Drutva kontrole il Delez

Istorija
Fuko je disciplinarna drutva dovodio u vezu sa XVIII i XIX vekom; ona dostiu svoj vrhunac na poetku XX veka i operiu organizacijom velikih mesta zatvaranja. Individue se uvek kreu od jednog zatvorenog mesta do drugog, svako sa vlastitim zakonima: najpre porodica, zatim kola (nisi kod kue, zna), potom kasarne (nisi u koli, zna), onda fabrika, bolnica s vremena na vreme, moda zatvor, model za mesto zatvaranja. Zatvor stvara model za druge: stoga junakinja u Evropi 51, kada je videla radnike, uzvikuje: Mislila sam da su osuenici. Fuko je detaljno analizirao ideal iza mesta zatvaranja, koji se oituje u fabrici: okupljanje, odreivanje odgovarajueg mesta, organizacija vremena, uspostavljanje proizvodne snage u tom prostor-vremenu koja je vea od zbira svojih delova. Ali Fuko je znao i koliko je ovaj model prolazan: prevazien jesuverenim drutvima sa potpuno drugaijim ciljem i operacijom (presecanje proizvodnje umesto njene organizacije, osuivanje na smrt umesto ureivanje ivota); tranzicija se odvijala postepeno i ini se da je Napoleon uticao na ukupnu transformaciju iz jedne vrste drutva u drugu. Ali disciplina se poela raspadati kako su nove snage polako krenule da zauzimaju svoja mesta, a onda brzo napredovale posle Drugog svetskog rata: vie nismo bili u disciplinarnim drutvima, naputali smo ih. Bili smo usred opteg raspada svih mesta zatvaranja zatvora, bolnica, fabrika, kola, porodica. Porodica je unutranjost koja se raspada, kao i sve druge unutranjosti obrazovna, profesionalna, i tome slino. Odgovorni ministri su stalno najavljivali navodno odgovarajue reforme. Obrazovne reforme, industrijske reforme, bolnike, vojne, zatvorske reforme; ali svi znaju da su ove institucije u manje ili vie u konanom opadanju. Treba ih samo negovati u njihovim samrtnikim mukama i drati ljude zaposlenima dok nove snage koje kucaju na vrata ne zauzmu svoje mesto. Drutva kontrole zamenjuju disciplinarna drutva. Kontrola je termin koji je predloio Berouz da opie novo udovite, a Fuko ga vidi kako se brzo pribliava. Pol Virilio takoe stalno analizira ultra brze forme oigledno pokretne kontrole koja zamenjuje stare discipline unutar vremenskih skala zatvorenih sistema. To nije pitanje zadivljujuih farmaceutskih proizvoda, nuklearne tehnologije i genetikog ininjeringa, ak iako e ovi igrati svoju ulogu u novim procesima. To nije pitanje da li je stari ili novi sistem otriji ili podnoljiviji, jer postoji sukob izmeu svakog od naina na koje nas oslobaaju ili porobljuju. S krizom bolnice kao mesta zatvaranja, na primer, sektorizacija, dnevne bolnice i kuna nega su nam na poetku donele nove slobode, dok su istovremeno uestvovale u mehanizmima kontrole koji su isto toliko rigorozni koliko i najsurovije zatvaranje. To nije pitanje brige ili nade u bolje, ve pronalaenja novog oruja.

Logika
Razliiti razmetaji ili mesta zatvaranja kroz koje individue prolaze su nezavisne varijable: trebalo bi da krenemo ispoetka svaki put i iako sva ova mesta imaju zajedniki jezik, on je analogijski jezik. Razliite fome kontrole, sa druge strane, jesu neodvojive varijacije koje formiraju sistem varirajue geometrije iji je jezik digitalan (iako ne

nuno binaran). Zatvaranja su kalupi, razliiti kalupi, dok su kontrole modulacije, kao samomenjajui kalup koji se kontinuirano menja iz jednog trenutka u drugi, ili kao sito ija mrea varira od jedne take do druge. Ovo se odlino vidi u pitanju plata: fabrika je bila skup ljudi ije su unutranje snage dostigle ravnoteu izmeu najvie mogue proizvodnje i najniih moguih plata; ali u drutvima kontrole preduzetnitvo zamenjuje fabrike i preduzetnitvo je dua, gas. Naravno, postojali su bonus-sistemi u fabrikama, ali posao tei da uvede dublje nivoe modulacije u sve plate, dovodei ih u stanje stalne metastabilnosti punktuirane smenim izazovima, takmienjima i seminarima. Ako su najgluplji televizijski kvizovi tako uspeni, to je zato to su oni savreni odraz naina na koji se posao vodi. Fabrike su oblikovale individue u skup ljudi radi zajednike pogodnosti upravljanja koja bi mogla da nadgleda svaki deo u ovoj masi i sindikate koji bi mogli da mobiliu masovni otpor; ali preduzetnitvo stalno uvodi neumoljivo rivalstvo koje se predstavlja kao zdravo takmienje, izvanredna motivacija koja postavlja individue jedne protiv drugih i postavlja sebe u njih, delei svakog unutar njega samog. ak je i dravno obrazovanje razmiljalo o principu plaanja za rezultate: u stvari, ba kao to preduzetnitvo zamenjuje fabrike, kola se zamenjuje kontinuiranim obrazovanjem, a ispiti kontinuiranom procenom. To je najsigurniji nain preobraanja obrazovanja u preduzetnitvo. U disciplinarnim drutvima ste uvek poinjali iznova (dok ste prelazili iz kole u kasarne, iz kasarni u fabrike), dok u drutvima kontrole nikada ne zavravate nita posao, obuka i vojna sluba su koegzistirajua metastabilna stanja jedne modulacije, neka vrsta univerzalne transmutacije. Kafka, koji se ve nalazio na taki tranzicije izmeu dve vrste drutava, opisao je u Procesu njihove najzlokobnije juridike izraze: navodno oslobaanje (izmeu dva zatvaranja) u disciplinarnim drutvima i beskrajno odlaganje u (stalno promenljivim) drutvima kontrole su dva veoma razliita naina delanja, a ako se na legalni sistem klima, ako se raspada, to je upravo zato to prelazimo s jednog na drugi. Diciplinarna drutva imaju dva pola: potpisi koji stoje umesto individua i brojeve ili mesta u registrima koja stoje umesto njihove pozicije umasi. Disciplina ne vidi nikakvu inkompatibilnost izmeu ova dva aspekta i njihova mo i okuplja i individualizuje, to jest, ona oblikuje one nad kojima se primenjuje u skup ljudi i ukalupljuje individualnost svakog lana tog skupa (Fuko je video poreklo ovog dvostrukog interesa u pastirskoj moi svetenika nad njegovim stadom i nad svakom posebnom ivotinjom, a drutvenu mo kako postavlja laikog svetenika razliitim sredstvima). U drutvima kontrole nije bitan ni potpis ni broj ve ifra:ifre su lozinke, dok su disciplinarna drutva voena (kada se radi o integraciji ili otporu) naredbama. Digitalni jezik kontrole sastavljen je od ifri koje pokazuju da li pristup nekoj informaciji treba biti dozvoljen ili ne. Vie se ne bavimo dualnou izmeu mase i individue. Indivudue su postale dividue a mase uzorci, podaci, trita ili banke. Novac, moda, najbolje izraava razliku izmeu dve vrste drutava, jer je disciplina uvek bila povezana sa ukalupljenim valutama koje sadre zlato kao numeriki standard, dok je kontrola zasnovana na promenljivim kursevima, modulacijama koje zavise od ifri koje postavljaju procentualne uzorke za razne valute. Ako su stare krtice1 novca bile ivotinje koje dobijate na mestima zatvaranja, onda drutva kontrole imaju svoju zmiju.2 Preli
1

Franc. vielle taupe, to zapravo znai: matore vetice, ali zbog analogije sa drugom ivotinjom zmijom, ostavljen doslovan prevod; neprevodiva igra rei. Prim. prev. 2 Zmijom (le serpent) se nazivao mehanizam promene novanog kursa u Evropskoj uniji, kojim se valutama doputalo da variraju u vrednosti. Prim. prev.

smo sa jedne ivotinje na drugu, sa krtice na zmiju, ne samo u sistemu pod kojim ivimo ve i u nainu na koji ivimo i u odnosima sa drugim ljudima. Disciplinarni ovek je proizvodio energiju u diskretnim koliinama, dok se ovek kontrole talasa, kreui se u kontinuiranom rasponu razliitih orbita. Surfovanje je zamenilo sve druge starije sportove. Lako je uspostaviti korespondencije izmeu svakog drutva i neke vrste maine, to ne znai da njihove maine odreuju razliite vrste drutava, ve da one izraavaju drutvene forme koje su sposobne da ih stvore i koriste. Stara suverena drutva su radila sa jednostavnim mainama, polugama, koturima, satovima; ali skoranja disciplinarna drutva bila su opremljena termodinamikim mainama koje su predstavljale pasivnu opasnost entropije i aktivnu opasnost sabotae; drutva kontrole funkcioniu sa treom generacijom maina, sa informacionom tehnologijom i kompjuterima, gde je pasivna opasnost buka, a aktivna piraterija i kontaminacija virusima. Ovaj tehnoloki napredak je duboko ukorenjen u mutaciji kapitalizma. Mutacija je prepoznata i moe biti sumirana na sledei nain: kapitalizam XIX veka bio je koncentrativan, upravljen ka proizvodnji, i proprijacijski. Tako je nainio od fabrike mesto zatvaranja, sa kapitalistom koji poseduje sredstva za proizvodnju i koji moda poseduje druga slino organizovana mesta (radnike domove, kole). to se tie trita, ona su osvajana ili putem specijalizacije, kroz kolonizaciju ili kroz smanjivanja troka proizvodnje. Ali kapitalizam u svojoj sadanjoj formi nije upravljen na proizvodnju koja se esto prebacuje u udaljene delove Treeg sveta, ak i u sluaju sloenih operacija kao to su fabrike tekstila, eliana i rafinerija nafte. To je kapitalizam nadproizvodnje. Vie ne kupuje sirovi materijal, niti vie prodaje gotove proizvode: on kupuje gotove proizvode ili ih sastavlja iz delova. Ono to tei da proda su usluge, a ono to tei da kupi su aktivnosti. To je kapitalizam koji vie nije upravljen na proizvodnju ve na proizvode, to jest, na prodaju ili trita. Stoga je sutinski disperzivan, a fabrike ustupaju mesto preduzetnitvu. Porodica, kola, vojska i fabrika nisu vie analogna, ali razliita mesta koja konvergiraju ka vlasniku, bilo dravi ili nekoj privatnoj snazi, ve deformiue ili transformiue ifrirane konfiguracije jedinstvenog preduzetnitva gde su administratori jedini preostali ljudi. ak je i umetnost prela sa zatvorenih mesta na otvorena kola bankarstva. Trita se osvajaju preuzimanjem kontrole pre nego uspostavljanjem discipline, fiksiranim stopama pre nego smanjenjem trokova, transformisanjem proizvoda pre nego specijalizacijom proizvodnje. Korupcija ovde zadobija novu snagu. Prodajno odeljenje postaje sredite preduzetnitva ili dua. Kau nam da preduzetnitvo ima duu, to je najzastraujua vest u svetu. Marketing je sada instrument drutvene kontrole i stvara arogantnu sortu koja je na gospodar. Kontrola je kratkotrajna i brzo se menja, ali istovremeno kontinuirana i neograniena, dok je disciplina bila dugotrajna, beskonana i diskontinuirana. ovek nije vie zatvoreni ovek, ve ovek u dugu. Jedna stvar, istina, nije se promenila kapitalizam jo uvek dri tri etvrtine oveanstva u ekstremnom siromatvu, previe siromanih da imaju dugove i previe brojnih da budu zatvoreni: kontrola e morati da se nosi ne samo sa nestajuim granicama, ve sa naseljima od straara i getoima koji niu kao peurke.

Program

Ne moramo da zalazimo u naunu fantastiku kako bi pronali mehanizme kontrole koji mogu fiksirati poziciju bilo kog elementa u bilo kom datom trenutku ivotinja u rezervatu, ovek u preduzetnitvu (elektronsko tagovanje). Feliks Gatari je zamislio jedan grad gde svako moe napustiti svoj stan, svoju ulicu, svoj komiluk, koristei svoje (dividualne) elektronske kartice koje otvaraju ovu ili onu barijeru; ali kartica moe biti odbijena odreenog dana, ili tokom odreenog vremena dana; ne zavisi od barijere, ve od kompjutera koji se brine da su svi na doputenom mestu i utiu na univerzalnu modulaciju. Moramo ustanoviti osnovne sociotehnoloke principe kontrolnih mehanizama kako njihovo vreme dolazi i opiemo u ovim okvirima ono to ve zamenjuje disciplinarna mesta zatvaranja za koja svi tvrde da se raspadaju. Moda e se starija sredstva kontrole, pozajmljena od starih suverenih drutava, vratiti u igru, prilagoena po potrebi. Kljuna stvar je da smo na poetku neeg novog. U zatvorskom sistemu: pokuaj pronalaenja alternative nadzoru, bar za manje prekraje i upotreba elektronskog tagovanja radi prisiljavanja prekrilaca da ostanu kod kue tokom odreenog vremena. U kolskom sistemu: forme kontinuirane procene, uticaj kontinuiranog obrazovanja na kole i povezano udaljivanje od istraivanja na univerzitetima, jer je preduzetnitvo uvedeno u obrazovanje na svakom nivou. U bolnikom sistemu: nova medicina bez lekara ili pacijenata koja identifikuje potencijalne sluajeve i subjekte pod rizikom i nema nieg sa bilo kakvim napretkom ka indivudualizujuem leenju a kako se predstavlja, ve je zamena za individualna ili numerisana tela kodirane dividualne materije koju treba kontrolisati. U sistemu preduzetnitva: novi naini manipulisanja novcem, proizvodima i ljudima, koji vie ne prolaze kroz stare sisteme forme-fabrike. Ovo je prilino ogranien raspon primera, ali dovoljan da prenese ta znai govoriti o raspadu institucija: raireno progresivno uvoenje novih sistema dominacije. Jedno od najbitnijih pitanja jeste da li sindikati vie imaju ikakvu ulogu: povezani kroz istoriju sa borbom protiv discipline, na mestima zatvaranja, mogu li se prilagoditi ili e otvoriti put novim formama otpora protiv drutava kontrole? Mogu li se naslutiti konture ovih buduih formi otpora, sposobnih da se odupru ulagivanjima marketinga? Mnogi mladi ljudi imaju udnu udnju da budu motivisani, uvek trae specijalne kurseve i kontinuirano obrazovanje; njihov je posao da otkriju ijim ciljevima slue, ba kao to su stariji ljudi otkrili, sa prilinom tekoom, ko je dobijao disciplinom. Zmijsko klupko je ak komplikovanije od krtije jazbine. Preveo Andrija Filipovi Gilles Deleuze,LAutre Journal 1. maj 1990. il Delez, Pregovori, Karpos 2010. Peanik.net, 30.10.2010.