Вы находитесь на странице: 1из 80

1.

Krivino pravo podela na opti i posebni deo, smisao posebnog dela KP


KP - grana prava, odn. pozitivnog zakonodavstva jedne zemlje, kao i jedna grana pravnih nauka (nauka KP) Kao grana prava: sistem (skup) zakonskih pravnih propisa kojima se, u cilju zatite drutvenog i ekonomskog ureenja odreene drave (izvesnih individualnih i kolektivnih vrednosti), utvruju uslovi za primenu kazni i drugih krivinih sankcija prema uiniocima krivinih dela. Kao nauna disciplina, KP prouava pitanja koja spadaju u ovu oblast (KP pojmovi i instituti, doktrine i teorije, opta razmatranja o pojedinim aspektima i elementima KP krivino delo, krivica, krivina sankcija, posebna pitanja vezana za odreena krivina dela ili kategorije uinilaca, itd.) 3 osnovna elementa krivinog prava kao grane prava (formalno-materijalni pojam kriv. prava): a) KP je zakonsko pravo samo se zakonom mogu propisivati KD i KS - ne moe podzakonskim aktima. Naelo zakonitosti: Krivina dela i sankcije - samo ono to je kao takvo bilo propisano zakonom u vreme izvrenja krivinog dela (Nullum crimen, nulla poena sine lege) Jedan propis (zakonik), ili vie njih - Sistem svih ovih propisa ini krivinopravne propise konkretne drave (formalni element) b) Osnovna sadrina KP: Utvrivanje uslova za izricanje kazni i drugih KP krivinih sankcija uiniocima KD Krivino delo, Krivica (krivina odgovornost) i Krivina sankcija (po vrsti i meri) (materijalni element) c) Zatitna funkcija KP Ne ureuje drutvene odnose i drutvene vrednosti, ve prua zatitu najvanijim od njih -Supsidijarni karakter KP (zatita odreenih vrednosti za koje se u konkretnoj zemlji smatra da moraju biti zatiena i krivinopravnim odredbama) (materijalni element) Krivina dela se propisuju na 2 naina: 1. Prohibitivnim (zabranjujuim) normama 2. Imperativnim (zapovednim) normama - Utvrivanje postojanja krivinog dela, krivice i izricanje krivinih sankcija - samo sudovi (nepristrasni, zakonom ustanovljeni); - Supsidijarni (dopunski) karakter KP - Fragmentarni karakter (ne za sva kanjiva ponaanja, ve samo za najopasnija/najtetnija po drutvo i pojedince) - Preventivna funkcija (individualna uticati na uinioca da ne vri KD ubudue, i generalna zastraivanje potencijalnih uinilaca pre nego to uine KD) - Represivna funkcija - nastupa kasnije, kada je KD ve izvreno (odmazda - kazna) - Vaspitna funkcija Opti deo KP: Norme kojima se utvruju opti (zajedniki) uslovi za postojanje krivinog dela (protivpranost, odreenost u zakonu, itd.), krivice (vinost i uraunljivost; da li se konkretnom uiniocu moe pripisati krivina odgovornost za izvrenje datog KD, odn. za posledice), kao i vrsta, mera i opti uslovi i pravila za izricanje krivinih sankcija

Posebni deo KP Utvruje konkretna krivina dela - Opis bia KD (elementi nuni za postojanje odreenog KD), i konkretnih krivinih sankcija za ta dela. Smisao: konkretizacija normi opteg dela, odn. njihova primena na konkretna krivina dela i uinioce Podela na opti i posebni deo KP javlja se krajem XVIII v. 1791, KZ Francuske Po pravilu oba dela u istom propisu; meutim, pojedina krivina dela mogu biti propisana i drugim zakonima (sporedno krivino zakonodavstvo), pa posebni deo najee nije u celini obuhvaen jednim propisom Znaaj posebnog dela je u tome to se tim odredbama postavljaju uslovi i granice za primenu normi opteg dela na konkretna krivina dela ujednaenija praksa

2. Podela krivinih dela prema KZ RS


Glavna podela - prema zatitnom objektu; U KZ RS ukupno 23 grupe krivinih dela: 1. Krivina dela protiv ivota i tela 2. Krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina 3. Krivina dela protiv izbornih prava 4. Krivina dela protiv prava po osnovu rada 5. Krivina dela protiv asti i ugleda 6. Krivina dela protiv polne slobode 7. Krivina dela protiv braka i porodice 8. Krivina dela protiv intelektualne svojine 9. Krivina dela protiv imovine 10. Krivina dela protiv privrede 11. Krivina dela protiv zdravlja ljudi 12. Krivina dela protiv ivotne sredine 13. Krivina dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine 14. Krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja 15. Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka 16. Krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS 17. Krivina dela protiv dravnih organa 18. Krivina dela protiv pravosua 19. Krivina dela protiv javnog reda i mira 20. Krivina dela protiv pravnog saobraaja 21. Krivina dela protiv slubene dunosti 22. Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom 23. Krivina dela protiv vojske RS Podela prema nekim zajednikim karakteristikama pojedinih grupa krivinih dela mogua klasifikacija: 1. KD kojima se tite individualna dobra i prava (1-7, 11) 2. KD imovinske, ekonomske i materijalne prirode (8-10, 15, 20) 3. KD protiv javnih dobara i javnog reda (12-14, 19) 4. KD protiv vrenja dravnih slubi (17, 18, 21) 5. KD protiv drave, njene odbrambene moi i protiv dobara zatienih meunarodnim pravom (16, 22, 23)

NB: Klasifikacije ove vrste su vanije za edukaciju i prouavanje KD nego u praksi. Same podele su retko kada potpune i bez preklapanja.

3. Bitni elementi posebnog dela KP


Pravni pojam KD: ini ga definisanje bitnih (optih) elemenata KD, koji moraju da postoje da bi neko ponaanje bilo okarakterisano kao KD te elemente mora da ima SVAKO KD Ti elementi su za pojedinana KD konkretizovani na razliite naine, i odnose se samo na odreenu grupu KD, ili pak samo na konkretno KD; CILJ: zakonitost, spreavanje proizvoljnosti i samovolje zakonodavca prilikom propisivanja KD Zakonska definicija KD (l. 14. KZRS) Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Nema krivinog dela ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivinog dela odreena zakonom. 1. Delo/Radnja (mat. element) (radnja i posledica, uzronost) je obuhvaeno opisom samog KD u zakonu, odn. uvek u posebnom delu! - sutinski element KD 2. Protivpravnost opti osnovi iskljuenja protivpravnosti dati i uopte delu; meutim, u posebnom delu mogu biti propisani i neki posebni osnovi (za neku grupu KD, ili za pojedina KD); - nije isto to i propisivanje KD zakonom! 3. Sankcija opti uslovi za izricanje, vrste i rasponi propisani u optem delu; u posebnom delu propisuju se vrste i mere (rasponi) krivinih sankcija za konkretna KD 4. Bie krivinog dela Pojam i elementi Sadri sve elemente neophodne da bi jedno delo bilo KD, da bi se moglo pripisati uiniocu tog dela, i da bi mogla da mu bude izreena krivina sankcija: 1. Radnja (delo oveka i posledica prouzrokovana tim delom) - Opis krivinog dela (ponaanja koje je zabranjeno, odn. koje je obavezno a obaveza nije potovana) 2. Odreenost u zakonu (propisano u posebnom delu) 3. Protivpravnost (mogu posebni osnovi u posebnom delu) 4. Krivica (uraunljivost i vinost) Ostali elementi: Sredstvo izvrenja KD; nain izvrenja; pobuda (motiv); vreme i/ili mesto izvrenja; Svi ovi elementi mogu biti konstitutivni elementi konkretnog KD ako bilo koji od njih nedostaje, nema ni tog KD! 5. Osnovna naela krivinog prava za maloletnike 1. Naelo zakonitosti 2. Naelo legitimnosti 3. Naelo individualizacije 4. Naelo prevencije 5. Naelo humanosti Neke karakteristike savremenog maloletnikog kriminaliteta.

1. Naelo zakonitosti Garantivna funkcija - Kao i kod odraslih, smisao spreiti arbitrernost i samovolju. Nullum crimen, nulla poena sine lege. Osim toga, kada se postupak sprovodi prema maloletnicima, svi postupci nadlenih organa moraju biti u skladu sa zakonom.

4.NEKA POSEBNA PITANJA KP MALOLETNICI KAO UINIOCI KRIVINIH DELA


Kriminalitet maloletnika je sastavni deo maloletnike delikvencije koja kao iri pojam, obuhvata i razliite oblike asocijalnog i antisocijalnog ponaanja dece i maloletnika. U savremenom krivinom pravu i u naem krivinom zakonodavstvu, maloletnici imaju poseban status(specijalne krivinopravne odredbe kojima se regulie taj status), koji se sve vie izdvaja iz oblasti krivinog prava. Stvara se i poseban sistem krivinopravnih normi koje sistematizuju u jednu celinu uslove za odgovornost i primenu sankcija prema maloletnicima. Sistem sankcija, koga karakterie postupnost, usmeren je na linost maloletnog uinioca krivinog dela, rehabilitaciju i reintegraciju maloletnika u drutvenu sredinu. Ovakav sistem je postupno razvijan od poetka XX veka kada su najpre u krivinim zakonodavstvima prema maloletnim uiniocima uvedene posebne krivine sankcije vaspitne mere. Smisao jeste da se prioritetno obezbedi vaspitanje, tanije prevaspitanje maloletnog uinioca (tzv. resocijalizacija), uz to manju primenu elemenata prinude. Reakcija na kriminalitet maloletnika izdvaja se iz krivinopravnog sistema u zakonodavstvu RS reformama krivinog zakonodavstva i donoenjem Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica. Ujedinjene norme materijalnog, procesnog i izvrnog zakonodavstva koje se odnose na maloletne uinioce krivinih dela i oteene krivinim delom. Prihvaena su neka nova reenja u pogledu sankcionicanja krivinih dela maloletnih lica, koja naginju konceptu korektivnog razreenja krivinopravnog sluaja. 1. Pojam maloletnikog krivinog prava Maloletniko krivino pravo je segment krivinog prava jedne drave koje zbog obilja specifinih reenja u poslednje vreme u nizu evropskih drava dobija karakter samostalne pravne, ali i naune discipline. Maloletniko krivino pravo je skup zakonskih propisa kojima se odreuje krivinopravni poloaj maloletnih lica, kao uinilaca krivinih dela ili kao rtava istih. To je pravo koje propisuje poseban tretman prema maloletnim uiniocima krivinih dela.Drugim reima to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se odreuje sistem krivinih sankcija za maloletne uinioce krivinih dela a pod odreenim uslovima i za punoletne uinioce, te postupak za izricanje i izvrenje ovih sankcija od strane nadlenih dravnih organa.Stoga se moe rei da maloletniko krivino pravo prelazi okvire krivinog prava jer obuhvata ne samo krivinopravne odredbe materijalne sadrine, ve i odredbe procesnog i iyvrnog

krivinog prava na nain, u meri i obimu koji se odnosi na maloletne uinioce krivinih dela.Ove odredbe se odnose na : 1. pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivinoh prava ( aktivni i pasivni subjekt) 2. pojam, vrste, svrhu, uslove i nain propisivanja i izricanja krivinih sankcija prema maloletnim uiniocima krivinih dela. 3. postupak za izricanje krivinih sankcija za maloletnike 4. postupak izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija. Osnovni izvor maloletnikog krivinog prava u Republici Srbiji je pored Krivinog zakonika, Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ( ZOMUKD ). 2.Karakteristike maloletnikog krivinog prava U naem krivinom pravu Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakonika FNR Jugoslavije iz 1959. godine izdvojene su odredbe o kanjavanju maloletnih uinilaca krivinih dela u posebno poglavlje. Tako je stvoreno maloletniko krivino pravo sa sledeim karakteristikama: 1. Krivino pravo se ne odnosi na lice koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo 14 godina ( lan 2. ZOMUKD ).Takva lica se nazivaju deca i oni nisu aktivni subjekt krivinog prava. 2. Jezikim i gramatikim tumaenjem pojam Maloletnog uinioca krivinog dela nije mogu, jer krivinog dela nema bez postojanja krivica na strani njegovog uinioca.Takoe je pojam krivice nespojiv sa pojmom maloletnika.Stoga i Krivini zakonik upotrebljava formulaciju maloletnik koji je izvrio protivpravno delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivino deloIskljueno je postojanje i utvrdjivanje krivice maloletnih uinilaca krivinoh dela u krivinom postupku. 3. Maloletniko krivino pravo je lieno brojnih pojmova i instituta koje poznaje klasino, standardno krivino pravo koje se primenjuje prema punoletnim licima: krivica, kazna, kazneni i retributivni sistem, srazmernost kazne stepenu opasnosti uinioca i teini uinjenog krivinog dela, odmeravanje kazne za dela u sticaju. 4. Maloletniko krivino pravo je podreeno kriminalopolitikim ciljevima, a to je vaspitanje maloletnog uinioca krivinog dela i njegovo prevaspitanje. Na taj nain je istaknut specijalno preventivni karakter ove grane prava ime je naputen njegov dotadanji terapeutski karakter. 5. Meu krivinim sankcijama koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela primat imaju vaspitne mere nad kaznom koja predstavlja izuzetak izraen u primeni kazne maloletnikog zatvora. Maloletnikim zatvorom se moe kazniti izuzetno i stariji maloletnik ako je izvrio teko krivino delo za koje je predviena kazna zatvora preko pet godina. Dakle vaspitne mere su osnovni oblik reagovanja drutva prema maloletnim uiniocima krivinih dela. 6. pored i umesto krivinih sankcija moderna krivina zakonodavstva ( Nemaka, Francuska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska,Bosna i Hercegovina) poznaju razliite mere alternativnog karaktera ija se primena preporuuje prema teoriji neintervenisanja kad god je mogue izbegavanje krivinog pravosua preko skretanja krivinog postupka diverzionog postupka . To su razliite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, upustava, zabrana ili preporuka iji je cilj da se izbegne ili odloi voenje krivinog postupka prema maloletnom uiniocu krivinog dela. 7. Novi zakonski propisi predviaju sudsku zatitu maloletnika u postupku izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija umesto ranije postojee zatite u upravnom sporu. 8. Nove su i odredbe o nadzoru nad izvrenjem vaspitnih mera. Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru i javni tuilac za maloletnike vri nadzor nad sprovoenjem izreenih vaspitnih mera. U tom smislu duni su da prate: prate rezultate izvrenja izreene vaspitne mere obilaze maloletnika smetenog u zavodu ili drugoj ustanovi

mere.

vri neposredan uvid i razmatraju izcetaje o toku izvrenja izreene vaspitne

I uprava zatvora ili druge ustanove u kojoj je maloletnik smeten je duna da svakih est meseci sudu i javnom tuiocu za maloletnike dostavlja izvetaj o rezultatima primene izreene vaspitne mere.

9. Pomo maloletniku posle izvrenja zavodskih vaspitnih mera i kazne maloletnikog zatvora. Organ starateljstva za vreme trajanja izvrenja izreenih maloleetnikih krivinih sankcija institucionalnog karaktera odrava stalnu saradnju i kontakt ne samo sa ustanovom u kojoj se maloletnik nalazi, ve i sa maloletnikom i njegovom porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za vraanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo ukljuenje u normalan i drutveno koristan ivot i aktivnosti. I u oblasti maloletnikog procesnog prava uneto je niz reenja koja treba da doprinesu uspenosti i efikasnoosti krivinog postupka prema maloletnim uiniocima krivinog dela.Meu karakteristikama maloletnikog krivinoprocesnog prava naroito se istiu: 1. U naem pravnom sistemu postoje posebni organi maloletnikog krivinog pravosua, posebna odeljenja za maloletniku delikvenciju u policijskim upravama, poseban javni tuilac i poseban sudija za maloletnike, odnosno vea pri viem sudu.Vee je uprvom stepenu sastavljeno od sudije i dvojice sudija porotnika razliitog pola koji imaju iskustva u vaspitnom radu sa maloletnicima. 2. Krivini postupak prema maloletnim uiniocima krivinih dela vodi stvarno nadlean vii sud, dok se mesna nadlenost suda odreuje prema mestu prebivalita, odnosno mestu boravita maloletnika. 3. U krivinom postupku prema maloletnicima organi krivinog gonjenja i suda imaju iroka diskreciona ovlatenja u pogledu pokretanja, voenja ili okonanja shodno naelu portuniteta.Tako javni tuilac za maloletnike, odnosno sudija za maloletnike mogu da izreknu maloletniku jedan ili vie vaspitnih naloga umesto da pokrenu krivini postupak. 4. U krivinom postupku obavezna je odbrana od strane advokata za sva krivina dela maloletnika. 5. Iskljuena je mera policijskog zadravanja prema maloletnom uiniocu krivinog dela, kao to je redukovana primena krivinoprocesne mere pritvora. 3.Pojam i vrste maloletnika Maloletniko krivino pravo se bavi utvrivanjem krivinopravnog poloaja maloletnih lica.Tako se kao maloletno lice smatra lice koje je u vreme izvrenja krivinog dela navrilo 14. godina, anije navrilo 18 godina.Lica do 14 godina nazivaju se deca i prema njima se ne mogu primeniti krivine sankcije, niti druge krivinopravne mere.Maloletnici se kao uinioci krivinih dela dele u dve kategorije, to su: Mlai maloletnici lica od navrenih 14. do 16. godina ivota Stariji maloletnici lica sa navrenih 16. do 18. godina ivota. Mlaa punoletna lica su lica koja su u vreme izvrenja krivinog dela navrila 18. godina, a u vreme suenja nisu navrila dvadeset jednu godinu.

5. OSNOVNA NAELA KRIVINOG PRAVA ZA MALOLETNIKE


Konvencija o pravima deteta je jedno od dokumenata koji predstavljaju vaan putokaz u izgradnji zakonodavstva i prakse u oblasti maloletnikog krivinog prava. 1. NAELO ZAKONITOSTI Spada u red osnovnih naela, kako opteg, tako i maloletnikog krivinog prava. Na maloletnog uinioca mogu se primeniti samo sankcije i mere koje su bile propisane u zakonu pre nego to je uinjeno krivino delo, pod uslovima propisanim zakonom i od strane zakonom legitimisanog organa. Na to upuuju i sve brojniji meunarodnopravni dokumenti koji se bave zatitom interesa maloletnika. titei prevashodno interese maloletnika, veina savremenih zakonodavstava predvia mogunost delimine restrikcije naela legaliteta u korist principa oportuniteta. I ZOMUKD predvia takvu mogunost kada se uz propisane uslove steknu i druge okolnosti na osnovu kojih javni tuilac za maloletnike zakljui da u konkretnomsluaju voenje postupka ne bi bilo celishodno, s obzirom na prirodu izvrenog dela, okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji ivot maloletnika i njegova lina svojstva. 2. NAELO LEGITIMNOSTI Na planu krivinopravnih normi, ovo naelo usmerava zakonodavca ka konceptu prevencije kao osnove u kreiranju pojedinih instituta i na svoenje represije u najue okvire. lan 3. Krivinog zakonika RS koji se odnosi na vaan aspekt naela legitimnosti, direktno ukazuje na to da je legitimna samo ona primena prinudnih mera iz arsenala krivinog prava koja se zasniva na principu ultima ratio (zadnje sredstvo). 3. NAELO INDIVIDUALIZACIJE Maloletniko krivino pravo je u velikoj meri konstituisano upravo na principu individualizacije. Od kreiranja zakonskih normi, preko procesa izbora sankcija I drugih mera od strane tuioca (vaspitni nalozi) I sudija za maloletnike, do procesa izvrenja izreenih mera, naelo individualizacije je u svim ovim procesima jedna od bazinih ideja vodilja I znaajan povezujui elemenat ovih segmenata. Ima se u vidu: - Zakonske pretpostavke: Sud na maloletnika primenjuje meru koja je najsvrsishodnija u konkretnom sluaju - Bez razumevanja od strane suda, ni najbolja zakonska reenja sama za sebe nisu dovoljna - Ako se na planu izvrenja izreenih mera ne primenjuje naelo individualizacije, ceo trud zakonodavca I sudije moe da bude poniten Kompleksnost sadrine naela individualizacije ispoljava se na tri nivoa: - Na zakonodavnom pluralistiki concept u propisivanju sankcija I mera koje se mogu primeniti - Na nivou sudskog odluivanja da se u svakom konkretnom sluaju linost maloletnika I potrebe njegovog vaspitanja I pravilnog razvoja moraju staviti u prvi plan

Na nivou izvrenja sankcija I mera- prema maloletniku treba postupati na nain koji odgovara njegovom uzrastu, stepenu zrelosti I drugim svojstvima linosti, a u funkciji vaspitanja I pravilnog razvoja njegove linosti. Stalno unapreivanje sistema sankcija za maloletnike kroz permanentno obogaivanje novim merama, u funkciji je, izmeu ostalog, I jaanja principa individualizacije u maloletnikom krivinom pravu. 4. NAELO PREVENCIJE Krivino pravo u celini treba da bude u funkciji prevencije kriminaliteta. Sporna su neka druga pitanja: - odnos specijalne I generalne prevencije - odnos koncepta prevencije kao delovanja ante delictum I post delictum - odnos krivinopravne I drutvene prevencije - refleksija svih ovih problema na ostvarivanje osnovne zatitne funkcije krivinog prava Prevencija je primarna u odnosu na represiju koja treba da bude marginalizovana kada je re o ovoj kategoriji delikvenata. Naelo prevencije je najtenje povezano sa naelom individualizacije. Individualizacija predstavlja neophodnu etapu I sredstvo za ostvarenje preventivnih ciljeva. Smernice Ujedinjenih nacija za prevenciju maloletnike delikvencije (Rijadske smernice), sadre preporuke I konkretne mere koje u kontekstu ekonomskih, socijalnih I kulturnih uslova koji preovlauju u odreenoj dravi, treba da doprinesu prevenciji maloletnike delikvencije. One su fokusirane na pomo porodici ija je uloga u procesu socijalizacije mladih ljudi kljuna, na system obrazovanja ija se uloga I u ovom aktu prepoznaje kao izuzetno znaajna, na vanu ulogu lokalne zajednice koja treba da nastoji da obezbedi I objekte za smetaj mladih koji nemaju odgovarajui dom u kome bi iveli, za decu sa ulice, programe leenja mladih od bolesti zavisnosti I sl. 5. NAELO HUMANOSTI Ono se razvija u pravcu modifikovanja ukupnog krivinopravnog poloaja maloletnih delikvenata na humanijim osnovama. Tome doprinosi I porast broja drava koje usvajaju preporuke sadrane u meunarodnim dokumentima da se donose autonomna maloletnika zakonodavstva I da se ova kategorija delikvenata procesuira pred posebnim sudovima za maloletnike, a kada god je to mogue da se izbegava sudski postupak prema maloletnicima I da se primenjuje alternativni modaliteti reagovanja. Naelo humanosti jeste ideja vodilja promene poloaja maloletnika koji se razvija u pravcu to vee protektivnosti, u jaanju pravnih instrumenata ija je svrha da se izbegne sudski postupak kada god je to mogue. Meunarodni akti koji se bave poloajem maloletnika u sukobu sa zakonom zabranjuje korienje bilo kojih sredstava prinude I prisile kojima se maloletnik izlae ponienju I degradaciji. Humanost u ovoj oblasti je ne samo imperative za moderna demokratska drutva, nego I jedini racionalan pristup suzbijanju maloletnikog kriminaliteta. Maloletniko krivino pravo koje se ne zasniva na principima zakonitosti, legitimnosti, individualizacije I prevencije ne moe biti ni humano.

6. DOKTRINE O MALOLETNICIMA KAO UINIOCIMA KRIVINOG DELA


Nakon to su proli vekovi tokom kojih je dominirao REPRESIVNI pristup, u XX veku se razvija nekoliko znaajnih modela suzbijanjakriminaliteta maloletnika. Da to nije jednostavan zadatak, smatraju I eminentni autori u oblasti maloletnikog krivinog prava koji ukazuju na to da od poetka XIX veka do savremenog perioda, ova oblast predstavlja istoriju paradoksa, ironije, kontradiktornosti, konflikata, kompromisa, Ukratko, maloletniko krivino pravo jeste dinamina oblast stalnih promena. U savremenim dravama politika suzbijanja maloletnikog kriminaliteta odvija se u okvirima dva osnovna modela: jedan je ZATITNIKI (welfare) model, a drugi je PRAVOSUDNI model (justice model). I meunarodnopravni dokumenti izraavaju isto insistira se na upoznavanju linosti maloletnika, delovanju u njegovom najboljem interesu, favorizuje se izbegavanje sudskog postupka kada god je to mogue I primena alternativnog kanjavanja. Krivinopravni poloaj maloletnika prema naem maloletnikom krivinom zakonodavstvu odreuju elementi karakteristini za vie razliitih modela. - model karakteristie zatitniki odnos drave prema maloletnom uiniocu krivinog dela. Welfare-izam je bio predmet kritike brojnih autora, naroito onih konzervativno opredeljenih koji zastupaju stav da maloletniko krivino pravo ima osnovnu funkciju da kontrolie maloletne delikvente, a ne da brine o njima. Pored teoretiara, advokati I pravnici angaovani na zatiti prava dece I maloletnika, kritikuju iroku primenu diskrecionih ovlaenja prilikom donoenja odluka u skladu sa principima welfare-izma, I postavljaju pitanje u kojoj meri su takve odluke usklaene sa pravima maloletnika na pravdu I pravinost, to podrazumeva I uvaavanje teine uinjenog delikta. Prema pojedinim autorima welfare model je doprineo da se maloletniko pravo posmatra kao drugorazredno pravo, upravo zbog nedostatka u proceduralnim garancijama na planu zatite ljudskih prava. U Engleskoj I Velsu je ovaj model bio dominantan od tridesetih pa sve do kraja sedamdesetih godina prolog veka. Children and Zoung Person Act (1933) sadrao je odredbu da svaki sud pred kojim se razmatra sluaj maloletnikog kriminalnog akta, ima osnovnu dunost da deluje u

pravcu zatite interesa maloletnika, a kao vrhunac ovoga koncepta smatra se Children and Zoung Person Act iz 1969. U Nemakoj je ovaj model funkcionisao paralelno sa JUSTICE modelom, gde je drava preuzimala ulogu roditelja koji nisu bili u stanju da izvravaju funkciju vaspitanja, brige I nadzora nad maloletnikom. Kao primarne sankcije za maloletnike zakon je predviao mere vaspitnog I edukativnog karaktera, ali I mogunost premetanja maloletnika u hraniteljsku (foster) porodicu, ili u zavodsku vaspitnu ustanovu, ukoliko blae mere nisu bile efikasne. Zakon iz 1923. Godine sadrao je odredbe o kanjavanju maloletnika po istim principima kao I punoletna lica. Zakonom o izmenama I dopunama Krivinog zakonika iz 1959. Godine na pravosudni system naputa dominantno represivni model. Vaspitne mere postaju osnovne snkcije I za starije maloletnike. Kao jedina kazna, I to iskljuivo za starije maloletnike, uveden je maloletniki zatvor. Uvedena je kategorija mlaih punoletnih lica. PRAVOSUDNI model (justice) zasniva se na: - Maloletnik treba da snosi odgovornost pred zakonom za svoje ponaanje - Maloletnik je kao I svako ljudsko bie obdaren slobodom volje, pa I slobodom izbora izmeu dobra I zla - Delo, a ne potrebe maloletnika, treba da utiu na odluku o vrsti I teini sankcije - Maloletnici treba da budu procesuirani pred posebnim sudovima za maloletnike - Maloletnik treba da uiva punu zatitu garantovanih prava pred pravosudnim organima - Na planu sankcija, ovaj model podrazumeva da one treba da budu odreenog karaktera, da odgovaraju uinjenom delu u smislu da odraavaju proporciju u odnosu na delo. U pojedinim zemljama je na prihvatanje justice modela u velikoj meri uticao porast maloletnikog kriminaliteta sa elementima nasilja, kao I nezadovoljstvo javnog mnjenja blagom kaznenom politikom za takve sluajeve. Model RESTORATIVNE PRAVDE ima: - Centralno mesto ima odnos delikventa I rtve, a ne odnos delikventa I drave kao zatitnika javnih interesa - Zatita interesa rtve koja je pretrpela psihike, emotivne ili fizike povrede od izvrenog krivinog dela - Zatita interesa maloletnog uinioca - Jaanje oseaja odgovornosti kod maloletnika za sopstvene postupke - Sankcije koje podrazumevaju liavanje slobode maloletnika tretiraju se kao mere koje treba primenjivati samo u izuzetnim sluajevima. NEOKOREKCIONALIZAM kao model ukljuuje sledee elemente: - Oekivani preventivni rezultati zahtevaju ranu I brzu intervenciju pre svega policijskih I pravosudnih organa - Maloletnik ne samo da treba da odgovara za svoj kriminalni in, nego iz njegovog zabranjenog ponaanja proistiu I odreene obaveze koje mora ispuniti - Odgovornost maloletnog uinioca, ali I odgovornost roditelja za njihove prestupe u nadzoru, vaspitanju I drugo - Odgovornost I obaveze prema rtvi, ali I prema drutvenoj zajednici - Fokusiranje na stvaranje bezbednog okruenja u lokalnoj zajednici - Politika law and order I zero tolerance - Politika progresivnog sankcionisanja od blaih ka stroijim merama

Institucionalno povezivanje razliitih agencija u cilju sveobuhvatnog delovanja I efikasnog suzbijanja maloletnikog kriminaliteta Donoenje strategije suzbijanja maloletnike delikvencije, na nivou lokalnih zajednica.

7.VRSTE I SPECIFINOSTI KRIVINIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE


VASPITNI NALOZI
Najznaajnija novina maloletnikog krivinog prava jeste uvoenje alternativnih (diverzionih ) mera koje vode skretanju krivinog postupka na druge grane prava. To su vaspitni nalozi ( preporuke, zabrane i upustva ). Cilj ovih pravila je da se drutvena zajednica vie ukljui u upravljanje krivinim pravosuem, a posebno u tretman maloletnika. Ovakav je sistem poznat i kao sistem restorativne pravde gde se prema maloletnom uiniocu krivinog dela primenjuju mere koje su alternativa krivinim sankcijama. Vaspitni nalozi su posebne mere koje nemaju karakter krivine sankcije. Prema maloletnom uiniocu krivinog dela za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina moze se izrei jedan ili vie vaspitnih naloga. Svrha naloga je da se ne pokree krivini postupak prema maloletniku. Vaspitne naloge izriu javni tuilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ako su ispunjena dva kumulativna uslova: da je maloletnik priznao izvrenje krivinog dela i da postoji odredjeni odnos maloletnika prema krivinom delu ali i prema oteenom licu. Vaspitni nalozi se mogu izrei samo maloletnim uiniocima krivinog dela. Pri izboru vaspitnih naloga nadleni organ uzima u obzir u celini interes maloletnika i oteenog lica vodei rauna da se primenom jednog ili vie vaspitnih naloga ne omete proces redovnog kolovanja ili zaposlenja maloletnika. Nae maloletniko krivino pravo poznaje vie vrsta vaspitnih naloga: Poravnanje sa oteenim Redovno pohadjanje kole ili redovan odlazak na posao Ukljuivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja Podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga Ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj ustanovi ili savetovalitu

VASPITNE MERE
U dosadanjem sistemu maloletnikih sankcija uz maloletniki zatvor, jedine krivine sankcije koje se prema njima mogu primeniti. Pri izboru vaspitne mere sud e posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, svojstva njegove linosti i stepen poremeaja u drutvenom ponaanju, teinu dela, pobude iz kojih je delo uinio, sredinu i prilike u kojima je iveo, ponaanje posle uinjenog krivinog dela, da li je spreio ili pokuao da sprei nastupanje tetne posledice, nadoknadio ili pokuao da naknadi priinjenu tetu, da li je prema maloletniku ranije bila izreena krivina ili prekrajna sankcija.

Vrste vaspitnih mera su: mere upozorenja i usmeravanja, mere pojaanog nadzora i zavodske mere. Mere upozorenja i usmeravanja ine sudski ukor i posebne obaveze. Sudski ukor je vaspitna mera, neka vrsta sudske opomene namenjene maloletnicima. Sud moe izrei obavezu: -da se izvini oeteenom -da u okviru sopstvenih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao -da redovno pohaa kolu ili ne izostaje sa posla -da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima -da se bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, -da se ukljui u odreene sportske aktivnosti, -da se podvrhne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga -da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima rada koji su za njega sainjeni u tim ustanovama, -da pohaa kurseve za struno osposobljavanje ili da se priprema i polae ispite kojima se proverava odreeno znanje -da ne moe da napusti mesto prebivalita ili boravita, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. Nadzor nad izvrenjem posebnih obaveza vri sud, uz izvetaj i miljenje organa starateljstva. Mere pojaanog nadzora su vaspitne mere srednje teine od kojih je najblaa mera pojaanog nadzora od roditelja, usvojioca ili staraoca, a istovremeno i najea mera koja se izrie u sudskoj praksi. Obavlja se uz pratnju centra za socijalni rad, moe da traje od 6 meseci do 2 godine i uz meru se mogu izrei i neke od posebnih obaveza maloletniku. Mera pojaanog nadzora u drugoj porodici zbog toga to roditelji, odnosno staralac nisu u mogunosti da vre potreban nadzor niti se to od njih moe oekivati. Moe da traje od 6 meseci do 2 godine, izvrenje mere prati organ starateljstva, a uz meru se mogu izrei i neke od posebnih obaveza maloletniku. Pojaan nadzor organa starateljstva je najtea vaspitna mera u okviru mera pojaanog nadzora. Primenjuje se kada nema uslova za primenu prethodne dve mere i moe da traje od 6 meseci do 2 godine, a uz meru se mogu izrei i neke od posebnih obaveza maloletniku. Posebna vrsta vaspitne mere koja se moe odrediti uz neku od navedenih mera pojaanog nadzora jeste pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika. I ova mera moe trajati od 6 meseci do 2 godine, a polu insitucionalnog je karaktera. Mere zavodskog karaktera su najtee vaspitne mere institucionalnog tretmana koje u strukturi izreenih sankcija prema maloletnicima u Srbiji iznose svega 7%. Najlaka od njih je mera upuivanja u

vaspitnu ustanovu, kada je nadzor strunih vaspitaa nad ponaanjem maloletnika. Moe trajati od 6 meseci do 2 godine, uz pratnju realizacije suda za maloletnike. Druga mera zavodskog karaktera jeste upuivanje u vaspitno-popravni dom. Vaspitno-popravni dom je specijalna ustanova za maloletne uinioce krivinih dela, u sluaju da sud oceni da prema maloletniku treba primeniti pojaane mere nadzora i posebnestrune programe vaspitanja. Sud vodi rauna o teini i prirodi izvrenog krivinog dela, okolnosti da li je maloletnik ranije vrio krivina dela i da li su mu ranije izvricane vaspitne mere ili maloletniki zatvor. Ova mera moe trajati od 6 meseci do 4 godine i kod nje moe doi u obzir primena uslovnog otpusta tokom koga se maloletniku moe odrediti neka od mera pojaanog nadzora i naroite obaveze. Specifina zavodska vaspitna mera koja se primenjuje prema maloletnim uiniocima ometenim u psihofizikom razvoju ili sa psihikim poremeajima jeste upuivanje u specijalnu ustanovu. Moe da traje do 3 godine, pri emu se na svakih 6 meseci preispituje potreba za njenim daljim trajanjem.

Pojam i vrste Vaspitne mere su osnovna vrsta kriviih sankcija koje se mogu izrei maloletnim uiniocima kriviih dela a pod odredjenim uslovima i mladjim punoletnim licima. To su zakonom odredjene mere koje imaju za cilj suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugroavaju zatiene vrednosti uticanjem za razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnog uinioca krivinog dela na njegovo vaspitavanje i pravilan razvoj. Novo maloletniko krivino pravo predvidja devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe. To su : 1. Mere upozorenja i usmeravanja Sudski ukor Posebne obaveze 2. Mere pojaanog nadzora Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja Pojaan nadzor u drugoj porodici Pojaan nadzor od strane organa starateljstva Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika 3. Zavodske mere Upuivanje u vaspitnu ustanovu Upuivanje u vaspitno-popravni dom Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje Sud je ovlaten da pri odluivanju da li e i koju meri izrei u konkretnom sluaju maloletnog uiniocu krivinog dela, primeni meru kojom e najbolje ostvariti svrhu propisivanja vaspitnih mera. Pri tome je duan da u obzir uzme sledee okolnosti : 1. 2. 3. 4. 5. 6. Uzrst i zrelost maloletnika druga svojstva linosti maloletnika stepen poremeaja maloletnika u drutvenom ponaanju teinu uinjenog krivinog dela pobude iz kojih je krivino delo uinjeno sredinu i prilike u kojima je maloletnik iveo

7. ponaanje maloeltnika posle uinjenog krivinog dela 8. da li je prema maloletniku ranije izricana krivina ili prekrajna sankcija 9. sve druge okolnosti Mere upozorenja i usmeravanja Prvu i najlaku vrstu vaspitnih mera u Republici Srbiji ine mere upozorenja i usmeravanja. Izriu se kada je potrebno i dovoljno da se takvim merama utie na linost maloletnika i njegovo ponaanje kako ne bi nastavio sa vrenjem krivinih dela. Zakon predvidja dve mere upozorenja i usmeravanja : Sudski ukor Posebne obaveze Sudski ukor Sudski ukor je najblaa vaspitna mera koja se sastoji u prekoru koji sud u ime drutva upuuje maloletnom uciniocu zbog izvrenja krivinog dela. Pri iziricanju sud maloletniku ukazuje na neprihvatljivost,tetnost njegovog postupanja i predoava mu da mu moe biti izreena druga, tea krivina sankcija ako ponovo izvi neko krivino delo. Samim momentom izricanja, sudski ukor se i izvrava.

Posebne obaveze Posebne obaveze su druga vrsta mera upozorenja i usmeravanja. Sud moe maloletniku da izrekne jednu ili vie posebnih obaveza ako proceni da je odgovarajuim zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje.Nadzor nad izvrenjem posebnih obaveza vri sudija za maloletnike suda koji je doneo odluku u prvom stepenu. Sud moe maloletniku da izrekne sledee posebne obaveze: 1. Da se izvini oteenom 2. da u okviru sopstvenih mogunosti nadoknadi tetu koju je prouzrokovao 3. da redovno pohadja kolu ili da ne izostaje sa posla 4. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organicja 6. da se ukljui u odredjene sportske aktivnosti 7. da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkohola i droga 8. da se ukljui u pojedinani i grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu 9. da pohadja kurseve za struno osposobljavanje 10. da ne moe da napusti mesto prebivalita ili boravita bez saglasnosti suda ili odobrenja organa starateljstva Prilikom izbora posebnih obaveza sud vodi rauna da one budu prilagodjene linosti maloletnika, prilikama u kojim ivi i spremnosti da saradjuje u ostvarivanju izreenih mera. Mere pojaanog nadzora Druga vrsta vaspitnih mera jesu mere pojaanog nadzora. Ovo su najpopularnije mere i gotovo svaki drugi osudjeni maloletnik u Srbiji je bio podvrgnut primeni ovih mera. Izriu se maloletniku kada je za

njegovo vaspitanje i razvoj potrebno preuzeti trajnije mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo, a pri tome nije potrbno maloletnikovo potpuno izdvajanje iz dotadanje sredine. Mere pojaanog nadzora su : Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca Pojaan nadzor u drugoj porodici Pojaan nadzor organa starateljstva Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja sud izrie ako su roditelji, usvojilac ili staralac prpustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom a u mogunosti su da ovakvu brigu i nadzor vre i to se od njih sa osnovom moe oekivati. Ova mera moe da traje najkrae est meseci a najdue dve godine s tim to sud naknadno odluuje o njenom prestanku.

Pojaan nadzor u drugoj porodici Pojaan nadzor u drugoj porodici je vaspitna mera uvedena u nae krivino zakonodavstvo novelom Krivinog zakonika FNRJ iz 1959. godine. Ona se izrie ako roditelji, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogunosti danad njim vre nadzor ili se to od njih sa osnovom ne moe oekivati, pa se maloletnik smeta u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima realne mogunosti da nad njim vri pojaani nadzor. Pri izricanju ove mere sud odredjuje da organ starateljstva proveravanjeno izvrenje te da ukazuje pomo porodici u kou je maloletnik smeten. Mera traje najmanje est meseci, a najdue dve godine i sud odluuje o njenom prestanku. Izvrenje mere se moe obustaviti kada roditelji,usvojilac ili staralac steknu mogunost da nad njim vre pojaani nadzor. Pojaan nadzor organa starateljstva Pojaan nadzor organa starateljstva se izrie kada roditelji, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogunosti da nad njim vre pojaani nadzor, na postoje uslovi za izricanje mere pojaanog nadzora u drugoj porodici. Mera traje najmanje est meseci ,a najdue dve godine s tim da sud odlui o njenom prestanku. Dok traje mera, maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdravaju, odnosno koja se o njemu staraju, a pojaan nadzor nad njim neposredno vri odredjeno subeno lice organa starateljstva. Organ starateljstva brine o kolovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanjem od sredine koja na njega tetno utie. Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i maloletnika obrazovanje

Ovo je vaspitna mera koja je u primeni u naem pravu od 1. januara, 2006. godine. Ova mera traje najmanje est meseci, najdue dve godine i sud odluuje o njenom prestanku.Dok traje mera maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili lica koja se o njemu staraju, a u toku dana odredjeno vreme provodi u ustanovi za vaspitavanje i o brazovanje maloletnika, ali tako da to ne ometa njegovo kolovanje ili redovno odlaenje na posao. Dnevni boravak moe da traje najdue etiri sata u toku radnog dana. Posebne obaveze uz pojaani nadzor

Uz neku od vaspitnih mera pojaanog nadzora, sud moe da izreken jednu ili vie posebnih obaveza. Pri izricanju posebnih obaveza kao suplementarnih sankcija uz neku od mera pojaanog nadzora sud posebno ukazuje maloletniku i njegovim roditeljima, usvojiocu ili staraocu da se u sluaju od neispunjenja nekih od postavljenih obaveza izreena mera pojaanog nadzora moe zamenti drugom teom vaspitnom merom. Zavodske mere Ovo je najtea vrsta vaspitnih mera. Izriu se kada je prema maloletniku potrebno preuzeti trajnije mere vaspitavanja, leenja i osposobljavanja uz potpuno odvajanje iz dotadanje sredine radi vrenja pojaanog uticaja na maloletnika. Ove se mere izriu maloletnicima ija je vaspitna zaputenost dostigla takav stepen da se njihovo vaspitanje i prevaspitanje moe ostvariti samo primenom dugotrajnih mera uz potpuno izdvajanje maloletnika iz dotadanje sredine. Zakon predvidja tri zavodske mere: Upuivanje u vaspitnu ustanovu Upuivanje u vaspitno-popravni dom Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osoposobljavanje Upuivanje u vaspitnu ustanovu Ovu meru sud izrie kada maloletnika treba izdvojiti iz dotadanje sredine i obezbediti mu pomo i stalni nadzor od strane strunih lica. Ovu meru izvrava organ starateljstva upuivanjem maloletnika u vaspitnu ustanovu za maloletnike opteg tipa, a to je ustanova koja obezbedjuje smetaj i zadovoljavanje vaspitnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i drugih razvojnih potreba maloletnika. U vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje est meseci , a najdue dve godine s tim to sud svakih est meseci razmatra da li postoje uslovi za obustavu izvrenja. U ovoj ustanovi malolentik ostaje najdue do navrene 21. godine ivota. Upuivanje u vaspitno-popravni dom Ovu meru sud izrie maloletniku prema kome pored izvajanja iz dotadanje sredine treba primeniti pojaane mere nadzora i posebne strune programe vaspitavanja. Vaspitno-popravni dom je posebna vrsta ustanove sa utvrdjenim reimom za popravljanje tee vaspitno zaputenih uinilaca krivinih dela. Pri odluivanju da li e izrei ovu najteu vaspitnu meru, sud u obzir uzima sledee okolnosti: Raniji ivot maloletnika Stepen poremeaja ponaanja maloletnika Teinu i prirodu uinjenog krivinog dela Okolnost da li je prema maloletniku bila ranije izreena prekrajna ili krivina sankcija.

U vaspitno-popravnom domu maloletnik ostaje najmanje 6 meseci , a najdue etiri godine s tim to sud svakih est meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili njenu zamenu drugom merom. U vaspitno-popravnom domu maloletnik moe da ostane od navrene 23. godine. Upuivanje u posebne ustanove za leenje i osposobljavanje U ovu ustanovu sud moe da poalje maloletnika koji je ometen u psiho-fizikom razvoju (gluv, slep, gluvonem) ili maloletniku sa psihikim poremeajima. Ova se mera moe izrei i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi pod uslovom da se u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe obezbediti uvanje i leenje maloletnika i na taj nain postii zakonom predvidjena mera bezbednosti. Izreena vaspitna mera traje sve dok je

potrebno.Maloletnik u ovakvoj ustanovi moe da ostane najdue tri godine, s tim to sud razmatra svakih est meseci da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili njenu zamenu drugom. Obustava izvrenja i zamena izreene vaspitne mere Kod izricanja vaspitnih mera pojaanaog nadzora i zavodskih mera sud odredjuje samo vrstu mere ali ne i njeno trajanje jer ne moe unapred da zna koliko je vremena potrebno radi postizanja njihove svrhe. To znai da je zakonom predvidjeno ovlatenje suda za maloletnike da moe obustaviti izvrenje izreene vaspitne mere ili da moe izreenu vaspitnu meru zameniti drugom merom u sledeim sluajevima: 1. Ako se posle donoenja odluke o izricanju posebne obaveze mere pjaanog nadzora ili zavodske mere pojave nove okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo 2. Ako se odluka o doneenoj vaspitnoj meri ne moe izvriti usled odbijanja maloletnika, njegovih roditelja, usvojioca ili staroca da postupe po izreenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvrava 3. Ako nastupe druge okolnosti predvidjene zakonom

MALOLETNIKI ZATVOR
Kazna maloletnikog zatvora Maloletniki zatvor je jedina vrsta kazne u sisitemu maloetnikih krivinih sanckija u Republici Srbiji. To je posebna vrsta kazne koja se satoji u oduzimanju slobode kretanja starijem maloletnom uiniocu teeg krivinog dela za u sudkoj odluci odredjeno vreme. Osnovne karakteristike kazne maloletnikog zatvora su: 1. To je najtea vrsta maloletnike krivine sankcije i jedina vrsta kazne koja se moe izrei maloletnom uiniocu krivinog dela 2. To je sankcija kojom se ostvaruju ciljevi specijalne i generalne prevencije 3. Dva su uslova za izricanje maloletnikog zatvora , iyvreno krivino delo i krivica uinoca ispoljena u visokom stepenu to je jedina situacija kada sud utvrdjuje stepen krivice uinoca 4. Maloletniki zatvor se odmerava po posebnim pravilima 5. Kazna maloletnikog zatvora se izrie u trajanju od 6 meseci do 5 godina.Uvek se izrie na pune godine i mesece.Zakon poznaje i maksimum od 10 godina. Maloletniki zatvor u trajanju od deset godina se izrie u dva sluaja, kada je uinjeno krivino delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora od 20 godina ili tea, ili kada su uinjena u sticaju najmanja dva krivina dela za koja je u zakonu propisana kazna zatvora tea od deset godina 6. Za krivina dela u sticaju maloletniki zatvor se izrie po posebnim pravilima: Ako stariji maloletnik uini vie krivinih dela u sticaju Ako sud nadje da za neko krivino delo koje je uinio stariji maloletnik treba izrei vaspitnu meru, a za neko delo kaznu maloletnikog zatvora, sud e za sva dela u sticaju izrei samo jednu kaznu maloletnikog zatvora Ako sud za dela u sticaju utvrdi kaznu zatvora i kaznu maloletnikog zatvora, izrie jedintvenu kazu zatvora shodno pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju uinjena od punoletnih lica

Ako sud nadje da za neko delo u sticaju treba izrei vaspitnu meru a za neko delo kaznu zatvora, tada izrie samo kaznu zatvora 7. Kazna maloletnikog zatvora ne povlai pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odredjenih prava 8. Lice kome je izreena kazna maloletnikog zatvora sud moe uslovno pustiti pod sledeim uslovima , ako je izdrap treinu izreene kazne, ali ne pre nego to je proteklo est meseci, i druga situacija ako se na osnovu postignutog uspeha u izvrenju kazne moe oekivati da e se na slobodi dobro ponaati i da nee vriti krivina dela. 9. Zastarelost izreene kazne maloletnikog zatvora nastupa akoje proteklo : Deset godina od osude na maloletniki zatvor u trajanju od pet godina Pet godina od osude na maloletniki zatvor u trajanju od tri godine Tri godine od osude na maloletniki zatvor u trajanju do tri godine 10. Podaci o osudi na kaznu maloletnikog zatvora mogu se dati samo : Sudu , javnom tuiocu i policiji Organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja i rehabilitacije Organu starateljstva 11. Ako za vreme trajanja vaspitne mere sud izrekne starijem maloletniku kaznu maloletnikog zatvora, vaspitna mera prestaje kada osueni zapone sa izdravanjem izreene kazne 12. Lice kome je izreena kazna maloletnikog zatvora, ne moe za vreme njenog izvrenja da vri izborne funkcije u dravnimorganima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave 13. evidenciju o izreenim kaznama maloletnikog zatvora vodi vii sud koji je sudio u prvom stepenu 14. osuda za kaznu maloletnikog zatvora podlee rehabilitaciji na isti nain , pod istim uslovima i u identinom postupku kao i osuda punoletnom licu . Uslovi za izricanje kazne maloltnikog zatvora Kazna maloletnikog zatvora je hibridna krivna sankcija koja je po formi kaznena mera sa izraenim elementima represije , ali je po sadrini, sutini i cilju koji treba da ostvari vaspitna mera. Ova kazna se moe izrei samo ako su ispunjeni zakonom predvidjeni kumulativni uslovi: da je uinilac krivinog dela stariji maloletnik da je maloletnik uinio krivino delo zakoje je u zakonu propisana kazna zatvora preko 5 godina da je maloletnik izvrio krivino delo sa visokim stepenom krivice da je sud doao do uverenja da zbog prirode i teine uinjenog krivinog dela i visokog stepena krivice nije opravdano izrei vaspitnu meru Kazna maloletnikog zatvora se izvrava u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Osudjena lica kaznu izdravaju zajedno, a odvojeno samo kada to zahteva zdravstveno stanje osudjenog ili potreba osiguranja bezbednosti i odravanja reda. Kazna izreena enskim licima se izvrava u posebnom odeljenju kazneno-popravnog zavoda za ene. U ovim zavodima osudjeno maloletno licemoe ostati do navrene 23. godine ivota. Izuzetno, osudjeni starij maloletnik koji je navrio 23. godine ivota moe ostati u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike: ako je to potrebno radi zavravanja kolovanja ili strunog osposobljavanja ako mu je do potpunog izdravanja kazne ostalo manje od 6 meseci ,ali najdue do 25. godine ivota

Maloletniki zatvor je jedina kazna namenjena starijim maloletnicima, izrie se fakultativno, pod uslovom da je stariji maloletnik uinio krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora tea od pet godina, ako zbog visokog stepena krivice, prirode i teine krivinog dela ne bi bilo opravdano izrei vaspitnu meru. Kazna maloletnikog zatvora ne moe biti kraa od jedne niti dua od 5 godina, izuzetno maloletniki zatvor moe trajati 10 godina. Prilikom odmeravanja kazne maloletnikog zatvora sud e imati u vidu svrhu maloletnikog zatvora i sve okolnosti iz lana 54. KZ-a koje utiu na visinu kazne, a naroito stepen zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitanje i struno osposobljavanje. Maloletnik kaznu izdrava u posebnom vaspitno-popravnom domu za maloletnike, a kad navri 23 godine nastavlja izvrenje u kazneno-popravnom domu za punoletna lica. Uslovni otpust mogu je posle treine izdrane kazne, ali ne pre est meseci izdrane kazne. Uslov za to je postignut uspeh izvrenja zbog koga se opravdano moe oekivati da e se na slobodi dobro ponaati i da nee vriti krivina dela. Uz uslovni otpust sud moe odrediti neku od mera pojaanog nadzora uz mogunost primene jedne ili vie posebnih obaveza.

11.

Krivina dela protiv sloboda i prava oveka i

gradjanina zajednike karakteristike.


Propisivanjem tih krivinih dela obezbedjuje se krivinopravna zatita sloboda i prava oveka i gradjanina. Izvor zatite ovih prava dolazi iz pravnih tekovina demokratskih drutava, garantovani Ustavom Republike Srbije, Krivinim Zakonikom Republike Srbije, kao i iz medjunarodnih ratifikovanih konvencija i ugovora kao to su: Opta deklaracija o pravima oveka, Medjunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dr. Ustav garantuje vie sloboda i prava oveka i gradjanina nego Krivini Zakonik titi. (to je zato to je KZ donet godinu dana ranije od ustava ali nee to da napiu, nego neto seru na celu stranu)

Kd protiv prava i onovnih sloboda oveka i graana Kd kojima se uskrauje sloboda i sigurnost Protivpravno lienje slobode Povreda slobode kretanja i nastanjivanja Otmica Prinuda Iznuivanje iskaza Zlostavljanje i muenje

Ugroavanje sigurnosti Naruavanja nepovredivosti stana Protivzakonito pretresanje Povreda prava na podnoenje pravnog sredstva

Kd protiv prava na privatnost Neovlaeno otkrivanje tajni

Povreda tajnosti pisama i drugih poiljki Neovlaeno prislukivanje i snimanje Neovlaeno fotografisanje Neovlaeno objavljivanje i prikazivanje tuih spisa, portreta i snimka Neovlaeno prikupljanje linih podataka

1. Dela protiv politikih graanskih prava Povreda ravnopravnosti Povreda prava upotrebe jezika i pisma Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike pripadnosti Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda Povreda slobode govora i javnog istupanja Spreavanje tampanja i rasturanje tampanih stvari i emitovanje programa Spreavanje objavljivanje odgovora i ispravke Spreavanje javnog skupa Spreavanje politikog, sindikalnog i dr udruivanja i delovanja.

Radnja izvrenja:

Na razliite naine. Neke obuhvataju primenu sile ili pretnje prema pasivnom subjektu dela. Kod veine ovih kd predviena je protivpravnost preduzete radnje. S obzirom da je re o pravima i slobodama pojedinca koje je drava pozvana da titi a ne da ih ograniava svojstveno je veini ovih kd da se mogu izvriti u okviru rada dravne uprave. Oblik krivice - umiljaj Izvrilac: Moe da bude svako lice ali brojna krivina dela dobijaju svoj tei oblik ukoliko radnju izvrenja preduzme slubeno lice. Jedina prava posebna kd kod kojih je propisano da ih mogu izvriti iskljuivo osobe slinim svojstvom slubenih lica jesu iznuivanje iskaza, protiv zakonito pretresanje. Gonjenje: Preduzima se iskljuivo po privatnoj tubi ili na predlog pojedinca koji smatra da su njegova prava i sloboda krena. Privatna tuba ( naruavanje nepovredivosti stana, neovlaeno prikupljanje linih podataka) predlog ( neovlaeno otkrivanje tajni, spreavanje tampanjaj).

12.

Protivpravno lienje slobode i Otmica

Objekt krivinopravne zatite je sloboda kretanja u pogledu mogunosti oveka da se kree prema slobodnoj volji. Osnovni oblik krivinog dela protivpravnog lienja slobode jeste da delo ini onaj koji drugo lice protivpravno zatvori, dri zatvoreno ili mu na drugi nain protivpravno oduzme ili ogranii slobodu kretanja. Radnja izvrenja sastoji se u protivpravnom oduzimanju ili ogranienju slobode kretanja nekom licu. Radnja je alternativno propisana kao: 1) 2) 3) protivzakonito zatvaranje nekog lica dranje nekog lica zatvorenim oduzimanje slobode kretanja drugom licu na bilo koji drugi nain.

Zatvaranje je aktivna radnja kojom se drugome onemoguava kretanje izvan odredjenog prostora. Dranje zatvorenim podrazumeva produivanje stanja lienja slobode, to moe da znai i neinjenje. Oduzimanje na drugi nain podrazumeva sve druge naine oduzimanja ili ogranienja slobode kretanja. Protivpravnost lienja slobode je bitno obeleje tog dela. Protivpravnost je iskljuena ukoliko je lienje slobode bilo u skladu s Ustavom. Krivino delo je izvreno samim lienjem slobode lica. Objekt radnje moe biti svako lice. Oblik krivice: samo sa umiljajem. Izvrilac moe biti svako lice. Tei oblici: Prvi tei oblik jeste ako je ovo krivino delo polinilo slubeno lice zloupotrebom svog poloaja ili ovlaenja. Da bi postojao taj oblik krivinog dela, neophodno je: a) b) a) b) c) da je uinilac imao svojstvo slubenog lica da je uinilac pri lienju slobode zloupotrebio svoj slubeni poloaj ili ovlaenje. da je protivpravno lienje trajalo due od trideset dana da je izvreno na svirep nain (nanoenje nepotrebnog fizikog bola) da je usled izvrenja dela dolo do tekog naruavanja zdravlja oteenog ili su nastupile druge

Drugi teik oblik jeste kada je delo izvreno sa teim posledicama, a to su:

teke posledice. Trei najtei oblik jeste kada je nastupila smrt lica koje je bilo protivpravno lieno slobode.

Otmica ukljuuje protivpravno lienje slobode koje se preduzima u naroitom cilju: prinude ili iznude. Krivino delo otmice ini onaj koji silom, pretnjom, obmanom ili na drugi nain odvede ili zadri neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neto drugo uini, ne uini ili trpi. Krivino delo ine sledei elementi: 1) radnja izvrenja mora biti preduzeta prema drugom licu na odredjeni nain i da uzrokuje naroitu posledicu 2) umiljaj 3) naroita namera Radnja izvrenja je sloena iz elemenata radnji krivinih dela protivpravnog lienja slobode i iznude ili prinude.

Radnja izvrenja je odvodjenje ili zadravanje nekog lica upotrebom sile, pretnje , obmane ili na drugi nain. Odvodjenje znai primenu mesta na kom je lice boravilo . Zadravanje znai spreavanja odlaske sa mesta. Posledica: otmica je trajno krivino delo, kod koga se posledica ispoljava u stvaranju protivpravnog stanja i njegovom odravanju. Krivino delo je dovreno momentom odvodjenja ili zadravanja lica uz postojanje namere uinioca da ne pousti na slobodu oteto lice dok se ne dovolji njegovim zahtevima. Objekt radnje moe da bude bilo koje lice. Ciljevi otmice i namera: namere iznude i namere prinude. Oblik krivice je direktni umiljaj. Izvrilac moe biti svako lice. Tei oblici: Prvi tei oblik nastaje ako se radi ostvarenja cilja otmice pasivnom subjektu upuuje kvalifikovana pretnja, tj. pretnja tekim zlom ubistvom, povredom itd. Drugi tei oblik postoji ukoliko je ispunjen neki od sledeih uslova: 1) da je oteto lice zadrano due od deset dana. 2) da je prema otetom licu postupano na surov nain 3) da je otetom licu ozbiljno narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice. 4) da je oteto maloletno lice. Trei tei oblik jeste ukoliko je nastala smrt otetog lica. U odnosu na nastupanje smrtne posledice, vano je da je postojao nehat uinioca. etvrti tei oblik jeste ukoliko je delo uinjeno od organizovane gurpe ili organizovane kriminalne grupe.

14. Krivina dela protiv izbornih prava


Objekt krivinopravne zatite predstavljaju izborna prava kao deo politikih prava gradjana. Od brojnih materijalnih izbornih prava, najvanija prava su aktivno i pasivno izborno pravo. Aktivno izborno pravo je pravo gradjana da na nain i u postupku koji je zakonom uredjen biraju svoje predstavnike za lokalne organe uprave i za najvie dravne organe. Pasivno izborno pravo znai pravo gradjanina da bude predloen i biran za predstavnika gradjana na lokalnim ili parlamentarnim izborima. I pasivno i aktivno izborno pravo je zagarantovano lanom 52 Ustava. Krivina dela kojima se povredjuju materijalna izborna prava su: 1) povreda prava kandidovanja,

2) povreda prava glasanja 3) davanje i primanje mita u vezi s glasanjem 4) zloupotreba prava glasanja Krivina dela kojima se povredjuju postupci upisa u biraki spisak i utvrdjivanje rezultata glasanja: 1) sastavljanje netanih birakih spiskova 2) spreavanje odravanja glasanja 3) povreda tajnosti glasanja 4) falsifikovanje rezultata glasanja 5) unitavanje dokumenata o glasanju Radnja izvrenja bi bila dovrena onda kada je preduzeta odgovarajua zakonom propisana radnja izvrenja (u prevodu, za svako od ovih krivnih dela je posebno predvidjen nain izvrenja tj. koja je radnja smatrana krivinim delom.) Oblik krivice: odgovara se samo ako je delo uinjeno s umiljajem. Izvrilac ovih krivinih dela moe da bude svako lice, osim krivinog dela falsifikovanja rezultata glasanja koje moe da izvri samo lice s naroitim linim svojstvom.

15. Krivina dela protiv prava po osnovu rada


Objekt krivinopravne zatite jesu prava iz radnog odnosa koja pripadaju svakom gradjaninu. Grupni objekt krivinopravne zatite su odredjena prava lica u radnom odnosu. Radnja izvrenja. Specifinost ovih dela jeste u tome to su to dela sa blanketnom dispozicijom (izuzev zloupotrebe prava iz socijalnog osiguranja). To znai da su kao radnje izvrenja krivinih dela propisna injenja ili neinjenja kojima se povredjuje zakon. Blanketna dispozicija se upotpunjuje Zakonom o radu. Posledica je uskraivanje ili ograniavanje nekog prava koje radniku pripada. Krivina dela iz ove grupe mogu se podeliti na: 1) krivina dela kojima se zaposleni ometaju ili spreavaju u ostvarenju svojih prava ukoja se ubrajaju: a) povreda prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja, b) povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenosti c) povreda prava na upravljanje d) povreda prava na trajk 2) krivina dela u vezi sa radom kojim se ugroava ivot i zdravlje zaposlenih:

a) zloupotreba prava na trajk, b) nepreduzimanje mera zatite na radu 3) Krivino delo zloupotrebe prava u koje se ubraja samo jedno krivino delo: zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja. Za postojanje krivinog dela potrebno je da izvrilac ima odgovarajui umiljaj koji treba da obuhvata svest o krenju zakona, dok su povrede propisa iz nehata obino predvidjene kao prekraji ili disciplinska dela. Zakonskim opisima krivinih dela protiv prava po osnovu rada predvidjeno je da izvrilac moe da bude svako lice. Jedino delo iz ove grupe kod kojeg je kao konstitutivno obeleje predvidjeno naroito svojstvo izvrioca jeste krivino delo nepreduzimanja mera zatite na radu koje moe da izvri iskljuivo lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu.

16. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja


Kod ovog krivinog dela poklapaju se objekt krivinopravne zatite i objekt radnje krivinog dela. To su prava koja radniku pripadaju po osnovu rada i radnog odnosa, kao i prava iz socijalnog osiguranja. Prava po osnovu rada zagarantovana su Ustavom kao i Zakonom o radu. Prava predvidjaju za zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu itd. Prava iz socijalnog osiguranja ukljuuju prava iz zdravstvenog, penzijskog i ivalidskog osiguranja. Opti osnov za regulisanje ovih prava sadran je u Zakonu o radu. Radnja izvrenja krivinog dela jeste svaki oblik svesnog nepridravanja zakona ili durgih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata kojima se reguliu prava gradjana po osnovu rada. Svesno nepridravanje moe da se uini proputanjem ili odbijanjem da se neki propis pirmeni ili svesnom pogrenom primenom propisa, to znai da radnja izvrenja ukljuuje i injenje i neinjenje. Postupanjem izvrioca potrebno je da je ostvarena posledica krivinog dela koja se ispoljava u potpunom ili deliminom nepriznavanju nekog prava zaposlenog . Za dovreno delo potrebno je da je posledica nastala, tj. da je drugome uskraeno ili ogranieno neko pravo koje mu pripada po osnovu rada. Pokuaj dela nije kanjiv. Objekt radnje posledica se ostvaruje na pravima radnika.

Krivino delo moe biti izvreno iskljuivo sa umiljajem, to se istie u zaknskom opisu krivinog dela kroz dodatni zahtev da uinilac mora da zna da postupajui nezakonito i nepropisno drugom licu uskrauje ili ograniava neko pravo koje mu pripada. Izvrilac moe biti svako lice, ali logino je da je krug moguih izvrilaca ogranien (slubeno ili odgovorno lice koje odluuje o pravima po osnovu rada ili privatni poslodavac) NEPREDUZIMANJE MERA ZATITA NA RADU Objekt krivino pravne zatite I radnje izvrenja. Kao primena novih tehnolokih procesa I tehnikih dostignua u radu podrazumeva vei rizik od tete zbog nesree na radu, propisuju se standardi za preduzimanje mera zatita na radu kako bi se umanjili rizici od oteenja zdravlja I povreda zaposlenih prilikom nesree na radu. Ovo kd ini lice odgovorno za preduzimanje mere zatite na radu koje se svesno ne pridrava zakona. Radnja izvrenja: Svesno ne pridravanje propisa zatite na radu. Za primenu tih krivino pravnih odredbi, neophodno je tano ustanoviti koji zakoni odreuju primenu mera zatite na radu u konkretnom sluaju. Za postojanje dela treba da se ostvari odgovarajue posledice. Usled takvog (ne)postupanja uinioca kojim se kre prava radnika na bezbednost zatitu na radu mogla da nastupi opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenih. Za postojanje kd nije od znaaja da li se ta opasnost odnosi na ivot ili zdravlje samo jednog ili vie zaposlenih. Posledica se ispoljava u apstraktnoj opasnosti. To bi znailo da se nastanak te posledice predpostavlja im je dolo do svesnog nepridravanja propisa. Ali posledica u vidu apstraktne opasnosti se po pravi ne unosi u zakonski opis. Kako je kod tog kd ona ipak propisana smatra se da je re o specifinoj posledici u vidu apstraktnog konkretne opasnosti, koja mora da se utvrdi. Ukoliko bi apstraktna opasnost porasla u konkretnu opasnost, u radnjama uinioca mogla bi da se steknu obeleja dr kd. Objekt na kome nastaje posledica su odgovarajua prava zaposlenih. Umiljaj Izvrilac moe da bude ono lice koje je po zakonu obavezno da preduzima mere zatite na radu.

Kazna: novana kazna ili zatvor do 2 god.

17. KRIVINA DELA PROTIV ASTI I UGLEDA-IZNOENJE LINIH I PORODINIH PRILIKA


Grupni zatitini objekt krivinih dela svrstanih u ovu grupu su ast i ugled, kao sastavni delov ilinih nematerijalnih dobara oveka. Lina dobra su vrednosti koje ine deo linosti pojedinca. ast i ugled ine delove prava na dostojanstvo svakog lica to predstavlja moralnu kategoriju ne mogu lako da se odrede. ast i ugled odreuju se kao ukupne moralne vrednosti koje odreeni ovek uiva upravo kao lan odreene drutvene zajednice. ast se uobiajeno shvata kao lino oseanje sopstvene vrednosti, a ugled priznavanje te vrednosti pojedincu od drugih lanova drutva. Objekt krivinopravne zatite- pravo oveka na ast i ugled. Pasivni subjekt krivinih dela kojima se napada pravo na ast i ugled uvek je ovek. U novije vreme je prihvaeno da i pravno lice moe da bude objekt krivinih dela, kao i grupe lice , kolektiviteti i zajednice kao celina (drava i sl.). Sva KD iz ove glave se mogu podeliti: -na opta KD protiv asti i ugleda (uvreda i kleveta) -ostala, posebna KD povrede pojedinca , grupe ili pravnih lica, koja predstavljaju specijalne sluajeve uvrede iklevete. Radnja izvrenja ova KD se najee vre verbalno ili pisanim putem, crteom, konkludentnim radnjama i slino a ukoliko su uinjena preko sredstava javno informisanja to pojaava njihovu opasnost. Oblik krivice odgovara se samo za dela sa umiljajem. Zakon predvia posebne uslove za iskljuenje postojanja KD uvrede i specifinih dela uvrede kakva su:povreda ugleda Srbije, povreda ugleda zbog rasne,verske,nacionalne ili druge pripadnosti i povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije. Za ova dela se nee kazniti uinilac koji ih je izvrio prilikom obavljanja delatnosti (u okviru ozbiljne kritike u naunom, knjievnom ili umetnikom delu, u izvravanu slubene dunosti, novinarskog poziva, politike delatnosti..)pod dodatnim uslovom da to uinilac nije uinio u nameri omalovaavanja ili ako dokae istinitost svog tvrenja. Slian osnov za iskljuenje postojanja dela predvien je i u odnosu na KD iznoenja linih i porodinih prilika pri emu je neophodno da je kD izvreno prilikom prethodno navedenih delatnosti, pod uslovom da uinilac dokae istinitost svog tvrenja ili ako dokae da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog to je iznosio i prenosio.

Gonjenje za ova KD isklljuivo po privatnoj tubi samog oteenog ili njemu bliskih lica. Kada je re o KD povrede ugleda strane drave ili meunarodne organizacije gonjenje se preduzima po odobrenju javnog tuioca.

18.KRIVINA DELA PROTIV POLNE SLOBODE


Grupni objektovih krivnih dela jeste polna sloboda. KD se titi polna sloboda pojedinaca koja se ispoljava u njegovom pravu da slobodno i samostalno donosi odluke o sopstvenom polnom ivotu i da stupa u polne odnose sa drugim ljudima. Polna sloboda kao sloboda svakog pojedinca da stupa u polne odnose i da u tom pogledu raspolae svojim telom nije zakonom posebno propisana niti zajemena, ve se podrazumeva. Granice korienja polne slobode odreene su jedino kaznenin prekrajima i krivinim zakonodavstvom(prostitucija). KD bi trebalo da se propisuju usklaeno sa opteprihvaenim moralnim i obiajnim pravilima. Na osnovu tih pravila opredeljuje se koja su ponaanja u oblasti polnog ivota oveka prihvatljiva a koja ne. Moralna shvatanja u vezi sa prihvatljivim ponaanjem u toj oblasti zavise i od kulturolokih osobenosti datog drutva i podlona su estim promenama. Krivinopravna intervencija primenjuje se samo kao krajnje sredstvo zatite polne slobode i ograniava se na dva podruja: -u sluajevima kada je potrebno zatititi tuu polnu slobodu od postupaka drugog lica koji koristi prinudu ili zloupotrebljava sopstveni poloaj u odnosu na pasivnog subjekta, njegov uzrast ili nemo da prui otpor izvrenju polnog odnosa i -radi zatite polnog integriteta dece i maloletnika kao pasivnih subjekata KD protiv polne slobode, s ozirom da ovi subjekti zbog svoje duevne nezrelosti ne mogu slobodno da odluuju o svom polnom ivotu. Najtei primeri krenja tue polne slobode upravo su u vezi sa sluajevima prinude na polni odnos i drugim sluajevima iskoriavanja nemoi, maloletstva ili podreenog poloaja pasivnog subjekta radi ostvarenja polnog odnosa. Ovu podgrupu inila bi KD: silovanje,obljuba nad nemonim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrbom poloaja, vrste kanjivih obljuba i nedozvoljene polne radnje. Polni integritet maloletnih lica i javni moral tite se naroitim KD kao to su:podvoenje i omoguavanje vrenja polnog odnosa , posredovanje u vrenju prostitucije, prikazivanje,pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju. Radnja izvrenja tipina KD protiv polne slobode su ona ije se radnje sastoje u vrenjima obljube ili sa njom izjednaenog ina ili drugih polnih radnji na telu rtve,prinudno ili u uslovima kada ne postoji njena slobodno izraena volja. Zajedniko je to to ne postoji slobodna volja pasivnog subjekta u pogledu pristanka na obljubu ili drugi , s njom izjednaen in. Uinilac otpor pasivnog subjekta slama prinudom ili iskoriava neko stanje pasivnog subjekta (nemo nedovoljna psihika zrelost..) ili svoj poloaj nadreenog.

Radnja izvrenja KD obljube svrstavana su u tzv.vlastoruna dela koja izvrilac moe da uini samo sopstvenim delovanjem (iskljueno saizvrilatvo). KD dobija tei oblik ako je ostvarena zakonom predviena posledica u vidu povrede. Pasivni subjekt zbog specifinih anatomskih odlika mukog i enskog tela, kod prisilnih obljubs pasivni subjekt je ensko lice, ali pasivni subjekt nekih drugih radnji koje s obljubom mogu da se izjednae moe da bude lice mukog pola. Krivinopravna zatita u oblasti polne slobode naroito je usmerena na zatitu maloletnih lica. Izvrilac Zakonik uvaava seksualnu neutralnost, tako da uinilac dela moe biti i muko i ensko. Re je o ptem KD (delictum communium) koje moe da izvri svako lice. Jedino se kod teeg oblika obljube zloupotrebom poloaja zahteva naroito svojstvo izvrioca da je to nastavnik,vaspita, staralac, usvojilac, roditelj, ouh.. Oblik krivice samo sa umiljejem.

19. SILOVANJE I OBLJUBE


Objekt krivinopravne zatite-silovanje je tipino KD protiv polne slobode. Razlikujemo:osnovni oblik , laki oblik i dva teka oblika. Osnovni oblik KD silovanja ini onaj ko drugog prinudi na obljubu ili s njom izjednaen in upotrebom sile , ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica. Radnja izvrenja KD silovanja je prinudna obljuba. To je sloeno KD koje ine dve radnje -prinuda i -obljuba (ili sa njom izjednaen in) Po broju radnji silovanje je dvoaktno delo istovremeno je nepravo sloeno jer obuhvata upotrebu prinude i vrenje obljube, to je inae doputeno ljudsko ponaanje. Izmeu prinude i obljube mora da postoji funkcionalna povezanost, jer se prinuda koristi kako bi omoguila odgovarajuu polnu radnju. Prinuda se koristi kako bi se savladao otpor pasivnog subejkta. Upotreba sile moe da znai primenu apsolutne ili kompulzivne sile. Usled dejstva apsolutne sile pasivni subjekt nije u stanju da prui otpor. Pretnja znai stavljanje u izgled primene sile radi uticaja na volju pasivnog subjekta. Potrebno je da je subjektu upuena kvalifikovana pretnja. Pretnja mora da bude neposredna , tako da pasivni subjekt moe da oekuje da e on ili njemu blisko lice biti napadnuti. Za razliku od sile koja se primenjuje iskljuivo prema pasivnom subjektu, pretnja moe da se odnosi kako na samog pasivnog subjekta, tako i na druga njemu bliska lica. Primena sile pretpostavljanje pruanja otpora pasivnog subjekta, jer se sila odgovarajueg intenziteta koristi radi savladavanja otpora. Dobrovoljni pristanak pasivnog subjekta na obljubu iskljuio bi protivpravnost ne bi bilo KD silovanja. Otpor mora da bude stvaran , ozbiljan i trajan a ne prividan.

Druga radnja-obljuba smatra se spajanje mukog i enskog polnog organa tj.prodiranje mukog polnog organa u enski. Zbog nepoklapanja krivinopravnogi medicinskog shvatanja obljube, silovanje moe da postojii onda kada prilikom obljube nije dolo do defloracije enske osobe. Mno tee je odrediti ta se podrazumeva pod izrazom s obljubom izjednaen in to su radnje usmerene na zadovoljavanje polnog nagona na slian nain obljubi(analni i iralni polni odnos). Silovanje je formalno krivino delo, koje je dovreno kada je upotrbom sile ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo izvrena obljuba ili s njom izjednaen in. Radnja silovanja podrazumeva mogue prouzrokovanje lakih telesnih povreda pasivnom subjektu. Pokuaj KD silovanja je kanjiv.(od momenta kada su upotrebljeni sila i pretnja u cilju prinude nekog lica na obljubu ili s njom izjednaen in...). Delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Pasivni subjekt svako punoletno lice bez obzira na pol lino svojstvo ili status. Izvrilac- svako lice bez obzira na pol. Kazna zatvora od 3-12godina. LAKI OBLIK Ili tzv.polna ucena razlikuje se od osnovnog u obliku prinude. Prinuda podrazumeva iskljuivo upotrebu jedne od dve vrste predvienih pretnji :da e se za pasivnog subjekta ili zas njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugleduili pretnja nekil drugim zlom. Potrebno je da zlo kojim se preti bude takve teine da moe da prinudi oteenog na obljubu ili s njom izjednaeni in. Kazna od 2-10 godina zatvora. TEI OBLICI Prvi tei oblik osnovni oblik praen teim posledicama , nainom izvrenja ili uzrastom pasivnog subjekta. Razlikuju se sledei oblici: 1.ako je nastala teka telesna povreda rtve 2.kada je delo izvrilo vie lica(da delo bar 2 od vie lica dovre delo silovanja) 3.na naroito svirep ili naroito poniavajui nain 4.posledica trudnoa 5.kada je uinjeno prema maloletniku(lice od 14-18 godina-umiljaj) Kazna od 3-15 godina zatvora. Drugi tei oblik da je ostvarena jedna od dve kvalifikatorne okolnosti. To su najtei oblici silovanja: 1.ako je nastupila smrt lica prema kome je delo uinjeno (nehat) 2.ako je delo uinjeno prema detetu (umiljaj). Kazna od najmanje 10 godina.

OBLJUBA NAD NEMONIM LICEM Objekt krivinopravne zatite- polna sloboda. Delo ima osnovni i dva teka oblika. OSNOVNI OBLIK KD se sastoji u izvrenju obljube ili s njom izjednaenog ina iskoriavanjem duevnog obolenja, zaostalog duevnog razvoja,druge duevne poremeenosti ,nemoi ili kakvog drugog stanja pasivnog subekta usled koga ono nije u stanju da prui otpor. Radnja izvrenja-obljuba ili s njom izjednaen innad nemonim licem. Razlika od silovanjanema prinude asli umesto toga koristi stanje nesposobnosti pasivnog subjkta. Radnja obljube je omoguena iskoriavanjem stanja nemoipasicnog subjkta. Moe se ispoljiti u dva vida:psihika i fizika. Umiljaj-kao subjektivno obeleje dela. Pasivni subjekt- osoba bilo kog polastarija od 18 godina psihiki ili fiziki nemona. Izvrilac- svako lice. Kazna od 2-10 godina zatvora. TEI OBLICI Prvi tei oblik ako je ostvarena tea posledica u vidu teke telesne povrede il itrudnoa, -ako je delo uinjeno od strane vie lica -ako je uinjena na naroito svirep,poniavajui nain -ako je uinjena prema maloletniku Kazna od 5-15 godina zatvora. Drugi tei oblik- ako je nastupila smrt nemonog lica (mora postojati nehat uinioca) -ako je delo uinjeno prema detetu (svest o uzrastu umiljaj) Kazna od najmanje 10 godina zatvora. OBLJUBA SA DETETOM l.180 Objekt krivinopravne zatite-polni integritet deteta. Postoji osnovni i dva teka oblika dela.

OSNOVNI OBLIK Delo se sastoji u izvrenju obljube ili s njom izjednaenog ina sa detetom. Radnja i umiljaj uinioca predstavljaju konstitutivna opbeleja dela. Radnja izvrenja obljuba ili s njom izjednaen in. Re je o kanjivoj obljubi nastoji se zatititi pasivni subjekt koji zbog svog uzrasta fiziki i psihiki nije podoban za polne odnose. Umiljaj- mora obuhvatiti svest uinioca o svojstvima pasivnog subjekta. Pasivni subjekt- dete , lice koje nije navrilo 14 godina. Izvrilac- svako lice, maloletno lice koje izvri delo naroit osnov za iskljuenje postojanja KD. Kazna od 2-10 godina zatvora. TEI OBLICI

Prvi tei oblik ako je ostvarena tea posledica u vidu TTP ili trudnoe -ako je delo uinilo vie lica Kazna od 5-15 godina zatvora. Drugi tei oblik-ako je nastupila smrt deteta (nehat uinioca). Kazna najmanje 10 godina zatvora. Poseban osnov za iskljuenje postojanja dela ako izmeu uinioca i deteta ne postoji znaajnija razlika u duevnoj i telesnoj zrelosti. (samo maloletno licekoje izvri obljube nad detetom) OBLJUBA ZLOUPOTREBOM POLOAJA l.181 Objekt krivinopravne zatite- polna sloboda. Delo ima osnovni i etiri tea oblika. OSNOVNI OBLIK Delo ini onaj ko zloupotrebom svog poloaja navede na obljubu ili s njom izjednaen in lice koje se prema njemu nalazi u odnosu takve podreenosti ili zavisnosti. Izvrilac iskoriava svoj faktiki uticajkoji ima nalice koje se nalazi u odnosu kakve podreenosti ili zavisnosti prema njemu (ekonomske,psihike i sl.) i praktino ga ucenjuje da voljno prihvati polni odnos. Radnja izvrenja-navoenje pasivnog subjekta na obljubu ili s njom izjednaen in zloupotrbom poloaja. Radnju navoenja treba restriktivno tumaiti kao datu inicijativu za polni odnos i ozbiljan pritisak koji uinilac u tom pravcu vri na volju pasivnog subjekta. KD moe da bude uinjeno samo sa .umiljajem. Pasivni subjekt- svako lice koje se prema licu nalazi u podreenom ili zavisnom poloaju , lice mora da bude starije od 14 godina. Izvrilac- samo onaj prema kome se pasivni subjekt nalazi u odnosu podreenosti ili zavisnosti. Kazna- opd 3 meseca so 3 godine.

TEI OBLICI Prvi tei oblik KD kvalifikovan posebnim okolnostima-linom svojstvu uinioca i uzrastu pasivnog subjekta. Delo postoji ako ga je izvrilo lice s naroitim linim svojstvom:nastavnik, vaspita,staralac,roditelj,ouh,maeha ili drugo lice nad maloletnikom koji mu je poverenradi uenja ,vaspitavanja, staranja ili nege. Umiljaj uinioca mora da obuhvati svest o uzrastu pasivnog subjektai odnosu poverenjakoje se iskoriava . Kazna-od 1-10 godina tazvora. Drugi tei oblik ako je delo uinjeno prema detetu. Kazna- od 3-12 godina zatvora. Trei tei oblik-ako je delo imalo za posledicu trudnou pasivnog subjekta.(nehat uinioca). Kazna-od 3-15 godina -

etvrti najtei oblik ako je nastupila smrt deteta. Re je iskljuivo o sluaju obljube koju uini nastavnik , vaspita,staralac,usvojilac, roditelj.. Da bi postojao najtei oblik treba da su ispunjema tri obeleja: -da izvrilac ima posebno lino svojstvo -da je radnju izvrenja preduzeo prema detetu koje mu je povereno -da je pri tome iz nehata dolo do smrti pasivnog subjekta.

20.KRIVINA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE


Objekt krivinopravne zatite brak i porodica klao zajednica ivota ljudi. Prema zajednikom zatitnom objektu grupisana KD protiv braka i porodice. U interesu drutva je da porodici obezbedi posebnu zatitu. Zbog toga i u grupi KD protiv braka i porodice po brojnosti dominiraju KD protiv porodice. U zavisnosti od toga da li je objekt krivinopravne zatite brak ili porodica (a u vezi s tim i poloaj maloletnika u porodici), mogue je sva KD iz ove grupe rasporediti u 2 podgrupe : 1.KD protiv braka- jedino KD dvobranosti 2.kD protiv porodicei poloaja maloletnih lica u njoj(vanbrana zajednicasa maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica, promena porodinogstanja, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica, nasilje u porodici, nedavanje izdravanja, krenje porodinih obavezai rodoskrnavljenje. Iako su KD iz druge podgrupe usmerena protiv porodice izdvajaju se ona u kojima su maloletna lica pasivni subjekt dela ili su u poloaju nunih saizvrilaca (vanbrana zajednica sa maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica,promena porodinog stanja, zaputanje i zlostavljanje maloletnoglica, tei oblik nasilja u porodici. KD iz ove grupe se znatnomeusobno razlikuju, kako po radnji izvrenja , tako i po posledici, motivima izvrenja i izvriocima. Radnje izvrenja KD protiv braka i porodicesu razliite. Kod jedinog KD protiv braka radnju izvrenja predstavlja zakljuenje novog braka iako je prethodni punovaan. Kod KD protiv poloaja maloletnih lica propisane su razne radnje izvrenja kojima se ugroavaju ili povreuju prava maloletnih lica, njihov telesni i li duevni integritet ili se zanemaruju i kre zakonske obaveze staranja o maloletniku. KD protiv porodice izvravaju se razliitim radnjama injenja i neinjenja kojima se kre zakonom ustanovljene porodine obaveze ili se ugroava funkcionisanje porodice zbog nasilja prema lanu porodice. Kod KD dvobranosti, vanbrane zajednice s maloletnikomi rodoskrnavljenja postoji tzv.nuno saizvrilatvo. Pored izvrioca, u radnji izvrenja ovh KD mora da uestvuje drugo lice da bi se uopte mogla primeniti odgovarajua pravna kvalifikacijai svaki nuni uesnik samostalno svojim radnjama ostvaruje zakonska obeleja konkretnog KD. Kod KD vanbrane zajednice sa maloletnikom i rodoskrnavljenja tite se interesi maloletnika koji je zasnovao vanbranu zajednicu ili stupio u polne odnose s punoletnim srodnikom, te njegove radnje ostaju u zoni nekanjivosti , a izvriocem se smatra samo punoletno licekije preduzima radnju izvrenja. Umiljaj jedini oblik krivice za koji se odgovara kod ovih KD.

Izvrilac- vei broj dela iz ove grupese svrstva u tzv.delicta propria koja moe da izvri samo lice sa odreenim svojstvom. Lica koja su dun da se brinu o maloletniku(roditelji,usvojilac,staralac) predvieni su kao izvrioci kD .

21.DVOBRANOST I NASILJE U PORODICI


DVOBRANOST Delo se sastoji u zakljuenju novod braka od strane lica koje se ve nalazi u braku ili u zakljuenju braka sa licem za koje se zna da se nalazi u braku. Objekt zatite-monogamni brak kao zajednica jednog mukarca i jedne ene. Radnja izvrenja-zakljuenje braka izmeu lica od kojih se jedno ili oba nalaze u zakonitom braku. Delo ima dva oblika: 1.Zakljuenje braka id strane lica koje se nalazi u braku prava dvostrana dvobranost -neprava jednostrana dvob. 2.Zakljuenje braka sa licem koje s nalazi u braku . Za postojanje ovog dela bitno je da novi brak bude punovaan , zakljuen na nain i pod uslovima koji su propisani zakonom. Izvrilac-svalo lice Krivica-umiljaj. NASILJE U PORODICI Delo se dastoji u primeni nasilja i pretnji da e se napasti na ivot ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponaanju ime se ugroava telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice. Porodini zakon RS: -nasilje u porodici jeste ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. Nasilje naroito predstavljaju sledee radnje: 1.nanoenje ili pokuaj nanoenjaTTP 2.izazivanje straha pretnjom ubistvom ili nanoenjem TP lana porodice 3.prisiljavanje na seksualni odnos 4.navoenje na seksualni odnos ili sek.odnos sa licem koje nije navrilo 14 godina ili sa nemonim licem 5.ogranienje slobode kretanja 6.vreanje 7.svako drugodrsko, bezobzirno ili zlonamerno ponaanje Objektuzatite telesni i duevni integritet i dostojanstvo linosti lana porodice. Ovo je posebni specijalni oblik KD ugroavanja sigurnosti. Radnja izvrenja primena nasilja -pretnja da e se napasti na ivot ili telo -drsko i bezobzirno ponaanje.

Za postojanje dela bitno je da je radnja preduzeta prema odreenom licu lanu svoje porodice: -supruniku ili bivem supruniku -deci , roditeljima -vanbranom partneru ili bivem vanbranom partneru. Posledica dela se javlja u vidu konkretne opasnosti ugroavanja spokojstva , telesnog integriteta ili duevnog stanja. Izvrilac samo lan porodice. Krivica umiljaj. POSEBAN OBLIK ini lice koje prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio. Te mere zatite mogu biti: 1.izdavanje naloga za iseljenje iz stana ili kue 2.izdavanje naloga za useljenje u stan ili kuu 3.zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti 4.zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice 5.zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. Ove mere mogu da traju najdue godinu. TEI OBLICI Prvi tei oblik postoji ako je uinilac pri preduzimanju radnje izvrenja osnovnog oblika koristio oruje ili drugo sredstvo koje je podobno da se telo teko povrediili zdravlje teko narui. Drugi tei oblik kada je usled preduzete radnje izvrenja osnovnog ili prvog teeg oblika nastupila TTP ili teko naruvanje zdravlja lana porodice ili ako je delo uinjeno prema maloletniku. Trei tei oblik ako jeusled preduzete radnje izvrenja nastupila smrt lana porodice.

22.KRIVINA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE


U KZ RS predvieno je nekoliko grupa KD kojima se ugroavaju ili povreuju imovina, ekonomski ili materijalni interesi. Ove grupe KD objedinjuje to to tite vlasnitvo prava na intelektualnu svojinu i privredne odnose, asvi ti odnosi povezani su ekonomskim napretkom. Objekt krivinopravne zatite KD protiv intelektualne svojine su nova grupa KD propisana KZ. Sada ovu grupu KD objedinjuje pet KD i zajeniki grupni objekat, a to su: -KD protiv imovine -KD prtiv intelektualne svojine -KD protiv privrede -KD protiv rainarskih podataka -KD protiv pravnog saobraaja.

Prema Konvenciji OUN o osnivanju svetske agencije za zatitu intelektuakne svojine, int.svojina podrazumeva: -knjievna,umetnika i nauna dela -interpretacije umetnina i interpretatora -izvoenje umetnika izvoaa -fonograme,videograme,radio emisije -pronalaske u svi oblastima, ljudska otkria -industrijske uzorke i modele -trgovake i uslun igove , trg. Imena i oznake -zatitu od nelojalne konkurencije.. Svim pravima intelektualne svojine je zajedniko to to predstavljaju proizvod ljudskog duha. Predmet krivinopravne zatite autorsko delo, tite se imovinska prava autora. Predmet zatite su i moralna prava autora-da bude priznat i oznaen kao autor dela, da moe da se usprotivi neovlaenom menjanju i upotrebi svog dela. Radnje krivinih dela su razliite, a najee podrazumevaju krenje moralnih prava auotra(objevljivanje bez znanja i dozvole autora, neovlaeno stavljanje u promet dela ili javno objavljivanje) zatim krenje imovinskih prava autora i drugih nosilaca srodnih prava neovlaenim iskoriavanjem autorskog dela , proizvodnjom i stavljanjem u promet autorskog dela ,proizvoda, postupka zatienog patentom ili tueg dizajna. Posledica KD su povrede nematerijalnih i materijalnih prava autora i drugih srodnih prava ili njihovo konkretno ugroavanje. Izvrilac svako lice . Krivica umiljaj. Kazna- uz propisanu kaznu predvieno je obavezno izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta.

23.KRIVINA DELA PROTIV IMOVINE I GONJENJE KADA JE ULINILACU BLISKOM ODNOSU SA OTEENIM
Svrstavaju se u red tzv,klasinog kriminaliteta koji je poznat od najstarijih vremena . Ova KD odlikuju se jedinstvenom grupnim zatitnim objketom IMOVINOM. Imovina podrazumeva vlasnitvo tj.oblik prisvajanja tue stvari i vrednosti. Imovina kao objekt krivinopravne zatite sastoji se od predmeta, imovinskih prava i interesa u vezi sa stvarima. Grupni zatitini objekt konkretizuje se u vidu: -pokretne stvari (KD kraa, razbojnika kraa,razbojnitob,utaja, oduzimanje tue pokretne stvari) -tue stvari (oteenje tue stvari) -odreene stvari(neovlaeno korienje vozila,prikrivanje) -imovinskih interesa(zloupotreba poverenje) -imovinska prava(oteenje tueg prava) -celokupna imovina(prevara, iznuda,ucena).

Ova KD mogu da se podele u dve grupe : -KD protiv pokretne stvari -KD protiv imovine uope(imov.prava i interesi) Radnja izvrenja-oduzimanje ili prisvajanje tue okretne stvari. Neka dela se vre uporebom prinude , a pojedina korienjem obmane. Kod izvesnih KD uinilac vlastitom radnjom oduzima tuu pokretni stvar(kraa, razbojnitvo), dok kod drugih KD njegova zabranjena radnja usmerena na to da se drugi prisili da sam neto uini na tetu svoje imovine a u korist uinioca(iznuda,ucena). Posledica povreda tue imovine ili ugroavanje tuih imovinskih interesa i prava. Objekt radnje- razliit stvari,imovinska prava i interesi. Moe da bude dravna ili privatna imovina. Kod veine ovih KD radnja izvenja se preduzima u nameri da pribavi za sebe ili drugog protivpravnu imovinsku korist, da se drugom nanese teta ili uinilac ima nameru da tuu stvar upotrebi. Oblik krivice- umiljaj. KD protiv imovine imaju vrednosni element-moe se novano izraziti. Tako da e kavlifikovani oblici dela postojati ako visina pribavljene protivpravne koristi (ili tete) premai odreen iznos. Ili suprotno , ako je mali iznos pribavljene imovinske koristi postojae laki oblik dela. Gonjenje za KD za vei broj KD iz ove grupe se preduzima po privatnoj tubi , ako su izvrena prema branom drugu,licu s kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici , srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugom, licu s kojim uinilac ivi u zajednikom domainstvu . re je o sledeim KD:krae,rteke krae, prevare, neovlaenog korienja tueg vozila zloupotrebe poverenja i prikrivanja.

24.KRAA,TEKA KRAA,RAZBOJNIKA KRAA I RAZBOJNITVO


KRAA
Delo se sastoji u oduzimanju tue pokretne stvari od drugog u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Objekt zatite-imovina. Objekt napada- tua pokretna stvar-predmet materijalne prirodr u vrstom,tenom ili gasovitom stanju koji se moe pomerati ili odvajati od glavne stvaria da se usled toga ne oteti ili uniti. Pokretna stvar koja je predmet krae mora da ima dve k-ke: -da je tua stvar -da ima sama po sebi imovinsku, novanu vrednost. Radnja izvrenja oduzimanje tue pokretne stvari. Odreivanje momenta kad je stvar oduzeta: -prema teoriji kontrktacije-doir rukom -prema teoriji amocije-dodirnuo i pomerio stvar s mesta -prema teoriji ablacije-preneo stvar na drugo mesto -prema teoriji ilacije-sklonio stvar na drugo skriveno mesto

-TEORIJA APREHEZIJE(priznata kod nas) delo postoji kada je uinilac svojim radnjom prekinuo priteanje drugog lica na stvari i uspostavio svoje priteanje na njoj Izvrilac- svako lice. Pokuaj dela prema izriitoj zakonskoj odredbi kanjiv.

TEKA KRAA
Delo postoji kada se oduzimanje tue pokretne stvari u nameri da se njenin prisvajanjem pribavi za sebe ili drugog protivpravna imovinska korist uinjeno na poseban, specifian ili opasan nain ili pod posebnim okolnostima ili od strane vie lica ili kada su predmet krae stvari velike ili posebne vrednosti. Objekt zatite imovina. Objekt napada tua pokretna stvar. Oblici teke krae: 1.kraa izvrena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada ,stanova, soba ili drugog zatvorenog prostora. 2.kraa izvrena savlaivanjem mehanikih, elektronskih ili drugih veeih prepreka. 3.kraa izvrena od strane grupe 4.kraa izvrena na naroito opasan ili naroito drzak nain 5.kraa izvrna od strane lica koje je pri sebi imalo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane. 6.kraa izvrena za vreme poara,poplave, zemljotresa ili drugog udesa. 7.kraa izvrena korienjem bespomonosti ili drugog tekog stanja lica 8.kraa stvari ija vrednost prelazi 450.000 dinara 9.kraa izvrena u odnosu na kulturno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili prirodno dobro. Izvrilac- svako lice. Najtei oblik teke krae: 1.ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe 2.sko vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1500.000 dinara.

RAZBOJNIKA KRAA
Delo postoji kada uinilac zateen na delu krae u nameri da zadri ukradenu stvar upotrebi silu protiv drugog lica ili pretnju da e neposredno napasti na njegov ivot ili telo. Objekt zatite- imovina. Objekt napada tia pokretna stvar. Razbojnika kraa je pravo sloeno delo kraa +prinuda. Izvrilac svako lice. Oblik krivice- direktan umiljaj. Postoje tri tea oblika: 1.ako vrednost ukradenih stvari preklazi iznos od 1500.00 dinara 2.postoji u dva sluaja ako je delo uinjeno od strane grupe

- ako je pri preduzimanju radnje izvrenja nekom licu naneta TTP sa umiljajem 3.ako je radnja izvrenja preduzeta od strane organizovane kriminalne grupe.

RAZBOJNITVO
Delo se sastoji u oduzimanju tue pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi za sebe ili drugog protivpravna imovinska korist upotrebom sile ili pretnjom da e se neposredno napasti na ivot i telo. Objekt zatite imovina. Objekt napada tua pokretna stvar. Pravo sloeno KD prinuda +kraa. Radnja izvrenja oduzimanje tue pokretne stvari upotebom sile ili kvalifikovane pretnje. Za postojanje dela bitno je da se radnja izvrenja preduzima: -na odreen nain -u odreenoj nameri Bitno je da lice kome se preti ima osnova da u konkretnom sluaju shvti pretnju kao ozbiljnu i moguu. Izvrilac-svako lice. Oblik krivice-direktni umiljaj. Postoje dva tea i jedan laki oblik. 1.tei oblik :-ako je delo uinjeno od strane grupe -ako je pri radnji izvr.sa umiljajem drugom licu naneta TTP -ako vrednost ukradenih stvari prelazi 1500.000 dinara 2.tei oblik ako je razbojnitvo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe. Laki oblik ako vrednos ukradenih stvari ne prelazi iznos od 15.000 dinara pri emu je i umiljaj uinioca iao za tim da pribavi upravo tako malu imovinsku korist.

25. IZNUDA I UCENA


Delo se sastoji u prinuivanju drugog lica silom ili pretnjom da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine u nameri da se za sebe ili drugog pribavi protivpravna imovinska korist. Objekt zatite- imovina -sloboda odluivanja ili raspolaganja imovinom. Radnja izvrenja prinuivanje drugogo lica 1.upotrebom sile 2.pretnjom Cilj primene sile ili pretnje je da se pasivni subjkt prinudi da sam neto iini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Uinilac-svako lice. Oblik krivice- direktan umiljaj. Postoje etiri tea oblika: 1.ako je preduzetom radnjom izvrenja pribavljena imovinska korist preko 450.00dinara 2. ako je preduzetom radnjom izvrenja pribavljena imovinska korist preko 1.500.000.din.

3.u dva sluaja ako se uinilac bavi vrenjem iznude u vidu zanata reket -ako je delo uinjeno od strane grupe 4.ako je iznuda izvrena od strane organizovane kriminalne grupe.

UCENA Delo se sastoji u prinuivanju lica da neto uini ile ne uini na tetu svoje ili tue imovine pretnjom da e se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to moe da teti njihovoj asti ili ugledu u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Objekt zatite imovina pokretna,nepokretna -sloboda odluivanja u raspolaganju imovinom. Radnja izvrenja prinuivanje drugog lica da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Pretnja ima specifian karakter cilj primene pretnje je da se loce natera strahom od sramote za svoju ast ili ugled ili ast i ugles njemu bliskog licada neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Izvrilac- svako lice. Oblik krivice- direktan umiljaj. Postoje etiri tea oblika: 1.ako je pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000 dinara 2. ako je pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000 dinara 3. u dva sluaja ako se uinilac bavi vrenjem iznude -ako je delo uinjeno od strane grupe 4.ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe.

26. KRIVINA DELA PROTIV PRIVREDE


Privreda tj.ekonomski odnosi u oblasti proizvodnje,raspodele i razmene predstavljaju osnovu za razvoj drugih odnosa koji se njima zasnivaju. Otuda u drutvima u kojima je privredna aktivnost subjekta liberalizovana i preputena tritu , drava u najneophodnijoj meri intervenie kako bi obezbedila zakonitost poslovanja i uslove za potenu trinu utakmicu svih privrednih subjeakta. Zatitni objekt ovih KD nije jedinstven ve bi se sva KD mogla podeliti u vie podgrupa prema pojedinim drutvenim odnosima u privredi. U najirem smislu zatitni subjekt bile bi privrene delatnosti koje se odvijaju nateritoriji RS. Posebni zatitni objekti karakteristini za podgrupe KD bili bi :poslovanje u privredi, monetarni sistem, proizvodnja i promet, jedinstveno trite. Radnja izvrenja : -KD kojima se naruava monetarni sistem,javne finansijei prikriva nezakonito poreklo imovine -KD kojima se kjre pravila u vezi sa zakonitim poslovanjem u privredi i potenom trinom utakmicom -KD u vezi sa proizvodnjom i prometom robe ili usluga

Posledice ovih KD su razliite i ostvaruju se narazliitim objketima radnje. Sastoje se u povredi ili ugroavanju zatienih dobara, a ispoljavaju se u vidu :neizvrenja pojedinih privrednih zadataka , izazivanja poremeaja u proizvodnji i raspodeli , ometanje normalnog funkcionisanja privrednih delatnosti ... Ostvarenjem ovih pojedinanih posledica prouzrokuje se se i opta posledica ugroavanje postojeih privrednih odnosa u dravi. Izvrilac- svako lice. (izuzetno odgovorno lice). Oblik krivice umiljaj. Kvalifikovani oblici nastaju u sluaju prouzrokovanja teih posledica:pribavljanje imovinske koristi ili prouzrokovanja tete koja prelazi odreeni iznos. Privredna KD ubrajaju se u najtea kanjiva dela iz oblasti privrednog kriminala, ali nisu jedina. Osim njih postoje privredni prestupi, prekraji kao naroito kanjiva dela za koja mogu da budu odgovorna i pravna i fizika lica.

27. FALSIFIKOVANJE NOVCA I ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA


Falsifikovanje se sastoji u pravljenju lanog ili preinaenju pravog novca u nameri da se stavi u opticaj kao pravi, u stavljanju u opticaj lanog novca, u pribavljanju lanog novca u nameri da se stavi u opticaj kao pravi ili u neprijavljivanju lanog novca i njegovog stavljanja u oticaj. Objekt radnje-monetarni ,finansijski sistem. Objekt napada-novac. Radnja izvrenja iz vie alternativnih delatnosti: 1.pravljenje lanog novca namera da se lani novac upotrebi kao pravi. 2.preinaenju pravog novca-bitna namera da se preinaeni novac upotrebi kao pravi u opticaju 3.pribavljanje lanog novca bitna dva elementa -svest da svojom radnjom pribavljka lani novac -namera da lani novac stavi u opticaj Pripremna radnja predviena kao radnja izvrenja. 4.stavljanje u opticaj lanog novca dva vida -kada lice samo napravi lani novac i stavi ga u opticaj -kada lice stavi u opticaj po prethodnom dogovoru sa drugim licem lani novac , koji je to drugo lice napravilo. Laki oblik dela- kada je uinilac lani novac primio kao pravi, pa je saznavi da je lan,i isti stavio u opticaj. 5.neprijavljivanje lanog novca posebam oblik KD i li uinioca KD . Izvrilac svako lice. Oduzimanje predmeta- mera bezbednosti. TEI OBLIK Ako je radnja izvrenja osnovnog oblika odnosi na lani novac u iznosu od 1.500.000dinara.

FALSIFIKOVANJE I ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA -titi stabilnost platnog prometa , predvina kao posebno KD. Postoji osnovni oblik,kvalifikovani oblik, poseban oblik i privilegovan oblik. OSNOVNI OBLIK KD ini onaj ko napravi lanu platnu karticu ili preinai platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili kao takvu lanu karticu upotrebi kao pravu. Radnja izvrenja pravljenje lane kartice -preinaenje prave kartice -upotreba lane kartice Objekt radnje- plastini novac-falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica. Postoje dve vrste kartica-kreditne (odobrena kreditna linija do odreenog iznosa) - debitne (samo izdaju banke) Oblik krivice-samo umiljaj. Potrebno je da je radnja izvrenja preduzeta u naroitoj nameri da se lana ili preinaena kartica upotrebi kao prava . Izvrilac-svako lice. Kazna od 6 meseci zatvora do 5 godina i novana kazna. KVALIFIKOVANI OBLICI Su tei oblici KD falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica, kvalifikovani pribavjanjem protivpravne imovimske koristi ili visinom te ostvarene koristi. 1.prvi tei oblik ako je upotrebom kartice uinilacpribavio protivpravnu imovinsku korist(u bilo kom iznosu). Kazna-od 1-8 godina zatvora i novana kazna kao sporedna. 2.drugi tei oblik ako je uinilac dela pribavio protivpravnu imovinsku korist u veem iznosu od 1.500.000 dianra. Kazna-od 2-12 godina i novana kazna kao sporedna. POSEBAN OBLIK Takvo KD ini onaj ko uini: -neovlaena upotreba tue platne kartice -zloupotreba podataka koji se nalaze na kartici-identifikacija vlasnika kartice

PRIVILEGOVAN OBLIK Laki oblik Kdodlikuje se posebnom radnjom izvreenja. Uinilac nabavlja lanu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lane platne kartice. Lane platne kartice se obavezno oduzimaju po osnovu izreene mere bezbednosti oduzimanja pedmeta u okviru osuujue presude.

28. KRIVINA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI


Zatitini objekat pravo pojedinca na fiziko i psihiko zdravlje u okviru prava na zdravstvenu zatitu garantovano je Ustavom RS, a krivinopravna zatita tog prava prua se u KD propisanim Zakonom. Radnja izvrenja- stvara se opasnost od nastanka obolenja ljudi. KD protiv zdravlja ljudi vre se prema neodreenom broju ljudi.(slinost sa delima protiv opte sigurnosti ljudi). Re je o formalnim KD koji se iscrpljuju u samoj radnji , ijim preduzimanjem je delo dovreno. Zato zakonski opisi ne sadre posledicu. Posledica se ee ispoljava u vidu apstraktne opasnosti po zdravlje ljudi (neovlaena proizvodnja i stavljnje u promet opojnih droga, neovlaeno dranje opojnih droga). Postoje KD kojma se izaziva konkretna opasnost po zdravlje oveka (prenoenje zarazne bolesti,infekcije HIV virusom..) KD se dele na : -dela u vezi sa zloupotrebom opojnih droga(neovlaena proizvodnja i stavljanjer u promet opojnih droga) -dela ugroavanja zdravlja ljudi zarazom(nepostupanje po zdravstvenim propisima) -KD ugroavanja zdravlja ljudi nesavesnim postupcima u vezi sa leenjem i drugim medicinskim uslugama(nesavesno pruanje lekarske pomoi) -KD u vezi sa ivotnim namirnicama kodljivim po zdravlje ljudi(proizvodnja i stavljenje u promet kodljivih proizvoda ) Izvrilac- svako lice. Pasivni subjekt- neodreen broj ljudi. Oblik krivice kanjiva i kad su izvrena iz nehata. KVALIFIKOVANI OBLIK Natupanje tekih posledica pri izvrenju pojedinih KD a to su:prouzrokovanje TTP, teko naruavanje zdravlja , nastupanje smrtijednog ili vie lica.

29.NEOVLAENA PROIZVODNJA ISTAVLJNJE U PROMET I NEOVLAENO DRANJE OPOJNIH DROGA


Delo se sastoji u neovlaenoj proizvodnji, preradi, prodaji, nuenju na prodaju u kupovini, dranju ili prenoenju radi prodaje , u posredovanju u prodaji ili kupovini, u neovlaenom stavljanju na drugi nain u promet supstanci ili preparata koji su proglaeni za opojne droge. Objekt zatite- zdravlje ljudi.

Objekt napada prirodne ili sintetike supstance ili preparati koji su proglaeni za opojne droge. Radnja izvrenja: 1.proizvodnja 2.prerada 3.stavljanje u promet. Bitno je da se radnja pre4duzima neovlaeno. Postoje dva posebna oblika: 1.neovlaeno pravljenje,nabavljanje, posedovanje i davanje na upotrebu opreme, materijala ili supstancija za koje se zna da su namenjeni za pravljenje droge. Kazna od 2-12 godina zatvora. 2.da ini lice koje neovlaeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju . -tri elementa 1.radnja uzgajanja maka ili psihoaktivne konoplje 2.neovlaeno 3.poseban predmet mak,psihoaktivna konoplja. Kazna od 5 meseci -5 godina zatvora. LAKI OBLIK Kada uinilac bilo kog oblikadela otkrije nadlenim organima od koga nabavlja opojnu drogu. TEI OBLICI 1.u dva sluaja -ako je delo uinjeno od strane grupe -ako je uinilac organozovao mreu preprodavaca. 2. ako je delo proizvodnje, prerade ili stavljanja u prometr opojnih droga uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe. NEOVLAENO DRANJE OPOJNIH DROGA Delo se sastoji u neovlaenom dranju supstance ili preparata koji su proglaeni za opojne droge u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu. Objekt zatite zdravlje ljudi. Objekt napada prirodne ili sintetike supstance proglaene za opojne droge. Radnja izvrenja neovlaeno draanje opojne droge, ima tri elementa: -da radnja preduzeta neovlaeno -u odnosu na manju koliinu droge -u nameri sopstvene upotrebe. Laki oblik ako otkrije od koga nabavlja opojnu drogu..

30. NESAVESNO PRUANJE LEKARSKE POMOI I NEUKAZIVANJE LEKARSKE POMOI


Delo se sastoji u nesavesnom pruanju lekarske pomoi od strane lekaraili nesavesnom pruanju medicinske pomoi , nege ili druge zdravstvene delatnosti od strane drugog zdravstvenog radnika, ime se prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanjadrugog lica. Objekt zatite- zdravlje ljudi od nesavesnih postupaka lekara i zdravstvenih radnika.

Delo ima dva oblika: 1.ini lekar koji pri pruanju lekarske pomoi primeni oigledno nepodobno sredstvo ili oigledno nepodoban nain leenja, ili ne primeni odgobvarajue higijenske mere ili uopte nesavesno postupa ime prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja drugog lica. Radnja izvrenja: -primena oigledno nepodobnog sredstva ili naina leenja -neprimenjivanje odgovarajue higijenske mere -uopte nesavesno postunje. Bitno je da je izvrilac lekar medicine ili stomatolog. Posledica- povreda u vidu pogoranja stanja drugog lica. Kazna od 3 meseca 3godine zatvor.a 2.oblik dela ini zdravstveni radnik koji pri pruanju medeicinske pomoi , nege ili pri vrenju druge zdravstvene delatnosti oigledno nesavesno postupa, ime se prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja lica. Radnja izvrenja- oigledno nesavesno postupanje. LAKI OBLIK AKO JE DELO UINJENO IZ NEHATA. NEUKAZIVANJE LEKARSKE POMOI Objekt zatite- zdravlje ljuci. KD ima osnovni oblik i dva tea oblika. OSNOVNI OBLIK-KD ini lekar koji protivno svojoj dunosti odbije da ukae lekarsku pomo licu kojem je takva pomo potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot ili opasnosti nastupanja TTP ili tekog naruabvanja zdravlja. Radnja izvrenja- odbijanje ukazivanja lekarsek pomoi licu kojem je takva pomo potrebna. Odbijanje da se ukae lekarska pomo ukazuje na radnju neinjenja koja moe da se sastoji u izriitom odbijanju ili faktikom ne pruanju pomoi. Posledica konkretna opasnst za ivot , telesni integritet i zdravlje odreenog lica. Pasivni subjekt KD -lice kome je potrebna lekarska pomoi nalazi se u neposrednoj opasnosti po ivot ili opasnosti od TTP , teke bolesti. Ova dva uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Umiljaj uinioca- treba da obuhvati svest da je licu u opasnosti po ivot ili zdravlje potrebno ukazati lekarsku pomo. Izvrilac KD- samo lekar , bitno obeleje lino svojstvo uinioca. TEI OBLICI 1.postoji ako je prouzrokovana tea posledica koja se ispoljava u tome to je konkretna opasnost realizovana u TTP ili tekom naruavanju zdravlja (nehat ulinioca). 2.ako je nastupila posledica u vidu smrti lica kome nije ukazana lekarska pomo. Kazna od 1-8 godina zatvora.

31. Krivina dela protiv ivotne sredine


Njima se stiti zivotna sredina, kao uslov za opstanak I normalni zivot ljudi I zivotinja. Krivicnopravna intervencija na ovom podrucju zaista bi trebalo da bude primenjena kao poslednje sredstvo zastite.

Zivotna sredina podrazumeva sve sastavne delove zemlje , sve slojeve atmosfere, vodu zemljiste, floru,faunu, kao I sve ekoloske odnose izmedju pojedinih sastavnih delova zivotne sredine I njihovu funkciju. Objekti radnje krivinih dela su razliiti, kao npr: zivotna sredina, zatiena prirodna dobra, prava u vezi sa zivotnom sredinom I sl. Upravo u zavisnosti od karakteristika radnje KD I objekta KD sva KD iz ove grupe mogla bi se klasifikovati u : 1. KD kojima se tite prirodni resursi (vazduh, voda, zemljite), kao to su : zagadjenje zivotne sredine, nepreduzimanje mera zastite zivotne sredine,osteenje objekata i uredjaja za zastitu ziv.sredine, nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja. 2. KD dela u vezi sa zastittom prirodnih dobara, biljnog i zivotinjskog sveta kao delova ziv.sredine i tu spadaju: unistenje, ostecenje i iznosenje u inostranstvo zasticenog prirodnog dobra, ubijanje i mucenje zivotinja, nesavesno pruzanje veterinarske pomoci, nezakonit lov, nezakonit ribolov...

Radnja KD najcesce je odredjena kao krsenje odgovarajucih propisa, posto je rec o blanketnoj dispoziji, potrebno je dopunski konsultovati odgovarajuce propise.

Krivicna dela moze uiniti svako lice, izuztetak su pojedina krivina dela gde se trazi naroito svojstvo izvrsioca(sluz. Ili odgovornog lica), takva dela su npr: nepreduzimanje mera zastite ziv.sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagadjuju ziv.sredinu. Za ova dela ucinilac moze odgovarati i ako su ucinjena iz nehata.

Tei oblici vecinom su kvalifikovani teim posledicama, koje su ostvarene na irem prostoru, da je re o oteenjima velikih razmera i da je za otklanjanje tih posledica potrebno duze vreme i veliki trokovi.

32. Zagaenje ivotne sredine i Nepreduzimanje mera zatite iv.sredine


Zagaenje ivotne sredine Osnovni oblik. Ko krei propise o zatiti, ouvanju i unapredjenju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite u veoj meri ili na irem prostoru. Takodje, delo moe biti uinjeno i iz nehata.

Tei oblici: Ako je usled ucinjenog osnovnog dela doslo do unitenja ili oteenja zivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera u toj meri da su za njihovo otklanjanje potrebni due vreme i veliki trokovi. Ako je delo uinjeno iz nehata pa je doslo do unitenja ili oteenja zivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera u toj meri da su za njihovo otklanjanje potrebni due vreme i veliki trokovi. Nepreduzimanje mera zastite ziv.sredine Osnovni oblik. Delo ini slubeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zastite ziv.sredine, ili ne postupi po odluci nadleznog organa. Takodje delo moe biti uinjeno i iz nehata. Ako je usled ucinjenog osnovnog oblika KD ili dela ucinjenog iz nehata doslo do zagadjenja zivotne sredine, uinilac e se kazniti za KD iz lana 260. Zakonika.

33. Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja i Ubijanje i zlostavlanje zivotinja


Nedozvoljena igradnja nuklearnih postrojenja Ko protivno propisima odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu nuklearnog otpada. Ubijanje i zlostavljanje ivotinja Osnovni oblik. Ko krei propise ubije, povredi, mui ili na drugi nain zlostavlja ivotinju. Tei oblici : Ako je usled ucinjenog osnovnog dela doslo do ubijanja, mucenja ili povredjivanja veceg broja zivotinja, ili je delo ucinjeno prema zivotinji koja pripada zasticenim vrstama. Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domacin borbe izmedju zivotinja, i takodje ko organizuje ili ucestvuje u kladjenju na ovakvim borbama.

34. Krivina dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine


Objekt krivicno pravne zastite ovih KD je opsta sigurnost ljudi i imovine. U okviru ovih dela predvidjaju se krivicna dela kojima se prouzrokuje opsta opasnost. Opsta opasnost bi postojala ako se odnosi na neodredjen broj ljudi ili na imovinu. Opasnost je stanje u kome po tipicnom zivotnom iskustvu postoji neposredna(bliska) mogucnost povrede objekata radnje.

Radnje izvrsenja. Radnja ili sredstvo treba da su opsteopasni , a to znaci da dovode u opasnost neodredjen broj ljudi i imovinu. Opasne su one radnje i sredstva cija dejstva ne mogu da se kontrolisu. Posledica ovih KD sastoji se u ugrozavanju tj.dovodjenju u opasnost zivota, tela ljudi i imovine veceg obima. Kod vecine KD posledica je konkretna opasnost po zivot ili telo ljudi i imovine veceg obima. Kako izazivanje opasnosti predstavlja obelezje ovih dela koje je obuhvaceno zakonskim opisom nastanak konkretne opasnosti mora da se dokaze npr. Kod KD Izazivanje opste opasnosti. Medjutim postoje izvesna dela gde je opasnost bila samo zakonski motiv za njihovo propisivanje. Kod ovih KD dela posledica je apstraktna opasnost, a upravo je razlog za za njihovo propisivanje to sto takve zabranjene delatnosti mogu da izazovu nastupanje konkretne opasnosti.npr. ostecenje brane.. Krivicna dela iz ove grupe mogu se podeliti prema posledicama na: 1. KD konkretne opasnosti : Izazivanje opste opasnosti, Unistenje ili ostecenje javnih uredjaja, Nepropisno i nepravilno izvodjenje gradjevinskih radova... 2. KD apstrakten opasnosti: Ostecenje brane,nasipa i vodoprivrednih objekata, Zloupotreba telekomunikacionih znakova, Unistenje, ostecenje ili uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost.... 3. KD kvalifikovana tezim posledicama u koje se svrstavaju teska dela protiv opste sigurnosti Oblik krivice. Pored odgovornosti za umisljajno preduzetu radnju , kod ovih KD vecinom se susrece odovornost i za radnju izvrenu iz nehata.

Izvrsilac. Svako lice, samo za jedno KD se zahteva narucito svojstvo izvrsioca a to je KD Nepropisnog i nepravilnog izvodjenja gradjevinskih radova , koje moze da izvrsi lice odgovorno za projektovanje, rukovodjenje itd. Privilegovani oblici Zakonom predvidjeni slucajevi u kojima se odogvara za delo ucenjeno iz nehata. Kvalifikovani oblici. Nastanak opasnosti po zivot veceg broja ljudi i imovine veceg obima ili da je delo ucijneno prema nekom uredjaju od veceg znacaja za zivot gradjana jesu kvalifikatorne okolnosti koje samim ispunjenjem cine tezi oblik ovih krivicnih dela.

35. Izazivanje opte opasnosti

Delo se sastoji u izazivanju opasnosti za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, opteopasnom radnjom ili opteopasnim sredstvom ili nepravilnim postupanjem sa ureajima za zatitu od opasnosti. Objekt zatite: Opta sigurnost ljudi i imovine Objekt napada: ivot i telo ljudi i njihova imovina Delo ima dva osnovna oblika 1. Izazivanje opasnosti opteopasnom radnjom ili sredstvom 2. Izazivanje opasnosti nepravilnim postupanjem sa ureajima za zatitu od opasnosti Prvi oblik dela se sastoji u izazivanju opasnosti za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima: 1. Poarom 2. Poplavom 3. Izazivanje eksplozije 4. Upotreba otrova ili opasnih gasova 5. Upotreba radioaktivnog ili drugog jonizujueg zraenja 6. Upotreba elektrine energije 7. Upotreba motorne sile Posledica: Konkretna opasnost Izvrilac: Svako lice Krivica: Umiljaj ili nehat

36. Krivina saobraaja

dela

protiv

bezbednosti

javnog

Krivina dela protiv bezbednosti javog saobraaja svrstavaju se u kategoriju opteopasnih krivinih dela, od kojih se razlikuju samo po tome to su usmerena na zatitu opte sigurnosti ljudi i imovine u oblasti javnog saobraaja. Osnovna razlika u odnosu na krivina dela ( KD) protiv opte sigurnosti je po tome to se opasnost odnosi na uestvovanje u javnom saob. Ili preduzimanje drugih radnji kojima se stvara opta opasnost po uesnike u saob. Tu spadaju : Ugroavanje javnog saobraaja, Ugroavanje saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, Ugroavanje bezbednosti vazdunog saob., Ugroavanje bezbednosti vazdunog

saobraaja nasiljem, Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva i Nepruanje pomoi licu povreenom u saob. nezgodi. Objekt krivinopravne zatite: Bezbednost javnog saobraaja Radnje izvrenja: Su razliite i mogu da podrazumevaju postupanje suprotno odgovarajuim saob. I drugim propisima ili nesavesno obavljanje dunosti, upotrebu sile i pretnje ili unitenje odreenog objekta. Posedica: Preduzetim radnjama moe da se ostvari posledica u vidu apstraktnog ili konkretnog ugroavanja javnog saobraaja. Kod konkretne opasnosti po zatieno dobro potrebo je da se dokae njeno prouzrokovanje, a kod apstraktne opasnosti nastanak posledice se pretpostavlja. Privilegovani oblici: Kod dela uinjenih iz nehata. Tei oblici: KD su kvalifikovani nastankom tee posledice u vidu teke telesne povrede, imovinske tete velikih razmera ili smrti lica. Izvrilac: Svako deliktno sposobno lice, osim kod KD ugroavanje jav.saob. koje moe da uini uesnik u saob. I nesavesnog vrenja nadzora nad javnim saob. iji je izvrilac iskljuivo slubeno ili odgovorno lice.

37. Ugroavanje javnog saob. i Nepruanje pomoi povreenom u saob. nezgodi


Ugroavanje javnog saobraaja Delo se sastoji u nepridravanju saob. propisa od strane uesnika u saobraaju na putevima, ime se ugroava javni saobraaj. Tako da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovine veeg obima usled ega kod drugog nastupi laka telesna povreda ili imovinska teta preko 200 000 dinara. Objekt zatite: Bezbednost javnog saobraaja, ivot i telo ljudi,imovine veeg obima Radnja izvrenja: Nepridravanje saobraajnih propisa u saobraaju na putu.

Potrebna jo 3 elementa: 1. Radnja se preduzima u saobraaju na putevima 2. Uesnik u saobraaju 3. teta preko 200 000 dinara

Tei oblik: Se sastoji u nepridravanju saobraajnih propisa ime se ugrozi elezniki, brodski, tramvajski, autobusni saobraaj. Tri elementa: 1. Radnja nepridravanje propisa 2. eleznica, brod, tramvaj, autobus 3. Konkretna opasnost za ivot i telo ljudi i imovine Nepruanje pomoi licu povreenom u saob. nezgodi Delo ini voza motornog vozla ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoi lice koje se tim prevoznim sredstvom povredilo ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. Objekt zatite: ivot povreenog lica u saob. nezgodi. Radnja izvrenja: Je ostavljanje bez pomoi lica koje je povreeno u saob.nezgodi ili ija je povreda prouzrokovana prevoznim sredstvom uinioca. Za postojanje dela potrebno je da je voza koji je naneo povredu, odnosno prouzrokovao nezgodu bio faktiki u mogunosti da prui pomo. Dela nema: 1. Ako je drugi uesnik u saobraaju odvezao povreenog da mu se prui pomo 2. Ako povreeni izriito odbije da mu voza prui pomo 3. Ako je usled povrede nastupila smrt lica 4. Ako je i sam voza povreen Izvrilac: Voza koji je izazvao nezgodu/umiljaj Tei oblici: 1. Ako je usled nepruanja pomoi nastupila teka telesna pvreda 2. Ako je usled nepruanja pomoi nastupila smrt povreenog

38. Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka


Kompjuterski kriminalitet objedinjuje KD koja se vre pomou raunara, tako da se raunar koristi kao sredstvo za izvrenje KD, ili su raunar i raunarske mree objekti napada ili sredstva koja olakavaju prikrivanje KD. Radnje izvrenja:

1. Oteenje raunarskih podataka 2. Raunarska sabotaa 3. Pravljenje i unoenje raunarskih virusa(crvi, trojanci) 4. Raunarska prevara 5. Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka 6. Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei 7. Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree 8. Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstva za izvrenje KD protiv bezbednosti raunarski podataka Negativni efekti: Raunari su objekt napada ili sredstvo kojim se olakava izvrenje ili prikrivanje KD. Prioritetne su preventivne mere tehnolokog karaktera, a krivinopravna zatita je supsidijarna (kompjuterski, sajber, visokotehnoloki kriminalitet). Zatitni objekt: Dozvoljeno korienje informacione tehnologije, zatita kompjuterskih podataka i mrea, zatita na unutranjem i meunarodnom planu. Kod nas su osnovana i poseban odeljenja za visokotehnoloki kriminalitet u MUP-u i tuilatvu. Posledica: Po pravilu nastupaju materijalne tete, ali mogu nastati i sekundarne posledice npr. Poremeaj funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka. Izvrilac: Svako lice, za KD pod 6 postoji kvalifikovani oblik ako ga izvri slubeno lice u vrenju slube. Stepen krivice: Umiljaj, pri emu se predvia da za pojedina dela mora da postoji naroito subjektivno obleje u vidu posebne namere. Kvalifikovani oblici: Prouzrokovana teta preko odreenog iznosa ili nastupanje druge teke posledice.

39. Krivina dela protiv ustavnog bezbednosti Republike Srbije

ureenja

Krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti predstavljaju grupu tzv.politikih krivinih dela, to su krivina dela kojima se titi drava. I tu spadaju: 1. Ugroavanje nezavisnosti 2. Priznavanje kapitulacije ili okupacije 3. Ugroavanje teritorijalne celine 4. Napad na ustavno ureenje 5. Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja 6. Ubistvo predstavnika najviih dravnih organa 7. Oruana pobuna 8. Terorizam 9. Diverzija 10. Sabotaa 11. pijunaa 12. Odavanje dravne tajne 13. Izazivanjem nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti 14. Povreda teritorijalnog suvereniteta 15. Udruivanje radi protivustavne delatnosti 16. Pripremanje dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS Radnja izvrenja: Priroda nekih KD iz ove grupe je takva da bi u sluaju ostvarenja cilja u kome je radnja preduzeta krivinopravna represija bila iluzorna ili nemogua, jer bi dolo do svrgavanja najviih dravnih organa s vlasti ili do promene drutvenog ureenja. Tako je posebnim odredbama predvieno kanjavanje za preduzete pripremne radnje pojedinih krivinih dela. Iz istog razloga, kod pojedinih KD kao dovreno KD propisuje se pokuaj. Zbog znaaja, na ova KD se primenjuje tzv. Realni princip( uinilac KD se goni u RS i ako je KD izvreno u inostranstvu, bez obzira da li mu je tamo sueno, da li je osuen i da li je izdrao kaznu). Pripremne radnje za veinu KD iz ove grupe su inkriminisane kao samostalno KD. 1. Ko priprema izvrenje KD iz lana 305 do l.314 i l.315 stav 1. I 2., zatvor od 1 do 5 god. 2. Pripremanje ovih KD se sastoji u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje KD, u otklanjanju prepreka za izvrenje KD, u dogovaranju , planiranju ili organizovanju

sa drugim izvrenje KD ili drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje KD. 3. Ko upuuje ili prebacuje na teritoriju Srbije lica ili oruije, eksploziv, municiju ili drugi materijal radi izvrenja jednog ili vie KD iz ove grupe. Zatvor 2 do 10 godina Oblik krivice i subjektivna obeleja: Ova KD mogu da se izvre iskljuivo sa umiljajem. Jedino KD za koje se odgovara i kad je iz nehata uinjeno jeste odavanje dravne tajne. Kvalifikovani oblik: Najtei oblici pojedinih KD iz ove grupe propisani su u posebnom lanu pod naslovom Teka dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS i tu spadaju sledei kvalifikovani oblici: 1. Za KD iz lana 307-309 i 312-315 ovog zakonika koje je imao za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvao opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje. Najmanje 10 godina zatvora. 2. Ako je pri izvrenju nekog navedenog KD uinilac sa umiljajem liio ivota jedno ili vie lica. Najmanje 10 godina alternativno sa 30 do 40 godina zatvora. 3. Ako nastupi naruita kvalifikatorna okolnost povezana sa vremenom izvrenja KD, ako je neko delo izvreno u vreme ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja.Kvalifikatorna okolnost mora biti obuhvaena sa umiljajem uinioca. Najmanje 10 god ili 30 do 40 god. Zatvora. Izvrilac: Svako lice osim za KD priznavanje kapitulacije ili okupacije koje moe da izvri samo dravljanin Srbije.

40. Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja i Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti
Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja Delo se sastoji u pozivanju ili podsticanju da se silom promeni ustavno ureenje Srbije, svrgnu najvii dravni organi vlasti ili predstavnici tih organa u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije ; u izradi, umnoavanju ili dranju vee koliine takvog materijala u nameri rasturanja ili u upuivanju ili prebacivanju na teritoriju Srbije takvog materijala. Objekat zatite: Ustavno ureenje i bezbednost Srbije Objekti napada: 1. Ustavno ureenje, 2. Poloaj najviih dravnih organa, 3. Predstavnici najviih dravnih organa

Osnovni oblik: Se sastoji u pozivanju ili podsticanju da se silom promeni ustavno ureenje Srbije ili svrgnu najvii dravni organi ili predstavnici tih organa, u nameri ugroavanja ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije. Radnja izvrenja: Podstrekivanje neodreenog broja lica na nasilno preduzimanje delatnosti upravljenih na promenu ustavnog uredjenja. Za postojanje dela potrebno jo dva elementa: 1. Radnja pozivanja ili podsticanja je usmerena na nasilnu promenu ustavnog ureenja 2. Radnja se preduzima u nameri ugroavanja ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije Podstrekivanje predstavlja radnju izvrenja. Tri posebna oblika : 1. Pozivanje i podsticanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja svrgavanjem najviih dravnih organa ili predstavnika tih organa *Bitno je da se ove radnje preduzimaju uz pomo iz inostranstva-strane drave 2. Izrada, umnoavanje ili dranje u veoj koliini materijala koji po sadraju takav da poziva ili podstie na nasilnu promenu ustavnog ureenja....u nameri njegovog rasturanja. Radnja izvrenja: 1. Izrada, 2. Umnoavanje, 3. Dranje Za postojanje ovog oblika dela su potrebna jo dva elementa: 1) Da je radnja izvrsenja preduzeta u odnosu naodreeni materijal 2) Da se radnja preduzima u nameri rasturanja ovakvog materijala

3. Upuivanje ili prebacivanje na teritoriju Srbije materijala koji je po svom sadraju takav da poziva ili podstie na nasilnu promenu ustavnog ureenja, svrgavanje predstavnika najviih dravnih organa Radnja izvrenja: 1. Upuivanje, 2. Prebacivanje iz inostranstva na nau teritoriju Kanjivo samo pripremanje ovog KD. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju ili netrpeljivost medju narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji kaznie se kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina Ako je delo uinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etnikih ili verskih simbola, oteenjem tuih stvari, skrnavljenjem

spomenika, spomen obeleja ili grobova, kaznie se kaznom od 1 do 8 godina za kvalifikovani oblik Ko delo iz st. 1 i 2 ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovlaenja ili ako je usled tih dela dolo do nereda, nasilja i dr., tekih posledica za zajedniki ivot naroda, nacionalnih manjina ili etnikih grupa koje ive u Srbiji, kaznie se za delo 1. zatvorom od 1-8 god, a za delo pod 2. od 2-10 godina

*Retko se preduzima gonjenje za ovo KD, obino se kvalifikuje kao prekraj.

41. Krivina dela protiv dravnih organa


Njima se stiti pravilno funkcionisanje organa uprave u konkretnim slucajevima kao sto su npr:prilikom preduzimanja upravnih radnji ili donosenja upavnog akta. Radnje izvrsenja su pretezno cinjenja kojima se ometa rad organa uprave. Izuzetak je KD Neucestvovanja u otklanjanju opste opasnosti koje se cini propustanjem.

U okviru ove grupe krivicnih dela su: 1. KD ometanja rada organa uprave : Sprecavanje sluzbenog lica u vrsenju sluzbene radnje, Napad na sluzbeno lice u vrsenju sluzbene duznosti, Ucestvovanje u grupi koja spreci sluzbeno lice u vrsenju sluzbene radnje 2. KD neposlusnosti prema odlukama i naredbama drzavnih organa: Neucestvovanje u otklanjanju opste opasnosti, Skidanje i povreda sluzbenog pecata i znaka.. 3. KD prisvajanja funkcija drzavnih organa: Lazno predstavljanje i samovlasce. Krivica- Umisljaj Izvrsilac- Svako lice, s obzirom na drustvenu opasnosti ovih KD, POKUSAJ je kaznjiv.

42. Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje


Objekt zastite jeste redovno funkcionisanje organa uprave. Ovo KD je poseban oblik krivicnog dela prinude, i delo ima osnovni i tri teza oblika. Osnovni oblik

Ovo KD cini ko silom ili pretnjom da ce neposredno upotrebiti silu,spreci sluzbeno lice u vrsenju sluzbene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlascenja ili ga na isti nacin prinudi na vrsenje sluzbene radnje. Radnja izvrsenja jeste 1) Sprecavanje sluzbenog lica u vrsenju sluzbene radnje sliom ili pretnjom da ce neposredno upotrebiti silu tkz. PROTIVSTAJANJE i 2) Prinuda na isti nacin sluzbenog lica na vrsenje sluzbene radnje. Sprecavanje sluzbenog lica u vrsenju sluzbene radnje podrazumeva svaku delatnost podobnu da se primenom sile ili pretnje sluzbeno lice onemoguci u vrsenju svoje radnje. Potrebno je da je radnja izvrsenja ucinjena na odredjen nacin-upotrebom sile ili pretnjom da ce se neposredno upotrebiti sila. Prema tome, moze da podrazumeva apsolutnu i kompluzivnu silu. Sila moze da bude usmerena prema samom sluzbenom licu, takodje moze da bude primenjena i prema drugim licima, ako takvom silom moze da utice na sluzbeno lice. Osim primene sile prema licima moguca je i primena sile prema stvarima, to bi bili slucajevi otimanja oruzja, pendreka i drugih sredstava. Pretnja treba da je upucena sluzenom licu kako bi ga sprecila da izvrsi sluzbenu radnju, moze da se odnosi na sluzbeno lice, druga lica i na stvari. Pretnja mora da bude ozbiljna i ostvarljiva. Druga radnja izvrsenja jeste prinuda na sluzbenu radnju, pri cemu se koristi sila ili pretnja kako bi se sluzbeno lice prisililo da izvrsi neku sluzbenu radnju. Ova prinuda koristi se po pravilu pre preduzimanja sluzbene radnje, ali bi delo postojalo i onda kada se tokom njenog vrsenja sluzbeno lice prinudi da je preduzme na neki drugi nacin. Sila i pretnja treba da se koriste u cilju sprecavanja sluzbenog lica da izvrsi sluzbenu radnju ili radi njegovog prisiljavanja na odredjeno delovanje. Ovim KD stite se zakonito funkcionisanje drzavnih organa. Zato bi trebalo da postupanje sluzbenog lica bude zakonito preduzeto. U suprotnom slucaju kada bi sluzbeno lice postupalo protivpravno , radnje onoga ko se suprotstavlja takvom delovanju sluzbenog lica mogla bi imati obelezja odbrane od protivpravnog napada. Posledica KD zavisi od oblika radnje izvrsenja i zato moze da se ispolji kao 1) Sprecavanje sluzbenog lica da izvrsi sluzbenu radnju u slucaju protivstajanja ili 2) Prisiljavanje sluzbenog lica da nesto ucini protivno svojoj volji. U prvom slucaju potrebno je da sluzbeno lice uopste nije ni moglo da izvrsi sluzbenu radnju ili je moralo da pristane sa njenim vrsenjem. U drugom slucaju, kada je rec o prinudi , KD je dovrseno onda kada je sluzbeno lice pod uticajem sile ili pretnje izvrsilo sluzbenu radnju. Objekt radnje izvrsenja je sluzbeno lice. Radnja KD je usmerena ka sluzbenom licu u vrsenju sluzbene radnje u okviru svojih ovlascenja. Prema tome, za postojanje KD nije dovoljno samo da se radnja odnosi na sluzbenu duznost sluzbenog lica, nego je nephodno i da sluzbeno lice ima i konkretno ovlascenje. Krivica KD moze da bude ucinjeno samo sa direktim umisljajem.

Izvrsilac svako lice. Posebni osnov za fakultativno oslobodjenje od kazne postoji kada je ucinilac dela koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem sluzbenog lica,moze da se oslobodi od kazne. Nezakonito ponasanje moze da postoji i pri preduzimanju zakonite sluzbene radnje. Prvi tezi oblik Propisan je u stavu 2. u slucaju da je prilikom izvrsenja dela iz stava 1. ovog clana ucinilac: Uvredio, zlostavio sluzbeno lice ili mu naneo laku TP ili Slubenom licu pretio upotrebom oruzja. Drugi tezi oblik Cini ko delo iz stava 1. I 2. Ovog clana ucini prema sluzbenom licu u vrsenju poslova javne ili drzavne bezbednosti ili duznosti cuvanja javnog redsa i mira, sprecavanja ili otkrivanja KD, hvatanja ucinioca KD ili cuvanja lica lisenog slobode. Ove sluzbene ranje imaju narocit znacaj za drustvo. Treci tezi oblik Postoji ako prilikom izvrsenja dela ucinilac sluzbenom licu nanese TTP.

43. Krivina dela protiv pravosua


Grupni zastitni objekt ovih KD jeste obavljanje pravosudne funkcije. Krivicnopravna zastita se ne pruza samo sudu vec se pravosudje svhvata u sirem smislu jer obuhvata i javna tuzilastva i druge organe. Radnje izvrsenja. Kao radnje izvrsenja predvidjene su razlicite delatnosti koje se satoje u cinjenju ili propustanju duzne radnje. Na osnovu radnji izvrsenja KD mozemo podeliti na sledece: 1. KD kojima se onemogucavaju pravosudni organi u vrsenju zakonski propisane funkcije na suzbijanju kriminaliteta kao sto su : Neprijavljivanje pripremanja KD, Neprijavljivanje KD ili ucinioca KD... 2. KD kojima se otezava obavljanje pravosudnih delatnosti: Lazno prijavljivanje, Davanje laznog iskaza, Sprecavanje dokazivanja... 3. KD kojima se onemogucava izvrsenje izvrsenje sudskih odluka: Pobune lica lisenih slobode, Bekstva i omogucavanju bekstva lica lisenih slobode, neizvrsenja sudse odluke... U pogledu subjektivnih oblezja potrebno je da je ucinilac postupao sa direktim umisljajem. Izvrsilac moze biti svako lice, izuzetak je KD Neizvrsenje sudske odluke, koje moze da ucini iskljucivo sluzbeno ili odgovorno lice.

44. Neprijavljivanje KD i uinioca i Pomo uiniocu posle izvrenog KD


Neprijavljivanje KD i uinioca Delo cini lice koje zna ucinioca dela za koje se po zakonu moe irei kazna zatvora od 30-40 godina. Odnosno slubeno ili odgovorno lice koje zna da je izvreno delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko 5 godina, pa svesno propusti da to prijavi, pre nego to su delo i uinilac otkriveni. Objekt zatite: pravosudna funkcija otkrivanja izvrenik KD i njihovih uinioca Postoje dva oblika dela 1. Neprijavljivanje KD ili uinioca ini lice koje zna uinioca dela za koje se moe izrei kazna zatvora 30-40godina ili zna da je takvo delo izvreno pa to ne prijavi.

Radnja izvrenja: Neprijavljivanje KD i uinioca KD Bitno da je lice bilo u faktikoj mogumosti da prijavi KD i uinioca Bitno da vreme izvrenja ovog KD bude kada uinilac ili KD jo nisu otkriveni 2. Neprijavljivanje KD od strane sluzbenog ili odgovornog lica javlja se u dva vida. a) Slubeno ili odogovorno lice svesno propusti da prijavi KD za koje je saznalo u vrenju svoje dunosti a da se za to delo moe izrei kazna zatvora od 5 godina ili tea. b) Slubeno ili odgovorno lice svesno propusti da prijavi KD podredjenog koje je on uinio pri vrenju svoje slubene, vojne ili redovne obaveze a moe se izrei kazna zatvora od 30 do 40 godina. Tri su bitna elementa ovg KD: 1. Svojstvo izvrioca-Slubeno ili odgovorno lice 2. Nain saznanja- Proputanje prijavljivanja KD u vrenju slubene dunosti 3. Vrsta, teina KD- 5 godina i tea, 30-40 godina zatvora Izvrilac: Svako slubeno ili odgovorno lice Pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela

Delo se sastoji u sakrivanju uinioca KD ili prikrivanju sredstava kojima je delo uinjeno, tragova, ili u pomaganju ovome da ne bude otkriven ili u sakrivanju osudjenog lica, odnosno preduzimanje drugih radnji kojima se ide za tim da se ne izvri izreena kazna

Objekt zatite je pravosudne funkcije: 1. Otkrivanje uinioca KD radi sudjenja 2. Izvrenje izreene krivine sankcije Delo ima dva osnovna oblika 1. Pomaganje uiniocu KD radi izbegavanja sudjenja: ini lice koje sakrije uinioca KD ili mu prikriva sredstva kojima je KD uinjeno ili mu pomae na drugi nain da ne bude otkriven 2. Pomaganje uiniocu radi izbegavanja izvrenja izreene sankcije: Se sastoji u sakrivanju osudjenog lica kome je izreena kriv.sankcija u nameri da se izbegne izvrenje izreene sankcije. Radnja izvrenja: Sakrivanje uinioca KD kome je izreena kriv.sankcija Izvrilac svako lice Krivica umiljaj Dva tea oblika dela: 1. Ako se prua pomo uiniocu KD za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina 2. Ako se prua pomo uiniocu KD za koje je propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina

45. Krivina dela protiv javnog reda i mira


Veoma je teko odrediti ta se podrazumeva pod javnim redom i mirom, sto je grupni zastitini objekat. Moglo bi da se prihvati da javni red i mir znace svakodnevni miran drustveni zivot gradjana koji se odvija po odredjenim pravilima. Zato su pojedinci duni da se u vlastitom interesu i radi zajednike koristi pridrzavaju tih pravila. Radnje izvrsenja su preteno odredjene kao injenja, pri emu se medju raznolikim delima ove grupe istiu pripremne radnje propisane kao radnje izvrenja samostalnih KD i one radnje koje se neovlaeno preduzimaju poput nedozvoljenog dranja oruja i eksplozivnih materija, nedozovljenog prelaska dravne granice i krijumarenja ljudi , neovlaenog organizovanja igara na sreu ili neovlaenog bavljena odredjenom delatnou. Sva krivina dela moemo podeliti u nekoliko grupa:

1. KD protiv javnog reda: Izazivanje panike i nereda, nasilniko ponaanje, nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi 2. KD u vezi sa pripremanjem i uestvovanjem u kriminalnim aktivanostima: Dogovor za izvrenje KD, Izradjivanje i nabavaljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje KD, Nedozovljenog prelaska dravne granice i krijumarenja ljudi. 3. Ostala KD: Zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost, Neovlaenog organizovanja igara na sreu, Neovlaenog bavljena odredjenom delatnou. Izvrilac svako lice.

46.Nasilniko ponaanje
Objekt krivicno pravne zastite je javni red i mir . Krivicno delo nasilnickog ponasanja ima: osnovni oblik i kvalifikovani oblik.

Osnovni oblik
Ovo krivicno delo cini onaj ko grubim vredjanjem ili zlostavljanjem drugoga, nasiljem prema drugome, izazivanjem tuce ili drskim i bezobzirnim ponasanjem ugrozava spokojstvo gradjana i teze remeti javni red i mir. Bitna obelezja ovog KD cine: 1. 2. 3. 4. Radnja izvrsenja Posledica Objekt radnje Umisljaj

Radnja izvrsenja Sastoji se u grubom vredjanju drugoga, grubom zlostavljanju, izazivanju tuce i drskom i bezobzirnom ponasanju.

Grubo vredjanje- tezi oblici napada na cast i ugled drugog lica, povrede osecaja drugog lica, a odnosi se na povredjivanje nacionalnog, religioznog ili nekog drugog osecanja lica. Grubo zlostavljanje- podrazumeva primenu onih postupaka kojima se drugom licu izazivaju fizicki bolovi ili osecanje nelagodnosti i neprijatnosti, neprijatnosti, ali u toj meri da to neznaci nanosenje telesnih povreda. Vrsenje nasilja- je upotreba fizicke sile ili psihicke prinude prema nekom licu, tako da je tom radnjom ugrozen telesni integritet drugog lica.

Izazivanje tuce- podrazumeva izazivanje fizickog obracuna izmedju dva ili vise lica, (pri cemu je nebitno da li je u tuci ucestvovao pocinilac ili ne ili je samo podstrekavao, odnosno pomagao drugim ucesnicima) za razliku od ucesca u tuci gde od znacaja nije koje izazvao tucu, ovde kod nasilnickog ponasanja upravo je to bitno. Drsko i bezobzirno ponasanje- je ponasanje koje je suprotno opsteprihvacenim pravilima ponasanja. Osnovno obelezje mu je drskost sa kojom ucinilac postupa a koja je znacajnija od prirode moguceg upotrebljanog sredstva( fizicka snaga, opasno orudje, oruzje )

Posledice Radnjama ucinioca se ostvaruje jedna od dve posledice krivicnog dela: 1) Znacajnije ugrozavanje spokojstva gradjana- podrazumeva da je kod gradjana stvoren osecaj licne ili imovinske nesigurnosti i da u strahu za vlastitu i sigurnost imovine nemogu ziveti kao do tada. Tako ce na primer spokojstvo biti ugrozeno ako zbog ucinioca gradjani nesmeju da napustaju kuci ili sacekuju dete ispred skole. 2) Teze remecenje javnog reda i mira- Obicno podrazumeva situaciju u kojoj se nasilnicko ponasanje odvija na javnom mestu i to najcesce izazivanjem tuce ili drskim i bezobzirnim ponasanjem, pri cemu dolazi do narusavanja javnog reda i mira. I u ovom slucaju posledica mora biti izrazena jace po intezitetu sto cini razliku ovog KD i prekrsaja.( paljenje vozila, kanti za djubre, kontejnera, unistavanje ulicne rasvete, klupa i slicno) Delo je dovrseno kada je propisanom radnjom izvrsenja znatnije ugrozeno spokojstvo gradjana ili teze poremecen javni red i mir.

Objekat radnje Radnja izvrsenja moze biti preduzeta prema razlicitim objektima, u odnosu na gradjane ili predmete. Prvi slucaj ( u odnosu na gradjane) je situacija u kojoj je lice pasivni subjekt krivicnog dela, ali iako je radnja KD uperena prema njemu njome se posredno ostvaruje uznemirenje sireg kruga lica..( nije nasilnico ponasanje ako tuce zenu samu u parku, to je nanosenje TTP) Umisljaj Izvrsilac moze biti svako deliktno sposobno lice i KD moze biti ucinjeno samo sa umisljajem. Kazna za osnovni oblik ovog KD je kazna zatvora do tri godine, sto znaci da se moze izreci kazna rada u javnom interesu.

Kvalifikovani oblik
Kvalifikovani oblik ovog krivicnog dela postoji ako alternativno nastupe sledece okolnosti: 1) Ako je osnovno delo ucinjeno u grupi 2) Ako je nekom licu naneta laka telesna povreda

3) Ako je doslo do teskog ponizenja gradjana Ako je osnovno delo ucinjeno u grupi Postoji u onoj situaciji ako u nasilnickom ponasanju ucestvuje namanje tri lica. Ako je nekom licu naneta laka telesna povreda LTP moze biti nanesena licu prema kome se nasilnik nasilnicki ponasa ili prema bilo kom trecem licu, slucajnom prolazniku ili ocevidcu. Zahteva se samo da je LTP bila naneta pri nasilnickom ponasanju za vreme preduzimanja radnje. U odnosu na LTP treba da postoji nehat ucinioca.

. Ako je doslo do teskog ponizenja gradjana Podrazumeva situaciju u kojoj se prema drugom licu nasilnik odnosi na krajnje nehuman i ponizavajuci nacin( tera ga da puzi, da lize sa poda, da skida donje rublje). Za nasilnicko ponasanje, kaznjava se jedino ako je ucinjeno sa umisljajem, osim u situaciji nanosenja LTP koja mora nastupiti iz nehata.Kazna za teze oblike propisana je od 6 meseci do 5 godina.

47.Krivina dela protiv pravnog saobraaja

Pravni saobracaj se odvija koriscenjem javnih isprava u pravnim odnosima. Verodostojnost ovih isprava omogucava normalno odvijanje ovog saobracaja i svih pravnih odnosa. Da bi se obezbedila verodostojnost isprava i istinitost njihovog porekla, drzava krivicnopravno zasticuje sigurnost pravnog saobracaja, propisivanjem narocitih KD. Malobrojna KD iz ove grupe su po radnji izvrsenja slicna, jer se njima propisuju radnje falsifikovanja i radnje kojima se omogucava ili navodi na sastavljanje lazne isprave. Predmet ovih KD je isprava kao sredstvo kojom se obavlja javni saobracaj. Izvrsilac moze biti svako lice. ( delicta communia).U ovu grupu KD spadaju: 1. 2. 3. 4. Falsifikovanje isprave Posebni slucajevi falsifikovanja isprave Falsifikovanje sluzbene isprave Navodjenje na overavanje neistinitog sadrzaja

Falsifikovanje isprave

Ovo KD ima svoj osnovni(falsifikovanje privatne isprave) kao i kvalifikovani oblik(falsifikovanje javne isprave).

Osnovni oblik - KD cini onaj ko napravi laznu ispravu ili pravu ispravu preinaci u nameri da je iskoristi kao pravu, ili laznu uptrebi kao pravu ili nabavi neku radi upotrebe.

Radnja izvrsenja
Radnja izvrsenja ovogKD je odredjena alternativno kao: Pravljenje lazne isprave Preinacavanje prave isprave Upotreba lazne ili preinacene isprave Nabavka lazne ili preinacene isprave radi upotrebe

Pravljenje lazne isprave Podrazumeva stvaranje isprave koja do tada nije postojala a koja je stvorena od strane lica koje nije ovlasteni izdavalac te isprave. Isprava moze biti potpuno lazna ili delimicno izmenjenog sadrzaja. Smatra se laznom i ona kojoj je sadrzaj samo delimicno izmenjen. Preinacenje prave isprave Podrazumeva njeno delimicno menjanje, na primer, dodavanjem, brisanjem ili menjanjem pojedinih reci ili brojki, a u svakom slucaju, vazne cinjenice moraju da budu po sredi. Tako na primer, izmena broja pasosa je preinacenje. Ako usled preinacenja javna isprava postane nerazumljiva, postojalo bi drugo KD a ne KD falsifikovanja isprave. Za postojanje KD vazno je da je neko napravio laznu ispravu u nameri da je upotrebi kao pravu i nije vazno da li je do upotrebe stvarno doslo. KD se smatra dovrsenim kada lice sacini laznu ispravu u nameri da se njom kao pravom koristi drugo lice a do cega nije doslo jer je falsifikat pronadjen i oduzet. Upotreba lazne ili preinacene isprave Podrazumeva stavljanje lazne isprave u saobracaj. Delo je dovrseno samom upotrebom lazne isprave. A upotreba podrazumeva da je lazna isprava podneta nekom licu, kako bi se pomocu nje dokazala istinitost neke pravno-relevantne cinjenice. Nabavka lazne ili preinacene isprave radi upotrebe Delo je dovrseno samim nabavljanjem lazne ili preinacene isprave.Nabavljanje moze biti: kupovinom, razmenom, primanjem kao poklon i slicno. KD postoji i onda kada se nabavlja za drugo lice, da je ono koristi. Za postojanje ovog KD nije bitno da li je ucinilac imao korist ili ne. Predvidjeno je i kaznjavanje za pokusaj ovog KD. Pokusaj postoji kada je radnja KD zapoceta ali iz bilo kog drugog razloga nije izvrsena. U slucaju uptrebe jedne falsifikovane isprave vise puta ( pasos ) smatra se da je to jedno produzeno elo falsifikovanja isprave. Ali vise falsifikovanja na stetu vise lica, predstavlja posebna KD u sticaju.

Objekat radnje
Predmet ovog KD je isprava. Postojanje KD nije iskljuceno ni onda kada se na ocigled moze videti gruba nepravilnost na prvi pogled. Pod ispravom podrazumevamo svaki onaj predmet koji je podoban ili odredjen da sluzi kao dokaz kakve cinjenica koja ima znacaj za pravne odnose, kao i racunarski podatak. Osim pisanih isprava, ispravu mogu predstavljati i predmeti podobni da sluze kao dokaz kakve

cinjenice( veterinarski pecat, kamen medjas, fajlovi hard diska itd..)Predmet falsifikovanja moze biti i broj automobilske sasije, broj motora itd.. U pogledu vrste izjava propisana su dva oblika KD, prvi koji se odnosi na falsifikovanje privatnih isprava ( izdaju ih privatna lica) i drugi koji je i tezi oblik a podrazumeva falsifikovanje javnih isprava ( isprave izdate od javnih organa ili institucija )

Umisljaj
Ovo KD moze biti ucinjno samo sa umisljajem, ali je dovoljan i eventualni umisljaj. Za postojanje dela vazno je da je pocinilac znao da isprava koju koristi nije prava odnosno da je lazna ili preinacena. Ukoliko bi pak pocinilac upotrebio pravu ispravu misleci da je ona lazna , radi se o nepodobnom KD. Kao narocito subjektivno obelezje ovog dela zahteva se da kod pojedinih oblika radnje izvrsenja, da su preduzete u nameri da se lazna ili preinacena dokumenta upotrebe kao prava. Kazna za osnovni oblik KD je kazna do 3 godine zatvora. Kvalifikovani oblik Kvalifikovani oblik ovog KD postoji onada kada se upotrebi, nabavi falsifikat javne isprave, testamenta, menice, ceka ili neke konjige koja se vodi po zakonu. Javna isprava je ona isprava koju je u propisanom formatu izdao drzavni organ u skladu sa svojom nadleznoscu.Drzavni organi izdaju: licne karte, pasose izvode iz maticnih knjiga, razlicita uverenja, potvrde. Isprava izdata na odredjenom formularu, overena i potpisana od strane drzavnog organa je javna isprava. Registarske tablice su javna isprava. Kazna za falsifikovanje javne isprave od 3 meseca do 5 godina.

Posebni slucajevi falsifikovanja


Pod posebnim slucajevima falsifikovanja podrazumevamo: Zloupotrebu blanketa Navodjenjem drugog lica obmanom na potpisivanje izjave Izdavanje isprave bez ovlastenja Lazno predstavljanje u smislu titule, cina, zvanja Neovlastena upotreba pravog pecata ili znaka koji se stavlja na ispravu

Zlouptreba blanketa Predstavlja naknadno popunjavanje kakvom izjavom, blanketa ili nekog drugog dokumenta na koje je zvanicno lice vec stavilo potpis i pecat. Navodjenjem drugog lica obmanom na potpisivanje izjave Ovaj slucaj postoji kada se drugi obmane o sadrzaju neke isprave i time navede da stavi svoj potpis na takvu izjavu, pogresno smatrajuci da potpisuje ispod druge isprave ili drugog sadrzaja. Izdavanje isprave bez olascenja Izvrsilac ovog KD je lice koje izda ispravu u ime nekog lica bez njegovog ovlascenja ili u ime lica koje ne postoji.

Lazno predstavljanje u smislu titule, cina, zvanja Poseban oblik falsifikovanja isprave postoji kada izdavalac uz svoje ime ili potpis stavlja laznu oznaku zvanja cina ili titule.Delo je dovrseno u onom trenutku kada se uz potpis stavi oznaka odredjenog laznog polozaja. Neovlastena upotreba pravog pecata ili znaka koji se stavlja na ispravu Pecat ili znak moraju biti pravi, ali njihova upotreba mora biti neovlastena. Subjektivna obelezja krivicno delo moze biti ucinjeno samo sa umisljajem, izvrsilac moze biti svako lice i kazna je do 3 godine odnosno od 6meseci do 5 godina.

Falsifikovanje sluzbene isprave


Ovo KD ima dva oblika.

Prvi oblik
Krivicno delo cini sluzbeno lice koje u sluzbenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke, ili ne unese vazan podatak, ili svojim potpisom, odnosno sluzbenim pecatom overi sluzbenu ispravu, spis ili knjigu sa neistinitim sadrzajem ili omoguci pravljanje sluzbene isprave, knjige ili spisa sa neistinitim sadrzajem. Radnja izvrsenja Preduzima sluzbeno lice u vrsenju sluzbe u odnosu na podatke iz sluzbene isprave knjige ili spisa.Za razliku od materijalnog falsifikovanja, ovo nazivamo intelektualno falsifikovanje jer radnju vrsi ovlasceno lice.KD ima nekoliko alternativnih oblika: 1. Unosenje neistinitih podataka ili neunosenje nekog vaznog podatka 2. Overavanje svojim potpisom dokumenta sa neistinitim sadrzajem 3. Omogucavanje pravljenja takvih predmeta svojim potpisom, odnosno sluzbenim pecatom. Unosenje neistinitih podataka- podrazumeva radnju cinjenja, za razliku od druge radnje, propustanja gde se namerno izostavljaju neki podatci. Svi oblici KD su dovrseni samim unosenjem nekog neistinitog podatka, tako da pokusaj kod ovog KD nije moguc. Overa potpisom ili sluzbenim pecatom sluzbene knjige, isprave ili spisa sa neistinitom sadrzinom je specificna po tome sto sluzbeno lice overava vec sacinjene neistinite dokumente.Delo je dovrseno stavljanjem potpisa ili sluzbenog pecata na dokument. Onaj ko je sastavio dokument odgovara kao saucesnik. Omogucavanje pravljenja- sluzbene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadrzinom, stavljanje potpisa na isti postoji kada sluzbeno lice prvo overi dokument, a neko drugi naknadno upisuje neistinitu sadrzinu. Objekat radnje Je alternativno odredjen kao : Sluzbena isprava Sluzbena knjiga Sluzbeni spis

Sluzbena isprava- je oblik javne isprave koji izdaje sluzbeno lice da bi njome dokazao neke cinjenice u okviru vrsenja sluzbene duznosti( sluzbena legitimacija,uverenje,propusnica) Sluzbena knjiga- je ona knjiga koju na osnovu propisa vode sluzbena lica i u njih unose podatke vezane za vrsenje sluzbe, a koje mogu posluziti za dokazivanje odredjenih cinjenica.( delovodnici, protokoli,registri,evidencije) Sluzbeni spis-to su dokumenti koje sacinjavaju ili primaju sluzbena lica u obavljanju sluzbe ili u vezi sa njom. (zalbe, molbe, predstavke, tuzbe, zapisnici) Izvrsilac Izvrsilac KD kod svih oblika, moze da bude samo sluzbeno lice.Prema tome ovo KD moze pociniti samo ;ice sa narocitim svojstvom.U pogledu kaznjivosti sa sluzbenim izjednacavamo odgovorno lice u preduzecu, ustanovi ili drugom subjektu. Umisljaj Je jedini oblik krivice kod ovog KD. Umisljaj mora da obuhvati svest o obelezjima dela i voljni odnos prema delu.

Drugi oblik
Odnosi se na dve radnje: Prvu- prvu radnju cini sluzbeno lice kada upotrebi neistinitu sluzbenu ispravu, knjigu ili spis u sluzbi kao da su pravi.Delo je dovrseno samom upotrebom neistinitog predmeta. Drugu- to je situacija u kojoj sluzbeno lice unistava, prikriva, u vecoj meri ostecuje ili na drugi nacin cini neupotrebljivim sluzbenu ispravu. Radnja je dovrsena kada na spisu nastaje vidljivo ostecenje. Kazna- kazna zatvora od 3 meseca do 5 godina

Navodjenje na overavanje neistinitog sadrzaja


Ovo krivicno dello ima slicnosti sa falsifikovanjem sluzbene isprave zato sto se nadlezni organ dovodjenjem u zabludu navodi da u javnoj ispravi overi nesto sto je neistinito i sto moze da posluzi kao dokaz u pravnom saobracaju. Ovo krivicno delo ima dva oblika.

Prvi oblik
Prvi oblik ovog KD postoji ako neko dovodjenjem u zabludu navede nadlezan organ da u javnjoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi stogod neistinito. Radnja izvrsenja je navodjenje, dovodjenjem u zabludu nadleznog organa, da overi neistinitu sadrzinu javne isprave.Navodjenje se uobicajeno cini usmenim ili pisanim izjavama kojima se tvrdi postojanje nepostojecih cinjenica.Overavanje se cini potpisom ili pecatom i bitna stvar je da je ucinjeno u zabludi KD je dovrseno onog trenutka kada lice dovedeno u zabludu potpise ili overi dokument neistinite sadrzine.

Objekt radnje- je javna isprava, zapisnik ili knjiga.KD se moze izvrsiti samo sa umisljajem. Izvrsilac- moze biti svako lice Kazna- 3meseca-5godina

Drugi oblik
Drugi oblik ovog krivicnog dela ima osobenu radnju izvrsenja u odnosu na prvi.Podrazumeva situaciju u kojoj se upotrebljava dokument neistinite sadrzine a koji je drzavni organ u zabludi overio.KD moze biti ucinjeno sam sa direktnim umisljajem, pri cemu je ucinilac svestan neistinitog sadrzaja predmeta KD koji upotrebljava. Kazna- 3meseca-5godina

48.Krivina dela protiv slubene dunosti


Kada kazemo sluzbena duznost, mislimo na javnu sluzbu odnosno na organe uprave. Osim sluzbene duznosti kao osnovnog zastitnog objekta ova dela imaju za uzgredne zastitne objekte imovinu, slobode i prava gradjana. U demokratskom drustvu pojedincima se u organima uprave poveravaju posebna ovlastenja , da u ime drzave vrse vlast. Uporedo sa velikim ovlastenjima oni koji vrse vlast treba da imau i narocite obaveze. Nezakonito ili teze nepravilno delovanje drzavnih organa i lica kojima su poverna javna ovlastenja, moze da dovede do krivicnopravne intervencije. Time se stiti interes drzava u pogledu zakonitog obavljanja sluzbene duznosti. Za razliku od KD protiv dravnih organa i protiv pravosudja kod kojih izvrsilac KD moze biti svako lice izvrsilac ovog KD mogu biti samo sluzbena lica. Posledica- krivicnih dela vecinom je povreda sluzbene duznosti koja se ispoljava u tezem narusenju prava drugih, ostvarenju protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugog ili pricinjavanju stete drugom licu. Izvrsilac- ovih krivicnih dela mora da ima status sluzbenog lica, a sluzbenim licem se smatra: 1.Lice koje u drzavnom organu vrsi sluzbene duznosti 2. Izabrano, imenovano ili postavljeno lice u drzavnom organu 3. Lice koje u ustanovi, preduzecu ili drugom subjektu kojem je povereno vrsenje javnih ovlascenja, odlucuje o pravima, obavezama ili interesima fizickih ili pravnih lica 4. Lice kome je fakticki povereno vrsenje pojedinih sluzbenih duznosti ili poslova 5. Vojna lica

Osim sluzbenog lica KD moze da izvrsi i lice sa svojstvom odgovornog lica u pravnom licu kao i strano sluzbeno lice. Stranim sluzbenim licem smatra se ono lice koje je clan zakonodavne , izvrsne ili sudske vlasti neke drzave. Postoji samo jedno krivicno delo u okviru krivicnih dela protiv sluzbene duznosti koje moze da ucini svako lice, to je davanje mita. I zato se cesto istice da se ovo KD ne svrstava u tzv. Sluzbena kricvicna dela . Na osnovu svojstva izvrsioca prihvacena je podela na prava i neprava krivicna dela protiv sluzbene duzosti. Prava su ona ciji je izvrsilac iskljucivo sluzbeno lice a neprava ona ciji izvrsilac moze da bude svako lice pri cemu je predvidjen njihov tezi, kvalifikovani oblik ako ih izvrsava sluzbeno lice. Od znacaja je i podela na opsta i posebna krivicna dela, s tim da opsta cine sva sluzbena lica a posebna samo pojedine kategorije sluzbenih lica kao sto su krsenje zakona od strane sudije , javnog tuzioca i njegovog zamenika.

Zlouptreba sluzbenog polozaja


Krivicno delo zlouporebe sluzbenog polozaja je opste u odnosu na druga krivicna dela i zato ovo KD ne moze da se pojavi u idealnom sticaju sa posebnim KD jedino moze da bude u sticaju sa KD primanje mita. Razlikujemo osnovni oblik KD i dva teza kvalifikovana oblika.

Osnovni oblik
Ovo KD cini sluzbeno ili odgovorno lice koje iskoriscavanjem svog sluzbenog polozaja ili ovlascenja, prekoracenjem granice svog sluzbenog ovlascenja ili nevrsenjem svoje sluzbene duznosti pribavi sebi ili drugom fizickom ili pravnom licu kakvu korist, odn drugom nanese stetu ili mu teze povredi prava.

Radnje izvrsenja je alternativno propisana i ispoljava se kao : 1. Iskoriscavanje sluzbenog polozaja i ovlascenja situacija postoji onda kada sluzbeno lice preduzme odredjenu delatnost u okviru svog delokruga posla , ali ne u interesu sluzbne, nego da bi time pribavio sebi ili drugom ili fizickom ili pravnom licu neku korist ili da nekom nanese stetu. Prema tome kod ovog oblika radnje izvrsenja, sluzbeno lice ne prelazi okvire svojih sluzbenih ovlascenja , ali su ugrozeni interesi sluzbe njegovim postupanjem koje je motivisano ostvarenjem licnih ciljeva. 2. Prekoracenje granice sluzbenog ovlascenja prekoracenje sluzbenog ovlascenja postojace kada sluzbeno lice preduzme sluzbene radnje koje su izvan njegovog sluzbenog ovlascenja i pri tome pribavi sebi ili drugom kakvu korist ili nekom nanese stetu. Rec je o situaciji kad ucinilac preduzima sluzbenu radnju koja je u nadleznosti drugog sluzbenog lica ili vrsi sluzbenu radnju u okviru svojih sluzbenih ovlascenja ali bez posebnog potrebnog odobrenja ili saglasnosti drugog, i njemu nadedjenog sluzbenog lica. 3. Nevrsenje sluzbene duznosti znaci nepreduzimanje sluzbenih radnji radi ostvarenja sluzbenih zadataka koje nalaze sluzbena duznost. Radnja se ostvaruje necinjenjem ili cinjenjem. Posedica KD je alternativno predvidjena i moze da se sastoji u : 1. Pribavljanju neke koristi sebi ili drugom fizickom ili pravnom licu To moze da bude imovinska ili ne materijalna korist. Imovinska moze biti novcana ili druga imovinska primanja ali su moguci i drugi oblici povecanja imovine ucinoca.nagrade ,placanja tudjih racuna, letovanja, placeni put u inostranstvo i sl.

2. Nanosenjem drugom neke stete takodje moze biti materijalna i ne materijalna. 3. Tezoj povredi prava drugog takodje se odnosi na imovinsko ili neko drugo pravo. Delo je dovrseno tek kada je steta ili teza povreda nastala, ako posledica izostane radice se o pokusaju krivicnog dela. Umisljaj Kod ucinoca mora da postoji svest da zloupotrebom sluzbenog polozaja sebi ili drugom pribavlja odredjenu korist, odn nekom nanosi stetu. Izvrsilac Izvrsila ovog KD mora da ima narocito svojstvo, moze da bude svako sluzbeno ili odgovorno lice. Sto se tice saucesnika za njih nije neophodno da imaju svojstvo sluzbenog ili odgovornog lica. Kazna sest meseci do pet godina.

Kvalifikovani oblici
Tezi Postoji ako je izvrsenjem dela pribavljena veca imovinska korist od 450 000 dinara. Najtezi u slucaju koristoljubive zloupotrebe sluzbenog polozaja ako je osnovnim KD pribavljena imovinska korist veca od 1,5 miliona. Kazna za tezi oblik 1-8 godina , najtezi oblik 2-12 godina.

Pronevera

Propisanim krivicnim delom pronevere stiti se zakonsko vrsenje sluzbene ili radne duznosti u vezi sa koriscsenjem odredjenih predmeta cijim prisvajanjem moze da se ostvari imovinska korist. KD se sastoji iz osnovnog i dva teza kvalifikovana oblika.

Osnovni oblik
Dispozicija propisana u ovom clanu glasi ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protiv pravnu imovinsku korist, prisvoji novac hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u sluzbi ili na radu u drzavnom organu, preduzecu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Radnja izvrsenja je prisvajanje stvari koje su izvrsiocu poverene na sluzbi ili na radu.Kaze se da je pronevera utaja ucinjena ucinjena u vrsenju sluzbene duznosti. Prisvajanje je radnja kod koje izvrsilac ispoljava svoju odluku da raspolaze kao svojim stvarima koje su mu poverene na sluzbi ili radnoj duznosti. Izrazom stvari poverene u sluzbi ili na radu oznacava da su ti predmeti sluzbenom licu ili drugom radniku povereni po posebnom osnovu- da bi njima ili pomocu njih izvrsavao sluzbene ili druge radne obaveze, na osnovu toga omoguceno je razgranicenje pronevere od kradje( magacioner cini proneveru nad stvarima o kojima je duzan da vodi racuna u magacinu, a nocni cuvar iznoseci stvari iz magacina cini kradju ). Ukoliko ucinilac vrsi vise pronevera u odredjenom vremenskom kontinuitetu a na stetu istih ostecenih, primenice se konstrukcija produzenog KD. (Blagajnik potkrada zaposlene u firmi).

Posledice KD je dovrseno prisvajanjem novca hartija od vrednosti ili drugih stvari koje su poverene uciniocu . (Pokusajem se prema VSS smatra kada je utvrdjeno da je ucinilac prilikom vrsenja popisa u radnji u kojoj je bio poslovodja, a koa je prethodne noci obijena, pokusao da prijavi da mu je odnet novac iz fioke, a nije). Objekat radnje izvrsenja Mogu biti novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari poverene izvrsiocu u sluzbi ili na radu. To mogu biti i stvari nastale u vezi sa sluzbom ili radom samog izvrsioca (krade na vagi ).Predmet pronevere moze da bude svaka pokretna stvar koja ima imovinsku vrednost. Ucinilac ce biti odgovoran za onu vrednost koju stvar ima u legalnom prometu. Umisljaj Ovo KD moze biti izvrseno samo sa direktnim umisljajem , izvrsilac ne mora da ima svojstvo sluzbenog ili odgovornog lica, dovoljno je da je rec o licu kome je u sluzbi ili na radu bila poverena imovina. Kazna 6 meseci do 5 godina.

Kvalifikovani oblici
Tezi Ako je pribavljena imovinska korist veca od 450 000 dinara. Najtezi Pribavljena imovinska korist veca od 1,5 miliona dinara. Tezi oblik postojace i kada je u izvrsenju dela ucestvovalo vise lica koja su medjusobno podelila novac. Kazna tezi oblik 1-8 godina, najtezi 2-12 godina.

49.Krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, Primanje i davanje mita
Krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika
lan 360 Sudija ili sudija porotnik, javni tuilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu tetu, donese nezakonit akt ili na drugi nain prekri zakon, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu preko etristopedeset hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ako vrednost pribavljene imovinske koristi ili nanete tete prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Primanje mita
Zastitni object ovog KD je sluzbena duznost koja mora zakonito da se izvrsava.. Ovo je jedno od krivicnih dela propisanih u nastojanju da se spreci korupcija sluzbenih lica. Sluzbeno lice prima mito od drugog lica, koje mu daje mito. Ovo krivicno delo ima tri osnovna I jedan tezi oblik.

Osnovni oblik
KD ima tri osnovna oblika.Prvi oblik KD cini sluzbeno lice koje neposredno ili posredno zahteva, ili primi poklon ili kakvu drugu korist ili koje primi obecanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog, a da u okviru svojih sluzbenih ovlascenja izvrsi sluzbenu radnju koju ne bi smeo da izvrsi, ili da ne izvrsi radnju koju bi morao da izvrsi. Drugi oblik- odnosi se na primanje mita kako bi se izvrsila zakonom propisana radnja. Znaci trazi novac ili bilo kakvu korist za nesto sto je duzan ciniti, odnosno da ne cini nesto sto nije duzan ciniti. Treci oblik se odnosi na primanje mita posle ucinjene sluzbene radnje.

Radnja izvrsenja KD Za sve oblike primanja mita je alternativno propisana: 1. Zahteva poklon 2. Prima poklon ili neku drugu korist 3. Primi obecanje poklona ili neke druge koristi. Zahtevanje poklona moze biti neposredno i posredno. I primanje poklona moze biti neposredno i posredno.Cak moze da postoji i verbalno odbijanje prijema poklona pri cemu se sasvim drugacije fakticki postupa. Ako je izvrsilac i pored verbalnog odbijanja primio poklon smatrace se da je preduzeo radnju KD. Pravo pasivno podmicivanje- je situacija kada sluzbeno lice neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon, ili kakvu drugu korist ili pak obecanje o poklonu, da u okviru svog sluzbenog ovlascenja ucini nedozvoljenu sluzbenu radnju koju bi moralo da izvrsi. Kazna od 2-12 godina Nepravo pasivno ponasanje- sluzbeno lice prima mito da bi postupilo u okviru svojih sluzbenih ovlascenja, Kada se mito daje na ovakav nacin, uvek postoji neki sporazum izmedju lica koje daje mito i sluzbenog lica. Ova povezanost mora biti utvrdjena.

KD se smatra dovrsenim samim primanjem obecanja o mitu bez da je mito dat. Zbog toga pokusaj kod ovog KD nije moguc. Kazna 2-8 godina

Naknadno podmicivanje- je situacija u kojojse zahteva ili primi poklonili duga korist, posle izvrsenja odnosno neizvrsenja sluzbene radnje.( carinik ne carini neku robu dok za to neprimi naknadu) Kazna 3 meseca-3 godine Objekat radnje izvrsenja Zahteva se ili prima mito, sto je sinonim za poklon ili drugu korist, stim da poklon predstavlja svaku imovinsku korist koja se drugome daje bez naknade.Uobicajeno je da to bude novac, mada mogu i neki drugi predmeti.Obecanje poklona moze da se odnosi na vrednost koju davalac nema, ali ce steci u izglednom vremenu. Druga korist mogu da budu razlicita primanja imovinskog i neimovinskog karaktera ( putovanja u inostranstvo, besplatna letovanja, dobijanje povoljnih kredita i sl) Umisljaj Ovo KD moze biti ucinjeno samo sa umisljajem. Izvrsilac Izvrsilac ovog KD je sluzbeno lice sa kojim se izjednacava odgovorno lice u preduzecu. Izvrsilac moze biti i strano sluzbeno lice.Primljeni pokloni ili imovinska korist podlezu obaveznoj meri oduzimanja imovinske koristi.

Kvalifikovani oblik
Postoji kada se pravo ili nepravo pasivno podmicivanje cini u vezi sa otkrivanjem krivicnog dela ili izvrsenjem krivicne sankcije.Izvrsilac ovog KD moze biti samo sluzbeno lice . Kazna 3-15 godina

Davanje mita
Propisivanjem ovog KD stiti se zakonsko vrsenje sluzbe od ugrozavanja spolja u slucajevima takozvanog aktivnog podmicivanja. Ovo KD ima dva osnovna oblika.

Osnovni oblici
Krivicno delo postoji kada se sluzbenom ili bilo kom odgovornom licu ponudi ili obeca poklon ili kakva druga korist, da sluzbeno lice u okviru svog sluzbenog ovlascenja izvrsi sluzbenu radnju koju ne bi smelo da izvrsi ili da ne izvrsi neku radnju koju bi moralo.Ovo je oblik u kome se radnje izvrsenja preduzimaju kako bi sluzbeno lice izvrsilo nezakonitu radnju.

Kazna od 2 do 12 godina Drugi oblik ovog KD cini onaj ko sluzbenom licu ili bilo kom odgovornom licu ponudi ili obeca poklon ili bilo kakvu korist da bi sluzbeno lice uradilo nesto sto bi inace moralo ciniti ili da ne izvrsi radnju koju ne bi smelo ciniti. Radnja izvrsenja se u ovom slucaju odnosi na zakonitu radnju sluzbenog lica. Kazna od 2 do 8 godina Radnja izvrsenja Radnja izrsenja ovog KD je: 1. Davanje 2. Nudjenje 3. Obecanje 4. Posredovanje Davanje znaci urucivanje poklona neposredno ili posredno sluzbenom licu. Nudjenje poklona-je svaka radnja kojom ucinilac nastoji da poklon koji se nalazi kod njega sluzbeno lice primi. Obecanje poklona ili neke druge koristi moze biti ucinjeno na razlicite nacine , ne samo verbalno nego i konkludentnim radnjama. Posredovanje je svaka ona radnja kojom neko doprinosi da se poklon ili neka druga korist sluzbenom licu obeca ili ucini. Posredovanje je u sustini radnja pomaganja propisano kao izvrsilacka radnja. Ako bi onaj ko posreduje deo poklona zadrzao za sebe ta okolnosti bi predstavljala otezavajucu okolnost pri odmeravanju kazne. Drugi oblik sastoji se u aktivnom podmicivanju sluzbenog lica da bi delovalo na zakonom predvidjen nacin. Radnja izvrsenja i ovde je davanje, nudjenje , obecanje i posredovanje. Delo je dovrseno samim obecanjem poklona, te otuda cinjenica da do predaje poklona nije doslo ne iskljucuje postojanje krivicnog dela. Takodje ni cinjenica da sluzbeno lice nije prihvatilo obecani poklon ne iskljucuje postojanje krivicnog dela, otuda nije moguc pokusaj ovog KD. Osnovna razlika u odnosu na krivicno delo pasivnog podmicivanja jeste u tome sto davanje mita mora da predhodi izvrsenju sluzbene radnje (nema naknadnog davanja mita), za to po odluci vrhovnog suda kada je davanje poklona izvrseno posle obavljanja sluzbene radnje nema krivicnog dela davanja mita. Objekt radnje pojam poklona, druge koristi (mita) treba tumaciti kao kod krivicnog dela primanja mita. Mito treba da bude dato ili obecano licu, sa statusom sluzbenog lica ili odgovornog lica u preduzecu ili stranog sluzbenog lica. Umisljaj- KD moze da bude ucinjeno iskljucivo sa umisljajem. Izvrsilac ovog KD moze da bude svako lice. Poklon ili imovinska korist koji su predmeti dela mogu da se oduzmu po osnovu izrecene mere bezbednosti oduzimanja predmeta, s tim da se vrate licu koje je poklon dalo.

50.Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom

Opte karakteristike
Ovo su meunarodna krivina dela u uem smislu ili prava, ista, apsolutna krivina dela. Ona predstavljaju razliite delatnosti kojima se kre meunarodni ugovori, sporazumi, garancije i konvencije i tako naruava ili ugroava mir meu narodima i bezbednost oveanstva ili kojima se kre ratna pravila o postupanju zaraenih strana. Nastanak meunarodnog krivinog prava vezan je za pojavu meunarodnog ratnog prava koje je znailo velik progres ka humanizaciji rata. U naem krivinom zakonodavstvu je predvieno vie krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom. Ova krivina dela nastaju krenjem pravila sadranih u meunarodnim konvencijama.

Objekt zatite ovih krivinih dela je odreen kao: 1. ovenost 2. Dobra zatiena pravilima meunarodnog prava Zatita ovenosti podrazumeva zatitu osnovnih, fundamentalnih, univerzalnih ljudkih dobara kao to su. ivot, zdravlje, ast, ugled, dostojanstvo, ljudska prava i slobode. Meunarodno pravo kao skup pravila sadanih u meunarodnim aktima odreuje sistem zatienih vrednosti od opteg znaaja koja se moraju tititi, ne samo u doba mira ve i u doba rata. Radnja izvrenja ovih krivinih dela se javlja u dva oblika. To su: 1. Izdavanje nareenja da se izvri krivino delo 2. Neposredno preduzimanje zakonom predviene radnje izvrenja konkretnog krivinog dela U prvom sluaju delo je svreno samim momentom izdavanja nareenja od strane predpostavljenog politikog ili vojnog rukovodioca i delo postoji im je takvo nareenje izdato, bez obzira da li je potinjeni ili drugo lice postupilo po takvom nareenju ili ga je odbilo. Ova krivina dela se vre na zakonom odreen nain, krenjem pravila meunarodnog prava, to znai da je lelemant protivpravnosti unet u njihov opis. Ta protivpravnost je obuhvaena umiljajem uinioca. Najvei broj ovih krivinih dela se moe izvriti u odreeno vreme, za vreme rata, oruanog sukoba, ili okupacije. Po pravilu, ova se krivina dela vre organozovano i sa ciljem sprovoenja politike vladajue grupe ili partije. Ova krivina dela se vre samo sa sa umiljajem. Kod nekih krivinih dela iz ove grupe postoji izuzetak od principa da svako krivino delo i svaka izreena krivina sankcija po proteku zakonom odreenog vremena zastarevaju. Naime, prema lanu 108.KZ RS krivino gonjenje i izvrenje izreene kazne ne zastarevaju za sledea krivina dela: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Genocid Zloin protiv ovenosti Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika Organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina

7. Druga krivina dela za koja po ratifikovanim meunarodnim ugovorima zastarelost ne moe da nastupi. Gonjenje i kanjavanje za ova krivina dela ostvaruje se na osnovu univerzalnog principa prostornog vaenja krivinog zakona.

51.Genocid i Zloin protiv ovenosti


Delo se sastoji u izdavanju nareenja da se vre ili u vrenju ubistava, tekih povreda tela, tekog naruavanja telesnog, duevnog zdravlja lanova grupe, u stavljanju grupe u takve ivotne uslove koji dovode do potpunog ili deliminog istrebljenja , u primeni mera kojima se spreava raanje izmeu pripadnika grupe ili u vrenju prinudnog preseljavanja dece u drugu grupu u nameri da se potpuno ili delimino uniti nacionalna, etnina, rasna, ili verska grupa kao takva. Re ima poreklo iz latinskog jezika i znai narodoubistvo, to je sloenica rei genos-rod i ossidere-ubiti. Objekat zatite je ovenost i zatita osnovnih fundamentalnih ljudskih dobara kao to su ivot, zdravlje, ugled, ast, dostojanstvo. Objekat napada je nacionalna etnika rasna ili verska grupa kao specifina grupa, iako se delo neposredno izvrava prema pojedincima. Radnja izvrenja se javlja u dva oblika. To su:

1. Izdavanje nareenja da se izri krivino delo 2. Neposredno preduzimanje radnje izvrenja konkretnog krivinog dela Delo postoji im je takvo nareenje izdato bez obzira dal je potinjeni ili drugo lice postupilo po takvom nareenju ili ga je odbilo.Ovde podstrekavanje znai dobija karakter samostalne radnje. Delo se moe izvriti i neposrednim preduzimanjem sledeih radnji:

1. ubijanje, nanoenje tekih telesnih povreda ili teko naruacanje fizikog odnosno psihikog zdravlja lanova nacionalne, etnike, rasne i verske grupe. 2. stavljanje grupe u ivotne uslove koji vode do potpunog ili deliminog istrebljenja 3. primenjivanje mera kojima se spreava raanje izmeu pripadnika jedne grupe 4. prinudno preseljavanje dece u drugu grupu Izvrilac dela moe biti svako lice, a u pogledu krivice potreban je direktni umiljaj koji kvalifikuje navedena namera.

Zloin protiv ovenosti


Delo ini lice koje krei pravila meunarodnog prava u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovnitva naredi vrenje ili neposredno izvri: ubistva,stavljanje stanovnitva ili jednog njegovog delau takve ivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili

deliminom istrebljenju, porobljavanje, prinudno preseljavanje, muenje, silovanje, prinuavanje na prostituciju itd. Objekat zatie je odreen kao: 1. ovenost 2. civilno stanovnitvo Zatia ovenosti podrazumeva zatitu osnovnih ljudskih vrednosti kao to su : ivot, telesni integritet, zdravlje, ast, ugled, dostojanstvo, imovina. Civilno stanovnitvo je celokupno neborako stanovnitvo koje se zatekne na odreenoj teritoriji.

Radnja izvrenja se javlja u dva oblika. To su:

1. izdavanje nareenja 2. neposredno preduzimanje radnje izvrenja KD. U prvom sluaju delo je svreno samim izdavanjem nareenja od strane pretpostavljenog i postoji samim nareenjem bez obzira da li je delo izvreno ili ne. U drugom sluaju radnja izvrenja se sastoji u neposrednom preduzimanju sledeih delatnosti, uperenih protiv civilnog stanovnitva: 1. ubistva 2. stavljanje stanovnitva ili jednog njegovog dela u takve ivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili deliminom istrebljenju. 3. porobljavanje 4. prinudno preseljavanje 5. muenje 6. silovanje i prisiljavanje na prostituciju 7. proganjanje ili proterivanje na nacionalnoj i verskoj osnovi 8. zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija, kako bi im se uskratila pravna zatita 9. ugnjetavanje rasne grupe 10. uspostavljanje dominacije jedne grupe nad drugom 11. svi ostali slini nehumani postupci Za postojanje dela je bitno ispunjenje jos dva elementa , a to su da se radnja dela sprovodi na odreen nain- krenjem pravila meunarodnog prava, te da se radnja izvrenja sprovodi kao deo u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovnitva.

54.Krivina dela protiv vojske RS


Grupni zastitni objekt ovih krivicnih dela je vojska Srbije. Cini je stalni sastav(profesionalni vojnici i vojnici na dobrovoljnom sluzenju vojnog roka) i rezervni sastav(rezervni oficiri, podoficiri i vojnici).

Raniji vazan drustveni polozaj vojske razlog je sto se u bivsim krivicnim zakonicima drzava u cijem sastavu je Srbija bila, propisana brojna krivicna dela protiv vojske. I danas, postoje brojna krivicna dela koja se prema zastitnom objektu dele na : KD protiv staresinstva i vojne discipline, ne izvrsavanje i odbijanje naredjenja KD ometanja vojne sluzbe Vojna sluzbena KD, povreda obezbedjenja drzavne granice, zlostavljanje podcinejnog ili mladjeg KD izbegavanja vojne obaveze i bekstva iz vojske KD protiv vojne tajne KD protiv vojne imovine Ratna vojna KD, podrivanje vojne i odbrambene moci, predaja i prelazak neprijatelju, pomaganje neprijatelju, napustanje plovila ili vazduhoplova pre vremena itd.. Radnja izvrsenja Grupni zastitni objekt stiti se propisivanjem razlicitih radnji izvrsenja KD, kojima se ne izvrsava gradjanska duznost odazivanja vojonm pozivu, remeti vojna organizacija, disciplina, krse pravila vojne sluzbe, utice na borbenu gotovost. Specificnost ratnih vojnih KD jeste u tome da se odnose na sluzbu u neprijateljskoj vojsci, pomoc neprijatelju i sl u vreme rata. Vreme izvrsenja KD je bitno obelezje pojedinih KD zbog toga sto je osnovna funkcija vojske upravo odbrana zemlje od spoljne agresije u ratu. Otuda zakon predvidja da odredjena KD se cine za vreme ili neposredno pred borbu ili za vreme ratnog stanja, sto znaci da u miru ne mogu biti pocinjena. Automatski to ih cini kvalifikovanim te za ove oblike dela se predvidja i strozije kaznjavanje. Izvrsilac KD najcesce je odredjen kao vojno lice. Zajedno sa civilnim licima na sluzbi u vojsci Srbije, vojna lica su pripadnici vojske Srbije. Znacenje izraza vojno lice obuhvata: lica na odsluzenju vojnog roka, oficire, podoficire, pitomce vojnih skola , vojne sluzbenike, civilna lica u vojsci i td.. Kod nekih KD izvrsilac moze da bude samo posebna kategorija vojnih lica(vojni staresina, koji ne preduzima mere za zastitu svoje jedinice). Kaznjavanje Zbog toga sto se radnjom KD koja podriva borbenu gotovost direktno otezava odbrana, zakon za pojedina dela narocito ratna dela predvidja stroge kazne, u poredjenu sa ostalim delima. Vojim licima ne moze da se izrekne sudska opomena za KD protiv vojske. Prema vojnim licima za pocinjeno KD protiv vojske Srbije za koje je propisana kazna do 3 godine, umesto krivicne sankcije moze da se izrekne disciplinska kazna ili neka druga mera zakonom predvidjena( pod uslovom da to zahtevaju interesi sluzbe). Poseban osnov iskljucenja protivpravnosti Izvrsenje KD po naredbi predpostavljenog moze izuzetno da predstavlja posebni osnov iskljucenja protivpravnosti. Ukoliko se naredjenje odnosi na izvrsenje KD za koje moze da se izrekne 5 godina zatvora, a podcinjeni je znao da izvrsenjem cini KD, ne moze da se iskljuci protivpravnost njegovog ponasanja. Poseban osnov za oslobadjanje od kazne Hijerarhijsko ustrojstvo vojne organizacije omogucava efikasno izvrsavanje naredjenja. U takvom sistemu neposlusnost se kaznjava, jer se narusava autoritet hijerarhije.Oslobadjanje od kazne u ovom slucaju moguce je ako je ucinilac nekog od navedenih dela bio izazvan nezakonitim i grubim postupanjem vojnog lica. Standard grubog postupanja procenjuje se prema konkretnim okolnostima, objektivno, na osnovu ponasanja vojog lica. Grubim postupanjem okarakterisace se bahato ponasanje vojnog lica i sl. Oblik krivice Osim umisljaja za veliki broj KD predvidja se kaznjavanje i kada su ucinjena iz nehata, jer vojna lica su duzna da pokazuju veci stepen paznje u odnosu na radnje koje preduzimaju. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz vojske Srbije


Zastitni objekt kod ovog KD je vojna sluzba koju vojna lica moraju da preduzimaju tokom odredjenog vremena i na odredjenom mestu , pri cemu s tog mesta mogu da se udaljavaju samo po odobrenju predpostavljenog staresine. Ovo KD ima osnovni oblik, dva teza, poseban oblik u vidu kaznjive pripremne radnje i dva posebna oblika.

Osnovni oblik

Delo se sastoji u samovoljnom odsustvu vojnog lica iz njegove jedinice ili sluzbe najmanje pet dana, ili krace vreme ukoliko odsustvuje vise puta u toku jedne godine ili samovoljnom napustanju jedinice za vreme izvrsenja vaznog zadatka, ili povecanog stepena borbene gotovosti jedinice. Radnja izvrsenja jeste samovoljno odsustvovanje (jednokratno ili vise puta u toku godine) ili samovoljno napustanje jedinice ili sluzbe da bi bilo reci o KD, potrebno je da to samovoljno odsustvovanje traje najmanje pet dana ili da se ponavlja vise puta u toku godine. Radnja KD Kada je u pitanju radnja, potrebno je da je preduzeta u narocito vreme, kada se izvrsava vazan zadatak ili za vreme povecanog stepena borbene gotovosti. Izvrsilac osnovnog oblika KD moze biti samo vojno lice, i to ono koje je vec u vojnoj sluzbi. Umisljaj Ovo KD moze biti ucinjeno samo sa umisljajem. Kazna Novcana kazna, ili kazna zatvora do jedne godine.

Kvalifikovani oblici
Prvi tezi oblik postoji ako se vojno lice krije da bi izbeglo sluzbu u vojsci ili samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice i sluzbe duze od 30 dana. Za ovo delo propisana je kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine . Drugi tezi oblik odnosi se na slucaj kada vojno lice napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbeglo sluzbu u vojsci. Neophodno je utvrditi postojanje namere za izbegavanje vojne sluzbe bekstvom u inostranstvo ili ostankom u inostranstvu. Kod kvalifikovanih oblika lice moze biti fakultativno oslobodjeno od kazne u onom slucaju kada se lice samo javi nadleznom drzavnom organu radi vrsenja vojne sluzbe.

Posebni oblici
Radnja KD jeste pripremanje bekstva u inostranstvo da bi se izbegla sluzba u vojsci. Izvrsilac moze da bude iskljucivo vojno lice. Poseban oblik KD podrazumeva radnju podstrekavanja. Radnja izvrsenja ogov drugog posebnog dela je pozivanje ili podsticanje vise lica na izvrsenje osnovnog oblika dela, dok treci posebni oblik dela cini onaj ko navodi vise lica na izvsenje tezih oblika dela. Za postojanje dela nije vazno da li je podstrekavanje bilo uspesno ili neuspesno.