Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost Ni

Seminarski rad

Predmet: Politiki sistem Tema: Sudska vlast u Republici Srbiji

SADRAJ:

UVOD ------------------------------------------------------------------1 SUDSKA VLAST-----------------------------------------------------2 APELACIONI SUD--------------------------------------------------4 UPRAVNI SUD-------------------------------------------------------4 NADLENOST OPTINSKIH I OKRUNIH SUDOVA---5 NADLENOST TRGOVINSKIH SUDOVA-------------------6 NADLENOST VIEG TRGOVINSKOG SUDA------------7 NADLENOST VRHOVNOG SUDA SRBIJE----------------7 SPOLJANJE UREDJENJE SUDOVA-------------------------7 UNUTRANJE UREDJENJE SUDOVA------------------------8 PRAVOSUDNA UPRAVA-----------------------------------------10 VOJNI SUD-----------------------------------------------------------11 FINANSIRANJE SUDOVA---------------------------------------11 ZAKLJUAK--------------------------------------------------------12 LITERATURA-------------------------------------------------------13

UVOD

Sudska vlast kao dravna funkcija davnnjeg je datuma,dok sudska vlast kao dravna institucija novijeg datuma.Sudska funkcija, u smislu funkcije raspravljanja i otklanjanjan sporova izmeu pripadnika jedne iste drave, jedna je od najstarijih dravnih funkcija. Usrednjem veku sudska funkcija bila je osnovna funkcija parlamenta. Jedna od najveih tekovina savremene drave je to je ta funkcija konano odvojena od funkcije stvaranja prava, zakonodavstva i to je velikim svojim delom poverena na vrenje posebnim dravnim organima, sudovima, i posebnim profesionalnim dravnim slubenicima, sudijama.

-1-

SUDSKA VLAST Sudska vlast ili pravosue je naziv za granu vlasti ija je funkcija tumaenje zakona.Sastoji se od posebnih institucija - sudova - koji tumae zakone, najee u sporovima izmeu pojedinaca, odnosno pojedinaca i drave. Odluke sudova su obavezujue za izvrnu, i neto rjee, zakonodavnu vlast.

Izvrna vlast ili egzekutiva je naziv za granu vlasti ija je funkcija sprovoenje zakona.U modernim demokratskim dravama se nalazi u rukama dravnog poglavara koji moe biti nasljedni monarh (to je najrjei sluaj) odnosno nesporedno izabran funkcionar (u predsjednikom sistemu) ili ef vlade posredno izabran od strane parlamenta kome je odgovoran (parlamentarni sistem)
Zakonodavna vlast ili legislativa je naziv za granu vlasti ija je funkcija donoenje zakona.U modernim demokratskim dravama se nalazi u rukama predstavnikog tijela, tj. parlamenta, mada pod odreenim uslovima zakonodavne vlasti mogu preuzeti i predstavnici izvrne vlasti i sudske vlasti.

Narodna skuptina Republike Srbije donela je pet temeljnih propisa iz oblasti pravosua Zakon o ureenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu pravosua, Zakon o javnom tuilatvu i Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava. Zakon o ureenju sudova poinje sa naelnim odredbama o sudovima kao organima posebne, samostalne dravne vlasti. Naela su najoptija pravila o sudovima i sudskoj nadlenosti i obuhvaena su u l. 19. Zakona. Sudovi su definisani kao samostalni organi dravne vlasti koji tite ustavom zajemene slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. (lan 1.)

-2Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Ne mogu se osnivati privremeni, vanredni ili preki sudovi. Za osnivanje mirovnih vea, arbitraa i drugih izbranih sudova vae posebni propisi. Sudovi su organizaciono i funkcionalno odvojeni i nezavisni od zakonodavne i izvrne vlasti. Sudska nadlenost odreuje se ustavom i zakonom. Zabranjeno je tzv. uskraivanje pravosua sud ne moe odbiti da postupa i odluuje u stvari za koju je nadlean. Svakome je zajemeno pravo da mu sudi sudija koga odredi sluaj, primenom unapred utvrenih pravila, nezavisnih od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari. Sa ovim je neodvojivo vezano naelo prema kome sudskim predmetima moe da administrira samo sudska vlast, ali tako da ni ona nema pravo na arbitrarnost, ve je vezana optim normama. Naelo podele vlasti podrazumeva i jednaku efikasnost svih oblika dravne vlasti. Svi treba da potuju izvrnu sudsku odluku i njoj se povinjuju. Ovde je pre svega ra o odnosima izmeu sudova i izvrne vlasti, to je u zakonu posebno naglaeno. Zabranjeno je korienje javnog poloaja, sredstava javnog obavetavanja, bilo koje javno istupanje i svaki drugi uticaj na sud, jer su suprotstavljeni nezavisnosti i nepristrasnosti sudova i jednakosti graana pred zakonom. S pravom na nepristrasno suenje povezano je pravo na pravilan i auran sudski postupak. Tako je strankama i drugim uesnicima u postupku dostupno pravo na pritubu zbog odugovlaenja i nepravilnosti u postupku, ali i u sluajevima kad smatraju da postoji bilo kakav uticaj na sud. Sudovi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo, a drugi dravni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomo i dostavljaju potrebne podatke. Sudovi mogu drugim dravnim organima da dostave spise i isprave potrebne za voenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak. Sudovi su dravni organi, posebna vrsta vlasti, predstavnici drave i njenog suvereniteta. Stoga je propisano da se naziv i sedite suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije istiu na vidnom mestu sudske zgrade, a da se zastava Republike Srbije istie i u sudnici. Ovim zakonom postiu se tri cilja: 1) da u stvarima veeg drutvenog znaaja sude manje brojni ali

hijerarhijski vii sudovi (zbog toga se proiruje nadlenost okrunih sudova); -32) da okruni sudovi u stvarima veeg drutvenog znaaja ujednaeno primenjuju pravo (zato se obrazuje Apelacioni sud) i 3) da se dosegne ustavna uloga Vrhovnog suda kao najvieg suda u Republici (to se postie obrazovanjem Upravnog suda). APELACIONI SUD Apelacioni sud je sud opte nadlenosti, koji odluuje o albama na odluke okrunih sudova i o sukobu nadlenosti optinskih i okrunih sudova shodno zakonu, o prenoenju nadlenosti okrunih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom. Apelacioni sud se osniva za teritoriju Republike Srbije i ima sedite u Beogradu, a odeljenja izvan sedita u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu, koja se ureuju posebnim zakonom. Dakle, Apelacioni sud se pojavljuje kao posrednik izmeu okrunih sudova i Vrhovnog suda Srbije, kao sud iskljuivo albene nadlenosti u krivinoj i graanskoj materiji. Apelacioni sud ima dvojaku ulogu: unifikator je prakse u krivinim i graanskim stvarima i sredstvo kojim se Vrhovni sud Srbije oslobaa albene nadlenosti u krivinim stvarima. Postojanje samo jednog Apelacionog suda prepreka je razlaganju sudske prakse u najteim krivinim delima (za koja u prvom stepenu sude okruni sudovi) i drutveno najznaajnijim parnicama. UPRAVNI SUD Novina u Zakonu o ureenju sudova je obrazovanje Upravnog suda kao posebnog suda, koji se obrazuje za teritoriju Republike Srbije i ima sedite u Beogradu (l. 10. i 12.) Odredbama lana 26. Zakona utvreno je da Upravni sud u prvom stepenu sudi u upravnim sporovima i vri druge poslove odreene zakonom. Proirenje stvarne nadlenosti okrunih sudova i obrazovanje Apelacionog suda omoguuje da Vrhovni sud Srbije, lien albene nadlenosti, doslednije izvrava svoju ustavnu ulogu.

-4Ostaje problem obimne prvostepene nadlenosti Vrhovnog suda Srbije u upravnim sporovima. Taj problem se reava obrazovanjem Upravnog suda. S druge strane, time se i suenje u upravnim sporovima specijalizuje. Upravni sud preuzima prostepenu nadlenost Vrhovnog suda Srbije u upravnim sporovima. NADLENOST OPTINSKIH I OKRUNIH SUDOVA Optinski sudovi u prvom stepenu sude za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset godina i u graanskim stvarima koje zakonom nisu stavljene u nadlenost okrunog ili trgovinskog suda. Optinski sud sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi tete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. Nadlenost optinskih sudova umanjena je na raun poveanja prvostepene nadlenosti okrunih sudova. Naime, okruni sudovi preuzimaju suenje u krivinim delima protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog trita, u krivinim stvarima prema maloletnicima i za krivina dela protiv asti i ugleda kad su uinjena preko sredstava javnog informisanja. Iz nadlenosti optinskih sudova izuzeto je i okrunim sudovima pridodato i suenje u prvom stepenu za krivina dela protivprirodnog bluda, povrede ugleda Republike Srbije i davanja mita. U graanskoj materiji, okruni sudovi u prvom stepenu sude kad vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva i materinstva; o autorskim pravima i pravima industrijske svojine; o sporovima povodom zatite prava linosti (ukljuujui i parnice za naknadu tete koje proizlaze iz povrede prava linosti), i u sporovima oko ispravke informacije i objavljivanja odgovora na informaciju. Okruni sudovi u prvom stepenu sude i u parnicama povodom trajka; povodom kolektivnih ugovora (ako spor nije reila arbitraa), u parnicama nastalim iz obaveznog socijalnog osiguranja, matine evidencije i izbora i razreenja organa pravnih lica. Okruni sud odluuje o zabrani rasturanja tampe i irenja informacija sredstvima javnog informisanja.

-5Prilikom proirenja provostepene nadlenosti okrunih sudova u graanskoj materiji primenjeno je merilo vrste pravne stvari. Nadlenost u sporovima povodom trajka, kolektivnog ugovora, socijalnog osiguranja, zatite prava linosti i utvrivanja i osporavanja oinstva i materinstva preneta je na okrune sudove najpre zbog drutvenog znaaja sporova, ali delimino i kao zamena za nepostojanje radnih sudova i porodinih sudova (koji su u uporednom pravu esti). Iz istih razloga preneto je u prvostepenu nadlenost okrunih sudova voenje krivinog postupka prema maloletnicima. Proirivanje provostepene nadlenosti okrunih sudova ne znai da e doi do njihove preoptereenosti, posebno ako se ima u vidu da oni obrazovanjem Upravnog suda gube nadlenost u upravnim sporovima. Umanjenje nadlenosti optinskih sudova dobro je i zbog toga to oni treba da sude stvari koje, posle usaglaavanja nekih zakona (pre svega iz porodninog prava) sa ustavom, treba da iz upravne preu u sudsku nadlenost. Zakonsko generalno prenoenje stvarne nadlenosti primenjivo je samo na optinske sudove. NADLENOST TRGOVINSKIH SUDOVA Za suenje u graanskim stvarima postavljena je pretpostavka nadlenosti optinskih sudova. Otuda se nadlenost trgovinskih sudova taksativno nabraja u lanu 24. Zakona o ureenju sudova. Trgovinski sudovi vode sporove izmeu domaih i stranih pravnih lica, preduzea i preduzetnika, ako proizlaze iz ugovora u privredi. Nadleni su i u parnicama nastalim iz pregovora koji prethode zakljuenju ugovora u privredi (re je o deliktnoj, a ne ugovornoj odgovornosti). Trgovinski sudovi su nadleni za parnice iz autorskog prava i industrijske svojine, za statusne trgovinske parnice, za parnice povodom stranih ulaganja, upisa u sudski registar, naruavanja konkurencije, zatite firme, u parnicama u kojima se primenjuje vazduhoplovno pravo, u onima koje nastanu povodom steaja, prinudnog poravnanja i likvidacije. Pored toga trgovinski sudovi sude u vanparninim stvarima shvaenim u najirem smislu: u postupku za upis u sudski registar, postupku steaja, prinudnog poravnanja i likvidacije, izvrnom postupku; u vanparninim stvarima shvaenim u najuem smislu i u privrednoprestupnim stvarima.

-6NADLENOST VIEG TRGOVINSKOG SUDA Vii trgovinski sud odluuje o albama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima odreenim zakonom. Vii trgovinski sud odluuje o sukobu nadlenosti i o prenoenju nadlenosti trgovinskih sudova, utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti trgovinskih sudova i vri druge poslove odreene zakonom. NADLENOST VRHOVNOG SUDA SRBIJE Vrhovni sud Srbije odluuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, kao i o sukobu nadlenosti izmeu sudova shodno zakonu i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga. Pored toga, Vrhovni sud Srbije utvruje naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; daje miljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se ureuju pitanja vana za sudsku vlast; bira meu sudijama pozivne lanove Visokog saveta pravosua i predlae kandidate za jednog stalnog lana Visokog saveta pravosua; utvruje merila za vrednovanje savesnosti i uspenosti vrenja sudijske dunosti; odreuje koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda i dr. Vrhovni sud Srbije o pravnim sredstvima odluuje u veu od pet sudija. Vee od devet sudija odluuje o pravnom sredstvu izjavljenom na odluku vea Vrhovnog suda Srbije. SPOLJANJE UREENJE SUDOVA U Srbiji postoje sudovi opte nadlenosti (optinski sudovi, okruni sudovi, Apelacioni sud i Vrhovni sud Srbije) i posebni sudovi (trgovinski sudovi, Vii trgovinski sud i Upravni sud). Vrhovni sud Srbije najvii je sud u Republici Srbiji, sa seditem u Beogradu. Jo tri suda su republikog ranga, s podrujem koje ini cela Srbija. To su: Apelacioni sud, Vii trgovinski sud i Upravni sud. NJihova sedita su, takoe, u Beogradu. Optinski sudovi osnivaju se za teritoriju jedne ili vie optina, okruni sudovi za teritoriju vie optina, a trgovinski za teritoriju vie optina.

-7Vrhovni sud Srbije neposredno je vii sud za Apelacioni sud, Vii trgovinski sud i Upravni sud. Vii trgovinski sud je neposredno vii sud za trgovinski sud, a Apelacioni sud je neposredno vii sud za okruni i za optinski sud. U odnosu na pitanja unutranjeg ureenja sudova i priemene Zakona o sudijama neposredno vii sud za optinski sud jeste okruni sud. Zakonom se definiu teritorijalni inioci ureenja sudova. Sedite suda je u zgradi gde je sud, a podruje suda je teritorija na kojoj se prostire njegova nadlenost. Suenje, shvaeno kao niz procesnih radnji, odvija se u zgradi suda. Sudske radnje mogu se preduzimati i izvan zgrade suda, na celom podruju suda, ali samo kad je to posebnim zakonom doputeno. Zakon doputa i da se ustanovi stalan oblik suenja izvan sedita odeljenja izvan sedita suda, koja se osnivaju u optinskim sudovima za teritoriju jedne ili vie optina. Zakonom je ustanovljen sudski odmor koji traje od 15. jula do 31. avgusta i tada se sudske radnje ne preduzimaju. Svrha sudskog odmora je odreivanje okvirnih pravila za usklaivanje rada sudova s godinjim odmorom sudija. Istovremeno, graani se upoznaju s time da postoji vreme u godini kada je sud zatvoren za suenje u stvarima koje nisu hitne. Za vreme sudkog odmora vodi se istraga i postupa u pritvorskim predmetima, krivinom postupku prama maloletnicima, u radnopravnim, zemljinoknjinim, meninim, ekovnim i steajnim stvarima, u stvarima smetanja poseda, zakonskog izdravanja, uvanja i vaspitavanja dece, po predlogu za obezbeenje dokaza ili za odreivanje privremenih mera i u svim stvarima koje su zakonom odreene kao hitne. Predsednik suda moe narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. UNUTRANJE UREENJE SUDOVA Kod unutranjeg ureenja sudova prvo se govori o utvrivanju godinjeg rasporeda poslova u sudu. Predsednik suda najpre pribavlja miljenje sudija i zatim do 1. decembra, utvruje raspored poslova za narednu godinu, koji saoptava na sednici svih sudija. Raspored se zajedno sa prigovorima sudija i miljenjem predsednika suda o prigovorima upuuje predsedniku neposredno vieg suda. Raspored poslova u Vrhovnom sudu

Srbije utvruje predsednik Suda na Optoj sednici. -8Sudska odeljenja obrazuju se u sudovima u kojima vie vea ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti. Razlog za stvaranje odeljenja je primena istih propisa na relativno slina injenina stanja. Na sednicama odeljenja razmatraju se: rad odeljenja, sporna pravna pitanja, struno usavravanje i unapreenje rada sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i sve to je vano za rad odeljenja. Znaaj odluka donetih na sednici uslovljen je hijerarhijskim poloajem suda. U Apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon odreuje da je postupak po albi hitan. Odeljenje sudske prakse, koje prati i prouava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomonike i pripravnike s pravnim shvatanjem suda, postoji u sudu s veim brojem sudija. Zajednika sednica odeljenja saziva kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Na sednici svih sudija razmatraju se pitanja znaajna za ceo sud. Sednicu svih sudija uvek saziva predsednik suda, bilo po sopstvenom nahoenju ili na zahtev odeljenja suda ili najmanje etvrtine svih sudija. Na sednici svih sudija dva posebna suda Vieg trgovinskog suda i Upravnog suda, daje se i miljenje o nacrtima zakona i drugim propisima kojima se ureuju pitanja iz nadlenosti posebnih sudova. Vrhovni sud Srbije ima krivino odeljenje, graansko odeljenje, upravno odeljenje i odeljenje sudske prakse. Sudsku upravu ine poslovi koji ne spadaju u suenje. To su pratee delatnosti koje omoguavaju vrenje sudske vlasti. Nosilac uprave je predsednik suda i odgovoran je za pravilnost i blagovrenemost sudskih poslova. Predsednik suda je ovlaen da organizuje rad suda, zahteva zakonitost, red i tanost u vrenju sudskih poslova, otklanja nepravilnosti u radu, razmatra pritube i predstavke i vri druge poslove odreene zakonom i sudskim poslovnikom. Predsednik suda moe pojedine poslove sudske uprave poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama. Ustanovljava se pravo stranke na pritubu propisivanjem postupka po pritubi na rad suda i sudija. Prituba se podnosi predsedniku suda, koji je duan da je u roku od petnaest dana razmotri i obavesti podnosioca o njenoj osnovanosti i preduzetim merama. Ako je prituba podneta preko ministarstva nadlenog za pravosue ili vieg suda, predsednik suda, pored

podnosioca pritube, o svemu obavetava i ministra odnosno predsednika vieg suda. -9PRAVOSUDNA UPRAVA Pravosudna uprava je u delokrugu ministarstva nadlenog za pravosue. Njen osnovni opti pravni akt je Sudski poslovnik koga donosi ministar nadlean za pravosue u saglasnosti sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije. Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadleno za pravosue, a nadzor moe da vri samo lice koje ispunjava uslove za izbor u sud iji se rad nadzire. O nadzoru se sainjava zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u koji je nadzor vren, predsedniku neposredno vieg suga (koji ima pravo nadzora nad sudskom upravnom nieg suda i pravo da podnese predlog za razreenje predsednika suda i svakog sudije neposredno nieg suda) i predsedniku Vrhovnog suda Srbije (da bi bio upoznat sa stanjem u sudu u kome je vren nadzor). Predsednik suda se obavezuje da o merama preduzetim radi otklanjanja uoenih nedostataka obavesti predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra. Tu se iskazuje saradnja izvrne i sudske vlasi na zajednikom poslu nadzoru i otklanjanju nepravilnostu u radu sudova. Ovim nainom predupreuje se svaka mogunost da se pravosudna uprava pretvori u instrument meanja izvrne vlasti u samostalnost i nezavisnost suda i sudija. Ni pojedinanim pravnim aktima ni faktikim aktima pravosudne uprave ne sme se dirnuti u samostalnost i nezavnisnost sudija i suda. Izriito je propisana nitavost svakog fakta pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost ili nezavisnost sudova i sudija. Nitavost utvruje Veliko personalno vee, na predlog predsednika nadlenog suda. Lini list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu vodi ministarstvo nadleno za pravosue, kome podatke prosleuje predsednik suda, koji je i odgovoran za njihovu tanost, kao to je odgovorno i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saoptilo. Podaci koje sadri lini list jesu slubena tajna.

-10VOJNI SUD Vojni sud je posebna vrst sudskog tijela koje je osnovano unutar oruanih snaga odreene drave.

Vojni sudovi, ovisno o zakonodavstvu drave, imaju razliitu ulogu, odnosno razliitu nadlenost i ovlasti. Tako vojni sudovi mogu funkcionirati vie kao administrativno nego sudsko tijelo u uem smislu rijei, pogotovo kada su im nadlenosti svedene na izricanje disciplinskih mjera prema pripadnicima oruanih snaga optuenih za prekraje Vojni sudovi, s druge strane, mogu funkcionirati kao pravi sudovi, odnosno na njima se mogu procesuirati kaznena djela koja tokom i/li van vrenja slube poine aktivni pripadnici oruanih snaga, a mogu se donositi i najtee kaznene sankcije. Vojni sudovi, u sluaju proglaenja ratnog stanja mogu nadlenost proiriti na civile vlastite drave, iako se to najee koristi iskljuivo za najtea kaznena djela kao to su pijunaa,terorizam, oruana pobuna, pokuaj ruenja ustavnog poretka i sl.

FINANSIRANJE SUDOVA Sredstva za rad sudova, koja moraju obimom i vremenom priliva odrati nezavisnost sudske vlasti, obezbeuje Republika Srbija u budetu. Prihodi steeni radom sudova i organa za prekraje posebno se iskazuju u budetu Republike. Iz tih prihoda finansira se deo rashoda pravosudnih organa: izgradnja objekata, investiciono odravanje zgrada,

nabavka opreme, materijalni trokovi, reavanje stambenih pitanja i struno usavravanje.

-11-

ZAKLJUAK

. , , , . . , . . ., . , . . . , .

-12LITERATURA: Prof. dr Milan Jovanovi, Politiki sistem Srbije www.wikipedia.org Ustav Republike Srbije

-13-