Dragia Popovi

udo bez udesa

Beograd, 1976. Predgovor STAZAMA LEDENE PUSTINJE Na pragu Sibira Zvezde apuu na zemlji Ljudi nisu kao laste Prirodne zapovesti umesto bojih Varo zaustavlja reku VIESPRATNA JAKUTIJA Glavni grad vene hladnoe Otvorena vrata univerziteta ivot prenet na platna Rat protiv leda U OBLASTI POLARNOG KRUGA Let na poetak sveta Bela Gora, naselje za sutra Tanjir hladnog stroganjina Potraga za lovcima PUT U XXI VEK Dobro jutro, uspavana zemljo Sibir na nianu nauke Ne BAM, nego bum! Generatori kao planine Grad opasan naftom ORBITA BAJKALA Carstvo celuloze i krzna Sibirski vremeplov Jezero, akvarijum prirode

SIBIR

PREDGOVOR
Beskrajno prostranstvo Sibira oduvek se inilo, u oima radoznalih posmatraa, kao nekakav okean nedokuivih tajni rasutih tamo preko Urala. Nedovoljno obaveteni hroniari su kroz zamiljeni neprobojni oklop videli, jednovremeno, bezbroj misterioznih poduhvata i zbivanja, pokrivenih velom venog snega i leda. Na prvom vazdunom koraku, sa putnikom torbom u kojoj nije bilo predubeenja dok je veliki mlazni avion plovio za Irkutsk beleimo istine o osvajanju dinovskog prostora. Civilizacija je odkrinula vrata sibirskih tajgi i tundri i postavila ostrva ivota usred veite hladnoe. Goropadna mehanizacija uz pomo ljudskih miica, svakoga dana, metar po metar, otima bogatu zemlju iz ledenog zagrljaja prirode. Nemilosrdan kraj sveta, divlji Sibir, postaje sve pristupaniji. Udaljeni gradovi i sela veinom su mlai od svojih stanovnika! Svake godine nova naselja trae da budu ucrtavana u geografsku kartu: danas su sela, sutra e postati varoi, a prekosutra veliki gradovi. Svi oni su gradilita na kojima gamiu buldoeri, kripe kranovi i dahu maine. Snegovi postaju uareni, led se topi, puca, otvaraju se delovi zemljine kore. Sovjetski ljudi, mladi i stari, radnici i visokokvalifikovani strunjaci, naseljavaju ogromno tlo prepuno prijatnih i neprijatnih iznenaenja. Dananji Sibirci znaju da se greju na zubatom suncu Severa. Negostoljubivi hektari, bez fetia i mistike, gube sve vie bitku. Sibirci reavaju ukrtenice prirode, svaki poduhvat, posle pohoda prethodnice, istraivaa, postaje odmeren, precizno proraunat i ekonomski opravdan. Ni jedan korak, uzdu i popreko, du nepreglednog belog okeana nije ponesen stihijom. Glavni tab naunika u poznatom Akademskom gradu, nedaleko od Novosibirska, kroji planove za osvajanje sibirske zemlje sa jedne i druge strane polarnog kruga. Pod krovovima raznih instituta nastaju strategije za raznovrsne pohode, one koji su otpoeli ili one koji su najavljeni u tek zavrenim projektima. Naunici, naoruani podacima lanova istraivakih ekspedicija, pokazuju puteve prema skrivenim bogatstvima, kojima, ubrzo, prolazi moderna seoba naroda sa konvojima mehanizacije, i, postupno, stie do udaljenih predela sibirskog bespua. Sibirci su ljudi otvorenog srca, gostoprimljivi i pristupani, nita ne pokrivaju velom tajni, ono to su otkrili i izgradili nije zagonetka za njih ni za doljake, a ono to jo nisu dokuili, predstavlja enigmu za njih i za svakog namernika. Za punih est nedelja krstarenja po naseljenim i nenaseljenim sibirskim rejonima, niko mi nije upotrebio kliirane fraze, pokuao da prikae kako ivot tee bez problema. uvari jelena usred tajgi, poljoprivrednici u sovhozu, radnici u fabrikim halama, naunici u institutima, svi oni znaju da se sibirska zemlja budi, doivljava izuzetno burne mene, postaje, posle hiljadu godita samovanja u ledenoj ljusci ogromnog carstva kamenitih planina i usamljenih bespua sastavni deo civilizacije, izvor neizmernih bogatstava i, kako se danas najee govori, prostor na kome se reavaju problemi budunosti. Ljudi sa dalekog severa nisu ni spori ni utljivi, mentalitet nepoverljivih linosti je za njih nepoznat pojam, oni ele da sluaju o svemu ta se dogaa u svetu, i da, takoe, opirno govore o sebi, svojim preokupacijama, radu, malim i velikim radostima, svemu to jednog doljaka sa evropskog kontinenta moe da zanima kada se nae u okrilju ledenog belog kolosa. Na svakom koraku se zapaaju delovi velike radne ofanzive za osvajanje Sibira. Nepoznata bogatstva iskrsnu, gotovo svakodnevno, u pionirskoj buotini istraivaa, stotine podataka dopunjuju, neprestano, riznicu saznanja o dalekim prostorima, gde je gotovo do jue ledena barijera skrivala stotine prirodnih tajni. Slika Sibira se, postupno, menja gotovo na svim koordinatama nepreglednog prostora. Suava se kvadratura nenaseljenih oaza, usamljenih predela i nepristupanih ledenih tundri. Napore ljudi ne treba, danas, nasluivati na putu kroz teko prohodni sneni pokriva, oni se zapaaju, lako uviaju na svakom koraku. Proao sam preko trideset hiljada kilometara putujui avionima i sankama sa pseom 2

zapregom, i naravno, ne mogu da se pohvalim kako sam obiao itav Sibir. Za takav poduhvat teko da bi bila dovoljna godina dana; meutim, imao sam dovoljno vremena i mogunosti da osetim bilo stanovnika dalekih ostrva civilizacije, i vidim kako snena pustinja menja lice. Knjiga Sibir, udo bez udesa, pisana je novinarskim perom, nije nauni, katedarski, sveobuhvatni prikaz preobraaja sibirskih prostranstava. To je, pre svega, zbirka reporterskih impresija, skup saznanja unetih u novinarsku belenicu na licu mesta, u neposrednim razgovorima sa ljudima, uvarima jelena usred tajgi pod atorima, naunicima u laboratorijama instituta, graditeljima ogromnih hidrocentrala, istraivaima pod zemljom u kojoj vlada surovi zakon vene hladnoe, zemljoradnicima, domainima u okrilju drvenih kua kraj tople pei, i upornim ribarima na maticama zaleenih sibirskih reka. Ovom knjigom smo eleli da prikaemo delove ogromnog Sibira, prezentiramo nain ivota ljudi, njihove podvige, nadanja i brige u vanoj istorijskoj etapi osvajanja bogatog ledenog beskraja. Autor

Stazama ledene pustinje

NA PRAGU SIBIRA
Avioni na reaktivni pogon za gradove sibirskog prostranstva poleu sa moskovskog aerodroma Domodedovo. Ako niste rezervisali kartu blagovremeno, nekoliko dana ranije, velika je iluzija prii biletarnici i zatraiti mesto u jednoj od mnotva metalnosivih, elinih trojki sa irokim krilima. Pristanina zgrada lii na prometnu autobusku stanicu. Nekoliko hiljada putnika, jednovremeno, opseda nepreglednu vazdunu flotu postrojenu na pistama aerodroma. Za neupuenog doljaka vreva ljudi sa ogromnim koferima i torbama, prua sliku velike seobe naroda. Postupno, pre nego to se stranac ukrca u avion, koji e ga odvesti daleko, do ledenih ostrva sibirskog prostranstva, poinje da razmilja o dosad izreenim ocenama o ivotu na beskrajnom prostoru sovjetskog hladnog pojasa. Negde zabeleena opaska da Sibir ne trpi ivot postaje, posle prvih utisaka, suvian prtljag pred dug let avionom. Najvei broj ljudi, iz ove aerodromske reke putnika, putuje ba u krajeve vene hladnoe. Nije nikakva mudrost da je ivot tamo gde su i ljudi, pa jedan Evropljanin bre-bolje treba da se oslobodi i nekih proizvoljnih ocena na vratima Sibira. Ljubopitljivost stranaca bie potovana u svakom pogledu. Nema uplaenih putnika pred vieasovno putovanje u carstvo snega i leda. Svejedno kome se obratili, da biste saznali neto vie o hladnom pojasu, uglaenom plavokosom sredovenom oveku koji ita Literaturnuju gazetu, krnom momku u aerodromskoj ekaonici, reenom da toplu piroku prezalogaji do poziva za ulazak u avion, ili bauki spremnom da ispije nekoliko votki, odgovori e biti slini. Za vae sagovornike ne postoje ledena brda iskuenja, oni let avionom od deset asova smatraju sasvim obinim putovanjem, a odlazak u krajeve niskih temperatura, dopadljivo, objanjavaju alom: Sibir? A, tamo vam vlada neobina klima, dvanaest meseci traje zima, a ostalo je leto! Simpatino zapoeti dijalog nee se pretvoriti samo u reanje dosetki, ubrzo e sagovornik, bez ustezanja, odmereno, napomenuti da vrlo dobro zna kako, veoma esto, van granica, Sibir nazivaju pojasom hladnoe i mraka. Nee se, nijednog trenutka, uzbuditi zbog toga, uveren da je prolost davno napustila beskrajne prostore Sibira, i da se danas moe govoriti bez retua, jedino o pojasu hladnoe i svetlosti. Dobroudni sagovornici su se trudili, ovde, na pragu Sibira, da nam raznovrsne, esto neobine pojave, na prostoru neistraenih staza, objasne bez dramatinih uvoda. Za moto svih predstojeih susreta i voenja treba uzeti, kau, istinu iz sfere ivota: nepregledni Sever, prostrani deo Sovjetskog Saveza, doivljava preobraaj usamljene, beskrvne tajge i tundre gube bitku pred najezdom ljudskih miica. Prolost u rejonima velikog prostranstva Sibira, ostavljaju letopisima i skaskama. Skreu nam panju da prostori venog snega i leda nisu vie, kao u stara vremena, zemlja zaboravljena od boga i od ljudi. Pravo posmatraa je da se prisea prohujalih vremena. Ako je nekome neophodno da pominje sibirske regione kao zatvore bez reetaka, i prisea se carskog manira progonstva, nita zato istorijska fakta nisu spaljena. Svi oni koje zanima prolost vie nego budunost, kau, mogu, pred muzejskim eksponatima prohujalih vremena, da se pomole za jo bogatiju sutranjicu. Objanjavaju zatim da su se za ispunjenje takvih elja domaini pobrinuli u gotovo svim gradovima: kue i okunice u kojima su iveli prognani u Sibir pretvorene su u muzeje. Pouteli dokumenti sa kaligrafskim slovima, ispisivanim guijim perima, svedoe o tom prohujalom vremenu. Dok doljak, stranac, nestrpljivo oekuje da tehnika sluba, pred daleki let prema belom okeanu tajgi i tundri, do predela snega i leda, pripremi ogromni TU-104 na kvadraturi pristanine zgrade aerodroma Domodedovo, Sibir, i kao geografski pojam, dobija svoje dimenzije. Nije teko utvrditi da su prostranstva daleko dua i ira nego to jedan doljak moe u svojoj mati da zamisli. 4

Obavetenje da let do Irkutska, grada koji oznaava pola puta do polarnog kruga, traje punih sedam asova, sa jednim sputanjem u Omsku, najavljuje susrete sa ogromnim prostorom. Ako ste sibirsku zemlju shvatili kao zastraujui mit, pre boravka na njoj, ubedie vas u suprotno na svakom koraku, na rubu prvih susreta i u timungu svakog razgovora. Stranci, kada se otiskuju od obala Urala, oekuju uda. Moj vam je savet: u Sibiru nemojte traiti uda nego ljude! Ovo je dopadljivo rekao Pjotr Jefimov koji posle godinjeg odmora odlazi na posao u Novosibirsk, i pozvao nas na aicu votke, napominjui kroz alu da se na vreme treba navikavati na sibirske obiaje. Pojmove geografskih razdaljina, zaista, treba to pre zaboraviti, jer sve to je u Evropi daleko, na sibirskom tlu je blizu, a ono to je na starom kontinentu ravno udu, ovde je sasvim obina stvar. Prvi dijalog, prva nepredviena dobrodolica jednog Sibirca, na moskovskom aerodromu, najavila je bezbroj susreta, mnotvo vienja, uz napomenu da tamo, daleko, s obe strane polarnog kruga, negostoljubivi mogu da budu samo predeli gde nema ljudi. Nenametljiva ispovest jednog Sibirjaka, istinita pria obinog dobroudnog oveka iz naroda, otvorila je severni horizont, pre nego to nas je hladnoa poela da tipa za lice, nos i ui. Bogatstva u nekim krajevima jo uvek miruju, kao da spavaju nekim dubokim snom, njih treba probuditi, oteti iz zagrljaja prirode. Nai ljudi osvajaju Sever u surovim klimatskim uslovima, metar po metar, koristei modernu mehanizaciju. Budite sigurni to nije ni malo lak i jednostavan posao rekao je Pjotr Jefimov u nameri da nam, pre nego to zakoraimo sibirskom zemljom, objasni kakva je strategija velikog osvajanja. Ogroman prostor lii na napast, teko osvojivi vrh u surovom posedu prirode. Sibir to je deset miliona kvadratnih kilometara od Urala do obala Ohotskog mora, etvrti deo Azije, pravi kolos prepun raznovrsnih bogatstava. ta videti u ledenom okeanu? Na kom mestu se zaustaviti u tom beskraju? Smireni sagovornik nije u ovim pitanjima video nita neobino. Saznajemo da jedan Sibirac nije u stanju da upozna itav hladan pojas, svaki kutak belog okeana, pa onda nije nevano posetiti, za nekoliko nedelja, neke krajeve ovog sveta i proniknuti u duu tih vrednih ljudi. To e biti dovoljno da postanemo skromni poznavaoci dananjeg Sibira, prostora koji golica matu mnogih van granica Sovjetskog Saveza. Budunost je sve prisutnija u ovim regionima ije zagonetke uspeno reavaju sovjetski naunici, vodei istovremeno rauna o ekonomskoj formuli neophodnoj u strategiji napada na sibirska prostranstva. Rezerve bogatstava su tolike da one, prema svim prognozama posle viegodinjih istraivanja nagovetavaju bum u svetskoj privredi. Vreme poletanja aviona se primaklo, a na sagovornik nam je, postupno, predstavio u grubim crtama atmosferu gradova naraslih u tajgama, savetujui otvorenim srcem Sibirjaka, da je vano zapaati obine ljude izmeu snega i neba, razgovarati sa njima, jer, u njihovom okrilju se krije sve to treba saznati. Pasaok1 se nastavio posle upozorenja Pjotra Jefimova da je vano pripremiti organizam za sibirsku hladnou. Nova tura votke potkrepila je srdaan razgovor... Ako su vam govorili da u Sibiru postoje gradovi bez sunca, prevarili su vas bez razloga. U naim krajevima, verujte, ima isto toliko sunca koliko i snega i leda zajedno! rekao je na sagovornik u nameri da nam za kratko vreme ispria to vie o ljudima i ivotu u beskrajnom hladnom pojasu. Velika istina je, bez sumnje, da doljaci u ove krajeve treba da ponu azbunim redom da upoznaju sva ivotna pravila naroda koji druguju sa beskrajem ije je ime HLADNI, a prezime SIBIR. Jedan savet dobroudnog radnika crvenih obraza ostao je duboko urezan u pamenje, a to je, da se, ako sretnemo iznenaenja, pravimo ravnoduni, mirni, i nastavimo, naravno sa domainima, smiren razgovor kao to smo poeli u trenutku dolaska. To je, rekao je, vano ne samo da bismo ispoljili neko spokojstvo, nego da postanemo blii mentalitetu Sibirjaka koji se usred tajge, goloruk, ne plai medveda, a jo manje snene oluje na temperaturi koja dostie ak i minus 55 Celzijusovih stepeni. Neumitna igra s prirodom ostala je u krvi naroda koji ive u srcu polarnog kruga, pa je manir hladnokrvnosti, kao olienja hrabrih, osobina prisutna i potovana du itavog sibirskog
1

Pasaok (posook): zadnje pie kada se drutvo razilazi, ili dvojica prijatelja, posle razgovora uz aicu.

prostranstva. Meu prvim opaskama koje su ostale u belenici, pre nego to je avion uzleteo prema snegovima Sibira, bile su rei moga otresitog sagovornika, da ogroman beli prostor podsea na peanu pustinju po kojoj putuju karavani; ali, uz napomenu, da su to karavani istraivaa koji, uz svu brigu naunih instituta, kre prtinu progresa. Vidite, u Moskvi je poelo prolee, sve se rascvetalo, a vi ete za sedam asova biti u dubokoj zimi, okrueni snegom i ledom. Nemojte da se alite, od prvog asa se utoplite, savetuje nas Pjotr Jefimov reen da ne zaboravi nijedan detalj, ne propusti nijedan savet, samo da bi nas to bolje otpremio iz toplog prolea u otru zimu. Ono to namernika obino najvie plai pred dalek put na koji nain e se saiveti s ljudima, zapaziti njihove preokupacije, upoznati tekoe njihove sredine postalo je kroz ovaj razgovor, kao nekakva ve savladana prepreka. U oekivanju aviona stigli smo da prezalogajimo po nekoliko vruih piroki. I sada sam, u sebi, iskreno prieljkivao da se poziv za ulazak u avion odloi, samo da bi mi sagovornik uinio bliim sibirsko podneblje i jo vie odkrinuo vrata prostora koji se sve vie pokorava oveku. To je, moda, posledica nedovrenih utisaka i predubeenja zaostalih u seanju iz proitanih knjiga, putopisa i novinskih reportaa, razliito inspirisanih autora. inilo mi se da je neophodno, pre svega, skinuti veo sa nekakvih sibirskih tajni, reiti enigme dalekih oaza, naviknuti se na prepreke i biti spreman na tekoe istraivaa. Na poznanik je eleo da, nenametljivo, reajui sibirske istine, najavi kako e predstojei susret omoguiti neposredan ulazak u jedan drugi svet, drukiji od onog, prepunog nekakvih civilizovanih dogmi i velegradskih obiaja sa bunih asfalta. Veina Sibirjaka nije roena u Sibiru. Ovo nije nikakvo udo, ako se zna da sovjetski ljudi danas otimaju zemlju od prirode i deo po deo, postupno, naseljavaju. Oko sto pedeset gradova i varoi, na tom prostoru, mlai su od petnaest godina objanjava moj novopeeni prijatelj, Sibirac, u nameri da razjasni reenost mnogih stanovnika iz Moskve, Lenjingrada, Kijeva i drugih velikih gradova, udaljenih od zona venih hladnoa, da se privremeno, ili zauvek, nasele u jednoj od sibirskih oaza. Oni koji odlaze u Sibir nisu optereeni nekadanjim priama, znaju da nee spavati u atorima i jesti iz jednog kazana. Nema vie puta u neizvesnost, stramputice du naseljenih prostora na kojima se ivi, najbolje je rei, izmeu otre zime i stroge hrabrosti. Poziv za ulazak u avion prekinuo je razgovor. Zahvalili smo sagovorniku na panji, i naravno, na korisnim savetima pred dalek put. Dok smo se rukovali, usledio je i poziv za putnike koji su oekivali let za Novosibirsk, simpatini momak je odmah krenuo prema drugom izlazu i rekao: Sa Sibircima nemojte nikad da se takmiite u izdrljivosti na niskim temperaturama, a isto tako ni za stolom kraj ae! Zahvalio sam sagovorniku jo jedanput, i da bih dopunio malopreanju alu, da je mogue da u postati naturalizovani Sibirjak, bar nekoliko nedelja, ne samo da bih se navikao na niske temperature nego i da pijem votku kao vodu. Kao to je to obiaj na gotovo svim velikim aerodromima, odvezli su nas autobusom do aviona. Putnici su, bez urbe, po izlasku iz autobusa, smireno, poznajui pravila gostoprimstva, saekali pred stepenicama koje su vodile prema vratima ogromnog aviona TU-104, da stjuardesa pozove prvo sve strance da zauzmu svoja mesta. Nije vano to svi putnici imaju brojeve svojih mesta, gosti su gosti, manir lepog ponaanja nalae predusretljivost u svakom pogledu. Avion je ubrzo uzleteo do uobiajene visine od deset hiljada metara. Leteli smo u susret sibirskim prostranstvima. Pojavila se u meni neka profesionalna radoznalost, valjda zbog toga to pre puta nisam mogao da pribavim obimniju dokumentaciju o zemlji s obe strane polarnog kruga. Stjuardesa je donela nekoliko sovjetskih listova i jedan zanimljiv asopis Oko sveta. Nekom igrom sluaja, uspeo sam, pored ostalih tekstova, da pronaem lanak izvesne koleginice Tatjane Tregubove ba o savremenom Sibiru. Tema o programu razvitka ove oblasti, ijim smo se 6

granicama pribliavali brzinom od oko hiljadu kilometara na as, postala je kao neophodna literatura za doljaka koji se sprema da udahne otar vazduh polarnog pojasa. Na dopadljiv nain u lanku se govorilo o ekonomskoj strategiji, u pravom smislu te rei, sloenog pohoda na Sibir. Teko je na preac utvrditi da li napis menja miljenja da je sibirski beskraj jo uvek ledena zemlja, prepuna nade i velike budunosti. Jer, pokazalo se, da ljudi od pera, u svetu uopte, gaje jo dosta misterija o svemu to se danas zbiva na tlu sibirskih tajgi. Mata novinara bila je dosad zagolicana esto pominjanim podatkom, da e se ovaj dinovski region Sovjetskog Saveza, u najskorije vreme, pretvoriti u najbogatiji na svetu. Let prema ogromnim belim tajgama, postao je, zbog svega toga, trenutak jednog nestrpljenja, vreme neke profesionalne namere za traganjem i trenutak neizmerne ljubopitljivosti. lanak sovjetske koleginice Tregubove o postojanju etiri programa za osvajanje Sibira i Dalekog Istoka, itao sam ba u trenutku dok je veliki TU-104 preletao obrise Urala. Svaki detalj strategije napada bio je vaan za sticanje prve predstave, kako se to kae novinarskim renikom, dobijene iz zvaninih izvora. etiri programa predstavljaju opsene planove privrednog razvitka. Prvi front je proirenje i dalja modernizacija ogromnog Kuznjeckog ugljeno-metalurkog basena, veoma znaajnog za ekonomski, socijalni i demografski rast ovog kraja. Angarsko-jenisejski projekt podizanja hidrocentrala je drugi dinovski korak ambicioznog sibirskog programa. Najbogatija vodom sovjetska reka Jenisej i njena pritoka Angara imaju energetski potencijal oko 300 milijardi kilovat asova. Od buduih hidrocentrala oekuje se ukupni kapacitet oko 50 miliona kilovata. U toku desete petoljetke zavrie se izgradnja tri ogromne hidrocentrale: UstIlimsk, Boguanske i Sajano-uenske. Razvitak proizvodnje nafte i gasa na teritoriji zapadnog Sibira, predstavlja trei vaan korak u osvajanju prostranstva. Prema proraunima ekonomista, za formiranje itavog nepreglednog kompleksa treba investirati oko 35 milijardi dolara. Rauna se da je krajem 1975. godine tjumenska oblast dala oko 147 miliona tona nafte. Izuzetno vaan poduhvat je takozvani drugi put prema Tihom okeanu, svrstan je u etvrti deo ove strategije osvajanja, a to je izgradnja Bajkalsko-amurske magistrale (BAM). Za manje od deset godina ogromna teritoriji jugoistoka SSSR treba da bude povezana jo jednom transsibirskom eleznikom prugom kroz bogata prostranstva. S obe strane budue magistrale, kako je popularno zovu BAM, izrae novi gradovi kraj irokog industrijskog pojasa na danas jo uvek pustim predelima. To su osnovne koncepcije ve uveliko zapoete ofanzive na teritoriju Sibira. Oekuje se da e ova etiri programa, etiri veoma vana faktora privredne eksplozije ija e snaga, ekonomskom lananom reakcijom, pokrenuti niz drugih privrednih grana u regionima danas jo uspavanim pod debelim naslagama snega i leda. itajui o najezdi na glavna bogatstva, uz gutljaje ruskog aja koji je plavokosa stjuardesa po drugi put ponudila posle neto vie od jednog asa leta, inilo mi se da se podie nekakva teka sibirska zavesa. Dug let kao da je omamio putnike. Ujednaen huk mlaznih motora delovao je uspavljujue na veinu, pa su oni, zavaljeni u seditima, potraili odmor u snu. Ostali su, sa upaljenim lampama iznad glava, prelistavali asopise, novine ili knjige. Vreme je brzo odmicalo. Pogled kroz okno aviona znaio je pogled na beskrajnu, mirnu ravnicu u kojoj su se, povremeno, pojavljivala naselja kao nekakva ostrva, pa onda isto tako brzo, nepovratno iezavala. Sibir je postajao sve blii, uskoro e predah u Omsku, velikom gradu, centru sibirske nafto-hemije, kraj prve etape puta sa Irkutsk. Ljubopitljivi doljak moe za kratko vreme, gotovo na pragu Sibira, da nasluti razloge zato je ba ovaj region, koji sainjava najvei deo Sovjetskog Saveza, dosad, vie puta, zaprepastio svet izobiljem neoekivanih podataka, ne samo za obinog itaoca nego i za verziranog ekonomistu i visoko cenjenog inenjera, lekara ili futurologa. Uragan rasta zadivio je dosad mnoge namernike, naunike, istraivae, publiciste i novinare. Oni su dolazili i odlazili prepuni impresija. lan francuske Akademije nauka Pjer Ronder napisao je, posle boravka u Sibiru, izmeu ostalog, sledee: 7

To je deo budueg sveta koji je ve danas prisutan, i ko ne zna bar neto o ovom regionu, ne zna nita o budunosti nae planete. Svaki utisak, svaki podatak i svaki savet, na dalekom putu, postaju korisna saznanja, pred susrete i doivljaje na licu mesta. Moja slika o Sibiru bila je samo nagovetena, tiho, utiscima drugih... Sletanje u Omsku izgledalo je kao poetak drugovanja sa niskom temperaturom. Posle moskovskog prolea ovde se iva u termometru spustila do minus 10 Celzijusovih stepeni. Predah je trajao pola asa. Kratka etnja aerodromskom zgradom prijala je pred novu etapu leta do Irkutska dugu jo ravno etiri asa. Mrak se postupno hvatao kada je avion uzeo visinu. Nestrpljenje je raslo sve vie, moda ba zato to osim tuih utisaka, i bogatog dijaloga na moskovskom aerodromu Domodedovo, nije bilo neposrednih susreta, dakle, ono za im svaki novinar najvie tei kada otkriva ljude i zemlju u kojoj oni ive. Nita nije umanjio, to veliko oekivanje, ni zanimljiv lanak u asopisu Problemi Dalekog istoka, u kome se govori o tome kako Sibir sve vie zauzima mesto na meunarodnoj areni izvozei u razne krajeve sveta dijamante i zlato, gvoe i aluminij, drvo i ugalj. I ne samo to, u najskorijoj budunosti, posle otkria velikih nalazita nafte i gasa, Sovjetski Savez e jo vie proiriti plasman traenih produkata ba iz bogatih sibirskih regiona kako pie asopis sve do zemalja zapadnog sveta. Beleei postupno zanimljive podatke, za vreme maratonskog leta prema srcu Sibira, setio sam se krilatice koja je najvie pristojala svim utiscima: bolje je jedanput videti, nego sto puta proitati.

ZVEZDE APUU NA ZEMLJI

Sibirska dobrodolica bila je izreena jo u avionu, pred sletanje u Irkutsk: putnici su obaveteni da asovnike treba poterati ravno est asova unapred u odnosu na moskovsko vreme, i da, trenutno, lokalna temperatura iznosi minus 18 Celzijusovih stepeni! Dobro verzirani Sibirjaci povadili su iz torbi uanke, popularne ruske kape pravljene od koe, alove i dempere. Znali su oni ta ih oekuje u ovim predelima, pa su toplu odeu poneli kao runi prtljag. Neupueni doljaci su takvu odeu ostavili u koferima smetenim u prtljaniku aviona, ali sreom od aviona do aerodromske zgrade nije bilo ni dvadesetak koraaji. Ubrzo saznajemo, uz gutljaje vrueg ruskog aja, da kroz dva asa polee avion jo dalje, prema srcu Sibira, za grad podignut usred tajgi, Mirnij, prvu stanicu na naem putu. Upoznajui nas da predstoji novi let avionom od tri asa i desetak minuta na sever, objasnili su da je to najbogatija varo na svetu, jer je podignuta kraj velikih nalazita dijamanata. Tano u odreeno vreme avion tipa Antonov uzleteo je sa aerodroma u Irkutsku. Put je vodio, do prvog sputanja u Ust-Kutu, preko pustih predela pokrivenih debelim slojem snega. Aerodrom na visoravni, iznad varoi, nagovetavao je da se nalazi u neposrednoj blizini velikog gradilita. Upravo su sletali i uzletali helikopteri. Ova opaska je dobila, ubrzo, punu potvrdu, rekli su nam da e odavde krenuti trasa budue Bajkalsko-amurske magistrale (BAM). Mala aerodromska zgrada, nalik na one skromne zgrade eleznikih stanica naikanih nekad uz nae pruge uskog koloseka, okruena visokim naslagama snega, pokazivala je svu mladost ovog vazdunog pristanita. Postalo je jasno da smo stigli na teren koji su ljudi nedavno osvojili, oteli ga od prirode i sada ga pretvaraju u veliko gradilite. Kada su eleli da nam predstave svu mladost ovog naselja, rekli su da etnjom u bliu okolinu doljak moe da zapazi jo uvek tragove istraivaa na snegu. Sve je ovde u dopadljivom sibirskom pejzau roeno jue, starost je nepoznata re, suvian termin u dijalogu stanovnika varoi Ust-Kut. Posle odmora od pola asa nastavljamo let za Mirnij. Pod nogama su prostranstva tajgi pokrivena irokim belim pokrivaem, zapaaju se dugake linije, kao kakvi procesi, prave kao strele, povuene iz vie pravaca tako da se na vie mesta 8

ukrtaju. Ubrzo stie objanjenje saputnika da su to putevi istraivaa. Ovi predeli su veoma bogati, mnoge zalihe su sakrivene pod zemljom. Moderno opremljene ekspedicije naunika danima, prema odreenom planu, putuju neispitanim predelima, ostavljajui za sobom tragove kao prave linije koji se vide iz aviona. To je dobar orijentir, kau, za pilote helikoptera koji odravaju vezu sa istraivaima. Posle ravno jedan as i etrdeset minuta Antonov je sleteo u toliko oekivani Mirnij. Kada smo zakoraili pistom, po izlasku iz aviona, Sibir je pokazao svoje zube. Snaan vetar je duvao toliko da je hladnou od minus 20 celzijusovih stepeni inio jo otrijom. Sunce nije nita moglo da pomogne. I ovde, kao i u Ust-Kutu, sve je u izgradnji. Na prvom koraku su nam otkrili prve karakteristike ovog dijamantskog grada: aerodrom se gradi, hotel se gradi, veliki restoran se gradi, dom kulture se gradi... Nita to nije neobino prva kua je stavljena pod krov 1956. godine, a od nedavno drvene zgrade su poeli da zamenjuju betonskim viespratnicama. Kolega, prirodu treba osvajati na prepad rekao je dopadljivo Vladimir Vibornov, urednik lokalnog lista Mirnenskij raboij, objanjavajui da je na sibirskom tlu moralo da prestane da vai staro pravilo o rastu gradova i naselja, jer je pedeset ili sto godina itava svetlosna godina za teritoriju hladnog pojasa. Verodostojna dopuna izgradnje varoi na meteorski nain dobila je potvrdu iz usta naeg simpatinog kolege: I deset godina je dugaka etapa za jedan sibirski grad, ali smo je prihvatili, uvereni da e se, dalje, prema polu, graditi jo bre. Gradovi su ovde kao deca, moraju da sluaju. Sve je ovde malo neobino za doljake: ponekad, ovako usred zime, ulicama kojima prolazi autobuska linija, proetaju nezvani gosti iz tajge, medved, jelen, los i pokoja lisica!" Zanimljivo poreenje je, bez sumnje, da ljudi sporije rastu od grada. To je jedna od epizoda istinite hronike ove varoi, koja je tek nedavno stekla punoletstvo. Ali, vremena nije bilo, ljudi su na sibirskoj istini, daleko od sveta, podigli dananji Mirnij sa preko 50.000 stanovnika. Za pojmove jednog evropskog urbaniste, grad tolikih razmera za samo osamnaest godina, znai veliku smelost, jer treba znati da nikakvih saobraajnica nije bilo na ogromnom prostoru. Velika je odiseja postaviti grad usred tajge. Nije dovoljno sagraditi kue, formirati ulice i trotoare. Mali ili veliki grad ima hiljadu i jednu elju. Redovno snabdevanje usred snega i leda, problem zdravstvene slube, podizanje prosvetnih ustanova i niz neophodnih, kako to arhitekte kau, prateih objekata, predstavljaju glavnu brigu optinskih otaca, ovog grada izikljalog pod surovim uslovima na zabitom mestu. Stranac ne moe, na preac, da se snae, da shvati uslove ivota pod sibirskim nebom danas, kada su mnogi problemi reeni. Kako je stizao neophodan materijal za gradnju, hrana i ostalo, do ovog pustog kraja? Karavanima kamiona koji se, kao beduini kroz peanu pustinju, probijaju kroz sneg i led. To se naziva ovde putovanje zimnikom, snenim bespuem, zamrznutom zemljanom stazom koja vijuga tajgom. Avioni nisu svemoni, pogotovu kada gradove treba oiveti na usamljenim, pustim, teko pristupanim mestima. Mukotrpan put traje vie meseci. Nikad nijedan lan ekspedicije koja putuje sa tovarima zimnikom nee prognozirati duinu trajanja plovidbe po belom snenom okeanu koji, poput vodenog, skriva u sebi nepredviene tekoe. Grad je veoma mlad, ali je njegova hronika veoma bogata! Veliko nalazite dijamanata predstavljalo je pravi izazov za strunjake Ministarstva obojene metalurgije. Brzo je skovan plan za napad na bogato pusto mesto, kae kolega Vibornov urednik lista Mirnenskij raboij. Kada je dat znak za uzbunu 1955. godine 2, nisu sa raznih strana krenuli istraivai, trgovci,
2

Geolog Jurij Habardin je pretraujui teren otkrio svetlucave minerale 13. juna 1955. godine. Brzo je utvreno da su to dijamanti. Poruka Ministarstvu je glasila: Popuili smo lulu MIRA, duvan je odlian! To je znailo da su pronaena bogata nalazita dijamanata. Sve ovo se zbilo na mestu dananjeg grada Mirnij, gde u vreme prve lule nije bilo nita. (Utro almaznogo kraja, Moskva, 1973. izdanje Sovjetskaja Rosija).

pohlepni avanturisti i besposliari. Nije bilo materijala za romane kao to su Blago Sijera Madre i Za zlatom divlje Aljaske. Smireno, bez trunke nervoze, krenule su ekspedicije sa tano preciziranim zadacima. Dijamanti nisu uznemirili duhove. Prevashodni cilj bio je izvriti istraivanja, da bi se, ako rezultati budu povoljni, udarili temelji novog grada. Stihija ovde nije preporuljiva, kae Vibornov, hladan pojas uvek ima po neku skrivenu opasnost za doljake, pogotovu kada oni dolaze u nepoznat kraj. Neizmerno bogatstvo je bilo u pitanju, ali to nije podizalo temperaturu. Tajga nije znala za milost, bez kompletne opreme ekspedicije nisu polazile na dug i naporan put, dodao ie kolega Vibornov dopunjavajui nam susrete na prvom koraku. Nastojao je da nam predstavi pravi sibirski grad uvijen u snenu odoru. Izvinio se to moramo odsesti u improvizovanom hotelu, u stvari prepravljenom spratu jedne stambene zgrade. Kada smo mu odgovorili da nismo doli na zimovanje kao turisti, nego da vienja i susrete sa ljudima, Sibircima, prenesemo na hartiju, iskusni novinar je odgovorio: Grad je izrastao, proirio mee, iako jo uvek nema tota. Gotovo svi stanovnici pamte koliko je trebalo samoodricanja da Mirnij dobije svoj dananji izgled, da oivi, da poraste sa ulicama, i konano, stekne pravo da bude ucrtan u geografsku kartu rekao je na sagovornik, dodajui zatim da je najbolje da se, posle dugog puta odmorimo. Ali, avaj, ko je mogao da prihvati predlog, u trenutku kada je na kolega urednik lokalnog lista otvorio srce i poeo da rea injenice koje sigurno dopunjuju odgovor na pitanje: kako osvajamo Sibir? Prosedi kolega, prava novinarina, odmereni Vladimir Vibornov, pre svega je eleo da nam predoi jednu filozofiju ivota koja je stekla pravo graanstva du polarnog pojasa, ali, ini se, ne gubi nita od svog znaaja ni na ekvatoru: Dragi kolega, svako zna da ivi kada mu ie dobro, prava je umetnost iveti pritisnut tekoama. Ovo je moto koga se pridrava svaki pervoprohodjec kako ovde zovu one istraivae koji prvi stignu do odreenog mesta u pustim predelima. Meseci samoodricanja, pregrt dobre volje, shvatanje ljudske dunosti i oseanja odgovornosti, omoguili su osvajaki pohod nepreglednih teritorija. Za geologe koji su otkrili rudnik dijamanata ne moe se upotrebiti ni figura da su svojevremeno zakucali na vrata budueg grada, jer na ovom terenu nije postojala ni koliba stoara. Kada ih je put naneo u bogat kraj spavali su i boravili u palatkama (obinim platnenim atorima prim. autora), koje su prema potrebi selili s jednog kraja na drugi. Vest o pronalasku nalazita dijamanata otila je sa mesta dananjeg grada, ba iz platnenog atora gde je i podeljena prva radost i ispijena prva zdravica u ast velikog podviga. Od istorijskog otkria geologa Habardina nije prola ni puna godina dana, a tek roeni i krteni grad Mirnij dobio je prve stanovnike. Nije bilo mnogo vremena za razmiljanje. itava oblast, bogati dijamantski basen, pripada teritoriji Autonomne socijalistike republike Jakutije. Skovan je opsean plan za poetak eksploatacije ogromnog bogatstva i doneta odluka vlasti o stvaranju grada. Sa prvim dijamantom, u stvari, roen je grad, verovatno jedan od jedinstvenih na svetu, jer su projektanti najavili da on, za to je mogue manje vremena, treba da preivi selo, varoicu, gradi i postane grad sa bazama malih naselja. Drugim reima, neophodno je da prati privrednoekonomski rast, i da iri mee daleko bre nego to je to uobiajeno u istoriji razvitka gradova. Ofanziva graditelja poela je ubrzo pravim pohodom od grada na reci Leni, Muhtuja, nedaleko od Lenska: po velikoj zimi i snenoj vejavici, probijajui zimnik, na mesto budueg rudnika dijamanata i modernog grada, stigla je ekspedicija sa etiri kamiona. U srcu tajge, plato zamiljenog grada liio je mesecima na vodenu oazu usred peane pustinje do koje dolaze karavani sa svih strana. Sneg i led su, pod udarom mehanizacije, poeli da se tope.3
3

Tokom 1956. godine na podruje budueg grada stizali su strunjaci, eksperti za razne vrste poslova, vrsto reeni da pobede surovu zimu i ostvare postavljen plan. Dugi redovi atora, usred tajge, predstavljali su prvo naselje koje je

10

Buduu varo graevinari su prenosili sa projekta u stvarnost, uprkos niskih temperatura i surovih uslova ivota polarne klime. Poetkom 1957. godine proseene su prve dve ulice, posle raiavanja terena i pripremnih radova. Na postavljanju kolovoza jedne ulice radili su radnici iz Moskve, pa je dobila ime Moskovskaja, a na gradnji druge radili su Lenjingraani, pa je dobila ime Lenjingradskaja. Kao svaki poetak, i ovaj na gradilitu velikog grada bio je teak. Hiljadu i jedan problem trebalo je reavati, postupno, jedan po jedan, u odreenom, ako se tako moe rei, graevinskom ritmu. Stigao sam sa prvim ekspedicijama, posle pronalaska naslaga dijamanata, sea se dananji lan Gradskog sovjeta Mirnog, Aleksej ebotarjov. Tekoe nisu zaboravljene ni danas, posle skoro dve decenije rasta grada. Nije bilo nita lake dopremati hranu od neophodnih maina, do ovih dalekih predela, kako to Sibirci kau, do predela vene hladnoe. Epizode raanja Mirnog, ivot u atorima, problemi transporta kroz meavu i snenu oluju, kao i poseban sistem gradnje na stalno smrznutoj zemlji, ne mogu da izblede u seanju prvih stanovnika. Razgovarajui sa starosedeocem Mirnog, simpatinim i odmerenim sagovornikom Aleksejem ebotarjovom pomenuo sam reportau objavljenu u hamburkom listu Velt, u kojoj je doslovce napisao da ljudi s obe strane polarnog kruga razgovaraju sa zvezdama. Na novinskim stupcima je naglaeno da se u to svako moe uveriti na licu mesta. Na odgovor nisam dugo ekao, sagovornik je znao o istinitoj prii nastaloj za vreme otrog nonog mraza. ...Putujui nou prtinom kroz tajgu, kolona je zastala da se odmori. Iznenada se zaulo utanje, zadihani putnici su se pogledali, pomislili su da nije u blizini neka divlja ivotinja. Kako su svi, osim jednog, bili doljaci u Sibir, pitali su se ta se dogaa. Smireni Sibirjak je rekao: Tovarii, to zvezde apuu!. Tajnu im je odmah otkrio: topao vazduh koji izdiu, na veoma niskoj temperaturi, odmah postaje ledena praina. Munjevit proces pretvaranja toplog vazduha, vodenih estica pljuvake, u ledenu prainu, praen je na temperaturi od minus 40 celzijusovih stepeni utanjem. Ovu prirodnu pojavu objasnio nam je Aleksej ebotarjov. Eto kako zvezde apuu u srcu Sibira, ili bolje, kako to Sibirci razgovaraju sa zvezdama. Drugovanje sa prirodom, ovde daleko od civilizacije, postaje, zaista, neka vrsta dijaloga sa zvezdama. Ljudi, stanovnici Mirnog, kao i oni koji ive hiljadu-dve kilometara dalje, na sibirskoj zemlji, okrueni nesnosnom hladnoom osvajajui zamrznuta bogatstva ulau napor koji kao da treba da dosegne do zvezdanih visina. Doljaci teko izdravaju hladnou bez vienedeljnog prilagoavanja, pa smo mi aputanje sa zvezdama pretvorili u dijalog sa ljudima koji, putujui sibirskim prostranstvima, razgovaraju sa zvezdama.

LJUDI NISU KAO LASTE

Sibirci ne gaje iluzije, vrlo dobro znaju da ive na zemlji i da ne mogu, samo apuui sa zvezdama, po bespuima graditi staze civilizacije. Nema matara u ovim predelima, ovde stanuju novi ljudi, optimisti, navikli da pobeuju u borbi sa prirodom. Naselili su usamljene rejone, nedavno, gotovo jue zapalili prvu vatru. Kao u veini gradova izikljalih na sibirskoj zemlji, kau, tako i u Mirnom prosena starost itelja je trideset godina. Tekoe nisu prepreke za ove ljude, uverene u sebe i u znaaj velikog dela osvajanja bogatstava, skrivenih u ledenim nedrima severnog eldorada Sovjetskog Saveza. Jednostavni, sasvim obini ljudi, gostoprimljivi, rado otvaraju srce prijateljima, priaju otvoreno, bez ustezanja, o
poetkom 1957. godine brojalo oko 700 stanovnika. U to vreme su, u tom improvizovanom platnenom gradu, koji ve nosi ime Mirnij, postojale dve ulice bez kolovoza i trotoara: Ekspedicionaja i Nagornaja. To su pretee budueg grada koji e se graditi po generalnom planu ba kao i rudnik dijamanata. Zvanino roenje grada, usred tajge, rauna se od trenutka kada su otvorena vrata tek zavrene drvene kue sa dva stana, podignute po generalnom planu, a to je 1. maj 1957. godine. (Utro almaznogo kraja, Moskva, 1973. izdanje Sovjetskaja Rosija).

11

uspesima i tekoama, uvereni da nema nepremostivih prepreka na putevima venog snega i leda. Jedan od njih, govorljivi Nikolaj Titov, star 49 godina, vai za starosedeoca Mirnog, nije Sibirac po roenju, stariji je od grada, sredovean radnik, nije se zbunio pred pitanjem: zato je doao u Sibir? Snaan ovek, rumenih obraza, brzo je, slikovito, vezao impresije sa ubeenjima. Prolost heroizma i sadanjost tehnike danas jo uvek sede za istim stolom. Prijatelj je svaki doljak do ovih dalekih oaza, do raskone tajge gde je iznikao Mirnij. Svaki ovek nosi u sebi poneku sklonost, neto to mu, kako se to kae, lei na srcu. Vidite, u ratu sam bio izvia, i evo, taj smisao za osmatranjem kao da je ostao uz mene do dana dananjeg. eleo sam da izviam i osvajam beskrajni Sibir rekao je Titov. Nije se plaio niskih temperatura, predela na kome se tek raa grad, nego je oberuke prihvatio ponudu da posao na eskalatoru nastavi, ovde, u nalazitu dijamanata. ivot predanog radnika nije nijednog trenutka izgubio ritam: priznanja za hrabrost, dodeljena odlikovanja u ratnom vihoru, nastavljaju se u periodu obnove, Nikolaj Titov primio je za sve svoje radne sposobnosti Orden heroja rada. Doao je u Mirnij kada je dananji grad bio naselje platnenih kuica, usred tajge, nepoznat kraj, mesto budue, kako su ga nazivali, u prostranoj dijamantskoj oazi. Svi mi koji smo prvi zakoraili u ovu oblast, reeni da, ako nam se svidi, ostanemo ovde zauvek, nismo se uplaili raznih pria, razume se, znali smo da je Sibir predeo hladnoa i iskuenja. Oni kojima se ovo mesto nije dopalo, vratili su se tamo gde su eleli, u toplije krajeve. Oseam ovaj grad kao neto svoje, rastao je pred mojim oima, zavoleo sam ga, tu su roena moja deca i dve unuke dodao je Titov. ovek se brzo prilagoava sredini, uveren da e uspeti u svojim htenjima, kroti prirodu i postavlja puteve na tlu dojueranjih pustih prostranstava. Ovaj mainista je doao meu prvima, ne pomiljajui ni jednog trenutka da je to ivotna avantura, poduhvat koji se moe zavriti neuspehom. Poao je na dalek put da proe kroz bespua do mesta nove varoi, u osvajanje nepoznatog bogatstva na roenoj zemlji, nosei u srcu viziju budunosti. Radnik je sauvao sliku usamljene hladne tajge, kada je, postupno, nicao grad i vidno izraavao ponos na epohu nastajanja. Majstor, upravitelj ogromnog eskalatora u rudniku dijamanata, postao je jedan od otaca ove oblasti, koja je izrasla u naseljeno podruje sa oko ezdeset hiljada stanovnika. Legenda stvaranja je ostala prisutna, tim reima Titov u istinitoj prii, prisno i srdano, dopunjuje objanjenje o ivotu u ovom kraju oseajui odgovornost za svaku fabriku, svaku ulicu, svaki objekat i svaki kamen na mestu dojueranje tajge. Saiveti se sa jednim krajem, znai shvatiti etapu osvajanja prirodnih bogatstava kao etapu sopstvenog ivota. Stranac, upoznat sa svim zlonamernim ocenama koje se esto uju van granica o toboe nasilnoj migraciji, postupno, postaje sve vie uveren u apsurdnost takvih malicioznih ocena. Susreti sa ljudima na licu mesta, nisu samo vienja, dijalozi sa Sibircima, nego i vienja sa njihovim pionirskim delima. Svaki grad, mali ili veliki, kao svaki drugi u evropskom delu, ivi sa svojim svakodnevnim brigama i problemima. ivotopis grada Mirnij nije dug: savremenici su, i dan danas, oni koji su 1956. godine probijali sneg i led, putujui zimnikom ba kao karavani peanim pustinjama. Prvi doljaci na teren ovog velikog nalazita dijamanata nastavljaju da prenose iskustvo, kako je uobiajeno da se kae u dolini Lene, na drugu generaciju koja je roena zajedno sa gradom, i danas, raste zajedno sa fabrikama, kolama, stambenim naseljima, ulicama i parkovima. Nastavljajui razgovor sa vrnjakom Titova, zapoet u dvorani Gradskog sovjeta, Aleksejom ebotarjovom, izgledalo je kao da se otvaraju vrata bliske prolosti kada su doljaci, na prvom koraku, reavali enigme ivota na niskim temperaturama ... Sredinom februara 1957, stanovnik tree podignute palatke, on, Aleksej ebotarjov, radovao se sa malobrojnim stanovnicima Mirnog, jer je, samo godinu dana posle njegovog dolaska, zavrena izgradnja prve drvene zgrade. Tipine sibirske kue nicale su jedna za drugom, a zajedno sa njima raslo je i iskustvo u gradnji na niskim temperaturama. Oskudno znanje o ponaanju 12

materijala na venoj hladnoi, u to pionirsko vreme, prouzrokovalo je velike tekoe i primoralo graditelje da ree tajnu takozvanih lutajuih voda. Nije nimalo udno to su graditelji, saznajui za neke tipino sibirske uslove pri gradnji objekata, brzo shvatili da ovde treba poeti, u pravom smislu, po azbunom redu graevinske tehnike. Na nepreglednim oazama sibirskog prostranstva raa se nova oblast u statici, a samim tim i otkrivaju nove zakonitosti o ponaanju materijala u uslovima velikih hladnoa. Gradnja sa stubovima, u temelju dubokom oko tri metra, pokazala se veoma loom, kada je prvu veu zgradu, kolu, nestabilan teren u pravom smislu te rei, pomerio za vreme neto viih temperatura. Zidovi su ispucali, na nekim delovima zgrada, tlo se pod teinom konstrukcije ponaalo, kau, kao za vreme nekakvog velikog zemljotresa. Stvoren je novi sistem gradnje na podruju Mirnog, ba zbog voda koje se pojavljuju, na raznim mestima, tokom letnjeg perioda: uvedeno je postavljanje cevi cementa sa kerozinom u temelje objekata. Prvo iskustvo, steeno na razdrmanoj kolskoj zgradi, omoguuje da se 1964. godine podigne zgrada na temelju betonskih stubova sa kerozinom. Promena temperature pod zemljom vie nije mogla da izazove pomeranje konstrukcije ni za jedan jedini milimetar. Varoica Mirnij brzo poinje da menja lice, pojavljuju se zgrade betonskih konstrukcija, formira se grad usred hladne tajge, koji postaje topliji i pristupaniji za sve doljake. ovek je poeo da pobeuje surovu prirodu, jer je svakim danom saznavao njene opasne udi koje je trebalo krotiti na prvom koraku. Graani Mirnog, pogotovu oni koji su prvi stigli do ovih krajeva, putujui karavanom kroz ledene oluje, kao to su Aleksej ebotarjov, lan Gradskog sovjeta, ili simpatini Nikolaj Titov, radnik na eskalatoru, imaju obiaj da kau, uporeujui blisku prolost sa dananjicom: tajga je, konano, morala da odstupi, da se povue pred ljudskim naporima. Oni znaju da ovaj grad ne treba podmlaivati, jer on jo nije doiveo punu zrelost, narasta i proiruje se neprestano, kao da eli da sustigne starost svojih osnivaa. Prezidijum Vrhovnog sovjeta RSFSR, nekadanju varoicu Mirnij 3. aprila 1959. godine, proglaava gradom. To je jedan od mnogih koji narastaju, daleko, na prostranoj sibirskoj zemlji. Stranci, ija je elja da upoznaju kako to rastu i razvijaju se gradovi du ledene pustinje, dolaze u Mirnij, i ubrzo, postaju uvereni da se ovde, zaista poinje da menja pria nastala u mati nekih kritiara reenih da sve to je Sibir, proglase da je to sablast, zatvor i progonstvo za protivnike reima. Carsko vreme je davno prolo, patnje su ostale na stranicama istorije, led oaja se otopio, daleki rejoni iza Urala nisu danas svirepa zemlja. Drava je uvela itav niz kompleksnih ekonomskih i socijalnih mera da bi se stimulirali ljudi koji ree da se nasele na bogatoj sibirskoj zemlji. Danas se za ivot i rad u Sibiru ili na Dalekom istoku dobija, svakog meseca, dva-tri puta vea plata nego u kontinentalnom delu Sovjetskog Saveza i uveden niz drugih olakica. Svaki susret sa ljudima u Mirnom, meu kojima ve ima onih zaista roenih Sibiraca, naviknutih na hladnou, snene vejavice i podneblje niske temperature, znai izuzetan doivljaj. Danas za njih odlazak u centralni deo sa blaom klimom, predstavlja dopadljivo putovanje, ba kao za Moskovljanina kada se obrete negde u srcu Sibira. Za poslednjih trideset godina mnogo ta se promenilo u psihologiji sovjetskih ljudi, reenih da se nastane na zemlji gde je civilizacija uinila tek prvi korak, bez mudrakih saveta i slatkoreivih obeanja. Doljak osea u razgovoru bilo ovih ljudi, uspravljena stasa, odvanih, gostoprimljivih i iskrenih; ljudi koji uvek gledaju pravo u oi i nadmeno ne reaju uspehe jedan za drugim. Beleili smo, gotovo pri svakom dijalogu, niz tekoa koje se javljaju u Mirnom, gradu podignutom usred tajge, na dohvat jednog od najveih rudnika dijamanata na svetu. Ozbiljan problem je snabdevanje sveim voem i mesom, jer se sve, zasad, doprema avionom, pa prilikom snenih vejavica nastaju brige, koje, ipak, nisu nereive zagonetke. Plan za podizanje snane prehrambene industrije ve je poeo da se realizuje. Kako je rekao direktor Zajednice proizvoaa artikala za ishranu, govorljivi Prokopij Smoljin svakim danom se taj nedostatak nekih proizvoda sve manje osea. Industrija mesnih preraevina ima sada svoje gazdinstvo i postupno proiruje asortiman i obim proizvodnje. Na tlu Mirnog proradila je nedavno i 13

pivara koja je, za kratko vreme, postala glavni snabdeva itavog podruja danas veoma traenim magadanskim i iguljovskim pivom. Nije vie retkost, postoji originalno sibirsko pivo, proizvedeno ovde u rejonu Mirnog, gde su, gotovo do jue, ljudi krili tajgu, objanjava direktor Prokopij Smoljin. Posluili su nas sa nekoliko vrsta mesnih preraevina i ponudili sveim pivom. Na svakom koraku doljak zapaa narastanje varoi, zapaa uspon dopadljivu romantiku osvajanja. Umesto ljudi u gustom stroju sa lopatama i aovima, bievanih hladnim vetrom kako su autori nekih napisa neodmereno prezentirali, u oiglednoj nameri da Sibir predstave kao famu zatekli smo fabrike sa modernom opremom, gradilita sa savremenom mehanizacijom i radnike u krznenim kaputima sa uankama, kraj maina koje su preuzele ulogu ljudskih miica na tekim poslovima. Ali, graani, ipak, ne zaboravljaju trud uloen prvih dana na zemljitu gde su smeli geolozi otkrili dijamantsko nalazite, i sve dane mukotrpnog nastajanja grada. Prva drvena zgrada pretvorena je u muzej gde svaki doljak moe da upozna zemljite pod Mirnim pre njegovog raanja. Tu su, u staklenim vitrinama, dijamanti otkriveni u oblinjem rudniku, fotografije prvih stanovnika nastanjenih u palatkama, tim platnenim kuercima kojima su se ranije poigravali sibirska oluja i ledena meava. Drveni domovi, naravno, nisu iezli, izgradnja novih betonskih jo uvek traje, i ona e potrajati, dok svi stanovnici onih tipino sibirskih dopadljivih kua, sainjenih od drveta, ne budu preseljeni u zgrade od betonskih konstrukcija. Za to je potrebno vreme, jer ovde nema uda, nema iluzija, nema mistifikacija. Domaini e se neprestano truditi, uvek kada se sretnu sa doljacima, da otvorena srca, lie namernike nekog romantinog asketizma, predubeenja da sa navikama, donetim s evropskog tla, posmatraju Sibir i njegove stanovnike. Kada su nam rekli da minus 40 Celzijusovih stepeni nije mraz, da 40 gradi nije votka i da 100 kilometara nije rastojanje, eleli su da objasne koliko je ovaj deo sveta sa svojim licem neto izuzetno, neto to ne moe da se uporedi sa nekim drugim krajem. Ukratko, cilj ove dopadljive ale je jasan: valja objasniti da su surova klima zimi se temperatura sputa do minus 55 stepeni i ogromna rastojanja bili glavne prepreke na putu osvajanja, pa je, sasvim razumljivo, bila neophodna velika mobilizacija ljudske snage, finansijskih sredstava i mone mehanizacije, da bi sve prepreke ledene sablasti bile savladane, i konano, posle toliko vremena, ovek dospeo do ogromnog bogatstva. Svaki ovek je ovde, u dalekom gradu Mirnij, deo jednog ljudskog pohoda, jedinka koja ima svoju istinitu priu ija se fabula skladno uklapa u mozaik nastajanja. Skup svih tih epizoda, od kojih smo neke uneli u belenicu, predstavlja savreno jasan odgovor o snazi armije radnika, tehniara, inenjera, profesora, lekara... koji osvajaju Sibir ne da bi pisali studije, analize i putopise, nego da bi iveli u jednom delu njegovog ogromnog ledenog srca. Mirnij je, kau, gradprototip, kakvih e na stotine izrasti na sibirskoj zemlji do 2000. godine. Svi oni e, kao i ovaj, dostii cifru od oko 100.000 stanovnika i postati centri raznih industrijskih grana. To je deo ogromnog plana skovanog u generaltabu naunika koji razrauju planove ofanzive za osvajanje neshvatljivih bogatstava. Moj otac je kopao zlato, a ja kopam dijamante, to je skuplje od zlata! ovim reima je pleati rudar snanog pogleda, odvani Jurij Jefimov, poeo svoju ispovest. Izgledalo je kao da je, pre svega, eleo da naglasi kako je ostvario ono nasleeno, nepisano ljudsko pravilo da sinovi treba da nadmae oeve u svakom pogledu. Dopadljiv razgovor sa jo jednim starosedeocem Mirnog, ovekom koji se nalazi kraj glavnog bogatstva, velike riznice dijamana ne samo u Sovjetskom Savezu nego, bez sumnje, kraj jedne od najbogatijih na svetu, liio je na dijalog dvojice starih poznanika. Takav je, verujte, svaki susret na dalekom severu, ljudi su otvoreni, srdani i prisni toliko da namerniku izgleda kao da se poznaje sa njima vie godina. Moram vam otkriti jednu tajnu: vi ste prvi novinar koji me nije pitao kako se oseam kraj tolikog bogatstva koje ne pripada meni! Njima sam odgovarao, obino, da sam zadovoljan to toliko 14

blago pripada svim sovjetskim ljudima, pa i meni samom, a vama, doljaku, ija je elja da pronikne u psihu i upozna namere naih ljudi ovde, nastavljam skromnu ispovest o sebi kao Sibirjaku. Verujte, najlepi dijamanti, to su za mene ljudi! dodao je Julij Jefimov. Odmeren, krajnje ozbiljan, jasan u izlaganju dijamantske epizode, na sagovornik je nastojao da to slikovitije predstavi raanje rudnika zbog koga je itav grad ucrtan u geografsku kartu. Put do naslaga dragog kamenja, visoko cenjenog na svetskim berzama, nije ni izdaleka liio na sve one ljudske nedae, posrnua, uase, nastale negde na drugom kraju sveta u pohlepnim traganjima za dijamantima. Umesto obrauna revolverima, mranih igara bosova podzemlja, u ovim bogatim sibirskim oazama ljudi se rvu sa surovom prirodom, svesni vrednosti dijamanata i brilijanata. Nemaju vremena da krenu stranputicom, dre do svog dostojanstva, uvereni da je svaka pohlepa opasan porok. Sa koliko samozadovoljstva je Julij Jefimov govorio o tome kako je otkrio ovaj daleki svet i kako se, postupno, pojavila privrenost ovom kraju! Doao je u Mirnij kao zreo ovek, star 28 godina, slika nije bila nimalo romantina, sve je izgledalo kako ree nalik na planinarski bivak negde u srcu Himalaja, atori, sneg, led, tajga... Pre svega, trebalo je raistiti itavo podruje, pripremiti teren za narastanje grada i otvaranje velikog rudnika. Od tih izviakih dana prolo je ravno sedamnaest godina. Kada vidite kako sve raste na vae oi, ini se da nema veeg stimulansa za rad i stvaranje. I kada uz to moete posmatrati kako vaa deca rastu sa gradom, fabrikama, rudnikom, srce postaje punije, ovek se osea ovekom, rekao je Jefimov, reen da bar jedan od sinova, nasledi oca i odri rudarsku tradiciju u porodici. Sibirski ivotni ambijent ne znai za rudarskog inenjera samo okretanje sebi ve, bez sumnje, okretanje prema drutvu, shvatanje dunosti, reenost da posle svih pregnua i tekoa, bezuslovno dolaze dani prepuni radosti i uspeha. Budunost je uveliko poela na ovoj sibirskoj oazi koja ivi bez prolosti, izmeu danas i sutra, i gde razdoblje stvaranja jo nije zavreno. inilo mi se da stojim na jednoj nevidljivoj granici izmeu mate o surovosti ledenih predela i stvarnosti dananjeg savremenog Sibira. Sibir je deo moga ivota, ostati ovde, u ovom gradu, ne znai vie iveti daleko od sveta, zaboravljen i usamljen. Verujte, kada se ovek navikne, teko se odluuje da trai, za vreme godinjeg odmora, toplije krajeve i toplije sunce. Znate, ljudi nisu kao laste objanjava kroz alu energini rudarski inenjer oni se ne sele sa promenom godinjeg doba. Sunce je i u Sibiru toplo, pa ga treba koristiti na obali Lene. Ali, to nije ba ovde, izvanredni predeli za odmor su na trietiri stotine kilometara dalje, meutim, raunice, izmerene sibirskim arinom, pokazuju da je to veoma bhzu. Razgovor je proticao nekako neosetno, Jefimov nas je poveo u povrinski kop dijamanata, a mi, u stvari, nismo pominjali nita to bi se odnosilo na naslage dragog kamenja skupljeg od zlata. Jednostavno, osvajanje Sibira, nastajanje gradova i miljenja ljudi koji postaju Sibirci, predstavljaju prihvatljivu temu. Izbledelo askanje o vrednosti dijamanata, one srednjokolcima dobro poznate lekcije, da se, na primer, jednim karatom dijamanta moe razrezati staklo dugo dva i po miliona metara, namerno sam eleo da izostavim, utoliko pre to je moj sagovornik, sposoban strunjak, sudelovao u komponovanju ivota na tlu puste i bogate tajge. Dok smo se sputali na terenu mrke i ute boje u dijamantski kop koji je s vrha liio na grotlo velikog vulkana, sagovornik je objanjavao da je eksploatacija u rudniku dijamanata potpuno mehanizovana. Uz njegovo izlaganje setio sam se, ponovo, rei kritiara sibirskog podneblja o kolonama ljudi sa aovima i pijucima. Jefimov se trudio da, postupno, ispria svaki detalj jer sam rekao da sam dovde dospeo da upoznam pravi ivot, portrete ljudi, njihovu svest, rad, sve njihove radosti i tekoe. Kruimo irokim putem kojim neprestano prolaze dinovski kamioni sa iskopom, pribliavamo se prema ogromnim eskalatorima, dole, na dnu ovog pravog dijamantskog vulkana. Niska temperatura ne predstavlja nikakvu prepreku, ovde se radi i kada se iva u termometru spusti 15

ispod minus 50 Celzijusovih stepeni! Ljudi su zatieni, borbu vode samo elik i kamen. Penjemo se u eskalator nalik na dvospratnicu. Rad, naravno, nije prekinut, breku maine, kamioni prilaze, pune se za nekoliko minuta i odlaze sa sivom rudaom u ijoj utrobi je dragoceni kamen, gore, prema kompjuterskoj ranirnoj stanici, i onda, dalje, prema fabrikim halama. Kop je povrinski, meutim, nalazimo se na preko sto metara ispod nivoa itavog podruja. Sinhronizovan rad, besprekorno organizovan iskop, veto postavljene smene, sve to omoguuje da traka itave zemljane reke dijamanata protie danju i nou. Veliki reflektori ogromne snage osvetljavaju prostor oko dinovskog kopaa koji kao kakva sablast, poput nekakvih meseevih samohoda, onako nezgrapan, nalik na robota, vrlja po zemljinoj kori kao od ale, kopajui u jednom zamahu, valjda, desetine hiljada dolara. Svejedno, onda kada Mirnij spava ili je budan, tutnji u rudniku, i zato namernik, impresioniran ovim, sasvim obinim, bar za stanovnike ovoga kraja, dijamantskim rudnikom, ostaje zadivljen radnom snagom, i primeuje da grad izrastao u toplim nedrima hladne tajge nikad ne spava. Nema sumnje, bio sam uveren koraajui kopom rudnika dijamanata, da nikada u novinarskoj karijeri nisam stajao na toliko basnoslovnom bogatstvu. Dok je odmerenim glasom Jefimov objanjavao svaki detalj, u izriitoj nameri da nam to plastinije doara ta se deava u ovom moderno opremljenom rudniku, iji se dijamant i brilijant meri vrhunskim svetskim standardom, pomislio sam, ko zna po koji put za nekoliko dana boravka u Sibiru, koliko je merljiva vrednost ovog dragog kamena, a koliko nemerljiva snaga oveka!? Istorijski poduhvat osvajanja sibirskih prostranstava, morao je, pre svega, da izmeni jednolian reljef bogate, ali puste tajge. Ljudi ovde ne ive od iluzija, nego od svog rada, licem u lice sa prirodom. Svaki ovek koji je stupio na tle Sibira ostavlja trag, razapinje krila, gradi prve kue, prve kole, prve fabrike... otapa led nepreglednih bespua. Iskusni rudarski inenjer Jefimov, bez sumnje, nije bio jedan od onih mladih koji su se dvoumili kada je pre sedamnaest godina trebalo zaploviti belim okeanom. Krenuo za svojom profesijom, znao je da ne moe biti rudar kraj nekog velikog, milionskog grada, pretpostavljao je da otkriti Sibir nije jednostavan posao, i bio uveren da ledeni vetrovi moraju, jednom zauvek, da donesu ljude istog socijalistikog kova koji e sa sobom doneti sve neophodno oruje: ekonomsko, politiko i psiholoko. Prema jednom tumaenju, oigledno pojednostavljenom, rezultat izrastanja Mirnog je veoma jasan: neki od onih koji su doli u nameri da jedno vreme provedu u venoj hladnoi, pa da se vrate odakle su poleteli prema dalekom kraju, odluili su posle izvesnog vremena da ostanu na ovim koordinatama. Ako ba poele da, jednoga dana, odetaju do poznanika ili prijatelja, ili odu zauvek, negde u Lenjingrad, Moskvu, Kijev ili neki drugi grad, mlaznim avionima vie nita nije daleko, elju mogu odmah da ispune. Mi u Mirnom ne elimo da se zovemo nikako drugaije nego Sibirci. Nema nikakvog epiloga, grad izrasta, kao i mnogi drugi na irokom frontu, postajemo veterani prepuni samopouzdanja, uvereni da e, kako se to kae, druga generacija preuzeti formulu napretka i znati da garantuje obimnu graditeljsku ofanzivu rekao je Jefimov. Paljivo sam sluao iskrenu ispovest oveka za koga se bez razmiljanja moe rei da je pravi Sibirjak, dok smo automobilom, kruei serpentinama povrinskog kopa, naputali rudnik dijamanata. Nije bilo teko zapaziti da ve postoji karakteristika za ljude koji su svoje poglede na ivot formirali u ovom dalekom svetu. Oni je, postupno, slikaju reima, bez kiice, kao vrsni umetnici, ne priaju samo o prirodi, govore o svakidanjici, svojoj profesiji, svome radu i svojim radostima. Kao poruka doivljenog, i poruka za budunost, ostaje istina koju sam uo iz usta rudarskog inenjera: Ljudi nisu kao laste, oni se ne sele sa promenom godinjeg doba.

PRIRODNE ZAPOVESTI UMESTO BOJIH

Vie puta za vreme boravka u Sibiru, imao sam pri like da se uverim u gostoprimstvo 16

sasvim obinih ljudi, ujem otvoreno da osvajanje ovih krajeva ne lii na poziv na gozbu. Nije bilo teko osetiti, koliko gordosti se krije u njihovim srcima kada, u izriitoj nameri da ne stvaraju mitove, govore kako prirodu treba krotiti, prenositi breuljke da bi se snaga renih tokova pretvorila u elektrinu energiju, opirati se opasnim zagrljajima hladnoe i menjati geografsku kartu prostranstva o kome su se vekovima priala raznorazna predanja... Bombaste rei o spartanskom ivotu i zagonetkama Sibira, proitane u zbirkama impresija prepunim faktima sakupljenim u pranjavim fasciklama izvaenim iz rafova dokumentacija, gubile su smisao, bledele su pred istim sibirskim licima, pred ljudima jaim od snenih meava. Oekivan paradoks, gledajui Sibir kakav jeste, izmeu jue i sutra, putnika brzo odvaja od maglovitih davnina. Nije potrebna nikakva naglaena skromnost, izvetaenost, posebno predubeenje da se otkrije postignuti napredak putem susreta i razgovora sa ljudima koji su, ne tako davno, zakoraili ledenim stazama. Sibirci su neposredni u svakom susretu, nisu zaraeni strahopotovanjem, trezveno znaju da predoe znaaj proboja civilizacije u ovim predelima uz pomo savremene mehanizacije, ali to ne objanjavaju sipajui samo dosadne brojke. U sasvim obinim ljudskim istinama nije teko otkriti smisao ritmikog kretanja, unapred predvienog naunog ciklusa, ka sibirskim prostranstvima. Vie to nije nomadsko osvajanje Severa, proizvoljan odlazak u daleka lovita, tumaranje po belom pokrivau, bez reda i plana. Ako doljak nije imao vremena da proita obimnu literaturu pre nego to se otisnuo od evropskih obala, nita zato, bezbroj podataka pojavie se u timungu svakog susreta i pratie svaki razgovor. I, dok me jo hladan sibirski vetar nije poteno ni zagrlio, upoznao sam u onoj jedinoj gostinjici (hotel na ruskom jeziku, prim. autora) Mirnog, u stvari, adaptirana dva sprata stambene zgrade, dvojicu simpatinih sagovornika: jedan, Ludvig Stanislavovi Kulikovski, inenjer, rudarski ekonomista, drugi, Jurij Mihajlovi Klinikov, ef za organizaciju slube spasavanja u rudniku. Kada su saznali da mi je Mirnij prvi grad na dugoj plovidbi po sibirskom okeanu, odmah su u ali primetili da sam tek odkrinuo vrata sibirske zemlje. Za njih je bilo zadovoljstvo da razgovaraju sa gostom koji dolazi iz daleka, i nastoji da, na svakom koraku, sazna po koji novi detalj ba od ovdanjih ljudi, upozna stanovnike gradova i sela, oseti otkucaje njihovih srca i prevali hiljade kilometara. Pre svega, svaki stranac treba da zna da u Sibiru nema bojih zapovesti, ali ima prirodinih zapovesti. Da ne duim, valja upamtiti da u ovim krajevima lisica menja boju, da peurke rastu vee od trave i da je vae putovanje, u stvari putovanje u dvadeset i prvi vek! Ovim reima, duhovito, poeo je Kulikovski razgovor koji e ubrzo postati reanje obiaja i navika nastalih za vreme upornog rada na oploenoj sibirskoj zemlji. ovek veoma brzo shvata da se ovde ne menjaju ljudi ve i dekor, pojedini predeli postaju toliko izmenjeni da ih ni oni koji su ih ve posetili ne mogu da prepoznaju kada ponovo navrate. Priznao sam simpatinim poznanicima, da me najvie zanima, valjda po nekoj profesionalnoj ljubopitljivosti, kuda ide Sibir. Dosetljivi Klinikov je, bre-bolje, dodao da je taj smer pre svega, jo zanimljiviji, jer sa voznom kartom dvadesetog veka, putuje u dvadeset i prvi. Ubrzo posle ove ale dodao je kako je mnogim doljacima, veoma skeptinim, istina o velikom sibirskom poduhvatu, koji nije projekat samo od danas za sutra, izgledala izvetaeno i nakalemljeno, kao neki grandomanski projekti futurologa. Svaki detalj otvorenog razgovora, bez ustezanja i utogljenih manira, pretvorio se u kazivanje obinih ljudskih epizoda nastalih za vreme njihovih slubenih putovanja, najbolje je rei, uzdu i popreko po Sibiru. Dok su govorili, video sam u njihovim oima samouivanje, reenost da u prisnom razgovoru sa namernikom, koji je naao za potrebno i da poneto unese u belenicu, pored odgovora na postavljena pitanja, ne zaborave neki savet koji moe koristiti na dugom putu. Jurij Klinikov, vidim da emo, naem tovariu, sve lepo ispriati do detalja obratio se Ludvig Kulikovski svome prijatelju i na kraju zaboraviti da ga pripremimo na mogue iznenaenje kada se obrete, negde du sibirskog prostranstva, i ponude ga zakuskom i votkom 17

jaine 95 gradi. U prvi mah to je liilo na dopadljivu alu, meutim, uslovi otre klime primorali su ljude tamo, na obalama reka u krugu polarnog kruga, Jane, Indigirke, Kolime i drugih, da, osvajajui ogromna prostranstva, estoka pia stavljaju kao sastavni deo trpeze. Bez sumnje, najbolje je povinovati se obiajima Sibiraca, oponaati njihov ivot, da bi se to snanije osetio ambijent svakidanjice na niskim temperaturama. ivot ovde protie bez sukoba i otimanja. Radosti su, evo, neprestano prisutne u sibirskoj stvarnosti. Dovitljivi Kulikovskij je, u nameri da me upozna sa podnebljem ovih krajeva, rekao: Ako se u Sibiru oseate Evropljaninom onda se moete propisno smrznuti! Duhovite dosetke nisu naruavale razgovor o ivotu ljudi koji su odluili da se nastane u Sibiru, povedu svoje porodice, i ba kao u centralnom delu Sovjetskog Saveza, nastave ivot bez gunanja, oaja, aljenja i prigovora, reeni da se naviknu na novu sredinu i zagospodare prirodom, nastave rad svako u svojoj profesiji bez administrativnih dekreta. Mlai dolaze neprestano, adaptiraju se brzo na nove ivotne uslove, otkrivaju horizonte gde neposrednije mogu da dokazuju, svako u svojoj struci, odreene sklonosti. Domet ambicija kvalifikovanih radnika, tehniara, inenjera, lekara... postaje znatno dalji pod sibirskim nebom, pa je sasvim logino to najnoviji statistiki podaci pokazuju da se mlai ee odluuju da zaplove belim prostranstvom. Inenjer Ludvig Kulikovski, plastino je predstavio taj klju sibirskog rasta, sve prisutniju reenost ljudi u najboljim godinama, da nau svoje mesto ba ovde u Sibiru, uine sve za svoj grad bez dvoumljenja, odvano i nenametljivo, jer su bezbrini, znajui vrlo dobro da beskrajno doprinose drutvu. Saznajemo, iz razgovora sa dvojicom novopeenih prijatelja, itavu hroniku tog poduhvata otvaranja Sibira. Moto najviih drutvenih i dravnih organa, kada je verifikovan sibirski projekat, bio je da ako pojedinac prihvata htenja drutva, onda, istovremeno, drutvo mora, izuzetno, da nagradi pojedinca. Sve je reeno na besprekoran, obostrano prihvatljiv nain, na primer, svi ovde zaposleni nagraeni su redovno, bez sumnje, vie nego oni koji rade u kontinentalnom delu zemlje. Oni koji, naravno, po sopstvenom nahoenju, ele da dve godine ne idu na odmor, sledee, tree, dobijaju, zaista maratonski predah, zakonom im je zagarantovano da se odmaraju ravno est meseci, uz jo jednu olakicu, zajednica im plaa put do bilo kog letovalita u Sovjetskom Savezu, rekao je Ludvig Kulikovski, objanjavajui zatim da prilagoavanje klimatskim uslovima ne predstavlja vie nikakav neosvojivi vrh. Iskustva malobrojnih starosedelaca u hladnom polarnom pojasu, ije je glavno zanimanje i dan-danas lov i stoarstvo, koriste se kao dragocenosti. Teko shvatljive istine postale su pravilo ponaanja u predelima gde se, svake godine po vie meseci, temperatura sputa i do minus 55 Celzijusovih stepeni. Otpijajui gutljaje vrueg ruskog aja koji sa jermenskim konjakom dobija posebnu aromu, beleim jedno od tih nebrojenih pravila za one koji su se zatekli negde u gluvoj tajgi, bez atora, na golom mrazu. Iz davnina narodi dalekog severa, Jakuti, uki i drugi, preneli su na svoje naslednike sva zlatna pravila ponaanja na snenom bespuu, uvereni da e ona koristiti namernicima koji se nau u nevolji. Jelenska koa sa krznom, bez obzira kolika je hladnoa u nedrima Sibira, omoguuje oveku da, uprkos jakom vetru, meavi, preivi na ledini punih 48 asova! Lice i ruke treba staviti na jelensko krzno, uuriti se na mestu koje ne mora da bude u zavetrini, i hladnoa nee predstavljati nikakvu opasnost. Ako ovek poseduje odelo od duplog jelenskog krzna, na taj nain to e jedno biti okrenuto prema telu, onda ak nije potrebna odea pre jelenske odee. Svi oni koji se nastane u ovim predelima brzo saznaju sve to je neophodno da bi im bilo to toplije u krajevima vene hladnoe. Hladnoa nije nepobediva danas kada narasta jedan grad, kao Mirnij, usred sibirskih bespua. U ovo nae moderno vreme projektanti odmah odreuju mesta velikim toplanama koje greju jedan ili vie rejona svakog grada. Novopodignuta zgrada odmah se vezuje u mreu toplane ba kao to se to ini sa elektrinom energijom ili vodovodom objasnio je Jurij Klinikov. Dvojica ve potkovanih Sibiraca, reenih da mi predstave zemlju i ljude polarnog kruga, 18

dobronamerno su reali detalj po detalj, injenicu po injenicu, ne zaboravljajui esto, ni najsitnije stvari. Pored one, maloas pomenute votke, koja je kako rekoe udaljena samo pet gradi od istog alkohola, treba upoznati i pokoji gastronomski specijalitet. Jedno od svakako najeih jela na severnim trpezama, naroito u jeku velikih mrazeva, jeste, u pravom smislu te rei presna smrznuta riba. Glavni zain je biber kojim se posipa riblje meso, poto se prethodno isee na tanke krike, i naravno, sve ovo uz aicu dobre votke i vru hleb, veoma prija i svakom doljaku. Ubrzo saznajemo da u krajevima du obala reke Indigirke svako jelo se, obino, zavrava sladoledom! To nije bila ala, tamo, u tim severnim predelima Autonomne Republike Jakutije, sladoled od jagoda je esto na trpezi kao poslastica posle redovnog obroka. Dok sam pomno unosio svaki detalj u belenicu, nisam ni zapazio da je inenjer Kulikovski nekud izaao, tek, iznenada, pojavio se sa krikama smrznute ribe... Evo upravo jakutskog specijaliteta, zato ne biste, ve ovde u Mirnom, navikli na jelovnik severnijih krajeva. Verujte, lake e kliziti smrznuta riba nego ona isprena, koja se iznosi na trpezu rekao je Kulikovski donosei ovu hladnu zakuku. Posle prvih zalogaja sloio sam se da je gastronomski specijalitet izvanredan. Moji prijatelji su bili zadovoljni, pored ostalog, zato to sam u ali, zadovoljan ukusnim ribljim mesom, zapazio da nedostaje ona sibirska votka od 95 gradi, udaljena samo pet gradi od alkohola, jer, kau, takvo pie mora, po kulinarskim receptima, da prati ovaj sibirski specijalitet... Ubrzo nam naglaavaju da Gradski sovjet dijamantskog grada, a takoe i svi ostali u ovim zabaenim krajevima, naroito za vreme dugih zima, posebnu panju posveuju raznovrsnosti ishrane stanovnitva; to je predvieno i u opsenim planovima za narastanje gradova. Ishrana je deo itavih studija, uklopljenih u generalni plan velikog pohoda. Jednolina hrana je izbaena sa trpeza: ako je neophodno svee meso, zeleni i voe, transportuje se avionima do najudaljenijih gradova i varoi, a odatle dalje, helikopterima do najzabaenijih sela. Odmerena dosetka mojih sagovornika, maloas izreena o putovanju u dvadeset i prvi vek, dobijala je svoj eho, punu potvrdu u svakoj novoj sekvenci ovog neposrednog upoznavanja sa planovima gigantskog razvoja Sibira. Ni jednog trenutka nita nije bilo suvino, seriozni podaci uklapali su se u odgovor na pitanje: kuda ide Sibir? Pristajala je povremeno i pokoja dopadljiva ala dobroudnih poznavalaca ovih krajeva. Sve se stapalo u retko slikovito kazivanje gostoprimljivih domaina, koji, iako na slubenom putu, nisu se drali po strani ve su neprestano nastojali da susret uine prijatnijim i nezaboravnijim ponaajui se najprirodnije, drugarski, ba kao da se poznajemo itavu deceniju. Paljivi sagovornici su, izgleda, zapazili, saznavi da nameravam da objavim knjigu o putu po predelima hladnog pojasa, pa su mi, sutradan, poklonili knjigu Leonida inkarjova Sibir, odakle je poao i kuda ide? To je itljiva zbirka fakata, prognoza i razmiljanja o belim prostranstvima, gotovo neophodna literatura za svakoga ko eli da pronikne u bit svih sloenih poduhvata sovjetskih ljudi. Autor detaljno predstavlja, u pravom smislu te rei, ruske ljude iza Urala kroz dugu istoriju, od kamenih letopisa do dananjih dana; nabraja velika ostvarenja na putu stvaranja uslova za naseljavanje bogatih predela, industrijske objekte podignute kraj bogatih nalazita ruda i pominje dugorone programe narastanja ekonomike koja treba da se uklopi, na najbolji mogui nain, u okvire svetskih razmera. Na posebnom mestu autor obrauje, ba toliko pominjani put u XXI vek4. Pristupano prikazan plan dugoronog prilaza Sibiru detaljno objanjava prvi omamljujui
4

U 1990. godini moe se oekivati pojava transporta na zemlji bez autostrada i eleznikih koloseka. Neto ranije, takoe u Sibiru, sedamdesetih i osamdesetih godina, sasvim obina pojava bie razne vrste takozvanih snegoblatohoda, svudohoda, traktora-guseniara... To e biti glavna prevozna sredstva od aerodroma, renih luka ili eleznikih stanica do zabaenih gradova i sela. U daljoj budunosti, vrlo verovatno, pojavie se vibratori na livenim koritima, oni e poigravati na teko prohodnim terenima, slino kao kenguri, po snegu, ledu, rastresitom terenu, nosei ak i po deset tona tereta... Postoji mogunost da u dogledno vreme Sibir postane poligon na kome e se ispitivati etajue maine koje e imati etiri noge, nalik na one nekakvog robota, 19

utisak budunosti koja je, kau, ve poela na ovim koordinatama. Razdoblje dananje napregnute borbe najavljuje doslednu primenu generalne strategije drutva prema bogatom Sibiru, bez malodune nade i brzopletog pesimizma. Trasiran je put na kome e ovek, lukavom taktikom primenom supermoderne tehnike stezati obru oko prirode, jednostavno, sve vie krotiti ledene barijere. Dvojica dobrih ljudi, priajui sekvence svakodnevice, postupno, upuuju na znaaj akcije irokih razmera, najavljuju, pominjui usput iskustva starosedelaca o udima jelenske koe, poetak jedne nove sibirske ere. itava tri dana Ludvig Kulikovskij i Jurij Klinikov slikovito su mi nagovetavali, na pragu dugog puta, kako izgleda gigantska operacija osvajanja ledenog beskraja, prelomljena kroz doivljaje i impresije koji su im ostali u seanju za vreme profesionalnog krstarenja. Nema ovde ni malih ni velikih snova, samo brojke se ne uju iz usta graana Mirnog; oni ne smatraju sebe nekim izuzetno snanim ljudima, ne ele da, kako se ranije govorilo, neko fetiizira elementarne nepogode, uprkos istini da su se prvoprohoci ovde povijali pred neumitnou zamki prirode. ovek sve osvaja. Priznajem, ranije, dok nisam dospeo do ovih daljina, bio sam sumnjiav, nisam jednostavno verovao u ovu veliku istinu, kae Kulikovskij, kao da eli da doda, moda uverljivo potvrdi, koliko je vano osetiti mraz Sibira, otpiti koji gutljaj vrueg aja sa jermenskim konjakom, pojesti smrznutu ribu sa zalogajem domaeg hleba, da bi se shvatio svet ekspanzije koji potiskuje divljinu ogromnog prostora. Jurij Klinikov, takoe moj sagovornik, naglaava da je ovde sve nastalo ne jue, nego sutra i da sve, ipak, ne zvui kao nepojmljivo udo. Sovjetski ljudi ne kriju svoje zadovoljstvo to vie nema potrebe da se ivot spasava daleko od civilizacije, na beloj zemlji, bez mnogo nade da e pomo stii pravovremeno. Drava danas obezbeuje sve to je neophodno za rad, pa ni onima starim, potomcima starosedelaca, sklonim raznim verovanjima, ne pada na pamet da proganjaju demone i prizivaju prastare snove. Narodi i narodnosti, stanovnici sibirskih tajgi i tundri, ljudi malih kosih oiju, smirenog osmeha i preplanulog lica, rairenih ruku primaju doljake. Oni su, istina, zadrali neke svoje sveanosti, potuju svoje obiaje, ali ne zaboravljaju da su deo sovjetskog drutva. Naglaena skromnost sa kojom se, obino, zavravaju mnogi razgovori, ovoga puta nije bila potrebna. Za Kulikovskog i Klinikova bilo je dovoljno jedno drugarsko dosvidanja, stisak ruku i pravi rudarski pozdrav od srca: sreno!

VARO ZAUSTAVLJA REKU

Jedna varoica, ernievski, izgleda kao da je izrasla na breuljku iznad obala brze sibirske reke Viljuj, udaljena je stotinak kilometara od grada Mirnij. Ako upitate stanovnike ovog naselja koliko je ovaj predeo udaljen od Moskve, u nameri da, pre svega, raistite geografske pojmove, oni e vam, ne sleui ramenima, odgovoriti zapostavljajui kilometre i milje da je to rastojanje negde oko dvanaest asova leta avionom. Dakle, udaljenosti u sibirskom sluaju imaju poseban vid, sopstvenu mernu jedinicu, najverovatnije zbog toga da bi se uprostilo ogromno rastojanje, koje, u vreme reaktivnih i nadzvunih aviona, gubi smisao izuzetne daljine. Sibir vie nije daleko kao to je nekada bio, veliki prostor, rastojanje izmeu udaljenih gradova, ne predstavlja odiseju prepunu zagonetki koje treba reavati pre nego to se spakuju koferi sposobne da se savijaju u kolenu. ovek, voditelj, stajae na dve pedale i drati u rukama dve poluge. Noge maine bie pod komandom tog voditelja i dopirae svojom duinom od tri metra, veoma lako, preko jama i drugih prepreka. Ova udovita e se kretati brzinom od osam kilometara na as. (Sibir, odakle je poao i kuda ide, Irkutsk, 1974. izdanje Vostonosibirskoje kninoje izdateljstvo). 20

i zaveu ranci, rekao mi je pleati voza GAZ-a Voloa, dok smo prevaljivali kilometre na asfaltnom putu Mirnij ernievski, uveren, istovremeno da je kraj vene hladnoe blii ne samo po rastojanju, ve i po merilima bliskosti meu ljudima, dobijenim primenom nekakvih arina civilizacije. Putovanje kroz tajgu, prekrivenu debelim snenim pokrivaem, nijednog trenutka nije delovalo uspavljujue, uprkos jakih grejaa u vozilu. Tome je, svakako, doprineo razgovor sa saputnicima koji nije imao odreenu temu, ali nije odstupao od traganja za sibirskom vizijom. Kolega iz lista Mirnenskij raboij, Vladimir Vibornov, vrlo dobro je znao da govoriti samo o ljudima, bez injenica i bez podataka nije dovoljno i da moe da da bledu sliku ovih krajeva, pa je neprestano nastojao da svaku temu, pomenutu kroz askanje, dopadljivo ilustruje svojim komentarom. Na putu za ernievski, varoicu kraj gigantske Viljujske hidrocentrale, govorili smo o snazi sibirskih reka, kao neizmernom blagu koje, kada ih ljudske ruke ukrote, mogu da postanu strahovito oruje u daljoj ekspanziji industrije na ovim terenima. Podatak da je za trideset godina (od 1940. do 1970. godine) proizvodnja elektrine energije porasla za 47 puta, dovoljno jasno nagovetava fazu nestrpljive elektrifikacije sibirske teritorije. Neprestana geoloka istraivanja pokazuju, iz dana u dan, da pogonska snaga nee biti suvina, bogatstvo je toliko da skovan plan rasta najavljuje neprestanu glad za elektrinom energijom. Narastanje hidrocentrala mora da se dri ritma graevinara i svih ostalih neimara da bi, blagovremeno, napajala nove varoi i sela tek ucrtana u geografsku kartu. Za doljake je to teko shvatljiva cifra, meutim, za nas koji neposredno pratimo itav poduhvat osvajanja Sibira, pomenute brojke nisu astronomske rekao je Vibornov, uveren da samo reanje brojki moe da ostavi lo utisak na stranca. Milionska armija ljudi nastupa, svakodnevno, kilometar po kilometar, eljna preobraaja na nedostupnim mestima. Ovde ljudi ne priaju bajke, ponekad potrae, poreenja radi, neku grimovsku temu da bi slikovitije predstavili ono to ele da iskau. Na voza Voloa naao je za potrebno, kada se povela re o bogatstvima Sibira estoj preokupaciji nekih svetskih ekonomista da ispria, modernu bajku o dvojici namernika koji su putovali ovom zemljom po velikom mrazu: I gde je zakopano blago? upita jedan posle nekoliko sati hoda snenom prtinom. Ovde i onde, gde god nogom stane, kopaj, ne moe pogreiti! odgovori drugi. Zaista, ovaj drugi je poeo da kopa i pronaao, kae pria, blago veliko kao deje prie oveanstva. Ako se zanemare primese bajke, onda, bez dileme, ova istina je slikovito poreenje sa onim silnim brojkama koje ekspedicije geologa svakog asa, rasute po prostranstvima Sibira, prezentiraju ekonomistima. Nekom igrom sluaja, negde na polovini puta, zastali smo za trenutak da bismo videli grupu geologa koji su, usred tajge, razapeli atore, da za dva-tri dana obave ispitivanja, i onda, krenu dalje u poteru za zakopanim blagom. Ruak se krkao na poretu napravljenom za ove hladne predele, meutim, u atorima nije bilo nikoga, ljudi su bili tu negde kojih stotinak metara dalje. Vreme nam nije dozvoljavalo da ih potraimo, a i suvino je remetiti program i ve zakazane susrete sa graditeljima hidrocentrale na reci Viljuj. Krenuli smo dalje ostavljajui istraivae da tragaju. Razgovor se, ubrzo, nastavio o problemima osvajanja prirodnih rejona Sibira i Dalekog istoka, dok je automobil hitao prema varoici ernievski. Surova klima je najvei bauk za doljake, ali armija naunika nalazi najcelishodnija reenja, opire se prirodi, rui prepreke, stvarajui itave studije pravila ponaanja na niskim temperaturama. Podatak unet u belenicu, tokom ovog ivopisnog puta kroz kolorit sibirske tajge, da su ba predeli Autonomne Republike Jakutije ijom teritorijom putujemo karakteristini po kolebanjima temperature i predstavljaju svojevrstan izuzetak na naoj planeti: razlika dostie do 100

21

Celzijusovih stepeni!5 Naravno, savlaivanje ovih tekoa zahteva angaovanje svih faktora, onih za strategiju, onih za ekonomiju i onih za stvaranje radnih kolektiva kako su nam rekli da bi se, na licu mesta, samostalno otklonile velike i male zagonetke. Svaki predeo poseduje sopstvenu linu kartu u sklopu problema koji se javljaju kao posledica surovih klimatskih uslova. Pojavile su se greke, hitro su obrazovane komisije strunjaka da bi ispitale uzroke tih nepredvienih pojava. Ali zonama polarnog kruga nema ustaljenih pravila koja vae za svaki kraj, za svako podruje, pa se zbog toga neprestano govori o uspostavljanju jo prisnijih kontakata izmeu naunika i predstavnika vlasti na terenu. Broj izmeu rezultata naune hipoteze i praktinog iskustva postaje mnogostruk. Varoica ernievski pojavila se posle jedne krivine, izgledala je kao ucrtana u zimski kolorit, prosto nasaena na breuljak. Saputnici mi otkrivaju karakteristike itavog naselja, napominjui da je ono nastalo zbog Viljujske hidrocentrale, a ne hidrocentrala zbog naselja. Skup onih tipino sibirskih drvenih kua sa dopadljivim, rezbarenim, fasadama sainjenim od balvana, uklapao se u pejza prepun bele boje. Niske zgrade sa ulaznim terasama, nekom vrstom doksata i tipini dimnjaci sa jo tipinijim krovovima, kao da dopunjavaju prirodu. Izukrtane ulice na talasastoj padini ostavljaju utisak da se ne zavravaju, prosto, nadovezuju na beskraj snene tajge. Gradi, nastao jedva pre petnaest godina, osvaja doljaka na vie naina: skladnou iznad jednog energetskog dina koji se, dole, nie, pod nogama varoice, rve sa besnom maticom reke Viljuj i izuzetnim armom svojstvenim za male varoi bez dosadne buke tipine za metropole. Mladi i stari stanovnici, koji sa krznenim kapama uankama i toplim kaputima, prolaze strmim ulicama izmeu kua, dopunjavali su primamljiv ambijent male varoi. Metani su preteno radnici, graditelji hidrocentrale kako nam rekoe na prvom koraku doljaci sa raznih strana Sovjetskog Saveza. Ovde je nastanjeno, ni manje ni vie, nego trideset i devet nacionalnosti, iako podaci pokazuju da ernievski danas broji negde jedva devet hnljada stanovnika. Ova varoica ima posebnu boju i ukus jednog podneblja... Pre susreta sa dvojicom metana Ivanom Hanhalajeviem, predstavnikom sovjetske vlasti i Eduardom Azarenkovim, partijskim sekretarom, kako se kae, svetim ocima varoice, jo bolje sam osetio ritam ernievskog koji kao da se stapao sa ujednaenim uborom viljujskih voda, negde dole, pod nogama radnika ije snane miice postavljaju betonskog dina nasred brze i nemirne reke. Varo nema mnogo uspomena, kau, verovatno zato to nema prolost: sve to se zbilo vezano je za sadanjost. Gotovo do jue ovim bespuem prolazili su istraivai geolozi; njihovi atori, palatke, postavljeni su 1960. godine, da bi na tom mestu, ubrzo zatim, promolio glavu iznad snenog pokrivaa gradi sa viestrukim nizovima drvenih kua nalik na duge erdane. U jednom skoku od deceniju i po dopadljiva varoica izrasta, jaa, zauzima busiju iznad gradilita hidrocentrale, iznad kranova i dizalica koji, poput nekakvih oblakodera, natkriljuju Viljuj. ernievski danas moe da se pohvali toplanom, kolama, mlekarskim kombinatom, domom kulture, sportskim centrom, filijalom Instituta vene hladnoe Akademije nauka SSSR i svim ostalim objektima neophodnim jednoj varoici jue roenoj na ovom zabitom mestu. Domaini su nam jezikom spretnih oratora, neposredno, bez urbe, otkrivali snagu ljudi nastanjenih pod krovovima koji su u privrednom smislu deo jedinstvene industrijalizacije, i istovremeno deo jednog socijalistikog opusa. Upoznajemo stepen unutranje organizovanosti usaen u pore svakodnevnog ivota, na tlu gde se vojuje za sibirsku zemlju. Nai ljudi znaju da ovde prirodu treba izmeniti! Pogledajte poleglo drvee usred tajge, koren stabala ne moe u ovoj zemlji da dopre duboko u zamrznutu zemlju. Ona je neprestano jedna tvrda santa, pa ak i ona dva meseca kad sve ozeleni, povrinski sloj od dvadesetak santimetara
5

Temperaturne razlike su, zaista, ogromne: zimi se iva u termometru spusti i do 55 Celzijusovih, a tokom onog kratkog sibirskog leta popne do 40 stepeni. Zbog toga, kau, treba graditi na niskim temperaturama, a to zahteva posebna reenja gotovo za svaki rejon.

22

omeka, meutim u dubini je i dalje kamena, ledena zemlja. Hladni vetrovi rue drvee kao kule od karata objanjava Ivan Hanhalajevi, nastavljajui da nas upoznaje sa podnebljem na kome su radnici, inenjeri, tehniari i varioci toliko uporni da su planinu pomerili nasred reke Viljuj. I, nije mnogo potrajalo, saznali smo da je ovdanja hidrocentrala prva izgraena u klimatskim uslovima karakteristinim za venu hladnou na sibirskom tlu. Svojevremeno prvi odgovor inenjera-statiara, eksperata za gradnju hidrocentrala, bio je negativan: na reci Viljuj nije mogue graditi gigant zbog toga to, pre svega, niske temperature dostiu nivo koji je daleko ispod meunarodnih limita u graevinarstvu! ovek ni ovoga puta nije odustao, nije se predao najezdi prirode, uspeo je da joj doskoi, posle serije opita i naunih radova. Tajnu podizanja hidrocentrale na ovom terenu u nemoguim uslovima, otkrie vam nai inenjeri, strunjaci koji su ovladali tehnikom gradnje na niskim temperaturama, a mi vam govorimo o ljudima, ali ne elimo da to lii na skasku, bolje da to bude tumaeno kao posledica direktive. Mi zapravo elimo da sami, u bilo kom delu varoice, sretnete nae ljude i razgovarate sa njima o svemu to vas interesuje dodao je Azarenkov, partijski sekretar, dajui nam oigledno inicijativu, prihvatljivu ponudu, strahujui da ne bismo, moda poneli iskrivljenu istinu o ljudima na sibirskoj zemlji. To je, zaista bilo nepotrebno, jer nije trebalo da proe dosta vremena, pa na licu mesta otkriti primere visoke svesti i izuzetnog portvovanja mladih i starih graditelja u snenoj odori simpatine varoice ernievski. Lii to na pravu ljudsku epopeju, savladavati najnepovoljnije uslove rada, i, uprkos svemu, postizati zapaene rezultate. Na desnoj obali Viljuja, dakle, na strani varoice, zavren je prvi deo hidrocentrale. Glavni inenjer odvani Valentin Mahorin, star 48 godina, obavestio nas je da postoje etiri hidroagregata u ovom delu giganta. Borba sa pobesnelom rekom i snanim vetrovima koji duvaju ovim podrujem poela je jo 1960. godine. Onda, naravno, niko, osim upornih strunjaka, nije verovao da e vodena stihija, koja prosto buja svojim irokim koritom, postati ukroena goropad. Valjalo je skinuti itave breuljke i prenositi zemlju vie stotina metara, da bi se, postupno, krotila reka. Dok prvi deo Viljujske hidrocentrale radi punom parom, drugi, na levoj obali, predstavlja jo uvek ogromno gradilite. Preli smo preko dela brane ba kao nekakvim mostom od prenapregnutog betona, po snenoj vejavici na temperaturi od minus 30 Celzijusovih stepeni. Drugi deo hidrocentale jedva se nazirao kroz snene pahuljice. Gradilite je ostavljalo utisak, u snenoj oluji, nekakvog kosmodroma iz onih filmskih storija, konstruisanih u ljudskoj mati, na kvadraturi neke druge planete u svemiru. Pleati i govorljivi inenjer Andrej Porohnja, glavni komandant, nasmejana lica, energinih pokreta, vratio nas je iz profesionalnog matanja na zemlju, u ambijent gradilita, pravi mravinjak ljudskih tela izmeu metalnih kolosa. Nama je ovde uvek toplo, mi ne moemo da se zamrznemo, ba kao ni vode bezdune reke, na ijoj se povrini, ni na temperaturi od minus 60 Celzijusovih, ne uhvati ni ledena skrama! rekao je posle upoznavanja Andrej Porohnja i poelevi mi dobrodolicu, predstavio, na preac odlike svoje brigade. Radnici, zavarivai, prosto su visili u vazduhu, nad dubokim bezdanom, liili su na utvare u toplim gunjevima. Suvino je, verujte, bilo ma ta pitati, simpatini glavni inenjer pokazao je na prvom koraku svu ljubaznost prema esto dosadnim novinarima, uveren da namerniku otkriva veliku zagonetku. Na njegovom licu sam mogao da proitam, iako on nije nita izustio, da je spreman, sa ovakvom armijom radnika, da zida kule do neba visoke, kako se to kae u narodnim priama, osetio sam neiscrpnu energiju, neprocenjivo iskustvo i vitalnost. Hodao sam nepreglednim tunelom, utke, posmatrao elik i led, beton i led, te, bar za tehniku, gotovo do jue, teko pojmljive veze. Paljivo je trebalo sluati glavnog inenjera Porohnju kako nastoji da objasni konstrukciju hidrocentrale, prve u svetu koja se gradi u uslovima vene hladnoe, i to plastinije predstavi karakteristike istorijskog poduhvata u graevinarstvu. 23

Toliko konstrukcija, pomonih skela, kranova, milioni tona iskopane ledene zemlje, brda grae, kablova, jednom reju, enormne mehanizacije, koja se betonom poigrava kao maliani plastinim kutijama kocaka i onda kada sve bude zavreno, kada zatutnje turbine, poto se pusti voda ukroenog Viljuja, sve pokrije umirena reka! rekao je glavni inenjer, otkrivajui sudbinu graditelja hidrocentrale. Zaista, taj dinovski spomenik neimara, hrabrih radnika, ostae sakriven pod nivoom reke. To nije bio vapaj, jer e odavde, daleko, na sever, potei reka elektrine energije, ali je, ipak, pomenuta velika istina koja me je podsetila na slinu sudbinu jednog novinskog lanka koji ivi samo jedan jedini dan, i sutra, biva potisnut novim komentarom ili informacijom. Sneg je vejao, hladnoa je tipala za nos. Ubrzo smo utvrdili da su za nae dve profesije alopojke suvina stvar, i da smo mi, u stvari, neizleivi profesionalni bolesnici. Dok mi je glavni inenjer hidrocentrale pruao ruku da se ne bih okliznuo u okomit ambis, rekao je reen da temu razgovora uini neposrednijom, vie ljudskom: Obojica smo uvereni, siguran sam u to, da emo se, koliko sutra, kada se zavri hidrocentrala i kada zavrite jedan lanak, latiti istog posla, vrlo verovatno ak pouriti da nas dosada sluajno ne bi obrvala, da se ne bismo uljukali. Istina je bila pred nama, nepobitna, kristalno jasna kao ove velike kristalne pahuljice koje gradilitu daju svean izgled. Ubrzo sam se naao sa iskusnim inenjerom Arhipoviem, koji je gotovo do jue rukovodio izgradnjom hidrocentrale u Siriji, u nekakvoj toploj prostoriji, nalik na toplu brodsku odaju gde su ugraeni motori. Pod ovim krovom ulo se samo zujanje maina koje su ubacivale topao vazduh. To je komora u kojoj se segmenti dinovskog betonskog bloka ugrauju, poput mozaika u konstrukciju budue hidrocentrale. Ovde je primenjena, prvi put na krajnjem severu, metoda gradnje na niskim temperaturama, i vidite, na drugoj strani, onaj prvi deo hidrocentrale ve kroti nemirnu reku, objanjava Andrej Porohnja, otkrivajui nam deo tajne o uspehu konstruktora. Rezultati velike smelosti, posle dugih studija i analiza na licu mesta, dok jo nisu postojali obrisi ernievskog, danas su vidljivi, Viljuj iroka, hirovita, nemirna reka ije vode odolevaju hladnoi, pobijaju fiziki zakon da se voda mrzne na temperaturi od minus 1 Celzijusov stepen! Sibir, udo bez udesa! udna reka je naila na jo udnije ljude. Iskustvo tih ljudi je ogromno, navikli su oni da menjaju reljefe tla. Sve su to visokokvalifikovani radnici, eksperti za gradnju hidrocentrala, ali meu njima ima, takoe, mladih ija je elja da steknu iskustvo na licu mesta, ovde u ernievskom na uarenom snegu Sibira. Nema ovde nikakvog rizika, priroda vie nije tajni neprijatelj koji vreba podmuklo u prikrajku, da bi, iznenada, napala prepreke postavljene ljudskim umom i miicama. Uloena je, treba rei nesentimentalna energija, poslednjih godina, samo da bi pohod istraivaa i graditelja prema polarnom krugu to bolje uspeo. Ogromna rastojanja valja premostiti, uprkos nedovoljnoj razvijenosti sibirskih prostranstava. Upadljivo naglaena panja, u itavoj sibirskoj ofanzivi, posveuje se hidrocentralama, dinovskim izvorima elektrine energije. Glavni inenjer eleo je da rezimira desetine razgovora koje sam vodio sa radnicima na gradilitu Viljujske hidrocentrale, pominjui ba energetiku u sklopu itavog poduhvata. Beleimo da elektrina energija, danas, predstavlja miice narodne privrede. Sve ovo postaje jo uverljiviji podatak, ako se iskae u brojkama: ogromno prostranstvo Sibira napaja ve sa 54 procenta razna industrijska postrojenja u itavom Sovjetskom Savezu. Viljujska hidrocentrala je od ogromne vanosti podvukao je inenjer Andrej Porohnja zato to ve snabdeva elektrinom energijom dobar deo industrije u Mirnom, a uskoro, kada i drugi deo bude zavren, ona e napajati objekte u predelima, dalje, prema polarnom krugu. Impresivni su to utisci, retki prizori vernih slika prirode u koju se uselio ovek donosei tovare kamena i betona, da bi zaustavio reku i njenu maticu skrenuo na lopatice generatora. Gledao sam na sibirskom mrazu kako rade snani momci na dinovskoj brani na negostoljubivoj temperaturi. Hidrocentrale predstavljaju kao nekakvu prethodnicu, osnovu za proirivanje industrijskih rejona koji kao da 24

narastaju iz smrznute zemlje, na prostoru za koji se pre jedva dvadesetak godina, tvrdilo da predstavlja nekakvu belu ledenu pustinju gde je nemogue graditi. Ljudi su demantovali ovakve ocene, sovjetski radnici, ne samo ovi u ernievskom, opovrgli su nedovoljno odmerena nagaanja, prenosei sa planova i projekata inspiracije upornih naunika u svet stvarnosti. Doljak je iznenaen svim to sree, osea snagu ljudske upornosti i ne moe da ostane ravnoduan. Kada boravite u Sibiru, jedan od neizostavnih ciljeva hodoaa radoznalosti jeste: utvrditi kako ive oni koji su reili da se za izvesno vreme, ili privremeno, nastane na ostrvima belog okeana. Na ovom putovanju, postupno, savlaujui hiljade kilometara, upoznajemo ljude sa ispravnim pogledima na ivot, nastojimo da proniknemo u njihovu psihu, sagledamo njihove tekoe, uzoremo kraj njih, negde, na nekoj dalekoj sibirskoj oazi, netaknutu smrznutu ledinu i saivimo se, to prisnije i neposrednije, sa njihovim linostima. Oni rado otvaraju srca, i evo, ba ovi u ernievskom, rekli su mi jednu veliku istinu, na pravoj gozbi u simpatinom ambijentu tipinog restorana, na kraju posete: Mi se nalazimo na kraju zemlje, sluamo svet, i razaznajemo da on, naroito u poslednje vreme, obraa na nas veliku panju. Uz potovanje skromnosti, dozvolite da kaemo ono to mislimo: dostignua ljudi, ovde u Sibiru, iznenauju i zadivljuju mnoge doljake, neki to nazivaju udom, meutim, to je delo ljudske preduzimljivosti. Sibir je udo bez udesa, to, bez sumnje, posle upravo zabeleene istine, najvie pristoji ovakvim uverenjima potenih graditelja hidrocentrale. Teko je bilo krenuti, oprostiti se od sagovornika, inilo mi se da uvek nedostaje jo neto vano, neto karakteristino to e upotpuniti reljefnu sliku prostora koji su, nekad, u carsko vreme, nazivali kraj zaboravljen od boga i ljudi. Vremena su se promenila, onda je vie, izgleda, bilo bogova, a malo ljudi, a danas, ini se, ljudi po svojim delima sve vie igraju ulogu bogova. Ogromno prostranstvo ostaje jo uvek nedovoljno naseljeno: raunice pokazuju da dvadeset ljudi dolazi na sto kvadratnih kilometara. Proces osvajanja je poeo, lice nepreglednih povrina se postupno menja Sibir postaje kraj izobilja. Varoica ernievski je i ivopisan kutak i dinovska hidrocentrala sa redom drvenih kua u srcu tajge, i deli vene hladnoe; ali, moda, samo nekoliko stranica u ogromnom projektu osvajanja ovih prostora. Svaki susret, svaki dijalog, otkriva poneto nedovoljno poznato u riznici tajni skrivenih kako se to obino kae u kuloarima ljubopitljive Evrope duboko u unutranjosti Sibira. Namera sovjetskih naunika nije samo da podignu mostove industrijalizacije do bogatih predela, nego, istovremeno da, postupno, pobede surovu klimu. Niko od ovih gostoprimljivih ljudi koje smo sreli na obalama ukroenog Viljuja nije, ni jednog trenutka, izrazio sumnju da su projekti neostvarljivi, ali su zato, bez ustezanja, govorili o problemima i tekoama koje jo valja savlaivati u dvoboju sa surovom prirodom... Na kraju boravka u ernievskom, pozdravljajui se sa iskusnim graditeljem Andrejom Porohnjom, ovekom koji sa svojim brigadama specijalizovanih radnika, sudeluje u stvaranju velikog dela, uvideli smo da je uzaludno u ovim predelima traiti romantiku. Dugotrajan proces nije traio matare nego pleate ljude prepune entuzijazma i vere u trijumf tehnike, neustraive graditelje kada se, iznenada, pojave problemi, liene malodunosti svakog oblika i dimenzija. Dok smo se prepuni impresija vozili gazikom putem prema Mirnom, posle nezaboravnog boravka u varoici, nalik na one iz bajke, koja je ostala uvijena u beli pokriva na obali Viljuja, rekli su mi da stanovnici ovih dalekih predela u dolini reke Viljuj, nazivaju ovu trasu asfaltom ivota, pa zato nije nikakva greka ovaj asfaltni put krstiti putem oveanstva. Sneg nije prestao da pada. Pono je bila uveliko prola. Pahuljice su se ljeskale na udaru automobilskih farova. Sibir je, kao ova prostrana tajga, u zapoetom procesu industrijalizacije, zaista, liio kako rekoe u ernievskom na rumeno praskozorje budunosti.

25

Viespratna Jakutija
GLAVNI GRAD VENE HLADNOE
Kada je bog raznosio bogatstva po svetu, iznenada, ruke mu toliko promrznu, ba iznad teritorije bogatog i prostranog dela Sibira, Jakutije, da je sve svoje darove ispustio na zemlju. Ovaj deo stare jakutske legende objanjava koliko je veliko bogatstvo na ovom tlu, prenosi poruku iz davnina, i slika, moda najupeatljivije, dragocenosti prirode na dinovskom prostoru. Leprava rafiniranost narodnih predanja nagovestila je uspene pohode istraivaa zemljine kore u dananje vreme. Zapovest nestalih generacija, ini se, predvidela je svojom intuicijom udne poduhvate na zemlji gde je bog ispustio bogatstvo, uzdu i popreko Autonomne Republike Jakutije. Ona je severni div, ravno est puta prostraniji od Francuske, sa jedne strane dopire do paralele koja dotie Grenland, a sa druge do meridijana ija zamiljena linija prolazi Japan. Putopisci, eljni traganja, koji su krstarili ovom teritorijom nazvali su je ledenom zemljom. Granice Jakutije obuhvataju Arktik i subarktike rejone, dakle, predele sa najniom temperaturom u toku godine. Sa pomenutih nekoliko podataka, poleteli smo malim putnikim avionom JAK sa aerodroma Mirnij, dalje prema severu, u susret polarnom krugu i gigantskin? obalama reke Lene. Posle jednog asa i etrdeset minuta leta preko irokog mora tajgi i tundri, carstva hladnoe, prostora snega i leda, avion je dotakao pistu aerodroma glavnog grada severne autonomne republike Jakutska.6 Varo prepuna svedoanstava, raskrsnica puteva, ekonomski centar, razmahnula je svoje mee na ravnici ija se povrina protee sa obe strane polarnog kruga i obuhvata bogate rejone sibirskog prostranstva. Doljak veoma brzo shvati da su bili u pravu oni koji su nam govorili da je nemogue da ovek, kada doputuje u predele hladnog pojasa, zaobie Jakutsk. Ogromnim avionima ovde dovoze svee voe iz Takenta, elezo iz Novosibirska, delove za maine iz Lenjingrada, ampanjac iz Tbilisija... Reim hladnog pojasa diktira potovanje izuzetnih ivotnih normi. Ubrzo, upoznajemo ljude niskog rasta, malih kosih oiju, ulazimo u svet Jakuta, domorodaca, starosedelaca ovih predela, nailazimo na prisne prijatelje, gostoprimljive domaine. Svaki susret je ovde pravo otkrie, svaki razgovor podsea na asovnik ije kazaljke pokazuju ljubav prema novom i oglaavaju ponos u osvajanju nepoznatog. Nebo bez oblaka, kristalno jasan pogled, pravi polarni mraz uvlai se u pore, stee, prodire do kostiju, utabani sneg na prilazu zgrade aerodroma kripi pod nogama. Upravo sam se spremao da izustim svoju ocenu o otroj hladnoi, meutim, kolega Viktor Jakovljev Prokopjevi momak malih kosih oiju, nasmejana lica, bez namere da reima ublai drhtavicu ispod mog evropski skrojenog kaputa, rekao je: Ovde kod nas je, na vau veliku sreu, ve otoplilo, stiglo je prolee! iva se popela u termometru, danas je samo minus 20 Celzijusovih! Sve smo prihvatili ozbiljno, reeni da se, to je mogue pre naviknemo na polarno podneblje. Nije ostalo nita drugo, nego da dijalog produimo i ljubopitljivo zatraimo objanjenje,
6

Glavni grad Autonomne Sovjetske Socijalistike Republike Jakutije, Jakutsk osnovan je 1632. godine kao trgovaki centar za prodaju krzna. Varoica na obalama Lene sastavljena je bila od samo nekoliko redova prizemnih drvenih kua. Postupno, grad se proirivao i, istovremeno, postajao krupniji, razvijao se u svakom pogledu. U doba carizma dovde su stizali prognanici, politiki protivnici reima, koji su, ivei u surovim uslovima varo i okolinu nazivali krajem sveta. Sredinom 1917. godine Jakutsk je imao samo 7.000 stanovnika, ali prema istorijskim faktima nijednog lekara! ivot jakutskog naroda u staro vreme bio je izuzetno teak: svake godine u tajgama su od gladi umirala itava sela, boletine su harale na sve strane, a naroito tuberkuloza. Narod je bio nepismen, zaostao u svakom pogledu, znao je samo za rad i minimalnu zaradu. Posle oktobarske revolucije sa kolonijalizmom je bilo zavreno Lenjin je pomogao Jakutima da obrazuju sopstvenu Republiku. (Iz knjige Sibirci, kanadskog pisca Farli Moueta).

26

kako je, onda, u zimskom periodu, kada, ovih dana, poslednje nedelje marta, hladnoa ovako see. Smireno, bez trunke uzbuenja Jakovljev Prokopjevi objasni da zimi, ovde u Jakutsku, iva opadne do ispod minus 50 Celzijusovih. Meutim, ivot glavnog grada tada ne staje. Stanovnici su navikli na otru zimu, hitaju svako svojim poslom. Kao i ljudi, gradovi imaju svoja lica koja odaju njihov karakter, njihovu duu i njihovu fizionomiju. Lice Jakutska, prekriveno zaleenom skramom, odavalo je, na prvi pogled, ozbiljan utisak. Varo deluje strogo i odmereno sa svojim irokim, nepregledno dugim bulevarima, du ijih strana su, na geometrijski tanoj udaljenosti, podignute moderne viespratnice. Ovaj, bez sumnje, dostojanstven izgled, prepun savremenih klasinih arhitektonskih linija i boja, dopunjuju niske drvene zgrade, nasleene iz davnina, nekakvom lepravou, predstavljajui tako izvanredan sklad izmeu prolosti i dananjice. Svaki deo grada ima svoje linije i boje; i to dovoljno reito govori o raznim vremenima i sudbinama: jedan govori o novom vremenu, zgradama sa toplim stanovima u kojima na televizijskom prijemniku, zahvaljujui vetakom zemljinom satelitu, ljudi gledaju moskovski program, a drugi, najbolje je rei, prizemni, podsea na surovu prolost, na vremena, kada se do glavnog grada dolazilo na sankama koje su vukle duge zaprege snanih pasa. Na ulicama Jakutska nema besposliarskog zastajkivanja, retko se uje agor, graani hitro prolaze, uurbano idu za svojim poslom. U trgovinama je ivo, ba kao u svakom velikom gradu na svetu, uslune kosooke prodavaice ljubazno e se nasmeiti i pokuati da uslue muteriju bez one, u evropskim prodavnicama, uobiajene slatkoreive prie o kvalitetu i vrednosti robe. Svejedno ta kupovali, briljant od 1.000 rubalja ili krznenu kapu za samo dvadesetak rubalja, biete pravovremeno uslueni. Na licu Jakutska mnogo ta je, na prvi pogled, izuzetno, reklo bi se moda i neobino, a najvie ljudi na ijim licima nema grimasa, njihove male oi kao da se smanjuju kad im se usta ire da se nasmeju. Oni shvataju sve promene, progres, nita ih ne iznenauje, znaju da cene dinovski korak koji je njihova Autonomna Republika nainila za poslednjih nekoliko decenija. 7 Zagnjuriti u sudbinu glavnog grada i itave teritorije, koja zauzima sedmi deo Sovjetskog Saveza, znai upoznati gorku seljaku nevolju koja je vekovima pritiskala ivot ovoga naroda, saznati hroniku prepunu muklog oaja, proniknuti u surovo vreme kada su glad i boletine dolazile u pohode seoskim kolibama i varokim drvenim kuercima. Istovremeno, doljak, prelistavanjem stranica istorije, saznaje o promenama posle oktobarske revolucije, o sticanju samostalnosti i autonomije, zahvaljujui mudroj politici Lenjina. Razdoblje napregnute borbe protiv zaostalosti dokazuje da je, do dananjih dana, izveden odluan beg iz okova prolosti. este zamerke van granica, samo da bi se izvitoperila prava slika ivota u ovim polarnim krajevima, ne uzbuuju mnogo ovaj narod. Mistifikovati Sibir, predstaviti ga kao zagonetku, rejone odvojene od sveta, poligon nekakvih tajanstvenih poduhvata naunika Sovjetskog Saveza, to je, uglavnom, kau u Jakutsku bila preokupacija nekih koji su sa belenicama dolazili u pohode do ovih krajeva. Direktoru instituta za izuavanje arktikih predela na Sorboni, anu Maloriju, koji je boravio u Jakutiji, novinari su, kada se vratio u Francusku, postavili pitanje: da li je Jakutija realnost ili obmana? Naunik svetskog glasa naao se u prilici, da, u jednom trenutku, preuzme ulogu visprenog politiara. Nije se mnogo razmiljao, jasno je odgovorio da je Jakutija politika realnost, a takoe, istovremeno, i ekonomska snaga sa velikim potencijalnim mogunostima. Cenjeni naunik bio je impresioniran time koliko Jakut, danas, osea sebe vlasnikom zemlje na kojoj ivi, i zatim naglasio da dobro poznaje istoriju, uslove ivota drugih malih naroda severa, van granica
7

Nepismenost je, na primer, bila karakteristika carskog vremena, danas deca u osnovnoj koli ue i azbuku na svom narodnom jeziku. U Republici danas ima 800 kola, 780 dejih vrtia, 18 uilita i Univerzitet. Statistiki podaci pokazuju da visoko obrazovanje poseduje vie od 75.000 Jakuta. (Glazami zarubenih gastej Jakutija, Jakutsk, 1975. izdanje Jakutskoje kninoje izdateljstvo).

27

Sovjetskog Saveza; uopte, eli da proiri jo vie vidike i saznanja o istoriji. an Malori je, verovatno iz utivosti, preutao upotrebu rei obmana u upitnoj reenici, ali je odgovorom pokazao da takva pitanja mogu, esto, da budu neumesna. Za vreme boravka u Jakutsku uverio sam se koliko su ovi smireni i dobroudni ljudi, prepuni ljudskog potenja, imuni na, ponekad, maliciozne impresije doljaka. Sasvim hladnokrvno i spokojno, bez ijednog naglog gesta i nervozne rei, u monumentalnoj zgradi Republikog izvrnog sovjeta, Tomot Sivcev, direktor Zavoda za plan, poto je izloio podatke koji su plastino predstavili industrijske eksplozije Autonomne Republike, u sklopu rapidnog ekonomskog rasta, pomenuo je da, uprkos svemu, za neke doljake, reene da u svojim zapisima piu o ljudima sibirskih prostranstava i svemu to se ovde dogaa, nema nieg vanijeg osim impresije o tome kako na ulicama Jakutska, ponekad, doetaju medvedi iz oblinjih tajgi. Tomot Sivcev je odmah odmereno napomenuo da je Jakut, da se rodio u ovim predelima, da je lovac, ali da je medvede teko loviti u srcu tajge, a gotovo nemogue sretati ih na ulicama glavnog grada Republike. Vratili smo se razgovoru o ostvarivanju grandioznih planova na teritoriji hladnog pojasa. Zapisao sam tano onako kako je govorio Sivcev, jednostavno i injenino, bez ikakvih ulepavanja, ekonomske epizode rasta raznih privrednih grana. Ambiciozni poduhvati predstavljaju posledicu dugogodinjih istraivanja geologa, produkt svestrane analize zemljine kore na tlu vene hladnoe, i konano, obimnih ekonomskih raunica da bi se, odmereno i precizno, krenulo u sloeno osvajanje belog ledenog okeana, za koji se smatralo da osim lovita nema mogunosti za privredni razvoj. Slika Jakutije bitno se izmenila, pokrenuti toak-zamajac kao da je prastare snove o sretnom ivotu pretvorio u stvarnost: nema velikih socijalnih potresa i unutranjih nemira u ljudima. Vekovna gorka seljaka nevolja iezla je sa svojim mukim oajem. Sedimo u kabinetu direktora Jakutskog zavoda za planiranje Sivceva i dalje beleimo rei oveka opreznog pogleda, srednjeg rasta, prepunog energije i saznajemo podatke koji nisu izvueni iz turistikih bedekera i arenih agencijskih prospekata. To su, u stvari, brojke sutranjice, delovi vremena ve prisutnog na jakutskoj zemlji. Pohod na ugalj je poeo nedavno, nalazite ulman, u junoj Jakutiji, krije na dubini od 35 metara ogromne zalihe uglja i elezne rude. Geolozi tvrde, posle prvih prorauna, da na ovom sektoru ima rezervi 40 milijardi tona uglja. Da bi nam pokazao koliko je sve sinhronizovano u sklopu ove ofanzive na sibirska bogatstva, na sagovornik pominje podatak da e na tom mestu biti postavljen itav novi grad sa oko 50.000 stanovnika. Geografska karta Autonomne Republike Jakutije brzo se menja. Ali, ova informacija o zalihama rude za trenutak je ostala po strani; beleimo hitro frapantan podatak o rezervama prirodnog gasa: 12,8 triliona kubnih metara gasa! I, to je, takoe, veoma vano, sve ekspertize su pokazale da se od ovog gasa moe da dobije upotrebljiv visokooktanski benzin. Sve ovo je, meutim, samo deo sloene akcije industrijalizacije ovih oblasti. U nedrima hladne Jakutije ima olova, fosfora, zlata, dijamanata i drugih prirodnih bogatstava, doskora skrivenih ispod povrine smrznute zemlje, na pustim predelima. Kada eksploatacija ovih dragocenih zaliha dostigne zamaan nivo, 1979. godine treba da proradi velika eleznika Bajkalo-amurska magistrala (BAM), koja e imati veliki znaaj za Jakutiju, jer e ona predstavljati novi krak postojee Transsibirske eleznike pruge. Ovo je znaajan proboj na teritoriji beskrajnog sibirskog fronta industrijalizacije. Zahvaljujem tebi, Jakutijo moja. Za pesmu o tebi naao sam motiv, i evo, pevam o tome, da si ti prelepa. Talentovani pesnici opevaju stihovima ovo vreme osvajanja, prate sve to se zbiva u rejonima hladnog pojasa, na prostranstvima gde snegovi, pod udarom dinovskih guseniara, postaju uareni, tope se na ledenoj meavi, nemoni pred zamahom ljudskih miica. Poete nisu ovde romantiari, pred njihovim oima zbijaju se epohalne stvari, motive oni ne trae samo u mati, kroz sanjarenja; inspiracije naviru pred oima, na svakom koraku u varoima, du nepreglednih tajgi, meu uvarima jelena, na gradilitu budue zeleznike trase meu ljudima. 28

Smireni Sivcev nije poeta, ali u njegovom izlaganju bilo je ritma, govorio je o rudaama, prirodnom gasu, uopte, o zanimljivim temama plana razvoja. To su prve zapovesti jakutske industrije, iji su temelji uveliko postavljeni, tako da ve narastaju prve fabrike, prvi kopovi ili prva nalazita. Na miran nain saznao sam o tom tajfunu industrijalizacije u zgradi ovdanjeg izvrnog sovjeta, shvatio da niske temperature ovde nisu zamrzle progres. Uspavana zemlja na kojoj je decenijama mali narod iveo u ropstvu i bedi, otvorila se iroko, pokazala je skrivene darove. Linija uspona je vidljiva na svakom koraku. Jakutija je danas kau u glavnom gradu budua riznica Sovjetskog Saveza!

OTVORENA VRATA UNIVERZITETA

Nije bila potrebna preterano naglaena panja da bi se utvrdilo kako se u jakutskoj zemlji stie do diplome fakulteta. Nekoliko uoljivih osobenosti karakteriu veliku livnicu mladih strunjaka u Jakutsku, potvrujui u svakom pogledu da vrata univerziteta nisu samo prividno otvorena. Sistem studija sinhronizovan je tako da ravnomerno prati galopirajuu industrijalizaciju, i to je najvanije, lien je primesa bilo kakve selekcije. Mali narodi severa, naseljeni s jedne i druge strane polarnog kruga, na teritoriji Autonomne Republike Jakutije, prisutni su u aulama, amfiteatrima fakulteta. Oni se neprestano nalaze kako ovde kau u tom procesu kovanja, i svake godine, desetine novopeenih inenjera, lekara, profesora, pedagoga... zauzimaju mesto u varoima i selima gde su odrasli ili u naunim institutima nekog velikog grada zavravaju specijalizaciju. Visoko obrazovanje nije mesto za koje se treba izuzetno zalagati i prieljkivati sa strahopotovanjem kao pripadnik malobrojnih narodnosti. Takvi kompleksi ovde nisu poznati, narodi nastanjeni na teritoriji Republike, meu kojima su najbrojniji Jakuti, vrlo dobro znaju da su jo sa padom carske imperije nestala vekovima nasleivana ubeenja o pokoravanju pred gazdama, o uvlaenju u sebe i sopstvenu ljuturu bede. Ilustracije radi da se vratimo jo jedanput boravku u Jakutskoj republici poznatog francuskog naunika ana Malorija, direktora Instituta za izuavanje arktikih predela na Sorboni. Iznosei svojim saradnicima i studentima utiske o susretima i vienjima u Sibiru, pomenuo je dijalog sa jednim radnikom: Da li u zemljama kojima ti putuje, u Kanadi i na Grenlandu, tamo gde ive naa braa, Eskimi, postoje inenjeri i lekari koji su iz predela odakle oni potiu? Profesor Malori, uveren da ovaj dijalog moe da izgleda izvetaeno i nakalemljeno, ispriao ga je kao povod, da bi u daljem izlaganju impresija, slikovito prezentirao uslove ivota Jakuta i ostalih malih narodnosti u Sovjetskom Savezu. Ljubopitljivi radnik, koji je dobio odgovor da, zasad, nema lekara-domorodaca meu Eskimima, nije pretpostavio da je ispitivanje uslova ivota naroda nastanjenih u polarnom krugu, u stvari deo naunih studija. Jakuti su, bez sumnje, lako nali svoje mesto u ivotu, danas postoje Jakuti ministri, lekari, naunici, knjievnici, umetnici, profesori... Savremena Republika ima, takoe, vanu osobenost: zvanini jezik je jakutski. Dakle, nema dubokih protivurenosti, nema traganja za neodlonim reenjima, nema izolacije, svejedno je kada se na jednom poslu nau Rus i Jakut, oni e saraivati, pomagati se, pre svega kao graani Sovjetskog Saveza, bez naprezanja i greva. Samo za doljaka ovakva panorama moe da bude zanimljiva, pogotovu ako dobronamerno eli da upozna ivopis i anatomiju naroda rasutog po dinovskoj teritoriji Sibira. U smirenijim uslovima, ogromna zemlja lake moe da deifruje budunost, i, istovremeno, prevazilazi ostatke prolosti. Put ekonomske strategije rasta izvanredno je trasiran, nema utopije, kohezioni inilac je stalno prisutan. Ono to je, dosad, postignuto na zemlji vene hladnoe nije nikako ni malo a ni nedovoljno. Rektor Univerziteta u Jakutsku, odmereni Arijan Kuzmin, profesorski dostojanstven, poeo je na originalan nain, odvajajui dosta vremena i panje, izlaganje o nainu visokog obrazovanja. Odmerenim reima, trudei se da ni jednog trenutka ne steknem utisak da sedi za katedrom, 29

podvukao je da mnoga bogatstva na sibirskom tlu ekaju da budu naena, i da, svakim danom, drutvo oberuke prihvata mlade strunjake, tragae, dobre poznavaoce struke za koju su se opredelili, naorada i, najbolje je rei, sibirskih potreba. Saznajem da Univerzitet u Jakutsku poseduje sedam fakulteta: tehniki, poljoprivredni, medicinski, pedagoki, istorijsko-filozofski, bioloko-geografski i fiziki. Svi oni zajedno imaju oko etiri hiljade studenata iji je nacionalni sastav: dve treine mladia su jakutskih nacionalnosti. Na studije dolaze svreni srednjokolci iz drugih krajeva, deca iji su roditelji zaposleni u ustanovama i fabrikama irom Autonomne Republike. Nastava na svim fakultetima obavlja se po postojeem saveznom programu. Dakle, student jednog fakulteta, na primer, istorijsko-filozofskog, stie ista znanja, studira isto gradivo, svejedno, da li sluao predavanja u Moskvi, Lenjingradu ili Jakutsku. Univerzitet u glavnom gradu daleke oaze Sibira je, u izvesnom smislu, fenomen sa gledita prosvetne zakonomernosti potovanja autonomije: od 470 profesora devedeset odsto su Jakuti. Rad Univerziteta je impresivan, svaki podatak koji prezentira, svom svojom skromnou, rektor Arijan Kuzmin, pokazuje neophodnost to je mogue breg proirenja kvadrature pojedinih fakulteta. Sluaonice su danas postale tesne, jer je broj studenata, svake nove kolske godine, sve vei toliko da ugroava raspoloive kapacitete. Prvi korak u daljem narastanju Univerziteta u Jakutsku, koji danas ima renome i tradiciju, jeste deoba dva fakulteta, silom prilika smetenih jo uvek pod dva krova: to su istorijsko-filozofski i bioloko-geografski, koji su ve stasali da mogu da rade kao etiri fakulteta. Proirivanje univerzitetske kvadrature blagovremeno je predvieno, u toku je izgradnja novih zgrada za fakultete, kao i ivotnog prostora za studente podie se nekoliko prostranih domova. Jedna usputna ilustracija rektorova dovoljno jasno pokazuje da e za narednih pet godina, do 1980. Univerzitet proirivati svoje mee. Za narednih pet godina, po planu treba da dobije oko 200 hiljada kvadratnih metara sluaonica, laboratorija, aula, amfiteatara, kabineta... Ova prva etapa rasta potpuno je shvatljiva, jer interesovanje mladih za visoko obrazovanje u ovim krajevima nagovetava, bez svake sumnje, da treba raunati u bliskoj budunosti na 18.000 studenata! Sve analize su pokazale da je ovakav skok opravdan i kako je napomenuo rektor potpuno u skladu sa potrebama drutva, pa su nadleni dravni faktori verifikovali ovako ambiciozan plan razvoja jakutskog Univerziteta. Besprekorno organizovan rad sa studentima stvara uslove da se veoma brzo otkrivaju talenti u pojedinim naukama. Nije onda nita neobino to je samo ove godine na jakutskom Univerzitetu roeno est doktora nauka. Svi ovi mladi ljudi, budui strunjaci tvrdi Arijan Kuzmin ele da pored redovne nastave i praktinih radova prodru jo dublje u pojedine oblasti nauke, a to moe da se ostvari u oko sto laboratorija za istraivake radove. Vaspitni sistem pripremanja studenata za pojedine oblasti predstavlja ujedno i traenje izuzetno sposobnih momaka i devojaka koji za vreme kolovanja radu posveuju najvie vremena, energije i panje. Univerzitet ima i svoju tampariju sa odreenim programom izdavake delatnosti. Svaki uspeli istraivaki rad biva objavljen, postaje dostupan kolegama, svima koji se bave naukom. Beleimo da svi studenti, naroito na zavretku studija, kada je sva panja usredsreena na skori samostalan nauni rad, ostvaruju znaajne rezultate, doprinosei tako pojedinim oblastima nauke. Podatku da se svake godine odtampaju desetine naunih radova, ne raunajui naune knjige i udbenike, nisu bila potrebna nikakva naknadna tumaenja u kabinetu rektora Univerziteta. Ovo nisu bile samo simboline epizode, hronika samohvalisanja du fakultetskih aula, ba zato to je re o proirivanju Univerzteta na teritoriji Autonomne Republike Jakutije. Zajedniki imenitelj nije bilo teko izvui sluajui izlaganje, prepuno skromnosti, rektora Arijana Kuzmina, ija je namera, izgleda, odavala spremnost da prezentira sve pojedinosti brzog narastanja: budui graani sa diplomama visokoobrazovanih nee biti pogreno modelovani, nacionalne razlike u nainu ivota i miljenju se briu, moda je bolje rei, vidno poravnavaju. Uenje se ne rastavlja od prakse, politike, rada i, najbolje je rei, sibirskih potreba. 30

Privilegovanih studenata nema u Jakutsku, socijalistiko drutvo omoguilo je put za obrazovanje svih narodnosti. Moj sabesednik nije imao potrebe da nainje temu o nekakvim zaostalim shvatanjima vienacionalnih ubeenja, dovoljno je bilo to je statistikim podacima, ne razbijajui ritminost u izlaganju, naslikao prisutnost gotovo svih narodnosti u fakultetskim sluaonicama. Jedna impresija vie svakako je interes svrenih srednjokolaca za studije na jakutskom Univerzitetu. Devojke i mladii ak sa Krima dolaze u ovaj daleki polarni pojas na studije, uvereni da e stei potrebna znanja u oblasti koja je postala njihova ivotna preokupacija. Put do diplome je otvoren za sve one koji ispoljavaju naroite sposobnosti i smisao za uenje, bez obzira odakle dolazili i kojoj narodnosti pripadali. Nema sumornih nedoumica, kolebanja i dugih razmiljanja da li se treba opredeliti za visoke kole. Onaj dobro odabran moto na poetku izlaganja rektora Univerziteta, da neizmerna bogatstva kao da oekuju tragae, postao je sada jo potpuniji podatkom o mogunosti ukljuivanja radnika i seljaka u sistem studija. Proces kovanja kadrova, na taj nain, dobija jedan novi vid, u tom gimnazijskom intervalu: to su veernje kole za radnike i poljoprivrednike. Najbolji od ovih polaznika stie i do fakultetskih aula, ukljuuje se, naravno posle pokazanih sklonosti i sposobnosti, u koloteinu visokog obrazovanja. Univerzitet, u sklopu prosvetne politike, preuzima izuzetno vanu ulogu, kojom svestrano doprinosi osvajanju bogatstva na nepreglednom sibirskom prostoru, reavajui tako doskoranju enigmu neprestane gladi za strunjacima prilagoenim tekim klimatskim uslovima ivota u rejonima vene hladnoe. Zabaeni kraj, zemlja zaboravljena od boga i ljudi, zatvor bez reetaka, mesto za prognane... ovi, dobro poznati sinonimi za Sibir, danas postaju otrcane fraze, neto prevazieno, pranjavo i nestvarno. Njima se jedino slue samo oni koji su reeni da, posle boravka u srcu tajge, upotpune oskudnu matu, pretvarajui susrete, kao u konkavnom ogledalu, neodmereno u slatkoreive tirade jeftinih mamaca izdavaa, ija je elja da vetim trikom pobude interes lakovernih italaca. Transformacija ivotnih tokova u Jakutskoj republici uveliko je izvrena, ona se sada produbljuje i proiruje do zabaenih oaza, do dalekih sela uvara jelena. Surova zima bila je, donedavno, jedini gost u njihovim kuama; poteni ljudi, odseeni od sveta, borili su se sami za goli ivot. Dola su vremena kada, bez odricanja, mogu da se priblie vremenu u kome ive. Predrasude nestaju jedna za drugom, jakutski pesnici pevaju, prepuni oduevljenja kako njihovi savremenici osvajaju zabranjene vrtove, stiu do nekad nepristupanih rezervata, i napajaju se obrazovanjem, upoznajui tako svoju istoriju, kulturu i umetnost u sklopu itave zajednice naroda Sovjetskog Saveza. Nizom mera, drava je uspela da uini poloaj seljaka povoljnijim, ravnomerno u svim oblastima ivota, a naroito u prosvetnoj politici koja je ovde na teritoriji Republike ula u orbitu savremenih tokova. Rektor nam je objasnio kako narasta Univerzitet, i kako stvara svoju fizionomiju u severnom smislu. Nema sumnje, to je deo bitke koja traje. Uspeh nije relativan, ogranienih razmera, naprotiv, po intenzitetu kojim se savlauju nereeni problemi, ak prevazilazi okvire uobiajene ritminosti. Energija i samopouzdanje su vidljivi na svakom koraku Jakutska, i, nije, zapravo, nikakvo izuzetno zapaanje to smo ova dva sinonima zatekli u kabinetu rektora jakutskog Univerziteta, oveka koji sa svojim saradnicima neprestano ima u vidu pohod na sibirska prostranstva, i u sklopu tog juria itavog drutva, ulogu svih fakulteta kao kovanicu kadrova, smelih ratnika za planirana osvajanja zakopnih riznica. Sve su to injenice koje u okviru visokog obrazovanja poseduju jednu tipino savremenu sadrinu; sabrane su sa gigantskih prostranstava i umnoene hiljadama sudbina. One dopunjuju impresije svih namernika ija je elja da upoznaju, kako se to esto govori zagonetan svet severa. Rektor Univerziteta Arijan Kuzmin pedantno nas je proveo kroz mozaik programa i planova za sticanja visokog obrazovanja. Uspeli smo, na kraju, da razbijemo skromnost sagovornika i 31

saznamo delokrug nauke koji njega zanima i kome se posvetio u svom dugogodinjem radu. Pred nama je sedeo Jakut, fiziar, doktor nauka, profesor, naunik iji domen su kosmiki zraci. Bez pompe beleimo da, uprkos dunosti rektora koju obavlja sa svom odgovornou pred zajednicom, redovno odlazi u Institut u kome prouava strukturu tih, jo uvek nedovoljno poznatih zrakova koji do nae planete dopiru iz svemira. Na pedesetak kilometara od Jakutska nalazi se laboratorija za eksperimente koji se obavljaju naroitim ureajima za upijanje kosmikih zrakova. Saznajemo da redovno ovaj jakutski kosmiki kutak poseuju fiziari, naunici svetskog glasa opredeljeni za ovu oblast, Japanci, Nemci, Maari... da bi se upoznali sa opitima sovjetskih eksperata za kosmike zrake, koji, prema nekim predvianjima, uskoro treba da postanu svestrano korisni izvori energije. Sasvim je razumljivo to je ova kratka informacija o linosti i radu rektora, profesora Arijana Kuzmina, bila dovoljna, kao i detalj o istraivanjima u sferi kosmikih zrakova, daleko, u ovom polarnom podneblju, jer je cilj ove posete obuhvatio upoznavanje sa radom i problemima Univerziteta u Jakutsku. Vidokrug studenata ne zadrava se u detaljiziranom svetu Autonomne Republike, budui profesori i naunici upoznaju sva svetska dostignua trusta mozgova, naravno, svako u svojoj odabranoj struci. Istorijske provalije uveliko su prevaziene, jakutski Univerzitet otvorio je iroko vrata, i sada ne zaostaje ni po emu za ostalim sveuilitima Sovjetskog Saveza. Moderni amfiteatri, kabineti, laboratorije i instituti proiruju svoju kvadraturu, da bi ve sledee kolske godine primili vei broj novih studenata, nego to je to bio sluaj prethodne. Neotkrivena bogatstva su, danas, posle ovakvog upoznavanja, u velikoj opasnosti. Sibir je blii nego to je nekada bio, kraj sveta se neprestano pomera, pribliavajui se postupno bliskoj budunosti.

IVOT PRENET NA PLATNA

Svi skeptici koji su, doskora, govorili da je jakutska umetnost neprevodiva, gorko su se prevarili. Drastina preterivanja takvih razmera, postala su nita drugo nego nestvarna ocena o umetnosti jednog naroda dalekog severa. Kiicom i dletom, veti umetnici govore razgovetno i razumljivo, slikajui sve to je oko njih toliko spretno da namernik esto stie utisak kako linosti, komponovane uljanim bojama ili isklesane u kamenu, drvetu i slonovoj kosti, oivljavaju, dobijajui treu dimenziju. Umetnike rafiniranih inspiracija, Jakute, zatekao sam u ateljeima smetenim u centru Jakutska, u staroj dotrajaloj kui. Neko jednom prilikom ree da su svi ateljei slikara isti u itavom svetu, mirisi boja, potkrovlja, razbacane palete, bela platna... Susret sa istaknutim umetnicima dalekih sibirskih predela kao da je demantovao uniformisanost svih slikarskih potkrovlja na svetu. Zatekao sam izvanredno prijatan kutak i, neoekivano, otkrio da se enterijeri slikarskih ateljea mogu besprekorno urediti. Na prvi pogled ovde nije bilo detalja ekstremizma; ne samo na platnima ve u uglu svake prostorije, preovlaivali su odmerenost i jednostavnost. Vizuelan prilaz jakutskim umetnicima nagovestio je upoznavanje sa stvaraocima, koji se nisu pohlepno ugledali na evropske uzore i norme. Ali, bilo bi pogreno oceniti da su oni, preuzimajui ulogu slikara izvornih inspiracija, ostali u stezi dugotrajne duhovne zatvorenosti. Svet oko mene, svet u kome ivim, neprestano predstavlja riznicu za motive mojih gravura ovim reima je Afanasij Petrovi Munhalov, predsednik Saveza umetnika Jakutije, poto je prethodno ukratko izloio istorijat udruenja, 8 predstavio svoja nadahnua. Nismo uli izazovna miljenja o umetnosti. Razgovor sa jakutskim umetnicima, istaknutim majstorima sa vie
8

Prvi put umetnici ovoga kraja dobijaju svoju organizaciju 1928. godine: osnovana je filijala Udruenja umetnika Revolucionarne Rusije u Jakutsku. Kruok jakutskih umetnika formiran je 1934. godine, i posluio je kao osnova za stvaranje Jakutske umetnike akademije koja e se otvoriti 1945. godine. Prva umetnika izloba u Jakutsku odrana je 1926. kada je poznati umetnik Popov prezentirao svoje radove na temu sa socijalnim sieom Oktobar i jakutski rast.

32

meunarodnih priznanja i nagrada, tekao je smireno, otvoreno i srdano. Nije bilo zamrenih estetskih sudova i ocena. Moji radovi, preteno, ive sa ljudima Jakutije. Meu njima se kriju motivi socijalistikog preobraaja, sve radosti, svi problemi, sve to je kraj mene dodao je Afanasij Munhalov, objanjavajui svoje omiljene teme. Saznajemo, zatim, da nijedan umetnik, pravi umetnik, nikad ne zaboravlja svoj narod, uvek je svilenim nitima vezan za njegovu sudbinu. Ovaj prefinjeni majstor grafika beskrajno jasno, ba kao to govori, pria jezikom umetnosti o vremenu i ljudima, svemu to se dogaa u seocima skrivenim u snenim tundrama Sibira. Umetnik, meutim, nije zaslepljen jarko belom bojom ovih predela, Munhalov je, isto tako, jedan od prvih jakutskih stvaralaca koji se opredeljuje za savremene svetske teme rata i mira: 1966. godine nainio je gravuru Dobro i zlo i Amerika u Vijetnamu. Opus stvaralatva talentovanog majstora grafike je veoma irok, neprestano je prisutan u stvarnosti; njegovi kritiari kau da se ne pridrava jedinstva mesta, a o prolosti govori samo onda kada je uporeuje s dananjicom. Kroz vieasovni razgovor, Munhalov je otkrio sebe i sadraj svojih radova. Njegovi junaci, zaista, kao da progovaraju na njegovim grafikama. Zapaen rad Sluaju svet, stvoren je negde daleko iza polarnog kruga, u atmosferi sibirskih ledenih meava: ovek i ena sluaju tranzistor obueni u topla odela od jelenske koe. Jedostavna kompozicija obuhvata realnost vremena sadanjeg veliku istinu prodora na Sever. Na meunarodnoj izlobi u DR Nemakoj, pre nekoliko godina, izmeu umetnika iz 38 zemalja Evrope, Amerike i Azije, sa ostvarenjima sovjetskih umetnika prezentiran je i rad Munhalova Sluaju svet. Uprkos prisustva jednog Pikasoa, Fuerona, Bergonconija i ostalih poznatih imena, redovno vienih na svim meunarodnim izlobama u poznatim svetskim galerijama, rad jakutskog umetnika dobio je laskave ocene kritiara. Izuzetno zadovoljstvo je razgovarati sa umetnicima, sluati o ivotu muzikom njihovih oseaja, i ini se, ovde, daleko od starog kontinenta, takav dijalog postaje nekako sveobuhvatniji i impresivniji. Junaci Munhalova su radnici, seljaci, inenjeri, stoari, lovci... svi oni sluaju svet na neki nain, doprinose preseljavanju civilizacije do bespua, zabaenih krajeva velikog sibirskog okeana. Tako je ureen moj ivot, danas bi rekli, tako je programiran, najbre zapaam pozitivne strane ivota. Pre svega, zapaam dobrotu oveka, dobrotu naih ljudi. Mnoge negativne strane ivota, koje bez sumnje imaju mesto u svakodnevnici, ne nalaze se u mom stvaralatvu, ovako je, ukratko, sebe predstavio istaknuti jakutski slikar Afanasij Nikolajevi Osipov, odmerenim glasom, pridruujui se ovoj, bar za mene, pravoj umetnikoj poemi koja je tekla u prostranom ateljeu Munhalova. Na drvenom stolu koji se uklapao u itav nametaj sibirskog stila, ubrzo su se nale sitne jagode. To se uvek, kau, nalazi na trpezi kada se doekuje prijatelj, naravno pored mezeluka i tradicionalne votke. esto mi je pogled, dok sam sluao ispovesti jakutskih slikara, odlutao do kao krv crvenih jagoda, neobino prijatnog ukusa, koje rastu u ovoj otroj klimi i nisu nalik na one nae, i inilo mi se, istovremeno, da se u njima ogledalo itavo podneblje, itava jedna epoha nastajanja i preobraaja. Osipov je govorio o svojim platnima, otkrivao je ta se skriva izmeu nijansi uljanih boja, napominjui da u svakoj njegovoj inspiraciji provejava namera, htenje i pomno kazivanje. Kao primer naveo je sliku Isterivanje vraa u kojoj se osea dah starih vremena, pominje sujeverje jo tu i tamo zadrano u narodu. Talentovani umetnik eli da naglasi kako se novi ivot uklapa, potiskuje onaj kako doslovce kae prokleti proli prepun surovosti. Putovao je esto, to ini i danas, nastoji da upozna stanovnike tundri nastanjene u renim dolinama severa, da oseti njihove napore da proire mee svojih sela i varoi, da obuzdaju prirodu, da dospeju do bogatstava u zemlji, i ivot uine srenijim. Svako putovanje, dalje u beskraj severa, obogauje mene kao umetnika. Svaki daleki kraj poseduje svoj mali svet kae Osipov, najavljujui, nekoliko trenutaka pre nego to je pokazao 33

slike, neprestano prisustvo tih ljudi i likova tog belog beskraja. Posle vie ostvarenja i tog duga prema narodu iji je ivot bio prepun nedaa i patnji, kao i nagovetaja praskozorja na stazama uvara jelena u zabitim tajgama, Osipov je promenio krug interesovanja: naglasak u njegovim kompozicijama postavljen je na druge teme savremenog ivota Jakutije. Huk industrijalizacije promenio je inspiraciju. Osvajanje bogatstava rasutih po sibirskom beskraju postupno je privuklo moju panju. Radnici hidrocentrale, graditelji, oni kraj maina, poljoprivrednici, uzgajivai, jednom reju ljudi koji stvaraju velika dela osvojili su moje srce kae Osipov objanjavajui osnovni smer stvaranja u kome eli verno da reprodukuje stvarnost. Dijalog sa jakutskim umetnicima, bolje, ispovest isprepletena zanimljivim detaljima, pomogla mi je da uverljivije osetim bilo ovog naroda, razaznam predstojee susrete koji su me oekivali narednih dana, dalje, preko zamiljene linije polarnog kruga. Slikarski pravac, socijalistiki realizam, dobio je u ovim ateljeima, kau, savremeniju dopunu u tehnici izraavanja umetnika i kolornoj prezentaciji platna. Uverio sam se u punoletstvo jakutskih umetnika i shvatio sve njihove preokupacije, ba zato to mi je palo u oi da je njihov registar veoma irok, nije kako se to obino kae sveden na prigodne motive. Jakutski umetnici su puni pravog narodnog nadahnua. Videti njihove radove pre otiskivanja na puinu sibirskog okeana, znai proniknuti u ivot ljudi dalekih oaza, pre fizikog prisustva, osetiti kolorit, naravi, duu jednog naroda. Dijalog je na poetku, dok se svi umetnici nisu na neki nain predstavili, jednostavno iznosei karakteristike svoga stvaralatva, imao ritam hronolokog reda. Kasnije, itava sinteza kazivanja, prerasla je u jo prisniji razgovor. Rastao sam na selu, u ambijentu vremena tridesetih godina, kada se u radovima umetnika, najee, provlaila crta izmeu starog i novog. Narod je stvarao legende o novom ivotu, a to je ostavilo traga u prvom periodu moga stvaranja rekao je Elej Semjonovi Sivcev, danas istaknuti umetnik, kako ga popularno zovu otac jakutske grafike, podvlaei da za najuspelije radove smatra seriju posveenu klasnoj borbi koju je nazvao Osloboenje sela. Talentovani umetnik je diplomirao u Moskvi 1956. godine radei gravuru Moja zemlja sovjetska Jakutija. Neto kasnije, slikajui savremene motive iz ivota svoga kraja, ipak, ne naputa teme iz istorije svoga naroda, smatra da je borba protiv kulaka bila toliko teka i surova da je generacije koje dolaze ne smeju zaboraviti. Jedna iz ove serije svakako je zapaena grafika Za vlast sovjeta. Za mnoge sovjetske kritiare impresivna grafika, uspeo rad Sivceva je Streljanje lana revolucionarnog komiteta, koju smo imali prilike da vidimo u Jakutsku. Posmatrau pred ovim radom izgleda, kao da se nalazi pred nekakvim filmskim ekranom: trenutak dva pred streljanje, uplaeni izraz lica ene kraj oca koji je tik pred otricama bajoneta, dok njegovu koulju grevitim rukama dri njegov sin unezverenog detinjeg lica. Svaka gravura znai odblesak jednog nevidljivog pripovedaa, deluje uverljivo, ljudski, i ispunjava reitost intimnih ispovesti o promenama u sibirskom podneblju. Jakutski umetnici daju preciznu, slikovitu predstavu o temama koje obrauju, napominjui da su njihovi radovi delovi umetnike poeme jednog naroda, izraz njegove volje i oseanja, vreme trajanja procesa dugoronog poduhvata osvajanja prirode. Vieasovni razgovor u ateljeu nije bio samo upoznavanje sa istaknutim umetnicima, hladno reanje injenica, beskrvno saoptavanje slikarskih varijanti; gotovo neosetno, dijalog je prerastao u prijateljsku razmenu miljenja. Stvaralaki ambijent ateljea, mozaik pedesetak radova slikara i gravera, doprineo je da se oseti duh jakutskog naroda, sagleda njegova herojska prolost i istinite legende. ivopis Jakuta kako je istakao Osipov ne sastoji se u tome da se umnoe istinite legende o prolim vremenima koja su bila prepuna tegoba, tundra vie nije samo stradanje, muka i oaj, ona postaje prostor savremenih kretanja. Talentovani umetnik, reen da u svojim delima ne putuje u prolost, shvata ulogu drutva u kome ivi, eli da vidi i slika promenu, progres i to plastinije izrazi kretanje napred. Sluajui umetnike due, otkrio sam trag mnogih pokolenja koja su, nekada, bezuspeno 34

krotila sibirske hladne vetrove. Svejedno da li govori Munhalov, umetnik prepun iskustva, ili bilo ko drugi iz grupe stvaralaca koji sede za niskim okruglim drvenim stolom, doljak moe potpuno da shvati odnos prema radu, zemlji i ideji. Povremeno, kada su me ljubazni domaini nudili da se posluim crvenim jagodama, utisci kao da su se slegali, a zakljuci pojavljivali u reljefnom obliku. Odmeren i tih glas umetnika i kritiara Inokentija Afanasijevia Potapova, sagovornika ija je sadrina misli za vreme pretresanja dugog opusa priznatih umetnika, plastino uobliavala priu o motivima i junacima jakutskim, kao da je eleo da naglasi kako se stara shvatanja, zadrana tu i tamo po zabaenim selima, ispiraju znojem. Poklonio mi je knjigu Sazrevati na ijim stranicama su kritike o istaknutim umetnicima. Kada sam, poto je prethodno Inokentije Potapov napisao posvetu, prelistao nekoliko stranica, video sam da se pominju i svi prisutni umetnici ovog razgovora, i da su mnogi radovi koji nas okruuju reprodukovani meu ilustracijama. Umetnost jakutskog naroda vekovima je lomljena i spaljivana, stajala je zamrznuta u ljudskim srcima. uo sam samo nekoliko detalja, ovla upoznao istoriju, kroz srdaan susret, sagledao osnovne crte ne samo Jakuta nego i drugih naroda nastanjenih u polarnom pojasu. I sve te vekovima neostvarene elje, povijanje kime pred carskim birima, ivotarenje u izbama ledenih oaza, ogledale su se nekad samo u zaostalosti i nepismenosti. Dolaskom sovjetske vlasti, posle oktobarske revolucije, talenti su progovorili, umetnici postupno poinju da priaju o surovoj prolosti ispisujui kiicom i dletom stranice istorije. Slikajui surove lepote, uvare jelena, lovce, stoare... talentovani umetnici, savremenici, ne zaboravljaju uda bez udesa, kako danas treba slikovito nazvati Sibir, raunajui na pravo oploenje bele pustinje, provoenje puteva industrijalizacije i svestrano iskoriavanje neizmernih bogatstava. Posle uspele prezentacije dela jakutskih umetnika 1971. godine u Moskvi, pored laskave ocene o radovima da predstavljaju umetnost duevne istote, ne izostaju priznanja za plodan rad, uravnoteenost u traenju motiva. Kroz dijalog sa umetnicima otkrivamo jo jednu znaajnu crtu jakutske populacije: istoriari u svojim zapisima tvrde da je umetniki ukus kod ovog naroda nastao davno, pre vie vekova, vremenom se usavravao, daleko od ma kakvog uticaja. Ostaci ornamenata, crtea i raznih ukrasa ilustruju veoma ubedljivo ovakva tvrenja. Jakuti su veliki majstori u dekorativnim ostvarenjima, od davnina su ukraavali svoje atre, dubili koru brezovog drveta, rezbarili konjske zaprege i oblikovali sa puno vetine drvene posude. Doljaci su snagom jakih vetrova odnosili bogatstva sprovodei u carska vremena bespotednu eksploataciju. U takvim uslovima, ista narodna umetnost bila je priguena, esto sputavana najezdama koje su, prosto, krstarile sibirskim bespuima. Muzejske vitrine uvaju vredne dokaze o staroj kulturi jakutskog naroda, stare nonje sa ukrasima od bisera i srebra i mnogo to sainjeno rukama pravih narodnih, samoukih umetnika ija se tehnika prenosila sa kolena na koleno. Obdarenost se, postupno, transponovala u istu umetnost, naravno kada su politike promene, trasirane snagom Lenjinovih zamisli, stvorile uslove za narastanje grupa profesionalnih umetnika u autonomnoj republici Sovjetskog Saveza. Danas postoji kola, fakultet i ateljei gde talentovani nalaze mesto da stvaraju, prenosei, zajedno sa starijim iskusnim zaslunim majstorima, iroki ivotni spektar na slikarska platna. Sve epizode svakidanjice sa dalekih sibirskih rejona, razbacanih daleko po nepreglednom beskraju, nalaze se u gradovima i kolhozima gde postoji est umetnikih galerija. Umetnik, Jakut po narodnosti, reito govori slikarskom paletom ili skulptorskim dletom, na jeziku koji nije nuno prevoditi. Kada sam naputao atelje pozdravljajui se sa dobroudnim domainima, inilo mi se da sam, uz razgovor i primamljiv ukus sibirskih jagoda, osetio htenja stvaralaca, shvatio nove izvore umetnikih inspiracija. Ako se na kraju posluim jezikom i svom emotivnou Jakuta, onda je najbolje napisati, zatvarajui vrata ateljea: boravio sam tamo gde rastu nene biljke talentovanih umetnika.

RAT PROTIV LEDA

35

Da li je ovek naeg vremena u stanju da izmeni surovu klimu severnog ledenog pojasa? Ovo pitanje nije poetak neke moderne bajke, iako, na prvi pogled, izgleda daleko od stvarnosti. Klju za reenje zagonetke vie nije samo u mati naunika: strateki plan za konani udar u bespotednom ratu protiv prirode ve je ucrtan u geografsku kartu bliske budunosti.9 Na putu osvajanja bogate sibirske pustinje najvea prepreka je vena hladnoa: konstantna niska temperatura pod zemljom zadaje velike muke naunicima. Problemu se prilo svestrano, stotine naunika bave se danas izuavanjem svojstava materija na prostranim polarnim oazama. Dugogodinja ispitivanja su pokazala da ovek moe, primenom odgovarajue tehnike pri gradnji objekata, na nekim mestima, da koristi prisustvo leda u zemljinoj kori. Prirodna bogatstva Sibira nalaze se u rejonima gde vladaju surovi zakoni niskih temperatura. Podaci istraivaa, geologa, koji gotovo svakodnevno stiu sa mesta gde tektanje maina mehanizacije jo nije prisutno, dopunjuju postojee pokazatelje o neizmernim naslagama uglja, gasa, nafte, dijamanata, energetskih potencijala... Stranac nije iznenaen velikom hladnoom, nju je oekivao, ali, zato, stotinu drugih stvari impresionira, skree panju, gotovo deluje okantno. Neistraene staze Sibira postale su predmet pedantnih naunih istraivanja, stvar dugih eksperimenata, protivnik sa kojim se rvu stotine strunjaka reenih da osvajaju na ledenim prostranstvima neizmerna bogatstva sakrivena na ogromnoj zemlji. ovek vodi bespotedan rat protiv prirode. Jedna od, bez sumnje, jedinstvenih naunih ustanova u svetu je Institut za prouavanje vene hladnoe u Jakutsku. Pod krovom ove znaajne ustanove reavaju se enigme, deifruju pojave, ispituju nepoznanice sakrivene u ledenoj izoblienosti zemljine kore. Prouavamo prirodnu pojavu, izuzetno niske temperature, tragamo za tajnama ledenih predela i studiramo u izuzetnim uslovima zemljinu koru ovo je rekao zamenik direktora Instituta u Jakutsku Petar Andrejevi Danilov, poelevi dobrodolicu. Saznajemo da bavljenjem svojstvima niskih temperatura ovek, postupno, otkriva izvesne zakonitosti i, uz potovanje odreenih pravila, moe da koristi sve to mu prua kako se to obino kae surova priroda. Izuzetno nas zanima kakve sve koristi ovek moe da ima ako odlui da boravi u sredinama gde vladaju niske temperature, i, istovremeno, koji je najcelishodniji nain da se savladaju tekoe ovih ledenih prostora dodao je Petar Danilov u nameri da, u prvim trenucima boravka, istakne ulogu i znaaj Instituta.10 Nije to bio nikakav dramatian uvod, misteriozan prolog, namera da se sve shvati kao ulazak u kuu uasa i strave. Nauna atmosfera, prepuna odmerenih naunih manira, dobronamernost i predusretljivost prema doljacima, dala je poseban ton dijalogu i nagovestila zanimljiva saznanja u pravoj ledenoj egzotici. Ukratko, zadaci Instituta, smerovi ispitivanja su sledei: studira se kako i kada se obrazovala vena hladnoa, zato ona postoji, ta e se dogoditi ako ovek, koristei moderna sredstva, bude ugroavao tog napadaa, kako se treba ponaati sa ovom prirodnom pojavom i kakvim se sve metodima valja sluiti kada se gradi na takvim terenima? To su pitanja koja preokupiraju okupljene
9

10

Rad laureata dravne nagrade Petra Mihajlovia Borisova, registrovan je pod brojem 7337 u Komitetu za otkria pri Savetu ministara SSSR. Posle dugogodinjih ispitivanja i prouavanja projekat za promenu klime severnog ledenog pojasa, ukratko, predvia postavljanje brane u Beringov moreuz. Na tano odreenom mestu kod ostrva sv. Diomida irina prolaza je oko 80 kilometara, a dubina oko 50 metara. Dinovska brana treba da izmeni put vodama Tihog okeana u Ledeni okean. Ogromne pumpe promenie sliv arktikih voda u obrnutom smeru, i rauna se, da e oko 140 hiljada kubnih metara voda odlaziti u Tihi okean. Sa zapada e tople vode Golfske struje, postepeno, otopljavati Arktik. Polarni krug e promeniti, vremenom, klimu (!): u Sibiru e zime biti blae, prolee e se pojavljivati ranije, tamo gde je danas tundra nii e sona trava i druge biljke. Ovaj projekat, zasad, stoji u fascikli, jer za njegovu realizaciju treba dosta para. Prorauni su pokazali da bi poduhvat kotao oko 24 milijarde rubalja. Institut za izuavanje niskih temperatura (vene hladnoe) osnovan je 1930. godine, naravno, ne odmah kao velika nauna ustanova. Sredinom 1937, zbog raznih pitanja iz naune prakse doli su naunici iz Moskve koji poinju da reavaju sloene probleme iz ove oblasti. Institut postaje 1940. stanica za nauno istraivanje, i konano, posle ove faze, 1960. samostalna nauna ustanova Institut.

36

naunike naravno ralanjena na vie oblasti reene da proniknu u nedovoljno ispitane sfere ledenog podzemlja. Poveli su me u podzemne komore Instituta, laboratorije za izvoenje najsloenijih eksperimenata u uslovima neprestano prisutnog mraza. Odmah padaju u oi prostorije bez zidova, tavanica, polukrunih svodova sigurnosti, jer ti lavirinti su duboko pod zemljom, nalik na duga rudarska okna. Nita zato, eto jednog od prvih odgovora za namernike, kako se ponaa zemljina kora ovde u sibirskoj utrobi. Ako se tome doda da je sastav terena pean (!), onda je sve vie nego razumljivo: stalne niske temperature, bez obzira na promene, gore, na povrini, odravaju kohezionu snagu leda pod zemljom. Bez opasnosti da se svod stropota, mogu se kopati odaje, tuneli, hodnici i prolazi. U laboratorijama, skrivenim pod zemljom, kojim prolazimo, obavljaju se razna ispitivanja; na jednom kraju postavljena je elina konzola, na drugom prednapregnuti beton, na treem naroitim spravama ispituje se priroda vrstoe drveta, gume, plastinih masa i tako redom, gotovo u svakom kraju odaja mnotvo naunih opita. Direktor Petar Danilov napominje da su u Institutu angaovani naunici i njihovi saradnici raznih struka; i da bi to slikovitije predstavio njihove preokupacije, rekao je da postoje etiri oblasti zanimanja ove armije strunjaka. Prouavaju se razne oblasti vene hladnoe: opte smrzavanje (zakoni smrzavanja, razliiti procesi, termika erozija itd.), fizika svojstva (dinamika fiziko-hemijskih pojava u ledu), priroda vrstoe (razliite diferencije koje se javljaju na raznim predmetima i stvarima) i inenjersko hladno posmatranje (ovaj deo je, u stvari, neka vrsta mosta izmeu iste nauke i prakse, na primer, izuava se kako podii zgradu, postaviti put, elezniku prugu itd.). Dakle, ovde se istrauju svi oni nepoznati procesi koje je priroda doskora skrivala, ili skriva i dan danas, u okrilju velikih hladnoa. Svi oni skeptici koji su raunali da je niska temperatura samo iva u termometru ispod oznake nula, gorko su se prevarili. Nauka je skinula veo sa velikih tajni prirode, i otkrila da ovek, prodirui prema Polu, moe ako se ponaa na odreen nain da ima velike koristi od surove prirode protiv koje ratuje na ovim dinovskim prostorima. Dugo ovek nije znao kako da se ponaa kad gradi visoke zgrade na ovom jedinstvenom terenu. Kue su se ruile kao kule od karata! Pojava podzemnih voda, uprkos stalnih niskih temperatura, nije nemogua. Eto jedne otkrivene opasnosti u sklopu itavih, moe se slobodno rei, naunih ispitivanja o venoj hladnoi, jednog od niza problema rekao je direktor u nameri da nam otkrije svu sloenost pravilnog ponaanja u sibirskom carstvu ledenih uda. Igra oko podzemnih voda, utvrivanje na koliko metara dubine, ispod zemljine kore, najee, uprkos niskih temperatura, probije voda i, pod teretom na povrini graevina, zgrade, fabrike hale, stubovi mosta itd., uslovljava pomeranje ili sleganje ledenih zemljanih gromada, izgleda, nema odreenih zakonomernosti. Naunik argin je 1938. godine kopao rupu duboku 116 metara, voda se nije pojavila, nije mogla da proe kroz zaleenu zemlju. Meutim, hidrogeolog Meljnikov iskopao je 1940. godine rupu duboku 500 metara i voda se pojavila!? ini se da nema odreenih pravila, nego da strunjaci, koji ispituju ovo zemljano ledeno more, moraju, na mestu buduih gradilita, detaljno da ispituju terene. Nekad se smatralo da je na tlu niskih temperatura najbolje ne graditi viespratne zgrade. Meutim, nauka je otila daleko, svestrana ispitivanja, pedantna izraunavanja i duge analize terena na kome se gradi, obezbeuju potpunu sigurnost. Prodor industrijalizacije na sever zahteva izgradnju na velikim prostranstvima koja, na ovom podneblju, ima svoje specifinosti. Postaviti vodovod ili kanalizaciju kroz podruje vene hladnoe, gde je temperatura ispod povrine zemlje, ak i za vreme zubatog leta, uvek minus etiri, predstavlja sloen problem, ali, naravno ne i nereiv. Glavni zadatak Instituta u Jakutsku kako nam je rekao Petar Danilov trenutno je rad na ispitivanjima pojedinih faza projekta izgradnje eleznike magistrale BAM (Bajkalsko-Amurske), kao i potpuna kontrola za vreme izvoenja radova koje je uveliko poelo na trasi. To je veoma odgovoran posao, jer, bez sumnje, ovaj poduhvat znai dinovski korak napred u dvoboj u sa prirodom na sibirskom frontu. 37

BAM, nova eleznika pruga, postaje krak Transsibirske eleznice prema severnim predelima, koji e se pribliiti industrijskim postrojenjima i desetinama novih gradova koji su tek nedavno ucrtani na geografsku kartu Sibira. Strunjaci Instituta vodie, dok god bude trajala izgradnja, stalnu i upornu borbu protiv promenljivih udi vene hladnoe; neprestanim eksperimentima kontrolisae se materijali koji se ugrauju; proveravae mehanizaciju i konstrukcije u uslovima niskih temperatura iznad i ispod zemlje. Pohod na sever neprestano je pod prismotrom armije naunika. Nita se ne preputa ni ve proverenim zakonima na niskim temperaturama. Budnost je presudna, kau, priroda ima varljivu osobenost, sklona je iznenaenjima, i samo jedna mala nesmotrenost moe da odnese u nepovrat milione rubalja. Priroda Sibira, neprestano tvrde kroz razgovor Sibirci, prosto oekuje da ovek napravi greku i onda hitro naplati cenu bogatstava. Vienja u podzemnim lagumima, u stvari laboratorijama, dovoljno reito govore o sveobuhvatnosti naunih istraivanja, i to je najvanije, svi pokazani eksperimenti su ba deo onih dugih mostova izmeu nauke i prakse, o kojima nam je govoreno za vreme posete ovoj naunoj ustanovi. Ovde se vreme ne gubi, svaki opit je deo jednog koraka napred, blie polarnim oazama, dalji prodor u bespua ije se mee iroko prostiru na sve strane od Jakutska. Neobino vaan deo u sklopu serije radova Instituta je, takoe, novina koja u toj oblasti znai, bar za ove uslove ivota i rada, jedinstven poduhvat. Strunjaci su mi sve podrobno objasnili tokom dvoasovnog boravka, bez posebnog isticanja, pridravajui se skromnosti, popularnim jezikom nauke: za narednih pet godina Institut priprema takozvanu geoloku prognozu vene hladnoe. Naime, ekipe strunjaka e sa naune strane, prezentiranjem odreenih formula, zakonomernosti i pravila, detaljnih ema, kao i svih neophodnih podataka, poput meteorologa koji pripremaju meteoroloke prognoze graditeljima, konstruktorima i ekonomistima staviti na raspolaganje rezultate pedantnih ispitivanja i na taj nain jo bolje naoruati osvajae du linija sibirskog fronta. Sve to je ranije, nekad, davno, izgledalo kao deo ilvernovske fantazije, danas postaje realnost jedne svakidanjice. ovek, izgleda, danas treba da izvri jo dosta svemirskih letova na zemlji, rei, kako se to kae, ovozemaljske zagonetke... Nepoverljivost pred budunou, tu i tamo postoji, i to nije nita strano, pogotovu kada naunici govore o poduhvatima u Sibiru. Do pre izvesnog vremena, neki iz kontinentalnog dela Sovjetskog Saveza zbijali su ale kad god bi se pojavio neki novi projekt ili bio nagoveten teko shvatljiv poduhvat. Eh, opet Sibirci fantaziraju, premetaju planine i reke! govorili su skeptici zbijajui alu. ta se dogodilo: danas sa nepoverljivima zbijaju ale i govore da, uskoro, nailaze jo vea iznenaenja. Projekat Borisova o podizanju brane u Beringovom moreuzu, ime bi se prouzrokovalo rastapanje leda u polarnim predelima, i na taj nain uticalo na promenu surove klime u Sibiru, predstavlja deo projekta ostavljenog za budunost. Meutim, uz promenu renih tokova, namera je da, izgradnjom kanala i proseka, reke umesto prema Severu, posle manevarskih radova poteku na jugozapad, prema toplim morima! Smeli projekat odmah izaziva panju doljaka, hitro budi neku izuzetnu radoznalost. Projekat e za mnoge liiti na savremenu fantaziju, neto izuzetno u svetu modernog vremena. U mojoj belenici stoji zapisano i podvueno vie puta sve o zamisli koja je poela da se ostvaruje. Niz pojedinosti o ovom mamutskoj ofanzivi prema smeru matica renih tokova, nisu ostale nikakva tajna. Kada ovek saznaje pojedinosti, sve izgleda nestvarno, neuhvatljivo i teko ostvarljivo. Ali reporteru nita drugo ne ostaje nego da paljivo saslua da mu podrobno sve objasne i pokau sve do detalja. Reke e potei uzvodno!? Priznajem, u prvi mah sam se iznenadio, verujui, kao mnogi kontinentalci, da je to jo jedna sekvenca budueg vremena. Nisam rekao nijednu re, i ubrzo se 38

pokazalo da bi svaki komentar bio suvian. Ljudi su mi, detaljno, bez pompe, manira samohvalisanja, objasnili da se stara ideja uveliko realizuje: dosad je zavrena izgradnja prvog dela rene okretnice, kanala Irti Karaganda, dugog oko pet stotina kilometara (na tom delu podignuto je, dosad, 22 crpne stanice, 14 brana, mnotvo mostova itd.). to sam vie podataka saznavao inilo mi se da, ponovo, saznajem nekakav scenario za fantastian film. Glavni deo, moto smelog projekta, jeste, podii, uz pomo crpnih stanica, vodu reke Irti na visinu od pet stotina metara (!), i onda e reka izmeniti tok smer matice e se okrenuti na jug. Rauna se da e za nekoliko godina, kada prve etape ovog velikog poduhvata budu zavrene, predeli bez vode biti natapani, to e, istovremeno, obezbediti pomo metalurkim postrojenjima. Gradovi i varoi koji, kako ovde kau, gladuju zbog nedostatka vode, postae uskoro potpuno siti. Hladne vode Oba i Jeniseja, posle prolaska kroz pusta sibirska prostranstva, ulivaju se u Severni ledeni okean. Ovo je dananja slika, ali delovi njihovih tokova promenie smer, putovae, unatrag, prema toplim morima. Poseta Institutu vene hladnoe pokazala je, pre svega, koliki je obim istraivanja i graditeljskih poduhvata u Sibiru. Ali, odmah valja dodati, nije re o tajnama koje se skrivaju u zabitom beskraju teko prohodne bele pustinje. Sovjetski asopisi, naune publikacije, listovi i razne knjige, redovno obrauju zanimljivosti iz svakodnevice osvajanja Sibira, najavljujui najnovije poduhvate, rezultate naunih otkria i uspeha graditelja. Nisam traio zagonetke, neobjanjive projekte, a oni su se na svakom koraku pojavljivali u svetlu uzbudljivih saznanja, koja su, za ove ljude ovde, sasvim obine stvari. Oni najambiciozniji imaju pravo, kada kau: oseamo da je za neke daleke rejone Sibira XXI vek uveliko poeo, danas, u ovom XX veku!

39

U oblasti polarnog kruga

LET NA POETAK SVETA
Mraz se uvlaio u kosti, kada sam prohladnog sunanog jutra sa voznom kartom Polarne avijacije u depu, pred hotelom Lena, zaustavio taksi i krenuo prema aerodromu. Jakutsk, grad u kome se stiu svi putevi iz polarnog beskraja uveliko je bio budan. Lenjinovim prospektom hitali su graani na posao, neobina ivost na ulicama, ostalo je dvadesetak minuta do poetka radnog vremena. I ova varo, glavni grad vene hladnoe, potvruje ono nepisano pravilo da su svi gradovi na svetu, pre i posle radnog vremena, potpuno isti. Prolazimo kraj kamenih zdanja Vrhovnog sovjeta i Sovjeta ministara Republike, zatim, dalje, ostavljamo zgradu republike tipografije koja je dobila ime legendarnog astronauta, prvog oveka koji je poleteo u kosmos, Jurija Gagarina, i upuujemo se pravim kao strela bulevarom, kraj kompleksa stambenih zgrada, prema velikom aerodromu. Proteklih dana bezbroj utisaka ispunilo je belenicu, desetine injenica i susreta, dopunili su impresije velikih i malih sibirskih tajni. Vienja na putu vienedeljnih traganja za nepoznanicama belog beskraja frapantno upoznaju doljaka, posle jedva polovine preenog puta, koliko se nedovoljno zna o ljudima, njihovoj energiji, htenjima i borbi sa prirodom. Na svakom koraku iznenaenja, ali samo iz ugla posmatranja stranaca, jer sve to neobino, za stanovnike ovih krajeva predstavlja sasvim obinu stvar. Istina, oni su svesni poduhvata osvajanja, esto odricanja, usamljenosti i tekoa u podneblju niskih temperatura, meutim, niko nee uti da se oni jadaju, prieljkuju druga podneblja, klimu gradova kontinentalnog dela Sovjetskog Saveza. Starosedeoci, Jakuti, puni su hvala, dive se napretku koji se zapaa na svakom koraku, i tvrde da se slika Sibira menja iz dana u dan, napominjui da samo oni koji vrlo dobro znaju kako je izgledala dolina Lene nekad, lako zapaaju bezbroj novina u gradovima i na selima. Predstojao je let preko polarnog kruga. Smer: obale poznate severne reke Indigirke. Na karti pronalazim ostrvce, oazu koja je po geografskoj duini veoma daleka. Ljudi sa predrasudama shvatili bi otiskivanje na puinu belog okeana kao put na kraj sveta prepun neizvesnosti. Vremena su se promenila, a sa vremenom i opisi dalekih putovanja u oblast polarnog kruga. Posle vie hiljada preenih kilometara do Jakutska, taj uvek zagonetni Sibir toliko je priao o sebi da sam dok piloti, pred poletanje, probaju motore dvomotornog aviona aviona koji podsea na Dakotu uneo u belenicu bez razmiljanja: poinje putovanje na poetak sveta! Oekivati avanturu znailo bi krenuti na put prepun avanturistikih ambicija. Let prema dalekim ljudskim prebivalitima znaio je nita drugo nego let prema novim susretima, novim poduhvatima, novoosvojenim prostorima u sibirskom beskraju, novim generacijama, novim naseljenicima ledenog carstva bez carevine. Prolost je ostavila, kau, tragove u tim predelima, ali hrabri narodi su znali da ona nee biti dugovena, da je odstupila, predala se pred najezdom sadanjice, uvereni da e stari obiaji i navike, vremenom, potpuno usahnuti. Neki putopisci, eljni to bombastijih ocena o Sibiru, odluili su da ga nazovu i ledenim paklom. Ako je neophodno koristiti terminologiju religije, dok dvomotorni avion uzima smer prema polarnom krugu, ini se da je najprihvatljivije, ipak, posle dosad prikupljenih podataka, rei odmerenije: put prema paklenom ledenom raju. Zabeleio sam ba tako uveren da ni ovozemaljski samozvani bogovi, nekadanji kolonizatori, carski podanici, nezasiti osvajai, nisu, svojevremeno, rado navraali i ostajali da stvaraju rajske bate. Samo ljudi uvereni u sebe, svesni da su jai od prirode, mogu da podignu jedra i otplove prema dalekim obalama u lavirint hladnih bespua. inilo mi se da sam, letei prema nepoznatoj Indigirki, razoruao, pre svega, vernike, opredelivi se za ovozemaljske ivotne ciljeve. Sibir je za mnoge nekakva nedokuiva tajna, nepoznat prostor. Nije teko na stranicama raznih knjiga i asopisa otkriti vienja stranaca koji su dospeli do ovih krajeva. Oni, obino, tragaju 40

za zabitim mestima, prieljkuju okantna vienja, neoekivane dijaloge i, kao da nastoje, da utvrde postojanje troglavih lavova i razljuenih zmajeva u ljudskom okrilju prolosti. I od svega toga, posle proputovane etape, prepune susreta i vienja, isuvie je jasno: da su Sibirci zauzeti sadanjou, prolost pominju samo kada joj sude, a budunost, zato je pominjati kada se pre vremena uvukla u svakidanjicu? Avion plovi zimskim vedrim nebom. Kristalno jasan vidik kroz avionski prozor. Promie Sibir kao nekakvo tekue more. Dostojanstveno se pojave planine, ali, reljef se teko razaznaje, sve je u beloj odori. Dvomotorni avion ostavlja trag dole, na terenu koji prelee, pokretna siva senka remeti jednolian kolorit, provlai se pravolinijski preko predela kojim prolazi zamiljena linija polarnog kruga. Posle neto vie od jednog asa leta prelazimo tu ledenu granicu, ucrtanu jedino na geografskim kartama i kolskim globusima. Avion grabi vazdunim koridorom polarne sfere. Pod nama je sada onaj deo sibirskog prostranstva, esto ljubopitljivo opisivan i uvek nedovoljno poznat. Sa velike visine bele slike, nedogled prostrane zemlje i monotona ujednaenost belih povrina, stvaraju utisak prisustva na nekoj drugoj planeti nepoznatih boja i profila. Kada je od poletanja iz Jakutska proteklo puna etiri asa, avion je lagano poeo da se sputa, i onda se pred nama pojavila tundra kroz koju se, kao kakva zmija provlaila zaleena reka Indigirka. Stjuardesa je obavestila putnike da emo za nekoliko trenutaka sleteti na aerodrom varoice Druina, i posle zadravanja od pola asa, nastaviti put za Belu Goru. Na jedva stotinak metara visine na jednoj padini prema obali reke pojavio se red onih simpatinih drvenih kuica sa strmim krovovima, kakve veti ilustratori obino crtaju u dejim slikovnicama i knjigama skaski, nastalih nekad, davno, za vreme dugih zimskih noi, kraj ognjita, u mati najstarijih domaina, moda ba ovde na dalekom severu. Oko karakteristinih zgrada varoice Druina, ogolela retka uma razbijala je usamljenu udaljenost ovog ostrva, odseenog od sveta ogromnim naslagama snega i leda. Sve je izgledalo izikljalo, izniklo tekom mukom kroz beli pokriva koji neumoljivo pritiska zemlju. Avion je sleteo na improvizovani aerodrom, oblak snega ostajao je iza repa dok smo rulali neravnim tlom. Veina putnika stavila je naoari za sunce. Setio sam se da su me upozorili, pre leta u ove predele, kako su naoari neophodan rekvizit, jer su sunevi zraci koji se lako odbijaju od snenog pokrivaa izuzetno jaki i opasni. Dovoljno je jedan as provesti na snegu, pa doiveti niz neprijatnosti sa vidom, esto toliko da pomo lekara postaje neophodna i hitna. Kada su se otvorila vrata aviona, i kada sam kroio prvi stepenik, prvi, najbolje rei, hladan polarni zagrljaj, bio je vie nego napadan. Ubrzo, obavetavaju da je temperatura minus 27 Celzijusovih! olja toplog ruskog aja prijala je u maloj pristaninoj zgradi. Prvi trenuci u polarnom krugu proticali su, uglavnom, u prikupljanju prvih impresija. Aerodrom varoice Druina podseao je na malu elezniku stanicu. One upravo pristigle saekali su roaci, poznanici, prijatelji, prihvatili su kofere i krenuli prema gradiu. Putnici koji nastavljaju let oekivali su strpljivo poziv u avion, otpijajui gutljaje toplog aja. Na prvi pogled, smisao za istou i red, upadljivo se zapaa u jednospratnoj zgradi aerodroma, iza koje je razapeta radioantena za vezu sa avionima koji dolaze i odlaze. Sve je to skladno uklopljeno u ambijent polarnog sveta. Nita lake za domaina nego zapaziti stranca, ali onda domaini ne ostaju rezervisani i utljivi, brzo ponude aicu votke. Osetio sam, na prvom koraku, dobrotu u oima saputnika od kojih su mnogi bili kosooki, Jakuti, i ubrzo, za vreme predaha u maloj toploj ekaonici, ponudili su srdano da neto popijemo da se zagrejemo. Kapljica se potuje na ovakvoj hladnoi, na kojoj se, dok sam preao pedesetak metara od aviona do zgrade, srce ledi za nekoliko minuta, dok ovek ima oseanje da se nalazi u nekakvom oklopu ija se povrina neprestano smanjuje. Saznajem da do Bele Gore, varoice takoe na reci Indigirki, preostaje samo jo dvadesetak minuta leta. Otpijajui gutljaje votke koja je, na ovom pasjem mrazu, vie prijala od aja, saznajem ukratko od novopeenog prijatelja Hristoforovia, simpatinog momka, o mentalitetu starosedelaca. 41

Vie narodnosti sainjavaju populaciju ovih krajeva, to stranac ne moe, odmah, da zapazi. Dobroudni, govorljivi, poverljivi i predusretljivi metani brzo otvaraju srca, poverljivo gledaju namernika, ali samo zato to strahuju da mu neto ne zatreba, ovde preko sveta, usred hladne tajge, da se ne nae u neprilici. Bezbroj kontrasta namernik sree u predelima polarnog kruga. Avion je najbra veza sa Jakutskom, prvim velikim gradom, prvom lukom na snenom okeanu, a najsigurnija su veza, izmeu zabaenih sela i naselja. sanke sa pseom zapregom! rekao je sagovornik, u nameri da nam, uz gutljaje aja, posle britke otrice velike hladnoe, predstavi neke osobenosti ovih krajeva. Na pitanje, kako to sanke, kada ovde oko aerodroma vidimo samo terenska i putnika vozila, dobili smo odgovor da se tako sigurno stie, povrh velikih snenih nanosa, a da se terenskim automobilom sa dva diferencijala putuje uglavnom kroz naselja ili ledenom autostradom, koju predstavlja zaleena povrina reke Indigirke na razdaljini od stotinak kilometara izmeu Druine i Bele Gore. U tundrama nema puteva, cela tundra je put jelena, losova i drugih ivotinja dodao je na novi poznanik dajui nam prva uputstva za kretanje po bespuu sibirskih rejona. Danas, posle prodora novog vremena, savremene tehnike, avioni i helikopteri najvie pristoje polarnom ambijentu i istovremeno liavaju ljude muka oko brzog transporta, snabdevanja raznom robom. Ranije su elementarne nepogode za vreme dugih i otrih zima predstavljale svakodnevicu, pa su ih Jakuti nazivali, verujui u postojanje nadzemaljskih sila, kratko bi boji. Pred najezdom prirode i pred nemilosrdnim doljacima seljak se utke povinovao, zadovoljavajui se skromnim otporom, koji mu je omoguavao da preivi. Ali sada nikome ne pada na pamet da u zaprezi krene na Jakutsk, i putuje puna etiri meseca, i onda, isto toliko vremena natrag, preko stotinu prepreka i opasnosti! Dokrajena je, kau, skupa i sloena potreba da hrana, koja zimi nedostaje, putuje na sever preko ogromnih rastojanja. Sela i varoice nastaju na obalama reka, vie se ne ratuje neravnopravno sa olujama, snenim meavama, ledenim gromadama... Civilizacija je probila obru polarnog kruga, i nastavlja svoj pohod. Za koju godinu tek podignuta sela prerae u varoice, a dananje varoice u gradove. Putnici za Belu Goru pozvani su da uu u avion. Otra zima ponovo je traila puteve da kroz pore prodre duboko u organizam. Pretrali smo do Iljuina da bismo umanjili oseaj ove opake hladnoe. Let prema krajnjoj taki puteestvija bio je isuvie kratak, pilot nije imao potrebe da uzima veliku visinu, dovoljno je bilo ploviti vazdunim koridorom na hiljadu metara. Pod nama je neprestano rena dolina Indigirke, levo i desno, usred tipine sibirske tundre, pejza ispunjavaju desetine jezera i jezeraca pokrivenih ledenom korom i pozamanim snenim pokrivaem. Kratak predah u Druini nagovestio je susrete sa nepoznatim predelima i ljudima, napomenuo prisustvo novog vremena i doprineo da, kroz kratak dijalog, utvrdimo da u ovim sibirskim oazama nema uznemirenosti i nervoze. Uz sve to, naravno, nisam shvatio da predstoji vienje sa idealizovanom slikom sela u polarnom krugu: ali, kao nedovoljno informisan doljak, ipak, posle dosad obavljenog putovanja, po neto junijim sibirskim prostranstvima, bio sam uveren da u Beloj Gori neu zatei raskone kue sa stubovima ukraenim rezbarijom, a ni seljake, sklepane od prua i blata. Naselja izrastaju ovde kao peurke posle kie, prema unapred postavljenom planu: vie se ne moe dogoditi, kao u stara vremena, da ovek, noen stihijom prirode, stvori naselja na jednom mestu, i posle izvesnog vremena, uvidi da je teren nepogodan: recimo, da je padina koju je naselio okrenuta neprijatnim vetrovima, ija snaga dosee do tolike moi da premeta snene dune i nosi sve ispred sebe. Ljudi su brzo uviali da se valja seliti na drugo, sigurnije mesto. ivotne prilike ovih ljudi, na dohvat arktikih ledenih bregova, bitno su se izmenile. Meutim, tok tih promena nije prekinut, formula naunika kojom se otvaraju ledene dveri, upravo je poela da se primenjuje. Gigantska sibirska operacija, izgleda, najbolje se moe pratiti na ovoj prvoj liniji fronta. Neki analitiari van zemlje, esto su skeptino rasuivali, ocenjujui 42

poduhvate u Sibiru, najee, kao megalomansku utopiju, a oni odmereniji to blae formulisali, nazivajui sve suvie smelim poduhvatom. Razmiljao sam o takvim ocenama i posle prvog zagrljaja sa otrom hladnoom zakljuivao da e nagovetena vizija, idui susreti, odbaciti sva takva shvatanja i ocene o rezultatima osvajanja puste sibirske zemlje. Avion je sleteo, kako je izgledalo u prvom trenutku, na besprekorno ravnu pistu aerodroma. Ubrzo, saznajemo da je pista, u stvari, zaleena povrina reke Indigirke.

BELA GORA, NASELJE ZA SUTRA11

Najsevernija taka, zona polarnog kruga, podneblje bez velikih gradova, krajiak sibirskog nedogleda. Okrilje zaspale Indigirke, pretvorene u jednu dugu, zmijoliku, ledenu santu, koja vijuga, tamo daleko, sve do Severnog ledenog okeana. Brodovi, vezani uz obalu, miruju u zagrljaju leda. Zimska odea i obua za evropske hladnoe predstavljaju vie nego oskudnu odoru za ove predele. Bela Gora, jue roena varoica, na blagoj padini desne obale velike sibirske reke, ne poseduje kau nam odmah ni jednu jedinu stranicu prolosti, samo jedva poneto od vremena sadanjeg. Drvene zgrade se podiu du ulica koje tek narastaju, i potvruju da je gradi deo sutranjice. Srdaan doek na aerodromu male sibirske varoi, dobrodolica koja je po mnogo emu neobina, svojstvena za posete izuzetno vanih gostiju. Drago nam je to moemo da vas prijateljski doekamo i pozdravimo u naem naselju. Vi ste prvi stranac koji je otvorio vrata Bele Gore rekao je Konstantin Nikolajevi Habarov, partijski sekretar, Jakut, pruajui mi ruku poto sam tek napustio avion. Uglaen, dostojanstveno odmeren u sivom kaputu sa ukusnom krznenom kragnom, interesovao se kakav je bio let od Jakutska, i zatim se izvinio to u naselju, zasad, jo nema ni malog ni velikog hotela, gostinjice, pristojne zgrade za smetaj gostiju, nagovetavajui, ipak, da je sve uinjeno kako bi se prvom gostu male varoi omoguilo da se prijatno osea u dalekom sibirskom kraju. Ovo je pola naselje, pola gradilite, pola varoica koja tek nastaje, izrasta usred tajge, proiruje svoje mee, na prostoru koji je prekrivala uma kae Habarov, dok zelenim moskviem naputamo obalu Indigirke. Arhitekti bi ocenili trenutan izgled Bele Gore reima da je to naselje gradskog tipa. Svaki kutak je jedinstven detalj, neto nesvakidanje, neobino za namernika naviklog na evropski kontinent i vrevu metropola sa vie miliona stanovnika. Na licu Bele Gore mnogo ta je izuzetno, a ponajvie rast na pustom predelu, pojava drvenih dvospratnica: uopte, jedna nova organizacija naseljskog ivota. ovek vie ne lii, okruen beskrajem bele praume na liliputanca uurenog u drvenom kuerku, ostavljen na milost i nemilost sibirskim ledenim meavama. Znate, ovaj predeo je veoma zanimljiv, teko mi je da vam, na preac, predstavim ljude, njihove napore, itavo naselje i stotinu drugih stvari. To ete saznavati postupno, ima dosta zanimljivosti. Ovde u naem kraju, na primer, na svakog oveka dolazi po jedno jezero! rekao je Habarov u nameri da nam najbolje ilustruje slabu naseljenost na prostranstvu bogatom rekama, reicama, jezerima i jezercima. Prisutnost sibirskih dimenzija, deo epidemije krenja tajgi i tundri, nagovetavala je svojevrstan doivljaj meu ljudima, koji nijednog trenutka ne oseaju nikakvu odseenost od sveta, prieljkujui neke druge radosti, blau hladnou, prostrane bulevare, iroke ulice i grandiozne trgove. Za njih vie nije nita daleko, ako im se prohte, izvade avionsku kartu, odetaju do Jakutska, ili nekud dalje, do kontinentalnog dela Sovjetskog Saveza. Ovde, na prvi pogled, vie ne treba tragati za budunou, ona se nazire na svakom koraku Bele Gore. Dospeo sam u okrilje hladne i nepregledne tundre, u gradi koji narasta, u naselje po novoj sibirskoj formuli, meu ljude koji nisu optereeni zabludama i slabostima. Sve neposredne susrete i
11

Autor ove knjige je prvi stranac koji je posetio varoicu Bela Gora. Prve porodice su se uselile u novosagraene zgrade i zapoele normalan ivot 4. oktobra 1974. godine.

43

vienja, opisau onako kako su ostali zapisani u mojoj putnikoj belenici. Bela Gora nije varoica sluajno nastala, ona ima svoju predistoriju, uzroke stvaranja i projekat svog konanog izgleda kada se graditelji povuku. Selo Abij, neto uzvodnije, na levoj obali Indigirke, postalo je davno, i jedno vreme predstavljalo centar ovoga kraja. Kada se led velike reke ija debljina dostie metar i po, otopi, juna svake godine, poplave su unitavale sve to je ovek mukotrpnim radom zasadio u siromanoj bati kraj kue ili na poljima du obale Indigirke. Svake dve-tri godine poplave su bile tolike da metanima sela Abij nisu mogli da pomognu, danas u moderno vreme, kada je pomo organizovana u ovim predelima Dalekog Severa, polarna avijacija, avioni i transportni helikopteri. Sve porodice su bile veoma ugroene, stotinu opasnosti pretile su vrednim lovcima, uvarima divljai, krznarima, radnicima... Ovakva tragina situacija sela Abij, predstavljala je zvono za uzbunu meu rukovodstvom, predstavnicima sovjeta i Partije. Reenje je brzo naeno, nadleni u Autonomnoj Republici su odluili: treba izgraditi potpuno novo naselje, varoicu, neto dalje, na desnoj obali Indigirke i na tom sigurnom mestu postaviti rejonski centar. Bela Gora je postala gradilite 1969. godine, i za est godina narasla u varoicu sibirskog tipa sa dugim nizovima dvospratnih drvenih domova. Prvi stanovnici su se uselili u nove zgrade 1974. godine. Pored prostranih, svetlih stanova, njih su oekivali, kako se to kae, neophodni pratei objekti: kola, bolnica, prodavnice, deje zabavite, pota, restorani i niz drugih zgrada. Izgradnja nekoliko novih blokova budueg naselja, koje narasta za prilike ovih predela velikog rejonskog centra, izvrena je uurbanim tempom. Partijski sekretar Konstantin Habarov postupno me upoznavao, u svojoj kancelariji, sa svim menama ovoga kraja oslovljavajui me esto sa dogor, to na jakutskom jeziku znai drug, uveren da se na primeru Bele Gore moe najplastinije shvatiti period osvajanja, sagledati briga drutva o narodu koji, kroz dugu istoriju tlaenja i mukotrpnog ivota, nije poznavao nikakve radosti. Oni su kroz vekove bili izloeni najezdama eksploatatora: poetkom naega veka Jakuti kao i vie drugih naroda na sibirskoj zemlji, nastanjenih na velikom prostoru, preivljavali su teke trenutke... Jakutski seljak bio je stezan jakim kaiem bespotedne eksploatacije kae Habarov odmerenim glasom, samo da priajui o nekadanjoj sudbini svoga naroda ne unese mnogo patosa i sve pretvori u nesimpatinu jadikovku. Paljivo sam sluao o svim stradanjima, tekom ivotu i odisejama, ostalim na stranicama spisa retkih uitelja i pismenih ljudi, koji su povremeno boravili i naseljavali ove daleke krajeve. Surova istina o patnjama jakutskog naroda na ovim prostorima zabeleena u jednoj brzoj etnji kroz prolost govori da su seljaci, esto, obrvani glau, samo da bi spasli ostali deo mnogolane porodice, davali po dvoje-troje dece za ito ili kukuruz. Ovo je zabeleio seoski uitelj M. N. Anisimov 1910. godine, opisujui teke prilike seoskog ivlja, nastanjenog u slivovima severnih reka, daleko od grada Jakutska, na zabitim mestima. Carski kolonizatori nisu imali milosti, samovolja veleposednika pretvarala se u hirove najnieg stepena. Ueni ljudi koji su boravili u ovim dalekim selima severa pisali su u svojim soinjenijama da su, esto, ovde poniavali ljude. U prii ruskog pisca V. G. Koroljenka San Makara govori se na veoma plastian i uverljiv nain o koijau koga su hranili loije od konja. Tana ilustracija prohujalih vremena, iseak iz ljudskih drama, govori da su konja gospodari hranili dajui mu ovas, a oveka koji je godinama pokorno sluio nikad.12 Ako staru sibirsku sliku treba upotpuniti, onda, bez sumnje, valja pomenuti jo jednu opasku putopisca B. F. Troanskog o bednom ivotu predela koje su naseljavali Jakuti: .. .Seljak, Jakut, njegova ena, deca, stari roditelji i stoka, svi zajedno, provode ivot vie gladni nego siti. Ovde i mievi gladuju, to su krajevi gde je nematina neprestano prisutna... Postoji obilje uspomena, zapisa i podataka o tom istorijskom razdoblju. Na osnovu
12

Podatke o autoru kao i priu naao sam u knjizi Na rodni kraj Jakutija od P. E. Samurina; izdanje Sovjetskaja Rosija, Moskva, 1972.

44

dokumenata o danima ponienja, teko je sveobuhvatno predstaviti nezaboravna crna vremena. Najbolje je taj obiman posao ostaviti visprenim istoriarima koji se bave zbivanjima na sibirskom tlu do dolaska sovjetske vlasti. Tragino poglavlje jakutskog naroda ostalo je, ipak, u prolosti, sadanjost je preobraaj, utiranje puteva progresa, osvajanje bogatstava na dinovskom prostoru bez slabosti i ponienja tih, najbolje je rei, kompleksa prolosti. Da bi predstavio vanost naseljavanja ovih predela, moj sagovornik Konstantin Habarov, objasnio je da samo u rejonu Bela Gora gustina naseljenosti iznosi, statistikim renikom prezentirano pola oveka na jedan kvadratni kilometar. Varoica koja narasta, Bela Gora sa itavim rejonom kao i vie sela u blizini, dobie sve potrebne objekte, bez kojih se ne moe zamisliti svakodnevni ivot naselja. Na itavom terenu na obalama Indigirke, na kome ive pripadnici desetak narodnosti dalekog severa, ima sedam kola (dve srednje, tri osmoljetke i dve osnovne) sa 130 uitelja, 13 bolnica i prihvatilita, 8 seoskih domova kulture, 2 muzike kole i jaslice za decu zaposlenih roditelja. Bela Gora se tek pojavila na sceni ivota, ova varoica postaje rejonski centar, moderno naselje. Danas ve poseduje direktnu telefonsku vezu sa svim veim gradovima u Sovjetskom Savezu. Veze su, kau, direktne, tako da vie ne postoji odseenost od sveta. Metani su veoma ambiciozni, ele, to je mogue pre, da izgrade i avionsku pistu tako da bi avioni, za vreme kratkog letnjeg perioda, nesmetano sletali u Belu Goru. Svakog prolea, obino poetkom juna, a ponekad i neto ranije, Indigirka postaje plovna. Rastapanjem leda nestaje besprekorna pista na koju itave zime sleu avioni Polarne avijacije. Kada se razgovoru pridruio ekonomista, poznavalac planova, saznajem da za to treba dosta novaca, ali e se rukovodstvo budueg velikog rejonskog centra pobrinuti da se ova zamisao to pre realizuje. Izmenile su se, dakle, prilike i izgled naselja, a istovremeno i nain ivota ljudi. Na svakom koraku uspeh je vidljiv, ali, kau, postoje jo neki nereeni problemi u sklopu napora za preobraaj podruja na ovom delu Indigirke. Drutvo se neprestano stara o poloaju sovhoza i kolhoza od kojih zavisi stabilnost poljoprivrede u srcu sibirskih prostranstava. Direktor sovhoza ukratko je govorio o delatnosti ovog kolektiva, napominjui, pre svega, da je zaposleno preko 500 poljoprivrednika koji se bave lovom, ribolovom, zatim obavljaju poslove uvara divljai, staraju se o ivotinjama od kojih se dobija skupoceno krzno... Nagradu Krasnoje znamja stekao je sovhoz Bele Gore za besprekoran rad i uspeno razvijanje mnogih delatnosti. Tako, na primer, ovde se, otvoreno kau, trenutno gaji preko 1.500 skupocenih srebrnih, crnih i crvenih lisica, a neprestano se organizuje lov na sobalja, ondatre i druge ivotinje sibirskih predela. Sve ove rezultate niko ne smatra nekakvim poljoprivrednim udom, metani Bele Gore znaju da veom proizvodnjom stvaraju jo bolje uslove za razvitak i narastanje itavog kraja. Poten, vredan i dobronameran seljak, eto, ukratko, to su glavne karakteristike ljudi ove nove varoice. Boravak meu stanovnicima predstavljao je izuzetan doivljaj u svakom pogledu. Upoznati nain ivota, obiaje i zakonitosti koje vladaju u oblasti polarnog kruga, znailo je otkriti autentini Sibir, sesti za trpezu, smrznuti se negde u gluvoj tundri meu uvarima divljai, loviti ribu pod zaleenom povrinom Indigirke, pretraivati desetine jezera, zagledati u skrivene korpe koliki je ulov ondatri, tih malih ivotinja, nalik na povee pacove, sa veoma bogatim krznom, popiti gutljaje toplog ruskog aja ili posrkati supu od pelmenja, nudli sa mesom, posle boravka na otrom mrazu. Shvatio sam od prvog trenutka boravka na bespuu, iza zamiljene linije polarnog kruga, da su me domaini prihvatili, poverili se od srca, u nameri da bi, pored tradicionalnog gostoprimstva prema prijateljima, istotom svoje due koja izbija iz njihovih uvek nasmejanih lica sa izboenim jagodicama, navire ispod malih oiju, pokazali koliko se njihov ivot promenio, postao potpuniji krenuo savremenijim kolosecima. Sibirsko selo, negde daleko, u jednom kutku dugih renih obala Indigirke, nije preputeno 45

samom sebi, ostavljeno da se samo snalazi kada ponu da duvaju severni vetrovi i besne snene meave. Zima vie ne znai ulazak u dug medvei san prepun neizvesnosti i strahovanja, dani kada svet postaje dalek, skriven negde preko sedam brda i sedam dolina. Rizino rasipanje snaga vie nije potrebno, i to je najvanije, nije preporuljivo. Ako je vidljivost toliko mala, za vreme duge zime, i avion na redovnoj liniji iz Jakutska ne moe da sleti, nita zato, postoji lokalna flota: AN2, ili kako ga ovde popularno zovu antonoka, uspeva da sleti, poput orla, na najzabitija mesta, odnese hranu uvarima divljai i tako izbavi lovce iz neke neprijatnosti koja ih je pritisla u snenom nanosu i na velikom mrazu... Posle prvih asova boravka u Beloj Gori, inilo mi se da sam itavu godinu proveo sa domainima. Oni su uloili sve da bi mi boravak uinili to ugodnijim, prihvatili su me kao prvog stranca, i tako e, sigurno, doekivati sve goste koji, ubudue, budu zakucali na njihova vrata. Jakuti, Eveni, Rusi i sve ostale narodnosti idu jednim pravcem, nisu optereeni nikakvim zabludama, zajedno slave podvige i reavaju probleme, bez velikih hvalospeva i suvinih metafora ivota. ta biste jo eleli da vidite, moda neto izuzetno da pojedete, ako vam se ne svia naa trpeza, recite samo ili, moda, elite da razgovarate sa naim ljudima, na licu mesta u njihovom domu, izaberite jedan od ovih, ili onih tamo, izvolite, recite govorili su mi svakodnevno, ukazujui punu panju i predusretljivost koju, ruku na srce, nisam osetio ni na jednom kontinentu za vreme novinarske karijere duge dve decenije, prepune putovanja, susreta, vienja i razgovora. Mala varo, krajiak sibirske zemlje, a koliko mnogo govori o sebi, istinito, konkretno, dokumentovano, lieno svih primesa skaski, otvoreno i ljudski. Nijedan dan nije bio prazan, bezbojan, vreme bez susreta i saznanja, uvek kao da je poneto ostalo nedovoljno doreeno, nedovoljno objanjeno; i uvek, na kraju svakog dana, polazak na poinak bio je dalek, preuranjen, uvek je neko eleo da uini neku ast, pozove na veeru, kako bismo mi to rekli, na aicu. Epizode su se reale jedna za drugom kao na filmskom ekranu, bez reisera i pice, jer sve se u Beloj Gori dogaalo spontano, bez unapred pripremljenog scenarija. Metani ove varoice nemaju drugo lice, oni su zaista otvoreni, iskreni i srdani. drelo Indigirke, tamo daleko na Severu, kau u kontinentalnom delu, a tako blizu, nekoliko hiljada kilometara od Novosibirska kau u Beloj Gori, postalo je svedok narastanja novih varoica i sela. Reljefna slika jedne sibirske oaze nastajala je, svakog trenutka, svakog asa i svakog dana. Indigirka je snivala svoj zimski san, jer je ledena kora, debljine preko jednog metra, ukrotila veliku nemirnu reku. Ljudi ovde, izgleda, ne spavaju.

TANJIR HLADNOG STROGANJINA

Sibirci su vrlo vredni ljudi, nikad ne ure, a uvek stiu da obave posao. Sibirci iznenade stranca nainom ivota o kome se, negde van granica, nedovoljno zna. Sibirci poseduju uroeni kult ponaanja, manir izuzetne skromnosti i pravednosti. Beskrajna gostoljubivost, od prvog trenutka prisutna u Beloj Gori, ini se, uveavala se neprestano, postajala je velika kao Sibir. Nisam traio uda, eto, eleo sam samo da zaronim duboko, to dublje, u duu ljudi, proniknem u njihove elje, plovei na talasima belog okeana; traio sam, pritegnut sopstvenom profesionalnom ljubopitljivou, da mi otvore vrata jedne sasvim obine kue, a oni su bili nemilosrdni pustili su me u svoj ivot. Jedva stotinak metara od obale Indigirke. Uli smo u drvenu, prizemnu kuu kakvih ovde ima stotinak radnika po imenu Inokentija Ivanovia erjomkina. Porodica je velika, sedmolana, ali se odmah osea izvestan red po stareinstvu, panja prema glavi porodice i starijima. Na kunom pragu, pored domaina, doekala nas je babuka, Marija Hristoforovna Strukova, 70-godinja starica i poelela nam dobrodolicu:

46

Izvolite, oekuje vas iz toplih ruku tanjir hladnog stroganjina 13 i votka koja e vas ugrejati! Trpeza se za tili as napunila. Teko je umai od votke, ija je jaina ba ona od 95 gradi na koju su nas, jo na poetku maratonskog puta, u Mirnom, upozoravali i koja se, obino, pije za dobrodolicu. Obiaji se ne smeju preskakati. I, dok su mi se ui zacrvenele, zabeleio sam poneto o porodici. Dvojica sinova Inokentija erjomkina studiraju na fakultetima u Jakutsku, jedan medicinu, a drugi fiziku. Otac, korpulentni Sibirjak, radnik u sovhozu gde se priprema uveno abijsko krzno polarnih lisica, trudio se da nam nijednog trenutka ne bude dosadno u njegovom domu; neprestano je obigravao, nudio nas, eleo da poneto kae o itavoj familiji. Dvojica sinova su se bacili na nauke, ali zato je jedan sa ocem u sovhozu, ostao je na obalama Indigirke, u oblasti polarnog kruga, nije imao predrasuda i nije stekao nikakve komplekse. Momak, prava grdosija, ne plai se nikakvog rada, veoma dobro zna ta se dogaa u ovom dalekom svetu. Ostao je rame uz rame sa ocem, kako kae, da na licu mesta, u ime mlade generacije, osvaja sibirske tajne. Nisam eleo da pitam kako mnogobrojna porodica izlazi na kraj. Tolika ljubopitljivost bila je izlina pod krovom erjomkinovih. Dvojica sinova na studijama su dovoljna ilustracija sasvim solidnog ivota na nekadanjem bespuu zabitih tundri... Smrznuta riba, salama i niz drugih mezeluka na trpezi, uz ljutu votku, uinili su ovu posetu jo toplijom, srdanijom i prisnijom. Seda starica, Jakutka, drea ena, elela je da sama napravi sladoled od sibirskih jagoda, od onih crvenih kao krv koje se uvek iznose pred drage goste. Ustala je vitalna starica, brzo umutila svoj specijalitet u obinoj zdeli, i kada su svi moji pratioci pomislili da emo podue ekati na taj sladoled, baka Marija je, smireno, bez trunke uzbuenja iznela zdelu napolje. Temperatura vazduha u tom trenutku je iznosila minus 35 Celzijusovih stepeni. Za petnaest minuta sladoled je bio besprekorno spreman za posluenje. Osetio sam da, postupno, ulazim u njihov ivot i istovremeno, u onu cenjenu stvar koja se veoma odreeno zove ljudska srea. Potpuno jasno Inokentij erjomkin otkriva ist ivot bez nametljivosti, jednostavno, onako svojstveno ovim ljudima iza ledenih bregova... Ja sam komunist desetak godina, itava moja porodica je u neprekidnom kretanju, svi poneto radimo, neki ue, neki se bave zanatom, koraamo smelo u ivot. Nikad se nisam pridravao nekih nepisanih predanja, to ima vie dece, starost ti je bezbednija. Ako deca odu dalje u ivot, moja starost nee biti nita manje bezbedna rekao je domain erjomkin, dobroudan ovek, malih oiju, ali velikog srca, prepun dobrote koja je zraila u svakom kutku njegovog doma. Nisu eleli da se ova poseta zavri, doao je prvi stranac u kuu, poverovali su da ona moe da traje itavu venost. Traili su da im priam o svojoj zemlji, rekli su da su imali prilike da sluaju o herojskom jugoslovenskom narodu i njegovoj borbi protiv faistikih zavojevaa. Lov je zanimanje Inokentija erjomkina, oveka iji ivot ovako podrobno upoznajemo. Ne trai ovek snanih miica krzno nekakve arobne, zlatne lisice, jelena koga niko nije dosad ulovio u prostranstvu sibirske tundre, najveu ondatru na zaleenom jezeru; ne, on je realan ovek, prepun ljudskog zadovoljstva i odmerene realnosti. Ophoenje ovog oveka, radnika sovhoza, preraslo je u izuzetnu srdanost, jedan tanjir stroganjina, davnanja dobrodolica namerniku, postala je neto vie tanjir prepun ivota. I, konano, posle puna dva asa domain nas je poveo u svoj svet, bolje, u deo svog sveta, meu lisice, u carstvo pitome divljine. Sovhoz po imenu Abij, niz kaveza za gajenje crnih, srebrnastih i crvenih lisica, kua tih toliko omiljenih teta-lija u dejoj mati, i uvek prisutnih u inspiracijama najcenjenijih svetskih modnih kreatora. Stotine lisica raste u uslovima dalekog severa, one su u svom ambijentu, pod nebom vene hladnoe. Svake godine, naravno kada dostignu odreenu veliinu i kvalitet krzna, lisice obezbeuju prihod sovhozu oko 200.000 rubalja. Ubrzo, etajui du lisije farme beleimo da je
13

Smrznuta riba ili jelensko meso, presni, seku se na tanke komade i jedu sa biberom i raznim zainima.

47

ve u 1975. godini sovhoz Bele Gore ostvario prihod oko 280.000 rubalja zahvaljujui lisijem krznu. Krzno ivotinja koje ive na teritoriji sibirskih prostranstava, visoko se ceni u svetu. Nazivaju ga, sa punim pravom, mekano zlato, ilustrujui na taj nain njegovu vrednost i potranju u svim svetskim metropolama. Krzno je izvestan kult ovih ljudi, njihova opsesija, u krvi im je da love, pretrauju tundru, presreu divlja, satima u zasedi oekuju losove, postavljaju zamke jelenima i iza starih debala retke ume niane u medvede. Stanovnici Bele Gore, izgleda, shvatili su od prvog trenutka, da nisam traio uda na ogromnom prostoru nego da sam traio ivot sa svim njegovim stranama, bez idealizovanih panorama i nametnutih formi izraavanja. U istinitoj prii erjomkina o rastu Bele Gore, o ritmu svih graditeljskih poduhvata doljak osea iskrenost oveka koji otvara srce da bi predstavio varoicu koja eli, uskoro, da postane grad na velikoj reci. Nisam naiao na pozajmljene iluzije, nestvaran temperament, grandomanske poduhvate metana. Jedan hladan tanjir straganjina, jedna topla etnja kroz ivot i jedan dan simpatine porodice, ba kao i stotine drugih porodica Bele Gore, postali su verodostojna ilustracija svakidanjice. Vratimo se za trpezu babuke Marije sa sladoledom od jagoda crvenih kao krv u ambijentu porodinog doma, na tle drvenog potkrovlja sibirske kue prepune topline i dobronamernosti, iste kao ledeni kristali koji se hvataju na kronjaste grane drvea, ljudske trepavice ili kosu. Mi vie ne eznemo za civilizacijom, ona je otvorila naa vrata, i mi danas vie nismo na udaljenim ostrvima, odseenim od sveta ogromnim prostranstvom rekao nam je domain, zadovoljan to moe slikovito da nam predoi koliko se ivot usamljenih sela, na renim dolinama velikih sibirskih reka, promenio iz osnova, i to je najvanije, nastavlja da se menja. ovek smelih misli, tako mi se inilo, izgledao je kao predak onih generacija koje su plaale danak onom nestalom Sibiru prepunom drevnih ideja. Uzaludno je bilo vraati se na priu koja je ispriana do kraja. Istinitih pria ima, danas, ovde puno, prosto naviru jedna za drugom. Svaki ovek je jedna pria, svaki ovek je deo ove zemlje, svaki ovek je lan ogromne porodice nastanjene na danas jo uvek usamljenom delu sveta. Stisak ruku, dovienja, doite opet, hvala za sve... Put je dalje vodio u zimovnik brodova na velikoj reci, gde mornari svako na svoj nain doivljavaju dugu zimu. Ukoeni brodovi, nepomini prkose reci i svojim prisustvom dopunjuju ambijent nove varoi, uvijene u odoru duge i hladne sibirske zime. Kada neumoljivi mrazevi zarobe brodove, njihove posade odlaze na poinak. Matica Indigirke pretvorila se u nepominu debelu ledenu traku, i nemilosrdno, kao kakva napast, zagrlila desetak brodova koji su se zatekli na vodostaju varoice Bela Gora. im se reke zaustave, zamrznu, prestaje plovidba. Zimski san je neminovan, esto monoton, ujednaen... Ali verujte, evoovazima ima svoje ari, posmatram kako raste Bela Gora, gledam kako narasta grad, roen sam u dolini Volge, a ini mi se da sam glavom i bradom Sibirac rekao je Anatolij Josifovi Kobaevski, Rus, kapetan broda, stasit momak, pravi mornar, neposredan i otvoren. Poslednji stadijum votke, kako ga zovu pirt pitjevoj, ne predstavlja bauka za naeg sagovornika, koji za vreme plovnih meseci putuje nizvodno do Severnog ledenog okeana, do odreenih luka, prevozei vaan teret. Ona otra zima, kada se iva sputa ispod podeoka od minus 50, vie se nee, bar ove sezone, pojaviti u predelima Bele Gore. Sve ovo sada, oko minus 30 Celzijusovih stepeni, znai da je otoplilo! dodao je reno-morski vuk, reen da se pridrui naem traganju za jedinstvenostima 48

ovog kraja. Kapetan Anatolij Kobaevski znao je dosta podataka o dolinama Indigirke, ba kao da nikada nije osetio dah Volge i njenih pritoka. Ekonomska strategija sela utkana je u krupne projekte itave ofanzive osvajanja Sibira. Uurbana modernizacija sprovodi se i na ovim usamljenim takama polarnog kruga. Lako se zapaa odmerena upornost da bi se mobilisale sve materijalne i ljudske mogunosti. Sibir je, dosad, preao nekoliko etapa kako ree kapetan uzbudljivih i iznenaujuih, koje jasno pokazuju, posle dosad savladanih prepreka, pribliavanje velikim ciljevima. Ne sastoji se sve u krupnim projektima i krutom angaovanju za njihovu doslednu realizaciju. Poljoprivreda nije zanemarena, ovi regioni, istureni du renih dolina, odravaju ravnoteu u itavom procesu narastanja. Danas Bela Gora postaje varoica, na gradilitima se izvode radovi, podiu nova stambena naselja, kole, bolnica... Sutra e, moda, u ovim krajevima narasti neka industrija, roditi se nekakva velika fabrika. Osim skupocenog krzna, ili kako ga zovu mekog zlata, veoma je vana stvar nedavna potvrda predvianja Jakuta, starosedelaca u ovim krajevima, da je Indigirka zlatonosna reka. Geolozi su pronali icu, dragocen majdan plemenitog metala, eto motiva da se prilikom razrade buduih projekata, kada se budu ponovo proirivale mee ove ukroene tundre, postavi nekakva nova industrija. To, naravno, nee biti patuljasta fabrika, ona e narasti kraj varoi potpuno opremljene da iri svoje granice, narasta vidljivo du obale Indigirke. Na gradilitu budue bolnice, modernije od postojeih u ovom rejonu, zatekao sam komsomolsku brigadu. Radnici, stasiti mladii, tek su zavrili, kako rekoe, tepluku14, to je predah u toku radnog vremena, mogunost da se ugreju, okrepe u posebno ureenoj prostoriji na gradilitu, i onda ponovo prionu na posao. Vajamo Belu Goru, kleemo drvene balvane, uklapamo ih u buduu bolnicu rekao nam je 20godinji Osip Nikolajevi Suzdelov. Za nekoliko meseci zgrade e biti pod krovom, radovi se izvode po planu, uprkos jo uvek niskih temperatura. Grae ima dovoljno, nee biti opravdanih zastoja. Lae e za koji mesec napustiti luku Bela Gora, otii dalje na sever, otploviti blie kontinentalnom delu svojim zaobilaznim putem, Severnim ledenim morem, i negde pred zimu, ponovo se vratiti sa novim tovarima, svom graom i potrebnim materijalom, da bi se radovi na raznim objektima obavljali bez zastajkivanja. Ako se vei deo neophodnog materijala transportuje avionima, to znatno poveava trokove gradnje, pa je najvei deo neophodnih tovara planiran da stigne za vreme kratkog leta kada reka Indigirka postane plovna. Za etiri godine metani Bele Gore su ispunili petogodinji plan gradnje. ovek zaduen za mehanizovanu kolonu Ilja Nikolajevi Jefimov, prezentirao je, veoma dokumentovano, dinamiku gradnje u varoici koja ima tek jednu godinu ivota, i kako je dodao: na ije sve etiri strane niu nova naselja, vani objekti i ustanove, ostvaruje se odreeni plan razvoja i rasta. Beleimo put dopreme neophodnog materijala do ovih udaljenih oaza: tovar se prevozi plovnim putem, brodovima od obala Lene, nizvodno, onda morskim putem, pa uzvodno, Indigirkom, do Bele Gore. Sve raunice su pokazale da je to najjeftiniji put za neophodnu grau i ostali potrebni materijal. Prva faza je precizno odreena, graditelji ureuju Belu Goru da ivi bez problema, sa svim potrebnim objektima za 4.000 stanovnika, a to ve nije nimalo lak zadatak, ako se imaju u vidu izuzetni uslovi ivota u surovoj sibirskoj klimi. Jedan tanjir straganjina u kui radnika Inokentija erjomkina brzo je u Beloj Gori postao drugi, trei... Drug Habarov je zajedno sa predstavnikom sovjetske vlasti Dmitrijeviem priredio veeru sa specijalitetima ovoga kraja. Pored smrznute ribe, na trpezi se pojavilo jo jedno tipino jelo za hladne predele pelmenji, kako ovde zovu nudle sa mesom, zatim meso divljai u ukusnom sosu i jo mnogo ega, da je bilo nemogue savladati obilno pripremljenu trpezu. Domaini su eleli da nita ne nedostaje prvom strancu u Beloj Gori, srdanost je prevazila sve poluzvanine norme, prihvatili su me kao iskrenog prijatelja. U razgovoru saznajem da je
14

Tepluka kuica od drveta, kraj gradilita u Sibiru, dakle u hladnim predelima, gde se radnici greju i okrepljuju.

49

osobina Sibirjaka da brzo razaznaju prijatelja. Za vreme drugog tanjira straganjina, treeg, sutradan ili etvrtog prekosutra... uspeo sam jo vie da upoznam ljude i njihov ivot. Sasvim ozbiljni razgovori prepuni saoptavanja o zadacima koji predstoje pred varoicom, prerastali su, povremeno, u duhovite opaske, pa sam zakljuio da Sibirci imaju smisla za humor. Za sve to se u svetu bude ulo o nama u Beloj Gori vi ete biti krivi rekao je kapetan flote Anatolij Kobaevski. Ko mi je kriv to sam prvi navratio do granica ove varoi odgovorio sam pitajui. Hteo sam da kaem, vi ete biti krivi ako nas kudite i ako nas hvalite! dodao je dobroudni kapetan zavravajui alu na originalan nain. Zato je najbolje, kada vas pitaju kako je bilo na obalama Indigirke u Beloj Gori, da bi se obezbedili, odgovorite bilo je toplo u hladnom Sibiru. Vie tanjira hladnog straganjina, smenjivali su jedan drugi, gostoprimstvo je raslo i postajalo sve prisnije u okrilju metana jue roene varoice. Sve ovo nije bila skaska roena u mati, ovo su neposredna vienja i susreti doivljeni meu ljudima, koji sa neskrivenim ponosom tvrde da ih vie niko ne moe nazivati nomadskim iteljima teko dostupnih sibirskih tundri. Namernik, ovde, danas, vie ne moe da otkriva prolost, sve je manje nereenih problema i nepremostivih prepreka. Ljudske ruke zaustavljaju danas ledene meave, ne oseaju se usamljeni, daleko, iza ledenih planina u krugu polarnog kruga.

POTRAGA ZA LOVCIMA
Ljudi sa obala Indigirke, stanovnici prostranog regiona Bele Gore verni tradicionalnom gostoprimstvu, eleli su da me provedu svakom snenom prtinom, dalje na sever, do najzabaenijih mesta. Bez naglog gesta i nervozne rei, sluei se izvanrednim smislom za organizaciju, Sibirci su pripremili neobian izlet potragu za lovcima i uvarima jelena. Nije to bio put u zabranjene vrtove, daleke nepristupane rezervate, ali, bez sumnje, izuzetna etnja do platnenih bivaka ljudi, kako doslovce kau medveih uglov, to znai do zabaenih mesta. Domaini nisu eleli da nas samo ostave u ambijentu seljakih okunica, uvereni da bi, na taj nain, izostavili uoblienu predstavu vane epizode sibirske ivotne stvarnosti. Jedna nepoznata gordost ovih ljudi, neupadljivo naglaena prema strancu, izbijala je na njihovim licima prilikom svakog susreta: oni su iskreno nastojali da svestrano, do detalja, pokau koliko su se izmenile prilike i izgled sela i varoica i plastino prezentiraju svoju malu rasko na velikom prostranstvu severa. Pogreno bi bilo da posmatra sve shvati kao udo, jer je, pre svega, re o rezultatima koji imaju dubok smisao velikog preobraaja na mestima gde je, nekad, svaki pohod izgledao uzaludan i neostvarljiv. Kada smo stigli na improvizovani aerodrom zaleenu povrinu Indigirke prekrivenu slojem snega mali dvokrilac, AN-2, zagrevao je motor na jutarnjem mrazu. Metani nisu imali potrebe da pogledaju u termometar. Posle postavljenog pitanja o jaini mraza, hitro su odgovorili da je dan poeo sa oko minus 35 Celzijusovih stepeni. Ubrzo je usledilo objanjenje kako Sibirci, kada su bez termometra lako ocenjuju podeoke do kojih se iva spustila. .. Sluajte, sneg kripi pod nogama, veliki mrazevi imaju svoju muziku. Nita lake nego prepoznati stupnjeve hladnoe kau domaini navikli na sve intonacije niskih temperatura. Malo iznenaenje, izuzetan detalj, bar za mene, bio je i izgled aviona umesto tokova imao je iroke skije! Rulanje po pisti, prilikom sletanja i uzletanja, bie, dakle, zamenjeno klizanjem, i to, irinom zaleene povrine reke Indigirke. Za nekoliko trenutaka poleteemo u lov na lovce! rekao je stasiti i odvani pilot Anatolij Litvinjenko, poelevi nam dobrodolicu u avionu. Na zajednikim klupama, s jedne i druge strane, tik uz golu konstrukciju aviona, bilo je mesta za dvanaest osoba. Predstojao je let u unutranjost polarnog bespua, dalje u hladna sibirska nedra, prema platnenim prebivalitima uvara jelena. 50

Ovaj izlet nije imao nieg saganovskog, ali je zahvaljujui nesvakidanjim okolnostima, veoma liio na jednu vrstu izleta do bespua. Razlika je bila u tome to se ovo bespue prostiralo u nedogled, uzdu i popreko snenog pokrivaa na zemlji. Ako bez pesnikog nadahnua i lirskih inspiracija ljude predstavimo u mati kao zvezde, onda u predelima prepunim neke besprekorne tiine, nije bilo teko osetiti izuzetnu atmosferu. Avion je lako uzleteo ostavljajui za sobom oblak bele praine. Za nekoliko trenutaka pred nama se, kao na dlanu, pojavila nepregledna povrina, belo obojena dolina reke Indigirke. Pilot se nije trudio da uzme veu visinu od nekoliko stotina metara. Letimo prema Jezeru staraca, ili, kako bi se to na jakutskom jeziku reklo Ornjo kile. Pokuaemo, posle nepunog asa leta, da pronaemo mesto uvara jelena i lovaca na kome su postavili prebivalite dodao je pilot Litvinjenko, najavljujui tako prvo sletanje, posle upravo zapoetog leta. Kada je prolo pola asa leta, snaan momak crvenih obraza, pravi vazduni vuk, promenio je pravac leta. Napustili smo meandre Indigirke, obrise njenih ledenih obala, izmeu kojih su, tu i tamo, umesto brodova, koristei ledenu autostradu, plovili automobili i usmerili kurs prema usamljenim jezerima. askajui sa pilotom nije bilo teko zapaziti da geografska karta koju koriste vazduhoplovci stoji skalupljena sa strane kraj komandnog pulta. Vispreni Litvinjenko posmatrao je, poput orla, otrim pogledom, svaki detalj reljefa koji je promicao pod nama i, postupno, objanjavao svaki vaniji kutak. Retka uma, slomljena drveta, izgledala je ispresecana proplancima prepunim snenih nanosa. Dvokrilac je jezdio kristalno jasnim nebom. Nigde ni jednog jedinog oblaka, ni jedne izmaglice na sibirskom horizontu. Snaan motor je brektao ujednaeno, pokreui elisu ija je ivica, u punom broju obrtaja, ostavljala idealan krug, trag na bezbojnoj vazdunoj granici. Pod nama poinje carstvo losova, jelena i medveda, pribliujemo se grupi jezera rekao je pilot Anatolij Litvinjenko, upoznajui nas, takoe, da je vrlo teko, kada je visok sneg, prepoznati zaleenu povrinu jezera. Za oko vetog letaa, stabla su glavna orijentacija na belom okeanu. Avion je ve bio jedva na stotinak metara visine. Potraga za uvarima jelena je poela gotovo neprimetno. I, iznenada pilot je uzviknuo: Eno losa, tamo, levo, kraj onog kronjatog stabla! Sve je bilo uzalud, moj pogled je odlutao, najbolje je rei izgubio se u belom ilimu, negde na drugu stranu. Vet pilot je upozorio da se vre drimo, napravio okret, spustio se nie, i za nekoliko trenutaka, nali smo se ponovo iznad losa koji je u tom trenutku grickao koru stabla. Zvuk avionskog motora nije uplaio ivotinju, ali ju je primorao da pogleda nagore, i da potom, bez uzbuenja, nastavi zapoeto glodanje drveta. Nita nam ne moe umai, izgubiti se sa vidika, bar dok smo u avionu i dok nas slui ovako lepo vreme. Za desetak minuta biemo u visini Jezera staraca dodao je pilot otkrivajui nam, postupno, detalje zabaenih predela do kojih nema puteva ni puteljaka. Ljudi ostave, s vremena na vreme, prtinu, trag na snegu, ali ubrzo snena meava prekrije plitke brazde ostale iza skija i irokih sanki. Sela su retka u beloj praumi i do njih se putuje danima. Kada zabeli, onda se retko ko odlui da krene prema Beloj Gori ili Druini. Obino lovci, primorani poslom, koristei najee pseu zapregu, zaplove ovom prostranom puinom, opremljeni atorskim krilima i ostalom opremom da bi, ako negde usput zagudi, bezbrino zanoili i predahnuli na dugom i napornom putu. U ovom rejonu Jezera staraca je selo Kaberena. Metani su vini lovu na losove, jelene, lisice, ondatre i druge ivotinje. Oni nekoliko nedelja borave ovde, na zabitom mestu, oni su stanovnici medveih uglov, jaki, elini ljudi, uporni, odvani i neverovatno hrabri rekao je pilot kao da je eleo da nam predstavi predstojee susrete sa metanima iji je ivot prepun istinitih pria o svakodnevnom drugovanju sa surovom zimom u carstvu ivotinja ije se krzno skupo ceni u itavom svetu. 51

Avion se prizemio na ledenu povrinu Jezera staraca, podiui za sobom, ponovo, kao i kada je uzletao, ogroman beli oblak snega. Kada sam skoio iz aviona, propao sam u sneg do iznad kolena. Dobro doli u na kraj, nadam se da je let bio udoban po lepom vremenu, rekao je Pjotr Nikulin, upoznajui nas sa drugovima koji su nam upravo pomagali da isplivamo iz snega. Uputili smo se zatim kroz umu prema atorima koji su se nazirali nekoliko stotina metara dalje, kroz retka stabla ove divljine. Posle nekoliko koraaji za neupuenog doljaka bio je doivljaj ugledati jelene sa raskonim rogovima. Oni su doaravali svojim prisustvom izuzetan utisak sibirske divljine. Dim visok kao kakav stub, na niskoj temperaturi, uzdizao se iznad jedne od platnenih kuica. Za tili as nali smo se okrueni lovcima, domainima u ovoj divljini prepunoj nekog neobinog kolorita, reenih da nam za vreme kratkog boravka predstave sebe i svoj ivot. U odelima od jelenske koe iz kojih su virila lica, podseali su na kosmonaute u skafanderima. Preplanuli od jakog sunca iji se zraci odbijaju od snene povrine, nastojali su, na prvom koraku, da predloe, kao to je to obiaj du ovog beskraja, osveenje kraj vatre. Mraz je grevito stezao, slana se hvatala za obrve i trepavice kao srebrnast nakit, pa je ulazak u povei ator liio na bekstvo iz ledenog sibirskog zagrljaja. Izvolite, smestite se kraj vatre, moda vam nee biti suvie komotno, ali tajga je tajga, vano je da se ogrejete i neto prezalogajite rekao je Nikulin uveren da emo lako shvatiti koliko je izlino traiti nekakav izuzetan komfor u ovim pustim predelima na snenom pokrivau, gde se ovek osea usamljen, okruen tragovima divljih ivotinja, u grotlu otre zime. Toplota je prijala u atoru, jednom od prebivalita lovaca. Kada smo zauzeli mesta, gostoprimljivi lovci otvorili su flau votke, pridravajui se tradicionalnog obiaja, i odmah nalili u ae, ba kao da sipaju mineralnu vodu. Trebalo je nazdraviti, ali, avaj, ovde se pie nikako ne pijucka nego hitro popija na eks. Jedino tako, kau, neutralie se hladnoa, a ujedno predstavlja najbolji aperitiv uz tipino sibirsko predjelo, sirovu smrznutu ribu ir. Tanko seeni komadi, nalik na komade nae slanine, posipaju se solju i biberom pre svakog zalogaja. Ubrzo saznajemo da su lovci zajedno sa uvarima jelena pripremili sopstveni specijalitet: kuvane jezike jelena. Uz votku i gastronomske specijalitete ovih predela oko polarnog kruga, poeo je razgovor, otvorila su se srca dobroudnih ljudi koji, obavljajui dunost spretnih lovaca, druguju sa prirodom, daleko od naseljenih mesta. Verovali ili ne, ovde nam najveu tetu priinjavaju vukovi, krvolone ivotinje, mogu u jednom napadu da zadave pet-est snanijih jelena. Neprestano nastojimo da im budemo na tragu. Na snegu nije teko zapaziti put opasnih doljaka, i zato neprestano pratimo njihova krstarenja tajgom pria Nikulin dok drvo pucketa u vatri. Upoznajem ambijent bele pustoi i zakone nastale ovde, u okrilju Sibira. ovek ne sme da poklekne, da posustane pred divljim zverima kako sa vukovima tako i sa medvedima za vreme dugih i otrih zima. Oni, voeni ivotinjskim instinktom, osete gde su stada jelena, mesta na kojima lovci podiu atore za privremeni boravak, i bez bojazni, dolaze po hranu objanjava jedan od veterana meu lovcima i uvarima jelena simpatini Pjotr Sadovnikov, otkrivajui, uverljivo, delove svakidanjice, ovde u podneblju, kako to najbolje zvui na ruskom jeziku, medveih uglov. Dopadljivo je sluati ta se zbilo u neprestanoj borbi ovih ljudi sa nezvanim gostima. Okupljeni kraj vatre, oko improvizovanog stola, reaju se dogaaji ostali u ivom seanju lovaca. Medveda ne smete nikad promaiti, ili ga samo raniti. Beati u tom sluaju je ista besmislica, ludost koju, bez sumnje, nee uiniti nijedan iskusan lovac. Pre dve godine naiao sam na dva medveda, kada smo se, kako se to kae, pogledali oi u oi, bilo je kasno. Nisam imao kud, moji drugovi su bili dve-tri stotine metara dalje, stao sam i nanianio, jedan je pao smrtno ranjen, ali, ubrzo, novi hitac je samo okrznuo onog drugog. Znao sam da e hitro krenuti na mene, eljan konanog obrauna. Vremena za razmiljanje nije bilo, sekunde su liile na duge asove, i kada se medved pribliio na desetak metara, nanianio sam i opalio, nisam smeo da promaim pria 52

lovac doaravajui nam, slikovito, ivot u ovim predelima. Posle nekoliko gutljaja votke, serviran je kuvani jelenski jezik. Specijalitet je veoma prijao pod platnenim krovom. Napolju, mraz nije poputao, iva u termometru pokazivala je minus 35 Celzijusovih stepeni. Za vreme dugih noi, kraj vatre, oni koji nisu na strai, sluaju radio, itaju tampu, knjige, piu pesme... Jedan od oprobanih poeta meu lovcima, Pjotr Sadovnikov, sredoveni ovek malih oiju, Jakut, nasmejana lica, eleo je da govori: Ja sam pravi sin tundre, ako iskrsne zver, poznajem po tragu koja je divlja prola; ubiu je hitro ne menjajui smer skupo krzno darovau devojci koja u lov nije pola... Iskusni lovac je govorio stihove, doaravajui deo prirode, kraj ovih jezera, gde svake zime dolaze u pohode divljim ivotinjama. Lovci poznaju sve prepreke na koje mogu da naiu na krstarenju po belom bespuu, snabdeveni su skijama, sankama, atorima, tovarima hrane i toplim odelima od jelenske koe. Hladnou ne oseaju, bolje, na nju ne obraaju panju, zapostavljaju je usred ledenih tajgi. Posle zakuske od ukusno spravljenog jelenskog jezika, saznajemo da je ivotinja, slina poveem pacovu, po imenu ondatra, koja ivi na suvu i u vodi, veoma cenjena zbog skupocenog krzna. Ona vodi poreklo iz prostranih predela Kanade gde je bila gotovo izumrla. Na sibirskom prostranstvu, u novoj postojbini sa istim klimatskim uslovima, posle preseljenja, veoma se brzo razmnoila. Domaini nam ubrzo najavljuju da predstoji let avionom do lovita ondatre, desetak minuta leta, dalje od Jezera staraca, prema obalama jednog manjeg jezera gde su lovci ve postavili zamke, korpe sa hranom, koje treba da privuku ove ivotinje sa toliko cenjenim krznom. Nijedan trenutak sa ovim gortacima nije suvian, njihovo iskustvo je veliko, oni retkim gostima rado govore o svim stranama svoga ivota, ispriaju i po koju tajnu nasleenu od predaka, zapisanu negde u seanju i prenetu predanjem iz prolosti. Beleimo da je staro verovanje kako sr mladih jelenskih rogova produava ivot, jo uvek potovano meu uvarima jelena. Oni na taj nain objanjavaju, dosad vie puta pomenuti podatak o rekordnoj duini ivota stanovnika pustih sibirskih predela. Sagovornici nisu, ipak, eleli da nas ostave, pominjui jelenski eliksir, u uverenju da je to samo legenda, objasnili su ubrzo, da mladi rogovi jelena, u stvari, zahvaljujui izvesnom sastojku, takozvanom pantokrinu, pojaavaju revitalitet kod oveka. Osveenje organizma u podneblju prepunom istog vazduha, daleko od smoga i izduvnih gasova, uz pomo ovog prastarog sredstva otkrivenog u mladim rogovima jelena, nije pria radi prie. Vreme je poodmaklo u atoru razapetom na prekrasnoj divljini. Iskusni lovac Nikulin predloio je da krenemo prema avionu, i jednostavno skoknemo do oblinjeg jezera gde su pre nekoliko dana pod vodom postavljene posebno ureene korpe kojima se hvataju ondatre. Ponovo lako uzletanje sa antonokom, kako mali dvokrilac sa skijama umesto tokova ovde zovu, i ponovo se ukazao ivopisan pejza velikog sibirskog okeana. Leteli smo toliko nisko, da se stekao utisak kao da u briuem letu milujemo kolorit u kome je upadljivo dominirala bela boja. inilo se da trup aviona dotie kronje stabala. Ondatra je lukava ivotinjica, ba kao da zna vrednost svoga krzna. Veto se skriva ispod snenog pokrivaa. Za nekoliko minuta sleteemo na manje jezero kraj ijih obala su skrovita ovih skupih stanovnika tajge rekao je pilot Litvinjenko nagovetavajui susret sa skupocenim ondatrama, razmnoenim na ovim mestima daleko od gradova i naseljenih mesta. Avion se posle klizanja, umesto rulanja, zaustavio tik kraj jednog snenog uzvienja. AN2 je sleteo na zaleenu povrinu jezerca, ba kao maloas prilikom ateriranja na Jezeru staraca. Lovac Nikulin je sa svojim pomonikom prvo razgrnuo gomilu snega koja je trala na staklastoj snenoj povrini. Uzeli su onda duge motke sa metalnim ivicama, nalik na koplja, da bi na mestu 53

gde je ve izdubljena rupa u ledu, debljine preko jednog metra, razbiii tanak sloj leda koji se uhvatio za proteklih nekoliko dana, kada su mreaste korpe potopljene u vodu. Nikulin je hitro proirio rupu na ledu, pokazao nam ivicu korpe koja je virila iz vode, i onda, spretno izvukao postavljenu zamku. Odlino, dve su se uhvatile! Iskreno govorei, mislio sam da e biti samo jedna dodao je Nikulin objanjavajui zatim da ivotinja ue u zamku da bi se doepala hrane postavljene u korpi. Ubrzo, ondatra ugine, jer samo petnaestak minuta moe da izdri pod vodom. ivi kraj obala reka i jezera, bui rupu u prvom ledu im doe zima i temperatura se spusti ispod nule. ivotinja prefinjenog krzna boravi u rupama ispod snenog pokrivaa na zemljanom tlu, ali po hranu gotovo redovno odlazi u vodu. Zamke su postavljene na vie mesta jezera na iju smo povrinu upravo sleteli. Lov na ondatre nije nimalo jednostavan: korpe se postave, i onda, predstoji ono pravo ribolovako veliko oekivanje, iako nije po sredi hvatanje ribe. Nikad se sa sigurnou ne moe pretpostaviti da li e se uhvatiti dve ili tri ondatre u jednoj korpi. Uvek kada se podiu zamke nagaa se broj ulovljenih ivotinjica sa skupocenim krznom. Nema pravila, nema zakonitosti, broj ulovljenih je i za nas, redovno, velika zagonetka objanjava Nikulin. Simpatini lovac predloi da svi prisutni pogaaju koliko se ondatri uhvatilo na narednom mestu sa zamkom. Prili smo novom uzvienju, dok su razgrtali sneg bilo je raznovrsnih prognoza prisutnih: jedna, tri, pet, pa i est. Nikulin je izvukao korpu, a u njoj nije bilo nijedne ulovljene ivotinje. Kao to je iskusni lovac maloas objasnio da je veoma teko pogoditi broj ulovljenih ivotinjica, tako je i bilo niko se nije mogao da pohvali dobrom prognozom. Posle pola asa oprostili smo se od farme ivotinja sa skupocenim krznom. Pilot je upalio motor. Za tili as smo ponovo, u niskom letu, pretraivali obalu oblinje reice, takozvani prolaz Lene, tragajui sada za ribolovcima. Kako to ljudi mogu da love ribu na ovako debelom ledu? Domaini su, brebolje, naglasili da je ribolov metana oblinjih sela veliki hobi za vreme dugih zimskih meseci! I nekako, ba u trenutku dok smo beleili ovaj sibirski kuriozitet, valjda hiljadu i prvi na ovom dugom putu, avion je aterirao na povrinu zaleene reke. Ugledali smo ljude nagnute nad rupama u ledu. Do pre nekoliko trenutaka, izdaleka, liiii su na bunove. Uzeo busiju, na rastojanju od oko pedesetak metara, uurio se u toplu bundu od jelenske koe i uporno eka da udica zadrhti. Udice su kratke, samo oko metar i po, koliko da se spusti ispod leda ija je ovde debljina oko jedan metar. Verujte, na ribu se dugo ne eka, uostalom, pogledajte, ovo je ulov za jedan as rekao je dobronamerni Nikolaj Beljajev ne isputajui udicu iz ruku. Sedeo je na nekakvoj prostirci kraj rupe u ledu, okruen bogatim ulovom. Svaka ljubopitljivost o izdravanju zime, ovde na ledu, bila je suvina: kraj dosetljivog ribolovca sa kojim smo razgovarali, pucketala je pe! Nikolaj Beljajev je objasnio da u tome nema nieg neobinog, sve oko njega je ribarski pribor, pa i furune. Kada mu ruke promrznu, ogreje se za nekoliko trenutaka i bezbrino nastavi da peca. Ako ogladni, posle nekoliko asova lova, pozove drugove da ispre ribu i proslave dobar ulov. Dovitljivi ribolovac je iz Lenjingrada, ovde boravi punih osam godina, ne pati ni od kakve elje da ivi u velikom gradu. Nije se mnogo razmiljao kada je trebalo da odlui da li da se nastani u ovim predelima. Dobri ljudi ive ovde u Sibiru, bezgranino veruju jedan u drugoga, prepuni su potenja i ivotnog entuzijazma rekao je ribolovac, predstavljajui stanovnike ovog kraja, svoje drugove, iskreno, uveren da ako govori samo o sebi moe da bude isuvie neskroman i neprijatan. Sibirci nisu samoivi, oni prosto ele da budu u drutvu sa to vie ljudi. Zaista, uvek kada je trebalo poi dalje, na drugu stranu, u novu sredinu iza polarnog kruga, bilo je problema. Domaini su se trudili da nas to due zadre, to vie pokau i to vie ispriaju o ivotu. Vreme je letelo, 54

proticalo vratolomnom brzinom, inilo se da e, uvek, poneto ostati nedoreeno ili nedovoljno objanjeno. Meutim, svaki susret dopunjavao je prethodni i najavljivao nastavak istinite sibirske prie. Ribolovac Nikolaj Beljajev ponudio je da saekamo koji trenutak da bi, na brzu ruku, pripremio riblju zakusku. Ali, na nau veliku alost, vremena nije bilo da se pridruimo zakuski pod vedrim nebom, kraj pei, nasred zaleene reice. Ribolovci su ostali sa svojim udicama. Pilot Litvinjenko napravio je krug posle uzletanja, spustio se nie da bi u nae ime jo jedanput pozdravio i zahvalio za prijatan boravak. Vieasovna etnja avionom, obilazak uvara jelena i lovaca, zavravala se letom prema Beloj Gori. Oko vrata mi je visila torbica od jelenske koe sa tipinim arama, runim radom uvara jelena, napravljena, moda, u jednoj dugoj zimskoj veeri, kraj vatre, dok su vukovi zavijali, a straari oslukivali svaki um u tiini zaspale tajge. Ova draga uspomena, jedno seanje vie, lovaka torbica, bila je donedavno vlasnitvo Nikulina iz sela Kabarena, otroumnog lovca koji mi je prvi pruio ruku kada sam se obreo na ledenoj povrini Jezera staraca. inilo mi se da se ovaj izlet brzo zavrio. Kada je avion sleteo na ledenu pistu Indigirke, prvi mrak se ve hvatao; izgledalo je kao da se, iznenada, prekinula filmska traka kada je bilo najzanimljivije u srcu Sibira. Ljudi su/bez sumnje, najbolji svedoci na svakom koraku. Unosio sam u blok gotovo svaki dijalog i svaku impresiju. Polarni krug kao da se neprestano proirivao, postajao moniji posle svakog novosklopljenog poznanstva. Na povratku u Belu Goru domaini su nas obavestili da je veeras priredba, koncert narodnih pesama i igara. Teko da zaborav moe da proguta obilje podataka. Belenica je postala samo neka vrsta registra koji e, u datom trenutku, kroz nedelju ili dve, pokrenuti unatrag toak seanja i pomoi mi da razgovetno doreknem istinu o ljudima dalekih polarnih oaza. Priredba bez profesionalnih igraa i pevaa pretvorila se u spletove nepoznatih melodija i ritmova. Gromka pesma uz mandoline, gitare i harmonike uveavala je riznicu jedinstvenih utisaka. Virtuoznost izvoenja tekih jakutskih melodija, na tipinom narodnom instrumentu homusu, nagraena je aplauzom, a za mene je to bio poseban doivljaj, jer sam prvi put video i uo kako mladii i devojke, spretno, menjajui obim usne duplje, sviraju na napravi metalnog oblika. Sutra e se svi oni, ujutro, pojaviti na poslu. Meu njima ima ljudi raznih profesija, radnika, tehniara, medicinskih sestara, lekara, inenjera... ovakav program spremaju nedeljama koristei slobodno vreme objanjava Habarov. Proetali smo za dva asa, koliko je trajala priredba, uz pomo narodnog melosa, kroz istoriju ovih retko naseljenih krajeva. Ali, naravno, Jakuti nisu zaboravili ostale narode Sovjetskog Saveza koji naseljavaju ove doline sibirskih reka: ula se i ruska pesma i stihovi poznatih poeta, nastali tamo preko Urala, kako kau, u rasadniku kulturnog bogatstva. Izvoae u kostimima arkih boja, tipine za jakutsku narodnost, zamenili su na pozornici izvoai obueni u matroska odela, obine kabanice ili radnike kombinezone. Doljak osea bilo sredine, zapaa da ne postoji jednoliki, obavezni, registar prigodnih motiva. Sve je stvoreno istom narodnom inspiracijom, istom narodnom obdarenou bez profesionalnih dirigenata, bez reditelja, koreografa, igraa ili pevaa. Metani Bele Gore, Druine i naselja du itavog rejona, uinili su da poslednje veeri boravka u njihovom gradu, dodam jo jednu kockicu u mozaik ivotne svakidanjice sovjetskih ljudi kako sami imaju obiaj da kau na mestima gde se menja svet. ovek je iznenaen svim to je ovde napravljeno za kratko vreme. Bela Gora je varoica nalik na one koje hitro podiu za snimanje velikih filmskih spektakala... Jedina je razlika u tome to umesto glumaca ulicama prolaze sasvim obini ljudi, i to umesto filmskog spektakla, raenog po napisanom scenariju, doljak moe da zapazi ivotni spektakl bez unapred napisanog scenarija rekao je na sveanoj veeri, za vreme oprotaja, kapetan reno-morske flote, stasiti i otresiti reni vuk, odgovarajui na moju opasku o jedinstvenosti ivota na ovim koordinatama. Namerniku se na rastanku poklanjaju kronjati rogovi severnih jelena. Ni taj stari obiaj 55

Jakuta nije izostao. Predajui poklon, rekli su od srca, bez patosa, da skroman poklon predstavlja poruku doivljenog u Beloj Gori, u varoici na ija je vrata etvrtog aprila 1975. godine zakucao prvi stranac.

56

Put u XXI vek

DOBRO JUTRO, USPAVANA ZEMLJO
Posle obala reke Indigirke, nezaboravnih susreta u varoici Bela Gora, naputamo polarni krug. Sunce se upravo podiglo iznad horizonta dok je avion plovio plavetnilom visina kao nekakva metalna trojka. Kroz bele ipkane zavesice, napolju, promicala je sibirska zemlja uvek ljubopitljivo opisivana i nedovoljno poznata. Beskrajna mirna ledena ravnica na kojoj su ljudi uarili snegove, nestajala je kada su se, iznenada, pojavila u belo odenuta brda. Dobro jutro, uspavana zemljo, moete rei bez razmiljanja, i budite sigurni, niste pogreili! rekao je predusretljivi Jurij Formin, lekar, dok smo maloas u maloj drvenoj pristaninoj zgradi oekivali poziv za ulazak u avion. Prvi put, na polarnoj zemlji, jedan dobroudni momak, po roenju Kazahstanac, otkriva znaenje rei Sibir. Na jeziku starih nomada sib je znailo spavati, a ir zemlja; dakle, kovanica, zaista, u prevodu znai uspavana zemlja. Dostojanstveni pejsa sibirskog jutra navodi na razmiljanje o ljudima koji su nekoliko dana priali kako nestaje gorka seljaka nevolja vekovima usaivana u topla srca teaka. Lekar, Kazahstanac, dobroudan ovek, nije samo dao verbalno objanjenje nomadske sloenice, svojim prisustvom u ovim krajevima, dopunio je znaenje rei jutro na istom jeziku naroda Sovjetskog Saveza. Osvajanje Sibira je nepromenljiva stvarnost, jedna vrsta svitanja, posle muklih oaja sakrivenih u prolosti zora u naseljima du obala bogatih reka. Nikakav klju za aktuelne zagonetke nije bio potreban. Poto je ovek izvesno vreme proveo u oblasti polarnog kruga, osea potrebu da razmilja, sreuje utiske, potcrta dogaaje koji se deavaju u znaajnom razdoblju velike zemlje sveta. Jednolian zvuk avionskih motora dopunjavao je ovo bogato intimno ispovedanje impresija. U preteranoj revnosti, listajui prepunu belenicu, uspevao sam bez trunke naprezanja da shvatim sve sfere jedinstvenog ljudskog proboja na zemlji. Preko Jakutska put je vodio u jedan drugi krug na sibirskoj zemlji, krug prepun tema za deifrovanje, ispunjen nepojmljivim zbivanjima krug savremene nauke. Nije potreban nikakav izuzetan uvod pred sletanje aviona na pistu aerodroma Tolmaevo nedaleko od Novosibirska. Suvino je zadravati se na tuim impresijama, priseati se nedavno proitanih utisaka reportera francuske revije Pari-ma koji je gradurinu na obalama Oba, nazvao grad tajni, i na njegovoj reenosti da kamerom niani samo tragove prolosti u poplavi budunosti. Nisam traio dijaloge sa bradatim starcima ni oljicu aja iz starog srebrnog samovara. Najbolje je, kau, u Novosibirsku traiti neto novo, jer ime ovog grada najavljuje da u njemu nita ne stoji u mestu, sve je u pokretu, sve se kree napred. Posle punih sedam asova leta, tiinu polarnih prostranstava zamenila je vreva milionskog grada. Prestonica Sibira, kako jo zovu Novosibirsk, liila je na one bune evropske gradove sa dugim, nepreglednim kolonama automobila. Milionski grad ivi sa svojim fonovima bunosti, u sivo-metalnim bojama, naslonjen na guste umovite predele obskih breuljaka. Suvino je bilo traiti krtenicu velike varoi, dovoljni su prvi podaci: danas ovde ivi vie studenata, nego to je 1917. godine bilo stanovnika! Posle pola asa vonje od aerodroma, na domak grada, izrasta varo sa visokim zdanjima, dugakim viespratnim stambenim zgradama, izmeu kojih se provlae iroki bulevari i pojavljuju velelepni trgovi ukraeni zelenilom. I onda, Ob, reka iroka na vie mesta itav kilometar, preseca grad za koji se moe rei, posle prvih utisaka, da svojim modernim fasadama podsea na metropole koje se stalno podmlauju. Drevni, drveni Novosibirsk, nestaje sa lica zemlje: za koju godinu bie uklonjena poslednja drvena zgrada. Analitiari su evidentirali da ovde svake godine graevinari zavre oko dvanaest hiljada stanova! Postoji obilje podataka koje daje peat vizuelnim impresijama. Za svaki kutak, ini se, postoji neto znaajno. Naspram modernog hotela, na drugoj strani grandioznog trga, uzdie se kupolasta graevina Akademskog pozorita, opere i baleta. Zgrada je podizana za vreme drugog 57

svetskog rata, a sveano otvaranje i prva predstava odrani su samo tri dana posle kapitulacije hitlerovske Nemake. Prostrani grad ije su mee rasprostrte sa jedne i druge strane reke Ob, danas je jedan od velikih industrijskih centara. Ovde nema patuljastih fabrika. Uspomene iz prolosti kao da sugeriraju graditeljima da ne konstruiu siune, bledolike objekte. Nemamo vremena za male stvari, Sibir je prostranstvo koje treba osvajati velikim poduhvatima rekao mi je kolega Nikolaj Mejsak, Sibirac, novinar i publicista, autor vie knjiga, govorei o karakteristikama velikog grada. Izvrstan poznavalac svega to se zbiva izmeu dinovski razapetih granica sibirskog okeana, ne pati od preuveliavanja, plastino govori o svim problemima i podvizima, osvetljavajui tako veliki pohod na sever i Daleki istok. Maglovite davnine su iezle, ono to je dosad postignuto nije malo, a ostvareno je na nain odista izuzetan za savremene pojmove osvajanja nepoznatih i teko prohodnih krajeva. Sibir, to je gordost i briga Sovjetskog Saveza, napisali su neki od novinara i putopisaca, po povratku iz ovih predela. Sibir, to je, kaemo mi, sovjetsko zrno bisera objanjava Mejsak ne pobijajui da postoje razne tekoe, kao, uostalom, u svakom velikom poduhvatu. Zahuktali tempo preobraaja zahteva dosta napora itave zajednice. Sa svojim nepreglednim gradilitem Sibir je gigantska radna arena, mesto na kome se obavljaju razni eksperimenti i postiu izvanredni rezultati dodao je Mejsak iznosei dokumentovano, novinarski reito, napore jednog sinhronizovanog hoda, prepunog projekata i planova za osvajanje sibirskih bogatstava. Sa sadanje vremenske osmatranice taj pohod sovjetskih ljudi postaje uoljiv iz vie uglova. Saznajemo da nema zagonetki i da emo u glavnom tabu naunika saznati detalje velike sibirske operacije. Kao to je nemogue da ovek doputuje u Sibir i zaobie Novosibirsk, isto tako je teko shvatljivo da boravite u Novosibirsku, a da ne posetite Akademski grad. 15 Male i velike mene u sovjetskoj nauci nastaju u institutima i laboratorijama ovog velikog centra, odakle se upravlja svim poduhvatima na teritoriji Sibira. Agata Kristi nije u svojim romanima pominjala Akademski grad, podignut usred sibirske tajge, ali, uprkos ovoj istini, neki su bez razmiljanja, proglasili ovaj nauni centar za misteriozno mesto, tajanstven prostor na kome se obavljaju razni eksperimenti. Svim naunicima je svojstveno da uvek neto istrauju, i nastoje da, raunajui na mogunost neuspeha, neke svoje radove uvaju skrivene u laboratorijskim vitrinama. Ovaj manir skromnosti ne moe se tumaiti kao elja za izolovanou, podvoenje pod veo konspirativnosti, nego samo kao uobiajeni princip istraivaa. Doljak moe, kau, uprkos svemu, da sazna dosta od tih eksperimenata kada zakorai gradom u koji se uselila nauka. Osvojiti Sibir je krupan i sloen zadatak prepun, istovremeno, logike i strategije. U prvoj etapi se znalo da se nita ne moe uiniti munjevito. Dobiti bitku sa prirodom, na tako ogromnom prostoru, znai pridravati se naunih planova, revnosno potovati faze narastanja koje su projektanti ucrtali na planovima i geografskim kartama i voditi jedan bespotedan rat protiv surovih klimatskih uslova. Dolaskom u Novosibirsk, napustili smo za nekoliko dana prvu liniju fronta, udaljili se od gradilita, sa jasnom namerom da pod krovom naunih instituta upoznamo sutranji Sibir, bolje rei,
15

Osnivanje Sibirskog odeljenja Akademije nauka SSSR (maja 1957. godine) pada, slobodnije reeno, u sredinu XX veka. Nauka je uveliko pronikla u tajne atomskog jezgra, oveje oko zavirilo je u sastav materije, radioteleskopi su odetali do dalekih galaksija da bi osluali zvezde... I, odlukom najvieg rukovodstva, trebalo je nauno otkrie to svestranije primeniti u proizvodnji. Za to su bila neophodna prirodna bogatstva (sirovina, gorivo, elektroenergija, itd.) prisutna u Sibiru. Predstojala ie mobilizacija velikih prirodnih resursa Dalekog severa i istoka. Naunici su poeli da kuju planove kako da nauku priblie sibirskim prostranstvima. Odgovoran zadatak postavljanja naunotehnikih kompleksa u Sibiru dobio je akademik Mihail Aleksejevi Lavrentjev. Ubrzo poznati naunik pronalazi mesto 25 kilometara juno od Novosibirska na padinama takozvanog Obskog mora gde e postaviti grad nauke, Akademski grad, ili kako se to na ruskom kae Akademgorodok. Nikli su instituti, stambene zgrade, ulice, parkovi... prava, velika varo naunika i nauke. Danas Sibirsko odeljenje Akademije nauka SSSR predstavlja 48 nauno-istraivakih instituta.

58

Sibir na zgusnutoj skali korisnih pronalazaka, Sibir u najmodernijoj varijanti, odmeren vrhunskim standardom urno dolazeeg XXI veka. Na pragu naunih instituta, jedva nekoliko asova po dolasku u Novosibirsk, nije bilo teko utvrditi da je pohod za osvajanje sibirskih prostranstava podreen nauci. Osnovna misao vodilja, neprestano prisutna u naunim laboratorijama i velikim gradilitima kau nam predstavnici sedme sile sastoji se, ukratko, u sledeem zakljuku: osvojiti tako dinovsku teritoriju metodima kojima je osvajana Severna Amerika u XVIII i XIX veku, uglavnom dugim karavanima, danas, u drugoj polovini XX veka, gotovo je nemogue zamisliti. Osvojiti uspavanu zemlju, ukrotiti prirodu na kvadraturi jednog itavog kontinenta, znai raspolagati novim dostignuima tehnike i primeniti ih svestrano na itavom terenu. To je, bez sumnje, glavni razlog to je nauka postala osnovni faktor ekonomskog rasta i usmeravanja svih puteva koji vode do sibirskih bogatstava. Narod, ovde u Sibiru, nita ne zna! pisao je svojevremeno ehov. Dananji stanovnici Novosibirska, uz sve potovanje poznatog pisca, nazvae to vreme davnoprolim, i odmah, sa bezbroj fakata, predstaviti sve ta je uinjeno proteklih decenija. Cehov je u prolom veku krstario Sibirom (1890. godine) i svom svojom reitou, perom izvanrednog majstora opisa, doarao pusto na ogromnom prostoru, velika prostranstva bez sela, kua i ljudi... Na bespuu koje se prua u nedogled, samo telegrafske ice podseaju na oveka, zavijaju na udaru vetra, satima i danima... U to vreme putovanje od Moskve do Vladivostoka obavljalo se konjima i trajalo je itavu godinu. Transsibirska eleznica prevaljuje razdaljinu od 7,5 hiljada kilometara za jednu nedelju, a moderni putniki avion na reaktivni pogon za desetak asova efektivnog leta. Veliki znaaj za osvajanje Sibira u prolosti imala je transsibirska eleznika magistrala. Du trase naseljavale su se porodice zemljoradnika, reenih da se oslobode veleposednika i otponu laki ivot. Na plodnim ravnicama Altaja, Jeniseja i u drugim krajevima poela su da narastaju, kao peurke posle tople kie, poljoprivredna gazdinstva farmerskog tipa. Brzo se moglo zapaziti da sibirski seljaci ive bolje nego oni u centralnim delovima zemlje. Analize ekonomista obuhvataju, pored ostalog, primenu praktinih mera u cilju osvajanja gigantskog prostora. Nije bilo lako pronai puteve za naseljavanje ogromnih kompleksa Sibira kako su ga jo od davnina nazivali istraivai aroban kraj sa velikom budunou. Gradovi, varoice i sela udaljeni, esto, i po nekoliko stotina kilometara jedni od drugih, predstavljali su samo usamljena ostrvca na sibirskom okeanu. Osvajanje prostranstava u minulom, najbolje je rei, istorijskom brojanju, preselilo se iz snova u stvarnost. Razdaljina izraena gotovo astronomskim ciframa poinje vrtoglavo da se smanjuje. Neizmerna ljudska snaga mrvi pred sobom ogroman nenaseljen prostor. Ovaj ritam je sve bri, moderna tehnika savlauje nepregledne sibirske koordinate i neprestano proiruje eksploataciju raskonih prirodnih bogatstava. Sibir vie nije zemlja zaboravljena od boga i ljudi... Za pedeset godina od formiranja SSSR (1922. godine), Sibir i Daleki istok uinili su veliki skok u razvitku proizvodnih snaga. Na velikom prostoru podignuta je bogata industrijska baza: pojavile su se prve mone hidrocentrale i rudnici, fabrike, podignute su nove varoi i gradovi. Sovjetski ljudi su otpoeli osvajanje sibirskih prostranstava... Posle postavljanja narodne privrede na teritoriji Sibira u periodu 19271941. godine, industrijalizacija poinje da se uvlai u pore, postaje prisutnija u gotovo svim basenima, i kako je bilo predvieno u svim dugoronim planovima, glavnu ulogu poinje da igra Sibir. Osnovna nit koja se provlai od prvog Generalnog plana razvitka, od prve petoljetke, osea se na svakom novom koraku i potuje kao princip: privredno narastanje Sibira treba da sinhronizuje interese izmeu krajeva u kojima se razvijaju odreene grane sa interesima itavog SSSR-a; dakle, neprestano treba imati u vidu da je re o narastanju jedne jedinstvene celine, jedne velike porodice 59

naroda. Osnovna koncepcija velikog poduhvata koji se ne poinje od danas do sutra, i ne realizuje u jednom naletu mehanizacije, danas je prisutna na svakom koraku: nauka je postala osnovni faktor ekonomskog rasta. Ova formula igra neobino vanu ulogu u mnogim sibirskim rejonima koji upravo narastaju. Postupno, etapu po etapu, prostor koji su nekad putopisci nazivali sneg i nebo, nebo i sneg, menja svoje lice. Sibir je postao ve 1945. godine veliki centar mainogradnje. Veoma brzo, za pojmove ekonomista nikla je industrijska zona Novosibirska. Statistiari nisu imali mnogo muke da bi, na svojim grafikonima, tek to je drugi svetski rat zavren, pokazali da je u gradu na obali Oba dostignuta najvea industrijska proizvodnja, vea nego u zoni grada Omska i u takozvanom Altajskom kraju. Hronologija narastanja, najbolje je rei, vremeplov zapoetog prodora, pokazuje svu kompleksnost sibirske operacije, o kojoj se svestrano brine trust mozgova najeminentnijih naunika. Boravak u Novosibirsku znaio je nedvosmislenu elju da upoznamo dinovski ledeni atar Sovjetskog Saveza i kroz prizmu naunika i njihovih postavki. Ovde u Novosibirsku, bolje, u Akademskom gradu, dragi kolega, moete da vidite tri Sibira. U Institutu istorije, onaj koji je osvetljavan vatrom iverki, proli Sibir, u institutima ekonomije i geologije, dananji, a u Institutu nuklearne fizike, gde mladi naunici trae klju za upravljanje termonuklearnim reakcijama, budui Sibir rekao je kolega Mejsak nagovetavajui predstojea vienja na dugom putu naeg otkrivanja ovih dalekih krajeva. Boravak u krugu nauke postajao je sve zanimljiviji. Svejedno ko e od armije naunika imati malo vremena da nam predstavi, ukratko, sve to su nauni eksperti, studirajui strategiju napada, otkrili i primenili pomerajui neprestano granicu ivota prema krajnjem severu. Sibir bi trebalo da promoli lice kroz dveri Akademskog grada. Nekoliko asova posle dolaska u Novosibirsk, buni milionski grad, saznajem da je bilo doljaka koji su, beleei impresije, doslovce napisali, da ova varo podsea na blindiranu tvravu. Nema sumnje da se ovakav epitet ponajvie odnosio na Akademski grad, stecite naunika, upornih ljudi, ija je jedna od osobina da neke svoje radove uporno dre pod kljuem. Zato bi takav manir trebalo krstiti blindiranim udom? To je pominjano u prvim dijalozima. Sigurno je da svaki institut na svetu, i svaka laboratorija, imaju svoje male i velike radove koje ne ele odmah da obelodane. Preda mnom je graanin Novosibirska, novinar, Sibirac, Nikolaj Mejsak, ovek koji poznaje Sibir i njegove probleme ba kao svoj dep. Nema pitanja na koje ne moe da odgovori, naravno, ne samo radi odgovora, nego naprotiv, svako objanjenje prezentira analitino, potkrepljeno podacima, samo da bi se dobila potpuna slika onoga o emu se govori. Znamo mi ovde, da za mnoge Sibir predstavlja nita drugo nego belo platno, razapeto na deset miliona kvadratnih kilometara od Urala do hridi Ohotskog mora, na jednoj etvrtini Azije dodao je Mejsak u nameri da to plastinije osvetli osnovnu sadrinu velikih napora, pravog probijanja leda, prisutnih na tako velikom prostoru. Glavna epizoda naeg razgovora, dok nam je Mejsak u etnji Novosibirskom pokazivao znamenitosti grada, nije postao onaj deo Sibira, koji samo u oima nekih duebrinih kritiara izgleda u oblacima, nejasan, kako su ak neki autori napisali zamuen u ivotu, maglovit... Poznati sovjetski publicista nije se zadravao na usamljenim, uznemirujuim opisima, jednom reju eleo je da bude to jednostavniji u izlaganju, napominjui, pre svega, da je Sibir veliko gradilite, jedna epopeja naseljavanja novih krajeva. U naknadnom tumaenju svih kretanja, karakteristinih za ova podneblja, Mejsak se zadrao na industrijskom proboju prema belim prostranstvima, i naglasio da danas dileme nema, Sibir vie ne moe da bude opisivan i svrstavan u kvadraturu hermetike izolacije. Za otkrivene enormne naslage nafte i gasa, svet je ve zainteresovan, ponuena je i gradnja gasovoda kae Mejsak napominjui da e o ovoj zanimljivoj temi i mnogim drugim naunici i 60

sveobuhvatnije da ispriaju na osnovu merenja i ispitivanja koja su dosad obavljena na licu mesta. Sibir postaje fenomen svoje vrste. Nita ne treba posmatrati povrno i jednostrano, Mejsak veoma slikovito objanjava: Najvea je greka doljaka ako Sibir shvate kao troglavog zmaja na koga je organizovan bespotedni juri bez rauna! Ovo je za mog sagovornika velika opasnost u kojoj moe da se nae namernik, manir povrnosti, pogrean naglasak, movarno tle kojim se lako da zakoraiti u najboljoj nameri da predstavi osvajanje Sibira bojama sa palete realnosti. Nema sumnje da je ranije bilo, tu i tamo, usijanih zaleta prema troglavom zmaju. Meutim, primenom savremene tehnologije, neprestanim traganjem za novim metodima krenja snega i neba, nestali su prastari nadmeni donkihotovski jurii. Strategija dejstva na ogromnom prostranstvu je veoma zanimljiva, utoliko pre to je nauno obraena sa vie strana u okviru ekonomskog razvoja svakog regiona ponaosob, sve do detalja, sve do cvetnih bata belog prostranstva, objasnio je Mejsak. Nije ni najmanje lako oteti od prirode neizmerna bogatstva. Neophodan je veliki napor i primena tehnikih savrenstava, da bi se na pionirskom putu po bespuima trasirale staze do oaza na kojima su projektovane nove varoi i novi gradovi. Ekonomisti, koristei sva dosad sprovedena istraivanja, poput meteorologa, prave dugorone prognoze razvoja pojedinih sibirskih rejona. Koncepcija je jasna: svaki kraj postaje centar, naravno, prema svojim mogunostima za privredni rast. Na primer, tamo gde su nalazita dijamanata, nee se razvijati prerada gasa... Tana orijentacija, nauno usmeravanje udaljenih rejona, postaju delovi tih dugoronih prognoza koje se prave za dvadeset ili trideset godina unapred! Autor knjige Tri otkria Sibira, Nikolaj Mejsak, pomogao mi ja da kroz jednoasovnu etnju, na dopadljiv nain, gotovo u jednom dahu, saznam novosti o Sibiru danas, uoi posete Akademskom gradu, dakle, neposredno pre ulaska u nauno jezgro svestranih analiza dalekih severnih predela. Jedan takav pristup, posle krstarenja du zamiljenog trougla, izmeu reka Viljuj i Indigirke, na ijim uglovima su gradovi Mirnij Jakutsk Bela Gora, postao je veoma koristan, utoliko pre to je moj sagovornik jedan od retko dobrih poznavalaca svih kretanja na ovim koordinatama. Upadljivo naglaena panja posveuje se naunoj strategiji svih poduhvata na sibirskoj zemlji. Nita se vie ne moe prepustiti stihiji. Novi industrijski centri zahtevae ito, meso, mlene proizvode i druge artikle. Rauna se da e na teritoriji Sibira 1980. godine iveti vie od 23 miliona ljudi. Uporedo sa svim poslovima industrijalizacije, valja razvijati poljoprivredu svestranije i sveobuhvatnije. Neki su se, doskora, pitali: kakve su mogunosti razvoja poljoprivrede u Sibiru? Nadleni su odgovor prezentirali pominjui zanimljiv podatak iz prolosti po kome nije bilo teko zakljuiti da je samo proizvodnja putera u retko naseljenim delovima Sibira, poetkom ovoga veka, donosila vie koristi nego itava industrija zlata!16 Ovo je najbolji primer koliko je vano da se pohod u daleke krajeve severa i Dalekog istoka, sinhronizuje, svestrano pripreme etape ravnomernog rasta svih grana privrede. Neposredno pre susreta sa naunicima moja belenica je bila puna utisaka sa lica mesta, sa tla gde narastaju novi gradovi du nepreglednih ledenih tajgi. Desetak dana krstarenja prethodilo je dolasku u Novosibirsk u kome naunici, na svoj nain, svojim jezikom, treba da mi pokau puteve koji vode u XXI vek. Ali, to nikako nije znailo da predstoji dijalog sa futurolozima. eleo sam susret sa ekonomistima koji svoje prognoze i programe baziraju na isto naunim istraivanjima.
16

Sibirski puter transportuje se u London gotovo svakodnevno. Izvoz je postao veoma vaan jer je na engleskom tritu traeniji nego francuski; isto tako sibirska jaja i drugi mleni proizvodi su veoma cenjeni na londonskim trpezama. Ne treba zaboraviti takoe da je, poetkom ovog veka, sibirski puter dobro prodavan jo u Kopenhagenu i Hamburgu. (Kl. Olanjon: Sibir i njegova ekonomska budunost, SPB 1903. godine).

61

Ekonomija je u stanju da sve pedantno izbalansira i predvidi, naravno, drei se danas neprestano jednom rukom za elektronske raunare. Samouverenost je nepotrebna re u svetu nauke, suvian pojam modernih proroka ija predvianja ne smeju da omanu, postanu lakoverne procene koje e praksa demantovati. Nije suvino pogledati Sibir kroz mikroskop Akademskog grada...

SIBIR NA NIANU NAUKE

Asfaltnim putem, za nepunih pola asa, stie se iz Novosibirska u okrilje jedinstvenog grada nauke, poznatijeg po imenu Akademski grad. Instituti, stambene zgrade, bioskopi, osnovne kole i ulice postavljeni su na blagoj padini i uzviici Obskog mora. Usred brezove ume, prepune neophodne tiine, stanovnicima grada nauke nije potrebno da prave visee vrtove raznobojnog cvea. Priroda je suvie bogata na ovom mestu, ne prima poklone, zaseni stranca raskonim pejsaom, pokazujui prijatno lice. Varo je povukla svoje granice izmeu drvoreda, svaka ulica se zavlai izmeu stabala, ini se, nestaje u umi. Atmosfera Akademskog grada, na prvi pogled, ostavlja utisak disciplinovane nonalantnosti i uoljive gordosti. Dok smo volgom ulazili u centar grada, izostali su susreti sa tvravom nauke koju su, svojevremeno, opisivali avanturisti. Nije bilo materijala ni za egzotine novele sa neobinim zavretkom. Vizuelne impresije su prekinute pred vratima Ekonomskog instituta. U svom kabinetu nas je oekivao doktor ekonomskih nauka, Vjaeslav Aleksandrovi Smirnov, jedan od veoma dobrih poznavalaca sibirskih zagonetki. Bez utogljenih manira, otvoreno i neposredno, bez uobiajene uzdranosti, kada povedu dijalog naunik i novinar i bez stega kojim je odreen okvir izlaganja, poeo je zanimljiv razgovor u kome se Sibir naao na nianu nauke. Pokazatelji naunih istraivanja, na osnovu kojih su postavljene dalekovide ekonomske prognoze, dopunjavali su suvie uoptenu sliku o bogatstvima Sibira. Svako tvrenje potkrepljeno je verodostojnim podatkom. Doktor ekonomije vodio je rauna da jezik ekonomskog eksperta uini to razumljivijim, uveren da otvara vrata i onih dalekih rejona u koje, osim naunika-istraivaa, nije zakoraila ljudska noga. Postupno se pojavljivao Sibir u odori koja je nevidljiva kada se satima i danima putuje, avionima ili saonicama sa pseom zapregom po nepreglednom bespuu. Pronalazak nafte i gasa naunici su, bez razmiljanja, nazvali otkriem veka. Smireni i staloeni ljudi iz naunih kabineta ne pate od slatkoreivosti, ali naglaavaju, da pedantno odmerene rezerve koje doseu do vie triliona tona, ne mogu da budu uvijene u lanu skromnost. Istinita pria doktora Vjaeslava Smirnova, pre svega je, na samom poetku, liila na demanti istomiljenika koji su, doskora, tvrdili da su ekonomske analize neka vrsta dosadne literature. Meutim, rei cenjenog naunika postale su izuzetno zanimljive izlaganje je liilo na detaljno opisivanje dananjih i sutranjih sekvenci sibirskih ivotnih istina... Akademik I. M. Gubkin je posle pedantnih ispitivanja 1932. godine postavio veoma smelu prognozu: na teritoriji zapadnog Sibira bie otkrivena velika nalazita nafte. I, zaista, trideset godina kasnije, ova predvianja su potvrena svestranim geolokim istraivanjem. Velika je istina da su malobrojni stanovnici, tamo gde ih je bilo na ogromnom prostoru, esto, dok jo nije poelo traenje crnog zlata, upozoravali nadlene o pojavama nafte na povrini zemlje. Traktorista I. G. Vikulov napisao je pismo 1946. godine ministarstvu, napominjui ukratko: naa oblast, rejoni Tjumenja,17 prepuna je zemlje pretvorene u sivomaslinasto blato. Ubrzo je otkrivena tajna, utvreno da su rezerve toliko velike da kroz pukotine u zemlji nafta izbija na povrinu. Otkriti nalazite, kau, vie nije podvig, ali pripremiti sve to je neophodno za organizovanu eksploataciju, predstavlja pravu odiseju na ledenoj sibirskoj zemlji. Utvreno je da u zapadnom Sibiru postoji itav okean nafte i gasa. Kojim putevima oteti
17

Tjumenjska oblast (zapadni Sibir) postala je danas vodei naftonosni rejon u Sovjetskom Savezu. Detaljnije o ovom bogatom nalazitu crnog zlata bie govora kasnije u posebnoj glavi knjige.

62

bogatstva? Nije lako nai najcelishodnije metode za iskoriavanje i preradu na licu mesta. Naunici, ekonomski eksperti, prosto uzdiu, napominjui da je uprkos modernoj mehanizaciji, veoma teko prii neprocenjivom blagu. Veliki mrazevi obrvavaju maine, paraliu itav rad, opasnim ledenim zagrljajem. Sibir nema milosti. Ljudi, meutim, ne gube smelost, ne odstupaju, usavravaju otpornost mehanizacije raunajui na teke klimatske uslove. Kilometar po kilometar, neprestano se smanjuje udaljenost od velikih nalazita, uinjen je veliki korak napred i, uprkos svemu, poela je eksploatacija nafte i gasa. Naunici su, organizovanim radom, uspeli da trasiraju puteve do ledenih riznica crnog zlata. Cifre sa kojima barataju ekonomisti, planirajui velike poduhvate, gotovo zaslepljuju doljaka: brzo se zapaa da su one, esto, kada je re o pojedinim rejonima Sibira, daleko vee nego to su, samo nekoliko godina ranije, sami strunjaci oekivali odmeravajui rezerve. Invazija na podruja bogata naftom i prirodnim gasom uveliko je poela. Ako za trenutak zastanemo kraj nalazita u Tjumenjskoj oblasti, ekonomisti nee uzimati beleke, rei e da su zalihe gasa na tom mestu oko vie milijardi kubnih metara gasa! Na ovom terenu podie se veliki centar gasne industrije. Rauna se da e krajem 1980. godine ovaj rejon obezbediti zemlji 115145 milijardi kubnih metara gasa! Dakle, rezerve gasa u itavom zapadnom Sibiru su enormne. Potok crnog zlata na tlu najveih nalazita u zapadnom Sibiru narasta kao snena lavina koja se survava sa planinskih litica. Za 1975. godinu bilo je planirano da se dobije oko 100 miliona tona nafte, meutim, naftai se mogu pohvaliti da su, uprkos svih tekoa, uspeli da daju 143 miliona tona nafte. Prognoze ekonomista nisu, kau, neskromne kada se zna da je planirano da eksploatacija nafte u zapadnom Sibiru, do 1980. godine, dostigne 300 miliona tona! Jedva sam zabeleio ove astronomske cifre nafte i gasa, a moj sagovornik je pomenuo, na terenima nalazita, neprestano prisustvo teko reive zagonetke: problema transporta. Naunici danas veoma svestrano prilaze ovom problemu. Kako reiti pitanje prevoza ljudi, robe, grae, proizvoda... Reavajui ovaj problem valja neprestano imati u vidu trokove. Ekonomisti vrlo dobro znaju da jedan kilometar automobilskog puta u Sibiru kota osam puta vie nego u srednjem pojasu SSSR. Raunice pokazuju da bi takvi poduhvati graenje dugih autoputeva zahtevali velike investicije, a efekat koristi, ako se imaju u vidu dugi mrazevi i visoke naslage snega, sveo bi se na minimum. Sve e se svesti na krae saobraajnice, lokalne puteve, o ijem odravanju se nije teko starati i za vreme velikih snegova. Strunjaci su, po svemu sudei, odustali od gradnje dugih arterija, magistralnih puteva, kroz dinovsku teritoriju Sibira. Tehniki je jo mogue, primenom savremene mehanizacije, postaviti mreu puteva, meutim, nema nikakvog ekonomskog opravdanja uputati se u takve basnoslovne avanture. Ostalo je da se usavrava tehnika transporta po ogromnom bespuu. Sovjetski inenjeri su konstruisali blatosnegohod Vitez, automobil sa gusenicama koji sa lakoom prelazi duboki sneg i blato. Oekuje se da e vozilo postati traeno prevozno sredstvo na neprohodnim prostorima. Sibir je ve danas poligon na kome se obavljaju razni eksperimenti, probaju prototipovi raznih samohoda koji su u stanju po bespuu da razvijaju brzinu i do trideset kilometara na as. Na Jamalu je nedavno ve ispitivan jedan, najbolje je rei vibrator, sposoban da po neravnom i teko prohodnom terenu prevaljuje kilometre pokrivene visokim snegom ili dubokim blatom. Napori za osvajanje dinovskog prostora postaju podreeni istraivaima u laboratorijama Instituta i drugih istraivakih ustanova. Naunici su usredsredili svoj rad, svako u svom domenu delovanja, u nameri da sibirska prostranstva uine lake dostupnim. Ekonomisti su odbacili klasine puteve i autostrade du Sibira (ovde se izuzimaju samo nekoliko glavnih eleznikih trasa i puteva). Razlog je vrlo dobro poznat: visoka cena izgradnje na terenu gde vladaju surovi klimatski uslovi. Postoje planovi u kojima se na osnovu dugoronih prognoza predvia uspostavljanje redovnih sibirskih linija, kako se kae, nadzemnog transporta negde oko 1990. godine. To bi trebalo da bude neka vrsta visee eleznice, veoma pogodne za terene na kojima se debeli sneni

63

pokriva zadrava i po osam meseci.18 Prvi prorauni su pokazali da je postavljanje posebnih nosaa za ine po kojima bi jurile kompozicije te visee eleznice, znatno jeftinije od klasine pruge ili autoputa. Ekonomisti se, uprkos svemu, ne uputaju u sferu futurologije, ali se dosledno trude da u svim svojim proraunima ne ostanu kratkovidi. Sluajui bilanse visprenih tragaa, zasnovane na velikom broju podataka dobijenih posle istraivanja, ovek ne moe da se otme utisku da koraa putevima XXI veka. Ljudi su u bespotednoj borbi sa prirodom uspeli da doskoe svim preprekama koje, na tlu Sibira, nisu lako savladive. Koliko napora i truda treba uloiti, uprkos moderne mehanizacije, aviona i helikoptera, da bi se na krajnjem severu, u srcu sibirskog prostranstva, podigla naselja koja e, postupno, tokom godina, narastati u velike varoi? Uporni ekonomisti nisu ostavili ovo pitanje bez odgovora, potraili su pogodna reenja. Na prve rezultate se nije dugo ekalo. Zajedniki rad svih oblasti nauke, kako se to danas kae timski rad, urodio je plodom: Krasnojarski institut Promstrojproekt razradio je projekte za podizanje sela na krajnjem severu. Gotove zgrade, u delovima, kako su inenjeri i radnici nazvali ove tipove montanih kua kratko: paket, lako se transportuju avionima i helikopterima. Ovakav nain podizanja kua omoguuje veoma brzo postavljanje sela, bez velikih pripremnih radova, to je dosad oduzimalo dosta vremena. Pripremljeni blokovi se lako prebacuju do najzabaenijih mesta. Organizovanje naselja sada vie ne predstavlja nikakav problem, a ujedno sve ovo je daleko ekonominije, nego na pustim sibirskim oazama graditi od stabala ili kamena klasine domove. Postupno, za vreme ovog puta u budunost pod krovovima instituta u Akademskom gradu reaju se zanimljive novosti. Ovde u krugu nauke ovek se osea nekako sigurnim, uvia da je pored snage koja, svakodnevno, lomi nalete sibirskih ledenih meava, zaustavlja snane vetrove i divlje krajeve pretvara u pitome. Naunici, ekonomisti kao, na primer, B. P. Orlov u svojoj studiji Sibir danas postavljaju pitanje: da li je kameni ugalj odsluio svoj vek? Odgovor se trai sa puno opravdanja. ovek sve vie nastoji da koristi termonuklearnu energiju i opredeljuje se za savremenije vidove naunih dostignua. Neprestane analize i prorauni objasnie sve postavljene dileme eksperti e nastaviti traganja u okviru osvajanja sibirske kvadrature. Usvojeni su programi itave ofanzive prodora u nenaseljene krajeve i jasno oznaeni ciljevi pohoda. Lansiranje naunih dostignua u orbitu prakse, primena rezultata dobijenih pod naunim krovom, jedno vreme se gotovo zanemarilo: usporenim hodom, korisna otkria stizala su do fabrikih hala. Oseala se velika praznina, zjapio je jaz, lako se zapaala udaljenost nauke od prakse. Gde je bio izlaz? Na scenu je stupio, ponovo, otac Akademskog grada kod Novosibirska, akademik M. A. Lavrentjev i spretno naao klju za vrata koja su vodila prema industriji proizvodnim halama. Brzo se pokazalo, naroito meu naunicima, da je taj most ija e konstrukcija povezivati naune centre Akademskog grada i fabrike hale vie nego potreban. Pronalazak, novo tehniko dostignue, bre stie do primene, postaje sastavni deo industrijske proizvodnje. Na spajanje, najbolje je rei, dobara fundamentalne nauke i privrede, nije se dugo ekalo. Otvoreni su specijalni konstrukcioni biroi pri institutima Sibirskog odeljenja Akademije nauka SSSR. Oni su poeli da rade u Akademskom gradu, i naravno, ubrzo postali kao nekakva isturena odeljenja, kako su ih nazvali: firme poerke raznih fabrika. Na njima danas poivaju glavni
18

Inenjer I. A. Beskin registrovao je 13. oktobra 1970. godine pod brojem 290981 projekt visee eleznice, takozvanog fermobila, ije e ine biti postavljene na draima u obliku slova P. Neki danas postavljaju pitanje: zato odmah nije prihvaena ova vrsta transporta za snene i hladne sibirske rejone? Predlog je, meutim, postojao, ali teko je bez detaljnih analiza, svestranog posmatranja i neophodnih raunica, ,na preac pristupiti realizaciji zanimljivog projekta. (Leonid inkarev: Sibir, odakle je poao i kuda ide Irkutsk, 1974. izdanje Vastonosibirskoje kninoje izdateljstvo).

64

zadaci kada se govori o naoruavanju osvajaa Sibira, o pravoj industrijskoj armiji... Konstrukcija neobino vanog mosta, izmeu nauke i prakse, neprestano se proiruje, konstrukcioni biroi Akademskog grada sada, uveliko, potpisuju dugorone ugovore o saradnji sa velikim industrijskim preduzeima. Na primer, 1972. godine napravljen je itav plan nauno-tehnike saradnje Akademskog grada sa fabrikom Sibseljma, a 1973. godine potpisan dogovor izmeu naunog tima, takoe u Akademskom gradu i fabrike aviona kalov u Novosibirsku. Rezultati su ugledali svetlost dana: za fabriku aviona kalov eksperti su razradili uvoenje automatizovanog sistema za tehnoloku proizvodnju i oblikovanje aluminijuma bez ikakvih deformacija. Ovo je vie nego koristan posao, kada se zna da je re o konstrukcijama aviona. Takvih primera ima danas na stotine saradnja naunika i proizvoaa postala je svestrana u svakom pogledu. Prema podacima Sibirskog odeljenja Akademije nauka SSSR (Akademski grad kod Novosibirska), do poetka prole godine, uspostavljena je saradnja sa oko 320 velikih preduzea. Rauna se da je za deset godina, koliko postoji irok most izmeu nauke i proizvodnje, iz naunih laboratorija izalo preko 700 naunih radova svestrano pripremljenih za korisnu primenu u praksi. Statistiari su uspeli da prezentiraju i podatak da je od tolikog broja radova, oko 500 uspeno realizovano u praksi. Nova tehnika sredstva neprestano usavravaju procese proizvodnje i poveavaju ekonominost u svakom pogledu. Postoje stotine konkretnih primera koliko nova tehnologija doprinosi usavravanju itavog procesa rada, na primer, u rudniku u Gornjoj ori u smeni je radilo etrdeset ljudi, posle primene novih sistema mehanizacije, sugeriranih iz Instituta, kau, rade samo etvorica! Pojavljuje se prava poplava korisnih tehnikih noviteta savremenih mehanizovanih procesa serija eksperimenata usavrava razne metode proizvodnje i ini ih, istovremeno, ekonominijim. Industrija neprestano prati hod nauke, vie ne postoji praznina, vakum, maratonski put otkria od naunih instituta do fabrikih hala. Obe strane imaju nesumnjive koristi, i to je najvanije, nauka grabi veim koracima napred, jer neprestano dobija i zahteve, porudbine s lica mesta, nastale u proizvodnji. U Akademskom gradu postoje primeri o svestranoj koristi vezivanja nauke sa industrijskom proizvodnjom i rezultatima tog sinhronizovanog hoda. Institut rudarstva osvetlao je obraz itavim nizom novih pronalazaka koji su odmah praktino primenjeni u rudarskim oknima i na drugim gradilitima. Jedan od veoma cenjenih noviteta je takozvana mehanika krtica pneumatini probojnik. Ovaj mehanizam, nalik je na malu raketu, ima svestranu primenu u tehnici gradnje podzemnih kanala: bui rupu do 30 santimetara ispod ulica, puteva i zgrada kroz koje se, zatim, provlae razni kablovi. Podzemna raketa, kako jo popularno zovu ovu napravu, ima danas veoma veliku primenu. Firme iz trideset zemalja sveta kupuju ovaj mehanizovani probojnik u SSSR-u. Upotrebom ove rakete, prorauni pokazuju, postie se izvanredna uteda u raznim vrstama gradnje. Slinih primera ima u raznim oblastima nauke, i to je najvanije, gotovo sva dostignua namenjena su prevashodno velikim radovima u rejonima Sibira. Glavni tab naunika, kako se popularno zove Akademski grad nedaleko od Novosibirska, svestrano planira svaku veliku akciju i svaki veliki pohod na udaljena ledena bespua. Na svakom koraku jedinstvene varoi, svejedno da li razgovarate sa naunicima ili listate bogatu literaturu ostvarenih dostignua sovjetskih naunika, moete saznati zanimljive rezultate upornog rada. Novosibirski institut organske hemije, pod rukovodstvom akademika N. N. Voroncova, izuava jedinjenja visokomolekularnih materija. Za poslednjih deset godina, posle dugih istraivanja, ovaj Institut uinio je, kau, veliki korak ka polju sjedinjavanja organskih materija. Svestrani rad naunika dao je viestruke koristi: dobijeni su novi materijali, koji poseduju izuzetna svojstva. Jedan od zapaenih uspeha je, svakako, dobijanje izolacionih (materijala iz organskih etara, koji su u stanju da izdre temperaturu do 300 Celzijusovih stepeni ispod nule. Lista specijalizovanih pronalazaka je veoma duga. Nije nimalo jednostavno upoznati 65

uspeno zavrene glavnije radove. Ne mogu se, izuzev nekoliko korisnih impresija u jednom dahu, za vreme kratkog boravka od nekoliko asova detaljnije upoznati svi vaniji eksperimenti. To i nije bila svrha ove posete. Ali, dileme nema, postoji programiran rad, tano utvreni scenariji za razradu pojedinih oblasti Sibira. Svaki korak, svaki poduhvat i svaka gradnja je prethodno precizno osmotrena pod mikroskopom naunih instituta Akademskog grada, i onda putena u svet ledenih bregova i dolina. Sibir je zakoraio u XXI vek.

NE BAM, NEGO BUM!

Kroz avionsko okno trasa BAM-a (BajkalskoAmurske magistrale) liila je na sleenu, nepominu, dinovsku zmiju. Putnici su pokazivali trasu eleznikog kolosa ija e duga ruka, kao u dejoj bajci, snagom gorostasa uhvatiti daleke i raskone obale koje zapljuskuju vode Tihog okeana. Na aerodromu varoi Ust-Kut doljak stie utisak mobilnosti, usred hladne tajge osea vrelinu graditeljskog fronta, zapaa uurbanost vazdune flote angaovane na velikom gradilitu o kome se sa ushienjem govori u itavom Sovjetskom Savezu. Odavde polazi trasa BAM-a, prvi kilometri eleznikog koloseka po kome e, daleko, u srce Sibira, i dalje na Daleki istok, otputovati budunost. Nema nikakve fame, neugaene grandomanije, neskromnog preterivanja, kada je re o ovom poduhvatu velikih razmera. Ljudi nastanjeni u ivopisnoj varoi, ili oni pristigli da se prikljue neimarima, rado govore kako nastaje velika pruga: Tovari, ne BAM, nego bum! ale se metani, ali, kako se ono u narodu kae, da u svakoj ali ima pola zbilje, onda ova originalna dosetka sasvim pristoji i jasno pokazuje dimenzije ovog sibirskog pohoda. Nova eleznika pruga bie duga 3.200 kilometara. U trenutku pune graditeljske ofanzive, rauna se, da e, du trase raditi preko 4.000 buldoera, traktora, kranova i drugih maina, zatim oko 10.000 velikih kamiona nosivosti i do dvadeset tona i, to je veoma vano, stotine specijalno pripremljenih maina za rad u surovim uslovima sibirskih zima. Projektanti su uspeli da izraunaju da e eleznika pruga (BAM) biti putena u probni rad 1982. godine, a u punu eksploataciju 1983. godine. Prvi desanti graditelja su uveliko poeli, tajga, iroka i nepregledna, postupno odstupa, predaje se pred najezdom ljudi i mehanizacije. Godine 1975. izgraeno je oko 270 kilometara eline pruge, 100 mostova na velikim sibirskim rekama, izgraeno na donedavno pustim mestima trideset novih naselja. Sve ovo menja geografsku kartu jednog dela sibirskog prostranstva. Ova istinita igra brojki vrlo dobro ilustruje dimenzije itavog poduhvata. Ako se svemu tome doda da je u toku gradnje neophodno podii vie pokretnih naselja, itave male gradove za armiju radnika, lako se moe uoiti sva sloenost provlaenja trase BAM-a kroz ledenu stihiju prirode. Desetine hiljada ljudi angaovano je u obimnim radovima na terenu prepunom raznoraznih prepreka. Izuzetni uslovi zahtevali su od projektanata, kao i od svih proizvoaa elinih konstrukcija u fabrikama, metalurga, da obezbede otpornost materijala i do minus 70 Celzijusovih stepeni! Niko zbog svega toga ne postavlja pitanje kad graditelji predoe verodostojan podatak: kilometar eleznike magistrale kota dva puta skuplje nego u evropskim uslovima gradnje. Veliki poduhvat i velika odiseja, ali kau u UstKutu treba imati u vidu da se ovde poinje od poetka. Reljef terena je veoma sloen. Postoje stotine tekoa koje e se, pored mrazeva, pojavljivati prilikom postavljanja mostova, probijanja tunela i gradnje vijadukata. Na mnogim mestima uslovi vene hladnoe zahtevaju podizanje dugih zatitnih galerija od snenih lavina. Znate, problemi gradnje ovako grandioznog objekta su predvieni, uraunati u itavu 66

akciju. Na gradilitu eleznike magistrale sve je, kako mi esto kaemo, bamovski rekli su nam kroz razgovor na aerodromu Ust-Kut gde smo proveli itav as u oekivanju da nastavimo let za Mirnij. BAM je postala sinonim snage. Graditelji upotrebljavaju re bamovski kao znaenje za neto snano, vrsto ili nesalomivo. Oni mogu da kau, ovaj ovek ima bamovsko srce, ili na velikom mrazu, ovo je prava bamovska hladnoa... Veoma brzo doljak shvati prostrane dimenzije gradilita. Dovoljno je posmatrati pravu ljudsku konicu oko trase i sluati rei projektanata. Kada oni izmeu stotinu izuzetnih podataka izdvoje dva, da e budua magistrala proi kroz sedam planinskih venaca i da e duina tunela biti 25,3 kilometara onda vam ne ostaje nita drugo nego da se posluite renikom graditelja i zabeleite: ovde je sve bamovski. Fotoreporter lista Komsomolskaja pravda, Aleksej Fjodorov, boravio je na trasi magistrale, kamerom je traio uglove BAM-a, eleo je da na nemoj filmskoj traci ovekovei graditelja u neprestanom pokretu, brektanje maina, zveket elika na otrom mrazu... Pred njim se, kae, sve dogaalo u pokretu, sve mu je izmicalo i inilo mu se da je bre od fotokamere. Ovaj momak, veoma dopadljivo, reporterski, opisuje ambijent velikog gradilita: Trasa ide napred, dalje, tamo ponovo prvi atori, prve kue, prvo iskrcavanje radnika, prvi desant mehanizacije, shvatam kao da nekud jurim trasom! Odmereno slikanje, bamovskim nainom, doarava ambijent usred tajge, atmosferu u graditeljskim naseljima i stanje na zmijolikoj trasi. Svaki kutak valja ovekoveiti to je mogue bre, jer ako to ne uinite danas, sutra ve, moda, ovo naselje nee biti ovde, preselie ga desetak kilometara, jo dublje u srce tajge. Izgradnja BAM-a je delom komsomolska, omladinska radna akcija. Za veliki poduhvat neophodna je snaga i duhovna energija mladosti. Kada su radovi poeli, 1974. godine, u prva tri meseca, odziv mladih je bio veoma veliki, radilo je preko 900 komsomolaca. Oni su, kako se to kae, izdrali prvo kaljenje, osetili sibirsku zimu i upoznali sve prepreke koje se pojavljuju na trasi budue magistrale. Mladii i devojke ele da dou na akciju, u velikom broju. Sada na razliitim objektima BAM-a radi preko 18.000 mladih graditelja. Smer neobino duge eleznike magistrale je od vanog privrednog znaaja. Projektanti su raspolagali obiljem podataka o razvitku pojedinih rejona Sibira, kada su, kilometar po kilometar, ucrtavali prugu u projekte raene na preciznim razmerama geografskih karata. BAM prolazi kroz bogate krajeve istonog Sibira i Dalekog istoka, i kako je predvieno, magistrala e ubrzati osvajanje tih dalekih, uglavnom retko naseljenih krajeva. Geolozi imaju obiaj da kau da su ti sibirski predeli teko pristupna mesta u ijim nedrima se kriju velika rudna bogatstva. Ako se samo preleti preko geografske karte, kako smo uinili kada su nam u Ekonomskom institutu Akademskog grada govorili o BAM-u, mogu da se zapaze okviri buduih rudnika i nalazita do kojih e stii, za koju godinu, eleznika trasa. U itinskoj oblasti, daleko na severu od obala Lene ; veoma blizu trase budue magistrale nalazi se udakonsko nalazite bakarnih ruda. Prema proceni geologa, rezerve su meu najveim u svetu. Ugljeni basen u junoj Jakutiji, takoe, predstavlja diva koga e probuditi BAM: zabeleke geologa pokazuju da na ovom mestu ima rezervi uglja oko 40 milijardi tona na povrini koja obuhvata ogroman prostor. Oekuje se da e BAM pored raznog domaeg tereta koji e se prevoziti sa podruja zapadnog Bajkala do udaljenih mesta Dalekog istoka, imati izuzetno vanu ulogu u prevozu inostranih tereta, naroito onih koji e putovati iz Japana preko teritorije SSSR za zapadnu Evropu. Obim protoka tovara danas, u vreme prvih radova na buduoj magistrali, iznosi oko 35 miliona tona. Kada se zavri trasa, u prvoj polovini osamdesetih godina, rauna se da e teina tereta dostii 75 miliona tona. Na svakom koraku, kada se zaviruje u podatke, dobija se utisak vanosti izgradnje ovog grandioznog objekta i vie saznaje o ulozi koju e imati za pust sibirski kompleks danas teko pristupaan i udaljen. BAM je veliko gradilite, trasa kojom, poput eleznike kompozicije, putuju naselja, maine 67

i ljudi. Svakoga dana se izvri poneko iskrcavanje na velikom frontu protiv neumoljivog Sibira. Nijedan korak ovde nije neplaniran, suvian, uzaludan, uinjen bez prethodnih prorauna. Bamovsko kretanje prati stotine naunika, inenjera, geologa i visokokvalifikovanih radnika. Nita ne moe da iznenadi ljude koji su, poznajui uslove u kojima nastaje eleznika magistrala, pedantno nastojali da sve predvide i paljivo proraunaju. Postoje pokretne bolnice, domovi kulture, restorani... Doljaci, obino novinari, kada se nau izmeu grandiozne mehanizacije, trae neto izuzetno u susretu sa radnicima, hrabrim neimarima jedinstvenog eleznikog puta. Graditelji najee odgovaraju: Ovde ima toliko jedinstvenih vienja na svakom koraku da, u stvari, nita nije izuzetno, sve su to, u stvari, sasvim obine ljudske stvari. ivot tee kraj BAM-a kao u velikim varoima. Novinari neprestano prate narastanje ledene zmije, i uvek kada se vrate sa slubenog puta, posle nekoliko dana, seaju se asova provedenih sa graditeljima magistrale i ispriaju poneku originalnu alu ili dosetku. Boravei kraj trase BAM-a novinar sovjetske revije Oganjok, G. Rozov, zabeleio je sledei dijalog: Ti si, sinko, sigurno novinar? pitala je simpatina starica. Da, bako. A otkud zna? zainteresovao se novinar. Kako da ne znam, videla sam te na aerodromu skresa baka. Ali, babuka, tamo nisam bio. ree novinar. Onda nita zato, ti si ipak, bez sumnje, novinar! snae se starica. . Bako, kako moete da budete toliko sigurni? Lepo, sinko, vidim da ovde ima vie novinara nego graditelja! ree babuka i prasnu u smeh. BAM postaje radna epopeja. Poduhvat sam po sebi jedinstven po mnogo emu. Neki dugu magistralu porede sa strelom, objanjavajui da e ona probiti ledeno srce Sibira, prinuditi ogromnu hladnu neman da postane gostoljubiva, srdana i prisnija. I na kraju, posle obilja podataka, pristoji rei veliku istinu: BAM je krenuo da zaista napravi bum!

GENERATORI KAO PLANINE

Kada se stranac obrete u okrilju fabrike Sibelektrotjama (Sibirski elektrozavod tekih maina) u Novosibirsku, ostaje zadivljen pompeznou, prosto ne moe da se otme utisku velikog prostora koji zauzimaju hale iji se stakleni krovovi presijavaju na suncu. Beskraj ujednaenih zidova, nalik na nekakvu adaju iz ijih eljusti ubrzano izlaze teke maine, doarava neuobiajene dimenzije gde vredne ruke radnika, naoruanih mehanizovanim alatkama, oblikuju kule od metala. Fabrika je, ba kao i Sibir, zaista ogromna. Turbine za prve hidrocentrale, podignute daleko odavde na tlu ledenih tajgi, otpremljene su sa ovog mesta rekao nam je Mihail Grigorjevi Karpunjin, naelnik ekonomskog odseka ovog modernog zavoda odgovarajui na pitanje o proizvodnji u ovom fabrikom kompleksu. Nita na ovom terenu, izgleda, ne sme da bude patuljasto. ini se, stanovnici Novosibirska se pridravaju nekakvog nepisanog pravila: Sibir je veliki, pa je nepoeljno da fabrike budu male. To bi odudaralo od kolorita velikih prostora i velikih potreba, pa svako pitanje o grandioznosti zavoda domaini shvataju kao usputno i ne pridaju mu veliki znaaj. Sibirci nisu navikli na male pothvate iz prostog razloga to ele da probleme reavaju dugorono. Velika fabrika tekih maina roena je 1953. godine, i njena namena je, od prvih dana, nedvosmislena: proizvodie generatore za hidrocentrale koje e izrasti od Urala do Vladivostoka. Ubrzo, vredne ruke radnika Sibelektrotjamaa, poele su besprekorno sinhronizovano da prate radove na obalama velikih sibirskih reka i drugim gradilitima. Prvi turbogenerator napustio je fabriku 1955. godine i otpremljen je za altajski kraj, a prvi hidrogenerator transportovan je 1956. 68

godine za irkutsku hidrocentralu. Razne vrste elektromaina su, takoe, na listi proizvoda ove fabrike i svake godine se izvoze u mnoge evropske zemlje. Pod fabrikim krovom postoje ve objektivni uslovi za proizvodnju elektromotora velikih snaga namenjenih buduim atomskim centralama objanjava Mihail Karpunjin uvodei nas u prostrane fabrike ulice izmeu velikih maina u nepreglednim odajama. Citav as smo prolazili kroz umu metalnih drvoreda, izmeu kojih radnici izgledaju kao patuljci, a ipak, jednim gestom, pritiskanjem na dugme, pokreu se metalni roboti koji se poigravaju sa nekoliko hiljada tona, ba kao veverice sa irom u dubokoj umi. Sve ovo to sreemo ne moe da izgleda izvetaeno i nakalemljeno, kao nekakva reirana predstava, ovde neprestano tutnji, zemlja podrhtava, ljudi krote maine, premauju postavljene planove... Pod krovom moderne fabrike zaposlena je armija od pet hiljada radnika. Nije lako programirati posao za svako radno mesto, pripremiti traku, jer ovde ne prolaze, dugim konvejerima, novi modeli cipela, mone dizalice, ugraene u svodove potkrovlja fabrikih hala, podiu tone i tone, premetaju ih iz odeljenja u odeljenje ba kao da prenose iverke. Utroena je svojevremeno nesentimentalna energija da bi se ovaj gigant stavio u pogon, i ubrzo, poeo da izbacuje seriju generatora velikih kao planine. Organizam jednog itavog grada smeten je Dod fabrikim krovom, jedna smena zamenjuje drugu, gotovo neosetno, velike maine neujno nastavljaju da oblikuju dinovske kalemove... Prisutna je, ini se, faza industrijskog nestrpljenja, radnici nastoje da poveaju proizvodnju. Takmienje za zlatne ruke kolektiva neprestano je u toku, dobar uinak povlai zvanje i poveanje linog dohotka. Mladi radnici su nosioci nadmetanja, ko bolje radi, svakog meseca se proglauje smena iji je efekat rada bio najbolji. Njima sleduje materijalna nagrada iz fonda odreenog za stimulaciju najvrednijih objanjava naelnik ekonomskog odseka, upoznajui nas sa detaljima o odreivanju takozvane dopunske plate onima koji se istiu u proizvodnji. Fabrika gigant, Sibelektrotjama, nalik na itav grad, pored sloenog procesa proizvodnje, koji planira odreeno odeljenje inenjera i tehniara uz redovno konsultovanje radnika, stara se neprestano o itavoj armiji zaposlenih i o njihovim porodicama. Veliki kolektiv osea dunost da, stvaranjem posebnih fondova, neprestano uveava standard radnih ljudi i vodi brigu o potrebama njihovih familija. Za vreme krstarenja nepreglednim fabrikim halama, kroz razgovore sa radnicima, saznajemo da u okviru fabrike postoje poliklinike i itava bolnica. Neprestana zdravstvena zatita, kako kau na licu mesta, zadovoljava potrebe grada-fabrike. Bolesni ne moraju da odlaze na leenje ili kontrolu na drugi kraj milionskog grada, ako je potrebno, tu, na dohvat ruke, nalaze se njihovi lekari-specijalisti, i medicinsko osoblje sprovode leenje i svu neophodnu negu. Staranje o deci, dok su roditelji na poslu, preuzima est obdanita koja su vlasnitvo ovog velikog kolektiva. I ne samo to, u blizini je i kola kao i sva neophodna prostrana deja igralita. Najmlai su pod stalnom kontrolom pedagoga i nastavnika za fiziko vaspitanje. Fabrika je podigla i svoj pionirski logor u prirodi, van grada, gde zimi i leti deca odlaze na krai boravak. Velika porodica radnika stvorila je posebne fondove, gde se odvajaju neophodna materijalna sredstva da bi se sve pratee ustanove i objekti odravali ili proirivali prema potrebama koje, bez sumnje, neprestano rastu u ovom kolektivu. Radnik danas ivi u uslovima koji su uobiajeni za Novosibirsk, ima dvosoban ili trosoban stan, vozi automobil, oni mlai voze motocikl i prieljkuju automobil, zatim uveavaju biblioteku, zimi redovno odlaze na skijanje... zabeleio sam u razgovoru sa radnicima velike fabrike turbomaina, upoznajui njihove preokupacije u slobodnom vremenu. Ubrzo saznajem da se kolektiv svojevremeno postarao da za ljubitelje zimskih sportova izgradi sopstveni centar u planini kraj pogodnih skijakih terena, a za strasne lovce meu radnicima otvori prostrano lovite u divnom sibirskom ambijentu. Slobodni dani u prirodi, nedeljni vikend, 69

postali su sastavni deo svake porodice. asovi razonode koji se planiraju prema sklonostima. Fabrika Sibelektrotjama narasta kao i Novosibirsk, ako se za varo na obalama Oba kae da je sve modernija, onda se to isto moe rei i za ovaj veliki kolektiv. Kada namernik napusti ogroman prostor koji pokrivaju staklasti svodovi hala, poinje da razmilja o dimenzijama grada u gradu, prevre listove belenice da bi jo bolje uoio neke brojke prave pokazatelje procesa narastanja zavoda tekih maina. Sa dvadesetak godina starosti fabrika je, bez sumnje, uspela mnogo, specijalizirajui se za proizvodnju dinovskih generatora, onih koji su uveliko ugraeni u sibirske hidroelektrane i snanijih koji e uskoro biti postavljeni. Neprestana saradnja sa naunim ustanovama omoguila je kau nadleni u Sibelektrotjama da se obezbede materijali koji garantuju svim generatorima nesmetan rad u tekim klimatskim uslovima Sibira. Radnici ove velike fabrike mogu da se pohvale ovakvim izvanrednim rezultatima prilagoavanja proizvoda ledenim podnebljima. Teko je bilo pobeleiti, doslovce, struna imena svih delova za hidrocentrale podignute izmeu obala sibirskih reka. Pre podrobnijih informacija o snazi elektromotora i turbogeneratora, kao nekvalifikovan posmatra kada je re o elektrotehnici, lako sam zapazio izuzetnu vrednost dinovskih radilica na mestu gde se vajaju u fabrikim halama. Nekoliko podataka dopunili su ovu usputnu impresiju. Ovaj Zavod moe da se pohvali: ...prvim turbogeneratorom u svetu od 300.000 kilovata s novim sistemom hlaenja; ...najveim asinhronim elektromotorom, ija je konstrukcija dobila vie pohvala; ...proizvodnjom ogromnih turbogeneratora od 500.000 i 800.000 kilovata. Obilazei ove grdosije setio sam se razgovora sa grupom novinara u modernom restoranu Zlatna dolina, smetenom kraj ivopisnog pejsaa u Akademskom gradu. Glavni krivac za to to je tema razgovora bila gradnja hidrocentrala na teritoriji Sibira postala je moja ljubopitljivost. U dobroj nameri da svedem raune, posle prikupljenih podataka u Ekonomskom institutu, postavio sam nekoliko pitanja bez kojih bi slika o snazi ovih izvora ostala nepotpuna. Reka elektrine energije potekla je gotovo istovremeno kad je otpoela ofanziva osvajanja sibirskih bogatstava na irokom frontu. Velike hidrocentrale poele su da se grade u Sibiru pedesetih godina. To je period prve etape intenzivnog iskoriavanja snage velikih reka, neobino vana epizoda privredne ekspanzije na ogromnom prostoru. Na reci Angari, ije vode istiu iz Bajkalskog jezera, proradila je hidrocentrala kod velikog grada Irkutska krajem 1956. godine. Ubrzo, graditelji su ukrotili i vode velike sibirske reke Ob, nedaleko od Novosibirska. Sibir je poeo, postupno, da pretie evropske rejone SSSR po snazi hidrocentrala. Vodeni kolosi, koji upotpunjuju sve vie geografsku sliku prostranstva preko Urala, poinju da pokazuju zube. Mone brane, postavljene na sibirskim rekama Angari, Obu, Leni, Jeniseju i drugim, ostavljaju iza sebe sline izvore energije podignute na evropskom tlu i najavljuju nezadriv pohod. Postaje sasvim uobiajen podatak da je jaina hidrocentrala na belom beskraju dva ili tri puta vea od onih na drugoj strani: uvena sibirska hidrocentrala kod Bratska ima snagu oko 4,5 miliona kilovata, Krasnojarska 6 miliona, dok maksimalna jaina jednog takvog izvora na Volgi iznosi oko 2,5 miliona kilovata. Glavna karakteristika prema reima poznavalaca planova razvoja elektroprivrede dugih sibirskih reka je velika koliina vode, u kojoj se krije ogromna snaga. Kada su, u davna vremena, starosedeoci stigli do obala velike reke Jenisej, nazvali su je, zapanjeni irinom i grandioznou, jednostavno sestrom okeana. Danas, ko zna posle koliko godina, podizanjem brane Krasnojarske hidrocentrale, naraslo je vetako jezero ije su dimenzije zaista nalik na nekakav okean. Postalo je pravilo da se kraj jezera sibirskih hidrocentrala stvaraju pogodna mesta za razvoj turizma. Listajui podatke o akumulacionim jezerima, kod jedne brojke, suvian je svaki komentar: more Bratske hidrocentrale dugo je 550 kilometara! Slian je sluaj sa svim ostalim na teritoriji Sibira. Postojei projekti za industrijalizaciju sibirskih bespua, gde treba postupno da se pojavljuju 70

zavodi i fabrike, unapred signaliziraju veliku potrebu za elektrinom energijom. Na taj nain se objanjava dananja intenzivna izgradnja hidrocentrala na velikim sibirskim rekama. Svaki rejon, prema postojeim planovima, naravno u zavisnosti od industrije koja e se razvijati u tom kraju, dobie odgovarajui izvor energije. Na nekim rekama planirana je izgradnja kako kau projektanti kaskada hidrocentrala to omoguuje vee korienje snage protoka vode u irokim koritima. Inenjeri elektrotehnike obavili su merenja o snagama sibirskih reka i doli do zanimljivih podataka. Elektrini potencijal dve sibirske reke Angare i Jeniseja dozvoljava da se izmeu njihovih obala podignu hidrocentrale ija e snaga ukupno da bude oko 50 miliona kilovata! Poreenja radi, posle ovog podatka, treba dodati da je ukupna snaga hidrocentrala u SSSR 1970. godine bila znatno manja grube raunice pokazuju za oko 30 miliona kilovata. Ovo je dovoljna ilustracija o mogunostima daljeg narastanja nepregledne reke elektrine energije, koja e odigrati veoma vanu ulogu u osvajanju sibirskih prostranstava i postavljanju industrijskih kompleksa. Sovjetski naunici, naravno, nisu izgubili iz vida nuklearnu energiju, kada su razmiljali o glavnim projektima za osvajanje dinovskog prostora, kako se obino kae, daleko iza Urala. Za vreme boravka na Dalekom istoku zabeleili smo zanimljiv podatak o prvoj atomskoj elektrani u ovim predelima: konstrukcija modernog kolosa sagraena je na podruju ukotke, rejonu prema informacijama ekonomskih eksperata koji postaje mesto gde e se u budunosti dobijati velike koliine zlata. Nekoliko najosnovnijih podataka o ovoj atomskoj centrali: njeno ime i prezime je Bilibinskaja, gradi se u uslovima vene hladnoe i poseduje etiri reaktora. Atomski strunjaci tvrde da ova atomska centrala ima vaan pionirski karakter, jer e dati prve rezultate razvitka atomske energije na dalekom sibirskom istoku u izuzetno sloenim klimatskim uslovima, i istovremeno, predstavljati svestran eksperiment koji e prezentirati ekonomske atomske normative o eksploataciji. Atomisti su odluili da besprekorno prate plimu neprestanog prodora prema neizmernim bogatstvima severa, danas jo uvek uspavanim pod debelom korom snega i leda. U poslednje vreme uoljivi su napori da se na licu mesta, du sibirske zemlje, svestrano ispita mogunost stvaranja elektrana iji bi pogon bio iskljuivo nuklearno gorivo. Prema miljenju B. P. Orlova, u knjizi Sibir danas: problemi i reenja, Sovjetski Savez je na vodeem mestu u svetu po razmerama ispitivanja mogunosti za svestrano korienje nuklearnog goriva. Isti autor takoe naglaava da rezultati zabeleeni proteklih nekoliko godina, jasno pokazuju da severni predeli Sibir postaju pogodno tle za razvitak iroke primene atomske energije. Eksperimenti izvreni dosad, dali su nedvosmislen odgovor, koliko savremeni metodi mogu da doprinesu svestranom osvajanju bespua i ubrzaju procese industrijalizacije nedaleko od ve otkrivenih rezervi rudnog bogatstva. Sa bilo kog mesta i iz bilo kog ugla doljak osmatrao Sibir, uvek e se pred njegovim oima pojavljivati iznenaenja. Boravak u Novosibirsku upotpunio je ve bogat mozaik prikupljenih impresija u sferi polarnog kruga; izuzetno vana saznanja uneo sam u belenicu u Akademskom gradu glavnom tabu naune vojske osvajaa. Ovde nije moglo da bude ekonomskih nagaanja, sve ranije pretpostavke i nagovetaji dobili su potpunu potvrdu. Pod krovovima instituta nisu prisutna samo traganja u okviru pojedinanih eksperimenata, naunici sa svojim saradnicima danonono rade na prevoenju pustih predela na kolosek naseljenih krajeva, u kojima e, zajedno sa gradovima, varoima i selima, narastati mona industrija. Sibir je postao pojam stalnih promena, nekakav veliki toak u neprestanom pokretu. Boravak u krugu nauke, nedaleko od Novosibirska, omoguio mi je da ocenim: koliko je potamnio nekadanji psiholoki kompleks prema Sibiru. Naime, decenijama je svako otiskivanje na puinu belog okeana stvaralo nepoverenje i neizvesnost. Odlazak na obale Indigirke, Lene ili Jeniseja nekad je mogao da znai samo daleku pustolovinu u kojoj e faktor sree odigrati presudnu ulogu... Usamljena ostrva, seoca, zabaena negde preko sedam brda, danas su gradovi koje povezuju 71

redovne avionske linije sovjetske vazduhoplovne kompanije Aeroflot. ivot se uveliko uselio na puste predele i, kako Novosibirci kau, sa sobom doneo harmoniju svemone civilizacije. Bitka za Sibir je, uprkos svemu, daleko od svog svretka... Hidrocentrale, obino, prve zakucaju na vrata tajge, rekli su mi u Akademskom gradu, one su, zaista, postrojenja koja obezbeuju dolazak mone industrijske ekspedicije. Dinovske brane, nalik na planine, menjaju sliku severnih snenih pustinja pretvaraju ih u pitome, pristupane predele. Ali, ne treba gajiti iluzije, takvi neimarski poduhvati ne ostvaruju se preko noi. U protekloj devetoj petoljetki (19711975), 500 kilometara od grada Magadana, u severoistonom delu Sibira, poelo je podizanje ogromne hidrocentrale na reci Kolimi koju su graditelji nazvali kolimsko blago. Rauna se da e, u narednoj desetoj petoljetki, do 1980. godine, na ovom mestu biti puteni u pogon prvi agregati. Nisu samo sloeni klimatski uslovi zimi se redovno temperatura sputa do minus 55 Celzijusovih izuzetna prepreka za graditelje. Hidrocentrala izmeu obala Kolime imae branu visoku 126 metara, a iroku skoro itav kilometar!? Projektanti su izraunali da e u nju biti neophodno ugraditi oko 15 miliona kubnih metara betona i ostalog materijala, a to iznosi slikovito uporeeno po kubaturi: petnaest Keopsovih piramida u Egiptu! Jaki kolimski mrazevi sugerirali su projektantima da pod zemljom postave mainski deo: koristie se vena hladnoa za izvoenje radova tokom itave godine. U prvom juriu, za proteklih pet godina, okolina budue velike hidrocentrale izmenila je izgled: postavljeni su prilazni putevi i udareni temelji budueg grada Sinegorja koji danas naseljava etiri hiljade ljudi. Obrisi buduih devetospratnica u naseljima najavljuju predvianja urbanista da grad treba ga dostigne cifru od 12.000 stanovnika. Severoistonu oblast Sibira elektrinom energijom danas ve napaja vie centrala; meutim, sve to nije dovoljno za nove industrijske objekte koji se grade ili koji e se graditi na ogromnom prostoru. Bilibinska atomska centrala i takozvana plivajua stanica, kao i sve ostale, nee moi da zadovolje potrebne kapacitete, pa je, pravovremeno, kako je to uobiajeno za sibirska prostranstva, upaljeno zeleno svetlo za izgradnju ogromne hidrocentrale, kako je metani danas nazivaju kolimsko blago.

GRAD OPASAN NAFTOM

Moderan industrijski centar, sadanji Novosibirsk, radna konica, grad iz koga svi putevi vode u Sibir, nestajao je u jutarnjoj izmaglici. Za nekoliko minuta kroz avionsko okno nazirali su se obrisi satelitskih naselja podignutih na obalama reke Ob. Dopadljiv pejsa savremenog grada nisu samo fabriki dimnjaci i iroki bulevari, milionska metropola uva u svom okrilju citadelu nauke bez koje je teko razaznati grevitu sibirsku sadanjost, a naroito, zagnjuriti se u industrijski komfor budunosti. Otkrie veka postala su nalazita nafte i prirodnog gasa u Sibiru. Laskavi naziv, zabeleen u Akademskom gradu, nije deo samouverenosti koja raspaljuje matu: ogromne rezerve su rezultat preciznih dugogodinjih geolokih istraivanja. Uz obilan doruak serviran na avionskom stoiu listam brouru prepunu podataka o crnom zlatu ije su koliine u prirodnim rezervatima izraene okantnim ciframa. Na stranicama knjiice Nafta i gas Tjumenja nalazita su predstavljena u detalje, tako da se moe zakljuiti da predodreuju venu eksploataciju, i nagovetavaju postojanje lavirinta nepreglednih riznica na teritoriji zapadnog Sibira. Ovaj podatak se smatra izuzetno vanim, jer je veliki industrijski proboj vezan elinim lancima za procese eksploatacije nafte i gasa... Statistika poreenja produktivnosti, na stranicama ove publikovane studije, pokazuju da je produktivnost buotina u Samotloru jednom od najznaajnijih naftonosnih polja tjumenjske 72

oblasti veoma blizu produktivnosti buotina u Iraku, koje se smatraju, prema svetskim normama, najproduktivnijim u industriji nafte Bliskog istoka. Put do dragocenih buotina predstavljao je izuzetnu istraivaku odiseju geolokih ekspedicija. Osvajati movarno tle kraj jezera Samotlor, 19 znailo je rvati se sa prirodom, otimati metar po metar naftonosnog predela iz zagrljaja itkog blata. Deceniju i vie traje bespotedna borba. Naftai, predani radnici, rame uz rame sa inenjerima, vodili su bitku za buotine iz kojih e izbijati nafta. Nije se znalo kada je gore, leti, kada radove ometaju neprohodne movare, ili zimi, kada snene meave i velike hladnoe pritiskaju sa svih strana. Prognoze istraivaa su, od prvih dana, bile laskave u svakom pogledu. Meutim, imajui u vidu surove prirodne uslove potpuna movarnost terena i mrazevi do 50 Celzijusovih stepeni ni najvei optimisti meu ekonomistima nisu mogli da predvide da e tjumenjska oblast dati ve 1975. godine 150 miliona tona nafte! Rekord u kratkom roku pokazuje svu temeljnost i bespotednost upornosti, uprkos svih tekoa i prepreka. Hroniari nisu imali potrebe, ipak, da osvajanje samotlorskog jezera nazovu naftakom groznicom, jer je itava bliska prolost predstavljala deo planiranog sibirskog juria, posle prvih signala dobijenih pojavom prve buotine iz koje je potekla nafta 18. oktobra 1964. godine. 20 Na prvom koraku se znalo da e tjumenjska epopeja zahtevati izuzetne napore graditelja i hitro obezbeivanje velikih materijalnih sredstava. Dugi let avionom vodio je preko tjumenjskih nalazita nafte i gasa. Sa visine od desetak hiljada metara jedva su se mogle nazreti metalne konstrukcije crpki i pumpnih stanica. Pogled kroz avionski prozori liio je na usputnu ilustraciju mnotva podataka, upravo proitanih na stranicama broure posveene ovom bogatom nalazitu crnog zlata. Svaki kvadratni metar prostrane movare je izuzetna zanimljivost jedno od mnogih sibirskih uda koja ponajvie iznenauju doljake. Radnici naftonosnih predela, stanovnici grada Ninjevartovsk, sve shvataju kao obine stvari, savladive tekoe u igri sa prirodom, dunou u okvirima preobraaja sibirskih bespua. Velika varo, Ninjevartovsk, moderan grad naftaa sa 60.000 stanovnika podignut je na mestu gde je do jue bila movara. Graditelji su itko blato nasuli peskom da bi pripremili teren za nova naselja. Odakle pesak u movarnim predelima? Odgovor je, u stvari, spretno reena zagonetka: kako jezero Samotlor nema peska, neophodan materijal, bez koga je bilo nemogue zamisliti podizanje varoi, naen je na dnu reke Ob; uz pomo specijalnih sondi-granata pesak se kopao u renom koritu i kiperima prevozio nekoliko desetina kilometara dalje, do mesta na kome su projektanti predvideli podizanje naselja. itav Ninjevartovsk izgraen je na pesku, sve okolne movare zasute su peskom, pa ak i neke buotine sa elinim tornjevima, takoe su na peanoj osnovi. To je, bez sumnje, bio jedini nain da se ovek priblii bogatim nalazitima nafte i gasa, usred nepregledne i teko prohodne movare u okrilju jezera Samotlor. Kada za ovu varo u tjumenjskoj oblasti kau da sa svojim trgovima i ulicama pliva na nafti, ova opaska nije deo mistinih ocena, elja da se to dramatinije predstavi sablasan glib
19

20

Na jeziku starosedelaca ove oblasti, Hanta i Mansa, Samotlor znai Mrtvo jezero. Karakteristike terena: Samotlor je dubok dva metra (!), nafta se nalazi na dnu, ispod izuzetno movarnog korita jezera ija debljina dostie i do deset metara. Podruje oko jezera je nepregledna movara u kojoj itko blato, prema nalazima istraivaa, dostie debljinu i do esnaest metara! Toga dana u 18 asova i 6 minuta iz buotine se pojavila tekuina. Vodoskok je potvrdio postojanje nafte u tjumenjskoj oblasti. Ubrzo se sve pretvorilo u praznik geologa-istraivaa i neumornih radnika. Podaci govore da je ovu buotinu napravio Georgij Norkin, i prema tradiciji, prosuo malo nafte po zemlji. Znalo se odmah da u specifinim uslovima izvora, sve ureaje tornjeve, protone cevi i ostalu opremu valja postaviti tek posle opsenih manevara za blokadu movarnog terena. Ljudi su se oslonili na tehniku, ali ni ona nije imala nikakvu volebnu snagu, esto je trebalo zagnjuriti se u blato da bi se duga cev ugradila na odgovarajue mesto. Prva buotina nafte nalazi se petnaestak kilometara od dananjeg grada Ninjevartovsk, na mestu koje je bilo potpuno pusto. Posao je u prvo vreme izgledao uzaludan, meutim, niko nije gubio strpljenje, geolozi su pokazali smer, i neto dalje nafta je pocurila.

73

vredan rezervat crnog zlata. Sve to postoji u Ninjevartovsku i u movarama Mrtvog jezera, kako ga zovu starosedeoci, stiglo je vodenim ili vazdunim putem. Delovi tornjeva za buenje nafte, konstrukcije za devetospratne zgrade, ploe za drumove, daske, hrana... prebacivani su i jo danas se prebacuju, najbolje je rei, takozvanim vazdunim liftovima. Ne postoji nijedan put koji vodi od Ninjevartovska do Tjumenja. Oni stanovnici koji, na primer, ele sopstvenim automobilom da krenu na due putovanje, moraju transportnim avionima da prenesu vozilo. Ovako blokiran poloaj itavog podruja, u kome se neprestano odrava ritam svakidanjice, bez zastoja i bilo kakve oskudice, kota suvie mnogo zajednicu. Ove godine (1976) do ostrva okruenog movarama stie iz Tjumenja eleznika pruga ija je izgradnja u punom jeku. Meu paradoksima u tehnici gradnje esto se pominje nalazite nafte Samotlor. Svaka sitnica je neto izuzetno kao i u mnogim sibirskim predelima sloena operacija, obino, bez potovanja ustaljenih zakona gradnje. Kada otopli, mnogim ureajima za crpljenje nafte upravlja se sa odstojanja, automatskim putem, zato to su nalazita pod vodom. To je bio razlog to su angaovane specijalne ekipe gnjuraca da, za vreme kratkog leta, u sluaju potrebe, pomognu da se otkloni kvar. Oni esto, umesto u vodu, moraju da zagnjure u blato. Dolaskom duge zime povrina movare se zaledi, i onda, ljudi i maine mogu da se slobodno kreu po zamrznutom tlu poinje graevinska sezona! U movarama se esto vodi bespotedna borba protiv stihije: ljudi utonuli do pojasa rade u itkoj masi. Deava se da u movari prsne cev (naftovodi se ne ukopavaju u zemlju, ve se polau na povrinu), ali kako movarno tlo die, cev se izvija i lako prska. Mrtvo jezero (Samotlor) ispresecano je putevima, postavljenim kako kau inenjeri na ploveim jastucima, koji predstavljaju najbolji primer kako su graditelji u carstvu sibirskih mrazeva, ljutog neprijatelja niske temperature, pretvorili u prijatelja! Putevi u najbliu okolinu oko grada Ninjevartovska grade se zimi. Tehnika je svojevrsna, tipino sibirska: see se led u irini budueg puta do izvora nafte, i onda odvozi kiperima, zatim se vadi donji sloj treseta i na njegovo mesto odmah nasipa obian treset koji se na niskoj temperaturi zamrzava. Taj nasip se oblae peskom, pravi se kouljica, iji je zadatak da preko leta odrava nisku temperaturu osnove na koju se postavlja betonska trasa puta. Dakle, stvorena je vena hladnoa, neophodan uslov da bi novopodignuti putevi bili vrsti, stabilni i kada se otopi led i oivi movarno tle Samotlora. Prema predvianjima projektanata, naftaka prestonica (Ninjevartovsk), narae do 170.000 stanovnika. U ovom movarnom kraju vie se nee podizati gradovi. Do nedavno je najvei problem stanovnika bila voda, ali sada, poto je zavrena moderna vodovodna mrea sa centrima za preiavanje vode, otklonjen je veliki nedostatak neobine varoi u zagrljaju nafte. Kada sam ostavio iza sebe obale Oba i tjumenjsku oblast bilo je neophodno nastaviti upoznavanje sa epopejom osvajanja movarnog tla pod kojim se kriju bogate rezerve nafte i gasa. Na stranicama dokumentovane broure, jedinstvene hronike o velikim nalazitima, naao sam obilje podataka, koji su dopunili i sve ono uneto u belenicu jo za vreme posete Ekonomskom institutu u Akademskom gradu. Listanje dokumentacije doprinelo je boljem upoznavanju bogatih nalazita crnog zlata. Uprkos ostvarenih rezultata na podruju naftonosnih rejona zapadnog Sibira, strunjaci neprestano istiu da osvajanje teko pristupanih podruja stvara sloene probleme. Nije nimalo lako, bez obzira to je dosad dosta uinjeno u traganju za buotinama i na postavljanju mree naftovoda i gasovoda, savlaivati nedostatak saobraajnica i odolevati velikim mrazevima kada najmonije maine otkazuju poslunost, zastaju i paraliu sve postavljene planove... Naunici su neprestano osmatrali otkrie veka, nalazita nafte i gasa u zapadnom Sibiru; svakodnevno se, na osnovu dobijenih izvetaja, prati rad na prostranim terenima. Broj buotina nafte neprestano raste: za vie od deset godina, koliko je proteklo od prve buotine na tlu zapadnog Sibira postavljeno je oko 4.000 dubokih buotina. Postoji solidna baza, sakupljena su velika iskustva na pustim predelima, pa ak i na onima gde se i najsmeliji geolozi dugo nisu usuivali da 74

obave merenja, plaei se velikih daljina i usamljenih mesta nalik na izgubljena ostrva u prostranstvu sibirskog okeana. Uinjen je veliki napredak u ovim krajevima, uprkos naglaene skromnosti sa kojom su se zavravali gotovo svi susreti u fabrici tekih maina u Novosibirsku, u Institutu Akademskog grada, kao i dijalozi sa inenjerima, ekonomistima, radnicima i kolegama novinarima. Vienja u glavnom gradu Sibira nadovezala su se na mnotvo impresija unetih u belenicu kraj graditeljskih ofanziva, zateknutih u varoicama i selima koja smo prethodno posetili u krugu polarnog kruga. *** Leteli smo koridorom prema Irkutsku, ponovo prema dalekim rejonima Sibira, u okrilje velikog jezera Bajkal, na obale velike reke Angare. Vreme je brzo proticalo u avionu na mlazni pogon. Posle podrobnijeg upoznavanja sa tjumenjskom naftonosnom oblau, svaki podatak o gradu Irkutsku i oko Bajkala, koji e narednih dana postati mesto novih susreta, dobro je doao kao predgovor za nove dijaloge. esto u svetu, daleko od ovih predela, ljudi imaju obiaj da kau, kako, eto, na ivotnom piru nema mesta za sve rekao je moj saputnik, simpatini govorljivi Sibirac, posle nekoliko rei upoznavanja, u nameri da mi, ne znajui koliko ve krstarim sibirskim prostranstvom, to plastinije predstavi kako pomenuta krilatica ne odgovara istini, pogotovu ako se primeni na nenaseljene krajeve Severa i Dalekog istoka. Vidite, mi Sibirci ne mislimo tako, ovde nedostaju ljudi. Uinjeno je dosta. Ukoeni toak migracije se pokrenuo, dodao je saputnik. Prazni prostori vape za doljacima, ponajvie na teritorijama gde je predvien razvitak odreenih industrijskih grana. Usred mora tajgi i tundri, dosad su nikli novi gradovi i naselja, sever se sve vie pokorava oveku. Sever je na geografskoj karti jo uvek obojen belom bojom. Zato? Budite oprezni, taj ogroman prostor nije vie bela pustinja, sastoji se iz vie naseljenih rejona. Svaki deo, ako se tako moe rei, je u fazi narastanja, dodao je saputnik, naglaavajui svu sloenost i delikatnost ve prisutne sibirske operacije. Irkutsk je veliki grad, raskrsnica avionskih puteva za Daleki istok, industrijski centar, jedna od najvanijih stanica transsibirske eleznike pruge. Za razgovor je ostalo jo desetak minuta, veliki avion TU-104 ve se pribliavao aerodromu. Posle veoma korisnog boravka u Novosibirsku, sleemo u grad za koji mi je ljubazni poznanik rekao da ima spremne zalihe iznenaenja. Irkutsk je imao i sloenu prolost, koja, iako nije prisutna u ljudskim naravima, moe da se zatekne u drvenim kuama sa doksatima i irokim terasama poduprtim izrezbarenim stubovima, pod ijim krovovima su iveli dekabristi. Saznajem da je u velikoj varoi, na iji aerodrom upravo sleemo, mogua i jedna etnja kroz istoriju Sibira... Prohladan, sunan dan nadnosio se nad ravnicom opasanom bregovima iju je povrinu ukraavala gusta uma. Dostojanstvena Angara sa irokim koritom liila je na tekue more. Veliki grad je, napolju, pokazao svoje iroke mee, moderne zgrade, bulevare i ulice. Lice Irkutska je ozbiljno, prepuno poslovne svakidanjice, ali na prvom koraku, ne moe se rei da nedostaju boje i ritmovi savremene racionalnosti. Uprkos utisaka, grad je iz daljine imao neku udnu privlanost, moda zato to nije pokazivao razdraljivost velike varoi i bunost motorizovane reke koja se provlai izmeu fasada viespratnica. Irkutsk je varo u sibirskoj odori, koju, dakle, civilizacija jo nije pretvorila u mravinjak bunosti. Ako ste prvi put u gradu na Angari, inie vam se da ste u njemu bili vie puta. I kada, posle nekoliko dana, napustite Irkutsk i njegovu ivopisnu okolinu koju zovu zabajkalje, neto e vas vui, kau, da se, jednoga dana, ponovo vratite na obale Angare.

75

Orbita Bajkala
CARSTVO CELULOZE I KRZNA
A ko ste eleli da uete u orbitu Bajkala i bogatih podruja u njegovoj okolini, dobro ste uinili to ste za orbitalnu stanicu izabrali Irkutsk! rekao mi je saputnik kada smo se rastajali na aerodromu, elei da mi na slikovit nain, posle udobnog leta od Novosibirska, predstavi bogatstva rasuta u ovoj oblasti. Obrazovan momak, naitan, veoma paljiv, inenjer, tehnolog, specijalista u preraivakoj industriji drveta kako se predstavio Voloa, nagovestio je, u nekoliko reenica, vrednost bajkalskog carstva. Irkutsk ima ozbiljno lice, moda zato to je postao sredite napora da se, na doskora nedovoljno naseljenoj oblasti, provedu ivotni tokovi. Smeten na obalama Angare, jedine plovne reke od ukupno 360 koliko ih ima u ovom kraju, ovaj grad sa pola miliona stanovnika, brzo osvaja simpatije doljaka. Njegovi stanovnici se hvale da nikada nisu prinosili molitve i rtve za bogatstva. uljevite ruke radnika i seljaka ubedljivo dokazuju da sami otvaraju vrata raznovrsnih riznica prirode. Velika panja poklanja se danas tekoj industriji gradnji krupnih objekata. Za oblast Bajkala, kau, to nisu suvine ambicije, to je nauno najavljen prodor prema nenaseljenim prostorima. Zabajkalje se uvek moglo pohvaliti bogatstvima, ali samo jednim nikad. Nedostajalo je, doskora, najvee bogatstvo ljudi! Uinjen je veliki korak, mladi su poeli da dolaze, odluili su da nasele ove prelepe pejsae: stigli su inenjeri, lekari, kvalifikovani radnici i ljudi desetine drugih profesija zadovoljno naglaava Leonid Konstantinovi Zamanovski u Gradskom sovjetu Irkutska. Svi bedemi su, reenjem ove dugo prisutne zagonetke, probijeni, nema vie tihog oaja ni potmulog gneva zbog nedostatka ljudske pokretake snage. Sibir je dugo vapio za ljudima. Malobrojne naseljene oaze, du bespua, prepune starosedelaca sa njihovim krhkim nadama, pritisnutih opsesijom da treba preiveti, nisu nikoga prizivale u pohode. Suve snene meave koje donose ljute mrazeve liile su na nepobedive nemani, anatemu zlih duhova, iji je nalet bilo teko obuzdati. Ali, sasvim je drugaiji postao dananji ivotni stav na prostoru gde sela, varoice i gradovi, usiljeno otimaju zemlju od sibirske pustinje, proiruju svoje mee. Nestali su plaljivi lukavi pogledi, povijena lea pred nevoljama, tiha mrmorenja starosedelaca; sada se uporno ponavlja: mladi, novi ljudi su doli, i sa pravom tvrdi da je to, pre svega, vaan moralni faktor za dalje osvajanje. Do dobre zemlje su stigli novi ljudi, danas je u toku jedinstven poduhvat prodor u nedra sibirske zemlje. Na svakom koraku narasta poneki vaan objekat, ambiciozni planovi postaju stvarnost, uspavana bogatstva poinju da teku, pretvaraju se u traene proizvode svetskog standarda dodao je Leonid Zamanovski prilazei geografskoj karti bajkalskog podruja u nameri da nam, ukratko, predstavi raznovrsnost nalazita u ijoj blizini narastaju fabrike, zavodi, itavi kombinati... Ubrzo saznajemo da, kako ree moj saputnik na vratima Irkutska, u orbiti Bajkala ima svakojakih korisnih nalazita, gde je veoma unosno podizati itave industrijske basene. itav sliv dinovskog jezera menja fizionomiju, prerasta u region moderno industrijalizovanih predela. Kao to e biti sluaj sa svim rejonima gde e prolaziti trasa budue Bajkalsko-amurske eleznike pruge (BAM), tako e biti i ovde :kraj fabrika e narasti nova sela, varoi i gradovi. Sve se ovde sakupilo, koncentrisalo, za sibirske pojmove na ne tako velikom prostoru, bolje rei, ne tako ratrkano na velikim razdaljinama. Milioni hektara ume, nalazita uglja, zlata, magnezita, reka sa velikom hidroenergijom, prirodni rezervati ivotinja sa skupocenim krznom i niz drugih bogatstava, jo uvek ostaje neosvojeno, predstavljaju izazov, iako je, uveliko, povuena prva industrijska brazda objasnio je Zamanovski. U centru panje je dalji razvoj preraivake industrije drveta ba u ovom rejonu Sibira: 76

poseban akcenat, u svim opsenim ekonomskim planovima i proraunima, stavlja se na dostizanje visokih kvaliteta u proizvodnji celuloze i hartije. Neobino je vano za industriju drveta, kau, obezbediti maksimalni ekonomski efekat. Zadatak je u ovoj irkutskoj oblasti kao i svim ostalim gde je predvieno podizanje drvne industrije (tomska i tjumenjska oblast i krasnojarski kraj) razgranati na licu mesta tehnologiju prerade drveta. Na taj nain se smanjuju rashodi za transport sirovog drveta. Ekonomisti su izraunali da bi prevoenje drveta, kao polufabrikata, kroz sibirska prostranstva, do nekih drugih punktova za preradu, povealo trokove za dva do tri puta. Ambicije za proizvodnju visokokvalitetne celuloze dugo su predstavljale samo ambicije, meutim sada itava armija naunika radi, u etapama, ekonomsko-matematiku analizu za postavljanje drvno-industrijskih kompleksa, tamo gde to dosad nije uinjeno. U prvu grupu izgradnje svrstani su sledei drvni baseni: bratski, unski, ustilimski, krasnojarski i asinovski. Ilustracije radi, ako se zaviri u planove, lako se zapaaju prognoze za visoku proizvodnju na svakom od pomenutih kompleksa; na primer, samo ustilimski drvni kombinat davae 624.000 tona sulfatne celuloze godinje! Ovaj celulozni gigant gradi se zahvaljujui zajednikim ulaganjima zemalja, lanica SEV. Najavljeno je da e u opremanju kombinata uestvovati neke francuske firme objasnio je Leonid Zamanovski dopunjujui malopreanje izlaganje o perspektivama proizvodnje toliko traene celuloze na svetskom tritu. Rauna se da e prve tone celuloze sa ovog mesta biti transportovane ve 1979. godine. Kombinat industrije drveta, koji kratko zovu i bajkalski, ponudie tritu najkvalitetnije sorte celuloze, meu kojima e biti i veoma traena supersuper. Razraujui smer razvitka sibirske drvne industrije, naunici u glavnom tabu, u Akademskom gradu kod Novosibirska, dali su preimustvo i irkutskoj oblasti, odakle e potei tone celuloze i kilometri hartije. Viestruki znaaj ima proces hemijske prerade drveta, jer se pored ostalih produkata dobija i guma visokog kvaliteta. Kako reiti problem ekonominog transporta drveta u kolektivima za krenje uma i pripremu sirovina, neke vrste polufabrikata? Dobiti odgovor nije nimalo laka stvar, ako se ima u vidu da transport na prostranstvima koja najvie meseci u godini pokriva sneg i led poskupljuje trokove. Uprkos planovima da se u Sibiru grade kompleksi za preradu drveta, ipak, stabla treba sei i dovlaiti do velikih kombinata. uma se kri brzo, kilometar po kilometar, mesto see se udaljuje od mesta gde je fabrika centar za sakupljanje i pripremu ogromnih koliina grae. Za nekoliko godina to su velika udaljavanja, novi trokovi i nove tekoe na teko prohodnom terenu. Inenjeri nisu dugo tapkali u mestu. Entuzijazam mladih strunjaka o ijem pravovremenom dolasku mi je govorio u Gradskom sovjetu Leonid Zamanovski reio je i ovu enigmu, naeno je ekonomino reenje, novi vid krenja ume i itavog procesa pripreme drvne sirovine: projektovane su rene plovee fabrike. Ovakvi plovei kolektivi nosili bi sve sa sobom: ljude i svu potrebnu mehanizaciju. Na dohvat ruku bi bili: elektrine testere, traktori, agregati za sortiranje drveta, transporter za prenos balvana i stotinu drugih potrebnih stvari. Posle odreenog vremena, kada se ukae potreba da se plovee preduzee premesti sa jednog umskog masiva na drugi, nita lake; manevar bi se obavljao leti, poto se otopi led die se sidro, sve putuje dalje, uzvodno ili nizvodno, rekom, do novih umskih gazdinstava. U Sibiru umu nazivaju kratko tajga. ivopisni predeli su lepi zimi i leti, svejedno, kada sunce greje ili tipa mraz, meutim, uvek je tajga teko pristupaan predeo rekao je moj sagovornik odgovarajui na moje pitanje o znaenju rei tajga, esto upotrebljavane u literaturi, ili u svakodnevnom razgovoru kada se pominje Sibir. Re tajga je mongolskog ili burjatskog porekla i znai: teko prohodna uma. Ako se svemu ovome doda da tajga pokriva dve treine teritorije Sibira, i da sela, varoi i gradovi na tom prostranstvu lie na ostrva, dobija se jasna predstava. Ekonomisti su skloni da tvrde, na osnovu 77

odreenih merenja, kako je tajga tek u XX veku postala prava materijalna baza za mnoge industrijske grane. Istoni Sibir je prostor na kome su kompleksi uma koji po kvadraturi zauzimaju najvei deo u itavom SSSR. Krasnojarski kraj i Irkutska oblast, dakle, na prostorima u slivovima reka Jenisej i Angara, ve su podignuta itava mehanizovana postrojenja za preradu drveta i izgraeni kompleksi kombinata u kojima se, primenom najmodernijih procesa, dobija celuloza i desetine drugih produkata, karton, hartija... Izuzetno cenjeno drvo u Sibiru je kedar. Jo u davna vremena seljaci su krili tajgu, ali su uvek, kada bi doli do stabla kedra, odustajali od see, pravili su predah, odlazili stotinak metara dalje do drugih stabala. U to vreme kedar je nazivan i hlebnim drvetom. Vie od polovine dohotka u seljakoj porodici, donosio je nekad kedrov orah. Nita to nije neobino, tvrde botaniari, osamdeset procenata ploda ovog drveta sainjava isto ulje, toliko ukusno da se moe porediti sa maslinovim ili bademovim uljem. Starosedeoci ovih krajeva, pokrivenih gustom umom, znaju i za kedrovo mleko! Ako se plod stavi u iniju i preliva kljualom vodom, dobija se ukusno mleko. Ali, tu se ne zavrava ova istinita skaska o korisnom drvetu ije su osobine poznate iz davnina. Kue graene u sibirskim tajgama, od kedrovih balvana, nazivale su se venim izbama jer su bile otporne i dugotrajne. Ljudi su obraivali drvo, pravili krinje i sanduke, u kojima su, kae predanje, uvali odeu i obuu, koja je ostajala upotrebljiva za unuke i praunuke. Kedrovina je postala pojam za narode koji su iveli usamljeni na nepreglednim oazama Sibira.21 U umskom moru Sovjetskog Saveza (oko 680 miliona hektara) na kedrovo drvo odlazi oko 37 miliona hektara, i nalazi se uglavnom na podrujima u blizini Bajkala i u oblastima Altaja i Sajana. Kedar je i dan-danas veoma cenjeno drvo, ne samo u sibirskim selima nego uopte u industriji drveta. Viestruka korist samo od ove vrste drveta najbolje ilustruje viestruku korist drvno-preraivake industrije, koja je donedavno bila zapostavljena u sibirskim oblastima pokrivenim gustim umama. U itavoj oblasti, pored eksploatacije drveta koja narasta, svakako treba pomenuti uspean razvoj obojene metalurgije, koja, takoe, u naem kraju ima pravo graanstva dodao je Leonid Zamanovski upoznajui nas sa novim rudnicima uglja, nalazitima ruda i zlatonosnim rekama. Odakle god pogledali prostore, bogatstva teritorije koja okruuje Bajkal, iskrsne poneto znaajno, to e doprineti industrijskoj eksploziji u sibirskom okrilju. Zlato naeno nedaleko od varoice Bodaibo, nije danas vise iskonstruisana pria o lenskom zlatonosnom kraju. Dok beleim brojke koje su, posle opsenih ispitivanja, prezentirali naunici-istraivai, upoznajemo privredne potencijale ovog kraja, i priseam se da mi je neko, na pragu ovog dugog krstarenja po sibirskim prostranstvima, rekao: U Sibiru se ne treba uditi, svejedno kad vam govore o dobrim ili loim stvarima. Nalazita lenskog zlata, ba kao dve nedelje ranije dijamantske zalihe u Mirnom, nisu izazvala nikakvu izuzetnu panju. Trebalo je ostati ravnoduan, takoe, u trenutku kada sam prvog dana boravka u Irkutsku uneo u belenicu da samo basen Tuluna daje 25 miliona tona uglja za godinu dana! Ljudi bez usiljene grimase i bez izuzetnog akcenta govore, evo i u Irkutsku, o podizanju industrijskih postrojenja, prodiranju armije radnika, graditelja, inenjera... do bogatstava u sibirskim bespuima. Stanovnici velikog grada na reci Angari mogu mnogo da priaju o sukobljavanju oveka i prirode, objanjavaju koliko je bilo potrebno vremena i truda, dosad, da bi se stvorili uslovi za podizanje monih fabrika i velikih zavoda. Brodovi koji doplove danas Angarom do pristanita u Irkutsku ne odlaze vie prazni. Tovari se neprestano uveavaju; vredni ljudi, pristigli u ove krajeve u kojima se sve menja, ne seaju se matovitih predanja u kojima se sibirska zemlja predstavljala kao kraj u koji su i male i velike gladi
21

Publicista V. Dmitrijev, savremenik Pukina, pisao je na stranicama Sibirskog vesnika o drvetu kedar, opisujui ga u superlativima, nazivajui ga retkom lepotom prirode. Svojevremeno ovaj ovek je zapisao da se u podrujima kedrovih uma krije ogromno bogatstvo veoma znaajno za ekonomski razvoj drave. Vrednost ploda drveta (iarke) takoe je pomenuta u ovoj odi o korisnom stablu sibirskih uma.

78

dolazile esto u pohode seoskim kolibama. Sasvim je drugaiji ovde psiholoki stav i ivotni ritam nego to je bio ranije, kada su naseljena mesta bila izuzetna retkost a veliki grad Irkutsk bio samo varoica sa nekoliko nizova drvenih kua. Razgovor sa kolegom Sergejom Osipoviem Ostroumovom vodio se na novinarskom nivou, pa nije bilo neophodno dugo ekati da se zabelei poneko originalno poreenje. Dobar poznavalac itave oblasti, dugogodinji putnik po prostranom bajkalskom carstvu, ovako je predstavio dolazak savremene tehnike u daleke predele: Medvedi prolaze, u vreme velikih mrazeva, ulicama Irkutska, ali, istovremeno i trolejbusi! Ovo ne treba shvatiti samo kao dopadljivu novinarsku dosetku. ume su na dohvat grada, okruuju periferiju, tajga nastaje nekoliko kilometara od centra, pojavljuju se breuljci, a izmeu njih ivopisni proplanci. Skrovita retkih divljih ivotinja, ija se krzna visoko cene i veoma trae na svetskom tritu, nalaze se u gustim umama gde irkutske ulice poniru, gube se u zelenom moru tajge. aljivine bi sigurno rekle: lako je vama u Irkutsku, vama ivotinje sa skupocenim krznom dolaze na kuni prag, pa vam ostaje samo da dobro nanianite rekao je kolega Ostroumov, i odmah dodao da bi veina, poto je re o lovu, sve shvatila kao lovaku priu. Meutim, ono od maloas, o medvedima i trolejbusu nije, ipak, ni ala ni lovaka pria. Krzno se smatra jo jednim bogatstvom Sibira. Najcenjenije je, kau eksperti u Konoj bazi Irkutska, bez razmiljanja, krzno sobolja, ivotinje nastanjene u gustim tajgama bajkalskog pojasa i drugim sibirskim predelima.22 Kada sam se naao u prostranim odajama baze gde se sortira prispelo krzno lisica, veverica, ondatri, belog medveda i ostalih ivotinja, korist od skupocenog ukrasa i tople odee postala je, uz objanjenje poznavalaca kone industrije, odreena. Dragoceno krzno burguzinskog sobolja video sam dosad dva puta, u Njujorku, na plianom postolju vitrine u Petoj Aveniji i sada u bogatoj irkutskoj bazi. Pomenut je zanimljiv podatak: u Americi bunda od krzna crnog sobolja cenjena je i do 80.000 dolara! Ali ne treba samo zbog ove astronomske cene uti sve o sobolju i njegovoj postojbini. Pre etiri stotine godina sobolja su lovili lukom i strelom. Na sibirskom tlu bilo ih je sve manje nestajali su usled masovnog istrebljenja. U godinama graanskog rata, i kasnije za vreme prvih petoljetki, trgovalo se mekanim zlatom pogotovu najskupocenijim kao to je krzno sobolja, samo da bi se poboljala finansijska osnova novoga drutva: za kou su kupovane maine toliko neophodne narodnoj privredi. Meutim, posle masovnog unitavanja, koje je trajalo ne nekoliko godina nego stotinama godina, sovjetska vlada je 1935. godine zabranila lov i preradu krzna sobolja za narednih pet godina. To je bio jedini spas da se odri retka zver ije se krzno visoko ceni u svetu. Posle drugog svetskog rata, pedesetih godina, organizovano je proirenje ogromnih umskih kompleksa gde ivi ova korisna ivotinja. Vie od tri hiljade sobolja puteno je na podruje zapadnog Sibira. Briga o razmnoavanju i neprestana kontrola omoguili su da se danas zadovoljavaju potrebe industrije skupocenog krzna. U 1971. godini, prema podacima dobijenim u Irkutsku, sobolj je puten u 311 novih rejona od Urala do Tihog okeana i tom prilikom raseljeno oko dvadeset hiljada ovih ivotinja. Uprkos organizovanom lovu koji se danas obavlja, rauna se da u umama Sibira ima oko 800 hiljada sobolja! To je prema podacima biologa broj koji je krstario tajgama krajem XVI veka. Sobolj se vratio u tajgu...

SIBIRSKI VREMEPLOV
22

U XVII veku drava je prema istorijskim faktima finansirala skupocenim krznom sobolja, itave ratove, plaala dugove, a carevi su vlastodrcima u Evropi slali kou kao vredne darove. Kako pie danas L. inkarjov u svojoj knjizi o Sibiru, ne postoji ivotinja sa skupocenim krznom koja je, svojevremeno, igrala toliko vanu ulogu u svetskoj politici i ekonomiji, kao to je to sobolj.

79

Kratka etnja kroz istoriju Sibira, posle krstarenja nepreglednim prostranstvima, postaje neminovnost. Kaleidoskop prolosti sa bezbroj zapisa, dokumenata i fotografija dopunjuje u oima radoznalih doljaka, treu dimenziju utisaka nataloenih na putu dugom vie hiljada kilometara. Stari Sibir je ostavio deo sebe pod muzejskim krovom da svedoi o prohujalim vremenima. eleli smo da iskoristimo priliku i zavirimo paljivije u prolost Sibira i saznamo neto vie o ritmu istorijskih mena. Za sveobuhvatnu analizu neophodno je proitati tomove knjiga. Meutim, jedan kratak osvrt dovoljan je za upoznavanje uoptenog trajanja. Za put u prolost nisam traio mamutske ankete arheologa, doktorske disertacije ni studije sociologa, dovoljno je bilo otvoriti vrata muzeja, zakoraiti izmeu eksponata, i onda, sve impresije zapljusnuti faktima skromne literature koja je, uglavnom, govorila o tome otkuda je poao Sibir". Nekoliko optih podataka bili su dovoljni da zaokrue skromnu istorijsku celinu. Na prvom koraku opservator i putnik lako mogu da utvrde da je stari Sibir ostavio dovoljan deo sebe na zemlji. Odlomci prohujalih vremena, zahvaljujui neizmernoj upornosti arheologa, ubedljivo vraaju klatno unatrag. Kada su doli prvi ljudi u Sibir? Naunici ne odgovaraju samo hipotetino na ovako postavljeno pitanje. Na osnovu otkopanih materijala i postojee literature, treba poeti od sluajno otkrivenih ostataka kue sibirskog lovca u selu Maljta, nedaleko od Irkutska. 23 Dalekosene analize pokazale su da je starost lobanje i pronaenih ostataka kue u Maljti negde izmeu etrnaest ili petnaest hiljada godina! U prelaznom periodu od starog kamenog doba u novo kameno doba pojavljuju se naselja u kojima ive ljudi ija je glavna preokupacija lov, podeljeni na manje grupe, dakle, pojavljuju se prvi tragovi plemenske organizacije. Arheolozi tvrde da su lovci mezolita iveli u slivu reke Angare, kod ua reice Beloj u ivopisnim predelima nedaleko od Bajkalskog jezera. Rauna se da je to bilo pre oko deset hiljada godina. Davna vremena su, na osnovu iskopina, postala neto blia dananjem oveku. Logina razmiljanja arheologa, prepuna hipoteza i pretpostavki, proiruju poglede unatrag. P. P. Jefimenko tvrdi da je vrlo verovatno da su kosti mamuta, otkrivene u grobovima, esto sluile prvim ljudima kao koks paleolita i da su imale iroku primenu. Ekspedicija arheologa S. A. Fedosejeva istraivala je punih pet godina podruje reke Viljuj u nameri da otkrije ostatke prvobitnog oveka u tim sibirskim predelima. Smela grupa naunika i istraivaa uspela je da otkrije 23 arheoloka spomenika koji su otvorili nove vidike istoriarima da dopune ve postavljene hipoteze. Iskopine na pomenutom lokalitetu kako piu arheolozi potvruju da su se stanovnici sela du obala reke Viljuj naselili u ovim krajevima krajem paleolita. Prve realistike opise Sibira dali su ruski letopisci, oni osvetljavaju sa vie strana razdoblje kada su ruski ljudi krenuli na teritoriju, kako se to kae, daleko iza Urala. 24 Ostalo je dosta podataka iz tih vremena, poznato je, na primer, da postoje dve gotovo verodostojne epizode o pohodu ruskih
23

24

Februarske veeri 1928. godine u selu Maljta, oko 90 kilometara udaljenom od Irkutska, na obalama reice Beloj, pritoke Angare, otkriveno je arheoloko nalazite koje e preko noi zainteresovati itav nauni svet. Seljak Saveljev pozvao je prijatelja Berilina da mu pomogne da iskopaju jamu u podrumu. Posle izvesnog vremena lopata suseda skliznu niz neku kost, ali se dvojica prijatelja nisu, u prvi mah, mnogo uzbuivala iskopane kosti su izneli na sneg. Sutradan su, ipak, reih da obaveste arheologe irkutskog muzeja. Ubrzo u Maljtu je stigao doktor istorijskih nauka M. M. Gerasimov koji je u isto vreme bio i poznati antropolog. Otkrie je bilo vie nego vredno: ustanovljeno je da su naene kosti mamuta i nosoroga sluile u nedostatku materijala za gradnju. Kopajui dalje arheolog sa svojim saradnicima otkrio je prvi grob paleolitskog oveka u Sibiru i ujedno u itavoj Aziji. To je bio grob etvorogodinjeg deaka sa dijademom od mamutove kosti i drugim darovima koji su poloeni u grob. itav region sela Maljta, du obale reice, postao je teren pedantnih arheolokih istraivanja. Osam kilometara dalje od prvog nalazita otkriveno je novo, takoe, prema proraunima, poreklom iz paleolita. (Leonid inkarjov: Sibir, odakle je poao i kuda ide, Irkutsk 1974). Prva pria o putu Novgorodaca u doline reka Peor i Jugru, gde su ivela plemena preci dananjih narodnosti Mansa, Hanta i Nenka zabeleena je u Lavrentjevskom letopisu (1377. godine). Ovde se govori o saoptenju Novgorodca Rogovia iz Jugorske zemlje i plemenima koja su plaala danak Novgorodu. Druge podatke prua Ipatevski letopis iz 1114. godine. Autor navodi kako su stari ljudi priali o odlasku u Jugru.

80

ljudi u krajeve severozapadnog Sibira. Izvesni Rogovi je sa svojim ljudima uspostavio trgovinu izmeu stanovnika Velikog Novgoroda i plemena Jugorske zemlje. Ove veze su, vremenom, postajale sve tenje, svestranije otvarajui iroki most preko koga e ruski ljudi odlaziti u Sibir. Prisajedinjavanje Sibira ruskoj dravi vezano je, prema miljenju istoriara, koji se pozivaju na arheoloka nalazita, za ime legendarnog predvodnika odreda kozaka Jermaka. Ovaj hrabri momak, meutim, nije pripadao prvim Rusima koji su odlazili u Sibir, nego on svojim odlaskom na sever upotpunjuje vanu etapu (XVI vek) prirodne veze izmeu ruskog naroda i sibirskih narodnosti, koja datira iz davnih vremena. Ogromno ne prekidno trajanje, zbivanja u dugim vremenskim etapama, nalaze se ispriana do tanina u bogatim istorijskim spisima. Podatak vredan panje, da bi se mogao pratiti hronoloki tok masovnih odlazaka u zemlje preko Urala, svakako predstavlja zapis B. O. Dolgog o dolasku ruskih ljudi u Sibir, u kome se pominje da su tadanju populaciju od oko 217.000 stanovnika, koliko se rauna da je ivelo preko Urala, sainjavale razne narodnosti.25 Za naredna dva i po veka sibirske nacionalne grupacije, na razne naine, svaku u svom rejonu velikog prostranstva, zadesie razne tekoe;26 neke e se brojano uveavati, a neke e zbog epidemija i borbi sve vie nestajati. Postupno, sibirska teritorija u XVII veku poinje da se, pripajanjem ruskoj dravi, deli na srezove. Vie srezova zajedno sainjavali su oblasne grupe kojima su, po administrativnoj emi upravljale vojvode. Istorijski podaci pokazuju da je u prvoj polovini XVII veka bilo tri grupe: Jakutska, Tomska i Toboljska, dok je u drugoj polovini istog veka formirana nova grupa Jenisejska. Prva sibirska gubernija osnovana je 1708. godine, a za prvog gubernatora postavljen je knez M. P. Gagarin. Glavni grad Sibira postao je Toboljsk. Istorijsko klatno se pokretalo, bogatstvo fakata sve vie narasta. U sibirska prostranstva odlaze razne ekspedicije da izvre prva ispitivanja: poznat je vredan nauni pohod za ono vreme, D. G. Mesermita koji je otiao duboko u teritoriju belog okeana i prikupio dosta zapisa, orua i oruja, narodnosti koje su ivele daleko na obalama Lene i u renim slivovima Bajkala. Na inicijativu cara Petra I, 1725. godine obrazovana je prva kamatska ekspedicija iji je zadatak bio da pregazi snenom prtinom Sibir i stigne do Tihog okeana. Listajui dalje istorijska fakta utvren je kontinuitet sibirskog vremeplova uprkos mnogim burama i dugom trajanju. Hronika progonstva, kao oblika kazne, opseno dopunjuje prema miljenju istoriara odreene cikluse prolosti, osvetljava periode snage i opadanja, svedoi o unutranjim borbama i ilustruje znaajna zbivanja na velikoj sibirskoj zemlji. Zatoenike staze poinju da se utiru u XVI veku. Za vreme vladavine Ivana Groznog progonstvo dobija izvesnu zakonsku formu, a prostranstvo Sibira, pored geografskog pojma, postaje deo nekakvog dinovskog poligona za prevaspitavanje posrnulih. Progonstvo se istorijski moe pratiti od 12. marta 1582. godine, dakle dana kada ova mera kanjavanja zvanino biva ustoliena meu paragrafe. Od tada postoje pisani dokumenti o odlasku ljudi koji su pali u nemilost cara i carevine, bez obzira na staleku pripadnost: u silku, u progonstvo, odlaze velmoe, dvorjani, otpadnici, uesnici seljakih ustanaka... svi koji su se na razne naine suprotstavljali carskoj vlasti. Ubrzo, itav akt progonstva dobija, ako se tako moe rei, potpuniju formu, ustaljuje se, postaje veoma prihvatljiv vid kanjavanja politikih krivaca koji su digli ruku na cara i carsku
25

26

Prema pomenutim podacima na teritoriji su ivele sledee narodnosti: 36.000 Tunguza (Evena), 28.500 Jakuta, 27.000 Burjata, 16.000 Ugra, 15.000 Samojeda, oko 26.000 severoistonih azijatskih narodnosti i razne druge etnike grupacije... Na prostranoj teritoriji Sibira nalazila su se plemena koja su naseljavala teritorije van poseda ruskih vladara: to su Tatari, jenisejski Kirgizi, sahalinski Giljaki, rauna se njih oko 19.000 du nepreglednih oaza, naseljenih najee kraj obala bogatih reka. Istordjska fakta pokazuju da je, neto kasnije, krajem XVII i poetkom XVIII veka u Sibiru bilo 236.000 stanovnika. Poetkom XIX veka slika se izmenila, natalitet nekih narodnosti bio je veliki: rauna se da je bilo 289.000 Burjata, 226.000 Jakuta, dok se broj ostalih narodnosti nije izmenio. Malobrojni narodi su, meutim, postupno nestajali izumirali su ili se asimilirali. Rauna se da je u prolom veku bilo oko 4 i po miliona stanovnika na teritoriji Sibira.

81

dravu. ivot poslanih u Sibir, ponienih i bespravnih, bio je veoma teak. Pored radova na velikom mrazu, postojali su i drugi vidovi fizikog i psihikog iscrpljivanja. Hroniari belee da je samo jedna treina prispelih preivela, ostali su umrli na dugom i tekom putu. Zla sudbina vrebala je prognane na svakom koraku ogromnog negostoljubivog prostora Sibira. Epopeja prognanih robijaa postaje, vremenom, u raznim krajevima Sibira, sloeni deo dugog istorijskog razvoja. Seljaci su u nekim krajevima veoma pomagali prognane; istoriari kau da su u selima postojala posebna mesta na kojima se za zatvorenike, dovedene iz evropskog dela, ostavljala hrana. Postupno, ljudi poslani u progonstvo, radei u zabitim predelima, nailaze, esto, na sela starosedelaca i uspevaju da se odomae: stvaraju porodice sa enama raznih naroda Jakuta, Tunguza, Burjata... U progonstvo su slani, esto, zarobljeni za vreme dugih ratova koje su vodile carske vojskovoe na raznim stranama. Hiljade oficira i vojnika poslano je u razne krajeve Sibira. Na stranicama istorije zapisane su duge analize tragaa prolosti o boravku prognanih. Za one ija je elja da preturaju po svedoanstvima prohujalih vremena postoje, pored arheolokih, etnolokih i istorijskih fakata, tomovi knjiga u kojima najeminentniji autori prezentiraju rezultate svojih viegodinjih studija i neumornih traganja za ostacima prolosti. Sredinom XIX veka, ruska vlada je ostala privrena praksi da obilato koristi prognane u Sibir kao formu za stvaranje pogodne radne snage neophodne za eksploataciju rudnih bogatstava i dalje osvajanje teko prohodnih predela vene hladnoe. Nekoliko hiljada prognanih radilo je na izgradnji velike Sibirske eleznice, krili su gustu umu, pravili trasu, postavljali ine kojima e vagoni poeti da prenose do udaljenih sibirskih gradova i sela sve ono to je nedostajalo za vreme dugih i tekih zima. Kompozicije vozova odnosile su gvoe, maine, poljoprivredna orua, tkanine i drugu robu. Pruga je postala, na vie naina, kako bi ovde rekli, prva iroka doroga prema udaljenim predelima, spona ne samo kao saobraajnica kojom e putovati tovari, nego kao pruga kojom e, kasnije, revolucionarna stremljenja, napredne ideje i svi vidovi preobraaja hitati prema sibirskim prostranstvima. Meu prognanim u Sibir bila je i, kako su istoriari zabeleili, posebna vrsta ljudi. Ne moe se tano utvrditi koliki je njihov procenat meu prognanima, ali ostaje kao verodostojan podatak da su oni uinili veoma veliki uticaj, svejedno da li su u pojedinim mestima iveli u grupama ili pojedinano, na prosveenost, kulturu i takoe, doprineli da se meu ivljem razviju demokratska i revolucionarna raspoloenja. U razliitim istorijskim epohama progonstvo politiki nepoeljnih linosti, postaje, esto, neka vrsta bumeranga za carske vlastodrce koji e snano najaviti revolucionarna zbivanja. Meu politikim zloincima ija je sudbina bila da odu u Sibir, bili su i dekabristi, uesnici ustanka 1825. godine, kada je Rusija, kako je pisao Lenjin, prvi osetila revolucionarni pokret. Dekabristi su u progonstvu prvo popili gorku au stradanja u rudnicima, fabrikama i na gradilitima... ali su, vremenom, preuzeli ulogu prosvetitelja u zaostalim selima i varoima. Duga je istorijska lista svestranog rada dekabrista, svakojakog preobraaja na mestu gde su stvarali porodice i iveli, neumorno radei razne poslove. Bestuev je uspeo da otkrije naslage uglja u oblasti Gusinskog jezera. Raznovrstan je doprinos uenih ljudi kakvi su bili dekabristi, u predelima gde su progonjeni. Izvesni Muravjov Apostol uspeo je na hladnoj jakutskoj zemlji da zasadi kupus, Rajevski i Olankas pored raznog povra dobijaju krastavac u staklenoj bati, i onda, prvi u oblasti Bajkala, poinju u svojim batama da uzgajaju lubenicu. Trubeckoj, Jakubovi i Podio razradili su nalazita zlata na obalama sibirskih reka. Pored korisnih novina u zemljoradnji, dekabristi su leili bolesne, otvarali kole i pedantno izuavali prirodna bogatstva Sibira. Kua Volkonskog u Irkutsku postala je stecite naprednih uenih ljudi, mesto na kome se 82

odravaju knjievne veeri, korisni razgovori i donose odluke o prosveivanju itavog kraja. Vrata doma ovog poznatog dekabriste, kau istoriari, bila su uvek otvorena sasvim obinim ljudima, radnicima i seljacima Volkonski je rado razgovarao sa doljacima i davao korisne savete. Epopeja Sibira kao mesta za kanjavanje politikih zloinaca nastajala je naporedo sa razvojem revolucionarnog pokreta u Rusiji. U seanju naroda jo su ive istinite prie o boljevicima koji su nasledili sudbinu svojih istorijskih prethodnika i izdrali strane dane sibirskog progonstva. Sva iskuenja oni su savladavali sa nepokolebljivom snagom, jer su vrsto verovali u budunost svoje zemlje. Meu onima za koje je vlada smatrala da je neophodno potrebno da ih udalji od centralnih rejona zemlje, naao se i Lenjin. Za vreme progonstva Lenjin je snagom svoga vizionarstva zapazio potencijalne mogunosti Sibira. Veto je ocenio znaaj neiscrpnih bogatstava, govorei esto kako su zapamtili njegovi drugovi da je Sibir aroban kraj, ogroman nenaseljen prostor sa velikom budunou. Sve ovo pokazuje da nije nimalo sluajno interesovanje Lenjina, prvih dana posle oktobarske revolucije, prema Sibiru, kao i njegova panja u traganjima za najprihvatljivijim nainima primene praktinih mera osvajanja gigantskog prostora velike riznice neprocenjivog bogatstva. Aprila 1918. godine Lenjin je predloio razradu projekta o spajanju kompleksa gvozdene rude Urala s kamenim ugljem Kuznjeckog basena, i, istovremeno, skrenuo panju na vanost izuavanja hidroenergetskih mogunosti Sibira.

JEZERO, AKVARIJUM PRIRODE

Klasian pejsa guste ume, iroki proplanci zeleni kao smaragdi, izmeu kojih se, skoro ujednaeno, provlae asfaltni put i reka Angara, ispunjavaju razdaljinu od centra Irkutska do obala jezera Bajkal. Za nepun as, koliko je potrebno da se automobilom stigne na krajiak dinovskog akvarijuma prirode, uz put iskrsne s jedne ili druge strane po koje seoce sa dopadljivim kuama sainjenim od drvenih balvana. ivopisan ambijent, nalik na skladno uklopljene boje goblenskih ema, najavljuje skori susret sa najdubljim jezerom na svetu.27 Stari narodi, putujui po prostranstvu Sibira, dolazili su do obala Bajkala, i veoma esto, zadivljeni velikom vodenom povrinom bogatom ribom, podizali naselja i ostajali na padinama jedinstvenog jezera. Na zapadnoj obali Bajkala je i danas selo Onguren (u prevodu s burjatskog jezika znai kraj puta), iji su prvi stanovnici, nekad, raunali da su stigli na kraj sveta i da je besmislica nastaviti traganje za udobnijim mestom pod Suncem. Na stotine takvih pria doljak moe da uje kada stigne u predele Bajkala, kako mi je dopadljivo rekao saputnik jo na aerodromu po dolasku u Irkutsk, nae se u orbiti uvenog jezera i poeli da upozna njegovu prolost i sadanjost. itav predeo je skup prirodnih retkosti u ijoj je ii vodeni gigant, neobinih kontrasta, ponekad teko objanjivih pojava. Nije ni atraktivno ni nadmeno kada za taj nepregledni rezervat kau da je, eto, Bajkal pravi akvarijum prirode, koji treba osmatrati sa svih strana, ispitivati veoma detaljno, uvlaiti se u njegovu duu i oseati sve njegove uzdisaje i izdisaje. Velika riznica prirode koju smo ugledali na mestu gde istie Angara liila je na zaleeno more. Bela staklasta povrina jezera, skamenjena kao nekakva horizontalno ravna stena iji obrisi dolaze odnekud, daleko odavde, izgledalo je da ponire u nezaleeni tok reke Angare. Pogledajte, ovde se raa reka, voda nije zaleena. Sve to je proizvod Bajkalskog jezera, sve to je u njemu nastalo, po nekom nepisanom pravilu, mora da bude neto izuzetno, neuobiajeno rekao je kolega Ostroumov najavljujui dolazak na obale iznenaenja. Zaista, deo Bajkalskog jezera, na tom prostoru koliki zahvataju vode koje napajaju korito Angare, oteo se od ledenog pokrivaa. Nedaleko odatle, jedva dvetri stotine metara dalje, stanovnici oblinjih naselja
27

Bajkal je jezero u kome je na jednom mestu izmerena dubina od 1620 metara, posle njega, prema analizama geografa, dolazi afriko jezero Tanganjika 1470 metara.

83

bezbrino se voze automobilom ili idu peice ledenom povrinom jezera. Prvo je to namernik pita: kako se ljudi usuuju, zar ne moe da doe do prskanja leda? Ne, kau, nije jo vreme za to, oni mogu bez brige svakodnevno da koriste preicu do svojih sela, jer debljina leda na bajkalskom jezeru iznosi, sada, prvih nedelja aprila, vie od jednog metra! Prelepo more, Sveti Bajkal, kako ga pevaju u pesmi, mirovao je kao ledeni bregovi Arktika. Uspavani din, nepomian, delovao je prkosno, skrivajui svoje male i velike tajne. I odmah, na prvom koraku, trebalo je upoznati, ukratko, dvadesetak karakteristika od sigurno hiljadu i vie koliko su naunici, nadovezujui se na iskustva starosedelaca, uspeli da objasne u svojim radovima i studijama. Bajkal je itavom svojom duinom i svom svojom dubinom ogromna prirodna laboratorija. Za naunike, ovde, uvek ostaje poneto neispitano, nedovoljno istraeno, zagonetno i tajanstveno. Proniknuti u svet velikog jezera nije nimalo laka stvar rekla nam je odmerena Valentina Galkina, nauni saradnik Instituta za floru i faunu Bajkalskog jezera. U prostranoj svetloj prostoriji naune ustanove, podignute uz samu obalu jezera, poela je etnja po nepoznatom svetu ivotinja koje su za svoju postojbinu izabrale vode jezera ili njegove raskone obale pokrivene umama i sonim livadama. Teko je pobeleiti sve osobenosti najdubljeg jezera na svetu, a jo tee, na preac, shvatiti prostranstvo koje zauzima Bajkal (557.000 kvadratnih kilometara povrine). Saradnici Instituta su izraunali da bi pod pretpostavkom da 336 reka koje se ulivaju u jezero iznenada presue Bajkal oticao ravno 400 godina! Svim rekama sveta, kada bi bilo mogue da se kao nekakvi elektrini vodovi prikljue Bajkalu, vode jezera bi otekle za punih osam meseci! dodala je Valentina Galkina pokazujui nam maketu jezera na kojoj se mogu sagledati razmere vodene povrine i dubine. Vode Bajkala su pitke (!); ako na bilo kom kraju doljak, negde na pustom predelu daleko od naselja, oedni, problema nema, moe da se napije iz jezera ba kao da se naao na izvoru. Bez hlora i svih ostalih preiavanja ljudi mogu da ugase e bez bojazni da e se zaraziti. Saradnici Instituta za floru i faunu ispitivali su na raznim krajevima vode jezera i utvrdili da odreeni mikroorganizmi, igraju ulogu preiivaa vode koja je uvek, u svako doba godine, ista i kristalno bistra. Zimi, kada sneg ne pokriva ledenu koru, stajati na povrini Bajkala znai doiveti izuzetno uzbuenje: led je providan, pogled dopre do dna, itav podvodni svet se vidi u detalje kao kroz staklo osvetljenog akvarijuma. esti zemljotresi pogaaju ovo podruje. Geolozi tvrde da u zemljinoj kori nisu izvrena sva tektonska pomeranja, sastav stena je, kako se to kae, mlaeg geolokog sastava. Ispitivanja pokazuju da ivotinje redovno predoseaju da e doi do pomeranja tla objanjava saradnik Instituta dodajui jo jednu karakteristiku iz bogate bajkalske riznice svakojakih iznenaenja. Posle svakog zemljotresa na jezeru ostane pokoji trag vidljiva promena. Na primer, 1862. godine pojavio se novi zaliv, obala je na jednom mestu izmenila oblik. Za dugu hroniku potresa najvaniji je bio onaj u noi 29. avgusta 1959. godine. Tlo se dobro treslo, dok je povrina jezera bila mirna, liila je na povrinu zejtina. Nauna ispitivanja posle pomeranja tla, dala su konkretan rezultat: dno jezera se spustilo za osam metara! Jato od deset hiljada ptica svako jutro nadlee mesto na kome istie iz Bajkala reka Angara brzinom od dve hiljade kubnih metara vode u jednoj sekundi. Prava je atrakcija, nezaboravan doivljaj, posmatrati stado ptica kako, upravljajui irokim krilima, leti iznad vodene povrine, traei hranu na jedino nezaleenom mestu nepreglednog boravita. Leti ovi gosti odlaze, sele se na obale du itave duine i irine jezera, ali, posle nekoliko meseci, kada mrazevi ponovo zagrle Bajkal, vraaju se na krajiak nezaleenog vodenog neba u poteri za plenom. Jednoasovni boravak u Institutu se produio karakteristike jezera su nepresune... Nauna saradnica Valentina Galkina, predstavljajui ukratko na najpristupaniji nain sve odlike utvrene posle opsenih ispitivanja u velikoj prirodnoj laboratoriji, posedovala je uvek neki vaan detalj. U svakom litru vode, na svakom kvadratnom metru obale ili guste ume na prilazima Bajkala, krije se poneto izuzetno, vredno panje. Nije nita neobino ako se, posle dugo godina 84

naunih ispitivanja jezera, otvoreno prizna da, pored svih prouenih i objanjenih karakteristika i pojava, postoje neobjanjene zagonetke prirode, hipoteze o biljnom i ivotinjskom carstvu prisutnom u okvirima ogromnog Bajkalskog jezera. Foke ive na Bajkalu!? Ovo nije deo legende, detalj uzet iz nekakvog turistikog vodia, polarne ivotinje su neprestano u sreditu naunih istraivanja i posmatranja. Foke su zaposele severne i srednje delove jezera; na njih su, jo pre vie od tri stotine godina, obratili panju narodi koji su prvi dolazili na obale Bajkala. Prvo pitanje koje su naunici, u novije vreme, postavili i istraivali itav sluaj bilo je: otkud morske ivotinje na obalama slatkovodnog jezera? Arheolozi su doprineli da se upotpuni hipoteza o fokama, piui u svojim studijama da je nekadanji ovek gajio foke na obalama Bajkala ve u drugoj polovini osamnaestog veka. Broj foka se vremenom, prema reima naunika, poveavao i smanjivao. To je uvek zavisilo od ulova koji je bio veliki zbog veoma korisne koe i krzna. Danas vie nema nikakvih bojazni da bi moglo da doe do istrebljenja ove retke ivotinje na obalama Bajkala. Prema informacijama saradnice Instituta, sredovene ene, koja poznaje floru i faunu jezera kao svoj dom, Bajkal je mesto na kome sada ivi oko ezdeset hiljada foka. 0 njima se vodi briga kao i o svim drugim ivotinjama u vodi i na suvu, neprestano se ima na umu da je najdublje jezero na svetu redak rezervat jedinstven akvarijum prirode. Kada je, svojevremeno, bio zavren projekat za podizanje velikih ;kompleksa industrije toliko traene celuloze na svetskom tritu, naunici su odvano rekli: stop! Energino su traili da se prethodno izvre detaljna ispitivanja, koliko e otpadne vode iz buduih fabrikih postrojenja, koja su predviena da se izgrade na rekama ije se vode ulivaju u Bajkal, zagaditi jezero i ugroziti bogat rezervat ivotinjskog carstva. Sovjetska vlada je naloila da se pristupi detaljnom ispitivanju i eksperimentima na itavom podruju Bajkala. Vaan korak uinjen je, ako se tako moe rei, to u prisutnom obraunu pojmova civilizacija priroda, nije poremeena ravnotea na tetu jedne ili druge strane. Eksperimenti nisu bili ni jednostavni ni brzi, prevashodno je trebalo utvrditi kako zatititi istu vodu jezera. Prvi opit naunika bio je sledei: dva velika akvarijuma napunjena su vodom iz jezera sa ribama i svim ostalim organizmima iz bogate vodene riznice; kroz jedan je putana otpadna voda sa sulfatnim jedinjenjima, a u drugi ista jezerska voda. Rezultat nije bio frapantan kako se oekivalo posle prvih prorauna strunjaka. Utvreno je da, ipak, voda sa raznim sulfatnim jedinjenjima, naravno kada se nae u kristalno istoj vodi, ne ugroava ivotinjski svet. Ribe i organizmi preiveli su zagaenje, ali su za svaki sluaj eksperti sugerirali da otpadne vode ne smeju nikad da preu odreenu procentau zagaenja. Posle detaljnih analiza naunika, najvie sovjetske vlasti odobrile su nastavak podizanja velikih fabrika celuloze Bajkalski celulozni zavod; ali da neprestano, uprkos obavezne gradnje postrojenja za preiavanje otpadnih voda, treba odravati sistematsku kontrolu stepena zagaenja na kritinim mestima, da se, vremenom, ivotinjski svet Bajkala ne bi ugrozio. Prirodni akvarijum sa svim svojim ogromnim carstvom odkrinuo je vrata da bi propustio civilizaciju na svoje obale. Naseljavanje giganata industrije celuloze na domak uma, koje poput nekakvog ogromnog prirodnog venca okruuju jezero, najavljuje poetak iskoriavanja jo jednog bogatstva iz nepresune sibirske riznice. Kada sam asfaltnim putem napustio Bajkal i krenuo prema Irkutsku, sibirsko puteestvije pribliilo se kraju. Jedan ogroman svet govorio je o sebi, otvorena srca, iskreno, neposredno, odmereno i razborito. Sibir, mozaino raznovrstan, doivljen na uarenim snegovima i sa ljudima koji huk industrijalizacije doivljavaju sasvim smireno, predstavlja danas veliko udo bez malih udesa.

85