka. Nema pravne nauke koja problemu dravne organizacije nije poklonila odreenu panju. Uvod u pravo ulazi samo u ona osnovna, pota i uvodna znanja o dravnoj organizaciji. Kada se posmatra znaaj dravne organizacije potrebno je uoiti ono to je osnovno, da bi se to sagledalo treba poi od onog to je najvanije kod drave a to je da se odri dravno pravni poredak. Za dravnu organizaciju je najvanije da raspolae silom i da tu silu moe upotrijebiti radi izvrenja svojih zadataka. Pored ovih osnovnih elemenata kojim se ispoljava dravna organizacija, ona se izraava i udrugim oblastima.Tako je vrlo vano izraavanje dravne organizacije u oblasti politikoh reima, dravnog ureenja, organizovanja vlasti itd. Iz svih ovih elemenata vidi se razlika dravne organizacije i drugih organizacija te poloaj i uloga dravne organizacije. Dravna organizacije je najjaa od svih i moe zatiti ovjeka kako od napada iznutra tako i od napada spolja, od napada drugih drava. Ali stoji da je dravna organizacija i najjaa u obuzdavanju ovjeka te da joj se ljudi moraju pokoravati bez obzira da li ele ili ne. 29. POJAM DRAVNOG ORGANA Dravna organizacija predstavlja celinu sastavljenu od odreenih dijelova. Dravni organ je osnovni dio dravne organizacije, Dravni organi mogu biti razliiti kakao po velini tako i po vrsti poslova koje obavljaju. Dravni organi se povezuju u po odreenim djelatnostima inei posebne cijeline u dravnoj organizaciji. Tako postoji skup dravnih organa u upravi, sudstvu i dr.oblastima. Te cijeline su povezane po odreenim zadatcima ali svi skupa ine dravnu organizaciju. Dravni organi na odreenoj teritoriji predstavljaju cjelinu. Tako se govori o lokalnim, najniim organima (organi optine) ili organi veih teritorija. Dok u prvom sluaju vrsta poslova (realan princip) dotle u drugom teritorija (teritorijalni princip) povezuje organe u odreene cjeline. Bilo koji princip da se uzme sva povezivanja ine skupa dravnu organizaciju koja ima u svojoj osnovi dravni organ. 30. ELEMENTI I OBILJEJA DRAVNOG ORGANA Elementi i obiljeja dravnog organa su : lica, poslovi, sredstva, samostalnost i povezanost sa dravnom organizacijom. Svaki dravni organ povezan je sa odreenim brojem lica. Ta lica obavljaju odreene poslove u dravnom organu za dravnu organizaciju. Ta lica mogu biti sa razliitim ovlatenjem, te raspolagati odreenim sredstvima, imati razliit poloaj. Ta lica koja obavljaju poslove za dravni organ nazivaju se zajednikim imenom dravna slubena lica. Ona se dijele na dve grupe. Jednu ine lica koja obavljaju poslove u dravnom organu kao jedino zanimanje. Drugu grupu ine lica kojima ovaj posao nije jedino niti glavnom zanimanje ve ove poslove obavljaju povremeni te su tako i plaenji tj. primaju nadoknadu za izgubljenju zaradu na svom stalnom radnom mjestu. Sva lica koja obavljaju poslove za dravnu organizaciju moraju raditi u granicama svojih ovlatenja i ne smiju nastupati kao privatna lica. Struna lica predstavljau posebnu cjelinu sa odreenim obiljejima koja se naziva birokratija. Svaki dravni organ ima odreeni obim poslova koji je razliit. Skup svih poslova dravnih organa naziva se nadlenost. Razlikujemo dvije vrste nadlenosti.: stvarnu i mjesnu. Stvarna nadlenost se odreuje prema poslovima , Mjesna nadlenost se odreuje prema mjestu tj.prema teritoriji. Svakom dravnom organu se tano odreuju ove nadlenosti. Nadlenost obezbjeuje red, pravilnost i zakonitost u radu dravnih organa i organizacija. Svaki dravni organ raspolae odreenim sredstvima. To su prijesvega, materijalna sredstva bez kojih se ne mogu obavljati poslovi i ona su razliita i brojna. Pored ovih sredstava drava raspolae sredstvima prinude i to monopolom fizike prinude. Da bi dravni organi mogli to bolje da obavljaju poslove, moraju da uivaju odreenu samostalnost. Svaki dravni organ je odreeni deo dravne organizacije, sa odreenim poslovima, sredstvima i drugim elementima. Dravni organi slue dravnoj organizaciji i izmeu sebe moraju biti povezani tako da odgovore svim elementima dravne organizacije, a naroito cilju koji ima dravna organizacija. Povezivanje dravnih organa

moe biti razliito, a osnovno je da odnosi moraju biti takvi da postoji nadreenost i podreenost viih i niih organa, da nii budu podinjeni viim i od njih kontrolisani, da postoji hijerarhija dravnih organa. 31. VRSTE DRAVNOG ORGANA U dravnoj organizaciji postoje monogobrojin i raznovrski organi, sa razliitim poslovima, zadatcima, odnosima i poloaje. Podjela dravnih organa: 1 Oruani i graanski ( civilni) organi u svakoj dravi pravimo razliku na ove dvije vrste dravnih organa : oruane i civlne. Oruani organi imaju u svojim rukama sredstva fizike sile i primjenjuju ta sredstva. Oruani organi mogu birti razliiti, ali se osnovna podjela vri na vojsku i policiju. Vojska raspolae boljom, jaom i veom organizacijom i sredstvima upotrebe fizike sile. Vojska slui za odbranu drave, ali se moe upotrijebiti i radi obezbjeenja reda i mira unutar drave. Policija je druga vrsta oruanih organa koja moe raspolagati jakom organizacijom i sredstvima upotrebe sile, ali u manjoj mjeri nego vojska. Civilnih organa ima vrlo mnogo. Oni se mogu razliito podijeliti. Tako imamo sudove, organe uprave isl. 2. Demokratski i birokratski organi U dravi se uvijek vri podjela na demokratske i birokratske organe. Kao kriterijum se uzima nain formiranja organa, da li se organi biraju ili postavljaju. Demokratski organi su oni ija se lica biraju. Nain izbora moe biti razliit. Mogu svi graani birati ili samo odreena lica, dravni organi itd. Birokratski organi su oni ija se lica ne biraju. Ona se mogu postavljati, nasleivati itd. Demokratinost i birokratinost se manifestuje ne samo u formiranju ve i u funkcionisanju organa. 3. Odluujui i izvrni organi Podjela organa na odluujue i izvrne je posljedica osnovnog principa podele rada u dravnoj organizaciji. U njoj izvjesni organi odluuju, dok drugi izvravaju odluke. Civilni organi su obino odluujui, naroito oni koji donose zakone, ustav i druge vane akte u dravi. Oruani su po pravilu izvrn 4. Politiki i struni organi politiki organi su oni koji stvaraju odreenu politiku, a struni koji obavljaju razne strune poslove. Politiki organ je sastavljen od politikih lica. Ta lica u organima su politiari. Strune organe ine struna lica. Poslovi tih organa su takvi da zahtjevaju odreenu strunost. Politiki organi formiraju strune organe. Tako se odrava veza izmeu politikih i strunih organa. Politiki organi su izborni. lanove biraju graani. Struni organi se postavljaju, ali ima odstupanja pa tako sudije mogu biti birane, isto tako i rukovodea lica u organima uprave ili drugim organima. 5.Individualni i zborni ( kolektivni) organi. Podjela se vri po tome da li u organu odluje jedno ili vie lica. Kod individualnog organa na elu se nalazi jedno lice. Ono odgovara za rad cjelokupnog organa i donosi odluke. Individualni organ se formira kad je potrebno brzo i efikasno obavljati poslove. Kolegijalni princip formiranja organa se primjenjuje kada je za obavljanje poslova i donoenje odluka potrebno due pripremanje, studiozniji rad, polemika i iznoenje raznih gledita. Kod kolegijalnog organa u donoenju odluka odluuje vie lica. Trai se odreena veina potreba za rad i odluivanje kolegijalonog tijela i ta veina se zove kvorum. Tako razlikujemo kvorum za rad ( kvorum prisutnih ) i kovorun za odluivanje ( kvorum glasalih). Veina za odluivanje moe biti obina, apsolutna i kvalifikovana. Kod vanijih odluka ( ustav npr) trai se vei broj glasova za odluku i obrnuto, ako je u pitanju donoenje manje znaajnih odluka, trai se manji broj glasova. Prilikom rada i odluivanja kolegijalnog tijela mora se strogo voditi rauna o kvorumu , jer od toga zavisi da li je odluka donijeta i kakva je. 32. POJAM I VRSTE DRAVNIH OBLIKA Na oblike drave naroito utiu sledei elementi: klasni, macionalni, geografski, kulturni, rasni idrugi. Istoriski razvoj naroda, tradicija, obiaja i sl. utiu na dravnu organizaciju. Sve navedeno se odraava na dravni oblik i daje mu odreeno obiljeje. Da bi se sagledali osnovni oblici klasifikacije drava izdvajaju se etiri klasifikacije i to: a) Drave se dijele po organizaciji i poloaju efa drave. Po njemu drave dijelimo na monarhiju i republiku. b) Drave se dijele prema odnosu dravne organizacije i naroda. Po njemu drave dijelimo na demokratije i autokratije. c) Drave se dijele po odnosu izmeu centralnih i necentralnih organa. Po njemu djelimo drave na proste i sloene. d) Drave se dijele prema odnosu izmeu zakonodavstva, uprave i sudstva. To je oblik dravne vlasti u kojoj postoje dva principa: princip podjele vlasti i princip jedinstva vlasti. 33. MONARHIJA Etimoloki potiui iz grkog jezika , monarhija oznaava jednog koji vlada, upravlja ( monos jedan). Smatra se da je proces nastanka drave okonan nastankom monarhije. Pri tome se podrazumjeva stabilizovanje mone politike vlasti koju otkrivamo u sposobnostima najdominantnijih porodica koje su uspjele da nametnu svoju dominaciju putem monopolisanja koncentrisane vlasti. Monarhija je takav oblik vladavine u kome se na elu drave nalazi monarh. On moe imati razne nazive : princ, kralj, car itd. Najvanije je za monarhiju poloaj monarha. Taj poloaj moe biti razliit.Monarh za razliku od predsjednika republike uvaava vee privilegije, vie je neodgovoran. Prava i privilegije obuhvataju i itavu dinastiju kojoj monarh pripada. Osnovno je u monarhiji da

je monarh neodgovoran, da je to suverena linost. Za monarha odgovaraju ministri, vlada i to putem ministarskih premapotpisa. Ipak radnje monarha ne mogu biti nekontrolisane jer moe doi do nasilnog smjenjivanja vladara. Karakteristika monarhije je i u naslednou lanova dinastije. Monarsi se ne smjenjuju ve dolaze na presto. Monarhije se mogu razliito podijeliti. Prema nazivima monarha: kralj kraljevina, car carevina itd. Prema vremenu kad su postojale, tako da imamo monarhije u robovlasnikom, feudalnom i buruaskom drutvu. Najvanija podjela koja uzima za kriterijum prava koja ima monarh, koliko je monarh ogranien. Pa prema tome imamo neograniene i ograniene monarhije. U neogranienim monarh ima neograniena prava. To je apsolutna monarhija. Monarh ne samo da je neogranien u upravi, ve i u zakonodavstvu i sudstvu. U zakonodavstvu i sudstvu postoje organi, ali pod uticajem monarha. On svojim pravima ograniava vlast zakonodavnog organa a i sudstva. U ogranienim monarhijama, monarh ima manje prava. Monarh je ogranien u odreenim aktivnostima iako je lino neodgovoran. Za njega odgovaraju drugi funkcioneri (vlada, ministri) Stepen ogranienosti moe biti razliit. Pa razlikujemo ustavnu i parlamentarnu monarhiju. Kod ustavne monarh je ogranien ustavnim normama. Ustav regulie poloaj monarha i saglasno s tim monarh vri vlast. Parlamentarna monarhija znai veu ogranienost monarha. Monarh je ogranien parlamentom, zakonodavnim organom. Ovaj organ je suveren i monarh ima samo odreene line privilegije. Ministri i vlada, upravljaju i odgovaraju parlamentu kako za svoj rad tako i za akte monarha. U ovakvoj monarhiji monarh je najmanje vlast. 34. REPUBLIKA Republika je obilk vladavine suprotan monarhiji, a na ijem elu se nalazi predsednik republike. On je suveren drave. Predstavlja dravu u zemlji inostranstvu. Na elu je uprave, ali moe obavljati izvjesne poslove u zajednici sa zakonodavnim suverenim organom i sudstvom. Predsednik republike ima suspenzivni veto. Ovaj veto se sastoji u tome, da se samo privremeno obustavlja primjena zakona ili drugog akta zakonodavnog tijela koji nije prihvatio predsednik republike. Predsednik republike je izborno lice. Po pravilu, bira se na odreeno vrijeme. Predsednik republike se moe birati na razne naine. Njega moe birati neposredno narod: mogu ga birati delegati, predstavnici, koje je za tu svrhu izabrao narod, a moe ga birati zakonodavni organ, suvereni organ (parlament). U prvom i u drugom nainu biranja predsednik je odvojen od zakonodavnog tijela. On odgovara narodu koji ga je birao i ima vea prava. Kod treeg naina predsednik republike je odgovoran zakonodavnom tijelu, za njega je vezan i manje samostalan od predsednika iz predhodna dva sistema. I republike se mogu razliito podijeliti zavisno od kriterijuma. Dve klasifikacije su vane. Prva podjela na: a)ograniene i neograniene i b) individualne i kolegijalne republike. Prva podjela polazi od prava koja ima predsednik republike. Po pravilu republke su ograniene. Predsednik nema neka velika prava. U odnosu na suvereni zakonodavni organ mogu postojati neka prava predsednika republike, ali se po njima ne izdie niti ravna zakonodavnim tijelom. Zakonodavno tijelo je uvjek jae. Ono je suvereni organ. Zakonodavni organ moe dati predsedniku republke neka ovlatenja, ali su preneta a ne izvorna prava. Isto tako i u sudstvu predsednik republike ima neka prava, ali ne velika. Predsednik moe uivati velika prava. U tom sluaju bi smo imali nogranienu republiku. Druga podjela se zasniva na sastavu, organizaciji efa drave. U individualnim republikama ef drave je jedna linost predsednik republike. U kolegijalnim, na elu drave se nalazi kolegiju, efa drave ine vie lica koja odluuju sjednicamam. Kod ovakve republike bitno je odrediti koje e lice predstavljati dravu. Po pravili to je predsednik kolegijalnog tjela. 35. DEMOKRATIJA Demokratija je takav oblik politikog reima u kome vlasti vri narod. Demokratija je sloenica od dve grke rijei demos narod i kratein vladati. U izvornom znaenju demokratija se mnoe shvatiti kao vladavina naroda, dakle takav politiki oblik u kome se funkcionisanje drave zasniva na vlasti koja potie od naroda. Razvojni put demokratije se moe podijeliti u dvije faze. Prva poinje u antikom periodu i izraava lo politiki oblik koji ima peorativno znaenje. Ovakav stav je prvenstveno, zasnovan na injenici da demokratija predstvalja vladavinu veine siromanih tj, rulje koja ne dozvoljava da se na pozicijama dravnih upravljaima nau najmudriji, najpametniji, najsposobniji. Druga faza nastaje zaslugom novovekovnih politiko pravnih filozofa i mislilaca koji stvaraju ideoloku potporu nadiranju novog drutvenog sloja buroazije koja uspjeva da srui okove feudalnog reima apsolutne monarhije. Demokratija kao vladavina cjelokupnog naroda je istovremeno negacija drave i politikog reima. Za realizaciju demokratije potrebno je da svi graani mogu slobodno da formiraju politiki volju. Najbitnije je da ovjek bude slobodan i bez pritiska fromira tu volju. Sloboda miljenja, tampe, informacija, udruivanja, zobra i dogovora, pravo glasa, kandidovanja i mnoga druga politika prava su osnov za formiranje demokratije. Drava mora graaninu svojim organizacijom i kulturnim obrazovanjem, socijalnim i politikim ivotom omoguiti koritenje tih prava. Pored prava i sloboda, potrebno je preko odreenih politikih organizacija politiki vaspitati graane da oni stvarno i aktivno uestvuju u vrenju vlasti. U razliitim dravama mogu postojati razliiti sistemi partija.

10

Moe postojati jednopartiski sistem, dvopartiski i viepartiski. Po prvom sistemu u dravi postoji jedna partija i ona je na vlasti i nedozvoljava postojanje drugih politikih partija. Po drugom sistemu su dvije partije od kojih je uvjek jedna na vlasti, one se ustvari smjenjuju. Po treem viepartiskom sistemu imamo vei broj pratija. One se kreu od krajnje desniarkih do krajnje ljeviarskih. U politikim odnosima izmeu njih dolazi do sporazuma da bi se obezbjedila veina i podbjedila na izborima. U politikom ivotu od znaaja su i druge drutvene organizacije, kao to je sindikat radnika, razna udruenja i drutvene organizacije. 36. POSREDNA I NEPOSREDNA DEMOKRATIJA Prema tome kako narod vri vlast demokratiju dijelimo na posrednu ili predstavniku i neposrednu demokratiju. 1)Posredna ili predstavnika demokratija se sastoji u tome da se slubena lica koja ine dravne organe shvataju kao predstavnici naroda, te prema tome dolaze na vlast prema izrazu narodne volje tj. putem izbora od strane naroda . Vaan elemenat u posrednoj demokratiji je pravo glasa tako da svi graani mogu birati predstavnike i biti birani bez obzira na rasu, pol, vjeroispovjest, imovinsko stanje, obrazovanje isl. Od politikih prava vano je istai kandidovanje. Kandidovanje se moe vriti po listama ili pojedinano. Vano je i na koji nain se vri glasanje tj. tajno ili javno. Predstavnici se biraju na odreeno vrijeme koje moe biti razliito. Treba istai karakter mandata. Postoje dva osnovna mandata : vezani i slobodni. Po vezanom predstavnik mora iznositi stavove svojih biraa i ne moe od toga odstupiti bez njihovog odobrenja. Po slobodnom predstavnik je potpuno slobodan u pogledu zauzimanja stavova. Da bi se u predstavnitvu omoguila to vea demokratija, postoje i razni principi, kao princip ogranienja reizbornosti; da predstavnik ne moe vriti i izvjesne poslove dravnog organa. Svim ovim sredstvima i nainima tei se ostvarenju demokratije,a spreava birokratizam i druge tetne pojave kod predstavnika. 2) Neposredna demokratija da bi demokratija bila to stvarnija i punija potrebno je ostvariti u pravom smislu neposredno vrenje svih oblika vlasti od strane naroda. Zbog toga se tei da se ostvare razni oblici neposredne demokratije, uz postojanje iroke i kontrolisane predstavnike demokratije od strane naroda. Svaka inicijativa graana dravnom organu bila bi oblik neposredne demokratije. U tome naroito treba istai pravo na zakonodavnu inicijativu, pravo graana da iniciraju donoenje zakona. Najjai izraz neposredne demokratije je u odluivanju graana. Tako putem referenduma graani odluuju o izvjesnim pitanjima. Ovaje odluka definitivna. Ona obavezuje dravne organe. To je najpotpunije vrenje neposredne demokratije. 37. AUTOKRATIJA Autokratija predstvalja vrstu apsolutistikog politikog reima u kome vladar kao pojedinac koncentrie najveu pravno neogranienu vlast i vlada po mjeri sopstvenih interesa vodei rauna o ouvanju i uveanju svoje vlasti. Ukoliko i postoje neka prava i slobode ne mogu se stvarno koristiti od naroda, te se aktivno uestvovanje u politikom ivotu i dravnoj organizaciji svodi na manjinu ili ak jednu linost. Graani mogu initi odreene organe, vojsku, policiju itd.Nisu proklamovana prava i slobode graana. Zbog politikog i ekonomskog pritiska graani nisu u mogunosti da formiraju pravu politiku volju, a ako i dou do odreenih politikih stavova i miljenja ne ispoljavaju ih iz straha. U modernom politikom rjeniku atukratija je despotija, tiranija, evropska apsolutna monarhija, diktatura, aristokratija i oligarhija. Despotija oblik politike vladavine orjentalnih i aziskih autokratija starog vijeka. Despot je potpuno slobodan, njega ne vezuju gotovo nikakvi propisi. Sam se bavi trgovinom i time spreava klicu slobode i sklon je ka upotrebi terora i surovih metoda kanjavanja radi spreavanja pobune.Tiranija je negativan oblik politikog poretka. Na elu se nalazi jedna linost koja vlada u svom interesu, ne potuju se prava i oslanja se iskljuivo na teror i nasilje. Evropska apsolutna monarhija se karakterie i kao policiska drava, postoji moderna birokratska uprava koja radi na osnovu pravnih pravila. Garantuju se graanima i imovinska i odreena javna, nepolitika prava. Nemjeanje u javni ivot garantuje sigurnost. Ona je izraz uspostavljanja istoriske ravnotee feudalnog plemstva i graanstva. Diktatura vlast pojednca ili grupe do koje se dolazi na nelegitiman nain, ime se naruava legitimacija utvrena ustavom. Totalna diktatura je radikalna, totalno partisko-ideoloka diktatura dvadesetog vijeka: faistika, nacistika, staljinistika diktatura. Centralna megahijerarhija, masovni teror i partiska drava posebno obiljeavaju staljinistiku diktaturu. Lina diktatura neogranienu vlast ima jedna linost, iako mogu postijati politiki organi i organizacije. Cezarizam je forma savremene diktature sa naglaenom personalizacijom i tenjom plebiscitarnom legitimnou. Aristokratija je poseban oblik apsolutistike vlasti u kojoj vlada mnjina. Pravni monopol i suverena vlast su sarani u dijelu naroda. Ovu vlast odrava nasledstvo, poreklo, predpostavljena mudrost, religisko znanje. Oligarhija je vladavina manjine, vlada grupe oligarha, koja nije plemenita, ve suprotno tome. U modernom politikom rijeniku i plurokratija je vladavina manjine, grupe bogatih. Odreena manjina prema stepenu bogastva vlada u dravi. 38. CENTRALIZACIJA I DECENTRALIZACIJA

11

Centralizacija i decentralizacija prdstavljaju dva osnovna principa u mehanizmu funkcionisanja dravne vlasti. Razlike meu njima proistiu iz razliitog karaktera i vrste odnosa koji se uspostavlja izmeu centralnih i necentralnih organa u dravi. Taj odnos moe biti manje ili vie odnos zavisnosti ili nezavisnosti, neodreenosti ili samostalnosti. Kao posebno pogodnos sredstvo kojim se eli omoguiti efikasnost centralizacije je dekoncentracija dravne vlasti. Odluku o formiranju i ukidanju necentralnog organa u sluaju dekoncentracije vlasti donosi centralni organ. Decentralizacija je suprotan proces centralizaciji. To je prenoenje poslova sa centralnih na decentralne organe. Decentralizacija moe biti razliita i razliitog stepena. 39. AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA Autonomija znai pravo odreenih tela i organa da sami obavljaju poslove. To su njihovi poslovi. Autonomna tela imaju i pravo samoorganizovanja. Autonomija moe biti razliita i u raznim oblastima. To moe da bude autonomija u komunalnim poslovima, koja obuhvata sve oblasti ovih delatnosti, kao to je sluaj sa optinama ili samo odreenu oblast, kao to je sluaj sa izvesnim distriktima. Autonomija je najvii stepen u procesu decentralizacije. Lokalna samouprava-je oblik odluivanja i upravljanja lokalnih zajednica, na uoj teritoriji, neposredno od strane njenih stanovnika ili putem njihovog predstavnitva koje oni neposredno biraju i drugih lokalnih organa. Osnovna obiljeja koja karakteriu lokalnu samoupravu ogledaju se u postojanju njene originerne nadlenosti koja nije darovana od strane centralne dravne vlasti. 40. PROSTA DRAVA U prostoj dravi nii dijelovi dravne organizacije imaju mnogo manje prava nego to je to sluaj u sloenoj dravi. U prostoj dravi se razlikuju dva oblika odnosa djelova viih i niih, centralnih i decentralnih organa : centralizacija i decentralizacija. Centralizacija je takav sistem po kome se sva vlast, sva prava, nalaze u centralnim organima. Decentralizacija je takva raspodjela da se niim organima daju izvjesna prava, autonomija. Ona mogu vriti odreene poslove i izmeu njih i centralnih organa stvaraju se odreeni odnosi zavisno od stepena decentralizacije. Povezanost izmeu centralnih i necentralnih organa nee biti iskljuivo na pravnim sredstvima i instrumentima, u potpisivanju prava i dunosti viih i niih organa, ve e se traiti povezanost izmeu njih i u mnogim sredstvima politikog sistema. Tako u veem ueu naroda u vrenju vlasti jednih i drugih organa, u kontroli rada tih organa od strane naroda, javnosti i odgovornosti organa itd. Takva decentralizacija dobija pravnu sutinu, ulogu i znaaj. Centralizacija je prostiji sistem i obezbjeuje bre sprovoenje zadataka i ciljeva. Ona je efikasnija. Izmeu potpune centralizacije i decentralizacije mogui su razni oblici, stepeni decentralizacije. Decentralizacija moe biti razliita. Najea i najvanija je sa gledita dravne organizacije je teritorijalna. Teritorijalna decentralizacija se sastoji u davanju prava i slobode organima manjih i njaniih teritorija u dravi ( optine). Ti organi vre razne poslove na svojoj teritoriji, vre vlast nad graanima te teritorije. Lina decentralizacija je davanje prava da izvjesne dravne poslove vre organizacije iji su lanovi vezani odreenim osobinama, obiljejima. Tako imamo razna udruenja. Realna decentralizacija je kada pojedine organizacije ili razna tijela vre istovrsne dravne poslove. Tako obavljanje poslova saobraaja ,kulture, zdravlja i sl. od pojedinih organizacija. Kod teritorijalne decentralizacije vana je odreena teritorija dok poslovi mogu biti razliiti, kod personalne bitna su obiljeja koja povezuju lica, dok poslovi mogu biti razliiti, a kod realne vani su poslovi a ne teritorija ili obiljeja lanova koji vre te poslove. Decentralizacija se moe posmatrati i sa gledita vrste poslova u kojima se moe ostvarivati. Tako imamo decentralizaciju u oblasti zakonodavstva, uprave i sudova. Najee se vri decentralizacija u oblasti zakonodavne djelatnosti. Daje se pravo da pojedine poslove iz ove djelatnosti vre i nii dravni organi. Prenoenje poslova centralnih organa na necentralne te stepen decentralizaacije moe biti razliit. Razlikuju se tri osnovna stepena. Prvo da pored necentralnih organa koji vre svoje poslove postoje centralni organi na teritoriji necentralnih, koji vre poslove centralnih organa sistem duplog koloseka. Drugo da poslove obavljaju necentralni organi, ali su poslovi odvojeni na one koju su u sopstvenoj nadlenosti necentralnih i one koju su i dalje poslovi centralnih organa. Tree da necetralni organi vre sve poslove kao svoje. Prema nainu konstituisanja i realizacije, decentralizacija moe biti birokratska i demokratska. Prva je kada se necentralni decentralizovani organi konstituiu imenovanjem, postavljanjem i kada se u svom radu ne oslanjaju na narod ve koriste birokratske metode. Druga demokratska se ostvarje ako se organi biraju od naroda, ako u tim organima uestvuje u vrenju poslova veine naroda i organi u vrenju poslova upotrebljavaju demokratske metode. Decentralizacija zavisi od mnogih uslova i okolnosti, a naroito od razvoja demoktartije. Ukoliko ona bude vea, mogue je ostvariti i veu decentralizaciju. Prema tome decentralizacija predstavlja proces stalnog razvoja i usavravanja. 41. FEDERACIJA Federalizam je politiki odnos koji se uspostavlja izmeu razliitih teritorijalnih cjelina, a u cilju postizanja harmoninog sklada interesa koje imaju drutvene snage koje vladaju u okviru tih teritorijalnih cjelina. Federalizam bez kompromisa ne moe biti, te se s pravom

12

moe rei da je on kompromisan drutveni odnos, pri emu valja naglasiti da do tog kompromisa moe doi i nemirnim oblicima politike borbe. Idejna klica federalizma je u ideji zajednitva, motivisanoj lakom realizacijom pojedinih interesa. Dva osnovna oblika u kojima se ispoljava federalizam su federacija i konfederacija. Federacija je zajednika drava koja prerasta nivo meusobnog dogovora izmeu federalnih jedinica, postajui i sama zasebna dravna zajednica koja posjeduje sopstvenu dravnu strukturu, sopstvenu nadlenost i sopstvenu suverenost. Federaciju tvore federalne jedinice koje su nale u zajednikoj dravi mogunost da realizuju neke svoje interese, usklaujui ih sa interesima drugih federalnih jedinica. Tipian primjer jeste sluaj biva jugoslovenska federacija. Federacija ima dvojstvo, kao osnov svoje dravne strukture, ime se uvaava samostalnost federalnih jedinica, ali i samostalnost federacije. Zakonodavna vlast je dvodomog tipa, tako da je jedan dom rezervisan za ravnopravnu zastupljenost predstavnika federalnih jednica, a drugi dom je opte predstavniko tijelo sih graana savezne drave, ime se uvaava i samostalnost federacije. Osim federalnog bikameralizma, i uee federalnih jedinica u saveznoj vlasti se podrazumjeva, jer je neophodno voditi rauna o potrebi i zastupljenosti predstavnika federalnih jedinica u izvrnoj vlasti, i to koliko je god to mogue na bazi pariteta, shodno racionalnim kriterijumima. Jedno od bitnih ustavno-polirtikih ptanja koje odreuje karakter i prirodu federacije kao oblika sloene drave jeste nadlenost i njena raspodjela koja se vri izmeu federacije i federalnih jedinica. Ova raspodjela se moe vriti bilo njenim pretpostavljanjem u korist federacije ili u korist federalnih jedinica, bilo osmiljenom podjelom nadlenosti koja se ini po odreenim kriterijumima koji obezbjeuju funkcionisanje federalne dravne tvorevine. Najvii pravni akt federacije je njen, savezni ustav. Ovaj akt je samostalan konstitucionalistiki dokument federacije. Donose ga nadleni savezni organ. Federacija ima neke zasebne dravne organe tj,kompletnu dravnu organizaciju. Federalne jedinice participiraju u vrenju savezne vlasti, ali su savezni organi zasebni organi federacije. Jedinstvo i samostalnost su osnovna obiljeja dravnih organa savezne drave. Zajednika su vojska i policija, moneta, carina, spoljna politika. Zajedniko je dravljanstvo. Federacija je takva dravna organizacija u kojoj dijelovi imaju izvjesne elemente dravnosti, ali su dijelovi tako povezani da ine jednu zajedniku dravnu organizaciju u kojoj se manifestuju sva obiljeja drave. To nije savez drava ve savezna drava. Odnosi izmeu lanica zasnovani su i regulisani ustavom. Organi u federaciji su najvii organi u dravi. Odnosi izmeu lanica zasnovani su i regulisani ustavom. Organi u federaciji su najvii organi u dravi. Oni donose zakone i druge akte koji moraju biti potovani od strane lanica federacije. lanice imaju svoje organe kao najvie na svojoj teritoriji, Oni donose svoje akte: ustav, zakone idr. Ali ti akti moraju biti saglasni aktima federacije. Federacija je ei oblik dravnog ureenja. U tenji da se obezbijedi ravnopravnost i razvoj nacija , nacionalnosti i nacionalnih manjina, stvarane su federacije. lanice u federaciji mogu biti ravnopravne ali isto tako ne moraju svi dijelovi imati ista prava, kod nas u bivem sistemu postoale autonomne pokrajine koje nisu imale ista prava kao republike. 42. KONFEDERACIJA Konfederacij se zasniva na posebnom ugovoru izmeu dvije dave i ustvari konfederacija nije drava s obzirom da se taj ugovor moe i raskinuti. Osnovni konstitutivni akt konfederacije je konfederalni ugovor ima sve osobine meunarodnog ugovora,tako da je za njegovu izmjenu neophodna saglasnost svih lanica, odnosno njihova jednoglasnost. Drave lanice raspolau pravima nultifikacije tj.pravom neprihvatanja odluka organa konfederacije s kojim se ne slau i pravo secesije tj.pravom istupanja iz konfederacije i kada im dalje lanstvo ne odgovara. To je savez drava. Odnosi izmeu lanica se reguliu ugovorom. lanice su se sporazumjele, dogovorile da stvore zajedniku dravu, ali njihov odnos je labav. One imaju odreeni zajedniki organ, ali su drave slobodne, ne moraju prihvatiti odluke tih organa. lanice imaju posebnu dravnu organizaciju i sva obiljeja drave. U spoljnom svijetu u meunarodnim odnosima, svaka lanica predstavlja posebnu cjelinu. Svaka lanica ima svoju vojsku, diplomatska predstavnitva itd. lanice mogu istupiti iz zajednice , imaju pravo docjepljenja. Zbog vrlo slabe povezanosti dravne organizacije, jednistva i cjeline, s jedne strane i meunarodnih odnosa, komunikacija i odravanja spoljne bezbjednosti s druge strane - konfederacija je vie teoriska tvorevina i dravna organizacija prolosti. Danas se moe govoriti da neka federacija ima elemente konfederacije. 43. STVARNE ZAJEDNICE Su drave koje imaju zajednikog vladaoca. Meutim, one mogu imati i druge organe i ustanove. Ove zajdnice dijele se na dvije vrste: personalna (lina) unija i realna (stvarna) unija. Kod prve zajedniki vladalac je nastao sluajnu (npr.monarhijsko naslijeivanje prema pdreenom redosledu). U drugom sluaju, stvarna zajednica je ugovorna zajednica. Dve ili vie drava sporazumno su odluile da imaju zajednikog efa drave. S obzirom na ovakvo ureenje stvarnih zajednica, teko se moe rei da su one u pravom smislu konfederacije, zbog toga to su konfederacije uvek imale kao centralni organ skuptinu delagata posebnih drava, a stvarne zajednice zajednikog vladaoca. 44. OBLIK DRAVNE VLASTI

13

Dravna vlast se manifestuje u mnogobrojnim i raznovrsnim poslovima dravnih organa. Polazei od najvanijih, osnovnih vrsta poslova i kojima se manifestuje vlast, istie se zakonodavstvo, uprava i sudstvo. Ranije se podela vrila na dvije grupacije, zakonodavstvo i izvrenje. Izvrenje je obuhvatalo i upravu i sudstvo. Iako je zakonodavstvo najvanija delatnost, ipak se nije prvo pojavilo. Poslovi su se regulisali pojedinanim aktima, naredbama i uputstvom. Izvrna vlast se stara o izvrenju politike, zakona i drugih akata zakonodavnog tela, s jedne stra i, i predlae zakone, druge akte i politiku zakonodavno telu, s druge stane. Uprava predstavlja najkonkretniju delatnost. Ona razlikuje politiku, zakone i druge akte zakonodavnog i izvrnog tela konkretnom primenom na pojedine sluajeve. Sudstvo dejstvuje kada je pravni poredak poremeen, kada je povreen zakon ili drugi propis. Uprava radi samostalno, sudstvo po tubi, na zahtjev odreenog subjekta. 45. NAELO PODELE VLASTI Sutina se svodi na podelu vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast. Zakonodavnu vlast vri parlament, izvrnu vlada i efovi drave, a sudsku sudovi. Napajajui se filozofskim idejama antikog perioda i Starog Rima, Monteskje je teio pronalasku magine formule u sistemu organizovanja vlasti, koja e obezbediti pravnu sigurnost pojedinca-nosioca politikih sloboda. Princip podele vlasti objanjava se tako, da zakonodavna, izvrna, upravna i sudska vlast imaju posebne, samostalne i jedne od druge nezavisne organe.Pored predsednikog sistema u kome ima najvie elemenata podele vlasti, istie se i parlamentarni sistem. Osnovna karakteristika ovog sistema je u nadmonosti zakonodavstva, zakonodavnog organa nad sudstvo i upravom, odnosno njihovim organima. 46. PREDSEDNIKI SISTEM VLASTI Predsjedniki sistem se uzima kao primer primene principa podelevlasti shvaenog u tom smislu da vlast, odnosno funkcije vlasti, budu tako organizovane da organi koji vre te funkcije budu to vie odvojeni i da se ne meaju i ne utiu jedan na drugog u obavljenju tih funkcija. Predsedniki sistem dobio je ime po organizaciji i funkcionisanju predsednika republike. Obe vlasti (izvrna i zakonodavna) svoju legitimnost baziraju na neposredno izraenoj volji graana, ime su i zakonodavna i izvrna vlast u samom startu ravnopravni uesnici ustavnog i politikog ivota u dravi. Nadlenosti zakonodavne i izvrne vlasti su strikto podeljeni. Zakonodavni orga je kongres. Kongres se sastoji iz dva doma Predsjednikog doma i Senata. Predsjedniki dom ine poslanici izabrani na cijeloj teritoriji optim i neposrednim izborima. Senat ine senatori koji se biraju po dva iz svake drave lanice federacije, bez obzira na njihovu veliinu. 47. PARLAMENTARNI SISTEM VLASTI Parlamentarni sistem su uvele mnoge drave, ali je on nastao u Engleskoj i druge drave su stvarale parlamentarizam po ugledu na Englesku. Razlike parlamentarnog sistema koje su se stvarale primenom u mnogim drugim dravama menjale su sistem i davale mu drugi izgled i karakter. Parlamentarizam je nastao u borbi kralja i parlamenta u doba kraja apsolutizma i raanja buroazije. Parlament u Engleskoj se od poetka pa do danas sastoji iz dva doma: Gornjeg i Donjeg, Doma lordova i Doma komuna. Dok su se u poetku parlamentarni sistem i parlament stvarali sa monarhom i njegovim apsolutnim tenjama, dotle se kasnije parlamentarizam, njegova sutina i mehanizam odnosa stvarao izmneu parlamenta i vlasti. Vlada je nastala iz jednog uskog tela tzv.Kraljevskog suda, odnosno kasnijeg Tajnog saveta. 48. MEOVITI SISTEM VLASTI Slabosti funkcionalnog parlamentarnog sistema mnogo su uticale na izgraivanje novog sistema koi je nastao posle Drugog svetskog rata sa etvrtom, a naroito sa Petom republikom. On ima elemente predsednikog sistema, ali se razlikuje od njega. Parlament je dvodoman i sastoji se iz Nacionalne skuptine i Senata. Predsjedik republike je ef drave izabran od naroda. On ima poseban odnos sa parlamentom, meutim predsednik je u stvari i ef vlade. Vlada se obavezuje tako to predsednik Republike imenuje prvog ministra, a na njegov prijedlog i lanove vlade. Osnovna karakteristika odnosa izmeu zakonodavne i izvrne vlasti je da jaa izvrna vlast na raun zakonodavne a posebno uloga predsjednika Republike. Moe se zakljuiti da je ovo sasvim poseban, specifian sistem. On ima elemente parlamentarnog ali i predsjednikog sistema. 49. NAELO JEDINSTVA VLASTI Ovaj princip se moe shvatiti u nedemokratskom i demokratskom smislu. U nedemokratskom smislu sastoji se u tome da je vlast koncentrisana u jendom ovjeku, grupi,u jednom izvrnom organu. U demokratskom smislu princip jedinstva vlasti polazi od toga da vlast pripada narodu koji je vri neposredno ili posredno preko svojih izabranih predstavnika u najvanijem, zakonodavnom organu.Ovaj organ je osnovni i njegova funkcija, delatnost je bitna. To znai da delatnost u dravi vri samo ovaj organ. Postoje i drugi organi, izvrni, upravni i sudski koji obavljaju odreene vrste poslova i time vre vlast. Princip jedinstva vlasti se razliito primjenjuje u praksi. Deava se da

14

politiko-izvrni, upravni i sudski organi imaju odreena prava i uticaj na zakonodavne organe. 50. KONVENTSKI SISTEM VLASTI On je dans ostvaren u u vrlo malom broju drava. I drave koje su ga nekada imale napustile su ga i primile princip podele vlasti. Tako da je i danas vajcarska ostala koa primer ovog sistema. Izvrnu vlas ni Savezno vee. Ono se sastoji od 7 lanova koje bira Savezna Skuptina na zajendnikoj sednici ova vea. Savezno vee je i kolektivni ef drave. Ono ima predsjednika koga bira Savezna skuptina na godinu dana meu lanovima Vea. Zakonodavna i izvrna vlast su povezane i koncentrisane u zakonodavnom organu. lanovi Saveznog vea ne mogu biti i lanovi Savezne skuptine. 51. POLICIJSKA I PRAVNA DRAVA Policijska drava je drava apsolutizma i vrlo esto nosi naziv apsolutistika drav. Ona nije vezana pravom. Njeni organi rade po naredbama i instrukcijama izvrne vlasti. Pravna pravila su obavezna samo za nie organe. To je premo policije i izvrnih organa nad zakonodavnim. U ovakvoj dravi pojedinac nije graanin nego podanik. On ima prema dravi samo obaveze a ne i prava. Sa nestankom apsolutizma gubi se policijska, a nastaje pravna drava. To je vrijeme revolucijonarnih pokreta, stvaranja liberalne drave, uvoenje sloboda i prava ovjeka i graanina, vladavina prava i pravnog poretka. Pravo je obavezno ne samo za one kojima se upravlja, nego i za one koji upravljaju. Dravna valst nije slobodna, ve vezana pravom koje stvara. Dravni organi moraju raditi na osnov pravnih normi. U pravnoj dravi pojedinac niej podanik ve graanin. On ima i prava i dunosti prema dravi. 52. PROBLEMI U DEFINISANJU PRAVA Pravo se moe uglavnom posmatrati kao drutvena pojava, kao sreena celina pravnih normi i drutvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost odreenih pravnih normi kao sistem. Kao drutvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge drutvene pojave, a posebno za obiaj i moral. Meutim, zajedniko za pravo i druge drutvene norme da su to pravila koja reguliu ponaanja ljudi u drutvu. Drava je dala osnovne elemente i uinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge drutvene norme. Dakle drava je ta koja daje pravno obeleje normama i to se manifestuje u obezbeenju primene norme, obezbjeenju sankcije u sluaju da se norme ne primenjuju. Drava stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, ve da drava obezbeuje primenu pravnih normi, da ih sankcionie jer drava za razliku od drugih organizacija raspolae monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi. Pojam prava odreuju teoretiari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritiki preispituju pravo prema moralnim opteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom razmatranja uvoenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on odreen i shvaen zavisi dalje odreivanje pojmova i prouavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo grae o pravu kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema optem shvatanju prava. 53. PRAVO KAO NORMA I PRAVO KAO FAKT Pravni poredak kao vrsta drutvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima svoja dva elementa, normativan i faktian. Kao nosioci dva razliita pogleda na svet izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoretiar normativizma je Hans Kelzen. Po normativistima klju za razumevanje prava sadran je u normi. Sve pojave dovesti u logian sklad sa normom. Po shvatanju normativist pravo se uzdie nad ljudskim ponaanjem. Da pravo nije na ovaj nain shvaeno ne bi bilo mogue razlikovati krivino delo ubistva od izvrenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom prestanka ljudskog ivota, tek uz ideju prava moe se uoiti da je prvo protivpravno a drugo pravom opravdan prestanak ivota.Ako pravo shvatimo kao fakt neemo razlikovati ako drava lii lice ivota ili to uradi kriminalac. Dok normativisti istiu da je pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono to treba da bude, fakticisti u pravu prepoznaju ono to jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objanjava: Pravo je uvek i po svemu faktiko stanje i zbivanje, jedan faktiki poredak stvari smjeten u postojeoj drutvenoj realnosti. 54. PRAVO KAO JEZIKI PROCES Pravo je jedan specifian proces , odnosno deleatnost sastavljena od misli koje se iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno. Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni. Funkcija deskripcije je da obavjetava o injenicama i da na taj nain posredno utiu na ponaanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obavetavaju o neijim eljama i volji i da tako neposredno utiu na ljudsko ponaanje, podstiui ih i usmeravajui ih u odreenom pravcu. Oigledno je da normativizmom dominiraju preskriptivni a fakticizmom deskriptivni iskazi. 55. PRAVO KAO VREDNOST

15

Radbruh izvodi pravo iz ideje pravde. Pojam prava je usmeren na ideju prava koja ne moe biti nita druge nego pravda. Dakle, pravo se moe pojaviti kao vrednost kojoj tee skupine ljudi eljne dobre organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja meuljudskih odnosa. Opteprihvatljive vrednosti ovjeanstva i ljudske civilizacije iz kojih izvire pravo kao vrednost su pravda, sloboda, mir, red i sigurnost. 56. POJAM PRAVA Pravo se moe posmatrati filozofski, metafiziki, vezivati za pravdu, slobodu, ast itd. Mi smatramo da pojam pravo treba odrediti pre svega u najirem smislu kao drutvenu pojavu. Pravo je skup pravnih normi koje reguliu drutvene odnose u dravi (dravno-pravni poredak), usmeravajui ih ka razvoju i ostvarenju odreenih vrednosti i ciljeva, a ija je primena obezbeena (sankcionisana ) dravnom, njenim aparatom koji raspolae monopolom fizike sile. Prvi elemenat (normativnog karaktera): Pravo je skup pravnih normi Drugi elemenat (sociolokog karaktera): pravo regulie drutvene odnose u dravi Trei elemenat (faktikog karaktera): da se pravnim normama ostvaruju vrednosti i ciljevi odreenog drutva i drave etvrti elemenat (faktikog karaktera): da je primena pravnih normi obezbeena (sankcionisana) dravnim aparatom koji raspolae monopolom fizike sile Pravo ima funkciju da disciplinuje slobodu odnosno da regulie odnose u drutvenoj zajednici. Pravo je nezainteresovano za neke odnose. Samo oni odnosi koji su konfliktni e se regulisati putem pravnih normi. 57. POJAM DRUTVENE NORME Norma je latinska rije i oznaava pravilo. Drutvene norme ili drutvena pravila su pravlia ponaanja ljudu u drutvu. ovjek ivi u drutvu i stvara mnogobrojne odnose . Te odnose nazivamo drutveni odnosi. Oni su mnogobrojni i raznovrsni. Pravila koja reguliu ponaanje ljudi u tim odnosima su drutvena pravila. Zajedniko kod svih drutvenih normi je da odreuju ponaanje ljudi u drutvu. Drutvene norme su razliite. Tako postoje obiajne norme, pravne i druge norme. Drutvene norme reguliu ponaanje ljudi u drutvu, moe se desiti da se ista ponaanja reguliu od vie drutvenih normi. Tako se jedno ponaanje moe regulisati od obiajnih normi, a to isto ponaanje da bude odreeno i u pravnoj normi. Drava je prihvatila tu obiajnu normu i svojim propisom regulisala takvo isto ponaanje. Drutvene norme se stalno mjenjaju. Drutvo se mjenja pod uticajem raznih uslova i okolnosti. Nestaju stari a stvaraju se novi drutveni odnosi. Zbog toga se stalno i mjenjaju drutvene norme. Tako su drutvene norme u stalnoj dinamici. Svako drutvo ima svoje norem. Tako se mogu razlikovati drutvene norme po drutveno ekonomskim formacijama : drutvene norem prvobitne zajednice, robovlasnikog , buruaskog poredka itd. Drutveni odnosi utiu na norme a isto tako norme utiu na drutvene odnose, odreuju pravila tih odnosa, obezbjeuju kretanja i razvoj odnosa odreenim pravcem. Poto norme sadre sankcije kojima se obezbjeuje potovanje normi, to se putem sankcije ne samo omoguuje izvrenje normi, ve i usmjerava kretanje drutvenih odnosa. To se postie raznim sankcijama, njihovom jainom i nainom izvrenja. Norme mogu dejstvovati pozitivno na drutvene odnose, omoguavati njihov razvoj. Ali, mogu i dejstvovati negativno, svojim pravilima koiti, onemoguavati dalji razvoj. To smetanje normi razvoju drutvenih odnosa ne moe biti dugo, jer norme su izraz drutvenih odnosa, norme moraju odgovarati novonastalim odnosima, te se moraju stvoriti druge norme koje e regulisati nove odnose. 58. PRIRODNI ZAKONI ovek je podloan dejstvu prirodnih zakona, bez obzira da li mu se oni dopadaju ili ne. Njihovo delovanje ne zavisi od svesti ili volje oveka, oni deluju neumitno po principu dejstva opteg principa uzronosti i posledinosti. Prirodni zakoni su pravila u prirodi, pravila po kojima se odigravaju razne prirodne pojave. Prema tome prirodni zakoni ne reguliu odnos izmeu ljudi, ve odreuju prirodne pojave. Prirodni zakoni djeluju bez izuzetka, oni su najmoniji. Osim to je dejstvo prirodnih zakona neumetno, ono je i neposredno-deluje na materiju bez ikakvih posrednika. Kod prirodnih zakona ne postoji sankcija, one nisu propisane kod prirodih zakona. 59. NORMA I DRUTVENA STVARNOST Pod izrazom norma moemo razumeti 2 znaenja. Norma je ili drutveno pravilo o ponaanju ljudi u drutvu, ili je re o neemu to je normalno, to odgovara svakodnevnom drutvu. Drutvenom normom se moe utvrivati odreeni cilj ili se mogu odreivati odreena sredstva za ostvarivanje tog cilja. Drutvene norme imaju 2 elementa: objektivan i subjektiva. Objektivan upravo i predstavlja data stvarnost, a subjektivni element norme ini slobodan prostor oveka u izboru ciljeva i sredstava potrebnih za realizaciju izabranih ciljeca. Norma treba da bude izraz drutvenih odnosa, da postoji skladnost izmeu onog to jeste (drutvena stvarnost) i onog to treba (drutvena norma). 60. TEHNIKE NORME

16

Tehnike norme ili tehnika pravila su pravila koja odreuju primenu odreenih znanja pojedninih nauka i vetina u raznim oblastima kao i sama ta znanja. Za razliku od drugih drutvenih normi, ove norme ne reguliu odnose izmeu ljudi. Tehnike norme ne sadre odreene, propisane sankcije. Nepotovanjem tehnikih upustva nastupie posledice kao neminovnost tehnikih pravila a ne kao propisane sankcije. Tenihkim normama se izraava odreena objektivnost na koju ovjek ne moe uticati. ovek se mora pokoravati tim pravilima. 61. PODJELA DRUTVENIH NORMI PREMA SANKCIJI Teina sankcije ukazuje na sadraj norme, veliinu povrede itd. S toga se pomou sankcije i njenih obiljeja mogu initi razne klasifikacije normi koje skoro u potpunosti obuhvataju drutvene norme i ine osnovu njihovog prouavanja. Ako su sankcije tee, dobra koja se oduzimaju sankcijom vea, utoliko je norma vanija za drutvo. Sankcije se mogu izvriti razliitim sredstvima, nainima, Meutim dva su osnovna naina izvrenja sankcije. Prvo, sankcija se moe izvriti dobrovoljno od strane subjekta koji je uinio prekraj sipozicije i Drugo, sankcija se moe izvriti do posebnih organa upotrebom odreenih sredstava. U najirem smislu moe se izvriti podela u 3 grupe:- prvo, da sankcije primjenjuje neorganizovano drutvo; -drugo, da sankcije primjenjuju drutvene organizacije; i tree, da sankcije primjenjuje drava. 62. OBIAJ Obiaj je vrsto ukorijenjen u svijest ljudi. Obiaj odlikuje konzervativnost, to podrazumjeva otpornost u odnosu na promjene drutvenih okolnosti zajednice u kojoj djeluje. Obiaji se teko i sporo mjenjaju, odlikuje ga stabilnost. Nastaje spontano i stihiski, njihova postojanost zavisniva se na prihvatanju od strane ovjekove svijesti i volje. Oitava se u njegovom dugotrajnom ponavljanju u istovjetnom obliku i sadraju, ime se on vrsto vezuje za psihu ovjeka. Obiaji ine pravila ponaanja ljudi u drutvu stvorena dugim istovrsnim neposrednim ponavljanjem. Obiajne norme se stvaraju kada se drutveni odnosi stabilizuju, predstavlja odreenu stalnost, te se i stvaraju norme koje reguliu takve odnose. Obiaj se formira pod razliitim uslovima i okolnostima. Oni mogu uticati na razne naine i u razliitom stepenu na stvaranje i jaanje obiaja. Odreeni ekonomski, istoriski, geografski, kulturni i drugi uslovi imaju razliite uticaje na obiaj. Obiajne norme mogu biti vrlo vane i uticajne. One reguliu mnogobrojne i raznovrsne odnose. Drava esto svojim aktima preuzima obiajne norme i to za dravu predstavlja odreenu prednost. Norme su ve stvorene, primjenju se od ljudi, onu su svjesni da norem moraju potovati, - sve to olakava dravi. Ona ne mora objanjavati i ubjeivati graane na potovanje norme. Kao seve drutvene norme, tako i obiajne norme mogu imati raznovrsne sankcije, One mogu biti blage, kao to je prezir, a mogu biti i vrlo teke, ii i do oduzimanja ivota, kao to je sluaj kod krvne osvete. 63. MORAL Moral ine norme stvorene u svijesti ljudi na bazi onoga to smatraju da je dobro i zlo. Moralne norme mogu da budu i trenutna ponaanja zasnovana na odreenom opredjeljenju svijsti ljudi o dobru i zlu. One su se razvijale sa drutvom i njegovim promjenama. Moralne norme iso imaju sankcije, Tako imamo griu savjest koja moe imati jako dejstvo kod izvjesnih ljudi. Na moralnim normama i principima poiva svako drutvo. Izmeu moralnih normi i drugih drutvenih normi postoji odreeni odnos. Za dravu i njene pravne norme vrlo je vaan odnos sa moralnim normama. Iako su proizvod objektivne stvarnosti, moralne norme su autonomne, slobodne. Sam subjekt ih usvaja i na osnovu toga se ponaa. Morane norme mogu biti i nametnute. I bolasti morala moe da doe do razlioitih sukova i proturjenosti. Svi ne ive u istim uslovima i okolnostima. Iz tog i proizilaze razne moralne norme, protivrjenosti i sukobi. Moral se pojavljuje u specifinom odnosu prema pravu. Odnos prava i morala prvenstveno podrazumjeva da se njihova veza zasniva na odreenom uticaju morala na pravo, ali se moe destiti da u izvijesnim situacijamai pravo utie na moral. Pravna teorija o ovom pitanju ima dvije grupe razliitih stanovita o neraskidivoj vezi prava i morala, odnosno o njihobvoj potpunoj odvojenosti. Raznovrsnost morala se ogleda u zasebnosti jegovih pravila u odreenim periodima istoriskog razvoja ljudske civilizacije; zatim, u odreenim djelovima civilizacije; i u odreenim drutvenim grupama. I svaka posebna drutvena grupa ima svoj specifian moral, pa se moe govoriti o vojnikom moralu, lekarskoj etici, moralnom kodeksu sudija, advokata... Moral se izgrauje na osnovu opteprihvaenosti izvjesnih pravila od strane grupe, odreen moral moe opstajati samo ukoliko ga prihvati pojedinac. Na pojedincu je da se opredeli da li je pravilo koje je prihvatljivo za grupu podobno da zadovolji i potrebe njegove linosti ili ne. Ukoliko nije, onda se pojedinac u sluaju javnog ispoljavanja spostvenih moralnih uvjerenja koja se suprostavljaju moralu grupe, izlau riziku njegovog obiljeavanja od strane grupe. Sankcije za iskazano nepotovanje vladajueg morala nije pavnog karaktera. Moralna sankcija se svodi na reakciju samog poinioca moralnog delikta. Pojedinac e samom sebi nametnuti moralno samoosuivanje, u sluaju da njegova psiha prihvati svjest o dominaciji morala zajednice kojoj pripada, ime se otvara prostor za nastupanje kajanja, grie savjesti, sramote, stida. 64. NORME DRUTVENIH ORGANIZACIJA Ove norme su uvek postojale i bile od velikog znaaja za ivot ljudi u drutvu. Ovim normama odreuje se organizacija i funkcionisanje drutvenih organizacija, kao i

17

ponaanje lanova u organizacijama. Normama se odreuju prava i dunosti lanova, kao i sankcije u sluaju povreda tih normi. Norme ovih organizacija se nalaze po pravilu u odreenim aktima drutvenih organizacija (ststutima, pravilima itd.). Norme drutvenih organizacija mogu biti u izvesnoj meri zavisne od pravnih normi, jer drava dozvoljava rad drutvenim organizacijama. 65. POJAM PRAVNE NORME Pravne norme reguliu najbitnije drutvene procese bez kojih drava ne bi mogla biti skladno uspostavljena. Za tipine moralne norme pravni poredak ne pokazuje interes, npr. Zabrana laganja drugih, nemaju znaaj po funkcionisanje drave jer ne tretira celovitost drutvenih pdnosa. (Mu prevario svoju enu, on je prekrio moralnu normu ali zbog toga nee biti ugroeni drutveni odnosi ve samo nekoliko pojedinanih. Odnos meu moralnim normama nije hijerarhizovan a meu pravnim normama postoji njihova meusobna hijerarhijska usaglaenost. Kazne su kod moralnih normi fizike a kod pravnih fizike. Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih pravnih normi. Pravna norma je osnovni element prava. Pravna norma je pravilo ponaanja ljudi u drutvu sankcionisano od strane drave, njenim monopolom fizike prinude. 66. ELEMENTI PRAVNE NORME Svaka pravna norma sastavljena je odreenih elemenata. Tek usaglaeno sadejstvo ovih elemenata nam omoguava da stvorimo celinu koju odreeujemo kao pravna norma. Kod pravne norme razlikujemo sledee delove, elemente: predpostavku (hipotezu) dispozicije, dispozicija, predpostavku sankcije, sankcija. Dva pravila u pravnoj normi su , primarno pravilo je dispozicija a sekundarno sankcija. Kod nekih pravnih normi susreemo sve elemente, dok kod nekih izvesnih elemenata nema. Najvaniji element pravne norme je dispozicija. Meutim, ono to karakterie pravne norme i razlikuje ih od ostalih je sankcija. 67. PREDPOSTAVKA (HIPOTEZA) DISPOZICIJE ukoliko se ljudi nau u odreenoj situaciji tek onda su obavezni da se ponaaju po pravilu koje je propoisao stvaralac norme. Dispozicija predstavlja odreenu situaciju , te opisivanje injenica koje ine tu situaciju i zovemo predpostavkom dispozicije. U ovom delu pravne norme odreuju se uslovi, injenice. Dogaaji od ijeg nastupanja zavisi primena pravne norme. Npr. Ustavna norma da graanin ima birako pravo sa navrenih osamnaest godina moe se primeniti kada se ispuni predvieni uslov navravanje 18 godina. Svaka pravna norma ne mora imati predpostavku disopozicije (zajameno je pravo nasleivanja, zabranjen je prinudan rad. 68. POJAM DISPOZIJA ovim elementom odreuje se ponaanje ljudi zbog toga je ona normativnog karaktera. Dispozicija je samo pravilo o ponaanju ljudi. Njome se propisuje kako treba da se ponaaju ljudi koji se nau u odreenim situacijama. U dispozicije je, dakle, sadran zahtjev koji podnosilac (stvaralac) norme upuuje adresatusubjektu pravne norme. Iako se dispozicija moe vrlo razliitgo izraziti, ipaj je ona u osnovi zapvest. Pravna norma ne moe biti bez dispozicije. 69. VRSTE DISPOZICIJA: Prema nainu na koji je formulisana zapovest, dispozicije mogu biti Nareujue disp. su pravila kojima se nareuje subjektu odreeno ponaanje (svako je duan da savesno vri javnu i drutvenu funkciju) Zabranjujue zabranjuju subjektu odreeno ponaanje (zabranjen je prinudan rad) Ovlaujue sadri pravila ponaanja u kojima se subjekat ovlauje na odreeno ponaanje (svako ima pravo na zatitu zdravlja) opisne (indikitivne) takva pravila u kojima se opisuje ponaanje subjekta (odreuje sastav dravnog organa, grb, zastava) Prema stepenu odreenosti u dispoziciji, pravi se podela na: dispoziciju sa odreenim pojmovima odreeni pojmovi su jasni i precizni to omoguuje da se dispozicija vrlo lako primenjuje dispozicija sa neodreenim pojmovima (npr. Pojam osposobljavanje za rad je neodreen ) alternativne subjekat u stvari moe od dva ili vie ponaanja izabrati jedno i po njemu se ponaati diskrecione u ovim dispozicijama se odreuje dva ili vie pravila po kojima se moe ponaati dravni organ dispozitivne dispozicije ove dispozicije sastoje se u tome to se odreuje izvesno ponaanje subjekta, ali se subjektima daje pravo da mogu sami stvoriti pravilo ponaanja o istom odnosu. Koliko se subjektima ostavlja sloboda u pogledu ponaanja dispozicije dijelimo na: Kategorike sadre samo jedno pravilo ponaanja. Ovim dispozicijama ne ostavlja se nikakva sloboda subjektima u ponaanju Disjunktivne koje daju dva ili vie pravila. Daju izvesnu slobodu subjektima u ponaanju. 70. PRETPOSTAVKA (HIPOTEZA) SANKCIJE ovaj element se sastoji u opisu prekraja, povrede dispozicije. Ako ona nije odreena ne moe se primeniti sankcija. Ona

18

je faktikog karaktera koja opisuje ljudsku radnju kojom je uinjen prekraj, delikt (sadrina pretpostavke sankcije). Sankcije su otrije ukoliko je vei prekraj. Subjekt koji je povredio dispoziciju pravno je odgovoran za poinjeni delikt. Pod pravnom odgovornou treba podrazumevati podlonost odreenog lica samoj sankciji. Prema principu pravne odgovornosti postoji objektivna (ne istrauje se psihiki aspekt ponaanja) i subjektivna odgovornost (kakav je psihiki odnos lica prema uinjenoj radnji.). 71. POJAM SANKCIJE je pravilo ponaanja ija je primena uslovljena prekrajem dispozicije. Lice koje je uinilo prekraj duno je da se ponaa po sankciji (kod npr. Smrtne kazne dravni organ e primeniti sankciju). U pravnoj normi odreuju se razne sankcije: opomena, ukor, novana kazna.. Zbog znaaja i vanosti pravnog poretka sankcija se unaprijed odreuju. Ovo pravilo se naziva princip zakonitosti (legaliteta). Ono se sastoji da delikt i sankcija moraju biti odreeni, propisani pre nego to je delikt uinjen.. 72. VRSTE SANKCIJA. Sankcije kao prinudne mere su mnogobrojne i vrlo razliite. Sankcije se mogu podeliti prema teini prekraja koji opet zavisi od teine, veliine povrede interesa drave. Osnovna podela na tee i lake. Sankcije se mogu podeliti s obzirom na vrstu dobara koja se oduzimaju. Sankcije se dele prema vrstama prekraja i granama prava. Sankcije se mogu podeliti prema tome na koga su uperene, na koga se primenjuju. U pravu postoje sankcije koje se odnose na posebnu oblast meunarodno pravo 73. VRSTE PRAVNIH NORMI Osnovne podele u uvodu u pravo su: Uslovne i bezuslovne norme Uslovne su one koje sadre uslov. Od ispunjenja uslova zavisi primena norme. Uslov se nalazi u pretpostavci dispozicije. Graanin koji je navrio 18 godina ivota ima pravo da bude biran. Bezuslovne norme ne sadre uslov Zabranjen je prinudan rad.Njihova primena nije uslovljena. Apstraktne (opte) i konkretne norme Apstraktne norme se odnose na niz istovetnih sluajeva ivot ovjeka je neprikosnoven a konkretne se odnose na odreeni sluaj nareuje se ruenje kue u mestu N, u ulici na broju.. Opte (generalne) na sve graane, posebne npr radnici i individualne (pojedinane norme) janko Jankovi je duan da plati porez. 74. POVEZIVANJE (HIJERARHIJA) PRAVNIH NORMI Prvane norme kroz povezanost stvraju odreene celine i skupa ine pravni poredak. Za pravni poredak naroito je vano povezivanje pravnih normi po optosti odnosno konkretnosti u regulisanju drutvenih odnosa a sa tim u vezi razlikujemo podelu na opte i konkretne. Opte norme su iznad konkretnih. Postoje vie (koje se nalaze u osnovnim viim aktima kao to su ustav, zakon i nie opte norme koje se nalaze u niim aktima kao to su uredbama, pravilnicima i dr. Povezivanje pravni norme se izraava tako to se opte norme nalaze u zavisnosti i hijerahijsom odnosu prema stepenu optosti. Pravilo je da vii akti sadre vie norme, norme sa veim stepenom optosti. 75. POJAM IZVORA PRAVA Pravo se izraava u pravnim aktima. Postavlja se pitanje izvora prava. Tako dolazimo do izvora prava u materijalnom i formalnom smislu. Materijalni izvori prava nisu vezani za pravne akte ve za drutvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo, iz kojih izvire pravo. Formalni izvori prava jesu opti pravni akti jer imaju mo da stavraju pravo, tj. druge i nove opte pravne akte. Pravna snaga je mo pravnog uticaja koji jedan pravni akt vri na drugi pravni akt. Samo su opti pravni akti izvori prava. Konkretnim pravnim aktom se regulie pravna praznina. Da bi se u potpunosti razumeo formalni pojam kao i vrste izvora prava, treba ukazati na dva pravna sistema: Evropsko kontinentalni sistem je nastao pod uticajem rimskog prava. Pravo se pojavljuje, izraava u optim i konkretnim aktima, ali su opti akti izvor prava. Anglo.saksonski pravni sistem u ovom sistemu pravo se stvaralo pod uticajem obiaja i prakse ( kao i opti i pojedinani akti) 76. VRSTE FORMALNIH IZVORA PRAVA Pre svega kao formalin izvori prava pojavljuju se opti pravni akti, Prvo mesto bi pripalo ustavu, a zatim bi doli zakoni I drugi opti pravni akti koje donosi zakonodavno telo, potom bi doli akti izvrnog organa I uprave (vlada) Posle ovih akata pravni akti vrhovnih sudova, potom opti pravni akti niih teritorijalnih jedinica (optina) ime bi se zavrila grupa optih pravnih akata dravnih organa. Zatim bi doli akti koje donose drutvene organizacije kojima je drava dala pravo na donoenje I ije norme drava sankcionie. Izvori prava mogu biti i druge norme, akti i praksa. U ovoj grupi su vani: Pravni obiaji, sudski precendent, sudska praksa i praksa drugih organa i pravna nauka. 77. POJAM PRAVNIG AKTA Pravna norma i pravni akt ine normativni deo pravnog poretka. U najirem smislu pod

19

pravnim aktom podrazumevamo sve ljudske radnje koje izazivaju ljudske posledice. Nema spora oko toga da pravni akt predstavlja u sutini kratko reeno izjavu volje. Kao izjava volje , izraz razuma, pravni akt je psihiki akt. Pravni akt je samo onaj psihiki akt koji sadri pravnu normu, odnosno pravne norme, ili pak predstavlja uslov za primenu druge pravne norme (molba, alba, izjava ne sadre pravne norme ali su uslov za primenu neke pravne norme). Pravnim aktima se stvara i izvrava pravo. U pravnom aktu identifikujemo stvaranje pravne norme, pravnu normu i materijalizaciju pravne norme. U sferi razmiljanja pravnika praktiara pravni akt se shvata kao pisani pravni tekst u kojem su sadrane pravne norme. 78. ODNOS IZMEU PSIHIKOG AKTA I NJEGOVE MATERIJALIZACIJE Je da izmeu njih ima skladnosti podudarnosti, da je u aktu ono to je donosilac akta i htio, da izmeu psihikog akta i njegove materijalizacije nema razlike. Najprostiji oblik neslaganja je greka u izraavanju (psihiki akt ili odluka volje netano izraena). U sluaju zablude donosilac akta smatra da su injenice tane i na osnovu njih donosi akt. 79. OBLIK (FORMA) PRAVNOG AKTA U obliku ( formi), u formalnoj strani pravnog akta, razlikujemo tri dijela: nadlenost, postupak i materijalizaciju. Kod svakog akta se odreuje ko e akt donijeti, odreuje se nadlenost i to stvarna i mjesna nadlenost. Ko e sve imati nadlenost i za koje poslove, zavisi od same drave. ona to pravo daje raznim organima i tijelima kao i fizikim licima te poslove i nadlenosti. Drava se tu rukovodi svojim interesom. Vaniji akti bie u nadlenosti dravnih organa. U pravnom poretku se predviaju razni postupci za donoenje mnogih akata. Postoje zakonodavni, sudski, upravni, izvrni i dr. postupci. Ukoliko je akt vaniji utoliko je i postupak sloeniji. Organ prilikom donoenja akata mora voditi rauna o pravilima postupaka i po njima donijeti akt. U pravnom aktu se oznaava i sam akt. Tako se u aktu oznaava vrsta ( ime) akta, donosilac ( tvorac akta) mjesto i vrijeme donoenja itd. 80. SADRINA (MATERIJA) PRAVNOG AKTA Sadrina pravnog akta je ono to akt sadri. On moe sadravati pravnu normu ili islov za primjenu neke druge ptavne norme, tako razlikujemo dve mogue sadrine pravnog akta: pravnu normu ili uslov za primjenu druge pravne norem. Sadrinom pravnog akta stvaraju se odreene promjene u pravnom poretku. Te promjene mogu biti u tome, da se stvaraju, mjenjaju ili ukidaju prava i obaveze subjekta. Potovanje sadrine je vanije od potovanja forme pravnog akta. Ukoliko se povredi sadrina pravnog akta, onda je uinjena materijalna povreda zakona. Prema sadrini daje se i pojam pravnog akta, tzv. materijalni pojam, pojam pravnog akta u materijalnom smislu. 81. DONOENJE PRAVNOG AKTA Pravne akte donose razni subjekti, ali najvie dravni organi. Ostali subjekti mogu doneti pravne akte ukoliko su ovlaeni od dranih organa, ukoliko im je drava to pravo dala. U viim aktima se odreuje donoenje niih akata, kako u pogledu forme, tako i u pogledu sadraja. Odreuje se ndlenost, postupak, materijalizacija, kao i sadrina akta. Regulisanjem donoenja pravnih akata obezbeuje se jedinstvo i zakonitost u pravnom poretku. 82. VRSTE PRAVNIH AKATA 1. Prema subjektima koji ih donose Akte koje donosi dravni organ Akte koje donose drutvene organizacije Akte koje donose privatna lica 2. Prema vrstama drutvenih odnosa Akti koji reguliu krivino-pravne Imovinske Porodine i dr. Odnose 3. ta sadre Pravnu normu Uslov za primenu neke druge pravne norme 4. Da li sadre dispoziciju i sankciju Potpune (zakon) Nepotpune (upravni akt(reenje, dozvola) 5. Kakva je pravna norma Apstraktne (opte) -ustav Konkretne (pojedinane) sudska presuda 83. USTAV Osnovni zadatak i cilj ustava ogranienje drave i dravne vlasti. Politiki stav pravno uoblien je ustav Ustav u formalnom smislu je akt koji donosi najvii organ u dravi po posebnom postupku u pisanoj formi. Ustav u materijalnom smislu je akt koji sadri opte pravne norme. Ustav kao politiki akt Osim to je najvii, opti pravni akt, ustav predstavlja i politiki dokument u kojem je sadran normativno-pravni, ali i formalno-politiki okvir za funkcionisanje politikih institucija. Podela ustava osobenost engleskog ustavanog sistema prouzrokovala je podelu ustava na pisane i nepisane. Osnova ove podele je forma u kojoj je izraen ustavni tekst.

20

Kodifikovan oni ustavi koji su celinom svoje materije sadrani u jednom aktu, dokumentu koji i nosi naziv ustav Nekodifikovani razbacan u nekoliko razliitih zakona (u formalnom smislu znai ko donosi i po kom postupku te akte a u materijalnom sadrina) 84. ZAKON Zakon je normativni akt drave koji po tano odreenom postupku donosi zakonodavni organ, najee skuptina ( parlament). Zakon je nakon ustava najvii i najvaniji pravni akt i svi drugi pravni akti u dravi moraju biti s njime u skladu. U formalnom smislu zakon je opti pravni akt koga donosi zakonodavni organ. Pravnu snagu zakonu daju njegovi formalni elementi, nadlenost i postupak donoenja. Nadlenost za donoenje zakona je utvrena ustavom. Poto se zakoni tiu regulisanja najvanijih drutvenih odnosa, zakonodvani postupak je detaljno regulisan i sastoji se od vie faza: zakonodavna inicijativa, izrada nacrta zakona, rasprava o nacrtu, rasprava o prijedlogu, glasanje o prijedlogu, proglaenje zakona i stupanje na snagu. U materijalnom smislu zakon je akt koji sadri opte pravne norme. Pojam zakona u materijalnom smislu se opredjeluje prema njegovoj sadrini, te ga obiljeava optost- Optost podrazumjeva svojevrsno jedinstvo volje naroda i optost predmeta. Zakon izuzetno moe sadravati pojedinanu konkretnu pravnu normu i uobiajeno se naziva individualni zakon. Individualni zakoni mogu dovesti do zloupotrebe, do stvaranja privilegija i pretjeranog izdvajanja linosti sa izuetnimm pravima i privilegijama. Zakoni se mogu razliito klasificirati. Pa se mogu dijeliti prema vrstama drutvenih odnosa koje reguliu na : krivine, zakon o braku, odnosima roditelja i djece i dr. u odnosima porodice itd. Mogu se podijeliti prema tome kako reguliu odreene odnose, tj. da li iscrpno reguliu odnose - tzv. iskljuivi, potpuni zakoni ili samo u naelu ostavljajui da se dalje materija razrauje zakonima i drugim aktima tzv. opti zakoni. Ako je drava federativno ureena zakoni se dijele na zakone federacije i zakone lanica federacije. ( sluj biva SFRJ). Najvanije je da izmeu zakona mora postojati skladnost u regulisanju odnosa i odreena povezanost i hijerarhija. 85. ZAKONIK (KODEKS) I KODIFIKACIJA Posebna vrsta zakona je zakonik kodeks, a donoenje takvih akata naziva se kodifikacija. Zakonik je opti pravni akt kojim se regulie itava oblast drutvenih odnosa ili ak vie oblasti. U istoriji su poznati : Justinijanov kodeks, Napoleonov kodeks. itd. Donoenje kodeksa predstavlja vrlo sloen i teak posao. Vano je obezbjediti odreeni stepen stabilnosti i razvoja proizvodnje, tzv. ekonomski uslovi kodifikacije. Neophodno je da privredno ekonomski razvoj postigne odreeni stepen stabilnosti u razvoju. Isto tako nuno je da se postigne odreena stabilnost politikog sistema i drutvenih odnosa. Ondje gdje nema te stabilnosti nemogue je izvriti kodifikaciju. U imovinskim, privrednim i dr. pravima teko je izvriti kodifikacju. U izvjesnim pravima u kojima su odnosi stabilniji i koja se zasniva na kategorikim normama, kodifikacija je mogua pa i nuna. Takav je luaj sa krivinim i procesnim pravom. Za obavljanje kodifikacije potreban je odreeni stepen razvoja i stabilnosti pravnih znanja. Tako je potrebno odreivanje pravnih pojmova, kategorija, principa, instituta, klasifikacije i sistematizacije. Potreban je odreeni stepen preciznosti i jasnoe u nauci o jeziku i tehnici stvaranja akata. Jezik mora imati jasne i precizne izraze i pojmove. Tehnika mora biti takva da jasno izrazi u normama materiju. Kodeks sam po sebi nosi vie apstrahovanja nego drugi zakoni, jer regulie itavu oblast pa mora vriti vea uoptavnja. Pojmovi moraju biti odreeni, jezik taan i razumljiv, tehnika u aktu takva da sve to ini akt razumljivim i pristupanim svakome. Kodifikacija je od velikog znaaja za dravu i pravo. Tu je izvreno usklaivanje pojmova, termina i ostalog, pa na precizan i jasan nain reguliu drutvene odnose. To omoguuje laku i bolju primjenu od strane raznih organa i drugih subjekata, veu pravnu sigurnost i jednakost graana, kao i stabilnost i sigurnost pravnog poretka. Meutim kodifikacija onemoguava razvoj prava te koi kretanja naroito u oblastima koje su stalno u promjenama i u vrijeme brzih i stalnih previranja. Zbog toga se kodifikacija ne vri u izvjesnim oblastima prava. 86. DRUGI OPTI AKTI ZAKONODAVNOG ORGANA Zakonodavni organ, pored zakona, donosi i druge opte akte. To mogu biti razni akti u oblasti finansija (budet, zavrni raun), planiranja kao i politike (rezolucije, deklaracije). Neki od njih su pravnog karaktera i mnoge su njihove norme pravno sankionisane.Budet, zavrni ralun i akti planiranja u svemu imaju karakter pravnog akta i snagu zakona. Akti politikog karaktera se posve razlikuju od zakona u materijalnom smislu. U materijalnom smislu, iako ovi akti sadre opte norme, one ne obavezuju kao pravne, ve se mogu oslanjati na pravne, politiki uticaji da se pravne norme primjenjuju. 87. UREDBE U DRUGI PODZAKONSKI AKTI Posle zakona najvaniji opti pravni akt je uredba. U formalnom smislu to je organ koji donosi organ uprave ili izvrni organ po odreenom postupku. Uredbom se razrauju zakonske norme i time blie reguliu drutveni odnosi, prava i dznost odreenih zakonom. Uredbe moraju biti u saglasnosti sa zakonom. Pored uredaba dravni organi, naroito uprava i izvrno-politino telo, donosi i druge opte pravne akte (pravilnike, uputstva i sl.) 88. STATUT U DRUGI OPTI AKTI OPTINA

21

Statut predstavlja osnovni akt samouprave. Optine donose odluke po odreenom postupku koji su nii pravni akti od statuta i moraju biti u saglasnosti sa njim. Tako se ostvaruje jedinstvo pravnog poretka. Optine donose i druge opte akte kao to su: budet, zavrni raun, planove, uputstva, zakljuke, preporuke. 89. OPTI AKTI DRUTVENIH ORGANIZACIJA U svakoj dravi postoje razne drutvene organizacije koje odreenim aktima reguliu odnose unutar organizacije. Akti sadre norme koje ako su sankcionisane od strane drave onda su ti akti pravnog karaktera. One norme koje reguliu ponaanje lanova, plaanje lanarine sankcije nisu obezbeene od strane drave. 90. UGOVORI Kod ovih akata je bitna saglasnost volja izmeu stranaka prilikom sklapanja katata. Strane se dogovaraju, sporazumjevaju o glavnim elementima i na osnovu toga stvaraju akt. To je dvostran ili viestran akt u kome moe biti vie subjekata na stranama izmeu kojih se akt stvara. Ugovori mogu biti konkretni akti, a mogu biti i opti. Konkretni ugovori sadre konkretnu pravnu normu, a opti optu pravnu normu. Ugovore mogu sklapati razni subjekti, privatna lica, razna pravna lica, drava. Ugovori se mogu sklapati izmeu samih privatnih subjekata, raznih organizacija, organizacija i privatnih subjekata, izmeu dravnih organa, dravnih organa i nedravnih subjekata, kao i izmeu drava. Pod meunarodnim ugovorom treba podrazumjevati saglasnost izjave volja dvije ili vie drava koje su ugovorne strane. Meunarodni ugovor je pravni akt koji je proizvod saglasnosti volja dviju ili vie subjekata meunarodnog prava. Sam in zakljuenja meunarodnog ugovora nije dovoljan za prelazak sa meunarodnog nivoa na nivo unutranjeg prava. Zato se zahtjeva da najvia zakonodavna vlast prihvati zakljuen meunarodni ugovor. To se ini donoenjem posebnog zakona o ratifikaciji meunarodnog ugovora. Meunarodni ugovor zakljuuje dravni organ kojem je najvii opti pravni akt utvrdio nadlenost za to. Ve zakljuen ugovor mora podlei i svojevrsnom ozakonjenju, to je takoe nadlenost dravnog organa ija je nadlenost utvrena ustavom, a to e biti zakonodavna vlast. Pravni autoritet meunarodnog ugovora kao unutranjeg opteg pravnog akta je sadrana u ustavu tj. u unutranjem optem pravnom aktu. POJEDINANI PRAVNI AKTI 91. UPRAVNI AKT U formalnom smislu upravni akt je pravni akt koji donosi organ uprave po posebnom, pravnom postupku. To je formalni pojam, Ovaj akt po pravilu donosi organ uprave, ali ga moe donijeti i drugi organ ( zakonodavni ili sudski). U tom sluaju akt ne bi bio u formalnom smislu upravni, ve u materijalnom. Akt se donosi po posebnom, upravnom postupku. Taj postupak je razliit od drugih. On je jednostavniji, bri i efikasniji, odgovara samom karakteru upravne funkcije, poslovima uprave. Upravni akt se pojavljuje u raznim vidovima, a najee su to pisani akti: rjeenja, dozvole itd. Upravni akt meutim moe biti izraen i usmeno ali vrlo rijetko. Ovo je zbog toga to se upravnim aktom odreuju pravila i dunosti raznim subjektima, to se u vezi sa aktima mogu koristiti razna pravna sredstva (albe, tube), te je potrebno da akt ima odreeni trag i trajnost. Upravni akt u materijalnom smislu je akt koji sadri, stvara, pojedinanu normu. Ako uzmemo u obzir dijelove pravne norme, upravni akt po pravilu sadri samo dispoziciju. Tada je upravni akt nepotpun. Meutim upravni akt moe sadrati i dispoziciju i sankciju i u tom sluaju je potpuni akt. Izuzetno moe sadravati optu pravnu normu, a tada je to upravni akt u formalnom smislu, donijet je od organa uprave, ali nije upravni u materijalnom. Takav sluaj je sa uredbom. Termin upravni akt se ne upotrebljava za ovakve akte ve za one koji sadre pojedniane norme, time se izbjegava izjednaavanje pojedinanog upravnog akta sa optim aktom. 92. SUDSKI AKT U formalnom smislu sudski akt je onaj pravni akt koji donosi sudski organ po odreenom sudskom postupku. Ove akte donose po pravilu dravni organi. Ti akti u formalnom smislu su upravni, ali u materijalnom su sudski. Sudski akti se donose po posebnom sudskom postupku. Ti postupci mogu biti razliiti . Naroito treba istai krivini i pranini. Prvi se primjenjuje u sluaju poinjenog krivinog djela, a drugi kada je u pitanju graanski spor. Sudski postupak je jako sloen, jer se ustvari primjenjuje kada je naruen pravni poredak, kada je nastao spor o izvijesnim pravima i obavezama. Sud mora vrlo paljivo i briljivo sagledati predmet i odluiti. Slian je postupak i kada nema spora, povrede propisa. Sudski akt se po pravilu izraava u pisanoj formi i najee se naziva presuda. Meutim sudski akt moe imati i druge nazive ( odluke, rjeenja). U materijalnom smislu sudski akt sadri pojedinanu pravnu normu. Ona moe biti razliita s obzirom na to koje odnose regulie, koje dijelove pravne norme sadri itd. Sudski akt se naroito odlikuje po tome to sadri petpostavku sankcije, opis da je povreena dispozicija, da je uinjen delikt i da sadri sankciju zbog uinjenog delikta. Sudski akt moe sadravati dispoziciju i sankciju na taj nain to odreuje ponaanje jednog lica. Sudskim aktom se rjeava izvjesan sopr, povreda pravnog poretka. Aktom se tei uspostavljanje normalnih odnosa koju su na odreeni nain poremeeni. Isto tako se sudskim aktom odreuje sankcija za povredu pravnih normi i time vri na odreeni nain stabilizovanje, obezbjeenje i osiguranje funkcionisanja pravnog poretka. Sudski akt ima

22

karakter nepromjenjivost. Sudski akt se meutim u izvjesnim sluejevima moe mijenjati. Tako se moe dozvoliti obnova postupka u odreenim sluajevima i u ponovljenom postupku doi do promjene sudskog akta. U vezi sa nepromjenjivou sudskog akta je amnestija i pomilovanje. Amnestija je akt kojim se sperava izvrenje sankcije u nizu sluajeva a pomilovanje akt kojim se spreava izvrenje sankcije u pojedinanom sluaju. Ove akte ne donosi sud, ve dravni organ. I u ovim sluajevima sudski akt se ne mjenja, ve se spreava njegovo izvrenje. To se vri u odreenim sluajevima i iz odreenih razloga. Pretjerano i iroko donoenje ovih akata moe tetiti radu sudova i njegovoj uloz i mjestu u pravnom poretku. 93. PRAVNI POSAO U formalnom smislu pravni posao je pravni akt koga stvaraju nedravni subjekti po odreenom postupku. Pravni posao u materijalnom smislu sadri pojedinanu, odnosno pojedinane pravne norme. Postupak za donoenje ovih akata nije strog i komplikovan. Pravnim poslovima mogu se regulisati odnosi u porodici, imovinski odnosi, nasledstvo, privredni odnosi. 94. POJAM PRAVNOG ODNOSA Osim pravnih drutvene odnose ine i ekonomski, politiki, kulturni odnosi i dr. Pravni odnos se moe odrediti kao vaani, konfliktni drutveni odnosi koji su zatieni pravnim autoritetom dravne vlasti. Za razliku od drugih drutvenih odnosa pravni odnos je regulisan pravnom normom. Dakle pravni odnosi se mogu regulisati optom pravnom normom, optom i konkretnom i samo konkretnom normom. Kada drutveni odnos nije regulisan optom pravnom normom (sluaj oravne praznine) tada se odnos regulie konkretnom normom. Sastavni elementi pravnog odnosa su pravna ovlaenja i pravne obaveze. To podrazumeva da se na jednoj strani nalazi subjekt koji je nosilac pravnog ovlaenja a na drugoj strani pravni subjekt koji je nosilac pravne obaveze. Povod za nastanak pravnog odnosa je sadran u identitetu objektaprema kojem obapravna subjekta imaju odreeni interes. 95. SUBJEKAT PRAVA, POJAM I VRSTE Subjekt prava je lice kome pravo stavlja neto u koristili na teret, odnosno daje mu odreena prava, ovlatenja ili mu stavlja neke obaveze, dunosti. Ne moe biti pravnih odnosa bez pravnih subjekata, odnosno lica koja imaju pravna ovlaenja i pravne obaveze. Dakle subjekti prava su ljudi ili drutvene tvorevine koje imaju ptavna ovlaenja i pravne obaveze, s obzirom na neke pravne objekte. Razlikujemo dve vrste pravnih subjekata: fizika lica i pravna lica. 96. FIZIKO LICE Kao subjekt prava javlja se ovek (fiziko lice primjer maske ). Zahvaljujui statusu fizikog lica dat nam je pravni subjektivitet, tako da imamo pravo na odreeni nivo pravnih ovlaenja i pravnih obaveza. Razlikujemo dve vrste sposobnosti fizikih lica: pravna i delatna. 1. Pravna sposobnost fizikog lica podrazumeva svojstvo posedovanja nekih pravnih ovlaenja i pravnih obaveza. (stiu se roenjem i poseduju ih sva fizika lica). 2. Pod delatnom sposobnou podrazumevamo sposobnost fizikog lica da svesnim radnjama izazivaju pravne posledice. Zato maloletnici i duevno bolesna lica ne poseduju delatnu sposobnost koja moe biti poslovna, deliktna i politika. Licima koja ne poseduju delatnu sposobnost pravni poredak prua pravnu zatitu da neko drugi vodi rauna. Bitna pretpostavka delatne sposobnosti je uraunljivost kao psihika sposobnost. 97. PRAVNO LICE Je drutvena tvorevina ljudi i imovine kojoj je kao nerazluivoj celini priznato svojstvo subjekta prava. Kao poseban subjekt prava, pravno lice je nosilac pravne i poslovne sposobnosti.Opseg pravnih ovlaenja i obaveza je mnogo ui nego kod fizikih lica. Razlikujemo

naelo slobode fizikim licima doputeno da ine ili ne ine sve to nije izriito zabranjeno pravnim normama i naelo ogranienosti pravna lica mogu initi samo ono to im je izriito dozvoljeno pravnim normama Koje e organizacije imati svojstvo pravnog lica zavisi od same drave koja organizacijama daju pravo da budu subjekti odnosno postvalja odreene uslove (imovina, poslovi, lanstvo..) 98. ZASTUPNIK Zastupnik je poslovno sposobno fiziko lice koje posjeduje pravna ovlatenja i pravne obaveze da u ime i u interesu drugog lica zakljuuje odreene pravne poslove i preduzima odreene pravne radnje. Potreba za postojanjem zastupnika nastala je kao rezultat postojanja poslovno nesposobnih fizikih lica, kao i zbog potrebe da pravno lice bude aktivan subjekt u pravnom ivotu. Djelujui u ime zastupanog lica, zastupnik to ini jer : zastupano lice nema djelatnu sposobnost, pravno lice nema realitet ljudskog subjektiviteta; fiziko ili pravno lice moe, ali ne eli tj. nee da uspostavlja pravne odnose sa drugim pravnim subjektima bez pomoi zastupnika. Zastupnitvo moe biti:

23

zakonsko, starateljsko i ugovorno. Zakonsko zastupnitvo proistie neposredno iz sadrnine zakona. Ovaj vid zastupnitva ima neposredno uporite u zakonu, te postoji bez obzira na stvarnu volju zastupanog lica ili zastupnika. ( roditelji su pravni zastupnici svoje maloljetne djece). Ugovorno zastupnitvo postoji kada fiziko ili pravno lice smatra da e svoje pravne interese bolje i uspjenije ostvariti uz pomo lica koje posjeduje struna znanja iz oblasiti prava. Poto u ovom sluaju nije rije o zakonskoj obavezi takvog naina zastupanja, ve o nedostatku stunosti i potrebnog znanja iz pravne struke, pa se zakljuuje ugovor o tzv. pruanju pravne pomoi. 99. SUBJEKTIVNO PRAVO Subjektivno pravo ili ovlatenje je pravo koje ima subjekat radi zatite svog interesa. Ono je odreeno u pravnim normama, u objektivnom pravu. Na osnovu prava, ovlatenja koja su odreena u pravnim normama subjekat ima odreena prava i time titi, ostvaruje svoje interese. Subjektivno pravo proizilazi iz objektivnog prava, prava odreenih u normama, i vezuje se za odreeni subjekt, te subjektivno pravo treba razlikovati od objektivnog prava. Ogranieno, odreeno objektivnim pravom, ono mora biti utvreno u okviru samog pravnog poretka, putem odgovarajuih pravnih akata. Ukoliko to nije pravom utvreno, lice se ne moe pozivati na svoje subjektivno pravo. Za subjektivno pravo naroito je bitno da postoji pravni osnov. Savremena prava, vre ogranienja subjektivnim pravima. Zabrana se sastoji u tome da se ne dozvoljava korienje subjektivnog prava tako da se potpuno ili djelimino onemoguuje koritenje prava drugog subjekta. Subjektivna prava se mogu dijeliti po raznim kriterijumima. Vrlo vana podjela je na apsolutna i relativna, stvarna i obligaciona, prenosiva i neprenosiva prava. Apsolutna prava su ona koja su uperena prema svim licima, dok su relativna uperena samo prema odreenim licima. Stvarna prava su prava na nekoj stvari i ona se vre prema svim licima. Obligaciona prava su prava prema nekom licu. Prenosiva su ona koja se mogu prenijeti sa jednog na druge subjekte. Vrenje subjektivnih prava je odreenom pravnim normama, objektivnim pravom. Iako se subjektivna prava vre u interesu subjekta, moraju se vriti saglasno objektivnom pravu. Ukoliko bi se subjektivna prava vrila mimo, protiv objektivnog prava, nastala bi povreda prava, nepravno, delikt. Subjekt tada vri prava koja nema, koja mi ne dozvoljavaju pravne norme, objektivno pravo. 100. NADLENOST Nadlenost je vrenje prava subjekta u interesu drugoga, a ne u svom interesu. Poto se nadlenost vri u interesu drugog subjekta, ona moe biti razliita, s obzirom da se moe vriti u interesu raznih subjekta. Naroito je vana dravna nadlenost, nadlenost dravnih organa. Vrei prava kod nadlenosti, subjekti su vezani interesom onih subjekata za koje vre pravo. Tako se kod nadlenosti pojavljuje ne samo pravo ve i dunost, obaveza, da se pravo vri u odreenom okviru. Nadlenost nije samo pravo ve i obaveza. Kod nadlenosti moe doi do zloupotrebe. Ona moe nastati ako se vrenjem prava oteti tue subjektivno pravo ili ako se pravo ne vri u interesu drugog subjekta. Zloupotreba nadlenosti je naroito vana kod dravne nadlenosti i esto se naziva zloupotreba vlasti. Ako organ obavlja nezakonite radnje, onda to ne bi bila zloupotreba nego nezakonitost. Kod zloupotrebe nadlenosti je osnovno da je radnja vrenja prava zakonito, ali to to nije uinjeno u cilju u kome je odreeno, ve u nekom drugom cilju, interesu. Tako dolazi do zloupotrebe nadlenosti ako se ne postavi, ne izabere najbolje lice za sudiju ili radnika, ve lice po protekciji, linim vezama. U vrenju nadlenosti slubeno lice mora vriti prava, poslove, u interesu drave. On ne smije zloupotrijebiti slubeni poloaj. Ova zloupotreba je predviena kod mnogih drava kao krivino djelo. 101. PRAVNA OBAVEZA Nasuprot pravnom ovlatenju stoji prana obaveza. Pravu odgovara obaveza i obrnuto. Ako lice ima pravo prema drugom licu, ovo ima obavezu prema prvom licu, licu koje ima pravo. I pravna obaveza mora imati svoj pravni osnov koji se utvruje pravom. Pravna obaveza je zasnovana na pravu. Za pravo su karakteristine dvije podele: prva, koja istie kolika su prava i obaveze na pojedinim stranama, subjektima i druga, kakva su prava i obaveze. 102. OBJEKT PRAVA U pravnom odnosu postoji i objekt, predmet oko ega se stvara odnos izmeu subjekata. Po izvesnim piscima objekt prava mogu biti samo stvari, a neki pisci pored stavri, kao objekt prava istiu jo ljudske radnje ili neradnje, materijalna dobra i subjektivna prava. Kao obejkt pravnog odnosa mogu biti vrlo razliite stvari, te se mogu initi mnoge podele. Treba naroito istai podelu na pokretne i nepokretne i zamenljive i nezamenljive stvari 103. PRAVNO STANJE Skup prava i obaveza vezanih za odreeni subjekat prava naziva se pravno stanje tog subjekta. Tako se situacija jednog subjekta odreuje prema pravima i obavezama koje ima subjekt na osnovu pravnih normi. Primjer poslanik, delegat , govori se o pravima i dunostima poslanika, odbornika. Prava i obaveze mogu se vriti ili ne vriti, ali bitno je da oni postoje. Prava i obaveze se odreuju pravnim normama, te je bitno za pravno stanje postojanje prava i obaveza u pravnim normama, a ne njihovo vrenje. 104. NASTANAK, MJENJANJE I PRESTANAK PRAVNIH ODNOSA

24

Ono to drava regulie to postaje pravni odnos. Nastanak: Pravn odnosi su drutveni odnosi regulisani pravnom normom. Poto se norma donese, ostavlja se odreeno vreme za saznavanje pravne norme, posle ega norma stupa na snagu, poinje da vai. Od tog momenta norma subjektu stavlja odreena prava i dunosti. Menjanje: Drugi momenat kod pravnog odnosa je njegovo menjanje. U stvari menjanjem pravnog odnosa, prestaje stari, a nastaje novi pravni odnos. ( menjanje imamo kod radnika koji je ima jedan dohodak, dobije drugi, kada se izvri unapreenje. Prestanak pravnih odnosa: osnovno je da pravni odnos kao to nastaje sa vaenjem pravne norme tako i prestaje sa prestankom vaenja pravne norme. Dakle pravni odnos prestaje kada drava nema vie interesa da regulie drutvene odnose pravom. (starateljstvo nad maloljetnima prestaje kada lice napuni 18 godina). Dinaminost je vana jer sa promjenom, razvojem drutva menjaju se i pravni odnosi. 105. PRAVNA INJENICA Pojam pravne injenice su one injenice usljed kojih nastaju, mjenjaju se i prestaju pravni odnosi. Postojanjem tih injenica uslovljeni su i pravni odnosi. Od njih odnosi zavise. Vrste pravnih injenica najosnovnije i bitne podjele su na: obine i pravne njienice, dogaaji i ljudske radnje, pravni akti i ostale ranje, radnje saglasne i protivne pravu. 1. Obine i pravne injenice Obine su odreene obinim mjerilima, mjerilima ivota, prirodnim zakonima, a ne pravom. To su npr. starost, smrt, roenje, poar, imovine itd. Pravne injenice su odreene pravom. To su: umiljaj, nehat itd. 2. Dogaaji i ljudske radnje Dogaaji su injenice koje su nastale nezavisno od volje i svijesti ovjeka ( roenje, smrt itd). Ljudske radnje su injenice nastale svjeu i voljom ljidi ( kupovina, povraaj duga itd). 3. Pravni akti i ostale radnje esto se kao injenice mogu pojaviti pravni akt. Nasuprot njima imamo ostale ljudske radnje koje nisu pravni akti. 4 Ljudske radnje saglasne i protivne pravu Ako ovjek ini vladajui se po normama onda nastaju, mjenjaju se i prestaju ljudske radnje koje su saglasne pravu. Suprotno ovome mnogi odnosi nastali ljudskim radnjama su protivne pravu tj. kada subjekt ne potuje pravo. 106. ZASTARELOST I ODRAAJ Zastarajeost je protek vremena usljed ega se gube odreena prava, ovlatenja, prestaju odreeni odnosi. Odraaj je sticanje prava usljed proteka vremena u kome je pravo vreno. Zastarjelost nastupa ako je subjekt bio u mogunosti da vri pravo, a nije ga vrio. Putem zastarjelosti i odraaja uklanja se nesklad izmeu prava i stvarnosti. Pravo se vri u odreenom vremenu, pa ako neko ne vri pravo, a zato ima mogunosti onda kasnije vrenje prava nema vie efikasnosti, drutveni odnosi su drugaiji, te je opravdano da to pravo zastrani. Ako neko ne vri pravo, a ima mogunosti, pa to pravo vri drugi, poslije izvjesnog vremena stvarost je drugaija nego norme, te po onom osnovnom principu da norme odgovaraju drutvenim odnosima, stvarnost putem odraaja treba sankcionisati pravo stanje stvari. Usljed nevrenja, odnosno vrenja prava dolazi do nesaglasnoti izmeu drutvene stvarnosti i pravnog poretka. Ta nesaglasnost se mora uklonit, da bi pravni poredak odgovarao stvarnosti. To se ini putem zastarjelosti i odraaja. 107. POJAM I ZNAAJ PRIMJENE PRAVA Pravne norme se donose radi primene. Cilj drave je da se pravo primenjuje, da pravni poredak bude efikasan. Zbog toga i stvara pravo. Ona njim regulie drutvene odnose i usmerava ih svome cilju. Zbog toga je primena prava vrlo vaan elemenat pravnog poretka. Primena prava se sastoji u primeni pravnih normi. Poto je pravna norma sastavljena iz dva osnovna elementa, dispozivije i sankcije, to se i njena primena sastoji od ponaanja po dispoziciji i po sankciji. - Ponaanje subjekta po dispoziciji nije prinudnog karaktera. Prema tome ponaanje po dispoziciji je dobrovoljno pa se takva primena prava naziva dobrovoljnom. Ova dobrovoljnost moe biti autonomna (iz ubeenja da to to ini je dobro) ili heteronomna (iz straha od sankcije, da ne bude kanjen). - Dok ponaanje po dispoziciji zavisi od volje subjekta , dotle ponaanje po sankciji je obavezno. Primena prava po sankciji naziva se prinudna primena prava. o Dobrovoljna primena sankcije (iz ubeenja ili iz straha -platiti kaznu, vratiti dug) o Prinudna primena sankcije (ako se subjekat dobrovoljno ne ponaa po sankciji kazna zatvora, smrtna kazna) Da bi se pravo moglo primenjivati drava mora stvoriti odreene uslove ( kada drava propie da je osnovno obrazovanje obavezno onda je neophodno da drava sagradi kolu i stvori ostale uslove). 108. POZITIVNO PRAVO Pravo koje se primenjuje naziva se pozitivno pravo. Pravo koje je ranije vailo a koje vie nije u primeni, nije pozitivno. Predmet primene je odreeno pravo, pravo koje vai pozitivno pravo. Meutim, sve pravne norme , celokupno pravo, ne moe se stalno, uvek primenjivati. Tada moemo govoriti o tome koliko se taj pravni poredak ostvaruje, koliko je efikasan, a ne da to nije pozitivno pravo. Pozitivno pravo je ono koje vai, koje je na snazi i dunost svakog subjekta je da ga primjenjuje. Pozitivno pravo terba razlikovati od

25

pravnog poretka. Pravni poredak ine normativni i faktiki elemenat, pravne norme i ponaanje po njima. Pozitivno pravo je normativnog karaktera to je normativni elemenat vaeeg pravnog poretka. U pozitivno pravo ne ulazi njegova primena 109. VAENJE PRAVA (pravne norme) Tri su osnovne dimenzije kroz koje se sagledava vaenje prava: ljudi teorija i vrijeme.Pravne norme se posmatraju u odnosu prema licima na koje se odnose personalno vaenje; u odnosu prema teoriji na koj vae teritorijalno vaenje ; i u odnosu prema vremenu u kojem vae vermensko vaenje. Personalno vaenje prava Pravna norma predstavlja osobeno pravilo o ponaanju ljudi. Personalno vaenje pravnih normi se tie svih lica i fizikih i pravnih, ne pravi se razlika izmeu lica i njihovih linih svojstava ili pripadnitva odreenim drutvenim grupama., Meutim ima pravnih normi koje se odnose samo na odreena lica to je djelimino presonalno vaenje prava. Teritorijalno vaenje Ono se sastoji u tome da pravo vai, na teritoriji drave, odnosi se na ljude koji ive na toj teritoriji. To je naelo teritorijalnog vaenja pravnih normi ili teritorijalni princip. Tu mogu postojati i odreena ogranienja i ona mogu biti razliita i obino se vezuju za razna politika prava i obaveze.Vaenje pravnih normi na teritoriji zavisi i od vrste pravnih normi. Pravilo je kod optih pravnih normi da vae na teritoriji onog dravnog organa na kojoj se prostire vlast, nadlenost tog organa. Kod konkretnih pravnih normi zavisi od toga kako konkretna norma regulie odnos. Svaka drava u svom pravnom poretku regulie primjenu principa teritorijalnosti, kao i vaenje optih i pojedinanih pravnih normi po ovom principu. Vremensko vaenje pravne norme Pravne norme se donose da reguliu drutvene odnose. Njihovo vremensko vaenje ogranieno je prije svega postojanjem drutvenih odnosa. Sve dok postoji drutveni odnos koji se regulie pravnom normom, vai i pravna norma. Kada vie ne postoji drutveni odnos, prestaje i vaenje pravne norme. Naroito su znaajna dva vremenska trenutka: poetak vaenja pravne norme i trenutak kada ona prestaje da vai.. Poetak kod optih pravnih normi se odreuje tako da se ostavlja odreeno vrijeme od donoenja, objavljivanja pravne norme do poetka vaenja. Taj vremenski razmak se u pravu naziva vacatio legis. Opte pravne norme se objavljuju u slubenim glasilima i prilikom objavljivanja poetak vaenja, stupanja na snagu. Poetak se moe odrediti u na dva naina, prvi je da se u ustavu odredi opti rok za stupanje na snagu svih optih pravnih akata. Drugo da se u samom aktu koji se odnosi na odreuje rok za poetak vaenja, stupanja na snagu. U pogledu konkretnih pravnih normi obino se poetak vaenja odreuje u samoj normi. to se tie prestanka vaenja pojedinane pravne norme, vai pravilo da primjenjena pojedinana norma, postupanje po njoj dovodi do prestanka vaenja te norme. Povratna snaga pravne norme U pogledu vremenskog vaenja pravnih normi pravilo je da norme vae ubudue, da se primjenjuju na situacije koje nastanu poslije donoenja pravnih normi. Pravnim normama se moe dati i povretna snaga tj.retroaktivno desjtvo. Ono se sastoji u tome da pravne norme vae i za vrijeme prije nego su doneene. Povratna snaga pravnih normi treba da bude izuzetak zbog toga to bi subjekat trebao da bude upoznat sa pravnom normom prije njenog stupanja na snagu i samim tim da se pripreme za njeno primjenjivanje. To je uslov za stabilnost pravnog poretka. U pojedinim granama prava povratna snaga pravnih normi se zabranjuje i to u krivinom. Izuzetak su sluajevi gdje je zakon blai po okrivljenog , onda se primjenjuje povratna snaga pravne norme. 110. NEPOZNAVANJE PRAVNE NORME Da bi se subjekti u pravu mogli ponaati po pravnim normama, pravne norme treba da budu dostupne subjektima. Norme se moraju objaviti da bi bile saznate. Objavljivanje se ini tako da se odredi slubeno glasilo u kome se objavljuju norme. Kod nas se norme objavljuju u Slubenom glasniku RS i Slubenom glasniku BiH. Subjekti su duni da se upoznaju sa normom i ne mogu se izvinjavati neznanjem norme. U pravu vai pravilo : ignoratia legis nocet neznanje zakona kodi. Pa se prema tome ne moe osloboditi odgovornosti lice koje nije poznavalo propise. 111. PROCES PISMENE PRAVNE NORME Primena prava se sastoji u primeni pravne norme. Da bi se pravna norma mogla primeniti mora se najpre saznati. Nia kritika norme utvrivanje autentinog teksta pravne norme Posle utvrivanja pravog teksta pravne norme, mora se utvrditi da li pravna norma vai (s obzirom na dinaminost prava) - via kritika pravne norme.(saglasnost, hijerarhija u pravu) Sledei dio postupka je utvrivanje pravog smisla, pravog znaenja pravne norme tumaenje pravne norme. U procesu primene prava potrebno je utvrditi injenice koje su u normi odreene i bez kojih nema primene. To su pravne injenice, a njihovo utvrivanje se vri dokazima. Krajnji momenat, zavretak procesa primene je sama neposredna primena pravne norme. Ona se sastoji u ponaanju subjekta po njoj. 112. DOKAZ, PRETPOSTAVKA I FIKCIJE Dokazi su materijalna sredstva ili ljudske radnje kojima se utvruju injenice vane, relevantne za pravo. U pravu postoje mnogobrojini i raznovrsni dokazi. Utvrivanje

26

injenica se moe vriti na razne naine i pomou raznih sredstava. Jedan od vrlo vanih i optih podjela je na posredne i neposredne dokaze. Neposredni su oni dokazi koji na direktan, neposredan nain utvruju pravno relevantnu injenicu. Posredni dokazi su takva sredstva dokazivanja preko kojih se na posredan nain utvruje injenica koja je predmet dokazivanja.. U postupku dokazivanja vrlo je vaan dio je sama ocjena vrijednosti dokaza. Dravni organ po slobodnom uvjerenju izvodi dokaze i utvruje njihovu vrijednost. Cilj je da se doe do stvarne istine. Pravilo je da se injenice u pravu moraju dokazivati, utvrivati tanim. Ali postoje i tzv. pretpostavke i fikcije. Pravne pretpostavke su one injenice koje se smatraju tanim i bez dokazivanja. Dijele se na oborive i neoborive. Oborive pretpostavke su one koje se mogu dokazivati. Neoborive pretpostavke postoje kada se smatra da su injenice tane i ne dozvoljava se da se dokazuje suprotno. Fikcije se sastoje u tome da se zamilja da postoje odreene injenice iako one ustvari ne postoje.. Fikcija je ustvari ona neoboriva pretpostavka za koju se pouzdano zna da neistina. Kod fikcija je bitno da se zamilja neto to ne postoji, a kod pretpostavke nasluuje, pretpostavlja da neto postoji kao tano pa se dozvoljava ili ne dokazivanje suprotnog. 113. MATERIJALNI AKTI Materijalni akti su ljudska ponaanja po pravnim normama, razne tjelesne radnje.Vana je podjela na tjelesne pokrete injenja; i nekretanje neinjenje. Isto tako je vana podjela na materijelane akte saglasne i nesaglasne pravu. Kod prve vste realizuje se zakonit pravni poredak. Dok kod druge vrste imamo nezakonite akte, neostvarivanje pravnog poretka. Materijalni akti su u tijesnoj vezi sa pravnim aktima. Putem materijalnih akata ostvaruju se pravni akti, primjenjuju se pravne norme. Materijalni akti imaju gotovo iste elemente koje susreemo i kod pravnih akata. Kod materijalnog akta imamo oblik formu i sadriu materiju akta, ali su ti elementi neto drugaiji nego kod pravnog akta. U pogledu forme (oblika) materijalnog akta imamo nadlenost i postupak. Mora se znati ko je nadlean za donoenje materijalnog akta, ko treba da izvri radnju, da se ponaa po pravnoj normi. Mora se znati postupak, kako treba da se izvre materijalni akti. to se tie materijalnizacije i sadrine ( materije), oni se sastoje samo u radnji, ljudskom ponaanju po pranim normama. 114. POJAM I ZNAAJ ZAKONITOSTI U najirem smislu, zakonitost je skladnost, neprotivrenost pravnog poretka (pravni poredak izraava u skladnosti pravnih normi i pravnih akata). Hijararhija pravnih akata je zakonitost - zavisnost niih od viih akata. Zakonitost pravnih akata je skladnost, neprotivrenost izmeu viih i niih pravnih akata. Odnos izmeu optih i konkretnih akata, konkretni se donose na osnovu optih akata, meutim postoji odnos izmeu optih akata vii i nii a njihov odnos se odreuje prema elementima forme pravnog akta-(nadlenost i postupak). Ustavnost je odnos ustava sa jedne i svih drugih optih akata sa druge strane odnosno njihova saglasnost. Neposredna primena pravnih akata vri se materijalnim aktima. Razlikujemo formalnu i materijlanu zakonitost odnosno nezakonitost akata. Pravni akt je zakonit u formalnom smislu ako nisu povreene norme u pogledu nadlenosti, postupka i materijalizacije pravnog akta. U materijalnom smislu akt je nezakonit ako sadri normu koja je suprotna vioj normi u pogledu odreivanja prava odnosno dunosti subjektima. Ukoliko se ostvari zakonitost, utoliko imamo i ostvarenje pravnog poretka koji eli drava. 115. PRAVNA SNAGA PRAVNOG AKTA Pravna snaga je dejstvo, uticaj, pravnog akta na drugi pravni akt u hijerarhiji akata. Tako akte razlikujemo sa veom i manjom pravnom snagom. Akti koji se nalaze na vrhu te hijerarhije ima najveu pravnu snagu i svi akti moraju biti s njim u saglasnosti. Ustav ima najveu pravnu snagu. Odreivanje pravne snage svakog akta se sastoji u odreivanju mjesta akta u pravnom poretku u hijerarhiji pravnih akata. Ako akt donosi vii organ onda je taj akt vii, ima veu pravnu snagu od akta koji donosi nii organ. U odreivanju pravne snage od uticaja je i materija pravnog akta. Svaki pravni akt regulie odreene odnose. U ustavu se reguliu najvaniji odnosi na principjelan, opti nain. Ostali odnosi i norme koje reguliu odnose u drugim aktima razrauju, primjenjuju ustavne norme, te moraju zbog toga s njima biti saglasne, imati manju pravnu snagu u odnosu na njih. Kroz pravnu snagu pravnih akata vidi se i zakonitost pravnog poretka. Ako pravni akti sa manjom pravnom snagom odgovaraju, ne protivrjee aktima sa veom pravnom snagom, onda je pravni poredak zakonit i obrnuto. Pravna snaga se odreuje izmeu optih, i optih i konkretnih akata. U pravnom poretku moe se govoriti u irem smislu i o znazi materijalnih akata, jer i oni ine pravni poredak ,ali oni moraju po hijerarhiji akata biti ispod pravnih, njihova snaga mora biti manja u odnosu na pravne akte. 116. PRAVNA SREDSTVA Pravno sredstvo (molbe, albe) je izjava volje usmerena na ocenu zakonitosti u pravnom poretku. Putem pravnih sredstvava se tei da se otkloni nezavisnost, da se narueni pravni poredak dovede u ispravno stanje. Kod pravnih akata ocenjuje se putem pravnih sredstava zakonitost, odnos izmeu optih akata, kao i izmeu optih i konkretnih. (za ocenu zakonitosti statuta imamo kao pravno sredstvo tubu). Pravna sredstva za kontrolu zakonitosti konkretnih akata(ugovor, reenje), da li su ovi akti saglasni optim , su brojnija i raznovrsnija u odnosu na pravna sredstva za ocenu zakonitosti optih akata. Najpoznatija pravna sredstva za ocenu zakonitosti konkretnih

27

akata su tuba i alba. Pravna sredstva kojima se trai ocena zakonitosti akata u drugom ili treem stepenu nazivaju se pravni lekovi. Oni se dele na redovne i vanredne. Redovni su oni kojima se trai ocena zakonitosti akata koji nisu postali pravosnani. Takvo sredstvo je alba. Ako su pravni akti postali pravosnani koriste se vanredni pravni lekovi kao to je obnova postupka ili zahtev za zatitu zakonitosti. 117. SANKCIJE ZBOG NEZAKONITOSTI AKTA Kako mogu postojati nezakoniti pravni i materijalni akti, to postoje i odreene sankcije. Ako je tea nezakonitost akt se niti, proglaava nitavnim. Poto se putem sankcija vri saniranje naruenog pravnog poretka, ispravlja nezakonitost i uspostavlja ponovo zakonit pravni poredak. Te sankcije mogu biti razliite i vrlo esto se sastoje u radnji koja je suprotna radnji iz koje se sastoji nezakoniti akt. Tako, ako se nezakoniti akt sastoji u neplaanju duga, sankcija se sastoji u naplati duga. Meutim, ovakva situacija nije uvjek mogua, te se sankcija za nezakonite akte mora izraziti na drugi nain. 118. PRAVOSNANOST U tesnoj vezi sa ocenom zakonitosti akata nalazi se poseban institut-pravosnanost pravnog akta. Svaki pravni poredak odreuje kako treba da se upotrebe pravna sredstva, vri ocena zakonitosti, u kojim rokovima, te potom akt postaje pravosnaan, ne moe se vie napadati, osporavati zakonitost. Pravosnanost nastaje na dva naina: -protokom vremena koje je odreeno za upotrebu pravnog sredstva -kada je sredstvo korieno, pa je organ po njemu ocenio zakonitost Pravosnanost se vezuje za pojedinane pravne akte, a kod optih imamo stupanje na snagu. Iako se parvosnaost akta ne moe vie napadati, ne moe se kod njega osporavati zakonitost, ipak je pravni poredak od tog pravila napravijo izutetak. Pravni poreda dozvoljava u izuzetnim, vanrednim sluajevima, kada su u pitanju tee povrede zakonitosti da se i protiv pravosnanih akata mogu upotrebiti odreena pravna sredstvavanredni pravi lijekovi. 119. IZVRNOST Pravilo je da se samo pravosnani akti izvravaju, jer se izvravaju zakoniti akti. Meutim moe se propisati da je akt izvran iako nije postao pravosnaan. Obino se u aktu propie da alba ne zadrava izvrenje odluke. Pored ocene zakonitosti, odnosno pravosnanosti, mogu se predvideti i drugi uslovi za sticanje izvrnosti akta. Tako se u aktu moe odrediti da je stranka duna da izvri odreenu radnju u odreenom roku po pravosnanosti akta. Prema ome, izvrnost kao svojstvo akta, predstavlja vrlo vaan elemen, uslov za ostvarenje, primenu pravnog poretka. 120. POJAM, PREDMET I ZNAAJ TUMAENJA PRAVA Prvo je potrebno protumaiti pravo a potom ga primeniti. Bez tumaenja ne moe se pravilno primeniti pravo. Tvorac stvara pravo a tuma ih saznaje i utvruje njihov smisao. Kada doe do spora proces tumaenja je naroito vidljiv. Tada se pravna norma razliito tumai. Predmet tumaenja prava su pravna norma. Primenom tumaenja trai se znaenje koje ima pravna norma. Tumaenje je osnovni uslov i mogunost zakonite primene pravne norme. 121. VRSTE TUMAA PRAVA Tumae moemo podeliti na tri vrste:

dravne organe- Razlikujemo tumae i njihova tumaenja nedravni subjekti- drutvene organizacije i privatna lica (statut, pravila, ugovore) i nauku.- tumaenje radi neposredne primjene je nauno tumaenje 122. SREDSTVA TUMAENJA Radi utvrivanja pravog znaenja pravne norme tuma upotrebljava razna sredstva: jezik, logiku, sistem prava, istoriju i cilj pravne norme.

Jezik je najvanije sredstvo zbog toga to se pravo izraava putem jezika. Logika pravo je tako sreeno da predstavlja logiku povezanost i celinu Pravne norme ine skladan neprotivrean sistem Istorija e objasniti uslove nastanka pravne norme

Cilj najvanije sredstvo tumaenja -. Da bi drava ostvarila svoje ciljeve 123. JEZIKO TUMAENJE Jeziko tumaenje predstavlja neizostavno prvi korak u procesu otkrivanja znaenja prava. Jeziko tumaenje je utvrivanje pravog znaenja pravne norme putem jezika. Jezik predstavlja sredstvo za saoptavanje misli i volje. Leksiko (reeniko), gramatiko, sintaktiko i interpunkcijsko tumaenje su elementi koji se moraju objedinit i upotrebiti da bi se dalo jeziko tumaenje. Prilikom jezikog tumaenja moramo voditi rauna o sledeem: Da jezik u pravnoj normi ima isto znaenje kao i u obinom govoru Da jeziku treba dati posebno pravno znaenje samo ako ga ima u pravnoj normi Da jeziku treba dati posebno znaenje ukoliko je odreeno u izvesnim aktima i toga se strogo drati Da znacima jezika u istoj pravnoj normi ne treba davati razliita znaenja Razlikujemo nekoliko klasifikacija jezikog tumaenja: Ekstenzivno i restriktivno, Vezano i slobodno, Subjektivno i objektivno, Statiko.

28

124. EKSTENZIVNO I RESTRIKTIVNO TUMAENJE Ekstenzivno (ire) kada se pri utvrivanju pravog znaenja pravne norme daje reima ire znaenje obuhvata vie objekata i restriktivno (ue) znaenje koje obuhvata manje objekata. Nasuprot ovome, istie se srednje, normalno, bukvalno znaenje, ono koje obuhvata objekte koji se normalno, proseno obuhvataju dotinim znaenjem, znaeje koje se normlno daje reima. Ovakva su tumaenja mogua s obzirom na neodreenost pojma i razliito znaenje rei. 125. SLOBODNO I VEZANO TUMAENJE Slobodno tumaenje ne treba biti vezan pravnom normom ve slobodno tumaiti da pravo odgovara stvarnosti, a vezano- tuma je vezan znaenjima jezikog tumaenja. Slobodno tumaenje nastaje onda kada tuma nije bezan nikakvim jezikim tumaenjem, ve je slobodan da pravnoj normi da ono znaenje kako on nalazi za potrbno. Vezno tumaenje daje veu mogunost. Tuma je vezan znaenjima jezikog tumaenja, vezan za pravnu normu i njeno znaenje. 126. SUBJEKTIVNO I OBJEKTIVNO TUMAENJE Subjektivno tumaenje je ono tumaenje koje smatra za pravo znaenje pravne norme ono tumaenje koje norma ima za tvorca. Subjektivno tumaenje se naroito pravda time da tvorac stvara norme, da one izraavaju volju tvorca. Objektivno tumaenje je ono koje pravo znaenje pravnoj normi daje po znaenju koje rei imaju, ta same rei znae. 127. STATIKO I EVOLUCIONISTIKO TUMAENJE Statiko tumaenje je ono koje pravo znaenje pravnoj normi daje po znaenju koje su rei imale u momentu donoenja norme i evolucionarno tumaenje je ono znaenje koje rei imaju u momentu tumaenja norme. 128. LOGIKO TUMAENJE Logiko tumaenje se pojavljuje i u procesu samo jezikog tumaenja, jer i ono mora biti logiki ispravno. Logiko tumaenje je utvrivanje pravnog znaenja pravne norme putem zakona logike. Logikim tumaenjem se moe proveriti tanost, loginost znaenja do kog asmo doli jezikim tumaenjem. Tako logiko tumaenje moemo podeliti na dve vrste: prvo, proveravanje znaenja dobijenog drugim tmaenjem i drugo, dobijanje, utvrivanje novog znaenja do koga nismo mogli doi drugim tumaenjem, naroito jezikim. Pod logikim zumaenjem u irem smislu podvode se dva tumaenja koja su naroito predmet teorije i prakse: analogija i argumetum a contrario. Ova dva tumaenja su vezana za tzv.pravne praznine. 129. ANALOGIJA Analogija je tumaenje koje se pojavljuje u sluaju prane praznine. U procesu tumaanja putem analogije upotrebljavaju se pravila logike, te je u stvari to logiko tumaenje. Sam proces tumaenja putem analogije je prilino sloen i delikatan. Potrebno je tano, to je vrlo teko, utvrditi slinost sluajeva. Zatim, utvrditi interes da se sluaj rijei. Treba istai da se putem analogije ne reava pravna praznina optom pravnom normom, ve konkretnom od strane tumaa te se mogu staviti u tom pogledu sve zamerke koje stoje prilikom ovog reavanja, a ne reavanja putem optih pravnih akata. Analogija se deli po raznim kriterijima, a uobiajna je podela na zakonsku i pravnu analogiju.

130.

RAZLOG SUPROTNOSTI ( ARGUMENTUM A CONTRARIO)

Argumentum a contario je tumaenje na osnovu suprotnosti. Na sluaj koji nije regulisan pravnom normom a koji je slian sluaju koj je reguslian, primjenjuje se norma koja je suprotna normi kojom je regulisan taj sluaj. Sluaj pravne praznine nije obuhvaen pravnom normom, jer nije istovjetan sa sluajem koji je regulisan pravnom normom. I sada se na pravnu prazninu primjenjuje norma koja je suprotna normi koja regulie odreen sluaj. Ako je npr. pravnom normom zabranjeno ii lijevom stranom ulice a nita nije reeno za desnu onda se logiki zakljuujue, putem tumaenja argumentum a contario da je dozvoljeno ii desnom stranom. Ovo tumaenje je nepouzdano. Nikad se nezna zato je neto ostavljeno ne regulisano i da li ga treba rijeiti suprotno od sluaja koji je na odreen nain regulisan. Kod ovog tumaenja se vie polazi od pretpostavke. Pored ovog znaenja argumentum a contario odnosno njegovim tumaenjem se obiljeava jo jedno koje se primjenjuje u sluaju odnosa opte i posebne norme koja predstavlja izuzetak u odnosu na optu ili kako se jo u pravu naziva opti zakon i specijalni zakon . Za specijalne sluajeve predviene u posebnoj normi primjenjuje se ta norma. Princip je da vai specijalni a ne opti zakon. Meutim na sluaj koji nije predvien specijalnom normom, na osnovu razloga suprotnosti, tumai se i primjenjuje opta norma.

29

i.

ZAKLJUIVANJE OD VEEM KA MANJEM (ARGUMENTUM A MAIORI AD MINUS) Ovo tumaenje se sastoji u tome da se na osnovu ireg, veeg to norma sadri, zakljui ue, manje.Tako ako norma subjektu daje vea ovlatenja, prava, zakljuuje se na osnovu toga da subjekt ima manja prava, a ako norma daje subjektu pravo svojine, onda se zakljuuje da subjekt ima i pravo upotrebe stvari.

ii.

ZAKLJUIVANJE OD MANJEG KA VEEM (ARGUMENTUM A MINORI AD MAIUS) Ovo tumaenje se sastoji u toke da se na osnovu manjeg, ueg sto norma sadri, zakljui vee, ire.

iii.

USKO TUMAENJE IZUZETKA ( EXCEPTIONES NON SUNT EXTENDENDAE) Vrlo je teko utvrditi pojam izuzetka. Svaka konkretizacija bi mogla biti izuzetak iz opteg. U pravu je najbolje ako se tano naboje, odrede sluajevi koji ine izuzetak, a to je tzv.taksativno nabrajanje. Za usko tumaenje izuzetka pored zakona logike kao najvaniji razlog je i sam sistem prava.

iv.

SISTEMSKO TUMAENJE Sitemsko tumaenje je utvrivanje pravnog znaenja pravne norme putem povezivanja pravne norme koja se tumai sa drugim normama . Pravne norme reguliu odreene odnose i povezuju se meusobno inei odreene cjeline. Ti dijelovi su razliiti ali su meusobno povezani i skupa ine cjelinu, sistem pravnih normi. Sama priroda prava i odnosa koje ono regulie ukazuju na povezanost i cjelinu u kojoj tumaenje dobija pravni simsao i znaaj. Samo u takvoj povezanosti se moe iznai pravni znaaj norme. Svaka pravna norma ima odreeno mjesto i smisao u pravu i korz to se norme povezuju. Mjesto i smisao se na razne naine odreuju. Tako se vrlo jasno mejsto pravne norme odreuje prema aktu u kome se nalazi norma kao i mjestu na kome se nalazi pravna norma u samom aktu. Tako se pravne norme povezuju aktima, ustavom, zakonima i drugim aktima, a isto tako zauzimaju u ustavu, zakonu i drugom aktu odreeno mjesto. U aktima se prave izvjesne podjele i na odreeni nain obiljeavaju, nose odreene naslove, podnaslove, dijelove i lanove itd. Ovakvo povezivanje pravnih normi moe biti od uticaja na sistematsko tumaenje, ali nije bitno, je je to vie tehnikog karaktera, vie pomono sredstvo. Norme treba tumaiti u stvari po njihovoj unutranjoj i smisaonoj povezanosti. To je bitnije, jer se norme time vie povezuju, zavise jedna od druge, ine odreene grupacije i cjeline i kroz takvo tumaenje se bolje i sigurnije iznalazi pravni smisao, pravno znaenje pravne norme. To povezivanje zavisi od konkretnog sluaja, bie ire ili ue prema potrebi. Teko je odrediti tu granicu. Bitno je utvrivanje pravnog znaenja pravne norme i pozei od toga treba normu koja se tumai povezati i tumaiti je u odreenom sistemu. U sistemskom tumaenju povezanost pravnih normi moe biti i s obzirom na stepen optosti pravne norme . Postoji itava skala, hijerarhija normi po ovom kriterijumu. Na vrhu se nalaze najoptije norme, a ispod njih sve manje i manje opte od najmanjih i konkretnih pravnih normi. Tako svaka nia opta norma u stvari je konkretizacija, primjena opte norme. Iz toga je sasvim razumljivo da se pravi smisao pravne norme moe nalaziti i u ovakvom povezivanju i tumaenju pravne norme.

v.

ISTORISKO TUMAENJE Istorijsko tumaenje vodi rauna o istorijskim elementima i utvruje pravo znaenje pravne norme traei ga u okolnostima pod kojim je norma stvarana i pod kojim se menja. Zbog toga ovo tumaenje ima socioloki karakter. Istorijsko tumaenje je od velikog zanaaja, jer nijedno tumaenje ne moe osvetliti znaenje pravne norme sa istorijskog aspekta, a pravo je istorijska tvorevina, stvara se i razvija pod odreenim drutvenim uslovima.

vi.

CILJNO TUMAENJE Ciljno tumaenje je utvrivanje pravog znaenja pravne norme pomou cilja. Ovo tumaenje ima za zadatak da utvrdicilj norme i da odredii kao pravo ono znaenje koje najnolje odgovara cilju norrme i pravu uopte. Ciljno tumaenje je sociolokog karaktera. Cilj se izraava i nalazi u normi, ali nije njegova kategorija.Ciljno tumaenje je povezano sa svim drugim tumaenjima, ono je zavretak, kruna u procesu tumaenja. Sva se tumaenja ogledaju, proveravaju u ciljnom.

30

vii.

POJAM I ZNAAJ SISTEMA PRAVA Pravo se pojavljuje kao sistem optih pravnih normi, logiki sreena i neprotivrena celina. Sistem prava je skup optih pravnih normi sreenih po odreenim kriterijumima u odreene manje i vee grupacije, celine, tako da sve skupa ini jedinstvenu i neprotivrenu celinu. Pravom kao sistemom bavi se pravna nauka. Tako se pravo objanjava i izuava. Njegova vanost lei u primeni. Moe se rei da je sistem prava uslov ostvarenja pravnog poretka. Pravni sistem je u stalnoj dinamici. Ovo dolazi kao posledica kretanja drutva, drutvenih odnosa i pravnih normi.

viii.

ELEMENTI (DJELOVI) SISTEMA PRAVA Polazei od sadrine drutvenih odnosa, te i sadrine pravnih normi, kao kriterijuma za podelu prava, razlikujemo sledee elemente: - Pravnu ustanovu (institut ili instituciju) je skup pravnih normi koje reguliu jedan isti drutveni odnos ili manji njegov deo a zasniva se na istim naelima. (npr. U porodinom pravu imamo brak, porodicu, starateljstvo..) najmanji element sistema prava - Pravna grana je skup vie ustanova iste vrste drutvenih odnosa. Prema tome pravna grana je skup pravnih normi koje reguliu istu vrstu drutvenih odnosa po istim naelima. (ustavno, upravno, porodino, imovinsko i dr. Pravo) - Pravna oblast je skup normi koje reguliu itave oblasti istih drutvenih odnosa na istim principima. To je najvei element u sistemu prava. Podela pravne oblasti: o Unutranje i meunarodno pravoo Materijalno i formalno (procesno) pravo o Javno i privatno pravo Unutranje pravo je skup pravnih normi koje reguliu drutvene odnose unutar drave (ustavno, krivino, radno, porodino..) Meunarodno pravo je skup normi koje reguliu odnose izmeu drava. (meunarodno javno i meunarodno privatno Materijalno pravo ine norme koje reguliu prava i obaveze subjekta u pravu. Formalno pravo je skup normi koje reguliu odnose izmeu subjekata u ostvarenju prava i obaveza, materijalnog prava. Javno pravo (tri podele) prva: ine norme koje tite dravne, odnosno opte interese, a privatno pravo norme koje tite privatne interese, interese privatnih lica, druga: uzima kriterijum subjekte u pravnim odnosima a trea: uzima za kriterijum vlast.

ix.

POJAM I OBILJEJA VELIKIH PRAVNIH SISTEMA Ima onih nacionalnih prava koji se snagom svog praktinog dejstva nameu kao uzori ili modeli koji su do te mere interesantni da ih druge drave kopiraju. Istiemo upozorenje o tri osnovna problema koji zasluuju dunu panju prilikom razmiljanja o preuzimanju stranih reenja u nacionalno zakonodavstvo: Preuzimanjem stranih pravnih normi i reenja ne sme se ugroziti ili izgubiti konzistentnost nacionalnog pravnog sistema Preuzimanje stranih pravnih normi dovodi do problema njihovog tumaenja. (pravna teorija i sudska praksa se ne preuzimaju) Pravni sistem je izraz pravne kulture (svaka sredina ima svoj sopstveni sistem vrednosti i zakonitosti) Radi prezentacije glanih sistema kriterijumi za svetsku podelu prava su: Istorijsko poreklo i razvoj pravnog poretka Jedan vladajui specifian pravniki nain miljenja Posebni znaajni pravni instituti Vrste pravnih izvora i njihovo tumaenje Ideoloki faktori

x.

KLASIFIKACIJA VELIKIH PRAVNIH SISTEMA Kontinentalno pravni sistem razvio se recepcijom rimskog prava i to najvie u evropi. Karakteristika ovog prava da je pisano, strogo pravo.Ovo pravo nije stvarano iz obiaja ve kroz ustav, zakone. Sudska uloga je samo tumaenje a ne stvaranje prava. Ustav je osnovni akt a njegovo donoenje je sloeno. Anglo-ameriki(saksonski) pravni sistemovaj sistem je ponikao u Engleskoj. Karakteristika ovog sistema da je to sudijsko pravo, pravo stvarano kroz sudstvo i obiaje, da to nije strogo kodifikovano pravo. Stvaralo se bez uticaja nekog drugog prava (npr. Rimskog). Sudske odluke su bile osnov za dalju primenu i stvaranje prava. Sistem islamskog prava i verska i tradicionalna prava- obuhvata mnogobrojne islamske zemlje.Islamsko pravo je postalo dravno pravo i vai po pitanjima porodinog i naslednog prava.

31

xi.

ANALITIKA GLEDITA O PRAVU U analitikom svetu imamo veliko izuavanje drave i prava. U gleditima o dravi i pravu ima mnogo elemenata idealistikog, religioznog, socioloko, normativistikog i materijalistikog shvatanja. U analitikom svetu drava i pravo se razmatraju u mnogim dravama od raznih mislilaca i teoretiara. Naroito treba istai Grku i Rimsku imperiju.U Grkoj se drava i pravo izuavaju vie filozofski, u sklopu raznih filozofskih shvatanja o svetu i mnogim pojavama. Od svih mislilaca treba istai Platona i Aristotela. Aristotel kao i drugi mislioci shavtili su dravu kao prirodnu nunost. Dok su izvesnii antiki mislioci prouavali dravu, drugi su prouavali pravo. Jo u antikom svetu pojavilo se shvatanje da postoje dva prava: jedno, koje stvaraju ljudi i drugo, vie pravo

xii.

SREDNJEVJEKOVNA GLEDITA O PRAVU Vladavina religije srednjeg veka nije mogla stvoriti uslove za napredne teorije. Iako je bilo dosta shvatanja, ipak su sva bila religijskog, konzervativnog karaktera. Specifinost hrianskih pravnih teorija se ogleda u njihovom religijskom, mitskom, mistinom i iracionalnom pristupu u analizi predmetnih pojava. U misaonom procesu koji obiljeava periodiku razvoja pravnih teorija nakon hrianskih teorija, posebno mesto pripada kolama glosatora, postglosatora i francuskoj koli elegantne jurisprudencije. Drutveni procesi su postepeno nacionalisali do tada postojee drutveno organizovane formacije ljudi, pa su sposebne drave istovremeno u enciklopediji prava otvorile stranicu za nacionalno ili unutranje pravo.

xiii.

PRIRODNO PRAVNA TEORIJA Moe se rei da je prvi razvoj ove ideje od XVII i XVIII veka. Prirodno pravo se zasniva na predpostavci da kod svih ljudi postoji neto to je zajedniko i to pripada prirodi uopte. Teorija prirodnog prava dobija revolucionarni karakter. Ona je anticrkvena i racionalistika. Prvi koji je izloio uenje o prirodnom pravu je bio holandski teoretiar Hugo Grocius. U Engleskoj su uvena dva mislioca Hobs i Don Lok. Teorija prirodnpg prava se naroito razvija u Francuskoj. Razvoj kapitalizma, jaanje buroazije i prosvetiteljskih ideja, uticaj misli Engleske, sve je to doprinelo vrlo velikom razvoju prirodnopravne teorije. Jedan od velikih teoretiara svoj vremena bio je Monteskije.

xiv.

ISTORISKO PRAVNA KOLA Osniva ove kole u Njemakoj bio je Gustav Hugo. On je objanjavao, da se pravo razvija samo od sebe, postupno i neprimjetno. Savinji i dalje razvija teoriju Hugo-a i objanjava da se pravo razvija kao proizvod unutranjih sila. Iako je ukazala da pravo treba traiti u konkretnosti i u svakoj dravi, da pravo nije proizvod nekog razuma, uma, opte volje, univerzalno za sve drave i vremena, itorijska kola nije objasnila sutinu te konkretnosti, stvanih odnosa iz kojih nastaju i razijaju se drava i pravo, ve je bila u sferi mistinosti narodnog duha. U periodu liberalizma i ranog nacionalizma tri su velika teoretiara dala ogroman doprinos teoriji i filozofiji, to je bilo od velikog uticaja na kasmiji razvoj i shvatanja, a to su Kant, Fihte i Hegel.

xv.

IMPERATIVNA TEORIJA PRAVA Nalazei se na idejnom pravcu slinom ve predoenim Hobsovim stavovima, imperativna teorija prava se svodi na zapovest. Zapovest je, naime, osnovna ideja prava, pa se ono odreuje s obzirom na prisustvo zapovesti. Imperativna teorija odrie mogunost da se zakonima kvlaifikuju i oni akti koji su uobiajno naslovljavaju zakonima. Pri tome se misli na zakone kojima se od strane zakonodavne vlasti vri autentino tumaenje ve donetih i postojeih zakona; na zakone koji su imperfektni. Imperativna teorija prava osporava da postoji vrednosna sadrina prava i time ne priznaje vezu prava i morala, prava i pravde, prava i pravinosti.

xvi.

PSIHOLOKE TEORIJE O PRAVU Psiholoka kola je nastala sredinom XIX veka ali se naroito razvila poetkom XX veka. Njen predstavnik je naroito L.Pretaicki. Po njemu prave pojave nisu pojave materijalog, ve duhovnog sveta. Psiholoke teorije nastoje da objasne osnov drave i prava kao psihika svojstva ovjeka. Psiholoko uenje o pravo zasnovano je na shvatanju norme kao posebnog psihikog procesa u kojem su sadrana pravila o ponaanju ljudi u drutvu. Psiholoke teorije su dravu i pravo odvojile od drutvenih odnosa, to je teorijama dalo idealistiki i nenauni karakter.

32

xvii.

SOCIOLOKE TEORIJE O PRAVU Sosioloke teorije o pravu glavnu panju bavljenja usredssreuju na drutvenu uzronost prava, naglaavajui potrebu da se u pravu otkriju njegovi drutveni izvori. Ovo uenje daje prednost pravu u smislu sastavnog dela strukture drutvenog sistema. Socioloki pravac uenja o pravu stoji na stanovnitvu, kao istie R.Vasi. Kao jedno od znaajnih imena ija je stvaralaka misija obeleila socioloki pravni pozitivizam, Rudolf Jering (1818-1892) pokuava uspostaviti kompromis izmeu dogmatskog i sociolokog poimanja prava.

xviii.

DOGMATIKO NORMATIVISTIKE TEORIJE O PRAVU Nasuprot sociolokim i drugim graanskim teorijama XIX i XX vijeka razvijaju se dogatistiko-normativistike teorije. U ovim teorijama primat se daje pravu. To su isto pravne teorije. One polaze od pravnog pozitiviza koji je jedno od najranijih shvatanja prava. Pravo se shavata kao skup normi koje su date, kao dogme, ne ulazi se u njihov nastanak, porijeklo, socijalni uzrok. Ovakvo shavatnje je odgovaralo, kako vlastima, tako i svakom pravniku pozitivisti i praktiaru. Pravni pozitivista i praktiar ima pak za zadatak da primjeni pravo onakovo kakvo je. On ne ispituje njegovo porijeklo, funkciju i ispravnost. Zbog ovoga normativistike teorije su imale brojne pristalice. U normativistikom shvatanjima postoje razliite teorije ali je najdalje u pogledu normativizma otila teorija Hansa Kelzena. Kelzen je u svojoj teoriji oistio shvatanje o dravi i pravu od svakih socijalnih i drugih elemenata, i objanjavao pravo i dravu kao isto pravne kategorije. Po njemu pravo je sistem pravnih normi ija je osnovna karakteristika njihovo vaenje. Pravo je norma data za sebe, van njene drutvene ustanovljanosti. Pravo se pojavljuje kao sistem viih i njih normi koje su meusobno povezane. Kelzen dalje objanjava dravu kao organizovan pravni poredak, personihikaciju dravnog pravnog poretka. Drava je u pravu i kroz pravo ona postoji. Ona je pravna tvorevina, pravna organizacija, pravno lice i bez prava ne bi mogla postojati. to se tie pravne nauke ova izuava samo normativni sadraj prava, jednom nastao iz pomenutih uzroka, sadraj koji se sastoji iz normi, zato je ona normativna nauka i izvor normativnosti se ne moe traiti u kauzalnom svjetu stvarnosti, nego u normativnom svijetu vrijednosti. On nije u stanju da objasni zato pravo vai, kakva je njegova drutvena osnova i sadrina, izlaz i nastanak, kakva je njegova stvarna uloga u drutvu. Pravni normativizam ne vidi u pravu volju vladajue klase,a u dravi klasnu vladavinu. Tako su normativistika shvatanja, te i Kezenova teorija suprotna marksistikoj nauci o dravi i pravu. Normativnost se ne moe shavtiti van realnog svijeta. Pozitivna strana normativistike teorije je ukazivanje na aktivnu ulogu prava, shvatanje drave kao pravne organizacije, da je drava s gledita prava, pravno lice i sl.

xix.

RADBRUHOVA TEORIJA PRAVA Gustav Radbruh je svojim delom uspeo da zslui epitet tvorca posebnog kursa, kole prava. Pravo je za Radbruha kulturna pojava, injenica povezana sa vrednou, a pre svega sa pravdom. Bez ideje prava se ne moe razumeti pravna stvarnost, a ideja prava je, pre svega, pravda. Meutim, sadrina prava se ne moe spoznati bez uvaavanja njegove sloenosti, tako da pravo ine tri osnovne ideje: pravda, svrisishodnost i pravna sigurnost. Ove tri ideje prava vladaju pravom iako su u odnosu nereive napetosti.

xx.

PRAVNI FAKTICIZAM Nasuprot normativistikoj teoriji i ire stoje mnoga gledita prava koja iskljuuju, manje ili vie, ili pak, potpuno normativni element, a koja nazivamo optim imenom fakticizam. Po nekim pravo ine samo one norme koje se primenjuju. Dakle, pravo nisu norme koje se ne primenjuju, iako ih propisuje drava i za njih odreuje sankciju. Bitno je da se norme primenjuju a do toga dolazi zbog raznih drutvenih uzroka, a ne zbog toga to norme propisuje drava. Teorije pravnog fakticizma u potpunosti iskljuuju normativni element u pravu. One su ak i protiv termina pravo i drugih pravnih termina. Ove teorije moemo podijeliti u dve grupe: ameriku i skandinavsku kolu.

xxi.

INTEGRALNA TEORIJA O PRAVU Integracija teorija prava je nastala kao rezultat izuavanja prava kroz uoavanje i otkrivanje mana i nedostataka dosadanjih pravnih teorija. Svakii teoretski pravac nosi sa sobom odreena kvalitetna obeleja koja se mogu smatrati respektabilnim doprinosom razvoju pravne misli i ideje prava. No, s drueg strane, istovremeno svaki teoretski pravac nosi sa sobom i odreene nedostatke koji su posledica redukcionistikog pristupa u izraavanju prava.

33

xxii. xxiii.

RAZVOJ TEORIJE I FILOZOFIJE PRAVA U SRBIJI POJAM I IDEJNI RAZVOJ LJUDSKIH PRAVA Ljudska prava predstavljaju specifan korpus prirodnih prava inerentnim svakom ljudskom biu, a na osnovu proste injenice roenja. To su univerzalna, uroena i neotuiva prava zasnovana na moralnoj viziji same ljudske prirode. Formalno, ljudska prava ine skup principa, standarda i normi koje za cilj imaju njihovu zatitu i ostvarenje ivotnih i duhovnih ambicija svakog ovjeka ponaosob.Ideja o ljudskim pravima je nastala i razvijala se postepeno, u sklasu da objektivnim drutvenim uslovima u kojima je egzistirala ljudska zajednica sa njenim razliitim modalitetima.

xxiv.

PRAVNA ZATITA LJUDSKIH PRAVA Postoje razliiti mehanizmi zatite ljudskih prava. Pravo svojom funkcijom ima ulogu da obezbedi svestrani razvoj drave i drutva u celini i linosti oveka-pojedinca.Osnovni oblici pravne zatite ljudskih prava su unutranji i meunarodni. U okviru unutranjeg dravno-pravnog poretka postoje sudska, upravna i ustavna zatita ljudskih prava.

xxv.

O RAZLICI IZMEU PRIRODNOG I POZITIVNOG PRAVA Prirodno pravo-zakonito je ono to je pravedno.Obiljeja su mu: 1. Pravila koja sistematizuju prirodno pravo predstavljaju objektivnu nunost koja ne zavisi od volje ljudi; 2. Prirodno pravo vai veito; 3. Univerzalnost prirodnog prava se usaglaava sa njegovom venou; 4. Dogma o pravnim pravilima prirodnog prava kao perfektnim, savrenim i apsolutno pravednim pravilima kada obezbeuju kvalitet dobrog i prihvatljivog ivota u ljudskoj zajednici. Pozitivno pravo-pravedno je ono to je zakonito. Obiljeja su: 1. Pozitivno pravo nastaje kao rezultat voljnog delovanja samih ljudi; 2. Pozitivno pravo je relativizovano u smislu vremenskog trajanja; 3. Pozitivno pravo ne posjeduje karakter unuverzalnog; 4. Pravedno je ono to je zakonito.

34

1. naziv i predmet uvoda u pravo 2. nastanak i razvoj uvoda u pravo 3. institucije uvoda u pravo 4. odnos uvoda u pravo i drugih pravnih i drustvenih nauka 5. pojam metoda uvoda u pravo 6. vrste metoda uvoda u pravo 7. drzava, pravo i pravna nauka 8. pravne nauke i njihova podjela 9. jurisprudencija, teiruja prava i filozofija prava 10. evolucija 11. revolucija 12. uloga drzave u stvaranju i primjeni prava 13. uloga prava u organizovanju i funkcionisanju drzave 14. nacelo hijerarhije u drzavi i pravu 15. ime drzave 16. shvatanja o nastanku i razvoju drzave 17. funkcije drzave 18. drzava kao drustvena organizacija i drustvena zajednica 19. pojam drzave 20. teritorija kao element drzave 21. vlast kao element drzave 22. teorijska shvatanja o suverenosti 23. drzavna suverenost 24. narodna i nacionalana suverenost 25. stanovnistvo kao element drzave 26. pojam drzavne organizacije 27. elementi drzavne organizacije 28. znacaj drzavne organizacije 29. pojam drzavnog organa 30. elementi i obelezja dravnog organa 31. vrste drazavnog organa 32. pojam i vrste drzavnih oblika 33. monarhija 34.republika 35. demokratija 36. posredna i neposredna demokratija

35

37. autokratija 38. centralizacija i decentralizacija 39. autonomija i lokalna samouprava 40. prosta drzava 41. federacija 42. konfederacija 43. stvarne zajednice 44. oblik drzavne vlasti 45. nacelo podjele vlasti 46. predsjednicki sistem vlasti 47. parlamentarni sistem vlasti 48. mjesoviti sistem vlasti 49. nacelo jedinstva vlasti 50. konventski sistem vlasti 51. policijska i pravna drzava 52. problemi u definisanju prava 53. pravo kao norma i pravo kao fakt 54. pravo kao jezicki proces 55. pravo kao vrednost 56. pojam prava 57. pojam drustvene norme 58. prirodni zakoni 59. norma i drustvena stvarnost 60. tehnicke norme 61. podjela drustvenih normi prema sankciji 62. obicaj 63. moral 64. norme drustvenih organizacija 65. pojam pravne norme 66. elementi pravne norme 67. pretpostavka dizpozicije 68. pojam dispozicije 69. vrste dispozicije 70. pretpostavka sankcije 71. pojam sankcije 72. vrste sankcije 73. vrste pravnih normi 74. hijerarhija pravnih normi 75. pojam izvora prava 76. vrste formalnih izvora prava 77. pojam pravnog akta 78. odnos izmedju psihickog akta i njegove materijalizacije 79. oblik pravnog akta 80. sadrzina pravnog akta 81. donosenje pravnog akta 82. vrste pravnih akata

36

83. ustav 84. zakon 85. zakonik i kodifikacija 86. drugi opsti akti zakonodavnog organa 87. uredbe i drugi podzakonski akti 88. statut i drugi opti akti optina 89. opti akti drustvenih organizacija 90. ugovor 91. upravni akt 92. sudski akt 93. pravni posao 94. pojam pravnog odnosa 95. subjekt prava,pojam i vrste 96. fizicko lice 97. pravno lice 98. zastupnik 99. subjektivno pravo 100. nadleznost 101. pravna obaveza 102. objekt prava 103. pravno stanje 104. nastanak, menjanje i prestanak pravnih odnosa 105. pravna cinjenica 106. zastarelost i odrzaj 107. pojam i znacaj primjene prava 108. pozitivno pravo 109. vazenje prava 110. nepoznavanje pravne norme 111. proces primjene pravne norme 112. dokazi, pretpostavke i fikcije 113. materijalni akti 114. pojam i znacaj zakonitosti 115. pravna snaga pravnog akta 116. pravna sredstva 117. sankcije zbog nezakonitosti akta 118. pravnosnaznost 119. izvrsnost 120. pjam, predmeet i znacaj tumacenja prava 121. vrste tumaca prava 122. sredstva tumacenja 123. jezicko tumacenje 124. ekstenzivno i restriktivno tumacenje 125. slobodno i vezano tumacenje 126. subjektivno i objektivno tumacenje 127. staticko i evolucionisticko tumacenje 128. logicko tumacenje

37

129. analogija 130. razlog suprotnosti 131. zakljucivanje od manjeg ka vecem 132. zakljucivanje od veceg 133. usko tumacenje izuzetaka 134. sistematsko tumacenje 135. istorijsko tumacenje 136. ciljno tumacenje 137. pojam i znacaj sistema prava 138. elementi sistema prava 139. pojam i obelezja velikih pravnih sistema 140. klasifikacija velikih pravnih sistema 141. anticka gledista o pravu 142. srednjovjekovna gledista o pravu 143. prirodno pravna teorija 144. istorijsko pravna skola 145. imperativna teorija prava 146. psiholoske teorije o pravu 147. socioloske teorije o pravu 148. dogmaticko-normativisticke teorije o pravu 149. radbruhova teorija prava 150. pravni fakticizam 151. integralna teorija o pravu 152. razvoj teorije i filozofije prava u srbiji 153. pojam i idejni razvoj ljudskih prava 154. pravna zastita ljudskih prava 155. o razlici izmedju prirodnog i pozitivnog prava

38