Вы находитесь на странице: 1из 16

Univerzitet Sinergija Bijeljina Fakultet za bezbjednost i zatitu Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: KRIMINOLOGIJA Tema: Ekoloki kriminalitet

Mentor : Doc.dr Zdravko Skakavac

Student : Baki Branko Br.indeksa1316/11

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

SADRAJ:

Uvod 3 1. Odreivanje pojma ekolokog kriminala i primarne uloge prava u njegovom suzbijanju 4 1.1.Uzroci ekolokog kriminaliteta 1.2.1. Ekoloka krivina djela ....................................................................5 ............................................6 1.2.Fenomenologija obeljeja ekolokog kriminaliteta

................................................................................7

1.2.2. Ekloki privredni prestupi ................................................................................7 1.2.3. Ekoloki prekraji ............................................................................................8 2. Organizovani ekoloki criminal 9 3. Evropsko ekoloko krivino pravo, sa osvrtom na Direktivu o eko-kriminalu 2008/99/EC ..10 4. Razlozi za usvajanje Direktive o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava i njen sutinski znaaj ..11 Zakljuak Literatura ..15 ..16

2 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

Uvod

Ekoloki kriminalitet se moe posmatrati iz ugla razliitih nauka(pravo,kriminologija,sociologija,itd).Sa stanovita pravne nauke,ekoloki kriminalitet se definie kao svaki akt koji je u suprotnosti sa ekolokopravnom normom I koji se moe procesuirati. Ekoloki kriminalitet je savremeni oblik kriminaliteta,to se posebno vidi iz niza osobenosti koje posjeduje,a koje predstavljaju specifinost savremenog kriminaliteta(dinaminost,stalnaekspanzija,prilagodjivost,masovnost,element inostranosti I sl.). Ekoloki kriminal se odnosi na sve radnje kojima se kre odredbe ekolokih propisa i kojima se priinjava znaajna teta ili ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi. Najpoznatije manifestacije ove vrste kriminala javljaju se kao nelagalne emisije ili isputanja supstanci u vazduh, vodu ili zemljite, nelegalna trgovina ivotinjama i biljkama, nelegalna trgovina supstancama koje unitavaju ozonski omota ili pak opasnim otpadom i sl. Ekoloki kriminal donosi veoma visoke profite njegovim poiniocima, teko se otkriva i prouzrokuje izuzetno ozbiljne negativne posledice po ivotnu sredinu. Danas se on smatra ozbiljnim i iroko rasprostranjenim problemom sa kojim se mora boriti na evropskom nivou.

3 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

1.

Odreivanje pojma ekolokog kriminala

i primarne uloge prava u njegovom suzbijanju

Problematikom ekolokog kriminala ne bave se samo pravnici, ve u velikoj meri i sociolozi, te se i sama definicija ove pojave javlja ne samo kao isto pravna, nego i u jednom irem drutvenom kontekstu. ire znaenje ekolokog kriminala definisano je u navodima da on predstavlja svaki akt izvren sa namerom da se nanese teta ili potencijalom da se oteti ivotna sredina i / ili bioloki svet, a u cilju da se na taj nain pribavi poslovna ili lina korist1. Akcenat je na namernom ugroavanju ili oteenju ivotne sredine, dakle svesnom i voljnom inu koji poslovne i line (dakle, pojedinane interese) pretpostavlja optem drutvenom interesu koji se ogleda u zdravom prirodnom okruenju. Usko pravno poimanje ekoloki kriminal definie kao svaki akt koji je suprotan ekolokopravnoj normi i osnovano se moe procesuirati. Sutina izloene definicije je u postojanju pravno normiranih pravila ponaanja u oblasti iv otne sredine, koja su opte obaveznog karaktera, unapred odreena i za ije krenje je propisana sankcija. Ovakvo pristup je posledica shvatanja da se zatita ivotne sredine, pre svega, ostvaruje kroz sistem preventivnih i represivnih zakonom propisanih mera u oblasti upravnog, graanskog, trgovakog i finansijskog prava, koje u nejveoj meri sprovode inspekcijski organi. Krivinopravna zatita ivotne sredine je krajnja, ali veoma efikasna i nunaopcija.Efikasno sprovoenje ekoloko-pravne regulative je od vitalnog znaaja za suzbijanje i spreavanje ove vrste kriminala, a time i za samo ouvanje zdrave ivotne sredine. U najranijim fazama razvoja ekolokog prava, nasilje nad ivotnom sredinom bilo je sankcionisano ne ba strogim merama i kaznama upravnopravnog i graanskopravnogkaraktera. Sami pravni propisi nisu imali nikakav ili je to bio minimalan uticaj na kompanije, dravne strukture i graane pojedince da se pridravaju ekolokih normi 2 . Njihovo potovanje i regularno sprovoenje je od izuzetnog znaaja za ouvanje ivotne sredine i prirodnih resursa u celosti. Svest na nivou pojedinaca, samog drutva, drava i nadnacionalnih tvorevina znatno je uznapredovala i danas sa sigurnou moemo rei da je ekoloki kriminal ozbiljan meunarodni problem koji je u porastu, a
1 2

Clifford., M.: Environmental crime- enforcement, policy and social responsibility, Aspen Publ., 2008 Tomkins., K.:Law Enforcement and Environment, Current Issues in Criminal Justice, Vol. 16, Issue 3, 2005

4 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

prepoznatljiv je ne samo kao zagaenje vazduha, vode i zemljita ili eksploatacija divljeg biljnog i ivotinjskog sveta u komercijalne svrhe koja vodi njihovom istrebljenju, ve u razvijenim zemljama i kao najobinije bacanje otpadaka na ulicu, iscrtavanje grafita ili vandalizam na javnim mestima!

1.1.Uzroci ekolokog kriminaliteta

Osnovni uzroci na globalnom nivou su: a) rapidan porast stanovnitva to uzrokuje: vecu potronju energije, hrane i dr., globalno otopljavanje (efekat staklene bate); jae ultraljubiasto zraenje (troenje ozonskog omotaa); slabljenje magnetnog polja koje nas titi od Sunevih oluja i dr. Sve ovo nosi niz tetnih posljedica koje remete prirodnu ravnoteu na planeti Zemlji; vee koliine otpada (540 kg po glavi stanovnika u EU) i dr 3. b) bolesna trka svjetskih monika za bogaenjem (pohlepa na visokom nivou), to raa nove proizvode koji ugroavaju S (Diponi* i dr). Osnovni uzroci na lokalnom nivou (RS, BiH): Neadekvatna organizacija bezbjednosnih subjekata zaduenih za suzbijanje ekolokog kriminaliteta i nedovoljno shvatanje odgovornosti za ZS (*); Nepotpuna pravna regulativa ZS; Nedosljedna primjena ve postojeih propisa usljed neadekvatne organizovanosti subjekata, opte korumpiranosti u drutvu i sl;
3

Doc.dr Dragan Gadesa skripta Ekoloki kriminalitet 2012 str 110

5 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

Blaga kaznena politika (*) kada je u pitanju ekoloki kriminalitet, koji naalost jo uvijek nije dovoljno shvaen Nedovoljan osjeaj odgovornosti veeg broja graana za ZS (*); Nedovoljno shvatanje rizika i opasnosti koji ugroavaju ekoloku bezbjednost; nedovoljna strunost i osposobljenost kadrova koji rade na poslovima suzbijanja ekolokog kriminaliteta Neodgovarajua uvezanost i saradnja bezbjednosnih subjekata zaduenih za zatitu ivotne sredine (* istraivanja); Nedovoljna tehnika opremljenost subjekata zaduenih za zatitu komponenata ivotne sredine (*instituta za zatitu zdravlja, poljoprivredni institut* urica, veterinarski institut, graevinski institut..., Agencija za kontrolu hrane BiH i dr.); Razni uticaji politikih i drugih monika kada je u pitanju gradnja objekata koji zagauju i ugroavaju S (inseneratori* i dr.); Nepotovanje naela odrivog razvoja (kad drvo posjee, ti novo zasadi). ta je sa drugim izvorima energije koji nisu trajni (ugalj, gas, nafta)? ; Izuzetno niska ekoloka bezbjednosna kultura graana.

1.2. Fenomenologija obiljeja ekolokog kriminaliteta

Podrazumijeva oblike ispoljavanja nezakonitih radnji koje su usmjerene na ugroavanje ivotne sredine preko minimalnih, odnosno maksimalnih dozvoljenih koliina i utvrenih standarda. Sve ove nezakonite radnje skupa zovemo Ekoloki delikti su klasifikovani, prije svega, prema: stepenu drutvene opasnosti, sloenosti ispoljavanja, ali i drugim kriterijumima.

6 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

U ekoloke delikte spadaju: Ekoloka krivina djela, Ekoloki privredni prestupi i Ekoloki prekraji. Svi ovi oblici imaju za zatitu isti objekat, a to je ivotna sredina. 1.2.1. Ekoloka krivina djela Ekoloka krivina djela su najtei oblici ugroavanja ivotne sredine i predviena su u glavi XXXIII Krivinog zakona Republike Srpske, gdje ima ukupno 23 krivina djela .Neka od ovih krivinih djela, prije donoenja novog Krivinog zakona RS od 2003. godine, bila su ranije razvrstana u drugim glavama Krivinog zakona, kao to su: KD protiv zdravlja ljudi, KD protiv opte sigurnosti ljudi i imovine i dr.), a kada je u pitanju vrsta kriminaliteta

bila su svrstana u opti i privredni kriminalitet. Kao subjekt krivinog djela pojavljuju se, pored fizikih lica i pravna lica, za iju odgovornost su predviene novane kazne. 1.2.2. Ekoloki privredni prestupi

Privredni prestupi prvi put su uvedeni u zkonodvstvo bive Jugoslvije 1953. godine, predstvljju povredu prvil o privrednom i finnsijskom poslovnju, gdje se ko uinilc pojvljuje prvno i odgovorno lice.Ekoloki privredni prestupi predviju odgovornost prvnih i u njim odgovornih lic.Ov vrst delikt se pojvljuje nroito kod preduze ij je osnovn djeltnost industrijsk, posebno iz oblsti: rudrstv; energetike; smjetj i trnsport opsnih mterij i otpd;
7 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

bvljenj drugim tehniko-tehnolokim djeltnostim koje ugrovju ivotnu sredinu (rfinerije, topionice metl, industrije boj i lkov i druge fbrike koje vre emisiju policiklinih romtinih ugljovodonik (PAU), dioksin, koje nepropisno odlu polihlorovne bifenile (PCB), preren ulj i boje, pesticide, okside toksinih metl, medicinski i komunlni otpd i sve druge mterije koje zguju i ugrovju ivotnu sredinu.

Ekoloki privredni prestupi pojvljuju se i u spoljnotrgovinskom poslovnju kod uvoz prljvih i zstrjelih tehnologij koje su zpdne zemlje dvno odbcile zbog tog to su nun istrivnj potvrdil njihovo tetno djelovnje po zdrvlje ljudi i drugih ivih bi (odreene vrste strojev z proizvodnju grevinskih mterijl tegul, slonit, plstin stolrij..., te drugih tetnih mterij koje zguju i ugrovju ivotnu sredinu.Ovi ekoloki delikti nisu predvieni u nem zkonodvstvu, jer je kod ekolokih krivinih djel i ekolokih prekrj predvien odgovornost z prvn lic i u njim odgovorn lic. Mogu biti predvien zkonskim i podzkonskim ktim. 1.2.3. Ekoloki prekrji Ekoloki prekrji predstvljju njbli oblik ekolokih delikt koji su u prksi i njei. ine ih fizik i prvn lic.Od KD se rzlikuju po teini posljedice, od ekolokih privrednih prestup po ninu propisivnj, jer se ekoloki privredni prestupi mogu propisti smo u oblsti privrednog i finnsijskog poslovnj.Njvei broj prekrj protiv ivotne sredine propisn je u zkonim i podzkonskim ktim kojim se tite osnovne komponente ivotne sredine (vzduh, vod, zemljite), ko to su: Zkon o ztiti S, Zkon o ztiti prirode, Zkon o ztiti vzduh, Zkon o ztiti vod, Zkon o umm,
8 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

Zakon o upravljanju otpadom, Zkon o hemiklijm, Zkon o biocidim, Zkon o lovstvu, Zkon o ztiti od por, Zkon o hrni; Zkon o dobrobiti ivotinj i mnogi drugi.

Ekoloki prekrji propisni su i rznim podzkonskim ktim (prvilnici, Uredbe i dr.) primjenjuje ih u prksi Uprv z inspekcijske poslove RS, tko d se i njvei broj otkrivenih prekrj iz ove oblsti odnosi n ove orgne .

2.

Organizovani ekoloki criminal

Ekoloki kriminal je po svojoj prirodi neretko transnacionalnog karaktera i moe se javiti i kao posebna vrsta organizovanog kriminala4. U tim sluajevima manifestuje se kao trafiking prirodnim resursima, nelegalna trgovina biljkama i ivotinjama, nelegalno/nedozvoljeno ribarenje, nelegalna eksploatacija i trafiking mineralima i dragocenim kamenjem, drvetom ili opasnim otpadom, itd5.iroko je prihvaen stav da je suzbijanje ekolokog kriminala izazov kako za razvijene, tako i za zemlje u razvoju6. Uticaj nelegalnih aktivnosti koje se podvode pod pojam ekolokog kriminala daleko prevazilazi granicu ugroavanja same ivotne sredine i biodiverziteta i esto dovodi do posledica ireg drutvenog i ekonomskog karaktera koje se negativno odraavaju na sveukupni razvoj. Zbog toga se u drava lanicama EU velika panja posveuje raavanju ovog problema, dok je u dravama kandidatima njegovo tretiranje jo uvek
4 5

Siegel, D.,Nelen, H.: Organized crime- Culture, Markets and Polices, SpringerVol. 7, 2008 Transnacionalna priroda ekolokog kriminala, kontinuirano delovanje organizovanih kriminalnih grupa i propusti vlada mnogih drava da spreavaju ove oblike kriminala u slovili su nunost reakcije na meunarodnom novou, i to ne samo Evropskih institucija, ved i Ujedinjenih nacija - posebno UN Kancelarija za droge i kriminal (UN Office on Drugs and Crime- UNODC) 6 Froehlich, T.: Organized crime in the sphere of environment in a few Candidate Countries, Final report,Betreungsgeselltschaft fuer Umweltfragen, Kassel, 2003

9 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

u poetnim fazama. U prilog ovoj tvrdnji istiemo injenicu da se podaci o organizovanom kriminalu u sferi ivotne sredine ne mogu se nai u policijskim statistikama pomenutih drava. Ni ostale dravne institucije i njihovi organi (ministrarstva, sudovi, tuilatva) ne raspolau aurnim i detaljnim informacijama, ili ih ne ine dostupnim na adekvatan i standardizovan nain. Ako prihvatamo stav da je tanost procene stanja pojedinanog i organizovanog ekolokog kriminala srazmerno jednaka mogunosti pristupu informacijama o uestalosti i vrsti ovog kriminala i stanju na tritu ekolokih prozvoda i usluga, onda zakljuujemo da u dravama kandidatima jo uvek nije mogue formirati pouzdanu predstavu o predmetnoj pojavi. Situacija drastino drugaija u dravama lanicama, jer osim samih nacionalnih pravnih i institucionalnih okvira, borba protiv ovog vida kriminala je podstaknuta i sa nivoa Evropske unije, pri emu primarno mislimo na usvajanje Direktive o eko-kriminalu7 2008 godine.

3.

Evropsko ekoloko krivino pravo, sa osvrtom na Direktivu o eko-kriminalu 2008/99/EC

Koncept evropskog ekolokog krivinog prava vrsto je ustanovljen usvajanjem Direktive 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava.Evropska komisija je, voena idejom o nunosti uspostavljanja minimuma standarda u prevenciji i spreavanju ekolokog kriminala, jo u martu 2001 godine podnela predlog pomenute direktive na razmatranje i usvajanje Evropskom savetu8. Sutina predloga se sastojala u nameri da se drave lanice obaveu da e ozbiljne, namerne ili nehatne, povrede ekolokih pravnih propisa Evropske unije tretirati kao krivina dela 9 , jer se jedino primenom krivinog prava moe uticati na efikasniju primenu ekolokopravnih normi. Ovakav pristup je iz korena menjao tradicionalni model sprovoenja i primene Evropskog ekolokog prava, koji je poivao na principu da evropske ekoloka regulativa stvara pravne norme ali drave lanice zadravaju slobodu izbora naina kako e ih na svojim teritorijama implementirati, odnosno na koji nain e sankcionisati
7

Directive 2008/99/EC of the European Parliament and of the Council on the Protection of the environment through criminal law, OJ L 328/28 8 Comte, F.: Criminal Environmental Law and Community Competence, European Environmental Law Review, 2003 9 Environmental Crime, http://www.euractiv.com/en/environment/environmental-crime/article-117479

10 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

povrede tih normi 10 . Predlog Direktive nije naiao na pozitivnu rekciju Evropskog Saveta, najverovatnije upravo iz razloga to uvodi prethodno pomenutu izmenu tradicionalnog modela primene Evropskog zakonodavstva. Zbog toga je u januaru 2003 godine Evropski Savet usvojio Okvirnu Odluku o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava11. Odlukom je jedino bila predviena meudravna saradnja na nivou vlada, policija, pravosua i upravnih organa u spreavanju i suzbijanju ekolokog kriminala.Oigledna i nepomirljiva razlika u stavovima Komisije i Saveta oko pitanja sutinskog koncepta Evropskog ekolokog krivinog prava nije mogla biti godinama pomirena i njihovo razmimoilaenje je rezultiralo sporom pred Evropskim sudom pravde, na inicijativu Komisije protiv Okvirne Odluke Saveta. Stav Evropskog suda pravde, iznet u presudi, konstituie pravo Komisije da zahteva od drava lanica primenu krivinih sankcija za ekoloke tete, s tim da nije ujedno ovlaena i da nalae konkretne vrste i visine kazni. Presuda Evropskog suda pravde ila je u korist stava Komisije i njome je ponitena Okvirna Odluka Saveta12, ime je otvoren put za podnoenje novog predloga Direktive Komisije koji je prihvaen i od Saveta i od Evropskog parlamenta. Direktiva 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava je formalno usvojena 24. oktobra 2008 godine i mora biti inkorporirana u okvire nacionalnih zakonodavstva drava lanica EU do decembra 2010 god.

4. Razlozi za usvajanje Direktive o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog prava i njen sutinski znaaj

Ekoloko pravo Evropske unije je staro vie od 30 godina. Za to vreme je stupilo na snagu preko 200 direktiva koje reguliu pitanja zatite ivotne sredine koje, meutim, jo uvek nisu pokrile, odnosno pravno zatitile sve postojee oblasti u domenu pomenute problematike 13 . Sa druge strane, postojea ekoloka regulativa mora biti implementirana na
10 11

Faure., M.: European Environmental Criminal Law, European Environmental Law Review, 2004 Framework Decision of the European Council 2003/80/JHA on the protection of the environment through criminal law of 27 Januarz 2003, OJ 05.02.2003 L29/55 12 Sluaj Komisija protiv Saveta C-176/03 doneta 13. septembra 2005 (The case of Commission v Council (C-176/03), decided on 13 September 2005, involved an action for annulment of Council Framework Decision 2003/80 on the protection of the environment through criminal law) 13 Vidi web sajt Evropske komisije, tzv. Implementation website: http://ec.europa.eu/environment/legal/implementation_en.htm

11 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

efikasan nain, i to je jedan od osnovnih razloga zbog ega je Evropska komisija predloila usvajanje direktive koja e drave lanice EU obavezati da sankcioniu najozbiljnija krivina dela protiv ivotne sredine, jer smatra da se jedino ovakvom vrstom mera moe doi do kontinuirane, pravilne i efikasne primene svih ekolokih pravnih propisa. Neretko drave lanice, iz raznoraznih razloga, nekorektno primenjuju standarde i izvravaju obaveze propisane ekolokim direktivama. Razlog za to je ili tenja da se zatite interesi nacionalnih industrija ili pak jednostavna nemogunost drave da ispuni administrativneobaveze koje su u korelaciji sa njenom obavezom implementacije direktive14. Takoe, dosadanja praksa je pokazala da postoje velike razlike u vrsti i visini krivinih sankcijaza ista ili slina ekoloka krivina dela u pojedinanim dravama lanicama EU, to je u u okvirima jedne ovako ojaale nadnacionalne tvorevine svakako nuno ujednaavati(iako se u literaturei sreu i sasvim suprotna miljenja15). vrst stav Komisije je da u mnogim sluajevima samo zapreenost krivinim sankcijama moe dovesti do eljenog odgovarajueg efekta u cilju zatite ivotne sredine, jer odailje znatno jai signal potencijalnim prekriocima propisanih normi. Istovremeno, treba naglasiti i neospornu injenicu da je krivino gonjenje znatno snanije sredstvo suzbijanja svih oblika neeljenih ponaanja (pa tako i u oblasti ekologije) od mera predvienih u okvirima upravnog ili graanskog prava.Prepoznajui i prihvatajui navedene razloge, Komisija je ustanovila i kroz okvire Direktive 2008/99/EC uinila obaveznim primenu osnovnih standarda u okvirimanacionalnih krivinih zakonodavstava drava lanica. Direktiva sadri listu ekolokih krivinih dela koja, ukoliko su izvrena (ili je njihovo izvrenje pomagano ili podsticano) u nameri ili iz krajnje nepanje, kao takva moraju biti definisana nacionalnim zakonima drava lanica16:Drave lanice e obezbediti da se sledei protivzakoniti poduhvati kvalifikuju kao krivina dela / prekraji, ukoliko su izvreni sa namerom ili iz krajnje nepanje: (a) isputanje, emisija ili odlaganje vrstog materijala ili jonizirajue radijacije u vazduh, zemljite ili vodu, koje dovodi ili moe dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski nanosi tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama
14 15

Faure., M.: European Environmental Criminal Law, European Environmental Law Review, 2004 Npr. Corstens, G., Pradel. J.: European Criminal Law, Kluwer Law International, The Hague, 2002 16 lan 3 Direktive 2008/99/EC

12 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

(b) sakupljanje, transport, oporavak ili odlaganje otpada, ukljuujui i nadzor nad takvim operacijama i kasniju brigu o deponijama, kao i sve aktivnosti koje se poduzimaju u svojstvu dilera i brokera (menadment otpada), a koje dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama (c) transport otpada, u smislu lana 2(35) Uredbe (EC) br 1013/2006 Evropskog parlamenta i Saveta o transportu otpada (1) (d) rad fabrike u kojoj se odvijaju opasne aktivnosti ili u kojoj se upotrebljavaju ili skladite ili pripremaju za skladitenje opasne supstance koje izvan fabrike dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama (e) proizvodnja, obrada, upotreba, dranje, skladitenje, transport, uvoz, izvoz ili odlaganje nuklearnih materijala ili drugih otrovnih radioaktivnih supstanci koje dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski naneti tetu kvalitetu vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama (f) ubijanje, unitavanje, posedovanje ili uzimanje primeraka zasticenih vrsta divljeg ivotinjskog ili biljnog sveta, izuzev sluajeva kada se takvi poduhvati izvode spram zanemarljivog stepena kvantitea tih vrsta ili imaju zanemarljiv uticaj na njigovo ocuvanje (g) trgovina zatienim biljnim i ivotinjskim vrstama ili njihovim delovima i derivatima, izuzev sluajeva kada se takvi poduhvati izvode spram zanemarljivog stepena kvantitea tih vrsta ili imaju zanemarljiv uticaj na njigovo ocuvanje (h) svaki poduhvat koji ima znaajan uticaj na izmetanje stanita unutar zatiene zone(i) prouzvodnja, uvoz, izvoz, plasiranje na trite ili upotreba supstanci koje unitavaju ozonski omota. Drave lanice su obavezne da obezbede efikasno, srazmerno i odgovarajue kanjavanje kako fizikih, tako i pravnih lica za izvrene protivpravne akte. Naglaena je obaveza uvoenja

13 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

odgovornost pravnih lica za izvrenje protivpravnih akata u oblasti ivotne sredine koji su bili usmereni u pravcu ostvarenja profita ili pribavljanja koristi17. Njihova odgovornost moe biti krivinopravne ili druge prirode. Usvojena Direktiva uspostavlja samo minimum standarda koji u oblasti zatite ivotne sredine moraju biti inkorporirani u nacionalna prava drava lanica, dok se svakoj od njih pojedinano ostavlja i velika sloboda u smislu eventualnog stroeg naina kanjavanja. Porecesna pitanja u reavanju problema ekolokog kriminala, ovlaenja tuilatava i sudstva nisu predmet regulisanja Direktive, ve su u apsolutnoj nadlenosti nacionalnih pravnih sistema.

17

lan 6 Direktive 2008/99/EC

14 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

Zakljuak

Vie od dvadeset godina kriminolozi, pravnici i sociolozi ukazuju na neophodnost intenzivnog spreavanja, suzbijanja i sankcionisanja ekolokog kriminala. Istraivai, politiari, ekolozi i razliite grupe graana izraavaju zabrinutost zbog delatnosti i aktivnosti koje sutinski tete prirodi i ivotnoj sredini. Kada graane pitate ta misle o problemima promene klime, otpada ili zagaenja vazduha i vode, jasno iskazuju svoju elju za veim stepenom zatite - to znai da ele usvajanje i sprovoenje zakona koji e im garantovati zdrav i bezbedan ivot u svom prirodnom okruenju. Dakle, svaki vid zagaenja ivotne sredine je neeljena drutvena pojava koja u svojim ekstremnim oblicima postaje krajnje opasna ili pogubna. Kada pree granicu drutvene tolerancije zalazi u zonu opte drutveno opsanih radnji i vie ne moe biti sankcionisana drutvenom osudom, ve iziskuje intervenciju drave a na teritoriji Evrope i same Evropske unije. Ova intervencija se ogleda u stvaranju pravnog okvira (na nacionalnom i nadnacionalnom nivou) za zatitu ivotne sredine i sankcionisanju svih akata koji su u suprotnosti sa tom vrstom pozitivnopravnih normi.

15 Tema : Ekoloki kriminalitet

Fakultet za bezbjednost i zatitu

Banja Luka

Literatura :

Doc.dr Dragan Gaesa Skripta Ekoloki kriminalitet 2012 Tomkins., K.:Law Enforcement and Environment, Current Issues in Criminal Justice 2005 Clifford., M.: Environmental crime- enforcement, policy and social responsibility, Aspen Publ., 2008 Siegel, D.,Nelen, H.: Organized crime- Culture, Markets and Polices 2008 Directive 2008/99/EC of the European Parliament and of the Council on the Protection of the environment through criminal law, Froehlich, T.: Organized crime in the sphere of environment in a few Candidate Countries, Final report,Betreungsgeselltschaft fuer Umweltfragen, Kassel, 2003

16 Tema : Ekoloki kriminalitet