Вы находитесь на странице: 1из 84

VRT STRASTI

1. Poglavlje

arlo je spustio slualicu i gledao u svoje ruke koje su drhtale. Polako je postajao svestan vesti, a oseaj sree potisnuo je prazninu koju je dugo oseao. Nestrpljivo je brisao suze radosnice sa svojih obraza. Antonio! Razmiljao je izvan sebe od uzbuenja dok je u rio prema svojoj radnoj sobi. Moj sin! Glasno je pozvao svoje osoblje. Sa svojim uputstvima stvorio je atmosferu uzbuenja u celoj kui. Umesto sportskih kola morao je odmah nabaviti mercedes, rezervisati avionsku kartu , sobu u hotelu i spakovati putnu torbu. Dugakim koracima i sa grozniavim sjajem u oima siao je niz iroke stepenice palate i otvorio vrata kola u koja je uskoio kao da ga juri sam avo. Ipak, pakao je ostavio iza sebe. Pritisnuo je snano na pedalu gasa i konano je bio na putu! Otro je sekao krivine dok je iza njega ostajala aurna obala. Jurio je prema Napulju, a onda za London... Kod svog sina! Duboko je udahnuo vazduh. Antonio, slatki Antonio. Karlo je bio ispunjen novom ivotnom energijom i radou. Njegovi nervi su igrali od uzbuenja. Kako e preiveti vreme do svog dolaska u London, a da ne povie glasno od sree, ili ak da se naglas smeje ili plae. - Bambino mio, aputao je on u sebi. Te rei su u njemu budile ljubav, ali i bol. - Moje dete, moja beba?

Uskoro e ponovo videti svog voljenog sina. Od prvog trenutka kada ga je ugledao po roenju zavoleo ga je tako strasno da je kasnije bol unitila svu njegovu ivotnu snagu. Duboko je udahnuo vazduh. Zaboravio je za trenutak da izdahne. Nije bilo ni udo, jer je due od godinu dana sanjao o tome kako e ponovo pronai Antonia. Beskrajne mesece koje je proveo razdvojen od sina radio je danonono kako bi zaboravio na nepodnoljivi bol, koji je na njegovom licu urezao tragove. Nesrea je od Karla nainila usamljenika. Od oveka punog ivota, koji je zavoleo ivot i brinuo se o prijateljima i roacima, postao je hladna maina. On je svoje ranjeno srce ogradio gvozdenim oklopom. ivot je za njega postao besmislen. Sada je ponovo bio preplavljen oseanjima. Njegov sin je sada imao sedamnaest meseci. Uskoro e ga ponovo drati u rukama. To je bilo udo za koje se molio svake noi u tiini svoje sobe. Neposredno posle telefonskog razgovora otvorio je vrata deje sobe koja su bila zakljuana od onog dana pre etrnaest meseci, kada je Sara odvela sa sobom malog Antonia. Od tog dana nita nije pomerano. U sredini sobe stajao je krevet u kojem su generacije i generacije Misonijevih spavale u prvim mesecima svog ivota. Iznad njega je visio deiji telefon sa domaim ivotinjama. U runo pletenoj korpi bile su igrake, koje njegov sin nikad nije dodirnuo. Od pomisli na to da e njegovo dete ponovo biti tu, srce rnu se ispunilo sreom, a kolana su mu zadrhtala. Iznenada ga je napustila snaga. Izraz njegovog lica se smraio kada je pomislio na razlog povratka svog sina. Kreditno odelenje mu je saoptilo preko telefona da je njegova supruga, koja je ivela odvojeno od njega, umrla. On je bio odgovoran za njen kredit i za kuu u Londonu. Da ona nije falsifikovala njegov potpis Antonio bi bio zauvek izgubljen. Kakva ironija sudbine. - Sirota Sara - promrmljao je - nadam se da e nai mir.

On nije bio svetac, ali ipak joj je sada oprostio. Na poetku je mrzeo Saru, jer je odvela sina od njega. Ipak sada je bio tuan to je ona umrla tako mlada. Bilo joj je tek trideset godina. Bila je to tragedija. Nije imao pojma da li je Antonio jo uvek u Sarinoj kui. Nakon njene smrti sa njenim sinom se moglo svata desiti. Nadao se da je bila u stanju da unajmi dadilju , koja se sada jo uvek kod kue brine za Antonia. Moda je Antonia odveo neko od njene rodbine. Jo gore bi bilo ukoliko je Sara , koja nije imala nikakav majinski instinkt, odevla Antonia u neki dom. Karlo je jurio otro sekui krivine. Shvatio je da tako riskantnom vonjom nee bre stii do cilja , nego da samo moe doiveti udes. Karlove oi gorele su od uzbuenja. Ovoga puta ga niko i nita nee zadrati. Bez Antonia mu je bilo beznaajno svo njegovo bogatstvo i mo. Zastraujui je bio intenzitet njegovih oseaja i sva sredstva su mu izgledala dozvoljena samo da stigne do svog sina. *** Andrea se sagnula iznad kreveta i poljubila dete koje je spavalo. Ljubav i saoseanje uinili su da zaboravi na poslednje strane trenutke. Kakvo divno dete. Dirnuta se nasmeila. I kako naporan dan! Polako je ispravljala bolna lea. Andrea je bila umrona, ali nikada nije bila ovako srena. - Dragi Antonio, - neno mu aputavi, ree Andrea. Sa vrhovima prstiju dodirivala je nene obraze deaka. Nasmeila se neno dok je stavljala njegove ruke ispod pokrivaa. - Laku no, zlato - apnula je sa puno ljubavi. Bila je toliko iscrpljena da se ne bi mogla pomeriti ni kada bi se radilo o ivotu i smrti. Nije bilo ni udo, jer je deak ve nedeljama svaki dan visio na njoj ne ostavljajui joj ni sekund mira. Andrea je

imala razumevanja za Antonievo ponaanje i strpljivo je sve tolerisala. Majka mu je umrla pre samo dva meseca. Andreino raspoloenje se promenilo kada se setila svojih roditelja, koji su nju i Saru pre mnogo godina usvojili iz jednog sirotita. Uzdahnula je .Nisu mogli izabrati dvoje razliitije dece. Nije bilo lako iveti u senci prelepe Sare. U principu, Andreino srce je jo uvek bilo povreeno, jer se u toj porodici nije oseala voljenom. Nije bilo ni udo to deset godina nije videla svoju sestru. Jedini kontakt su bile estitke za Boi. Od kada joj je Sara ostavila oporuku sa molbom da se brine za Antonia, poeli su da trpe njen posao i njeni socijalni kontakti. Ipak se ni jedne sekunde nije pokajala to je Antoniu posvetila svoj ivot. Kada je prvi put uzela u ruke svog neaka imala je izmeana oseanja. Sa jedne strane se radovala, jer je konano imala nekoga kome moe da pokloni svoju ljubav. Sa druge strane se plaila , jer Antonio nije prestajao da plae, a ona nije imala nikakvog iskustva sa bebama. - Ipak , njen majinski instinkt je odmah bio probuen i bilo je jasno da bi sve uinila za Antonia. Bila mu je potrebna. Andrea se spustila u stolicu na terasi. elela je da uiva u zalasku sunca, a kasnije e otii da se okupa. Uzdahnula je zadovoljno. Uprkos mnotvu prijatelja, njen ivot je ranije bio prazan. On je zbog Antonia dobio smisao. Poto je njegov otac mrtav, a nema ni drugih roaka, ona e ga usvojiti. Pitanje je dana kada e oni i zvanino postati majka i sin. Bila je presrena zbog toga. Moj sin, razmiljala je ushieno. Zvualo je divno. -Zdravo ja sam Andrea, a ovo je moj sin Antonio - aputala je sebi u bradu, ne skidajui osmeh sa lica. Slatki osmeh voljenog deteta je neto najlepe na svetu. Taj osmeh je mogao zameniti osmeh zaljubljenog mukarca. Andera sa svojih dvadeset i devet godina nije upoznala mukarca sa kojim bi elela

da provede ivot, mada je bilo mnogo onih koji su eleli da je veu za sebe. S puno ljubavi posmatrala je sada Antonievo lice na monitoru video nadzora. - Do sutra u est, zlato - proaptala je neno. Luksuznu sobu sa video nadzorom i bazen sa palmama uskoro neemo moi sebi da priutimo, razmiljala je. Ako joj ne poe za rukom da dobije nove poslove na ureenju zelenih povrina, njena finansijska situacija postae fatalno loa. - A kako bih u opje i mogla da prihvatim neki posao kada Antonio po ceo dan visi na meni kao planinar na Mont Everestu? pitala se zabrinuto. Zbog briga je zaboleo stomak. Ustala je s mukom i krenula prema bazenu. Potpuno potuena ovim mislima, stavila je prvo jednu, pa onda i drugu nogu u tirkizno plavu vodu bazena. Sunce na zalasku obojilo je jedan deo vode u crvenu boju. Voda je bila prelepa, ali ona nije imala snage da uiva u njoj. Interfon je zazvonio. To su moda bili njeni prijatelji koji su doli da vide Antonia. Oni nisu odobravali Anderinu odluku da svoju slobodu i nezavisnost rtvuje zbog deteta. - Nisam tu - proaptala je za sebe. Bilo je devet sati. Ponovo se zaulo zvono, ovoga puta due. - No dobro! Ko je? pitala je. - Karlo Misoni - odgovorio je glas sa akcentom stranca. - Karlo - povika ona zapanjeno. -Ti si mrtav! Dok se okirano osvrtala oko sebe i urila okliznula se na vlanim ploicama i pala u bazen. Potonula je. Iako je uloila svu svoju snagu, uspela je da izroni samo na kratko i uspela tek da vikne: - U pomo! Onda je ponovo potonula. Antonio!, pomislila je, ne smem da se utopim. Potrebna sam mu. Uspela je ponovo da izroni, a onda se uhvatila za ivicu bazena.

Kada je legla na terasu i pokuavala da doe do vazduha, ula je u daljini glas oveka. To je verovatno bio Sarin mu. -Boe!- uzdahnula je. - Sarin mu! Iznenada je postala svesna razloga njegovoj poseti. Naravno, pomislila je. Verovatno je saznao za njenu smrt, a to znai... Doao je da odvede Antonia, da joj ga uzme! Svet je poeo da se rui i oseala je kao da joj se izmie tlo pod nogama. Ne moe joj uzeti bebu! Antonio je bio neko koga je volela najvie na svetu. A detetu je bila potrebna toliko da je plakalo im bi se od njega udaljila na vie od pola metra. Pretrnula je od pomisli na odvajanje od Antonia, koji je plakao panino im bi video nekog nepoznatog. Bila je to uplaena beba, koja je prola kroz pakao i tek je sada nauila da se igra. O Antoniu se ne moe starati niko drugi osim nje. Mora postojati neko reenje. Nije poznavala zakone, ali je sigurno znaajnije Karlovo krvno srodstvo, od njene elje za starateljstvom nad detetom. Andrei je postajalo loe. Iako je Karlo bio nemoralan ovek, ipak, on je bio Antoniov otac. Pred zakonom on ima pravo starateljstva nad svojim sinom. - Strano! Bila je gotovo oduzeta od straha. Moda nije imala apsolutno nikakva prava da dobije starateljstvo nad Antoniom.

2.poglavlje

ndrea je ustala i sklonila mokre pramenove kose sa lica. Plakalo joj se. Molila se da se radi o propalici i da je on proitao Sarinu umrlicu i doao u nadi da je ona ostavila za sobom bogatstvo, a da ga Antonio ne interesuje. Trgnula se kada je ponovo zaula zvono interfona. - Dolazim - povikala je uplaeno. Iscrpljeno je ila u pravcu dvorita. Teko se kretala poto joj je haljina bila potpuno mokra. U sluaju da je to bio Karlo, morae da zatiti svog sestria od njega bez obzira na svoj pravni poloaj. Sakrila bi se i na pusto ostrvo, samo da bi spasila Antonia. Snosila je odgovornost za ovu malu, tunu bebu i ne bi ga prepustila ovom Kazanovi, koji ga je do sada ignorisao, a koji ima i brojne poroke. Andrea je stegla zube. Karlovo neverstvo je unitilo njegov brak sa Sarom, a njenu sestru oteralo u smrt. Kada je stigla do vrata ugledala je besprekorno odevenog oveka koji je nervozno etao ispred vrata i zahtevao nareivakim tonom da mu otvori vrata. Karlo je sklonio prst sa zvona kada je ugledao visoku enu sa crnim, svetlucavim loknama kako prilazi vratima. Neodoljiva lepota ove ene izazvala je u njemu divljenje. Jedna bretela njene dugake haljine pala je sa preplanulog ramena, a ispod izreza dekoltea su se nazirale predivne grudi. Njena mokra haljina inila je da izgleda kao grka boginja. Izgledala je poput Venere, koja je upravo izronila iz mora. Bio je opinjen. Njegovo telo je burno odreagovalo, ali se onda setio razloga svog dolaska. - Otvorite mi - naredio je. - Ja sam Karlo Misoni.

- Zaista? Pokaite mi vau linu kartu! - uzvratila mu je Andrea borbeno. Karlo je oklevao. Nije bio naviknut na to da mu neko otkazuje poslunost, ili da se ak usudi da mu nareuje. Izvukao je dokumenta iz unutranjeg depa svog sakoa od kamira i pruio ih bez rei. Veina ljudi se pri pogledu na Karlovu energinu bradu i tamne, sjajne oi ne bi usudila da dovodi u pitanje istinitost njegovih rei. Andrea je zapanjeno gledala u fotografiju poredei je sa ovekom ispred sebe. Bila je okirana. - Ali, ti si mrtav! povikala je. Dodirni me i videe koliko sam iv, gotovo da je rekao zaprepastivi se sopstvenom reakcijom. Za njega je bilo novo to to se opet osea ivim i to ga uzbuuje pogled na ovu prelepu enu... - Da li ti je Sara to ispriala? Ljutilo ga je to to doputa da ga ovo prelepo lice ene uznemirava. Ponaao se udno, ali je razlog tome sigurno bila radost to e ponovo videti Antonia. Andrea klimnu glavom. - Prolog leta - proaptala je. Delovala je ranjivo i drhtala je. - Sara mi je tada poslala svoju novu adresu. Pisala mi je da se posle tvoje smrti vratila u Englesku. - Sara je lagala. Kao to vidi, iv sam - nastavio je hladnim tonom. - Da sam znala da si iv, nazvala bih te kada... Ti zna da je Sara...? - Umrla. Da. A sada elim da vidim svog sina - rekao je nareivakim tonom. - To je nemogue - usprotivila se. Karlo je bio okiran. - ta si rekla? - pitao je preteim glasom. - Ne moe da ga vidi - ree mu samouvereno. Gledala ga je svojim neobinim plavim oima zabacujui glavu, tako da su kapljice vode sa njene kose padale po njenom telu. Andrea je stavila ruke na bokove, a on je zadivljeno gledao u njene obline. Pod drugim okolnostima ovo bi bila ena njegovog ivota. - Zato? - pitao je besno. Ona neprijateljski uzvrati na njegov pogled. - Ja to neu dopustiti - odgovori mu gotovo u dahu.

- A zato neete, doavola? - gubio je kontrolu nad sobom. - Zato to Antonio spava! - uzvrati ona tako, kao da je spremna za svau. Ipak, Karlu su njene rei zvuale poput muzike. On je zatvorio oi. Njegovo srce je divlje kucalo. Antonio je tu! - razmiljao je on. Za trenutak nije mogao da se pomeri od uzbuenja. Sada je trebalo da ubedi ovu enu iz snova, koja je bila spremna na sukob, da mu otvori vrata. - Svejedno je, da li Antonio spava, ili je budan,- rekao je vidno uzbuen. - elim samo da ga vidim. On je moj sin! - rekao je strasno. - Ne moe me spreiti - ree, nasmeivi joj se u lice. Dakle, odmah otvori vrata! - ree, uozbiljivi se. - Ne. Najpre se moram presvui. Potpuno sam mokra -ree mu ravnoduno, smirivajui bes u sebi. - Primetio sam. Je li sve u redu? uo sam povik... - Toliko sam se uplaila kada sam preko interfona ula tvoje ime da sam pala u bazen. Mislila sam da si mrtav. Bilo je teko plivati sa dugakom haljinom, a posebno zbog toga to sam umorna i iscrpljena. Karlo je preao rukom preko ela. Bio je umoran, ali i srean zbog ponovnog susreta sa Antoniom, ali je tu bilo jo neto... U njemu se probudila seksualna elja. On se sabrao. - Dakle, ja sam kriv to si mokra? - ree pomalo ironino, mada mu to nije bila namera. Ona ga je strogo pogledala. Njene guste, crne trepavice bile su mokre, a on je ponovo osetio kako ga preplavljuje ta-las vreline. Ova ena ga je obarala s nogu. Njegovi oseaji su bili pred eksplozijom. - Sasvim! - uzvrati ona. - Dakle, budite strpljivi dok se ne presvuem - insistirala je. - To je smeno! Odmah mi otvori vrata! - gubio je strpljenje. - Ne! Saekae! - odbrusi mu Andrea. - Zar treba da stojim pred vratima kao tigar u kavezu, dok ti... Bio je izvan sebe od besa.

- Ne moe drugaije! Ne mogu da rizikujem da otme Antonia, dok se ja presvlaim - bila je uporna. - Kako mogu oteti neto to mi pripada? - Tebi pripada? Ja u zatititi Antonia! - Od njegovog roenog oca? - pitao je neverujui. - Da. Strpi se. Ja u pouriti - tvrdoglavo e ona. - Ko si ti, doavola, da uzima sebi za pravo da se tako ponaa? zagrmeo je. - Ja sam Andrea Foks. Sarina sestra i Antonieva starateljica. Saekaj, brzo u se vratiti - ree, okrenuvi se i odlazei. Nestala je brzo u kui. - Vrati se! - povikao je Antonio besno. - Da si se odmah vratila! vikao je i dalje za njom. Bilo bi mu lake sa bejbisiterkom, lake bi je ubedio nego ovu svadljivu enu sa neodoljivim telom, razmiljao je Karlo besno. Drao se za elo. Muila ga je pomisao na to da njegov sin spava na samo nekoliko metara razdaljine, a on ne moe odmah da ga vidi. Karlo je pokuavao da se smiri. ta znai nekoliko minuta ekanja? Antonio je ovde. Uskoro e ga drati u svom naruju. Ipak, nije bilo lako obuzdati enju posle toliko meseci razdvojenosti. Morao je odmah da vidi svoje dete, jer mu je suvie dugo nedostajalo. Veina ena su bili potrebni sati da se istuiraju i spreme. Prokletstvo! Poeo je nestrpljivo da se letka ispred vrata. Razmiljao li o eni koja gore svlai mokru haljinu sa svog predivnog tela. Bila je prelepa sa svojom nenom koom i neverovatnim oima, sa senzualnim usnama. Osim toga bila je temperamentna. Delovala je strasno. Nije bilo ni udo to je na njega tako delovala. Pokrenula je njegove emocije na prvi pogled. Sigurno e ponovo moi da se kontrolie, im vidi Antonia. eleo je da to pre uzme u naruje svog sina i da ga odvede kui.

*** Andrea je sa prozora spavae sobe posmatrala kako se Karlo eta ispred eline ograde. Izgledao je zaista kao tigar u kavezu. Jo nikada nije videla nekog tako besnog. Podseao je na vulkan, koji preti da izbaci lavu i prekrije okolnu zemlju. Srce joj je snano lupalo. Karlo ne bi razumeo zato Antonio treba da ostane sa njom. Ponovo joj je bilo loe. Bila je svesna da e izgubiti Antonia.. Na to nije raunala. Nikada se ne bi tako vezala za Antonia da je znala da je on iv. U meuvremenu je postala centar Antoniovog sveta. Razdvajanje bi unitilo oboje. Antonio je jo uvek bio labilan da bi mogao otii sa svojim ocem. Andrea je postavljala sebi milion pitanja. Zato je Sara izmislila da je Karlo mrtav? Da li je pobegla sa Antoniom od Karla? Da li je Karlo bio onako lo kako ga je Sara opisivala? Andrea je jo jednom pogledala Karla kroz prozor. Sara je priala o njegovim ljubavnim aferama. Njegovo visoko, atletski graeno telo zrailo je senzualnou. Bio je zaista privlaan. Kosa mu je bila sjajna. U njegovim krupnim, tamnim oima bilo je i nenosti i besa. Izgledalo je da ezne za svojim detetom. Da li je to bila samo elja za naslednikom, ili se radilo o neemu dubljem? Izgleda da su Sarine prie o udaji za bogataa bile istinite, jer je Karlo izgledao kao bogat ovek. Andrea je znala da on vodi porodinu modnu firmu, koja ima filijale po elom svetu. Dinastiji je potreban naslednik, razmiljala je potiteno. Ve po njegovom odelu i cipelama mogla je proceniti da je situiran. Sigurno su i njegova koulja i skupocena, svilena kravata bile runi rad. Ovaj italijanski plejboj je bio perfektno obuen. On bi Antoniu mogao pruiti ivot iz bajke - u materijalnom smislu mnogo vie nego to bi mu ona ikada mogla pruiti. Antonio bi sigurno preuzeo jednoga dana firmu svog oca. Kakva budunost.

Ali, da li bi dobio i ljubav? Kada se setila svog doma, u kome nije bilo ljubavi, najeila se. Da nije imala tako mnogo prijatelja verovatno ne bi izdrala. Ko e u Antoniovom ivotu imati ulogu majke? Bezbrojne ene u krevetu njegovog oca? Uplaenom Antoniu je bila potrebna ljubav, kao ribama voda. Za njega bi bilo pogubno da bude sa nekim kao to je Karlo. Nadala se da e imati snage da se sukobi sa njim. Trebae joj hrabrosti da ubedi Karla u to da ne moe odmah da odvede Antonia. Njeni nervi su bili ve sada napeti. Prijao bi joj vreo tu. Andrea je provirila u Antoniovu sobu. Pri pogledu na njegovo slatko, malo lice srce joj je zaigralo. Mislila je na sledee sate kada e biti odlueno o Antoniovoj i njenoj sudbini. - Ah, Antonio. Ona ga pomazi po nenom obrazu. - Toliko te volim! - ree pomalo setnim glasom. Svukla je haljinu i drhtei stala pod tu, a onda zaplakala. Suze su zajedno sa vodom klizile preko njenog lica. Umotala je kosu u beli frotirski pekir i obukla tirkiznu haljinu. Prekasno je primetila da je to Sarina haljina. Bila joj je preuska i prekratka. Tada je zaula zvono. Uplaila se da bi to moglo probuditi Antonia, pa je brzo krenula prema vratima. Karlo je znaio pretnju njenoj srei. Duboko je uzdahnula pre nego to je Karlu otvorila vrata. Karlovu nameru je bilo lako prepoznati. eleo je da povede Antonia sa sobom. A nije bilo naina da ga u tome sprei.

3.poglavlje

i - proapta Andrea bez daha. - Hou odmah da vidim Antonia! - ree, prolazei pored nje. - Ne sme ga probuditi! - ree tihim glasom. - Madona! - ree on sa stisnutim usnama. - Pokai mi put! Antonio je gore, zar ne? -ree, gledajui prema spratu. Karlo je besno koraao prema stepenicama. Andrea je urila za njim pri emu joj je spao pekir, tako da joj je kosa pala preko ramena. Kapi vode su joj padale po golim ramenima kada je konano uspela da ga uhvati za ruku. On se ukoio, udno je pogledavi. Andrea se inilo kao da je uhvatila stenu, pa je uplaena intimnou tog dodira, brzo povukla ruku. Osetila je elektricitet. - Da? - ree, znaajno je pogledavi. Od vreline njegovog glasa kolena su joj zaklecala. Njegove rei su zvuale tako uzbuujue i seksi. Bio je to italijanski za poetnike. - Obeaj mi! - rekla je ona bez daha. - ta treba da obeam? - podigao je obrve,znaajno je pogledavi. Ona se s mukom sabrala ovlaila je usne da bi mogla ponovo neto da kae. - Obeaj mi da ga nee probuditi! - Brine se zbog Antonia? Pogledao je u njeno uplaeno lice. - Da! Ja ga volim, povikala je strasno - od glave do pete! inilo se da su njegove oi na trenutak poprimile meki izraz. I ona je omekala zbog njegovog hipnotikog pogleda. - Neu ga probuditi - obeao je on sveano. - elim samo... Shvatie da moram da ga vidim nakon tako mnogo vremena. - Ali ne sme ga odvesti sa sobom! - Ali ja sam zbog toga ovde. - Jednostavno e ga uzeti iz kreveta i otii? - povikala je ona zapanjeno.

- Zar izgledam kao varvar? -pitao je on hladno. - Nemam pojma kako izgleda varvar. Moram zatititi Antonia. On je gledao mrano. - Radi li se o pravno priznatom starateljstvu? Nije mogla da ga lae. - Ne. Spustila je glavu. - Onda ti pred zakonom nema nikakvog prava na Antonia nastavio je ravnoduno. - To nema veze sa zakonom! - Ali zakon odluuje. Sluaj, Andrea! Dosta mi je tog nepoverenja. Ti zna samo za Sarinu verziju prie. Ja u ti rado ispriati svoju.... - Ja znam sve o tebi! - povika ona prekinuvi ga. - Ne, ne zna! ula si samo lai. Sada e me sasluati, pa makar te morao na to prisiliti. Uplaena njegovim besom, Andrea se povukla korak u nazad. Ukoliko bi bio nasilan, morala bi da pozove policiju. - Sluam - ree ona hladno. - Dakle? On prekrsti ruke gledajui u nju. Izgledalo je kao da se bori sa bolom koji je dugo nosio u sebi. Pre etrnaest meseci Sara je otela Antonia iz nae kue. To me potpuno zateklo. Kada sam otiao na posao on je bio tu. Kada sam se vratio kui nestao je zajedno sa svojom majkom. Sarine i Antoniove stvari su takoe nestale. O njima nikada vie nisam nita uo. Svo vreme nisam ni znao da li su mrtvi ili ivi. Tek jutros... - Neverovatno! - ree Andrea. - To je strano ! Kako si to mogao podneti, ako je zaista bilo tako... - To je istina! Zato bih te lagao? Karlo je kuvao od be sa. - Zato bih muio sebe seanjem na propaeni bol? Andrea pocrvene. - Nemam pojma! Samo sam zbunjena, jer znam dve verzije prie. Tvoja zvui neprirodno. - Sara me je duboko povredila - iskreno e Karlo. Andrea duboko uzdahnu. Bila je okirana. - Verovatno te je jako mrzela. - Ne elim vie ni re da kaem o Sari.

Verovatno se radilo o stranim oseajima, pomislila je Andrea, inae Sara ne bi pribegla tako drastinom sredstvu. Oigledno ne znam celu priu. Morala bih saznati istinu pre nego to Karlo dodirne dete. - Andrea, postajem nestrpljiv. Uroeno mi je lepo ponaanje, ali kada se radi o strasti gubim samokontrolu. Poslednji put ti kaem, pokai mi gde je Antonio! Inae u ga sam potraiti. - Plaim se da e ga odvesti! - bunila se ona. - Naravno da hou! On je moja krv. Volim ga i vie od godinu dana patim za njim. Njegove rei su je dotakle, ali joj je pomisao da izgubi Antonia bila nepodnoljiva. - Molim te nemoj! Uzdahnula je. On je uhvatio svojim snanim rukama kao da mu se inilo da e pasti u nesvest. Iako se sve vrtelo oko nje, Andrea je pokuavala da ostane pri svesti. - Andrea! ta je bilo? - To je tako strano ! - rekla je ona plaui. - Kako to misli? Ona se borila protiv toga da se ne utopi u njegovim tamnim, sjajnim oima. - Ja sam luda od straha da e ga odmah odvesti. Antonio je beba, Karlo, uplaie se! Ona je drhtala. - Molim te , Karlo! Mora me posluati Antoniu za ljubav - molila ga je. On je gledao zabrinuto. - ta to treba da znai? Je li Antonio bolestan? - zagrmeo je on. - Ne, fiziki je u redu. Ona je povikala pod snanim stiskom njegovih ruku. - Molim te, nemoj! Boli me! - Izvini! Toliko sam uzbuen da nisam ni primetio ta radim. On je neno pomazio me-sto na njenoj ruci gde je prethodno jako stisnuo. Izgleda da je on u mislima bio negde drugo. - Uplaila si me - izvinuo se on jo jednom.

- Ne brini, Antonio je divno dete - smirivala ga je ona. Ali videe to i sam. Dozvoli da jo jednom razgovaramo o tome! - zamolila ga je. - U redu, ali samo kratko. Ja sam ve rezervisao avionske karte. Andrea e pokuati da ga sprei da odvede Antonia sa sobom. Karlo je pristao da je saslua. Iskoristie priliku da ga ubedi u to da bi bila strana greka, ako bi Antonia odveo u Italiju. - Hvala - proaptala je. Karlo je privukao . Ona je za trenutak spustila glavu na njegove iroke grudi i uivala u oseaju sigurnosti u njegovim rukama. Ni jedan mukarac je nije ovako neno zagrlio. ak je ni majka koja je usvojila nikada nije ovako zagrlila. Ovo je bilo divno iskustvo. Ipak, ona se otrgnula iz njegovih ruku. - Izvini za moju slabost - promrmljala je ne gledajui ga u oi. - Pokvasila sam ti koulju. - Osuie se. - Obino nisam ovako osetljiva, objasnila je ona brzo i obrisala mramicom njegovu koulju. Osetila je toplinu njegovog tela. - Ah, tako se brinem zbog Antonia! Karlo je gledao okirano. -Zato? - Kako da ponem. To je duga pria. - ta to znai? Gde je on? Odmah me odvedi kod njega! Izgledalo je kao da e Karlo ponovo izgubiti samokontrolu. Andrea se sabrala i odvela Karla do deije sobe. - Ovde - ree drhtei. - Hvala. On je za trenutak zastao, a onda je uao u mranu prostoriju. Andrea je ostala na vratima. Drhtala je kao prut. Karlo je polako priao detetu koje je spavalo. Koliko je samo eznuo za ovim trenutkom. - Antonio! - proaptao je tiho gledajui zadivljeno u deaka.

- Pikolino - aputao je neno. Tako si lep! On je ispruio polako ruku i dotaknuo deiji krevet kao da je od zlata. Paljivo je posmatrao deaka. Andreano srce je divlje kucalo. Mnoge noi je ovako provela pored deakovog kreveta. A Karlo Antonia nije video od kada je on imao tri meseca. Kakva nona mora! Izgledalo je kao da posmatra svaku vlas kose svog deteta, kao da se plai da e mu ga neko ponovo oteti. Deak je imao izrazito dugake crne trepavice koje je verovatno nasledio od Karla. Antoniova ruka sa slatkim malim rupicama leala je na tankom prekrivau. Karlo je bacio enjiv pogled na njegovu ruku. Andreane oi su se napunile suzama. Volela je Antonia. Ovo je bio divan trenutak: posmatrati kako Karlo obnavlja vezu sa svojim sinom. Ipak vie bi volela da se Karlo prema detetu ponaao ravnoduno. Onda ona i Antonio ne bi bili razdvojeni , jer bi stranac bio otrov za Antoniovu labilinu psihiku ravnoteu. Karlo se spustio na kolena i neno dodirnuo detetovu ruku. Antoniovi prsti su se instinktivno sklopili oko Karlove ruke, koji je uzdahnuo, kao da e zbog ovog malog beznaajnog pokreta veito kleati pred njim. Karlovo neskriveno divljenje je bilo neto najdirljivije, a istovremeno i najbolnije to je Andrea ikada videla. Pre nego to bi srce moglo da joj se slomi, okrenula je glavu. Obrisala je suze i pokuala da zaustavi jecaj. - On je... tako lep...lepi je nego to ga pamtim. I tako je porastao... Karlove isprekidane rei odavale su njegova oseanja. Andrea se nije usuivala da ga pogleda. Polako su ili niz stepenice. Andrea je oseala njegovu unutranju napetost, koju je preneo i na nju. - Hoe li pie? - pitala ga je kada su seli u dnevnu sobu. - Viski - odgovorio joj je zamiljeno. Ona je usula viski u ae i pruila mu dok joj je ruka drhtala. Kao i njegova.

Volela je Antonia. Njena tuna vest e za njega biti sigurno bolna. Morae da se usprotivi njegovoj volji. Karlo se smestio u udobnoj sofi. - Ti si se verovatno poslednjih nedelja brinula za Antonia. Ja sam ti za to veno zahvalan - ree, nasmeivi se ljubazno. - Ja u ti se za to velikoduno revanirati nastavio je. - Ne nisu mi potrebni ni novac, ni zahvalnost. Onda je skoila i pogledala ga sumnjiavo. - Ja sam ti zahvalan , htela ti to, ili ne - govorio je, gestakulirajui rukama. Andrea je razmiljala koliko je esto koristio ruke da izrazi svoja oseanja. Kada je govorio o Antoniu njegovi pokreti su bili neni. I sada kada je pokuavao da je smiri, pokreti njegovih ruku su bili lagani. Postalo joj je pretopio. Ugrizla se za usnu. Bila je zapanjena strau koju je osetila. Ako ne bude pazila, privlani i armantni Karlo e moi da je vrti oko prsta, a Antoniu e morati da kae dovienja. - Ne zna ta hou da ti kaem - uzdahnula je. On je pogledao zapanjeno. -Ljuta si. - Ne, strano se plaim - nastavi Andrea. - Mene? - pitao je on iznenaeno. - Onoga to planira da uini. Andrea je pogledala u au da bi sakrila suze. Kada je ispod sputenih kapaka pogledala u Karla, on se jo uvek smeio. Izgleda da je ve zamiljao svoj pobedniki povratak kui. Antoniu je bio potreban oseajan otac koji e imati mnogo vremena i strpljenja za njega, a ne Kazanova, koji e date voditi sa sobom samo da pokae svoju muevnost. - Ne sme ga odvesti! - odjednom e ona. - Kako to? - Ti nisi dobar za njega, uzvrati ona ustro i pogleda ga u oi. U tiini koja je bila ispunjena nabojem mogao se uti sat iz hodnika.

- ta ti je Sara zapravo o meni ispriala? - pitao j on napeto. - Nisi joj bio veran - okrivila ga je Andrea. - Ostavljao si Saru i Antonia zbog svojih ljubavnica, pre svega zbog neke Bjanke. Bio si lo otac, a jo gori suprug. - Shvatam. On se nije branio kao to je ona oekivala. - Zato misli da nisam dobar za Antonia? - Da! Ali to nije jedini razlog - nastavila je. - Izgleda da ima itav niz zamerki. Mislim da je bolje da to razjasnimo. Najpre elim da mi kae ta se desilo sa Sarom, kako je umrla? Andrea se pitala da li to Karla zaista interesuje. Bila je sigurna da je Sara bila pogoena Karlovim neverstvom. - Njena smrt je bila strana - ree posle duge pauze. - Ispriaj mi. Ona je duboko udahnula a onda mu ispriala ono to je i sama saznala. - Policija me je pozvala pre dva meseca. Pronali su moje ime u Sarinom dnevniku koji je bio u njenoj torbi. Tebe u njemu nije pominjala. - To me ne udi - rekao je. - Rekli su mi da se moja sestra predozirala i da je umrla. On je pogledao okirano, a onda je spustio glavu. Moda se osetio odgovornim. Prekrio je lice rukama i uzdahnuo. -Sara! Na svoje iznenaenje, Andrea je osetila saaljenje. ak je poelela da mu stavi ruku na rame da ga utei. Karlo mora nauiti, razmiljala je ona ljutito , da se ne srne igrati oseanjima drugih ljudi. Sada sam treba da se izbori sa posledicama svog neverstva. - Policija je pronala ceduljicu kod Sare, rekla je drhtavim glasom. ta je pisalo? - Sara je elela da se ja brinem za Antonia. - To je neverovatno . Kako je samo mogla da ostavi dete?

- Ne znam - ree Andrea iskreno. - Sigurno je poludela od brige. Nije se radilo samo o tvom stranom ponaanju, nego... - Mom ponaanju! Hajde da to raistimo! Ona me napustila pre vie od godinu dana. Ja ne snosim odgovornost za njenu smrt. Ali, ta je drugi razlog? Andrea je gotovo eksplodirala, kada je on rukama uveravao u svoju nedunost. - Sara je bila u dugovima. Nije mogla da izae na kraj sa finansijskom situacijom. U njenom pisaem stolu je brdo neplaenih rauna njenih maserki, pedikirki, privatnih trenera i kreditnih firmi...Osim toga ova kua je pod hipotekom. Ceo njen ivotni stil je bio blef. On je finansiran sa pozjmljenim novcem. Sirota Sara se dovela u ozbiljne finansijske potekoe. - Mogla je da potrai moju pomo. Ja bih je kao protivuslugu obavezao da mi da starateljstvo nad sinom. Ovaj ovek je bio nemogu. Primorao je enu i dete da ive u dugovima! Andrea je kuvala od besa. - Ti propalice! Ni ne stidi se nema ni oseaj krivice. - Ne! Ni najmanje. - Dakle, tako stoje stvari. Ti svoje ponaanje nee promeniti. - To i nije potrebno. - Lepo, a tako smo ponovo kod Antonia. - Tano. Gde je on bio kada se Sara predozirala? Je li ga ostavila samog? - Ne, imao je bejbi siterku. Sara je bila izala. Naena je bez svesti u toaletu jednog kluba. Zar misli da bi ostavila dete samo? - Nita me ne bi iznenadilo -ree on. - eli da predstavi Saru kao veticu - prebaci mu ona. - Nastavi priu! - Policija me pozvala iz njenog stana. U pozadini se ulo dete kako plae. Kada sam shvatila da je to Antonio , odmah sam stigla. Bili su mi potrebni sati i sati da ga smirim, a od tada ga vie nikada nisam naputala.

- On mora odmah sa mnom. Mora napustiti ovu kuu koja ga podsea na njegovu majku i mora zapoeti novi ivot. - Ne! Ne moe ga uzeti! Ja to neu dopustiti. Karlo se ukoio . Njegov neumoljivi pogled je uinio da ona zadrhti. Imala je pravo. Iza armantne povrine bila je skrivena elina volja. Poto se ona usprotivila njegovoj elji, njegov bes je pogodio svom silinom. - Odmah e videti da li mogu ! - ree, skoivi na noge. Ukoena od straha gledala je kako Karlo ustaje i ide prema vratima. Onda je skoila iz fotelje i stigla do vrata pre Karla. Naslonila se na vrata sa rairenim rukama. - Mora me sasluati! - molila je ona. - Mora znati zato Antonio mora da ostane ovde! - Pusti me da proem, Andrea, zapreti on. - Ili u zaboraviti na svoje dobro vaspitanje. Suvie sam dugo ekao na ovaj trenutak. Gotovo da sam bio poludeo od brige i mrnje. Njegov glas je bio promuklo. Govorio je tako tiho da ga gotovo nije mogla razumeti. Duboka oseanja nalazila su put do Andreanog saoseanog srca. - Ne moe ni zamisliti kako mi je bilo za to vreme. Veruje se da mukarci nisu toliko vezani za decu kao ene. Ja sam za Antonia bio vezan od prvog trenutka. Ni ti, ni bilo ko drugi nee me vie razdvojiti od Antonia. On je uhvati za ruke i odgurnu je na stranu. Ona se borila. - Ako ti je Antonio vaan, sasluae me! Stalno pokuavam da ti to ispriam. Nije mu dobro, povika ona glasno. Najzad je skrenula njegovu panju. - Rekla si da nije bolestan. Strah je izotrio njena ula. Oseala je njegov vreli dah i njegov parfem. Oseala je vrtoglavicu od njegovog pogleda. - Nije fiziki bolestan, nego emocionalno. Antonio pati od straha od razdvajanja. Njegovo stanje je ozbiljno. On je gledao sa nevericom.

- To mi mora objasniti. Andrea za trenutak zahvalno sklopi oi. Poto mu je Antonio oigledno bio vaan moda e razmisliti o tome da ga ne odvede. - Moemo li esti? - pitala je ona tiho. - Toliko sam umorna da jedva stojim. On joj je pomogao da doe do sofe i seo je pored nje. Uzela je gutljaj iz ae pre nego to je poela. - Nemam pojma ta se ovde dogaalo pre Sarine smrti. Moda je Antonio bio sasvim normalan, dok je ona jo bila iva. Moda i ne. Nisam pronala nikoga u komiluku ko je znao neto o tome. - A bejbi siterka? - pitao je Karlo. - Te veeri kada je Sara umrla, ona je prvi put bila ovde. Antonio je ve spavao kada je ona stigla. Bez obzira na to kako je bilo u prolosti, Antonio sada ima ozbiljne probleme. On stalno visi oko mog vrata i ne isputa me iz vida. Gotovo ceo dan mu je potreban fiziki kontakt. Kada se osea sigurnim, igra se samo na par metara razdaljine. Plai se stranaca, a ja ne mogu nikuda, otii bez njega. - ta se deava kada te ne vidi? - Dere se. - Nita vie? Ako se Antonio dere samo iz inata to je normalno. - To nije inat! Ako bi ga uo kako se dere, primetio bi da se radi o paninom strahu. Kada to ujem srce mi se kida. Ubeena sam da bi Antonio poludeo, ako bih ja iznenada nestala iz njegovog ivota. Zamisli samo to da kada je zaspao njegova majka je bila tu, a kada se probudio bio je sa potpuno nepoznatim ljudima. - A pre vie od godinu dana njegov otac je bio tu, a onda se Antonio probudio u sasvim drugoj kui, drugoj zemlji. - Znam. U njegovom ivotu je bilo mnogo lomova, ali se Antonio nakon Sarine smrti osetio potpuno naputeno. - Siroto dete - uzdahnu Karlo. - Kakav haos. - Da. Da si tada bio ovde , on bi se sigurno vezao za tebe. Ja sam tako postala jedina sigurnost u njegovom ivotu, ree ona ozbiljno.

Ne moe mu to oduzeti. Moramo Antoniovo dobro staviti iznad naih elja. Ne moe ga uzeti dok je u ovakvom stanju! - Andrea, ti ne zna da me deca vole - ree on tiho. - U ovom sluaju ti to nee pomoi. - Videe da i ja volim decu. Nakon kratkog vremena Antonio e se pored mene dobro oseati i sve e biti u redu. Ne brini se za njega. Ona uzdahnu iscrpljeno. - Ti ne razume? To je prava trauma! - Vara se! Sada ti mene posluaj! Antonio je moj sin i ja ga volim. Tu nema vie ta da se kae. Neu odmah odvesti Antonia zbog tebe, ali u to uiniti sutra kada se zbliimo. - Ali... - Veeras u ostati ovde, jer ne mogu da rizikujem da mi Antonio ponovo nestane pred nosom. - Ja tako neto nikada ne bih uinila - pobuni se ona. - Ne? Izgleda odluno u tome da sprei vezu izmeu mene i mog deteta. - Uspostavi vezu , ako moe. Do tada budi moj gost, ree ona gorko.* - Tvoj gost? Ovo je moja kua, jer su i dugovi postali moji. Ti si moj gost. Sutra e spakovati Antoniove stvari i Sarine papire, kako bi smo Antonio i ja im se zajedno poigramo mogli da krenemo za Italiju. - Ako se on ne bude igrao sa tobom? - Svakako emo otputovati. - Ali to mi ne moe uiniti! U Italiji neu moi ni da ga posetim. A kada Antonio bude plakao u paninom strahu ona e biti na hiljade milja daleko. Mislila je da e umreti od tuge. - Doi da ga poseti - predloi Karlo, poto je primetio njena jaka oseanja. - Kao Anton iova tetka u mojoj kui e uvek biti dobrodola. Moja majka e se obradovati da te upozna. Bie ti i ona zahvalna zbog svega to si uinila za nas. A sutra e moi da se

vrati svom ranijem ivotu. Siguran sam da poslednja dva meseca nisi imala vremena za sebe. Gledala ga je bez rei. Zbog suza nije mogla nita da kae.1 - Molim te, ne plai - ree on neno. - Ne plaem! - Razumem da je to za tebe teko. Brinula si se nedeljama za Antonia i vezala si se za njega. Oboje znamo da on mora sa mnom u Italiju , nastavi Karlo neumoljivo. - Sutra. - Izvini me sada eleo bih da jo jednom pogledam Antonia pre nego to potraim mesto za spavanje. On je krenuo prema vratima. Andrea je htela da se pobuni, ali nije imala snage. Oseala se bedno. Potonula je u sofu i isplakala duu. Za nekoliko sati nestae sunev sjaj. Mogla je da zamisli sutranju scenu kada Antonio bude vritao od straha. Ta slika je bila nepodnoljiva. Stavila je ruke preko lica. Karlov plan je bio brutalan. Morala bi ga zadrati, ali nije znala kako. Znala je da bi Karlovo ponaanje moglo unititi malog Antonia. Plaei se za svog sestria, gorko je plakala.

4.poglavlje

arlo se istuirao pre nego to je legao u krevet koji je bio direktno pored deijeg kreveta. Ispunjen dubokom ljubavlju, na trenutak je posmatrao svog sina koji je spavao. - Samo spavaj, mali moj. Od sada emo biti nerazdvojni proaptao je neno. Nee biti problema. Antoniu je nedostajala ljubav oca. On je znao sa decom , suprotno od onoga to je mislila Andrea. Nije video da nosi burmu, pa je bio siguran da ona nema iskustva sa decom. - Do sutra, sine. Zadovoljno je zatvorio oi. U njemu je pulsirala nova energija. Njegove ene e se diviti Antoniu. Morao se nasmeiti zamiljajui njihova lica. Iako je bio zadovoljan, nije mogao zaspati. To je bilo verovatno zbog vreline letnje noi. Dok je satima leao u krevetu bez sna njegove misli su lutale. Zamiljao je iznenaenost svoje majke. Nije joj nita rekao za svoje putovanje kod Antonia, jer se plaio da se njegove nade nee ostvariti. Onda je zamiljao Andreano strastveno lice koje je imalo mnogo toga da mu zameri. Onda je razmiljao samo o Andrea i o Antoniu. A kada je otvorio oi, jer je zauo tih um, ona je na njegovo zaprepatenje stajala ispred njega. Nije joj se javio, jer mu se neto u njenim pokretima uinilo veoma udnim. Nosila je tanku providnu spavaicu , koja je naglaavala njena lepa ramena i grudi. Prila je direktno deijem krevetu, ne gledajui u njegovom pravcu, iako ga je morala videti u slabom odsjaju none lampe. Na njenom licu se video srebrni trag suza. Vlane trepavice uokvirivale su njene plave oi. Tu i tamo oteo bi joj se jecaj. Karlo je bio miran. Gotovo da nije disao.

Kada je drao za ruku upala mu je u oi jasnoa njenih neverovatnih oiju. A pri pogledu na njena senzualna usta, bilo mu je jasno da suzdranost nije ono to on eli u svom ivotu. - Andrea... Izgledalo mu je, da ga ona nije pri metila. Na njegovo iznenaenje, ona je plaui legla pored dejeg kreveta kao da eli tu da spava. Karlo je razljutilo njeno neskriveno nepoverenje. Ipak, dodirnulo ga je to kako je stavila ruku ispod glave. Konture njenog tela ispod prozirne spavaice probudile su u njemu elju. - Andrea, pozvao je on. Ona se nije pomerala. Grudi su joj se podizale i sputale u ritmu disanja. Zbog erotskog naboja u prostoriji, sigurno nije mogla zaspati. On je ustao, a srce mu je lupalo. - Andrea - promrmljao je mazei njeno lice. Ona se nije odala ni jednim pokretom. I njen puls je bio ravnomeran. A kada je paljivo podigao njenu ruku shvatio je da ona zaista spava. Kada je shvatio da je ona etala u snu, ispunila ga je ne-nost. Uzeo je svoj jastuk i ebe, pa je paljivo pokrio. Pri tome je dotakao njeno neno telo udiui neni miris njene koe. Teko mu je palo da se od nje odvoji. Njegova nena oseanja pomeala su se sa snanom poudom. Karlo se morao savladati da je ne odnese u svoj krevet i da je tamo cele noi strasno voli, toliko je eleo. Razljuen svojim oseanjima legao je u krevet smirujui svoju strast. Pokuao je da misli o neemu drugom. Konano je zaspao. *** Kada se probudio nije znao gde se nalazi. Na njegovom satu je bilo pola sedam i bilo je vreme za ustajanje. Kada je pogledao pored kreveta, ustanovio je da je Andrea nestala. - Boe! - promrmljao je uplaeno. Sledei pogled je potvrdio njegovo strahovanje. Nije bilo ni Antonia!

Brzinom munje, navukao je bokserice i potrao iz sobe da potrai svog sina. Jedna od spavaih soba je morala biti Andrearia. Izgledala je haotino, kao da se pakovala na brzinu. Andrea! Glasno je povikao I potrao ka stepenicama. To mu se ne srne dogoditi po drugi put! Moda jo nije nestala sa Antoniom... - Andrea! Povikao je. Kada ju je ugledao osetio je olakanje. Toliko je drhtao da je morao da se nasloni na zid. Andrea je stajala na vratima kuhinje i zaueno gledala njegove grudi i noge. Nakon paninog straha, ponovo je razmiljao o tome koliko je lepa, a srce mu je divlje kucalo. Iza nje se ulo tiho ukanje. Antonio se drao za Andreanu nogu i uplaeno virio iza nje. Iako su ga preplavili nenost i srea, Karlo nije primetio samo da su Antoniove oi plave, nego i da su pune suza i da Antoniova mala usta uplaeno drhte. - Sve je u redu, rekla je Andrea neno mazei plavu kosu deaka. - Kakav lom! Mislili smo da na doruak dolazi veliki medeved, zar ne? Antoniu ovo izgleda nije bilo zabavno. Karlo je bio zahvalan Andrea zato to je ohrabrivala deaka. - Pomislio sam da si nestala sa njim. Sudei po tome kako tvoja soba izgleda... - Rekla sam ti da to neu uiniti - pobunila se ona. -Ja sam neuredna - objasnila mu je. - Nemam vremena za spremanje. Kako si mogao samo tako da uplai Antonia? I ti sebe naziva oseajnim! Uzela je Antonia u naruje i aputala mu utene rei na uvo. On da je nastala sa njim u kuhinji. Karlo je zauo kako tiho peva. Uzdahnuo je kada je zauo smeh svog deteta. eleo je da pozdravi Antonia sa osmehom. Umesto toga ... Trebao mu je Antonio! Toliko je eznuo da ga konano dri u naruju.

Udario je pesnicom o dlan. Trebae mnogo truda da zadobije poverenje svog sina. Prokletstvo! Malo kasnije ponovo je uspostavio samokontrolu i uao u kuhinju. Andrea je plesala sa Antoniom da bi tako odagnala njegov strah. Karlo je posmatrao ljubomorno. Antonio je nosio plavo beli duks koji je naglaavao plavetnilo njegovih oiju. Njegove kratke teget pantalone plesale su oko njegovih tankih nogu. Antonio je Karlu izgledao neuhranjeno. Mala deca obino nisu tako mrava. Ipak se suzdrao od komentara. Za Andreu je Karlovo ponaanje bilo neshvatljivo. Prokockao je ansu da pozdravi Antonia oputeno. Potvrdili su se njeni najgori strahovi. Karlo nije znao kako treba da bude paljiv sa Antoniom. - Jesi li dobro spavala? - pitao je Karlo kao usput. Ona je izgledala zaueno. - Molim te, budi miran, Karlo! Njen glas je zvuao ljubazno da ne bi uznemirila Antonia. Karlo je sa svojom neobrijanom bradom izgledao kao gusar. Svako dete bi se uplailo, iako je to njoj izgledalo seksi. -Tako, zlato! Sada emo jesti nau kaicu! Hajde u svoju stolicu... Doi, poljubi me! Kakav deak. Sada emo zajedno jesti. Jedna kaika za tebe, jedna za mene.... - Sedi i nemoj tu stajati kao div koji je zalutao - tiho je dobacila Karlu. - Ili, jo bolje, obuci se - naredila mu je. On je zabezeknuto izaao iz kuhinje ne suprotstavljajui se Antonio je uplaeno gledao za njim. Atmosfera je ponovo bila oputena. Andrea je shvatila koliko je napeta u Vitorijevom prisustvu. Pourila je da to pre nahrani Antonia pre nego to se Karlo vrati. Kada se on ponovo pojavio Antonio je poeo da plae i traio je da ga ona uzme. Andrea ga je uzela u krilo i dala mu flaicu. Iako je Karlo nemo posmatrao svog sina, Andrea je bila napeta. On je izgledao neodoljivo. Posle brijanja njegova preplanula koa je

sijala. Besprekorno bela koulja i elegantno odelo naglaavali su njegovu figuru. Bilo je tu i neega dubljeg zbog ega je gubila glavu im bi bio u njenoj blizini. Izgleda da je i Karlo primetio udne vibracije izmeu njih. Duboko uzdiui, on se ponovo obratio svom sinu: - ao bambino - rekao je tiho smeei se. Kada je Antonio zaplakao i sakrio glavu na njenim grudima, Andrea ga je instinktivno pomazila po glavi apuui mu umirujue rei. - To je tata! Zdravo, tata, ohrabrivala je ona Antonia. - Papa - ispravio je Karlo. Ona je klimnula glavom i htela je da mu da Antonia. Meutim Antonio je poeo da se dere vrsto se drei za nju. Pokuavajui da se to vre dri za nju povukao je izrez njene bluze. - Stavi ga na stolicu - rekao je Karlo mrtei se. Ona je ustala i ljuljala uplaeno dete u rukama sve dok se nije smirio. - Ako bih ga stavila u stolicu, poeo bi da se dere i opet bi se zalepio za mene. Shvati, Antoniu je potrebna ljubav, jer je nesiguran. Ne treba mu hladnokrvna muka logika! Karlo je stisnuo usne. Sigurno je bilo strano, razmiljala je Andrea, biti stranac sopstvenom detetu. Nisam ovo tako zamiljao, rekao je. - Upozorila sam te. Nee ga odvesti sve dok je ovakav. On duboko uzdahnu. - Ne. Mogu li da skuvam kafu? - Naravno, ali nemoj praviti nagle pokrete. Mora Antoniu dati vremena, Karlo. - Koliko dugo? Jedan sat ili nedelju dana? Ona je gledala u Antonia koji se drao za njenu nogu. Ko bi to znao? Moda e se Karlo predati i nastaviti sa svojim ivotom plejboja. Onda e ona i Antonio moi da nastave sa svojim ranijim ivotom.

Ipak joj se nije sviala ova zamisao. On je privlaio. Zato je ba Antoniov otac morao biti prvi ko je probudio takva oseanja! - Ne znam, Karlo - proaptala je, poto je on jo uvek ekao na njen odgovor - Zaista ne znam. *** Karlo bi najrae glasno povikao od razoarenja ulazei nedelju dana kasnije u Andreinu kuhinju. Mehaniki je pripremao veeru. Na alost, Andrea je mogao pomoi jedino tako to je kuvao. Iseckao je par bataka i zainio ih. Moda se Antonio nikada nee osloboditi Andreane suknje. Karlovo srce se slamalo to ga se njegov sin toliko plai. Ne bi to mogao jo dugo izdrati. Antonio je stalno bio priljubljen uz Andrea i ni na trenutak je nije ostavljao na miru. Karlo je besno seckao povre. Pokuao je da ne razmilja o Antoniovoj nesrei. To ga ju jako bolelo. Bio je beskrajno zahvalan Andrea to je uprkos svojoj iscrpljenosti ostajala- tako mirna i strpljiva kako ne bi ugrozila Antoniovo zdravlje. Kada je Karlo zauo Andreane umorne korake niz stepenice, pogledao je. Kosa joj je bila raupana, a lice joj je delovalo ranjivo. U dugoj uskoj haljini koja je bila iste boje kao njene oi izgledala je enstveno. - Popij au vina - ponudi je on. - Ti si moj spasilac. Ona se spustila uzdiui u stolicu i po gledala ga. - Veeras je dugo trajalo - rekao je on oseajno dok joj je dodavao au. Najradije bi je zagrlio i uteio. Upalio je svee. Andrea je gore provela vie od sat vremena. Gledala ga je sa krupnim tunim oima preko ruba ae. Kada je spustila au na sto , njene usne su sijale. Karlovo srce je bre zakucalo. On se okrenuo da stavi ranjie na gril.

- Iako je bio umoran, nije mogao da zaspi, uzdahnula je ona. Proitala sam mu etiri prie i otpevala mu sve uspavanke, koje sam znala. Sada bih mogla ii na spavanje. On se nasmejao. - Ne bi bilo prvi put da zaspi za vreme jela. - Znam. Danas je zaista bilo strano. Karlo je spustio zabrinuto glavu. Sve je pokuao. Kupio je ogroman bager i igrao se sa njim da bi pridobio deakovu panju. Svirao je na poklopcima, kaikama i do pola napunjenim flaama. Onda se sakrio iza jednog drveta. Antoniova jedina reakcja bile su suze. A svaki put, kada bi se Andrea udaljila samo korak od Antonia on je histerino plakao . To je ledilo krv u Karlovim ilama. Oseao je saaljenje za svoje nesreno malo dete. - Mislim da mu treba pomo - rekao je on. - Ljubav - odgovorila je ona. - Ljubav i sigurnost. - To nam je svima potrebno. Karlo se ljutio zbog vreline u svom glasu. Teka situacija je zahtevala samokontrolu. On ne samo da je svakodnevno gledao nesreu svog sina, nego je intima sa Andrea uinila da bude gotovo lud od poude. Pokuavao je da sredi svoja haotina oseanja koncentriui se na banalne stvari. - Pronala sam jednog lekara - rekla je ona. - On je preporuio ljubav i sigurnost. Rekao mi je da doem ponovo, ako se Antoniovo stanje ne popravi za tri meseca. - Priaemo o tome drugi put. Veera je skoro gotova. - Jelo divno mirie. Kao mediteransko leto. - Hvala. Ja sam tebi zaista zahvalan. - Molim. On je paljivo stavio jednu porciju aromatinog jela na tanjir, pa ga onda servirao ispred Andrea. Ona mu je bila opasno blizu. Andrea je probala jelo. Zadivljeno je uzdahnula. - Meso je boanstveno sono i meko. Morae mi dati recept. Inae, ti nisi

domainski tip, ili se ja moda varam - ree mu Andrea, vragolasto se smeei. On se nasmeio i odmahnuo rukom.. Nije mogo drugaije da joj pomogne. Ona je prala ve i istila dok je Antonio spavao poslepodne. - Nikada nisam morao da vodim domainstvo, priznao je. - Napunio si zamrziva i friider, rekla je. Tvoj izbor je praviluksuz. - eleo bih da mogu vie da uinim za tebe. - I ja - nasmeila se ona proteui se. On se nasmeio izvinjavajui se. - elela sam da te iznenadim... Nije tvoja greka to si imao poslugu. Ipak si nauio da kuva? - Nauila me naa domaica, Maria, jo dok sam bio dete. Provodio sam dosta vremena u kuhinji. Tamo se uvek neto deavalo. Maria me nauila da kuvam specijalitete. Andrea podie au. - Za Mariu! Ona podie svoju crnu kosu sa umornim, ali pre svega zavodnikim pokretom ruke. Karlo bi najradije zagrlio Andrea i obeao joj lagodan ivot, ako bi postala njegova ljubavnica. - Svaki dan izgleda sve iscrpljenije - rekao je on mirno. - To je tano. Ne spavam dobro. Svake noi ona je ulazila u deiju sobu u snu traei Antonia. Ponekad je odmah odlazila, a ponekad je sedala na njegov krevet. Bila mu je tako blizu da je mogao da vidi njene obline ispod tanke spvaice. Jednom je sela na njegov krevet i ostala tu pola sata. Gledajui je kriom, Karlo bio mokar od znoja. Sve to se moralo okonati. U Karlovoj glavi je poeo da se kuje plan. Ja mogu sve da imam, pomislio je on uzbueno. - Divim se tome koliko se rtvuje za Antonia - rekao je on toplo.

Andrea je pocrvenela. - Ne mogu drugaije - rekla je branei se. - Sve bih uinila za njega. Kada je on nenamerno pogledao u njene grudi, puls mu se ubrzao. Atmosfera je odjednom postala erotina. Po vrhovima Andreinih grudi bilo je oigledno da je i ona bila uzbuena. Nije joj se dopadalo ono to se sa njom dogaa. To e se lako promeniti, poto strast uvek pobeuje nad razumom, pomislio je Karlo radosno. Mada bi sigurno u poetku protestvovala, njegov plan joj se morao dopasti. Bilo je vie razloga koji su govorili u prilog zajednikom ivotu. Osim Antonia spajala ih je i neizmerna pouda. Kada je Andrea ponovo navlaila svoje usne, on je osetio elju da je poljubi, pa je poeo da se vrti u stolici. Ni ona nije mogla mirno da sedi. On je samo sa mnogo muke uspevao da se savlada da je ne dodirne i ne poljubi. Ona je pojela samo nekoliko kaika pudinga od vanile garniranog krikama kajsija. Karlo jo nikada nije bio pod takvim nabojem. - Ne dopada ti se? - Ukusno je - proaptala je ona. - Zato onda ne jede? Andrea ga nije pogledala, nego je ostavila kaiku na stranu. - Jednostavno tako. - Moe mi mirno rei istinu! Nema razloga stideti se. Odrasli smo ljudi. - Ne znam na ta misli - uzdahnula je. - I ti to osea - proaptao je on tiho. - To te razjeda, zar ne? Pri svetlosti sveca ona je delovala tako ranjivo, pa je uhvatio za ruku. Gledali su se u oi kao da se sada vide prvi put. Karlo je poljubio njenu drhtavu ruku. Onda je uzeo njen palac i stavio ga u usta. Ona se odala uzdahom, koji ga je jo vie uzbudio. - Andrea - aputao je. Kada su im se pogledi sreli proela ga je neverovatna vrelina.

Andrea je bila zbunjena. Nije mogla ni da se pomeri, niti da govori. Bilo joj je teko i da die, a ipak se oseala punom ivota i bila je ispunjena neopisivom sreom. Znala je kakve su bile njegove namere i mogla je to izbei, ali poto je elela njegov poljubac nije se pomerila. Karlo je iznenada podigao. Andrea je zabacila glavu u nazad. Osetila je njegove vrele poljupce na vratu. Nije mogla da shvati zato od njegovih dodira gotovo uvek gubi razum. On je obuhvatio njenu bradu da bi je poljubio. Bio je tako strastan i tako nean! Ipak ona ga je elela jo vie i vie. - Karlo! Zagrlila ga je. On je pogurao do zida. Njegovi vreli poljupci i neni dodiri doveli su do toga da je ona sve vie i vie gubila oseaj za realnost. On je probudio sva njena ula dok nije postala toliko uzbuena da je to smatrala gotovo nemoguim. Uzdiui , ona se sve vie priljubljivala uz njega. - Dodiruj me ... Karlo...!

5.poglavlje

arlo uzdahnu. Onda poljubi Andrea dugim i divljim poljupcem. Njegove oi su sijale od strasti. Ljubio je njene vrste grudi, a onda je podigao njenu haljinu vrelim rukama. Andrea je uzvraala njegove poljupce. - Molim te, Karlo! zajeala je. Jz njega je provalila bujica rei na italijanskom, a onda je svukao njene gaice.

Smisao njegovih rei shvatila je tek kasnije. Pred njom je stajao Karlo, Kazanova i brakolomac. Mada je bila potpuno luda za njim nije smela dopustiti da ba on bude taj koji e joj biti prvi. Kada se Andrea ukoila i on je zastao zbunjeno. - Andrea? - uzdahnuo je. Ona uplaeno sklopi oi. Onda se otrgnula od njega. Njene noge su otkazivale, dok je on grlio. - Ja... Andrea je pocrvenela popravljajui haljinu. Nije mogla odmah da govori, jer se borila sa svojom strau. -Ja... popila sam previe vina. Nije joj padao na pamet bolji izgovor. - Skoro da nisi nita popila. Bio je ljut. - Vie nego dovoljno. Nakon dva oprezna koraka ona se pustila na stolicu. Gotovo da je umrla od stida, ali je ipak rekla: - Ne znam ta mi je bilo proaptala je. - Ja znam. Ona ga pogleda besno. - To nije lepo od tebe. Karlo duboko uzdahnu, a onda je kleknuo pored njene stolice. Stavio je ruku na njeno koleno. - Andrea. Reci mi zato si se zaustavila? - Ne volim avanture, ree ona jednolinim glasom. On joj je sklonio pramen kose sa lica. Taj dodir je ponovo uzbudio. -ta si mislio? - otelo joj se. - Ne elim da sada pobegne. Imam reenje za na problem sa Antoniom. Pramena teme je zapanjila. - Molim? - Veeras mi je neto palo na pamet. Izgledalo je kao da on ponovo ima samokontrolu. - A to bi bilo? - Reenje. Hajde da najpre razjasnimo par stvari! I ti sigurno misli da Antonio treba bolje da upozna svog oca? - Hmm, da.

- Dobro. On je zadovoljno mazio njenu ruku. - Dakle, situacija je ovakva: Ja zbog posla moram to pre da se vratim u Italiju. Ne mogu sve da obavim preko telefona i interneta. -Ah. Nadala se da on nije primetio njeno razoarenje. - Dakle, vraa se. - Da. Problem je samo u tome to se ne vraam bez Antonia. A on ne ide bez tebe. - Tano. Jedno od nas se mora predati, a to e biti ti. - Ja to vidim drugaije. Ona ustade. - Ja se ne odmiem od njega! - povikala je besno. - I ne mora. Spakovaemo se, a za sat vremena e nas moj ofer odvesti do mog privatnog aviona. Leteemo do Napulja. Njegove oi su blistale od sree. - Dakle, ti si isplanirao veeru uz svece, vino i ovu scenu zavoenja da bih ja pristala! - Andrea... - Ili misli da bih uz ulogu bejbisiterke mogla biti i tvoja ljubavnica kada ti se prohte i dok to eli? Kako se samo usuuje? - Andrea, nije mi bila namera da te napola zavedem. Ja nita ne ostavljam nezavreno - ree on smeei se. - Utoliko gore. ak bi i spavao sa mnom! - Oh, da - mrmljao je on oduevljeno. - U nadi da u ti posle toga ispuniti svaku elju - ironino e Andrea. - To ne zvui loe - naalio se on. - Ti si nemogu! - ree, besno skoivi. - Ne, samo sam iskren. Andrea, budi razumna i razmisli o mom pred logu. Kola e biti ovde za sat vremena. - Onda nisi isplanirao dovoljno vremena za zavoenje - nastavi ona buntovno. - Iskreno reeno i sam sam bio iznenaen ovom situacijom. On naini gest bespomonosti. - Gluposti! Ti si tano znao ta radi.

-Od kada sam tebe upoznao vie to ne znam - ree on armantno se smeei. I ona se oseala isto tako. Protekle nedelje su se vie puta sluajno dodirnuli, a ona zbog toga nije mogla jasno da razmilja. Ko zna koliko je ena pokleknulo pred Karlovom privlanou i armom, opomenuo je njen rezon. - Samo da si upoznao nekog drugog! - Ali nisam, a ti si odreagovala snanije nego to sam oekovao priznao je on otvoreno. Onaje pocrvenela. - ao mi je to sam pobrkala tvoje proraune! uzvrati ona zajedljivo. - Nisam mogao da kontroliem ono to se deava kao ni ti, rekao je. - Ja sam to prekinula! - A ja jo uvek ne znam zato. On je pogledao upitno. - Ne uputam se sa ljudima sumnjivog morala. Karlo se nasmejao. - Onda sam ja pogreio i pogreno shvatio tvoju reakciju. - Bio je to trenutak slabosti - branila se Andrea. -Posle veere i vina bila sam suvie umorna. Ali, ne volim povrne mukarce, koji spavaju sa enama, a onda ih odbace kao staru sijalicu! U momentu se nije setila boljeg poreenja. - Sijalicu? On se srdano nasmejao. Andrea pocrvene od besa. - Da, tano. Sijalice se bacaju kada pregore. Primetila je strasni ar u njegovim oima. - A na svoje reenje moe zaboraviti! Morala bih biti luda, pa da poverim Antonia i sebe ba tebi. Uplaila se kada je Karlo svestan pobede zagrlio i nasmeio joj se, a kada je dopustila da se to dogodi posumnjala je u svoj razum.

6. poglavlje
a poetku putovanja Andrea nije progovorila ni re, jer je bila ljuta na Karla. Razmiljala je kako je moglo doi do toga da protivno svojoj volji krene sa njim u nepoznato i jo povede i neduno dete. Ali, Karlo joj nije ostavio izbor. Toliko je bio odluan da otputuje da je ak i na njenu pretnju da e pozvati policiju, ako napusti kuu sa Antoniom, odreagovao oputeno. Verovatno su mu Antoniov izvod iz matine knjige roenih i Sarina umrlica, koje mu je Andrea dala pre par dana garantovali starateljstvo. On je ponudio Andrea ogromnu novanu nadoknadu za vreme koje provede u Italiji tako da bi kada se vrati u Englesku mogla da nastavi sa svojim poslom. Osim toga tvrdio je da e na Antonia pozitivno uticati promena ambijenta, jer je ova kua na njega delovala traumatino. Andrea je bila potuena kada je on naveo da Antonio zaostaje u fizikom i govornom razvoju. On je sigurno imao pravo i kada je pretpostavio da se u ovoj kui jo pre Sarine smrti sigurno neto strano dogodilo, to je uticalo na Antonia. Uzimajui u obzir Karlov nain ivota, Andrea je morala da prati Antonia ak i u inostranstvo. Toliko je dugovala Sari. Ona je Karlu ipak postavila uslov: Ako se Antonio za narednih est meseci ne navikne na oca, ona e se sa njim vratiti u Englesku, a ako primeti da on pati zbog novonastale situacije - odmah. Karlo je pristao nedvoumei se hi za trenutak. Naprotiv, ak je Andrei predloio neto potpuno apsurdno. - Ako si toliko sigurna u to, onda e se sloiti i sa mojim uslovom. Ako ja zadobijem za est meseci Antoniovo poverenje, ti e isto toliko dugo biti moja ljubavnica - rekao je samouvereno. Sigurno je erotina atmosfera puna naboja bila razlog to je ona prihvatila ovaj glupi izazov. elela je da dokae i njemu i sebi da ne

pada svaka ena na njegov izgled, njegovu karizmu, dobro poreklo i novac. Ljutila se ipak na sebe to svoju ednost stavlja na kocku. Kada su ve bili preleteli dobar deo puta, ona se otrgnula iz svojih misli. Uz sve to morala je da prizna da se bila navikla na Karla. Znao da bude veoma paljiv. A njegovo bogatstvo je uinilo da ovaj put bude prava ugodnost. Nije ni udo to je Sara postala ovisnik ovakvog ivotnog stila. ofer se pobrinuo za njihov prtljag i doneo im na aerodrom kafu, aj i veeru. Na aerodromu su jednostavno proli kroz carinsku kontrolu bez pregleda, a nosa je nosio Antonia koji je spavao kao da u rukama nosi isto zlato. Za bogate izgleda ne postoje redovi i ekanje. Avion je spremno ekao na pisti, a poleteo je im su oni uli. Dobili su novine i telefon. Andrea je pozvala mnotvo svojih prijatelja to Karlu nije smetalo. Verovatno su za njega trokovi etrnaest dugakih telefonskih razgovora bili sitnica. Andrea se zavalila u luksuznoj fotelji i grickala praline, koje su joj bile omiljene. Mogla bi lako da se navikne na luksuz. Uivala je u letu. Ako Antoniu ne bude dobro, vratie se u Englesku, vozie se autobusima i uporeivati cene hleba u potrazi za najjeftinijim. - Konjak? - pitao je stjuart sa ljubaznim osmehom. - Hvala. Uzvratila je na njegov osmeh dok je zavravala svoj poslednji razgovor. - Ne, Su, ne brini! Bie mi dobro. Poslau ti razglednicu... ta si rekla? Ah, on! Ona pocrvene. -Mogu samo da kaem... arogantan i egocentrian - rekla je podrugljivo Andrea. U tom trenutku su se spustile itajijanske novine koje je Karlo itao. Karlov bes je zabavljao Andrea. - Ne, odgovorila je ona na pitanje. Nita spektakularno. Trenutno je neobrijan, visok je, tamnoput i nosi odela. Pokuala je da ne razmilja o tome kako su seksi izgledala ta odela na njegovom zgodnom telu. - Sigurno, im se vratimo.

Karlo je gledao iza novina. -Kada se Antonio probudi trebae mu sva tvoja panja. Predlaem ti da odspava dok jo moe. Krevet je nazad u kabini. - Ne, hvala. Biu saputnik - rekla je ona hladno. Dok je Andrea besno gledala u novine, on je mirno nastavljao da ita. Primetila je da se Antonio pomerio i da je otvorio oi. Karlo je odloio novine i pogledao je zabrinuto. - Pst - proaptala je Andrea. - Spavaj, zlato. Ja sam tu. Antonio se esto vrpoljio u snu. Andrea mu je tiho pevala. Kada je vrsto zaspao, ona se ponovo zavalila u fotelji. Nije se pobunila kada je Karlo pokrio ebetom i ugasio svetio u kabini. - Andrea. Kada je otvorila oi Karlovo lice je bilo tano ispred nje. Ona se uplaeno pridigla. On se povukao u nazad. - Ovo nije bio pokuaj zavoenja - rekao je. - Vreme je za buenje. Sleemo. Onda je podigao njeno sedite i vezao joj sigurnosni pojas. Izgleda da se pre toga umio i obrijao. Osetila je njegov skupi losion. Puls joj se ubrzao, kada je iznenada poljubio. Radost na njegovom licu pobedila je njen protest. - Oprosti mi, jer sam izvan sebe od sree - proaptao je. - Potrai drugu rtvu za svoj izliv radosti. - To bih rado uinio, ali su osim tebe ovde jo samo pilot i stjuart. Optuili bi me, ako bih ih poljubio. - U to se ne bih zaklela. Kada si im se nasmeio, izgledali su presreno. Karlo se nasmejao. Onda se sagnuo iznad Antonia da bi proverio da li je vezan. - Skoro si kod kue, Antonio - rekao je on dirnuto. Sletanje je proteklo dobro. Slubenik aerodroma je povrno pogledao njihove papire, a onda se divio Antoniu. Pomogao je Karlu da smesti deje sedite u mercedes koji ih je spremno doekao.

Andrea je bila nervozna. Ona je snosila odgovornost za Antoniovu sreu, a u ovoj zemlji je potpuno ovisila o Karlu. ak nije znala ni jezik. - Moramo li nastaviti putovanje? - Nije daleko, ali e nam trebati malo vie vremena zbog krivina preko brda. Trenutno smo u Napulju. - U Napulju? - pitala je Andrea. - Tano. Voziemo se obalom. Tamo je prelepo, Andrea. Siguran sam da e ti se dopasti. A tamo e ti biti lake, jer imam mnogo posluge. Ti e moi potpuno da se skoncentrie na Antonia. - Nee mu se dopasti to e oko nas biti tako puno ljudi. - Oni e se drati u pozadini dok se Antonio ne privikne. To ti obeavam. Posue e biti oprano, jelo e biti na stolu, a kreveti spremljeni, a da nee nikoga ni videti. Zvualo je kao bajka. Za Karla je ivot u milionerskoj vili bio potpuno normalan, ali su njeni, nervi bili potpuno napeti. Poto su napustili Napulj vozili su se neko vreme auto-putem. Sigurno je bila zaspala, jer kada je ponovo pogledala kroz prozor, vozili su se putem punim krivina preko brda. Sa jedne strane je bila provalija, a sa druge su se uzdizale stene. Iznad njih je bilo na hiljade zvezda. Jo nikada na nebu nije tako jasno videla Mleni put. Tu i tamo se videlo svetio u ponekoj kui u daljini. Pitala se ko je budan u ovaj rani jutarnji as. Moda neki seljak, ili neka majka, koja smiruje uplakano dete. - Nee me razdvojiti od Antonia? - pitala je Andrea iznenada uznemireno. - On mi je vaan. Ti si ovde, jer si mu potrebna. Mora mi verovati. - Ne mogu - rekla je tuno. - Znam, ali e morati da naui da mi veruje. Jednostavno se opusti. Neu ti nita uiniti, ako me ne ugrize. - Ne elim da dobijem kugu - promrmljala je ona. Karlo se nasmejao. - Kakva ena! - ini mi se da vidim more - promenila je ona temu.

- Ima pravo. Naa boanstvena obala. U odsjaju prve jutarnje svetlosti videla je kako se zraci sunca sputaju na sivu povrinu mora, koja polako poprima zlatnu boju, a zatim prelazi u roza. U ranoj jutarnjoj svetlosti prepoznala je breuljke pokrivene maslinjacima. - Oh. Dok su se penjali na vrh brda, Andrea se vrsto drala za svoje sedite. More je bilo dole ispod njih. - Ne boj se. Vozim paljivo svoj dragoceni prtljag - umirivao je Karlo tiho. Obala je zaista bila boanstvena. Ona se sabrala. - Ne plaim se. Ali pogled je kao iz bajke. Nikada nisam videla neto ovako lepo ree ona zadivljeno. - Pogled odavde je aroban. Vidi se plavetnilo sveta, prime-ti on sreno. - Ali ne elim da se zaustavljamo kako bismo stigli kui pre nego to se Antonio probudi. - Za tebe sigurno mnogo znai to to si ovamo doveo Antonia ree ona zamiljeno. - To mi znai sve. To ne mogu iskazati reima. *** Sve ovo je zavodljivo, pomislila je Andrea gledajui u more. Bila je suvie osetljiva. Dirnula ju je njegova elja da izgradi odnos sa svojim sinom. Sarina elja da Karla odvoji od AntoniajDila joj je sve neshvatljivija. elela je da sazna razloge za to. Naselje sa kuama koje su izgledale kao da padaju sa breuljka u more, odvratilo je njene misli. U luci su plutali areni amci na aurno plavoj vodi. Neki su bili nasukani na peanoj plai. Opinjena prizorom, Andrea je otvorila prozor. U kola je prodro snaan miris narandinog drvea. Obuzeta ovom lepotom, Andrea

je duboko udahnula i najzad se opustila. Zaulo se zvono, a eho se odbijao od kua boje breskve. - Ovo je San Lorenco objasnio je Karlo ponosno. - Ja ivim odmah iza grada. - Sve je tako slikovito. - Grad se stoleima prirodno razvijao. Imamo ukus za lepo. Do nedavno je u grad bilo mogue stii samo sa mora. Odavde se mogu videti gradska kapija i srednjevekovne gradske zidine. Dok su se polako vozili kroz krivine i skretali u uske uliice u Andrea se iznenada pojavila neizvesnost. Osetila je paniku. Sara je sigurno imala ogroman razlog zato je pobegla iz ovog raja! - Je li ti hladno? - pitao je Karlo. Ona je zatvorila prozor i trljala ruke. - Malo mi je hladno. Nali su se na jednom prele-pom malom trgu. Karlo joj je pokazao gradsku crkvu sa zvonikom iz trinaestog veka iju je zvonjavu prethodno ula. U uliici u koju su skrenuli videla je zlataru, prodavnicu okolade i jednu elegantnu radnju u kojoj se oigledno prodavala samo svila. - Pomislila sam da je ovde vreme stalo, a umesto toga vidim ulice prepune ekskluzivnih butika - ree Andrea iznenaeno. - Italijani su strasni, ali vole i materijalne stvari. Graevine, hranu, odeu... ene. Grad je pravi raj za ovisnike o opingu. Levo se nalazi par ateljea uvenih modnih dizajnera, koji bi ti se sigurno dopali rekao je Karlo oputeno gledajui u njeno fascinirano lice. - Trgovci bi dobili napad kada bi me videli u mojoj odei iz sekenhenda - nasmejala se Andrea. - Moj budet je nedovoljan za luksuz. Nekada nije bio dovoljan ni za osnovne stvari, pomislila je uplaeno. Imala je jo samo neto sitnine u svom novaniku. - Morau da razmenim neto novca - nastavila je energino. - Nemam mnogo, jer sam uteevinu potroila na Antoniove stvari. - Molim.

On joj poloi ruku na rame. Njeno celo telo je odreagovalo na njegov dodir. - Vie bih volela da me ne dodiruje stalno! - rekla je neprijatnim glasom, koji je zvuao vie ljutito, nego uzbueno. - Izvini. eleo sam da te smirim. Ne elim da se brine zbog novaca. Ti si zadnjih nedelja titila Antonia i zbog njega rtvovala svoj sopstveni ivot. Ja u ti velikoduno dokazati svoju zahvalnost za to. Osim toga dobro u te platiti. Tvoje usluge su za mene dragocene. Ona ga je pogledala iznenaeno. - Ali, ja to ne bih mogla... On ponovo poloi ruku na njeno rame, a njoj je opet bilo pretopio. - Nema, ali - usprotivio se on. - Nikada neu moi da te isplatim za ono to ti dugujem. Zato mi dozvoli da ti dam platu. Novac joj je bio potreban. Osim toga ugovor bi dao poslovni karakter njenom odnosu sa Karlom. Poslodavac i negovateljica. Nasmeila se. Teko da je izgledala kao bejbisiterka sa njenom od vetra raupanom kosom i u staroj vunenoj haljini koja je njeno telo obavijala sve do lanaka. - U redu. Pristajem, ako neu morati da ti se obraam sa "gospodine" - ree, glasno se nasmejavi. - ta je tako smeno? - pitao je zaueno. - Ah, ja u opte ne izgledam kao bejbisiterka. Tvoja majka e se zapanjiti. On se nasmeio. - Saekaj da je upozna. - Zato? Je li strana? - Ne. Ali, ona u opte ne izgleda kao majka, dok ti poseduje sve kvalitete koje treba da ima jedna ena i majka. - Svi Italijani strano preteruju. Nije elela da je zavede svojim komplimentima, koji su tako lako klizili sa njegovih usana. - Ali, mi rado preterujemo. To je zabavno, ali se u ovom sluaju ne radi o preterivanju.

- Ja sam neuredna, nekonvencionalna i tvrdoglava. Ne znam da napravim boini kola i vie volim rad u bati, nego peglanje. Osim toga, kuvanje je za mene pravi horor. - Kao to sam rekao, ti si savrena. Andrea ga je pogledala sa strane, jer je zvuao ozbiljno. Karlov izraz lica je bio nean. - Ne pokuavaj sa svojim armom! - rekla je Andrea sarkastino. - To kod mene ne prolazi. - A ko to pokuava? On sa gestom rukama potvrdi svoju nevinost. - Ja samo navodim injenice. Ti si jedna neobino lepa, strastvena i brina ena. Ima odlian smisao za humor, a tvoja direktnost razoruava. Verujem ti, iako posle iskustva sa Sarom nisam verovao vie ni jednoj eni, koju ne poznajem celog ivota. Slika, koju joj je on doaravao, nije imala mnogo veze sa realnou. - Volela bih da znam ta se desilo meu vama - rekla je Andrea tiho. Njegovo lice se smrailo. -Ne elim da priam o tome. Andrea uzdahnu iscrpljeno. - Trebala bih da saznam ko si. - Ali ne kroz priu. Stvar sa Sarom je prolost. Andrea je znala da e moi da mu veruje jedino ako bude znala istinu. Karlovo raspoloenje se pokvarilo. - Ovo je moja kua. Pokazao joj je elegantnu graevinu koja je bila smetena direktno iznad mora. Ispred kue je bio prostor ureen poput parka, koji se sputao prema peanoj plai. - To bi pre bila palata! - povika ona zadivljeno. - To je bila palata florentinskih prineva. Sagradili su je u osamnaestom veku. Osetila je neku nesigurnost zbog iznenadne hladnoe u njegovom glasu. On je ovde doveo Saru kao svoju suprugu. Njena sestra je imala sve to se moe kupiti novcem, a ipak je pobegla. Andrea je nepoverljivo gledala kako se gvozdena kapija ispred njih otvara na njegov pritisak na dugme, a onda se ponovo zatvara

za njima. Sada je zaista bila prava zarobljenica, pomislila je, a srce joj je bre zakucalo. - Hou li i ja dobiti daljinski upravlja? - pitala je prilino nervozno. - Ako bude vozila kola. Inae e koristiti interfon. Graevinu i park u ti pokazati kasnije. Sada e biti bolje da odnesemo Antonia u deju sobu pre nego to se probudi. - Osoblje e ga uplaiti - rekla je zabrinuto. - Ne, ve sam ih obavestio. Pozvao sam ih iz aviona. Dobro dola u moj dom! - rekao je ljubazno. Lepo je ponovo biti tu! Sa mojim sinom. Andrea je bila toliko zadivljena da nije mogla nita da kae. Gledala je arobni vrt prepun cvea i egzotinog bilja. Veliki oleanderi bili su pomeani sa palmama i mimozama. - Italijanski vrtovi u mojim knjigama izgledaju sasvim drugaije! Obino imaju geometrijski oblik i sastoje se od uredno oiane ive ograde i statua i empresa koji tre u nebo kao uzvinik - rekla je uzbueno, - To je delo moje majke. Ona ne voli bezline vrtove. Andrea se obradovala to e ovde sresti neku srodnu duu. - Mislim da e mi se tvoja majka dopasti. - Ona e kasnije doi. Posle "lo struscio". - Posle ega? - To je promenada na koju se dolazi da se vidi ta su drugi obukli i s kim su. U meuvremenu su stigli do mermernog stepenita koje je vodilo do prekrasnih ulaznih vrata. Karlo je izvadio iz kola deje sedite. Andrea je ila za njim, a srce joj je divlje kucalo. Uli su u ogromno predvorje sa mermernim podom. Onda su se popeli stepenitem koje je bilo osvetljeno ogromnim svetiljkama. Sa zidova u boji meda gledali su je portreti. Andrea se osetila malom i beznaajnom. Ova kua je bila prevelika za Antonia.

Bie to samo kratak, naporan boravak ovde. Verovatno e se ve najdue za tri nedelje sa Antoniom vratiti kui. Dok je pratila Karla odjednom je shvatila da e joj on nedostajati. elela je Karla kao neko zabranjeno voe, koje je istovremeno i slatko i opasno. Morala je sebe podseati da je ona za njega samo sredstvo za postizanje cilja. On nije bio opasnost samo za njeno zdravlje, nego i za Antoniov budui oporavak. - Ovde je deja soba. Karlo se nasmeio trijumfalno. Kao i uvek kada se on na-smei, i ovoga puta se Andrein puls ubrzao, ali je spolja ostajala hladna. - Tano na vreme. Antonio se pomera. Andrea je izvadila Antonia iz sedita. - Ova kolevka je premala. - Znam, ali nisam imao dovoljno vremena da kupim krevet. Karlo je delovao nervozno. I ona je bila nervozna. Bilo je mogue da e se Antonio zbog promene okruenja derati iz sveg glasa. Sa Antoniom u naruju, Andrea je sela na stolicu pored kolevke. - Bolje je da se ti skloni da te ne vidi! - Naravno. Antonio je trljao oi. Kosa mu je bila raupana. - Zdravo, eeru! - obratila mu se Andrea sa osmehom. Deak je zaronio glavu u njeno krilo. Karlo je stajao sa strane, a onda ukljuio muziku kutiju. Zaule su se ovce, krave i svinje. Odzvanjala je tiha melodija. Antonio se polako okrenuo. Blistao je, a onda pokazivao na igraku. Andrea ga je podigla da moe bolje da vidi. Oekivala je jo uvek da e Antonio zaplakati. Ipak, Antonio se smejao, a njegov osmeh je podseao na Karlov neodoljivi osmeh. - Hajde, moram te presvui! Kada se okrenula, Karlo je na njeno iznenaenje nestao. Brzo je pregledala sobu, a onda je ugledala kupatilo sa malom kadom za Antonia. Igrali su se sa amcima i patkama u vodi. Kada je obukla Antonia izostao je oekivani protest. Antonio je blistao od sree dok je istraivao u korpi sa igrakama.

Moda je Karlo imao pravo kada je rekao da Antonio mora da ode iz Sarine kue, pomislila je Andrea. Mada, svako dete bi bilo fascinirano scenama iz dungle na zidu i skupocenim igrakama. Igrake su verovatno kupljene kada se Antonio rodio. Sigurno je Karlu slamalo srce to to se on nikada nije igrao sa njima; pomislila je saaljivo. Kada je Karlo uao u sobu Antonio se uplaio. - To je tata - rekla je Andrea tiho. Zaustavila je disanje, jer se radilo o odluujuem momentu. Antonio se okrenuo prema Andrea, a donja usna mu je drhtala. - U redu je, zlato! Ja sam tu. Jesi li gladan? Antonio je klimnuo glavom. Lepo. Idemo dole na doruak! - ree Andrea ivahno i uhvati ga za ruku. Zaula je iznenada neki pokret na terasi. Stariji ovek, koji je sigurno spadao u Karlov personal, priao je Karlu. Na njeno iznenaenje, on je ustao i zagrlio oveka, u ijim oima su bile suze. Izgledalo je da zaista jako voli Karla. Antonio je povukao za ruku i sili su dole. Poto je otvorila vise vrata traei izlaz u vrt, videla je na kraju jednog salona otvorena vrata koja vode na terasu. Prostorija je imala visoki plafon i freske na zidovima. Sa predivno tapaciranim klupama i foteljama delovala je oaravajue, ali i udobno. Na jednom stolu je bio eir za sunce i otvorena knjiga. Na zidovima je visilo mnotvo fotografija. Andrea je u prolazu bacila pogled na njih. Na veini fotografija je bio Antonia sa svojim ocem. Bili su fotografisani trenuci kada Karlo menja pelene, kada kupa i oblai Antonia. Na slikama je Karlo izgledao presreno i ispunjen dubokom ljubavlju prema sinu. Slike su dokazivale da se Karlo brinuo o Antoniu. Pored Karlovih i Antoniovih fotografija bile su i fotografije, na kojima su verovatno bili roaci. Bilo je i fotografija na kojima su prelepe ene drale Antonia u rukama. Jedna je bila plavua, druga

crnka sa prelepom figurom. Andrea je sumnjala da su one spadale u porodicu. Karlo se divio enama, a i one su njega volele. To se nikada nee promeniti. Za vreme Antoniovog detinjstva Karlo bi sigurno imao mnotvo afera. Ona uplaena ovom pomilju vre uhvati Antoniovu ruku. Tek bi se Antonio privikao na jednu, a ve bi se pojavila druga ljubavnica njegovog oca. Sve te ene bi ga napustile. Najeila se od pomisli kakav bi ovek Antonio mogao postati. Antonio joj se neduno nasmeio kada ga je pomazila po kosi. - Hajde da vidimo ta ima za jelo! Antonio klimnu glavom. On joj je znaio sve. Morala je da, ga zatiti od Karla i njegovog' harema. Borbeno je izala na terasu. Za trenutak je bila zaslepljena sunevom svetlou. Karlo je ustao i pogledao Antonia sa suzama u oima. Onda je pogledao u Andrea. - Mogu otii, ako misli da je potrebno. Andrea je gledala u svog sestria. - Virla? Ona se nasmeila. - Ti i tvoj stomai! Poto je bila sigurna u Antoniovu ljubav, rekla je velikoduno: -Antoniu je trenutno dobro. Razmilja samo o hrani. Ah! Kuda e, zlato? Antonio je uzbueno pokazivao na vodoskok ispod stepenita. - Idi, pogledaj ga! Ti voli vodu. Na Andreanu radost, Antonio je poeo da silazi niz stepenice. S puno ljubavi je posmatrala kako se on naslanja na rub fontane i rukama pljeska po vodi. Onda je srce poelo da joj snano kuca. Antonio se privikavao suvie brzo. To je dobro za njega, rekla je sebi. Obradovalo bi je ako on prevazie svoj ekstremni strah. Karlo bi joj mogao rei da ode i pre nego to istekne est meseci. U tom sluaju... Onda se uplaeno setila dogovora. Karlo e moi da je voli dok mu ne dosadi.

Pobledela je od zapanjenosti. Kako je samo mogla pristati na to?

7.poglavlje
ndrea je pogledala uplaeno u Karla. Osetila je marce du kime. Karlo je otvorio suncobran iznad stola na kome je bio serviran doruak. Lice mu je blistalo. - Antonio se ne boji. Ovde mu se dopada - rekao je sa olakanjem. - Izgleda da si doneo ispravnu odluku - rekla je Andrea kruto. - Raduj se zbog njega! - Radujem se - ree ona uzdahnuvi. Oboje su dobro znali ta bi to znailo. Karlo bi dobio sve, a Andrea bi izgubila sve to joj je bilo vano. - Ach! Tesoruccio mio! - aptao je enski glas iz salona. Andrea se okrenula. Jedna punaka, crnokosa ena obuena u crno pojavila se sa kolicima sa hranom. Gledala je Antonia sa suzama u oima i tiho aputala na italijanskom. - Pst, Maria! Karlo je zagrlio enu i pruio joj maramicu. Onda se okrenuo prema Andrea. - Ovo je Maria, moja domaica. Maria, ovo je Sarina sestra, Andrea, koja se brinula za Antonia. ena je snano zagrlila Andrea, pre nego to je ita uspela da kae. Maria joj je na uvo apnula: - Grazie! - Vratili ste nau bebu - rekla je onda tiho. - Tako smo sreni. Vi ste nau kuu ponovo uinili veselom. Ljubim Vas i zahvaljujem vam se. A sada, va doruak. Beba je tako draga. Da, znam, gledala je u pravcu deaka s puno ljubavi. - Sada neu otii kod njega, ali u vas poljubiti jo jednom. - Hvala, Maria! Andrea se morala nesmeiti zbog radosti ene, koja ju je duboko dirnula. - To je lepo od vas.

- Kako ste lepi. Maria se dramatatinim gestom udarala u grudi. Niste kao vaa sestra. - Maria! - pozvao Je Karlo da bi se sabrala. - Idem. Srena sam. Svi smo presreni. Maria je sa gracioznou plesaice prila Karlu i potapala ga po ramenu, a onda nestala u salonu. - Osoblje te veoma voli - primetila je Andrea zamiljeno, dok je posmatrala Antonia. -I ja njih volim. Oni me poznaju od detinjstva - Tako. Ovakva naklonost i lojalnost se nisu mogli kupiti novcem. Karlo je sigurno pred njima skrivao svoja neverstva. - Maria me ne bi volela da sam ja napustio Antonia. - Ne - rekla je Andrea zamiljeno. I na fotografijama se vidi da je Karlo bio nean otac. - Onda je Sara o tome lagala. Andrea se ugrizla za usnu. - Izgleda da jeste. - A ako je lagala o tome, moda je lagala i o drugim stvarima. Andrea bi volela da moe da poveruje u to. - Antonio dolazi - ree Karlo mirno. Andrea je krenula prema stepenitu. Zelela je da je Karlo bio veran i iskren. Mada je zbog njegovog izgleda bilo neverovatno da nije iskoristio prilike, koje je sigurno imao. Vie nije verovala ni u to da e Antonio odbijati Karla. Pomislila je na pakt koji je sklopila sa Karlom. Taj pakt e je degradirati u njegov seksualni objekat i razdvojiti je od Antonia. Kada je Antonio rekao: -Ruka! - ona ga je podigla. Da bi ga zabavila dizala srebrne poklopce sa tanjira na Mariinirh kolicima. - Virla! - protestvovao je Antonio. - Ti i tvoje virle! Hajde sedi na stolicu i... Antonio je poeo da cmizdri, jer je eleo da bude u njenom krilu.

- Ne - rekao je Karlo tiho. -Ti e ovde jesti. Maria je za tebe ekstra nabavila ovu stolicu od svoje kerke. - Odluno, ali paljivo Karlo je stavio iznenaenog Antonia u visoku stolicu, vezao mu pojas i stavio mu virlu u usta, koja je on upravo bio otvorio da bi se derao. Andrea je gledala kako se Antonio bori sa sobom. Da li e protestvovati, ili e rae uivati u svom omiljenom jelu? Na jednom tanjim sa slikom mede ostala je druga virla, pre nego to je Karlo uz zviduk nestao u salonu. Antonio je poeo da jede. Poto mu je dala jo i unku i jaje, uzela je i ona da jede, posmatrajui zadovoljno lice deaka kome je rukama pravila ptice i leptira. Uplaila se da je pogreno postupala sa njim. Kod Karla je sve izgledalo jednostavno. Ona nikada ne bi mogla Antonia tek tako postaviti da sedi, jer bi on odmah zaplakao. Neka Karlo pokua na svoj nain sa Antoniom, ali e uskoro naii na probleme. Posle doruka Andrea je ostala sa Antoniom na terasi. Igrali su se u pesku. Andrea je sanjarila gledajui u morsko plavetnilo. U podne je Antonio bio umoran. Isprskao je sve oko sebe. Iako je esto trljao oi nije eleo da spava. Zato je Andrea donela dve Antoniove omiljene knjige. itala mu je. Tako su se njegove oi polako sklapale. Karlo je doneo jedno ebe i stavio ga u senku velikog drveta masline. - Ti si moj spasilac - zahvalila se Andrea. - Pusti me da ga za trenutak drim pre nego to ga spustim na ebe. - U redu. Ona mu je pruila svog sestria koji se pomerao u snu. - Karlo! - povikao je neko sa terase iza njih. Andrea se okrenula. Ugledala je mladu, vitku enu sa dugakim preplanulim nogama i tamnom kosom, koja je blistala na suncu. Izgledala je veoma elegantno u izrazito uskoj haljini. - Bjanka! Karlo je pozdravi s puno ljubaznosti.

Andreano srce se skupilo. To je bila jedna od ena sa kojom je beba bila na fotografiji. Na njeno zaprepatenje, Karlo joj je dao Antonia , a onda pourio prema eni. Dakle, to je bila ljubavnica koju je Sara pominjala. Izgleda da je jo uvek imala mo nad Karlom. Andrea je mogla sebi da doara njene poljupce i zagrljaje. Sada je znala ta su Karlovi prioriteti. Iako je iz ponosa sauvala hladan izraz, kuvala je od be sa. Ova ena je unitila Sarin brak, a od Antonia napravila uplaenog deaka kakav je on danas. Spustila je Antonia neno na ebe i gledala u more kako bi se smirila. Ovako je sve odlueno. Nas dvoje pripadamo jedno drugom, zlato, proaptala je kada je sela poreci Antonia na ebe. Sara se nije mogla osloniti na Karla. im bi se Bjanka pojavila, on je sa njom nestajao u krevetu. Ja nikada nisam spavala sa tvojim ocem, ali sam ve povreena njegovim ponaanjem. Nije nikakvo udo to je tvoja majka pobegla od njega ! Andrea je legla pored Antonia i posmatrala nebo. Pokuala je da ne razmilja o tome ta Bjanka sada radi sa Karlom. Ali to joj nije uspevalo. Zato je Karlo morao da bude takvo ubre! *** Par sati kasnije stajali su Karlo i Bjanka ispred vrata deije sobe. Andrea je kruto sedela u Antoniovom krevetu, koji je kao nekim udom iznenada bio u sobi. Antonio je duboko spavao. Andrea je napeto mazila Antonia. - Che bello! - uzdahnuo je jedan tihi glas. Andrea je pogledala na svoj sat. Bilo je osam. Nadala se da nee morati da provede veeru sa Karlovom ljubavnicom. I onako ne bi mogla nita da jede. - Andrea, ovo je Bjanka - rekao je Karlo srdano.

- Znam - ree, okrenuvi Karlu lea. - Zdravo, Andrea - javila joj se Bjanka srdano. - Pst! - smirivala je Andrea. - Spava li? Karlo je dodirnuo njenu ruku. - Upravo je zaspao. Karlo se sagnuo nad krevetom i gledao u svog sina sa puno ljubavi. - Doi blie, Bjanka - apnuo je on, tako je lep! - Oh da! - proaptala je Bjanka. Andrea se ukoila. - Ostanite tu gde ste - prosiktala je. - Mislio sam da spava. Andrea joj je dobacila jedan besni pogled. Bjanka je mogla imati oko dvadeset pet godina, imala je savren ten boje masline, tamne oi i bele zube, pa joj minka nije bila potrebna. - On se moe lako probuditi. Ako otvori oi i vidi vas, uhvatie ga panika. Karlo klimnu glavom razoarano. - Gledae ga dovoljno, promrmljao je Karlo neno. - Bolje da odete - naredila je Andrea. - Nisam ga ni trenutak... - pobunio se Karlo. - Mogao si danas u podne da ostane sa njim, prebacila mu je Andrea, pre nego to se mogla setiti neeg boljeg. Karlo dobaci Bjanki pogled svestan krivice. Andrea se prevrnuo eludac. Bjanka se nasmeila poput anela. - To je moja greka, bojim se rekla je sa privlano toplim glasom. - Mogu misliti. Bilo je tako... - poela je Bjanka. - Molim, bez objanjenja -uzvratila je Andrea. Karlo je izveo Bjanku. Razgovarali su na talijanskim, a onda ga je Bjanka poljubila u oba obraza i otila.

Karlo se vratio kod Andrea koja je skupljala Antoniove prljave stvari, pre nego to ih je ubacila u korpu za ve. Izgleda da je to zabavljalo Karla. - Besna si. Andrea zavrte glavom. - Zbog Bjanke. On je uzeo Antoniovu igraku iz njene ruke koju je ona nervozno prevrtala. Bio joj je preblizu. Osetila je elju da ga poljubi, kako bi zauvek zaboravio Bjanku. Umesto toga ona se sabrala, ali je Karlo bio brz. Uzeo je za ruke i gledao je svojim tamnim oima. elela je samo jo da mu se preda. - Kako da te ubedim da Bjanka nije moja ljubavnica i da nikada nije ni bila? Polo joj je za rukom da oputeno slegne ramenima. Poto su joj usta bila suva, nije odmah mogla da govori. Kada je jezikom prela preko usana Karlo je duboko udahuo. I ona je bilvala sve vie uzbuena. A kada je on polako poeo da mazi po ruci i kada je pogledao strasno, gotovo je umrla od udnje. Ali nije mu se smela predati - Svejedno mi je zbog Bjanke - rekla je ona besno. - Oigledno da nije. - Ona mi smeta samo u moralnom smislu. Unitila je tvoj brak. Ne elim da Antonio ima neto sa takvom osobom. - Ona nije unitila moj brak - rekao je Karlo mirno. - Ne elim da priam o tome, ali budi fer prema Bjanki i zaboravi na svije predrasude! - Neu trpeti strance u Antoniovoj sobi - uzvratila je ona. - On je spavao. - Tek je zaspao i mogao se lako probuditi. - Zato sam ja danas i otiao odmah kod Bjanke. Hteo sam da spreim da me jo jednom pozove sa terase i da tako porobudi Antonia. Objasnio sam joj Antoniov problem, a onda smo morali da

razgovaramo o vanim poslovnim stvarima. Ja u morati da promenim svoj nain ivota, ti to zna. to pre, utoliko bolje; Andrea je savijala Antoniove male arapice da ne bi nesvesno dodirnula Karlove grudi. - Jesi li joj ispriao za na ugovor? - pitala je hladno. - Rok od est meseci treba da ostane meu nama, zar ne? On je pomazio po obrazu. Od udnje, Andrea je spustila kapke. Celo telo joj je izgaralo od elje za njim. - Karlo - proaptala je ona vrelo. - Pokazau ti tvoju sobu - rekao je on iznenada. - Ona je odamah pored deje sobe i opremljena je prenosivim video nadzorom, tako da Antonia uvek moe gledati. Kada se presvue moe sii dole na veeru. Pratila ga je kao dete koje nije dobilo obeani slatki. Potpuno sam u njegovim rukama, pomislila je Andrea.

*** Posle ledenog tua ila je bezvoljno niz stepenice pratei zvuk nasmejanih glasova. Sigurno su to bili Karlo i Bjanka. Ispravila se da bi delovala vitkije i proverila kako joj stoji kosa, jer je u urbi podigla nalom. Koa na njenom licu je jo uvek bila crvena. Dugaka narandasta haljina koja se obavijala oko njenih nogu nije se mogla porediti sa Bjankinom elegancijom, ali je izabrala kombinaciju u kojoj e delovati veselo. Maria joj je pokazala uzbueno na vrata levo od predvorja. Hvala, Maria nasmeila joj se Andrea. Prego - ree Maria je veselo briui ruke o kecelju. Andrea je ula u ogromnu ptostoriju koja je bila stilski medena. U sredini je bio dugaki sto od mahagonija osvetljen srebrnim svenjacima svetlucale su kristalne ae, tanjiri sa pozlaenim rubovima i leki srebrni escajg pod odsjajem svetlosti sveca.

Kada je ula, Karlo je ustao. Njegove oi su gorele od strasti. To je izgleda bilo zbog plavue koja je sedela preko puta njega. To je sigurno bila plavua sa fotografije, pomislila je Andrea. Karlo je onglirao sa enama kao artist u cirkusu. ena se okrenula prema Andrea. - Vau! Andrea je bila zbunjena, a onda se nasmeila. Plavua je imala kosu vezanu u punu i nasmeila se kada je ustala i krenula prema Andrea u svojoj dugakoj haljini boje cimeta. - Andrea! - ree ispruajui |oj ljubazno ruke. Andrea je dopustila da je zagrli. - Kako lepo ! Uzdahnula je plavua kada se povukla jedan korak u nazad da bi je bolje osmotrila. - Najzad srodna duena je imala duboke bore <>ko usana i oiju. - Majko... - poeo je Karlo. - Ah, da, nasmejala se ena. - Ja sam Honesti, Karlova majka. To je glupo ime, ali je moje. Ti si Andrea ovde veoma dobrodola. Niko mi nije rekao koliko si lepa. To je sigurno bilo zbog uzbuenja oko Antoniovog povratka. Videla sam te dok si se igrala sa Antoniom u vrtu. On je pravi aneo. Ne mogu da doekam da ga uzmem u naruje! Vidi se da ti je on vaan. Drago mi je to e ostati ov de par meseci, dok se on ne privikne. Andrea je elela neto da kae, ali je Karlova majka neprestano priala. - I ti se zanima za biljke, zar ne? - upitala je ljubazno. - Majko... - prekinuo je Karlo ljubazno. Honesti se samo nasmejala. - On je tako dominantan, kao i njegov otac. Onda je povela Andrea do stola. - Hajde da jedemo. Ja sam gladna. Pokazala je Andrea na jednu stolicu, pre nego to je sela i odlomila pare hleba. - Zato te zanimaju bate? Karlo je napravljen u ovom vrtu. Ja od tada volim mimoze. Ima li i ti vrt? - Majko! Karlo je uhvatio za ruku. - A da ostavi vremena Andrea da odgovori na neka od tvojih pitanja?

- On misli da samo Italijani mogu biti strastveni - poverila je Honesti Andrea. - Ali, sada si ti na redu. Andrei se dopala ova temperamentna ena. - Imam i ja par pitanja. - Reci. Ah, Maria! pagete sa koljkama! Moje omiljeno jelo. Probaj, Andrea! orba od paradajza je boanstvena. Ali, mora mi priati dok jede. - Ukoliko dobije priliku za to! - prekinuo je Karlo. - Jeste li vi Engleskinja, Honesti? - Da. Upoznala sam Karlovog oca, Artura, kada sam ga intervjuisala za jedan asopis. elela sam da napravim jedan kritiki lanak o povrnom svetu mode, a umesto toga sam hvalila Arturovu mudrost i srdanost. udno je kako ljubav moe da pogodi iz vedrog neba. Zaista postoje ljubavi na prvi pogled. Borila sam se protiv toga, jer sam elela da postanem uvena novinarka. Ali, da nisam posluala svoja oseanja, verovatno bih umrla od tuge. Andrea je pogledala u Karla, koji je na njen pogled uzvratio znaajno. - Pitaj Honesti za Bjanku! -predloio je Karlo, - Ah, kako draga devojka, iskrena, lojalna i vredna! Zavolee je. Bila je izabrana za Karla jo dok su oboje bili u kolevci. Njihov brak bi spojio dve dinastije. Trebalo je da se zarue pre nego to je Arturo umro. Dva mesecsa kasnije Karlo je iz meni nepoznatih razloga oenio tvoju sestru, ispriala je otvoreno. - Nisu imali nita zajedniko. Ali, ti mi jo uvek nisi ispriala zato te zanimaju vrtovi. - Zato ne jede majko i pusti Andrea da pria? Izgleda da se Karlu nisu dopadale rei njegove majke. - Bjanka je esto ovde? -ubacila se Andrea. - Kada ne radi, ovo je njena druga kua. Ona i Karlo su prijatelji. Oni su kao brat i sestra. Tu nema varnica. Oni se sastaju esto, jer ona preuzima njegov posao, kada se on brine d deci. - Deci? - pitala je Andrea zbunjeno. Zamislila je mnotvo vanbrane dece po celoj Italiji.

- Da, u meuvremenu ih je mnotvo. To je poelo kada je Antonio nestao , a Karlo uznemireno trao okolo kao povreeni bik. Maria i ja smo isplakale suze i suze zbog brige za njega, dok nije ponovo stao na noge. Predloila sam mu da se zaloi za decu ometenu u razvoju. Tako je osnovao taj centar... Ne, Maria! Jo nisam zavrila. Doi za par minuta. Ovo je tako ukusno, pravo si zlato. Dakle, on pomae internacionalni centar za decu ometenu u razvoju i brine se za njihovu fizioterapiju, smetaj i putovanja. Trebala bi da vidi kako su ta deca uznapredovala i kako su srena. To je dirljivo... Da Karlo, jeu! Priaj mi o sebi, Andrea. Ne mogu samo ja da priam. - Jesi li sigurna? - dobacio je Karlo. . Andrea ga je pogledala zbunjeno. Sve to nije imalo smisla. Moda on ipak nije bio povrni Kazanova za koga ga je ona smatrala, kada je inio ovakve stvari. A jo je zbunjivala i druga stvar. Karlova majka je rekla da izmeu njega i Bjanke nema hemije. Honesti je jo uvek ekala na njen odgovor. Andrea joj se nasmeila. - eli da uje neto o meni. Tu nema mnogo toga da se ispria. Znte da su mene i Saru usvojili isti roditelji. Nas dve nismo roene sestre. Kada sam poela da studiram izgubila sam kontakt sa Sarom. Zavrila sam hortikulturu. Va vrt smatram prekrasnim. Honesti je zasjala; - Pre nego to sam prekinula sa svojim poslom zbog Antonia, bila sa zaposlena u Londonu. Ali mislila sam da je veina mojih radova postala slina, jer je neto bilo u modi, a neto demode. Ja nisam za to. Vie volim slobodno stvaralatvo. - U tome smo sline. To mi govori i tvoja garderoba - ree Honesti. Najzad je dopustila Marii da skloni tanjire. - Ali treba da nosi sputenu kosu. Zavidim ti zbog tvoje boje kose. Moja je bela kao sneg. Farbam se , jer jo nisam spremna za to. Andreana kosa je prelepa, zar ne, Karlo? - Da. Njegova majka se namrtila.

- ta je sa tobom? Ne daje joj komplimente, a ona je prediv-na. Gde su nestali tvoji maniri? - Andrea se to ne bi dopalo - rekao je on. - Ona je i onako pocrvenela - ree Honesti, pa skoi. - ta je bilo? - povika Karlo uplaeno. - Moje sadnice! Ona baci salvetu na sto i gurnu stolicu. - Jo ih nisam zalila. - Boe, a ja sam pomislio da sedi u gnezdu zmija. Zar to ne moe da uradi neko drugi? Njegova majka odmahnu rukom. - Ne mogu ih poverim nikome drugom. Moram da idem. Razumee me, Andrea. Biljke su kao deca. Poterbni su im ljubav i nega. ao, dragi. Vidimo se , Andrea. Bie mi drago da popriamo o umetnosti ureenja vrtova. Moemo smisliti neto novo za vrt i iznenaditi Karla. - Vozi paljivo, majko! Savetovao je Karlo pratei je do vrata. - Moe biti siguran u to. Ne elim jo da umrem. Sada, kada ponovo imam svog unuka. Sedi! Ima gosta ! Izai u sama, Karlo se okrenuo sa aljivim osmehom. - Moja majka. Sigurno se osea zbunjeno. Andrea se nasmeila. - Ona je kao oluja, ali je divna, Karlo. Zamiljala sam je sasvim drugaije. - Nadao sam se da e ti se dopasti. Moda si i mene pogreno procenila, zakljuio je mirno. Kada su doneli sledee jelo, Andrea je bila potonula u razmiljanje. Posle jagnjetine i sira i vanila sosa opet se oseala dobro. Karlo i ona su se alili i smejali. Andrea se oseala punom ivota kao nikada pre. Dopadalo joj se to to moe da ga nasmeje. I on je nju zabavljao sa svojim zamerkama i priama. Kada je Maria donela espreso oboje su bili umorni od smejanja. - Hvala , Maria. Hrana je bila fantastina. Maria ga je poljubila u elo. - Ostavi sve do sutra. Laku no, Maria. - Buona sera sinjorina Misom,

Andrea se nasmeila. Laku no, Maria, Hvala za divnu veeru. Vi ste odlina kuvarica. - Ne, ja kuvam sa ijubavlju za dobrog oveka. - Da, odgovori Andrea tiho. Andrea je gledala za domaicom koja je izlazila iz trpezarije sa ponosnim dranjem. Do sada nita nije ukazivalo na tanost Sarinih optubi. Ipak, Sara je pobegla. Andrea je otpila zamiljeno gutljaj vina. Karlo je usta i stavio u dep kameru video nadzora. Uzeo je posluavnik sa kafom i okoladnim bombonama. - Hoe li da popijemo kafu napolju? - predloio je. Andrea ga je pratila. Dopali su joj se predivno jelo i porodina atmosfera. Njene predrasude o boravku u Italiji pokazale su se kao neopravdane. Mesto je bilo kao stvoreno za Antonia, pod pretpostavkom da je Sara izmislila Karlovo neverstvo. - Doi! Ona je automatski uhvatila Karlovu ruku koju je on ljubazno ispruio. utke su ili preko travnjaka. Meseina je sijala kroz kronje drvea, nebo je izgledalo kao da je od crnog somota. Karlov stisak je postao jai. Pored njega se oseala tako kao da su celog ivota zajedno. To je sigurno bilo zbog romantine noi i prijatne veere. Kada se saplela, on je zagrlio oko struka. Ona se nije oslobodila tog zagrljaja, jer je bila kao opinjena. Bili su visoko iznad mora. Tiho umei talasi su se razbijali o malu uvalu. Aurno plava obala je leala ispred njih u luku. Njena ula je ispunio otri miris limuna. Karlo je spustio posluavnik na jedan sto i dodao Andrea oljicu sa espresom. Aroma tamnog pia jo vie je izotrila njena ula. Nije mogla ni da govori, ni da se pomera. Karlo je uzeo praznu olju iz njene ruke i ponudio joj okoladne bombone.

Ona je posluno otvorila usta. Kada joj je stavio bombonu u usta zadrao je za trenutak prste na njenim usnama. Onda je neno poljubio. Kada se odmaknuo primetila je njegov strasni pogled. - Krajnje je vreme za krevet - tiho e Andrea. - Znam, rekao je on. - Mogao bih ovde celu no provesti sa tobom. Ali, potreban ti je san. Antonio zahteva teak rad. Otpratiu te. Andrea je zapanjeno pustila da je vodi kroz vrt. Iako je znala da je Karlo u pravu bila je razoarana to je on tako jednostavno okonao taj magini trenutak. Kako je mogao da se ponaa tako ravnoduno poto je u njoj probudio strast. - Laku no - uzadhnu je on, kada su stigli do kue. Andrea ga je besno pogledala u oi. - Laku no - proaptala je povreeno. Izgleda da ni on nije mogao da ode. Jednostavno su stajali. Andreana kolena su klecala i disala je isprekidano. Onda ga je ona zagrlila i poljubila, a to je oslobodilo njegovu strast. Andrea se iznenada nala na zemlji ispod Karla i oseala njegove blage poljupce po elom telu. Uzdiui, ona se privijala uz njega. Karlo je podigao, njenu haljinu i ljubio njenu nenu kou. Onda je polako milovao njene noge, a ona je uzdisala zbog njegovih dodira. Iznenada je prestao. Otvorila je oi i videla je da je Karlo ustao. Andrea je bila duboko povreena. Izgubila je glavu i nainila prvi korak, a on se izgleda u opte nije zanimao za nju. Moda je eleo samo da je zavede da bi zadobio Antonio-vo poverenje, ali nije raunao na njenu strast. Ona je sela i nije uhvatila Karlovu ispruenu ruku. - Andrea...

Utrala je kroz predvorje do svoje sobe, a onda pravo u krevet. Svaki deli njenog tela je podseao na to da je sada mogla biti u Karlovom zagrljaju, samo kada bi bila privlanija. Pokazalo se da se Karlo interesovao za nju samo zbog Antonia. Ipak, tajno je jo uvek elela Karlovo toplo, snano telo. Energino je svukla odeu. Pala je na arm Kazanove. Sutradan e biti srena to je jo uvek devica. Ipak , njene bolne grudi su govorile drugaije. udele su za Karlovom nenou.

8. poglavlje
arlo je jo dugo leao budan u krevetu. Hladan tu, koji je u zadnje vreme pretiOida mu postane navika, nije smanjio njegovu udnju. Bilo je vreme da se on i Andrea vole. Onda e ta strast nestati i moi e da je poalje kui i da najzad svog sina ima samo za sebe. Kada su se njegovi oseaji neto smirili otvorila su se vrata i Andrea je ula u sobu. On je potisnuo uzdah , jer je bila naga. Sa sputenim pogledom, ula je u njegov krevet. Karlo se ukoio. Kada je sela pored njega bio je nemoan da se pokrene. Andrea je poela da ga mazi. Prvo je dodirivala njegove grudi, a onda stomak. Kada je zastala, on je zatvorio oi sa strahom da e prestati. Meutim ona je nastavljala sa svojim nenostima sve dok nije stigla do njegovih najintimnijih delova.

K K K K

Onda je ustala i izala iz sobe, pri emu je gotovo udarila o vrata. Kada je zauo da je zapela za jedan sto u hodniku, skoio je iz kreveta. Mogla se povrediti. Ogrnuo je svoj bademantil i potrao ka vratima. U poslednjem trenutku je uzeo bejbi monitor i jedno ebe da pokrije Andreu. U meuvremenu Andrea je sila dole i urila je kroz trpezariju prema vratima terase. Karlo je iskljuio alarm urei za njom u batu. Tek na kraju vrta uspeo je da je uhvati. Ona je sagnula glavu kao da udie miris cvea, a onda je ispruila ruke prema zvezdanom nebu. Do njih je dopirao miris narandi. Andrea se spustila na zemlju i ispruila se. Njeno lepo telo je svetlucalo na meseini. Karlo je kleknuo pored nje i zavukao joj jednu ruku ispod glave da bi mogao da je podigne i odnese u sobu. - Karlo - proaptala je. On se ukoio od straha. Andrea ga je zagrlila i priljubila se uz njega. U njegovoj glavi je bio haos. Jo nikada u ivotu nije bio ovako uzbuen. Suzdravao se sa velikim naporom, dok je ona tiho aputala neto na njegovo uvo. - Ne - uzadahnuo je on neujno. - elim te, Andrea, ali sada mora u krevet. Andrea je neto aputala a onda je oblizala usne i otvorila usta sa uivanjem. On je neno zagrlio i poljubio strasno. Ona je zadrhtala i bez daha izgovorila njegovo ime. Pri tome nije delovala kao da spava. Izgledalo je kao da ga njene tamno smee oi prepoznaju. Bio je besan, ali je osetio i olakanje. Ona ga je namerno dovela u vrt i zavela. Duboko u sebi je osetio bolnu udnju, koju je jedino ona mogla da smiri.

Kada ga je ona neno povukla otkopao se njegov bade mantil, a ona je legla na njega. Poljubac koji je usledio bio je iznad svega onoga to je poznavao. Karlo se dugo suzdravao, ali je najzad okrenuo na lea i ljubio svaki centimetar njenog tela. To bi trebalo da bude najlepa no u njenom ivotu. eleo je da njoj bude lepo, ali je ona njega toliko uzbuivala, sve dok nije oseao jo samo udnju da bude u njoj. - Jesi li potpuno sigurna da to eli? - pitao je on promuklim glasom. - Potpuno - uzdahnula je. Uprkos svojoj divljoj poudi, on je neno i polako mazio. - ta treba da radim? - apnula mu je ona na uvo. -Pomozi mi, Karlo! On se ukoio. To znai... Ona mu je dobacila jedan vatreni pogled. - Ja to jo nikada nisam radila - ree ona bez daha. Njegovo srce je poskopilo, a onda se oslobodio njenog zagrljaja. Sa drhtvim rukama on je ogrnuo ponovo svoj bademantil i okrenuo Andrea. - ta to znai, Karlo? - bunila se ona. - Otpratiu te do tvoje sobe - uzvrati on suzdrano koliko je mogao, a da se ponovo ne povede za svojom strau. - Zato? - povikala je ona zapanjeno. - Sigurno ne eli da zatrudni - rekao je on hladno. - Ne. Ona je prvo pocrvenela, a onda se rastuila. Pomisao da bi Andrea mogla da rodi njegovo dete dirnula ga je. Brzo je skoio da bi napravio rastojanje. - Bolje da uemo. - Oh! Jesi li na to mislio kada si me pitao da li sam sigurna? On je povukao i uvio je u ebe. Delovala je nesreno. - Hajdemo.

- Najpre mi mora objasniti ta si radio! Kako je dolo do toga da sam ja ovde bez ode-e? Jeli to bila neka ljubavna droga? On je pogledao Ijutito. - Kada elim neku enu, ja je onda zavedem. Ne trebaju mi pomona sredstva. - Onda sam ja postala nu-distkinja, a da to nisam primetila. - Trai izgovor - prosikta on. -Namerno si dola u moju sobu. - ta sam radila? - To dobro zna, a ve i dola gola. -To si izmislio. Ja tako neto nikada ne bih uinila - ree ona bunei se. - Kako si onda stigla ovamo? - Ti si neto uiniuo sa mnom. - U to ni sama ne veruje! U njemu je kuvalo. - Sela si na moj krevet i dodirivala me. - Ah, a gde to? - pitala je ona besno. - Po najintimnijim delovima mukog tela. Zapanjeno je gledala u svoje ruke. - Lae! - povikala je , a obrazi su joj goreli. - To ni u snu ne bih uinila! - Verovatno eli da me ubedi da si mesearila - rekao je on cinino. Ona ga je pogledala zapanjeno. - Opet? - proaptala je. - Da, mora da si se esto budila na udnim mestima i pitala se kako si tamo dospela. - To je tano - priznala je. U Sarinoj kui sam se jednog jutra probudila pored Antonio-vog kreveta. Ona zadrhta. - Ali kako ti zna za to? - Jer si vie puta dolazila u Antoniovu sobu kada sam ja tamo spavao. Leali si na podu, a onda si rano ujutro odlazila u svoj krevet. - A ta si ti radio? - omaklo joj se.

- Okretao sam se na drugu stranu i spavao. Nije joj otkrio kako mu je dugo trebalo da zaspi. - Ima moju re, Andrea, da nisam iskosristio tu situaciju. - Izvini, nisam imala pojma! Ali, zato mi to nisi ispriao? - Mislio sam da je to zbog stresa sa Antoniom, a nisam znao lek za to - rekao je. - Dakle, tako je bilo i veeras! Ali si ti ovaj put iskoristio situaciju, Karlo! - Nisam - usprotivio se on. Pogledao sam u tvoje oi. - Bila si budna. - Da, probudila sam se - ree ona bespomono sleui ramenima. - Bila sam u tvom zagrljaju. On je eleo da najzad prekine ovu svau. - Ja sam neiskusna! Sigurno si me uzbudio. Vie nisam mogla jasno da mislim. - Sada je dosta. Da ja nisam mislio na zatitu vodili bismo ljubav. Ti si elela to? Zato bi me inae dovela ovamo? - Ja o tome ne znam nita! - Nisam pao s Marsa. Ti me eli, a sada zbog svog ponosa eli mene da optui. Ja znam za kodeks asti... -'Ti! Ti si mi rekao da me eli u svom krevetu! - Sigurno, ali ne dok meseari - proapta on uzbueno. - elim da te volim i to e biti prelepo. Potpuno e uivati. Onda e nestrpljivo ekati na svaki minut koji emo biti sami. To e se desiti, Andrea, to ne moemo spreiti. Ona zadrhta od izliva njegove strasti. - Ti si tako iskusan! Kakve su moje anse! - promrmljala je ona plaui. - Nikakve. Jednostavno se prepusti! On je poljubio neno. - Ne, uiniu sve da bude dalje od mene. Ti si nepopravljivi Kazanova, Karlo. Ja te prezirem zbog tvojih afera i zbog tog to se poigrava sa mnom, jer sam neiskusna. eli da Antonio stekne utisak

da smo bliski samo da bi se on vezao za tebe. Ali , nee me iskoristiti. Posle ovoga vee-ras, znam da nisi zasluio da bude Antoniov otac. Nadam se da u moi da ga zatitim od tvog loeg uticaja. Otrgnuvi se od Karla, potrala je prema kui. Karlo je drao rastojaje i pribliio joj se tek kada je zapela i pala. . - Andrea... - Ne dodiruj me! - povikala je. - Ne treba mi pomo, saplela sam se. elim u krevet. Nadam se da je ovo sve samo ruan san! On je podigao i poneo u kuu. Poto je spustio na krevet, poljubio je suzdrano, a ona je uzvratila na njegove poljupce, - Mogao bih sada voditi ljubav sa tobom - proaptao je on na uvo. - Ali ne elim da iskoristim situaciju. Da li se tako ponaa lukavi Kazanova? Ona zadrhta. Karlo je izaao iz sobe i zalupio vrata. Za nekoliko dana ona e doi do mene da mi se izvine za svoje predrasude, razmiljao je Karlo besno. To nee moi due da traje.

9. poglavlje
ntonio je sledeeg jutra bio neobino osetljiv, emu je razlog sigurno bila napeta atmosfera. Andreani nervi su bili napeti, jer gotovo da nije spavala. Pokuala je da se sa njim igra oputeno na plai ispred kue. To joj je teko padalo, poto se Karlo samo nekoliko metara od nje sunao u or-cu.

On je onda nestao u kuici za amce i vratio se sa jednim amcem ha naduvavanje na kome je leao lenjo na v odi. - Oh! - povikao je Antonio uzbueno. - amac - rekla je Andrea. - Tata - rekao je Antonio iznenada. Andrea se ukoila. Srce joj je zakucalo bre. - Tata. Antonio je blistao. Andrea se i smejalo i plakalo istovremeno. To je bila najprirodnija stvar na svetu, a ona je gotovo ostala bez daha. Ona e za Antonia biti stranac i poseivae ga par puta godinje. Sa suznim oima, ona je prila vodi. - Rekao je tata. Karlo je skinuo naoare: - Molim? On je odskoio sa amca i pao u vodu. Antonio se smejao i tapao. Andrea je osetila kao da joj je neko zabio no u srce. Karlo je ustao blistajui od sree. - Reci mi to jo jednom! - Tata. Karlo je izgledao kao da mu je kamen pao sa srca. Onda je ispruio ruke prema Antoniu. - Antonio! Doi kod tate u amac. Antonio ga je gledao nepoverljivo. Kada je Karlo krenuo prema njemu , Andrea se nadala da e ga Antonio uzeti za ruku. - Andi, plakao je Antonio i pruao ruke prema njoj. -Idi sa tatom u amac - ohrabrivala ga je. -Ne! Andi! -U redu je - uzdahnu je Karlo bespomono. Andrea ga je pogledala pogoeno. On je izbegao njen pogled, doneo amac na obalu i krenuo prema kui. ***

Kada je Antonio najzad poslepodne zaspao, Andrea je iscrpljena otila u vrt u nadi da e tamo moi da na miru razmilja o problemima izmeu Karla i Antonia, koji su naravno i nju pogaali. - Kako je strano neraspoloen Karlo! - povikala je Honesti , koja se iznenada pojavila u vrtu. Andrea je uzdahnula. Od razmiljajanee biti nita. Ali, moda bi ovom prilikom mogla saznati neto vie o Vitorievoj prolosti. Andrea je prila Honesti da bi joj postavila pitanje o onome to joj je ve due vremena na dui. - Brine se zbog Antonia - poela je ona razgovor. - Karlo eli da ga zagrli - nastavila je Honesti. - I ja to elim im ga ugledam, a za Karla je to sigurno duoplo tee, jer je on bio tako brian otac. Gotovo da se nije odvajao od Antonia. Radio je nou dok Antonio spava. Bilo mu je ao to mu Sara ne prua ljubav, rekla je Honesti. - Sara nije elela da bude majka i posle poroaja je> ponovo krenula po klubovima. Karlova majka je odsekla par uvelih rua. Andrea joj je nervozno pomagala. - To ga je sigurno ljutilo. - Pre bi se reklo da je oseao olakanje kada ona nije bila kod kue. Taj brak je bio promaaj. Upozoravala sam ga. On je oenio , jer je pretila da e abortirati... - ta? - Andrea je bila zapanjena. - Ah, to je bio Sarin trik - rekla je Honesti cinino. - Znala je da je Karlo bogat i sve je uinila da zatrudni. Sara je tvrdila da uzima pilule, a kada je zatrudnela, on je oenio , jer nije mogao da podnese da njegovo dete bude ubijeno. Bio je to pravi pakao. - Kako je samo mogla kao sredstvo da koristi svoje neroeno dete? Andrea je zadirala u Karlov privatni ivot, ali je morala da zna istinu zbog Antonia. Sara je izgleda bila gora nego to se ona plaila. - Kada je njegov brak propao ? - pitala je Andrea. - Karlo se sigurno teio kod drugih ena...

- Karlo? Ne, on se jednom opekao. Svu svoju ljubav posvetio je Antoniu. Razgovarao je sa mnom i sa Bjankom o svojim oseanjima. Bio je ljubazan prema Sari, poto je ona majka njegovog deteta. , a prema njoj je zaista bilo teko biti fin! - Dakle, Karlo nikada nije bio neveran? Morala je da bude sasvim sigurna u to. - Ah, brak je za njega svetinja. Jedna Napuljska poslovica kae "etkice za zube i ena ne dele se ni sa kim". Sara nije to videla tako, jer joj je bilo potrebno divljenje i ljubav. Od Karla to nije dobijala, pa je to traila na drugom mestu. Bilo je grozno. Moj sin je bio tako nesrea n! - Kako je to saznao ? - pitala je Andrea, uhvativi Honesti za drhtavu ruku. Honesti je tuno pogledala. - Ah! Antonio je imao temperaturu , a Karlo je proveo celu no pored njega trljajui ga vlanim sunerom. Ujutru , kada je temperatura prola i Antonio zaspao, Karlo je besno traio Saru. Pronaao je u jednom jeftinom iznajmljenom stanu sa dvojicom pijanih turista. Ne elim da navodim detalje. Karlo je bio bled kao zid kada se vratio. Rekao joj je da e da se razvede. - Kako to da je Sara pobegla kada je mogla da ima pola njegovog bogatstva? - pitala je Andrea, kojoj je svaka veza sa Safom bila strana, iako nis: bile prave sestre. - Nemam pojma - uzvratila je Honesti. - Ona je nestala kao da je u zemlju propala. Od tog trenutka Karlo je poeo da propada. Ljudi u selu su se ak molili za njega, seala se ona tuno. Maria je kuvala njegova omiljena jela, ali on nita nije jeo. Svi su se brinuli za mog sina. Svi su ga voleli i potovali. Slomilo nam je srce to je on bio izgubio svako interesovanje za ivot. Tek kada mu je Bjanka poka zala slike bolesne dece, shvatio je da moe da pomogne. Nije bio zasluio, da ostane bez svoje bebe! Honesti je zaplakala. Andrea je zagrlila. I Andrea je plakala. - Pomozi mu ! - molila je Honesti. - Antoniu je potreban otac, a Karlu njegov sin.

- Znam - proaptala jeAndrea. Ali, njoj su bili potrebni obojica. Video monitor je pokazao da se Antonio pomera. - Moram da krenem. - Jasno. Uini ono to je u tvojoj moi - zamolila je Honesti tiho. Andrea je poljubila Homesti u obraz i obeala da e pokuati. Onda je pourila kod Antonia. Bie teko uiniti neto da Antonio zavoli svog oca. Osim toga, to e od njenog ivota nainiti pakao. Poela je da drhti. Bez Karla i Antonia pred njom je prazna budunost.

1O.poglavlje
ndrea je vrsto drala Antonia u naruju i gledala u prazno. Slamala joj je srce pomisao da napusti Karla i Antonia. A njena sudbina je bila odluena. Karlo je poslepodne saoptio da su posle veere pozvani na proslavu koju su stanovnici San Lorenca pripremili u ast Antoniovog povratka. On je zamolio da se sa njim i Antoniom tamo pojavi na kratko da bi se tako zahvalili ljudima za njihovu ljubaznost i trud. Jednostavna bela pamuna haljina sa dekolteom naglaavala je njenu figuru vie nego to je zamiljala. Podigla je svoju gustu kosu i stavila sjaj za usne. Oi su joj delovale krupne i sijale su od nervoze, a obrazi su joj goreli. Bila je uzbuena to e vee provesti pored Karla. Na sreu, bie mnogo ljudi to e omoguiti distancu. Kada je Karlo uao u njenu sobu, ona se okrenula. - Lepo izgleda - rekao je on toplo.

- Haljina je kotala samo dve funte i par ilinga - uzvratila je ona brzo. Bila je srena to nije pala na njegove rei, jer bi on tako znao da je uspeo da ostavi na nju utisak svojim zavoenjem. Karlo je uzeo Antonia iz kreveta. Antonio je spavao. Krenuli su niz stepenice. U njenom stomaku je gorelo, ali ve se bila navikla na taj oseaj . Poto je otovrio vrata, pomogao joj da stavi Antonia u nosiljku. - Hvala ti to si pola. Ah, tu je i moja majka. Honesti je askala veselo dok su zajedno ili do gradia. Jo iz daljine uli su se muzika i smeh. Karlo je zagrlio Andrea. - Jesi li dobro? - pitao je. - Ne , nervozna sam. - Dopae im se - rekao je. - Ah, tu je komitet za prijem. Stanovnici sela grlili su i ljubili Karla i zahvaljivali mu se to je vratio deaka. Sveano su ih odveli do njihovih mesta. -Treba da pleemo - rekao joj je Karlo. Ona ga je pogledala uplaeno. Mali podijum je delovao sveano. - Odmah? - pitala je Andrea. - Sada. - Ali Antonio...! - Moe videti nosiljku i od tamo. Karlo je uzeo za ruku i odveo na podijum za ples. Svuda oko njih bila su ljubazna lica. Ipak , ona je drhtala od straha zbog Karlove blizine. - Andrea? - Sve je u redu - izusti smeei se. Oseala je naboj izmeu njih. - Samo mirno - apnuo joj je on. - Ne ide na streljanje. To bi mi bilo lake - uzvratila je ona tiho. Zbog publike ona se ipak nasmeila i blie prila Karlu. - Jednostavno zatvori oi. - Ni jedna to ena ne bi uinila zbog tvog izgleda, Muzika je odzvanjala tonovima enje. Svi su bili oduevljeni i aplaudirali su kada se zauo tenor.

Sa podijuma je videla jednog neobino visokog mukarca, koji je imao oko sedamdeset godina. On gotovo da nije imao ni jedan zub, ali je njegov glas bio predivan. Pevao je ljubavnu pesmu kao da mu je tek dvadeset godina i prvi put je zaljubljen. - Ah, kako lepo proaptala je Andrea tiho. - Divno je . - Ova proslava je zaista divan gest. - Lepo je kada si sa ljudima koje voli. - Da. Karlo je privukao blie uz sebe. Glas pevaa govorio je o bolnoj i neuzvraenoj ljubavi. Svaki ton je govorio o enji , a Andrea se jo vie priljubila uz Karla. Osetila je njegovo uzbuenje. - Molim te! - proaptala je. -Molim te dri malo odstojanje. On je pogledao i nasmeio se nekim ljudima. - Svi lee pred tvojim nogama - primetila je Andrea. Svi su ga ovde cenili , jedino je ona bila nepoverljiva. - elela bih da popijem neko hladno pie - rekla je. Karlo je odveo do njegove majke, koja je sedela sa par ljudi iz grada. Svi su ustali da je pozdrave. Andrea je pocrvenela poto je bila u sieditu panje. Ona je sela i popila limunadu. Izgledalo joj je da svi govore u glas. Deca su trkarala okolo. Dopadalo joj se to Italijani ispoljavaju svoje emocije. Grad je bio u sveanom raspoloenju , a izgleda da e svi ostati do ranog jutra. - Divna proslava! - rekla je Andrea. - Kakvi ljudi - uzdahnula je Honesti. - Italijanima je porodica na prvom mestu, pa su zato svi bili pogoeni kada je Sara odvela Antonia. Andrea je primetila da ljudi za stolom reaguju pri pomenu Sarinog imena. - Vidi? Mrze je, jer je povredila ast porodice. Uzmi jo jedno pie. Honesti je potapala po ruci neku gospou i klimnula, kada je ova rekla neto na italijanskom. - ta je rekla? - pitala je Andrea.

- Kae da si drugaija. Ljudi ovde su se brinuli za Karla od detinjstva. Upoznali su ga i poverili bi mu i svoj ivot. A sada me izvini, obeala sam sledei ples inspektoru. On odlino plee tango. Bez daha je gledala kako Honesti plee tango sa puno temperamenta. Karlo je askao sa ljudima, ali joj je esto prilazio alei se i dodirujui joj rame. Poto se sve vie zaljubljivala u njega, pila je sve vie i vie limunino dok joj se nije zavrtelo u glavi. - Andrea - rekao je Karlo tiho. - Zna li da se to pie pravi od limuna, eera i vodke? Ona se u plaila. - Ah, zato se oseam tako oduzeto. - Vreme je da vratimo Antonia nazad. Prijae ti etnja. Hajde da se zahvalimo svima. Razumee da si umorna zbog Antonia. On je zagrlio. Antoniu e ovde biti dobro, pomislila je. Mogla je da zamisli Antonia kako eta kroz gradi. Nee moi to da vidi , jer nee biti tu. Oi su joj se napunile suzama. Zelela je da vidi kada Antonio naui da vozi bickl. Rado bi ga ispratila kada prvi put krene u kolu. Umesto toga ona e biti njegova neudata tetka, koja e ga poseivati i odvlaiti od prijatelja kada bude tu. Ah, Antonio, pomislila je. - Neto nije u redu? - pitao je Karlo neno. - Ah, ja... ta da kae? Honesti je uzela Andrea za ruku i poljubila je. - ao mi je to nisi moja kerka, rekla je Honesti sa suzama u oima. Drago mi je to si se pojavila u naem ivotu. - Ovoliko kao danas nikada me nije u celom ivotu niko ljubio. Majka me nije ljubila ak ni za laku no. - udi me da to nije imalo posledice - rekao je Karlo besno. - Ko zna, moda i jeste. - Andrea, hajde idemo. - Ah, Karlo ! Bio je to Bjankin mekani glas. Mi stiemo, a ti odlazi! Karlo je zagrlio Bjanku i njenu prijateljicu, jednu visoku i zgodnu plavuu koja se smei-la. - Doi sutra da nam ispria ta smo propustili. - Hou! Karlo je gledao u obe ene fascinirano.

Bjanka je u svojoj prelepoj haljini izgledala fascinantno. Andreana haljina se nije mogla porediti sa njenom. Ljutila se zbog svog oseaja nie vrednosti. Andrea je utala uvreeno. - Izgleda neraspoloeno. - Ah, umorna sam. - I ja. - Ti tano zna ta radi - rekla je besno. Kada je ostavila Antonia u krevet, on je izveo iz sobe i rekao: Voleo bih da je tako. Meutim, svaki put kada ti priem elim da te ljubim. - To ne moe. - ekau da ti to poeli. Od njegovog dodira zavrtelo joj se u glavi, Zadrhtala je i pala u njegov zagrljaj i ljubila ga bez daha. - Molim te , pusti me! - molila je. - Kada bih mogao - uzdisao je on strasno. - Prestani! - uzdahnula je, dok je on ljubio njen vrat. Kada je ponovo dodirnuo njene usne, gotovo da je izgubila svest. Osetila je nepoznatu udnju. On je podigao na svoje snane grudi i poneo je. Spustio je na krevet i ljubio je neno po elom telu. - Ti si ubre - rekla je ona. - Dokazau ti da elim samo da tebi bude lepo, rekao je dok joj je svlaio haljinu. Bila je pijana od magije njegovog glasa i ruku. Pomogla je Karlju da joj svue haljinu. Leali su jedno pored drugog nagi. Andrea je bila izvan sebe od strasti. Onda je poeo da je ljubi po elom telu zaustavljajui se na kraju na njenim najintimnijim delovima.U njoj je sve eksplodiralo. Njeni uzvici su postajali sve ei , a onda je uzdrhtala celim telom. Srce joj je snano kucalo, pa se plaila da e se raspui. Kada je sve prolo, leala je u Karlovom zagrljaju. -Hvala proaptala je tiho.

- Molim. - A ti? - pitala je ona ozbiljno. - Ne. - Ali... - Andrea, sada spavaj. Laku no. Pre nego to je mogla da se pomeri on je ve izaao iz sobe. Zadovoljno je uzdahnula i pala u duboki san. *** U ranu zoru probudila se sa oseajem da je neko u sobi. Videla je da Karlo sedi na jednoj stolici. Uplaeno je sela u krevetu. - ta je bilo ? - pitala je uplaeno. On je gledao zabavljajui se. Oigledno nije ni bio u krevetu. - Karlo , ne gledaj me tako! - Sada znam ta zaista elim, rekao je on. Ona se uplaila kada je on ustao i sagnuo se nad njom sa uarenim oima. - Zar jo uvek ne zna da te neu povrediti? Zar se nisam prema tebi uvek asno ponaao? Andrea je klimula glavom. - Kada sam te prvi put ugledao zaljubio sam se u tebe. I sa tobom je sigurno bilo istov Reci mi, da li bi ti bilo teko da ovde ostavi Antonia? Ona tuno klimnu. - Onda moe ostati. - Ostati? Kao ljubavnica? -rekla je gorko. - Ne. - Kao Antoniova dadilja? On je poljubio neno. elim da me saslua... Ostani kao moja ena - rekao je toplo.

11.poglavlje

ila je bez rei od bola. To je bilo njegovo reenje. Zbog Antonia bi se ak i oenio! Ve jednom je napravio istu greku. - Ja elim... - nastavio je on vrelo. - Znam ta ti eli. Pogledala ga je hladno u oi. - Zaboravi! Ja u se udati jedino iz ljubavi. Ne mora da se rtvuje. Shvatila sam da e Antonio ovde morati da ivi. Uiniu sve da se ovde dobro osea, jer od obostranog je interesa da ja to pre odem. - Ako ne eli da se uda, moemo biti ljubavni par. - Ja elim svoj ivot. Rado bih ostala pored Antonia ali ne po svaku cenu. elim mua koji e me voliti i sopstvenu decu. Tvoj sin e ostati ovde, za to u se pobrinuti, a sada odlazi. On je ustao bez rei i otiao ovek koga je volela , zaprosio je, a morala je da ga odbije.Za trenutak se bila ponadala da bi on mogao da je voli.

***

Andrea su sledei dani sporo prolazili. Posmatrala je kako Antonio svakoga dana ima sve vie samopouzdanja. Prelomni trenutak je bio kada je Karlo pozvao jedno starije dete koje govori engleski u goste. Antonio je pokazao ljubomoru, kada se Karlo igrao sa tim deakom. Podigao je ruke i zaplakao. Tada je Karlo najzad mogao da zagrli svog sina.

Ovaj prizor je Andrea dirnuo do suza, iako je vreme rastanka ovako bilo blie. Posle toga Karlo je itao Antoniu prie za laku no, a ve par dana Andrea gotovo da i nije videla Antonia. elela je tako da proveri da li e mu nedostajati. On i njegov otac su bili suvie zaposleni. Gradili su kule od peska, pecali su mrenom ribice i trkarali po pliaku. Tako je moralo da bude. Andrea je kriom fotografisala oba mukarca koje je volela. Na njima je bio Antonio sa svojim ocem u pedalini. Otac i sin kako spavaju ispod breskve. Ljubazni ljudi ovde preobrazie Antonia u srenog malog deaka. Antoniov osmeh je sve zaarao. Samo to Andrea nee vie moi da posmatra Antoniove zadivljene oi. Bilo je vreme da otputuje. elela je da brzo nestane kako bi Antoniu utedela uzbuenje. Zato se posle veere izvinila i nestala u svojoj sobi da se spakuje. U plakaru je otkrila Sarine papire. Karlo ih je vratio poto je pronaao neplaene raune. Sve je bacila osim jednog zapeaenog koverta. Otvorila je koverat iz koga je ispio nekoliko knjiica, koje su sigurno bile Sarin dnevnik. Odluila je da ih proita, jer inae nikada nee saznati istinu o Karlovom braku. Srce joj je bre zakucalo kada je crno na belo videla kako je Sara hladnokrvno zavela Karla. itala je gadei se o planiranoj trudnoi i o pretnjama abortusom. Karlo iz potovanja nije ni pogledao drugu enu osim nje. Andrea nije elela da ita o Sarinim aferama. Sledei deo dnevnika nije proitala, jer je Karlo uao u sobu. - Zar nikada ne kuca? - Kucao sam - rekao je on gledajui u njene kofere. -eli da nestane kao Sara? - Proitala sam njene dnevnike. Nisi mi rekao da je Sara ukrala i nakit tvoje majke i da je ispraznila i va zajedniki raun. - Ne govorim o njoj. -Znam ta se deavalo. Oprosti mi to ti nisam verovala - rekla je ona postieno. - Reci mi zato je pobegla kada je mogla da ima pola mog imanja?

- Imala je dovoljno novca da u Engleskoj kupi kuu, a imala je i bogatog ljubavnika. Nije mogla da podnese da je ljudi u San Lorencu mrze. Zelela je da se osea voljenom i mrzela te je, jer joj se nisi divio. elela je da te povredi. Jo pre nego to je kupila kuu u Londonu, ljubavnik je napustio. Andrea je suvie volela Karla da bi mu ispriala za sve Sarine ljubavnike. Zato je stavila dnevnike u svoju torbu da bi ih posle unitila. Znala je stranu istinu. Bolelo je to e napustiti one koje je najvie volela. - elela sam da se pozdravim sa tobom pre nego to otputujem. - Kojim letom putuje? - Bilo kojim. - A Antonio? - Ah, moe iveti i bez mene. Zagrli ga od mene. Reci svojoj majci da u doi u posetu. - Odveu te. - Ne! Uzeu taksi. - Dobro onda u te isplatiti. - Ne. Previe si me platio. Mogu sama da se brinem o sebi. - Poelee da opet vidi Antonia... Pogledala ga je. Izgledalo joj je kao da e zaplakati. I u njenim oima su bile suze. - Ti plae - rekao je on. Antonio e ti nedostajati. - Znam. - Reci mi, kada bude htela da doe. Poslau ti avionsku kartu. Karlo je seo pored nje na podu i zagrlio je. - Paziu na Antonia. Slau ti njegove fotografije. - Obeaj mi samo jedno. Karlov glas je zadrhtao. - Nemoj dolaziti nenajavljeno. Ne elim da budem tu kada bude dolazila. - Zato? On joj je dobacio bespomoni pogled. Kako e iveti bez nje?

- Ne bih mogao da podnesem, a da te ne dodirnem. Do kraja ivota u misliti na tebe. Dobio sam sina, ali sam izgubio jedinu enu koju sam ikada voleo. - Karlo! ta pria? - Ti zna ta ja oseam. Volim te od prvog trenutka. Zamiljao sam kako emo ovde iveti svo troje. - Zato si me pitao da se udam za tebe! - A ti si rekla da e se udati samo iz ljubavi. Ne mogu te naterati da me voli. - Ne - rekla je. - elim jo jednom da vidim vrt pre nego to odem. Da li bi me otpratio? - Sigurno eli jo jednom da vidi Antonia? - Ne, to u kasnije. Karlo je silazio sa Andreom niz stepenice. Povreeno je gledao kako je ona odjednom vesela. Izgleda da se radovala svom novom ivotu bez njega i Antonia. Bio je besan. Nije ni video kada su stali ispod drveta mimoze. - Karlo, volim te - proaptala je ona. - Borila sam se protiv toga, ali mi nije uspelo. Rekla sam ti da u se udati jedino iz ljubavi, jer sam mislila da eli da se oeni sa mnom zbog Antonia. Pitaj me jo jednom da li elim da se udam za tebe. - Ja... - njegov razum je nestao. Nije mogao da obuzda svoju sreu. - Hoe li? - Da, rado. Moemo li konano da napravimo bebu? Leali su ispod mimoze. Dok je gledala u zvezde na nebu, ugledala je zvezdu padalicu. - elim sreu , za sve koje volim - proaptala je. - Volim te, Andrea, duom i telom.

EPILOG

e, ovamo. Uz ljiljane. A ta ovo granje radi ovde? Antonio, molim te odseci ga. Hvala, zlato. Ah, li si aneo, Izabela. Trebaju mi naoare. Pazi na Dantea! Posei e se noem. Ah, Andrea! Kako stoje stvari? Je li cvee aranirano onako kako sam predloila? - Da , Honesti! Andrea se smejala. U meuvrenmenu je nauila da mora da prekine svoju svekrvu, kada eli neto da kae, - A on jo ne sluti? - pitala je Honesti. - Nema pojma. Ljudi u atoru za proslavu ne usuuju se ni da diu. Antonio, mora sakriti ljude u kui. - Sada, bako. I ti mora biti mirna dok tata ne doe. Da li ti treba lepljiva traka za usta? - Ti, nevaljalko. Kako se osamnaestogodinjaci danas ponaaju sa starijima! Antonio je neno poljubio svoju baku. - Sve funkcionie. Hajde , Izi i Dante! Andrea je gledala kako njena deca odlaze u kuu. Samouvereni Antonio, bio je plav i izgledao je kao bog. Visoka i vitka Izabela je sigurno bila najlepa esnaestogodinjakinja na aurnoj obali Napuljskog zaliva. Petnaestogodinji Dante je bio snaan i imao je tamne oi. esto je radio do ponoi sa bakom u vrtu. Zazvonilo je. To je bio signal da Karlo dolazi. Kao to je bilo isplanirano, Andrea ga je pozdravila i odvela na terasu odakle nije mogao da vidi ator za slavlje. - Kako je bilo na sastanku? Znala je da sastanka nije ni bilo. - Otputovao sam za Napulj, ali niko nije doao! Propao dan ! Svejedno, sada si kod kue. - Jesi li neto planirala. - Ne, zato? - Jesu li deca tu?

- Tu su negde. Volela ge je , jer se nije ljutio to nema ni poklona, ni roendanskog slavlja za njega. - ujem pesmu. - Stvarno? On je ustao i izaao na travnjak. Njene oi su se napunile suzama. Polako im je prilazilo mnotvo ljudi. Bilo je tu i par dece ometene u razvoju. Peva-li su sa puno ljubavi za oveka koga su potovali. - Okreni se i vidi ko je jo tu! - naredila je Andrea. Honesti, Antonio, Izabela i Dante nosili su pano na kome je pisalo -"SVE NAJLEPE ZA PEDESETI ROENDAN" -. Iza njih su bili stanovnici iz grada, koji su pevali. Karlo je zagrlio Andreu i strasno je poljubio. - Ti si sve ovo aranirala. Toliko sam srean! - eleli smo da ti pokaemo koliko nas usreuje. Slaviemo do jutra. - Hvala - proaptao je on. - A onda u ti dokazati da uopte nisam star. Andrea ga je zagrlila smeei se. Karlo nije bio bogat zato tc je bio milioner, nego zato to je imao sposobnost da probu di ljubav. Bilo je prekrasno i veti sa njim.

Kraj
Scan i obrada voki