Вы находитесь на странице: 1из 18

PRIMENA MREŽNOG

PLANIRANJA U UPRAVLJANJU
PROJEKTIMA
RAZVOJ TEHNIKE MREŽNOG
PLANIRANJA
• Tehnike i metode u oblasti upravljanja: operaciona istraživanja, mrežno planiranje,
linearno i nelinearno programiranje, heuristicko programiranje i dr.
• Najjednostavnija je tehnika mrežnog planiranja i zato se ona vrlo brzo razvila
• Pronalaskom metoda mrežnog planiranja omoguceno je da se kompleksno
obuhvate sve aktivnosti na nivou projekta
• Tehnika mrežnog planiranja nastala je krajem pedesetih godina, povodom dva
razlicita istraživačka zadatka. Jedan je bio vezan za realizaciju i unapredjenje
upravljanja projekta razvoja raketnog sistema Polaris, za potrebe americke
mornarice. Radni naslov projekta bio je Program Evaluation and Research Task
(PERT).
• Godinu dana ranije razvijena je metoda CPM (Critical Parth Method) u firmi du
Point Company, s namerom da se izvrši planiranje, održavanje i izgradnja fabrike
hemijskih proizvoda.
METODE MREŽNOG PLANIRANJA
• Metoda CPM je narocito pogodna za planiranje projekata kod kojih se
potrebno vreme za trajanje pojedinih aktivnosti može precizno
odrediti.
• Metoda PERT je značajna za planiranje istraživackih radova, gde
vreme trajanja pojedinih aktivnosti nije poznato, zato što ova
vremena imaju više karakter slucajnih nego normiranih velicina.
• Kasnije su razvijene druge metode mrežnog planiranja. Neke
znacajnije su:
•  MDM (Metoda Potencial Methode), tzv. potencijalna metoda
•  PD (Precendenc Diagramming)
•  OBPS metoda.
• Sve se one koriste za rešavanje različitih problema upravljanja
projektom. Zajedničko im je to da se mogu primeniti u svim osnovnim
fazama upravljanja projektom (planiranje, organizovanje i kontrola).
• Metode mrežnog planiranja se zasnivaju na grafickom prikazivanju
redosleda aktivnosti u okviru jednog projekta i njihovih medjusobnih
zavisnosti preko mrežnog dijagrama.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA
MREŽNOG PLANIRANJA
• Naučne osnove na kojima su zasnovane metode mrežnog planiranja,
pocev od dve osnovne metode: CPM i PERT, pa do najnovijih koje su
razvijene, su moderna algebra, teorija grafova i matematicka
statistika
• Definisanjem u teoriji grafova šta je tačka, strelica, put, kružni put,
petlja itd. stvoreni su uslovi da nastane jedan specifični model. Zbog
svog izgleda nazvan je mrežni model.
• Metode mrežnog planiranja omogućavaju grafičko prikazivanje
strukture projekta, i to uz primenu mrežnih dijagrama orijentisanim
aktivnostima.
• U slučaju mreže orijentisane aktivnostima, aktivnost se grafički
predstavlja strelicom a događaj kružićem.
• Glavna prednost ovih metoda je što omogućavaju i vrše razdvajanje
analize strukture od analize vremena. Analiza strukture obuhvata
podelu projekta na niz nezavisnih aktivnosti, kao i uspostavljanje
njihovog redosleda i medjuzavisnosti. Analiza vremena obuhvata
određivanje optimalnog trajanja aktivnosti u mreži.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA
MREŽNOG PLANIRANJA II
• Zahvaljujuci primeni tehnike mrežnog planiranja poboljšano je
planiranje procesa realizacije složenih projekata i povećana
efikasnost upravljanja tim procesima.
• Metode mrežnog planiranja imaju mogućnost precizne procene
troškova i utvrdjivanja kriticnih aktivnosti i kriticnog puta
• Primena metoda mrežnog planiranja donosi niz prednosti kao što
su:
•  da bi se napravio mrežni dijagram potrebno je sačiniti predhodnu
detaljnu situaciju projekta,
•  ona doprinosi uštedama na projektu i to kako vremenskim tako i
materijalnim,
•  omogućuju kontrolu projekta i kroz to utiču na blagovremeno
reagovanje prilikom pojave odredjenih problema,
•  omogućuju utvrđivanje kritičnih aktivnosti i kritičnog puta na
projektu, neophodni kadrovi i oprema mogu se rasporediti na
najbolji način.
PRAVILA ZA KONSTRUISANJE
MREŽNIH DIJAGRAMA
• Svaki projekat se sastoji od skupa aktivnosti i dogadjaja.
• Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak i
kraj, i za čije je izvršenje potrebno odredjeno vreme i odredjena
sredstva.
• Postoje stvarne i fiktivne aktivnosti. Stvarne aktivnosti zahtevaju
odredjena sredstva i odredjeno vreme, dok kod fiktivnih aktivnosti
to nije potrebno i one reprezentuju samo povezanost pojedinih
aktivnosti u projektu.
• Događaj je početna ili završna tacka jedne aktivnosti i nema
vremensku dimenziju. Pocetni dogadjaj oznacava stanje u kome
neka aktivnost pocinje, a završni dogadjaj stanje u kome se
završava.
• Aktivnosti se graficki predstavljaju strelicom, a događaji
krugom. Realizacija odredjenog projekta se graficki predstavlja
pomoću mrežnog dijagrama, koji se konstruiše uz pomoc
aktivnosti - strelica i dogadjaja - kružica.
GRAFIČKO PRIKAZIVANJE MREŽE
• Postoje dva oblika grafickog prikazivanja mreže i to:
•  mreže orijentisane aktivnostima
•  mreže orijentisane dogadjajima
• Kod mrežnih dijagrama orijentisanim aktivnostima,
aktivnost se prikazuje pomocu strelice u pravcu vremenskog
odvijanja posla.
• Kod mrežnih dijagrama orijentisanim dogadjajima, u
projektu se umesto aktivnosti definišu određeni dogadjaji, koji
su povezani strelicama, pošto se kretanje od jednog kružica do
drugog može javiti tek pošto se završi prethodni korak.
• Da bi mrežni dijagram određenog projekta zaista reprezentovao
stvarnost, potrebno je pridržavati se odredjenih pravila
(konvencija) pri konstrukciji mrežnih dijagrama
Tehnika mrežnog planiranja
Oblici grafičkog prikaza
I. oblik prikaza (CPM, PERT) II. oblik prikaza (PRECEDANCE)
Aktivnost na strelici (AOA - Activity on Arrow) Aktivnost na čvoru (AON - Activity on Node)

i A(i,j) j
TE TL trajanje TE TL Aktivnost Aktivnost
A B
TE … najranije vrijeme događaja
TL … najkasnije vrijeme događaja
Aktivnost
i,j … brojevi događaja
C
A(i,j) … aktivnost
trajanje … trajanje aktivnosti A(i,j)

X
Mrežni dijagram orijentiran aktivnostima (CPM,PERT)

Mrežni dijagram orijentiran događajima (PERT) X X


X
Kombinirani mrežni dijagram (CPM,PERT) X X

Mrežni dijagram s aktivnostima u čvorovima (PRECEDANCE) X X


Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama

Pravilo I
Svaka aktivnost mora otpočeti i završiti se u jednom narednom događaju.

A B A B
1 2 3 1 2 3
C C
POGREŠNO PRAVILNO
4

Pravilo II
Ako neka aktivnost ne može započeti pre završetka prethodne aktivnosti,
onda se one postavljaju u red tako da je završni događaj prethodne
aktivnosti identičan početnom događaju date aktivnosti.

A B međufazna montaža
1 2 3 13 kontrola 14 sklopa 15

Aktivnost A prethodi aktivnosti B Primjer


Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama
Pravilo III
Ako se više aktivnosti moraju završiti pre nego što može da počne sledeća
aktivnost, onda se sve te aktivnosti moraju završiti u početnom događaju
naredne aktivnosti.
1 A Dok aktivnosti A i B ne završe,
ne može početi aktivnost C

B C
2 3 4
Pravilo IV
Ako više aktivnosti može otpočeti pošto je prethodna aktivnost završena,
onda sve te aktivnosti počinju u završnom događaju prethodne aktivnosti

C
3

A B Aktivnosti B, C i D mogu početi


1 2 4 tek kad je aktivnost A završila

D
5
Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama
Pravilo V
Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički završni i početni, tada je radi
njihove identifikacije, neophodno uvođenje prividnih (fiktivnih S)
aktivnosti ili na početnom ili na završnom događaju,čije je trajanje 0
vremenskih jedinica.
B 5
POGREŠNO PRAVILNO B
S
A C
2 3 4 A C
2 3 4

Načini uvođenja prividne aktivnosti (S):


C C
3 4 3 4
B 5 S S 5 B

C 5 S S 5 C

B B
3 4 3 4
Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama
Pravilo VI
Ako se u jednom dogadjaju završava i iz njega pocinje više aktivnosti koje
nisu sve medjusobno zavisne, onda se prava zavisnost prikazuje pomocu
fiktivnih aktivnosti.
Primjer: Zadane su četiri aktivnosti sa zajedničkim događajem (3). Pretpostavka je da
aktivnost B zavisi od A i C, ali aktivnost D zavisi samo od C.

A B A B
1 4 1 3 5

3 S

C D C D
2 5 2 4 6

POGREŠNO PRAVILNO
Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama

Pravilo VII
U redosled aktivnosti može se uključiti proizvoljan broj prividnih
aktivnosti.

A B C D E
1 2 3 4 5 6

A B S C D E
1 2 3 4 5 6 7

Između aktivnosti B i C, uveli smo prividnu aktivnost S.


Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama
Pravilo VIII
Ukoliko neka aktivnost može početi pre potpunog završetka prethodne
aktivnosti, onda se ova prethodna aktivnost mora podeliti na dve
aktivnosti.

A C A1 A2 C
1 2 3 1 2 3 5

B
D B D
4 5 4 6

POGREŠNO PRAVILNO

Aktivnost A je podeljena na aktivnosti A1 i A2.


Tehnika mrežnog planiranja
Pravila oblikovanja mrežnog dijagrama
Pravilo IX
Bilo koja aktivnost u mrežnom dijagramu može se samo jedanput
odigrati, što znači da se u mrežnom dijagramu ne smeju pojaviti
zatvorene petlje (ciklusi).

A B C D
1 2 3 4 5

POGREŠNO

A B1 C1 B2 C2 D
1 2 3 4 5 6 7
PRAVILNO
Aktivnosti B i C se ponavljaju 2 puta, pa su označene kao B1, C1, B2 i C2.
Kod sastavljanja mrežnog dijagrama treba nastojati da detaljizacija pojedinih
dogadjaja bude istog reda. Ukoliko je potrebno raditi mrežni dijagram za
različite nivoe, može se ići na smanjenje broja događaja, ali pri tome se ne smeju uvoditi ovi
događaji koji već ne postoje u detaljnom mrežnom dijagramu.
Tehnika mrežnog planiranja
Numeriranje mrežnog dijagrama

1 4 5 6

Fulkersonovo
pravilo: 3

1. Početni se događaj označi najmanjim prirodnim brojem (0 ili 1), a sve


aktivnosti koje počinju u tom događaju se precrtaju pri kraju
2. Slijedećim većim brojem označimo onaj događaj čije su sve ulazne
aktivnosti precrtane pri svom kraju. Ukoliko ima više takvih događaja,
redoslijed označavanja je odozgo prema dolje ili slijeva na desno.

3. Precrtavaju se sve izlazne aktivnosti iz novo označenih događaja.


4. Ponavljaju se koraci 2 i 3 dok se svi događaji u mreži ne označe.
Napomena: Ukoliko se označavanje ne može izvršiti na ovaj način, u
mrežnom dijagramu postoji petlja (ciklus), što nije dozvoljeno.
Tehnika mrežnog planiranja
Izrada liste aktivnosti i njihove međuzavisnosti (1/2)
Oznaka i opis aktivnosti Prethodne aktivnosti

a) Dizajn kuće -
b) Izrada temelja a
c) Naručivanje i
prijem materijala a
d) Izgradnja kuće b, c
e) Izbor boje b, c
f) Izbor tepiha e
g) Završni radovi
d, f
3
Postavljanje
temelja
b 0
Dizajniranje kuće
i osiguranje sredstava c Izgradnja kuće Završni radovi
1 2 4 d 6 7
a Naručivanje i prijem g
materijala
e f
Izbor boje Izbor tepiha

5
Tehnika mrežnog planiranja
Izrada liste aktivnosti i njihove međuzavisnosti (2/2)

3
Postavljanje
temelja
b 0
Dizajniranje kuće
i osiguranje sredstava c Izgradnja kuće Završni radovi
1 2 4 d 6 7
a Naručivanje i prijem g
materijala
e f
Izbor boje Izbor tepiha