Вы находитесь на странице: 1из 40

1

1.

Meunarodni monetarni fond (IMF)

1.1. Istorijska perspektiva MMF-a


Meunarodni monetarni fond (MMF) je finansijska institucija koja po svom uticaju ima kljunu ulogu u sferi finansijskih odnosa u svetu. Osnovan je na svetskoj monetarnoj konferenciji u Breton Vudsu (SAD) 1944. godine, koja je i odrana sa idejom da se preduzme meunarodna akcija za ureenje stabilnih ekonomskih i valutih odnosa u svetu. Iz tog cilja definisani su i osnovni zadaci i ciljevi Meunarodnog monetarnog fonda. U tom kontekstu osnovna delatnost fonda je da se bavi pitanjima meunarodnog plaanja, finansiranja zemalja koje imaju platnobilansne deficite, pitanjima valutnih odnosa, kratkoronih problema nelikvidnosti u svetu, i dr. Pored toga, aktivnosti Fonda su usmerene u pravcu uspostavljanja multilateralizma u meunarodnim plaanjima za tekue transakcije, to zahteva ukazivanje deviznih ogranienja kod svih zemalja lanica Fonda. Ciljevi Meunarodnog monetarnog fonda odnose se na sledee: a) Unapreenje monetarne saradnje i uvoenje multilateralizma plaanja, b) Stabilnost deviznih kurseva, c) Uklanjanje deviznih ogranienja, koje sputavaju rad svetske trgovine, d) Pomaganje zemalja - lanica da prevaziu platno bilansne tekoe i deficite i e) Ostvarivanje visokog nivoa zaposlenosti, dohotka i privrednog razvoja, to je oznaeno u Statutu Meunarodnog monetarnog fonda kao primarni ciljevi ekonomske politike. Iz izloenih ciljeva proizilazi da je Meunarodni monetarni fond osnovan sa zadatkom opteg organizovanja svetske privrede. Osnivanje Meunarodnog monetarnog fonda izvreno je na postavkama koje su odravale sutinu monetarnih odnosa u sistemu zlatnog standarda, to u uslovima kada je pored zlata i nacionalni novac prihvaen kao meunarodno sredstvo plaanja. To znai da su rezervne valute (dolar i funta), pojavljivanjem u ulozi svetskog novca, trebalo da deluju na jedinstven nain na celom meunarodnom monetarnom podruju. Meutim, odreivanje vrednosti ovih valuta uglavnom se vri pomou nacionalnih kriterijuma. Slabost ovo sistema se upravo i ogleda u tome, jer nije prihvaen nikakav meunarodni instrument, koji bi mogao da prilagoava nacionalne kriterijume potrebama meunarodnog platnog prometa. Meunarodni monetarni fond nema nikakva ovlaenja da na meunarodnom nivo u kontrolise formiranje nacionalnih valuta, koje su prihvaene kao svetski novac, to predstavlja protivurenost jedinstva i stabilnosti meunarodnog monetarnog sistema. Zbog nedostatka, 1971. godine meunarodni monetarni sistem je dospeo u ozbiljnu krizu, koja je dovela do kraha polazne ideje bretonvudskog sistema. Ovaj sistem nije posedovao adekvatnu likvidnost i mehanizam prilagoavanja, te osnovni uzrok krize ovog sistema lei u nepostojanju pravog svetskog novca koji bi bio nezavistan u odnosno na nacionalne, ekonomske i monetarne politike. U sadanjem postbretonvudskom periodu i dalje su prisutni osnovni elementi krize: velike platnobilansne neravnotee, nestabilni devizni kursevi, poveanje spoljnih dugova,

budetski deficiti, inflacija i sl. Potrebne su nove akcije i mere koje e dovesti do opravka svetske privrede.1 Nuno je da industrijski razvijene zemlje prestanu da se bave samo sopstvenim problemima inflacije, budetskog deficita i bilansa plaanja, koji su rezultat stagnacije svetske trgovine i proizvodnje, ve da se vie okrenu obnavljanju privrednog rasta i napretka. S tim u vezi, i Meunarodni monetarni fond bi, pod uslovom da se promeni njegova struktura i da njegova politika bude u funkciji potreba razvoja zemalja u razvoju, mogao mnogo vie da pomogne ovim zemljama. IMF ima sledee zadatke: unapreenje meunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedniko reavanje monetarnih problema, proirivanje meunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i, proizvodnje, stabilizacija deviznih kurseva i spreavanje konkurentskih depresijacija, multilateralizam u meunarodnim plaanjima za tekue transakcije i uklanjanje deviznih ogranienja koja sputavaju rast meunarodne trgovine, obezbeenje finansijskih sredstava za pomo zemljama lanicama u uravnoteenju platnog bilansa i smanjenje platnobilansnih neravnotea. U okviru svojih intervencija Fond (IMF) ima nekoliko bitnih funkcija. Regulatorna funkcija: pre svega, ogleda se u sprovoenju adekvatne politike deviznih kurseva nacionalnih ekonomija, regulisanju kratkoronih platnobilansnih poremeaja zemalja i lanica, podizanje devizne likvidnosti odnosno obezbeenju kapacitetu za povraaj eksternih dugova manje razvijenih zemalja lanica. Garanciju sprovoenja regulatorne funkcije obezbeuje, prevashodno, nesporan autoritet Fonda, zatim praksa da ukoliko se lanica ne pridrava unapred prihvaenih standarda automatski postaje nepodobna za korienje sredstava Fonda, kao i injenica da Fond sve vie postaje mentor, odnosno konsultant najkrupnijeg svetskog privatnog kapitala. Konsultantska funkcija IMF-a: se obavlja na tri naina. Provobitno Fond se javlja kao tehniki konsultant zemalja lanica u oblastima politike deviznih kurseva, reavanja problema platnobilansnih poremeaja, politici izvoza i uvoza roba, usluga i kapitala kao i politici strukturnog prilagoavanja i posebno u oblastima monetarnokreditne, fiskalne i politike strukturnog prilagoavanja nacionalne privrede. Zatim fnnkcija obrazovanja i obezbeenja praktinog edukovanja za kadar u zemljama lanicama, naroito na polju statistiko-finansijske formulacije izvetaja i modela Fonda. Na kraju Fond ima razvijenu izdavaku delatnost koja dominantno pokriva oblasti meunarodnih finansija i razvoja. Funkcija finansiranja zemalja lanica: Fond odobrava kredite za kratkorono uravnoteenje platnog bilansa. Najee korieni vidovi kredita Fonda su: redovno pravo vuenja na bazi kvota, stand-by credits, kompenzatorne olakice (compensatory financing facility), sredstva za finansiranje zaliha (stock financing facility) i slino. Funkcije Fonda su meusobno vrlo komplementarne i kombinuju se sa funkcijama Svetske banke.

Puara Kostadin: Meunarodne finansije, Beograd, 2000. str. 114

Saglasno Sporazumu o osnivanju kljuni zadatak IMF-a je da nadgleda meunarodni monetarni sistem, a takoe sagledava i intervenie u domenu meunarodne likvidnosti. Svoju intervenciju IMF zasniva na uplatama kvota zemalja lanica kao i kreiranjem posebnog finansijskog instrumenta specijalnih prava vuenja (SDR). Special Drawing Rights (SDR) predstavljaju novo meunarodno sredstvo plaanja - novu rezervnu valutu. Specijalna prava vuenja kreirana su od strane IMFa sa ciljem uveanja obima meunarodne likvidnosti u skladu sa porastom obima meunarodnih plaanja (trgovine). Alokacije kreiranih emisija SDR izvrene su srazmerno postojeim kvotama zemalja lanica Fonda. Danas se vrednost jedinice SDR odreuje prema ponderisanoj korpi od pet kljunih svetskih valuta (USD, DEM, JPY, GBP, FRF). Zemlje lanice SDR prevashodno upotrebljavaju za obezbeenje deficitarne valute preko mehanizma Fonda. Takoe SDR se mogu koristiti kao: sredstvo obrauna, sredstvo za izravnanje, kratkoronih debalansa spoljnih finansija, denominator za iskazivanje vrednosti nacionalne valute i niz razliitih finansijskih transakcija (sredstvo plaanja, kreditiranja i sl.). Slika 1. Uee u specijalnim pravima vuenja

Pred SDR su postavljni vrlo ambiciozni ciljevi, ali su ostvareni rezultati relativno skromni. Doprinos do sada kreiranog iznosa SDR poveanju nivoa meunarodne likvidnosti je dosta skroman: udeo u ukupnim svetskim monetarnim rezervama, iskljuujui zlato, iznosi oko 3,6%. Danas samo osam zemalja, i to uglavnom manjih nerazvijenih, definie vrednost svojih valuta u SDR, i ako su Specijalna prava vuenja uglavnom i stvorena da bi igrala ulogu opteg denominatora

vrednosti nacionalnih valuta kako bi se njima poveao obim meunarodne likvidnosti.2 Obeleje IMF je osnivanje indeksa valuta. Specijalna prava vuenja (SDR Special drawing rights). Specijalna prava vuenja su bila namenjena kao smiljena rezerva aktive za zemlje lanice i predstavljaju sredstva dostupna svakom lanu u sluaju rasta IMF sredstava. Specijalnih prava vuenja predstavljaju valutni kreditni sistem izmeu centralnih banaka i pomau menadmentu u privremenom balansiranju platnobilansnih problema. Vrednost Specijalnih prava vuenja se izraunava kao prosek 5 vodeih valuta: US dolar - 39%, nemaka marka - 21%, japanski jen - 18%, engleska funta - 11%, francuski franak - 11% (u vreme dok su postojale kao nezavisne valute nemaka marka i francuski franak, a sada je to euro kao jedinstvena evropska valuta). Meunarodnu rezervnu imovinu uvedenu od strane IMF 1969. godine koja se tie interesa lanova IMF da novane rezerve, progresivni rast i meunarodne rezerve mogu biti znaajna podrka ekspanzivnoj svetskoj trgovinskoj politici predstavljaju specijalna prava vuenja (SDR). Glavne rezerve imovine bile su u zlatu i SAD dolarima to je uticalo da lanovi ne ele da globalne rezerve zavise od proizvodnje zlata, sa odreenim nestabilnostima koje se odnose na promene u deficitu platnog bilansa SAD privrede. Takvi poremeaji mogu uticati da doe do rasta SAD dolara da bi se ispravile postojee neravnotee u platnom bilansu. Specijalna prava vuenja bila su uvedena kao dopunska rezervna imovina koju IMF moe alocirati periodino lanovima kada za to imaju potrebu. Slika 2. Pozicija SAD u munarodnom investirnju

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 229

Specijalna prava vuenja - uglavnom poznata kao zlatni papir, mada nema fiziki oblik - se dele meu zemljama lanicama (zadravajui uee) prema procentu njihovih kvota. Prema tome, IMF je izvrio alokaciju 21,4 milijarde dolara izmeu zemalja lanica. Poslednja alokacija ili dodela je izvrena 1981. godine kada je 4,1 milijarda dolara bila dodeljena izmeu 141 zemlju koje su bile lanice IMF. Od 1981. godine zemlje lanice nisu imale potrebu za novom dodelom Specijalnih prava vuenja zbog razvoja meunarodnog trita kapitala. Septembra 1997. godine u svetlu prikljuenja novih lanova IMF - nove zemlje lanice nisu uestvovale u dodeli sredstava - Bord guvernera je izmenio etvrti amandman ugovora.3 Kada je usvojen zahtev novih zemalja lanica, IMF je izvrio dodelu Specijalnih prava vuenja u iznosu od 21,4 milijarde dolara iji iznos e biti distribuiran tako kako se kumulativno uveava broj lanova i u poreenju sa iznosom kvota. Zemlje lanice IMF mogu koristiti Specijalna prava vuenja u meusobnim transakcijama, zatim sa 16 institucionalnih vlasnika (holedrs) Specijalnih prava vuenja i sa IMF. Vrednost Specijalnih prava vuenja se odreuje na dnevnoj osnovi koristei etiri glavne devizne valute: euro, jen, funta sterling, US dolar. Na dan 01.8.2001. godine vrednost SDR 1= US$ 1,26. Sastav ili kompozicija SDR se odreuje svake pete godine koristei reprezentativne valute koje se koriste u meunarodnim transakcijama i uzimajui u obzir i one valute koje imaju znaajnu vanost u svetskoj trgovini i finansijskom sistemu. Najvei izvor sredstava kojima raspolae IMF je kvota supstitucije. Poto zemlje lanice plaaju 75 posto sopstvenih kvota u domaoj valuti, i zato to je veina valuta retka, to zahteva njihovu potranju van tih zemalja, i priblino polovina novca IMF prema zavrnom obraunu ne moe biti upotrebljena. Zbog toga se po slobodnim procenama oko 20% sredstava ili sve pozajmice od IMF po kursu tipine godine i veina potencijalnih zajmoprimalaca od IMF eli jedino konvertibilne valute: US dolar, euro, Japanski jen, funte i vajcarske franke. Uslov za stupanje u IMF je da zemlja lanica priloi izvesnu sumu novcazvanom kvota supstitucije. Kvote mogu posluiti u razne svrhe. Prvo, one stvaraju rezerve novca koje IMF moe da iznajmi zemljama lanicama koje se suoavaju sa finansijskim potekoama. Drugo, njihov cilj je da se odredi osnova za odreivanje koliki je doprinos svakog lana da bi mogao da srazmerno uloenim sredstvima da pozajmljuje sredstva od IMF, ili da dobija sredstva od IMF u periodinim dodelama specijalnih sredstava poznatih kao SPV (specijalna prava vuenja). to je vie uee zemlje lanice, to je i vie novca za pozajmljivanje. Tree, kvote odreuju pravo glasa lanova. IMF sam po sebi, uz pomo analize bogatstva i ekonomskih rezultata svake zemlje, moe da odredi iznos kvota svake zemlje lanice. to je bogatija zemlja, to je i vea kvota. Kvote se revidiraju svakih pet godina, tj. mogu da se poveavaju ili smanjuju u zavisnosti od potreba IMF i ekonomskog prosperiteta zemalja lanica.
3

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 134

Izvori sredstava Fonda i uslovi njihovog plasmana daju se u sledeem pregledu:4 Tabela 1. Kreditna sredstva IMF-a
Maksimalni pristup (% od kvote) Razlika kvote i nacionalne valute koju dri fond 25% Vraanje duga (broj godina)

Korienje sredstva

Uslovljenost

Rezervna trana

Nema

----

Prva kreditna trana

Program obuhvata prihvatljiv napor radi prilagovanja Stand-by sporazum na kvantitativnoj bazi sa povlaenjem sredstava u ratama vezanim sa ispunjavanjem kriterijuma izvrenja Program srednjeg roka trajanja (3 godine) u sluaju strukturne neravnotee, neuravnoteenosti bilansa plaanja i detaljan program strukturnih reformi za period od 12 meseci sa povlaenjem sredstva u ratama vezanim za ispunjavanje kriterijuma izvrenja

3-5

Vie kreditne trane

3 x 25 = 75%

3-5

Produene olakice (EFF)

165%

4,5-10

Nova Politika Pristupa (NAP) Poveanje kredita koje obezbeuju gornje kreditne trane ili pod proirenom olakicom sa pozajmljenim sredstvima Kompezatorne finansijske olakice i (CCFF) u sluaju nepredvienih spoljanjih uticaja, privremenog pada izvoznih prihoda i /ili rast cena uvoza ita

Na bazi ugovora u okviru viih kreditnih trani proirenih olakica

100% godinje; kumulativni iznos 300%

3.5-7

Povezana sa programom Fonda ili spremnost da sarauje sa IMF

95%

Spremnost na saradnju sa IMF Olakice za strukturno prilagoavanje (SAF). Povlaeni kredit (kamatna stopa 0,5%) zemljama sa niskim dohotkom Proirene (ESAF) strukturalne olakice Program srednjeg roka trajanja (3 godine) koji se sastavlja u konsultaciji sa Svetskom bankom i IMF, uz strukturne reforme Kao i kod SAF, ali sa ambiciznijim programom: kredit zavisi od 6 mesenih provera kriterijuma izvrenja Namera da se usaglasi program prilagoavanja sa IMF

35%

3-5

50%

5.5-10

255%

5,5-10

Olakice za sistematsku transformaciju (SAF) za zemlje koje prelaze u trinu ekonomiju

2x25=50%

4,5-10

Izvor: IMF (1997). Poto su pristupile zamlje su se jo 1944. godine dogovorile da IMF moe efikasno da funkcionie i odluuje unutar zemalja lanica koje imaju pravo glasa koje je direktno povezano sa doprinosom instituciji kroz visinu kvota. Onaj ko najvie doprinosi IMF dobija najjai glas koji je odreen procedurom. Tako, SAD sada ima vie od 265.000 glasova ili oko 18 procenta od ukupnog broja, Palau ima 272 glasa ili oko 0,002 procenta.
4

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 221

1.2. Organizacija i funkcionisanje MMF-a


IMF-om rukovode dva organa: Odbor guvernera i izvrni odbor. Odbor guvernera ine ministri finansija ili efovi centralnih banaka iz svake od 184 lanice. Osim sastanaka guvernera, koji se sastaju u okviru Meunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta, guverneri se sastaju prilikom sazivanja godinjih sastanaka Svetske banke da bi se formalno bavili pitanjima IMF. Izvrni odbor ine 24 izvrna direktora koji predstavljaju 184 zemlje lanice IMF. Osam izvrnih direktora predstavljaju individualne drave: Kinu, Francusku, Nemaku, Japan, Saudijsku Arabiju, Rusiju, Veliku Britaniju i SAD. Ostalih 16 izvrnih direktora predstavljaju grupe ostalih drava. Slika 3 Grafiki prikaz organizacije MMF-a5

Puara K.: Meunarodne finansije, Beograd, 2001., str. 98

Najvei deo sredstva IMF dolaze, uglavnom, iz kvota, odnosno uplata zemalja koje postaju lanice IMF, ali se iznos kvota periodino uveava. Zemlje plaaju 25% od njihovih kvota u Specijalnim pravima vuenja ili vodeim valutama, kao to je US dolar, japanski jen.6 Meutim, IMF dozvoljava mogunost plaanja zemalja lanica u nacionalnoj valuti to im daje za mogunost dobijanja kredita kada izraze potrebu za njim. Iznos kvota odreuje relativnu snagu zemalja lanica u svetskoj ekonomiji. Velike zemlje imaju visoko uee u izvozu, odnosno veliko uee u trgovini, to znai da moraju imati visoku uee u kvotama. SAD predstavljaju najveu svetsku ekonomiju i uestvuju ukupno u kvotama sa 18 %. Na drugoj strani, Sejeli, najmanja zemlja na svetu, uestvuje ukupno u kvotama 0,0004 %. IMF moe doi do pozajmica koje predstavljaju zamenu za kvote na sledee naine. IMF ima dva naina da doe do sredstava, i to su: 1. General Arrangements to Borrow (GAB) je zakljuen 1962. godine i ima jedanaest lanova (vlade i centralne banke Grupe deset industrijalizovanih zemalja i vajcarske) i 2. New Arrangements to Borrow (NAB) zakljuen 1997. godine sa 25 lanova zemalja i institucija. Zajedno sa ova dva ugovora iznos raspoloivih pozajmica Specijalnih prava vuenja IMF je 34 milijarde dolara (poveanje za oko 46 milijardi dolara). Zemlje lanice koje se suoe sa deficitom platnog bilansa mogu, pod odreenim uslovima, raunati na kredite IMF. U osnovi, mogunost dobijanja kredita zavisi od veliine kvote date zemlje. Zaduivanje na osnovu kreditne trane moe dostii iznos od 100% kvote date zemlje - etiri trane po 25%. Pozajmica do iznosa prve kreditne trane moe se lako dobiti kada je posredi potreba da se pokrije deficit platnog bilansa. Ostale tri tzv. vie kreditne trane ve su uslovljene. Hitne asistencije koje Fond prua su: stand by aranmani, olakice za kompezatorno finansiranje, proirenje investicionih olakica, smanjenje siromatva i davanje olakica i drugo. Pored obinih pozajmica esto se koriste tzv. stand by aranmani, odnosno krediti u pripravnosti. Ovde je re o kreditima koje data zemlja moe koristiti u odreenom periodu u zavisnosti od potreba, ali i u zavisnosti od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno sa Fondom dogovoren. Godine 1963. uvedena je nova vrsta kredita: olakice za kompezatorno finansiranje. Ovi krediti su namenjeni zemljama koje se suoavaju sa platnobilansnim problemima zbog smanjenja deviznog priliva, ukoliko je to smanjenje rezultat delovanja spoljnjih faktora na koje data zemlja ne moe da utie. Kasnije su uvedene razne vrste kredita u vidu olakica: olakice za kompenzatorno finansiranje i nepredvidljive sluajeve, olakice za finansiranje tampon zaliha, olakice za strukturno prilagoavanje, poveane olakice za strukturno prilagoavanje, proirene Fondove olakice, dodatne finansijske olakice i sl. Od 1970. godine IMF sprovodi politiku davanja kredita najsiromanijim zemljama lanicama kako bi na taj nain ostvarile spoljanju nezavisnost, odrivi ekonomski rast i poboljale ivotni standard.

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 77

Slika 4 Proseno korienje IMF kredita od 1991 - 20007

U skladu sa koncesionim olakicama, koje se odnose na smanjenje siromatva, ponovo je izvreno strukturalno prilagoavanje (Enhanced Structural Adjustment Facility - ESAF) u novembru 1999. godine u cilju redukcije siromatva i ekonomskog rasta u politikim programima navedenih zemalja.8 Krajem 90-tih godina IMF uvodi olakice koje pomau zemljama koje se suoavaju sa naglim gubitkom trinog poverenja naglo irenje finansijskih kriza.

1.3. Unutranja konstitucija MMF-a


IMF je monetarna, a ne razvojna institucija koja ima vanu ulogu u redukciji siromatva u zemljama lanicama sa niskim dohotkom. Fond promovie politiku odrivog ekonomskog razvoja, koja je od esencijalnog znaaja za smanjenje siromatva, zatim utie na makroekonomsku politiku zemalja i drugo. Pre nekoliko godina IMF je pomagao zemlje lanice sa niskim dohotkom u provoenju ekonomske politike u cilju rasta i poboljanje ivotnog standarda, zatim pruao tehnike asistencije i finansijsku potporu. Izmeu 1986. i 1999. godine preko 56 zemalja, ukupno sa brojem stanovnika od 3,2 milijarde, prema programu (Structural Adjustment Facility - SAF), je dobilo niske kamatne stope za strukturalna prilagoavanja. Navedeni program je proizaao iz programa ESAF (Enhanced Structural Adjustment Facility), koji je uspostavljen da pomogne najsiromanijim zemljama IMF u njihovim naporima da ostvare snaan ekonomski rast i znaajno poboljanje u njihovim platnim bilansima.
7 8

www.imf.com Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 221

10

Slika 5 - Povezanost IMF-a sa ostalim institucijama9

Ove olakice znaajno doprinose razvoju zemalja lanica sa niskim dohotkom, u protivnom izostanak pomoi IMF i drugih donatora e dovesti u pitanje ostvarenje spomenutih ciljeva zemalja, odnosno redukciju siromatva. Stoga je neophodno veoma brzo delovati u pravcu preispitivanja razvoja i reavanja dunike krize u poslednjih nekoliko godina od strane vlada, meunarodnih organizacija i drugih. Prema tome, ove opaske moraju biti ozbiljno razmotrene kako bi odreeni propusti bili ispravljeni. Godine 1999. na zajednikom odranom sastanku IMF, Svetske banke i ministara zemalja lanica odlueno je da razviju strategiju redukcije siromatva siromanih zemalja na osnovu davanja kredita i otpisa duga od strane IMF i Svetske banke. Da bi se ova zamisao zaivila, neophodno je da veina zemalja promeni dosadanju politiku i da prihvate nove izmjene koje bi ile u pravcu budunosti. Novi pristup se fokusira na redukciji siromatva. Akcenat se fokusira na izradi strategije redukcije siromatva u nerazvijenim zemljama koje bi trebale kroz javnu debatu da dobiju podrku o pokretanju i formulisanju strategije. Meutim, strategija redukcije siromatva nerazvijenih zemalja treba, u prvom planu, da se fokusira na sopstvenom razvoju sa jasno artikuliranom vizijom svoje budunosti i sistematinim planom ostvarenja postavljenih ciljeva. Nova strategija predstavlja odreeni broj principa koji predstavljaju vodi u razvoju strategije redukcije siromatva.

www.economist.com

11

U principe ubrajamo: kompleksan pristup razvoju i irok pogled na siromatvo predstavljaju dva esencijalna pitanja, brz ekonomski rast je kritian za odrivu redukciju siromatva. Veliko uee siromanih zemalja moe uticati na potencijalno poveanje rasta nerazvijenih zemalja; Ciljevi zemalja preduzetnika, odnosno strategije je ostvarenje razvoja i redukcije siromatva, razvijene zemlje moraju saraivati veoma tesno. Ciljevi moraju biti jasno orijentisani na rezultate. Postavljeni ciljevi novog pristupa ne mogu biti preko noi ostvarljivi. Da bi doli do pozitivnih rezultata, neophodno je izvriti transformaciju u pogledu promene institucija, tj. izgradnju infrastrukture koja e odgovoriti na zahteve graana. Rezultati e doi do izraaja dugorono posmatrano, samo ako vlade nerazvijenih zemalja i meunarodne institucije budu tesno saraivale. Svaka zemlja lanica odrava politiku dijaloga sa IMF kroz monitoring. Jednom godinje odreuje politiku deviznog kursa u okviru svojih ovlaenja to je poznato kao lan TV konsultacije. Nadgledanje je zasnovano na ubeenju da jaka i istrajna domaa ekonomska reforma vodi do stabilnih deviznih kurseva, rasta i razvoja svetske ekonomije. IMF obezbeuje kredite za zemlje lanice za reenje platno-bilansne neravnotee i pomoi politici reformi. Od 28. februara 2002. godine dato je kredita 88 zemalja u iznosu od 61,7 milijardi Specijalnih prava vuenja. IMF stavlja na raspolaganje svojim zemljama lanicama svoje izvore finansija kroz razliite kreditne programe.10 Kao dodatak svojim regularnim olakicama (Stan-by Arrangements; the Extended Fund Facihty; the Supplemental Reserve Facility; Kontingent redit Lines; and the Compensatory Financing Facility), takoe, obezbeuje koncesionu pomo kroz svoje programe za redukciju siromatva zaduenim siromanim zemljama. Tehnika pomo se nudi u nekoliko oblasti, ukljuujui tu i fiskalnu, monetarnu politiku i statistiku. IMF nudi tehniku pomo i obuku nerazvijenim zemljama radi razvoja svojih ljudskih resursa, dizajniranje i implementaciju efektivne makroekonomske i strukturalne politike.

10

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 189

12

2. Meunarodna banka za obnovu i razvoj(IBRD) 2.1. Organizacija i aktivnosti IBRD


Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD - Internalional Bank for Reconstruction and Development) formirana je na istoj meunarodnoj monetarnoj konferenciji kada i Meunarodni monetarni fond. Ova institucija je poznata u svom delovanju i pod nazivom Svetska banka (WB-World Bank), a sedite joj je kao i Fonda u Vaingtonu (SAD). lanstvo zemalja lanica Svetske banke je uslovljeno lanstvom u Meunarodnom monetarnom fondu. Za razliku od Fonda koji se bavi poslovima kratkoronog finansiranja. Svetska banka se bavi poslovima srednjoronog i dugoronog finansiranja. Banka daje kredite zemljama lanicama za finansiranje projekata koji doprinose rastu i razvoju nacionalne privrede. Banka ocenjuje ekonomsku efikasnost projekata i odobrava odreena kreditna sredstva ukoliko takvi projekti doprinose stvaranju uslova za plasman privatnog kapilala, proirenju meunarodne trgovine i strukturne ravnotee u razvoju zemalja koje realizuju takve projekte. Pored redovnih kredita kojima Svetska banka podrava finansiranje projekata, praksa banke je da odobrava i kredite za tzv. strukturna prilagoavanja koji su opte razvojnog karaktera.11 Na poetku funkcionisanja novog meunarodnog monetarnog sistema monetarna i razvojna funkcija su bile odvojene izmeu Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Smatralo se da su monetarni problemi kratkoroni i da ih ne treba meati sa dugoronim, razvojnim; strukturnim problemima privrede. Ovakvom stavu su se suprostavile zemlje u razvoju istiui da isti razlozi lee u osnovi i monetarnih i razvojnih teskoa. Miljenje zemalja u razvoju, iako ispravno, prihvaeno je tek poetkom sedamdesetih godina i od tada Meunarodni monetarni fond i Svetska banka pokuavaju da pronau take pribliavanja u svom poslovanju. Osnovni zadatak Svetske banke pri osnivanjuje bio da potpomogne obnovu ratom razruene privrede zemalja lanica. Banka je olakavala investiranje kapitala i tako podsticala razvoj proizvodnih mogunosti u manje razvijenim zemljama. Posle nekoliko poratnih godina, kada su se mnoge privrede oporavile od posledica rata, osnovni zadatak IBRD bilo je dalje finansiranje razvoja zemalja-lanica. Meutim, pojavilo se dilema da li je njen zadatak da finansira privredni razvoj kao takav, bezobzira je li ta zemlja razvijena ili ne, ili da finansira razvoj zemalja u razvoju. Statut Banke ne daje precizan odgovor na ovo pitanje, mada je prihvaen stav da iako banka nije zatvorena za industrijske zemlje ipak treba prvenstveno da pomogne reavanje problema nerazvijenih zemalja.
11

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 228

13

Slika 6. Zemlje i institucije koje dre najvee zlatne rezerve

Sledei zadatak IBRD je da daje garancije, pri emu se stara da se prvenstveno ostvare prioriteti razvoja, da doprinese brem prelasku zemlje iz stanja nerazvijenosti u razvijenu ekonomiju, da zajmovi budu u skladu sa zajmovima iz drugih izvora itd. Osnovna ideja pri formiranju banke bila je da ona bude posrednik izmeu vika privatnog kapitala i zemalja kojima je on potreban, te je alternativno ostavljena mogunost da Banka i sama daje zajmove. Meutim, privatni kapital, za kojeg se smatralo da e biti osnovni nosilac finansiranja posleratnog razvoja, pokazao se kao nedovoljan i neorganizovan. U takvim uslovima Banka je odigrala izuzetno znaajnu ulogu jer je preuzela na sebe davanje zajmova nerazvijenim zemljama iz sopstvenih izvora. Dok je privatnom kapitalu od velike vanosti bio faktor sigurnosti, odnosno rizika pri plasmanu sredstava, a svetu su bila potrebna ogromna finansijska sredstva, jedino je Svetska banka reagovala na pravi nain, ublaavajui tranju za tim sredstvima. Poetni odobreni kapital pri osnivanju Banke iznosio je deset milijardi dolara, ali treba ukazuli na razliku izmeu odobrenog i uplaenog kapitala. Odobreni kapital je vei od uplaenog jer se samo deo odobrenog kapitala uplauje (20%), a ostatak slui kao garancija za obaveze Banke (80%). Zemlje lanice mogu biti pozvane da uplate odreeni deo ovog garantnog iznosa, u svojim nacionalnim valutama, ukoliko je to Banci potrebno da bi odgovorila svojim obavezma. Svetska banka je organizovana po vlasnikoj strukturi kao akcionarsko drutvo.12 Poetni kapital Banke je obezbeen iz kvota zemalja lanica, da bi se naknado poveavao potencijal pribavljanjem sredstava na finansijskom tritu, zatim kroz formu kofinansiranja ili emisijom obveznica (za koje papire garantuju vlade zemalja na ije valute glase
12

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 229

14

obveznice) koje su traene na meunarodnom tritu kapitala (jer Banka ima visok kreditni rejting AAA credit rating). U svojoj politici plasmana banka primenjuje kriterijum uravnoteenosti kako u pogledu irine namena tako i u pogledu teritorijalnog rasporeda zajmova, na ta ukazuju sledei podaci: Tabela 2. Struktura zajmova IBRD po nameni /do 30.06.1993. godine/ Napomena Iznos u mil $ Udeo u % Poljoprivreda i razvoj sela 42.470 18.1 Razvojne fin. institucije 22.005 9.4 Obrazovanje 10.438 4,4 Energija 50.246 21,4 Industrija 16.652 7,1 Neprojektni zajmovi 22.024 9,4 Stanovnitvo, zdravstvo i 3.363 1.4 ishrana Javni sektor 2.717 1.2 Mala privreda 4.587 2.0 Tehnika pomo 865 0,4 Telekomunikacije 4.098 1.7 Transport 33.605 14,3 Urbani razvoj 11.609 4,9 10.476 4.5 Vodosnabdevanje i melioralizacija Ukupno 235.154 100,0 Izvor: Jovanovi Gavrilovi, str. 160-161 Grafikon 1.Teritorijalni raspored odobrenih kredita (current US$ millions)

15

Izvor: IBID Raspored kredita po regionima: Afrika 2,159 Istona Azija i Pacifik 2,979 Istona Evropa i Centralna Azija 3,042 Latino Amerika i Karibi 4,063 Srednji Istok i Severna Afrika - ,920 Juna Azija 2,112

Grafikon 2. Kreditiranje po sektorima u 2000. g.

16

Rukovodstvo javnog sektora 14,8% Finansijski sektor 12% Saobraaj 11,1% Ekonomska politika 8,4% Poljoporivreda 7,4% Socijalna zatita 7,2% Zdravstvo, ishrana i populacija 6,5% Energetika 6,5% Vodosnabdevanje i sanitarije 5,9%

Rudarstvo 0,4% Telekomunikacije 0,7% Ulje i prirodni gas 1,1% Razvoj privatnog sektora 1,4% Okolina 3,4% Razvoj urbanizma 4,1% Obrazovanje 4,5% Multisektor 4,8%

Zemlja koja eli da postne lan IBRD mora prethodno da bude lanica Meunarodnog monetarnog fonda. Sa prvobitnih 29 zemalja-lanica broj zemalja poveao se na preko 150 zemalja. Svetska banka prua i tehniku asistenciju zemljama u razvoju, primarno u izradi investicionih projekata. Pod okriljem Svetske banke formirane su posebne specijalizovane finansljske institucije: (1) (2) (3) Meunarodna finansijska korporacija (IFC-Inlernational Financial Corporation) Meunarodno udruenje za razvoj (IDA-Internalional Development Association) Meunarodna agencija za garancije (MIGA)

Ciljevi poslovanja i nain rada ovih institucija moe se predstaviti ematski na sledei nain. (1) Meunarodna finansijska korporacija je specijalizovana agencija koja postie privredni razvoj zemalja ulaganjem pivratnog kapitala prvenstveno u zemlje u razvoju. Korporacija uglavnom odobrava kredite privatnim preduzeima ueem u njihovom kapitalu bez prava upravljanja. Isto tako, korporacija povezuje domaa i inostrana preduzea, a prua i tehniku pomo zemljama lanicama na meunarodnom tritu kapitala.13 Meunarodna finansijska korporacija je osnovana 1956. godine kao afirmacija Svetske banke. (2) Meunarodno udruenje zu razvoj osnovano je 1960. godine, takoe kao afirmacija Svetske banke. Osnovna aktivnostu Udruenja je da odobrava kredite najmanje razvijenim zemljama pod znatno povoljnijim uslovima od uslova na meunarodnom tritu kapitala. Rokovi takvih kredita su izuzetno povoljni (i do 50 godina), sa dugim poetkom otplate kredita (grace period i do 10 godina). (3) Meunarodna agencija za garancije prua garancije privatnom kapitalu i sredstvima drugih kofinansijera za projekte kojima je dala podrku Svetska banka, radi prevazilaenja problema rizika za plasman sredstava u nerazvijene zemlje. Meunarodna agencija za garantovanje investicija (MIGA) osnovana je 1988. godine. Cilj ove finansijske organizacije je da stimulie priliv privatnog kapitala u zemlje u razvoju putem dovoljno garancija za nekomercijalne rizike (vladina ogranienja u pogledu reparzijacije kapitala, poloaj ino vlasnitva, ratni sukobi i sl.).
13

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 249

17

Tabela 3. Grupa svetske banke THE WORLD BANK


International bank toi Reconsimclion dcvelopinent Association (IDA) Unapreenje ekonomske razvijenosti zemalja u razvoju, pruanjem finansijske i tehnikostrune pomoi u razvoju i izgradnji specifinih projekata u javnom i privatnom sektoru. 1945. Zemlje u razvoju koje ne spadaju u grupu najsiromanijih. Pojedine lanice uzajamljuju kombinovana sredstva IBRD i IDA (blend of IBRD loansand IDA credits) International Development and (IBRD) International Finance Coiporation (IFC)

Ciljevi institucije

Godina osnivanja Tipovi zemalja u koje institucije usmerava sredstva

1960. Njsiromanije zemlje lanice: 80% od kredita IDA odlazi u zemlje koje imaju prosean GDP ispod 410%. Mnoe od ovih zemalja su tako siromane da nisu u mogunosti da uzajmljuju sredstva ni od IBRD

Unapreenje ekonomskog razvoja zemalja u razvoju pruajui pomo u mobilizaciji domaeg i inostranog kapitala za razvoj iskljuivo privatnog sektora. 1956. Svi tipovi zemalja u razvoju, od najsiromanijih do najrazvijenijih.

Privredni sektori u koje institucije usmeravaju sredstva.

Spoljoprivreda i razvoj ruralnih podruja, energetika, obrazovanje, transport, telekomunikacije, industrija, rudarstvo, razvoj finansijske mree, urbani razvoj, vodoprivreda, zdravstvo i ishrana stanovnitva. Pojedini tipovi ne-projektnih popzajmica ukljuujui strukturna prilagoavanja.

Agrobiznis, razvoj, finansijske kompanije, energetika, mala preduzea rudarstvo, institucije trita novcem i turizam i usluge. 7 do 12 godina

Period na koji institucije pozajmljuju (plasiraju) sredstva. Generalno od 15 do 20 godina 50godina (40 i 35 g.) Prosean plasmana. Grejs period Kamatni period (srddstva devedesetih) Ostale provizije Provizija na neiskorieni deo zajma (Commitment fee) 0.75% (0.25) nova provizija (frontend fee) 0.25 Godinja provizija na odobreni i neiskorieni deo kredita 0.5% i servisna provizija 0.75% Vlade, vladine agencije, privatna preduzea i banke koje mogu pribaviti garancije vlade po zajmu IBRD Primaoci (korisnici) finansijaske podrke Garancija vlade Glavni metod porasta finansijskih fondova institucije Osnovni vid Osnovni vid Donacije vlada period Generalno od 3 do 50 godina 10godina =10.97% 0.0%

Proseno 3 godine U nivou trinih kamatnih stopa Provizija na odobreni i neiskorieni deo kredita Privatna preduzea i vladine organizacije koje daju podrku privatnom sektoru.

Zdruivanja na finansijskom tritu zemalja lanica

Pozajmice od IBRD.

Izvor: Onkvisit / Shaw. str. 740-741

18

2.2. Intencije u buduem radu IBRD


Svetska Banka e morati izvriti nune promene, jer je IBRD osnovana kao humana institucija sa zadatkom da pomae onima koji se na drugi nain ne bi mogli razvijati, a ne da sledi politiku najrazvijenijih zemalja na svetskom planu. Programi koje finansira IBRD prolaze kroz nekoliko faza: Faza identifikacije obuhvata utvrivanje objekata ijem finansiranju treba pristupiti zbog njihovog doprinosa razvoju nacionalne privrede i njihovih ekonomskih i tehnikih karakteristika. Faza pripreme u ovoj fazi zajmotrailac i Banka zajedniki sagledavaju i pronalaze najpovoljnije i najprihvatljivije varijante projekta u tehnikom i ekonomskom pogledu. Faza ocene, pregovora i prihvatanja po zavretku studije o projektu, pristupa se njegovoj oceni. Ocenu projekta izvode strunjaci Banke, a po potrebi se mogu angaovati strunjaci sa strane. U toku ocene, valorizuju se tehniki, institucionalni, ekonomski i finansijski aspekti projekta. U tehnikom pogledu ocena podrazumeva: pouzdanost projekta, uvaavanje odgovarajuih standarda, veliinu i lokaciju objekta, tehnologiju, opremu, projektovani obim proizvodnje, transportnu povezanost, uticaj na prirodnu sredinu itd. Pri ocenjivanju institucionalnih uslova za realizaciju projekta, uzimaju se u obzir: organizacija, upravljanje, kadrovi i politika poslovanja u uem i irem okruenju u kojem e se projekat realizovati. Faza izvrenja i nadzor u toku realizacije projekta obaveza je investitora da kreditoru povremeno dostavlja izvetaj o dinamici radova na projektu, trokovima, finansijskim efektima i sl. Kreditor (IBRD) esto upuuje misije strunjaka u zemlju kojoj je zajam odobren da bi na licu mesta stekao uvid u to kako se troe odobrena sredstva i da li se projekat ostvaruje u skladu sa sporazumom. Po zavretku projekta, Banka, uz uee investitora, priprema konaan izvetaj o izvrenju projekta i dostavlja ga vladi zemlje korisnik kredita, Odboru izvrnih direktora i izvrnom direktoru koji predstavlja tu zemlju u IBRD. Faza naknadne ocene projekta poetkom 70-tih godina Banka je poela da primenjuje i praktikuje naknadnu ocenu projekta. Svrha ovog posla je da se analizom pozitivnih i nagativnih efekata izvuku pouke za poslovanje Banke u budunosti.

19

3.

Meunarodno udruenje za razvoj (IDA)

Krajem 1950. postalo je jasno da najsiromanije zemlje ne mogu da priute da pozajme kapital za razvoj pod uslovima koje je postavila Svetska banka. Njima su bili potrebni manje zahtevniji uslovi. Po inicijativi Amerike, grupa zemalja lanica se sloila da se osnuje agencija koja e davati zajmove veoma siromanim zemljama po veoma povoljnim uslovima. Tako je nastalo Meunarodno udruenje za razvoj (IDA). Meutim, poto se elelo da ova agencija podlee disciplini banke, ona je osnovana kao deo Svetske banke. Ugovor o osnivanju IDA stupio je na snagu 1960. godine. Prvi krediti su odobreni 1961. godine Hondurasu, Indiji, Sudanu, ileu. 14 IDA pozajmljuje novac samo onim zemljama koje ima prihod per capita nii od $895 (1998) i finansijsku nemogunost da pozamljuju od IBRD. Trenutno, 78 zemalja ima mogunost da pozajmljuje od IDA. Kada GNP zemlje premai postavljene kriterijume IDA, zemlja vie nije u mogunosti da pozajmljuje od IDA ve se upuuje na IBRD. Zemlje koje su ranije pozajmljivale od IDA, ali zbog prosperiranja nemaju vie prava su Kina, Kostarika, ile i Egipat.15 Vie od 30 bogatijih zemalja lanica periodino prilae novac potreban za finansiranje ove vrste. IDA krediti su osloboeni kamate,nose godinju administrativnu taksu od 0.75% i daju se na dugi rok od 35 do 40 godina, sa dozvolom zakanjenja od 10 godina. IDA godije pozajmljuje u proseku $6 biliona najsiromanijim zemljama sveta za razliite vrste razvojnih projekata, pogotovo za one koji se tiu osnovnih ljudskih potreba, kao to je osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena zatita, ista voda i sanitarije.16 IDA takoe finansira projekte koji tite ovekovu okolinu, poboljavaju uslove za privatni biznis, grade potrebnu infrastrukturu i podravaju reforme usmerene ka liberalizaciji nacionalnih ekonomija. Razlozi za osnivanje IDA nalaze se u neadekvatnosti mehanizma finansiranja IBRD za najsiromanije zemlje lanice. Iako zajmovi IBRD podrazumevaju povoljnije uslove finansiranja u odnosu na trine, oni su ipak skupi za najnerazvijenije zemlje od kojih se pod tim kriterijumima ne moe oekivati odreen nivo rentabilnosti projekta i sigurnost vraanja pozajmljenih sredstava. Na ovaj nain, prema koncepciji osnivaa IDA o fleksibilnijem mehanizmu dugoronog finansiranja javnog sektora, grupi najmanje razvijenih zemalja obezbeen je pristup sredstvima koja slue za finansiranje projekata vanih sa stanovita olakavanja i skraivanja puta izlaska iz nerazvijenosti. Poetni kapital IDA je iznosio 1 milijardu dolara, da bi vremenom i povremenim odlukama o obavezi poveanja upisanog kapitala dostigao iznos 1989. godine od 54 milijarde dolara. Razvijene zemlje, kao jedna grupa zemalja lanica, uplauju svoje kvote u celosti u konvertibilnoj valuti, dok nerazvijene zemlje, kao druga grupa zemalja lanica, uplauju svoje kvote 10% u konvertibilnoj valuti, a 90% u nacionalnoj valuti. Razvijene zemlje se pojavljuju kao davaoci sredstava, a nerazvijene zemlje kao korisnici sredstava.

14 15

uri Jelena: Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. str. 56. Lopandi Duko: Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002., str. 138. 16 Lopandi Duko: Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. god., str. 150

20

Uslovi finansiranja IDA su veoma povoljni. Zajmovi IDA daju se na rok 50 godina (od 1987. godine rok je skraen na 40 godina), bez kamate i sa poekom od 10 godina. Plaaju se samo administrativni trokovi 0.75% na neiskorieni, a jo nevraeni iznos zajma. Pored finansiranja razvoja u obliku zajmova, pravila IDA ne iskljuuju davanje besplatne ekonomske pomoi.17 Korisnici zajmova mogu biti vlade zemalja lanica, ali i druga javnopravna i privatnopravna lica, kao i druge meunarodne i regionalne organizacije. IDA finansira ne samo strogo proizvodne projekte, na emu preteno insistira IBRD, ve u skladu sa svojim pravilima njena sredstva mogu se koristiti i za projekte obrazovanja, komunalne projekte, projekte stambene izgradnje i sl. Zajmovi mogu pokrivati ne samo devizne ve i lokalne trokove projekta i nije potrebna izriita dravna garancija. Pravo na korienje zajmova IDA imaju zemlje do odreene visine nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, to se menja u skladu sa kriterijumima stepena privredne razvijenosti i kretanja u vrednosti dolara. Shodno tome, zemlje u razvoju koje imaju nacionalni dohodak po glavi stanovnika ispod 970 dolara (prema vrednosti dolara iz 1987. godine) imaju pravo na korienje zajmova IDA. Praksa, meutim, pokazuje da su najvei deo zajmova koristile zemlje sa nacionalnim dohotkom ispod 400 dolara po stanovniku. lanstvo u IDA uslovljeno je prethodnim lanstvom u IBRD. Krajem 1989. godine IDA je imala 137 zemalja lanica. IDA je posebno pravno lice i ima sopstveni kapital, ali kao ogranak IBRD predsednik i slubeno osoblje IBRD su istovremeno predsednik i slubeno osoblje IDA. Polazei od bliskosti zadataka ovih meunarodnih finansijskih organizacija dolo se do zakljuka da se tako lake i efikasnije vodi poslovna politika i uz manje trokove poslovanja. Najvei korisnici sredstava IDA su do sada bile najsiromanije zemlje Afrike Juno od Sahare i zemlje June Azije. Specijalni program je lansiran 1987. godine koji je obezbedio uslove za ko-finansiranje najsiromanjih zemalja u razvoju koje su suoene i sa enormnim spoljnim dugom. Od strane strunjaka ovaj program je ocenjen kao znaajan napredak u pravcu koordinacije medjunarodne razvojne politike. Kao i IBRD, IDA ima sedite u Vaingtonu.

3.1. Organizacija i funkcionisanje IDA


IDA je osnovana sa ciljem da se povoljnijim kreditima omogui razvoj proizvodnih kapaciteta zemalja u razvoju, ukljuujui i finansiranje investicionih objekata (saobraajnice, irigacije...) koje ne stvaraju neposrednu dobit, ali ija realizacija doprinosi rastu ivotnog standarda nerazvijenih zemalja. lanstvo IDA uslovljeno je lanstvom u IBRD. Na kraju fiskalne 1995. godine Udruenje ima 158 lanica, podeljenih u dve grupe: Prvu grupu sainjavaju razvijene zemlje, a u novije vreme i zemlje u razvoju koje ostvaruju suficit u platnom bilansu,; Drugu grupu, koja je znatno brojnija, sainjavaju zemlje u razvoju.
17

Kovaevi R.: Meunarodne finansijske institucije, Beograd, 1999. god., str. 178.

21

Zemlje prve kvote uplauju upisane kvote na sledei nain: Odmah 10% u zlatu ili konvertibilnim valutama, 18% u roku od 30 dana u zlatu ili konvertibilnim valutama a ostalih 72% u etiri godinje jednake rate, takoe u zlatu ili konvertibilnim valutama. Doprinos zemalja druge grupe, formira se na sledei nain: 10 % u zlatu ili konvertibilnim valutama, odmah, 90% uplauju u svojoj nacionalnoj valuti u pet jednakih godinjih rata. IDA formira svoj kapital i kreditni potencijal iz sledeih izvora: Uplaenih kvota zemalja lanica, Doprinosa na osnovu povremenih popunjavanja, Transfera dela profita IBRD, Otplata po ranije datim kreditima, Poklona.18 Poetni kapital udruenja bio je 1 mlrd. dolara, da bi na kraju fiskalne 1995. godine ukupno upisani kapital dostigao iznos od 93 mlrd. dolara. Udruenje prua finansijsku pomo zemljama lanicama u vidu zajmova ali nije iskljuena ni mogunost i drugih vidova finansijske pomoi. Pri raspodeli kreditnih sredstava, IDA uvaava sledee kriterijume: lanstvo u udruenju, Nivo siromatva u zemlji lanici, Bonitet potencijalnih korisnika kredita, Ekonomski uinak potencijalnih korisnika kredita, Raspolaganje projektima pogodnim za finansiranje od strane Udruenja. Uslovi pod kojima IDA prua finansijsku pomo nerazvijenim zemljama smatraju se vrlo povoljnim. Rok otplate kredita je 50 godina, s tim da amortizacija poinje po isteku perioda od 10 godina, posle ega se otplauje po 1% u trajanju od 10 godina, a u sledeih 30 godina po 3% godinje.19 Kredit se odobrava beskamatno, uz naplatu provizije od 0,75% godinje na iskorieni iznos kredita. Od 1982. godine naplauje se i provizija od 0,5% na odobreni a jo neiskorieni iznos. Udruenje participira u finansiranju projekata sa oko 40% predraunske vrednosti. Do kraja fiskalne 1995. godine IDA je odobrila preko 2000 kredita u ukupnom iznosu od 72 mlrd. dolara (ukljuujui i sredstva odobrena preko Specijalnog fonda i Fonda za razvoj Afrike.) Jugoslavija je lanica IDA od njenog osnivanja sa upisanim kapitalom od 19,11 miliona dolara. Zbog nivoa razvoja Jugoslavija nije, niti moe koristiti sredstva Udruenja, ali vredno izvrava svoje finansijske obaveze prema ovoj svetskoj finansijskoj instituciji. IDA svoje ciljeve najveim delom ostvaruje odobravanjem kredita (radi se o poslovima srednjeronog i dugoronog karaktera) i davanjem garancija. Pri odobravanju kredita i davanju garancija, IDA se pridrava brojnih principa, od kojih se posebno istiu:
18 19

www.srj.gov Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 224

22

IDA odobrava kredit i daje garancije za one investicione projekte koji imaju svoje ekonomsko opravdanje i koji e, nakon stavljanja u pogon, svojom rentabilnou omoguiti uredno servisiranje kredita. IDA finansira devizni deo investicionog projekta, a ostali trokovi projekta pokrivaju se, po pravilu iz domaih izvora. U izvesnim prilikama, kao na primer, hitnost projekata, nemogunost investitora da participira u zatvaranju finansijske konstrukcije ili ako je jasno da bi finansiranje lokalnih izdataka u vezi sa projektom delovalo na rast cena, Banka je spremna da finansira i izdatke u lokalnoj valuti. Kredite koje IDA daje (odobrava) preduzeima na podruju zemlje lanice obavezno garantuje zemlja lanica ili dravna ustanova ija je garancija prihvatljiva za IBRD (Centralna banka). IDA odobrava zahteve prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a daleko ree za opte razvojne projekte. Kod odobravanje kredita IDA mora stei utisak da potencijalni korisnik kredita nije mogao osigurati neophodna sredstva uz povoljnije uslove iz drugih izvora. Banka ne moe uslovljavati korienje odobrenog kredita na teritorije neke zemlje lanice. Kontinuitet u saradnji.20

Organi upravljanja IDA su: Odbor guvernera, Odbor izvrnih direktora, predsednik. Sedite IDA nalazi se u Vaingtonu.21 IDA ima sledee organe upravljanja: Odbor guvernera najvii organ upravljanja koji se sastoji od predstavnika svake zemlje alanice. To su redovno ministri finansija ili guverneri centralnih banaka. Odluke iz svoje nadlenosti odbor guvernera donosi na skuptini koja se odrava jednom godinje. Izmeu dve skuptine, ukoliko se ukae potreba, odbor guvernera donosi odluke glasanje pismenim putem. Odbor izvrnih direktora je izvrni organ IDA i sastoji se od 24 izvrna direktora od kojih 5 imenuju zemlje lanice s najviim brojem glasova (SAD, Japan, Nemaka, Francuska i Velika Britanija), a ostalih 19 biraju ostale zemlje lanice, s obzirom da ostale lanice nemaju dovoljan broj glasova da bi same mogle da izaberu izvrnog direktora, to vie zemalja putem dogovora, formira izborno telo ili grupaciju i bira jednog zajednikog izvrnog direktora. Predsednik IDA rukovodi poslovanjem IDA, saglasno optim smernicama poslovne politike koju su definisali izvrni direktori.

20 21

Bjelica Vojin: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god., str. 356 uri D. M., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Meunarodna Ekonomija, Beograd, 2000. god.

23

4.

Meunarodna finansijska korporacija

Meunarodna Finansijska Korporacija (IFC), kao afilijacija IBRD, osnovana je 1956. godine. lanice IFC mogu biti samo one zemlje koje su prethodno primljene u lanstvo IBRD. Do sada su u IFC ulanilo 172 zemlje lanice IBRD. Sedite IFC je u Vaingtonu. Prema odredbama Statuta, osnovni zadatak IFC je da pomae privredni razvoj podstiui investicioni ciklus u produktivna privatna preduzea u zemljama u razvoju, a naroito u najnerazvijenijim zemljama lanicama. Ovako definisan cilj, IFC ostvaruje: Investiranjem u proizvodna privatna preduzea u zajednici sa drugim zainteresovanim privatnim investitorima, bez dravne garancije u pogledu otplate. Stvaranjem povoljne klime za investicije privatnog kapitala i osiguranjem kvalifikovanog finansijskog tehnikog i organizacionog rukovodstva. Ova finansijska institucija plasira slobodna finansijska sredstva u raznim oblicima, od zajmova i direktnih investicija, do ulaganja u akcije privatnih preduzea. Korporacija se, pored pomoi koju prua lanicama u razvoju u raznim formama investicija, bavi i poslovima kao to su: Izrada projekata i poboljanje njihovog kvaliteta, oruanje pomoi pri osnivanju, finansiranju i unapreivanju rada privatnih finansijskih kompanija za razvoj i drugih institucija koje su na unapreenju i finansiranju privatnih firmi, podsticanje razvoja trita kapitala u zemljama u razvoju, podsticanje interesa zemalja izvoznica kapitala za ulaganje u hartije od vrednosti preduzea zemalja uvoznica kapitala, pruanje saveta i davanje predloga zemljama u razvoju u pogledu koncipiranja mera koje doprinose stvaranju povoljnije klime za poveanje interesa privatnih investicija. Program u koji IFC plasira sredstva mora ispunjavati sledee uslove: Mora biti produktivan i rentabilan, Mora zadovoljiti interese drave u koju se investira, u smislu mogunosti devizne utede, proizvodnje idferenciranih proizvoda i pruanje usluga, poveanja zaposlenosti, razvoja tehnologije i slino, Lokalni investitori moraju participirati u realizaciji programa, Da investitor nije mogao osigurati potrebna sredstva iz privatnih izvora uz povoljnije uslove. Sredstva kojima raspolae Meunarodna Finansijska Korporacija formiraju se po osnovu: Uplata zemalja lanica, Zaduivanjem kod Svetske banke (IBRD) Pribavljanjem sredstava na tritu kapitala. Upisani kapital korporacije iznosio je pri osnivanju 100 miliona dolara, da bi kasnije bio uvean i fiskalne 1995. godine narastao na 2,9 milijardi dolara. Od osnivanja 1956. godine pa do danas, korporacija je investirala vie od 30 mlrd. dolara

24

u preko 1700 programa.22 Tako je tokom poslednjih pet godina na svaki dolar koji je plasirala IFC dolazilo jo 5 dolara drugih izvora. Iako je vrlo usko povezana sa IBRD, IFC posluje kao samostalna finansijska institucija sa svojstvom pravnog lica. Organi upravljanja IFC su: Odbor guverenera, Odbor direktora, predsednik odbora direktora i predsednik Korporacije.

22

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 227

25

5.

Meunarodna agencija za reavanje investicionih sporova (ICSID)

Formiranjem Meunarodnog centra za poravnanje investicionlh sporova ICSID) 1966. godine postojala je elja od strane predsednika i osoblja Svetske banke da se ukljue u reavanje takvih nastalih sporova, Najvanija stvar za Banku je bila formiranje ICSID-a i verovanje da e takva institucija biti u stanju da prui odgovarajue usluge za poravnanje investicionih sporova izmeu vlada i stranih investitora koji mogu uticati na poveanje meunarodnih investicionih tokova. ICSID je osnovan u okviru Konvencije o poravnanju investicionih sporova izmeu zemalja primalaca i davalaca investicija. Konvencija je donesena 14.9.1966. godine. ICSID je tada imao vee i sekretarijat. Administrativnim veem je predsedavao predsednik Svetske banke i njegov sastav ini po jedan predstavnik svake drave koja je ratifikovala Konvenciju. Godinji sastanak ovog vijea je povezan zajedno sa sastankom Svetske banke/Fonda. ICSID je nezavisna meunarodna organizacija. Meutim, ona ima snane veze sa Svetskom bankom. Svi lanovi ICSlD-a su lanovi Svetske banke. Trokovi ICSID-ovog sekretarijata su finansirani izvan budeta Banke, mada trokovi koji nastaju individualno su procesuirani i ukljuuju obe strane. U skladu sa procedurom ICSID prua usluge koje se odnose na izmirenje i arbitrau sporova izmeu zemalja lanica i investitora iz drugih zemalja. Izvori ICSID-a se formiraju od arbitrae i na dobrovoljnoj osnovi. Meutim, ako jedna strana izrazi elju da se arbitraa izvri pod okriljem ICSID-a, to automatski moe znaiti unilateralan postupak bez pristanka druge strane. Prema tome, neke zemije lanice ICSID-a, priznali mi to ili ne suprotstavljaju se, ali zahtevaju da Konvencija odredi i ustanovi da arbitrau sprovodi ICSID. Agencija je od 1978. godine uvela dodatna fakultativna pravila autorizirana od ICSID ovog sekretarijata, koji rukovodi odreenim procesima izmeu drava i stranih investitora, koji se nalaze izvan okvira Konvencije. To ukljuuje proces poravnanja i arbitrae gde izmeu ostalog uestvuju pojedine drave, odnosno drave domaini stranih investitora koje nisu lanice ICSID-a. Usluge, kao to su poravnanje i arbitraa, su, takoe, na raspolaganju za sluajeve gde prepreke nisu investicione prirode, koje se odnose na transakcije koje imaju karakteristike koje se istiu ili razlikuju od klasinih trinih transakcija. Ako tome dodamo pravila pruanja usluga, koja dozvoljavaju ICSID-u da upravlja odreenim procesima koja nisu u skladu sa Konvencijom. Prema tome, stoji injenica da poravnanje izmeu bilo koje drave i stranog investitora se moe izvesti samo uz pomo one institucije koja raspolae sa relevantnim izvorima podataka. Trea aktivnost ICSID-a odnosi se na polju poravnavanja sporova to se podudara generalnim ICSID-ovim prihvatanjem akta oko odreivanja autoriteta i arbitara na ad hoc (npr. neinstitucionalno) osnovi. Ovo je jedan od zajednikih razloga koji se odnose na kontekst sporazuma za arbitrau u okvim pravila arbitriranja UN Komisije za meunarodnu trgovinu i pravo (UNCITRAL), koja je specijalno osnovana na ad hoc snovi.

26

Proviziju koju ostvari ICSID od arbitrae odlazi u zajedniki fond, kako je to predvieno investicionim ugovorom izmeu vlada zemalja lanica i investitora. Prednost takvog naina funkcionisanja je da nacionalne vlade pristanu i da prestanu osporavati ICSID arbitrau, bilo je neophodno usvojiti preko dvadeset zakona o investicijama i potpisati preko 900 bilateralnih investicionih ugovora. Arbitraa koja se sprovodi pod pokroviteljstvom ICSID-a identina je u jednom od glavnih mehanizama za donoenje investicionih odluka o poravnanju u okviru etiri multilateralna trgovinska saveza i investiciona ugovora (The North American Free Trade Agreement, The Enegry Charter Treaty, The Cartagena Free Trade Agreement, The Colonia Investment Protokol of Mercosur). Prema proceduri konvencije ICSID-a, osnivanje odreenih predstavnitava u drugim zemljama zahteva potpisivanje odreenog sporazuma o pruanju predvienih usluga. U okviru ICSID konvencije nije predvieno striktno da centrala bude zadrana u Vaingtonu. Delovi ICSID-a mogu biti razmeteni bilo gde u svetu. ICSID ima uspostavljene sporazume saradnje sa stalnim sudom za arbitrau u Hagu, Reglonalnim arbitranim centrom za Aziju i Afnku sa seditem u Kairu i Kuala Lumpuru, Australijskim centrom za meunarodnu komercijalnu arbitrau u Melburnu, Australijski komercijalnim centrom za poravnanja u Sidneju, Singapurskim meunarodnim centrom za arbitrau i GCC komercijalnim arbitranim centrom u Bahreinu.23 Navedeni sporazumi su veoma korisni, u veini sluajeva ICSID-a, i pomau da se uspostavi saradnja izmeu ICSID-a i ovih institucija po pitanju nekoliko aspekata. Broj sporazuma izmeu Agencije i drugih institucija u poslednjih nekoliko godina znaajno raste. Sporazumi ukljuuju sluajeve koji se kreu u okviru ICSID konvencije i sluajeve u okviru ICSID fakultativnih pravila. Pored aktivnosti koje se odnose na reavanje dunikih sporova, ICSID prua konsultantske usluge i istraivake aktivnosti i vri objavljivanje veeg broja publikacija. Agencija sarauje sa Grupom Svetska banka i sastaje se na zahtev vlada za pruanje saveta u vezi sa investicijama i zakona o arbitrai.

23

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 229

27

6.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)

Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) je osnovana 1988. godine, kao lan Grupe Svetska banka, da unapredi strane direktne investicije u zemljama u kojima je neophodno unaprediti ivotni standard i redukovati siromatvo. MIGA ima puni mandat da osigura razvijenim zemljama zatitu od investicionih ulaganja protiv nekomercijalnih rizika, da sprovodi istraivanje i obezbeuje finansijsku pomo. MIGA se u svojoj misiji pridrava etiri glavna pricipa: fokusiranje na klijente - servis investitora, zajmodavaca, vlada zemalja porekla koje podravaju privatna preduzea i promoviu strane investicije; ukljuivanje u partnerstvo - rad sa drugim osiguravajuim agencijama, vladinim agencijama, meunarodnim organizacijama koje pruaju kompletan servis; promovisanje razvojnih oekivanja - odnosi se na poboljanje ivotnog standarda ljudi u zemljama u razvoju, to je konzistentno sa ciljevima zemalja koje ulau, poslovnim zahtevima i socijalnim principima; osiguranje finansijske stabilnosti - balansiranje razvojnih ciljeva i finansijskih raspoloivih sredstava kroz promiljeno osiguravanje i stabilnost menadment rizika. MIGA trenutno ima 161 lana, mada je otvorena za sve druge lanove Svetske banke. Agencija ima kapital u vrednosti Specijalnih prava vuenja od jedne milijarde dolara. U martu 1999. godina Bord guvernera doneo je odluku da se kapital uvea proseno za 850 miliona dolara, dok e onih 150 miliona dolara Agencija dobiti od Svetske banke na osnovu operacija na tritu kapitala. Projekte koje podrava MIGA imaju irok dijapazon efekata: otvaraju se nova radna mesta, prihod od poreza se uveava, vetine i tehnoloki know-now se transferiu. Lokalna zajednica u veini sluajeva ostvaruje sekundarne koristi kroz dobijanje nove infrastrukture, ukljuujui puteve, elektrifikaciju, bolnice, kole i pitku vodu. Strane direktne investicije koje su podrane od MlGA-e osiguravaju opstanak lokalnih investitora i rast lokalnog biznisa koji nudi dobre usluge i servis. Kao rezultat toga razvijene zemlje imaju veliku ansu da prekinu ciklus siromatva. MIGA daje garancije na zahteve investitora da e odgovarati za drutvene i standarde okruenja koji bi trebali da budu na svetskom nivou. U veini sluajeva se pokazalo da bez prisustva Svetske banke projekti su bili neadekvatno osigurani. MIGA dobija pomo, logistiku i neophodna sredstva od Grupe Svetska banka, koristei paralelno znanje i garancije pri investiranju u nove projekte u zemlje u razvoju. MIGA pokuava da izvri ujednaavanje uslova poslovanja koji u veini sluajeva negativno utiu na potencijalne investitore. MIGA je preokupirana problemima koji se odnose na politiko okruenje i percepciju politikog rizika koji su esto destruktivni za investiranje. Strane direktne investicije u veini sluajeva zaobilaze nerazvijene zemlje kao rezultat neuvaavanja navedenih ogranienja. MIGA predstavlja vaan katalizator koji utie na poveanje stranih direktnih investicija - kljuni faktor razvoja - garantujui sigurnost, tehniku pomo zemljama u razvoju.

28

MIGA je uestvovala u garantovanju vie od 500 projekata u 78 zemalja u razvoju. Od juna 2001. godine MIGA je ukupno garantovala oko devet milijardi dolara, nadajui se da e se taj broj uveati znatno vie na 41 milijardu dolara. Agencija je mobilizirala ukljuujui jo 153 miliona dolara za investicije u fiskalnoj 2001. godini kroz Korporativno sigurnosni program (CUP), titei privatni sektor u poslovima koji su visokog rizika i pomaui agenciji da servisira veliki broj klijenata. Tehnike asistencije MIGA-e imaju integralnu ulogu u kataliziranju stranih direktnih investicija, pomaui zemljama u razvoju da definiu i implementiraju strategiju promovisanja investiranja. MIGA razvija i razmeta sredstva i tehnologije koje omoguavaju brze informacije o mogunostima investiranja. Hiljade korisnika koristi prednosti koje MIGA sajt daje u vezi sa informacijama koje predstavljaju vaan izvor informacija o stanju u jednoj zemlji. MIGA pokriva sledee vrste politikih rizika: 1. Transferna ogranienja se odnose na pokrivanje rizika, koji se odnosi na konverziju lokalnog novca (kapital, kamata, glavnica, profit i dr.), koritenjem deviznih kurseva za transfer u zemlje investitore. Pokrivanje rizika od uvoenja ogranienja od strane vlada da se transferna plaanja vre u lokalnoj valuti. Devalvacija deviznog kursa nije pokrivena, MIGA vri nadoknadu, u sluaju ogranienja koja se odnose na upotrebu samo lokalnog novca u transakcijama, investitorima u novanicama koje su ugovorom predviene. 2. Eksproprijacija se odnosi na zatitu od gubitka investicija koje nastaju kao rezultat odreenih postupaka zemalja domaina da eliminiu ili redukuju privatno vlasnitvo, ili prava koja pripadaju investitoru. Ako tome dodamo nacionalizaciju i konfiskaciju onda imamo kompletnu sliku zatvorenosti ili autarhinosti ekonomije jedne privrede koja je karakteristina za zemlje sa nestabilnim sistemom (zemlje Afrike, Azije), MIGA je u stanju da pokrije rizik koji se odnosi na eksproprijaciju (npr, konfiskaciju fondova i odreene imovine). U najboljoj nameri nediskriminatorske mere koje preduzimaju zemlje domaini nisu u potpunosti primenjene. U sluaju totalne eksproprijacije investicije, MIGA plaa neto knjigovodstvenu vrednost investicije. U sluaju eksproprijacije fondova, MIGA plaa odreeni iznos blokiranih sredstava. MIGA, takoe, u sluaju neisplaenih glavnica i kamata garantuje sigurnost. 3. MIGA daje garancije ukoliko doe do raskida ugovora, u sluaju da zemlja domain raskine ugovor sa investitorom. U tom sluaju, kada doe do raskida ugovora, investitor bi trebao da se pozove na mehanizam arbitrae koji stoji u ugovoru i daje mogunost da trai odtetu za nastalu tetu. Ako u nekom odreenom periodu investitoru ne bude plaena naneta teta u tom sluaju MIGA e platiti kompenzaciju ili nastalu tetu, MIGA moe napraviti privremeni raun dok se ne isplati nastala teta, kako je propisano zvaninim pravilima. U protivnom, takve zemlje se izlau sankcijama. 4. Zatita od ratova i drutvenih prevrata. Zatita imovine od teta se odnosi na ratove, poare ) druge prirodne nepogode koje mogu biti rezultat politikih procesa, drutvenih poremeaja ukljuujui revolucije, pobune, korpus delikt, sabotae i terorizam. Da bi investicije bile osigurane, MIGA plaa manji deo od

29

knjigovodstvene vrednosti imovine investitora, odnosno nadoknadu trokova nastalu unitavanjem imovine. Prema zakonu MIGA predstavlja jednu novu specijalizovanu instituciju iji je cilj da: 1. Davanjem garancija za nekomercijalne rizike podstie prilig privatnog kapitala u zemlje urazvoju, 2. Prua informacije potencijalnim investitorima o mogunostima ulaganja u zemlje u razvoju, 3. Obezbeenje tehnike pomoi, 4. Bude mesto na kom e saraivati izvoznici i uvoznici kapitala. Kroz osiguranje i reosiguranje, agencija daje garancije za sledee vrste nekomercijalnih rizika: 1. Validna ogranienja konvertovanja i prenosa deviza, 2. Ogranienja vlasnitva stranaca, 3. Raskid ugovora od strane vlade na tetu investitora, ratni konflikti i nemiri, 4. Druge vrste nekomercijalnih rizika koje verifikuje Odbor direktora MIGA. Organi upravljanja Agencije su: Savet guvernera, Odbor direktora i predsednik. Osnivaki kapital MIGA iznosi 1,1 mlrd. USD, od ega se 10% uplauje u gotovini, 10% u hartijama od vrednosti menicama, a ostatak na zahtev Agencije. lanstvo u Agenciji je uslovljeno lanstvom u IBRD. Do sredine 1995. MIGA je imala 128 zemalja lanica. Jugoslavija je septembra 1989. godine postala lanica MIGA.

30

7.

Finansijske institucije Evropske Unije

Uee sektora usluga u drutvenom proizvodu posebno sektora finansijskih usluga) u zemljama Evropske linije ima respektovan relativni znaaj. Znatan broj finansijskih (posebno bankarskih) institucija, znatan broj zaposlenih lica visok obrt novca i kapilala, kao i visok nivo profita koji se stie iz ove oblasti poslovanja, sve zajedno upuuju na zakljuak o prioritetnom znaaju sektora finansijskih usluga u Evropskoj Uniji. U bankarskom meunarodnom poslovanju Evropska linija delimino zaostaje za Japanom a vea je od SAD za oko 2.5 puta. Bankarske institucije ine pretean deo finansijskih institucija. Statusna pitanja i funkcionisanje banaka ureeno je posebnom regulativom u formi posebnih direktiva. Tako je direktivom (br.77/780) ureeno da bankarski sektor Evropske unije ine etiri kategorije banaka: (1) (2) (3) (4) Komercijalne (univerzalne) banke, koje se bave i meunarodnim poslovanjem. Udruene su u asocijaciju European Banking Federation; Depovlne i tedne institucije, koje su organizovane u asocijaciji Saving Bank Group EU; Kooperativne (zadrune) i uzajamno (mutual) organizovane banke. Njihova asocijacija je Association of Cooperative Bank; Specijalizovane kreditne institucije, meu kojima se istiu Hipotekarno kreditne institucije i tedionice za stambenu izgradnju, kao i druge specijalizovane institucije. Njihove napoznatije asocijacije su EU Mortgage Federaton i European Federation of Building Societis.

U pogledu vlasnike strukture, preteno su komercijalne banke u vlasnitvu privatnog sektora, a investicione banke su uglavnom u dravnom vlasnitvu. Pojedinano banke Erropske unije imaju respektivnu poziciju u rangu svetskog bankarstva. Meu petstotina najveih banaka u svetu 162 su iz Evropske Unije. Takoe, iako je u EU razuena bankarska mrea, prisutna je i visoka koncentracija novanog kapitala u malom broju banaka u svakoj zemlji Evropske Unije. Svi relevantni pokazatelji iz domena rezultata poslovanja banaka Evropske Unije ukazuju da se one rangiraju kao visoko konkurentne, sa visokom stopom rentabilnosti poslovanja, i visoko vrednovane akcije tih banaka u odnosu na poznate bankarske institucije u razvijenim zemljama van Evropske Unije. Saglasno Ugovoru iz Mastrihta integracije u realnom sektoru ekonomije uslovile su potrebu i za potpunijom integracijom u finansijskoj sferi. Polazie u tome ini bazini stav: jedno trite - jedan novac, na jedinstvenom finansijskom tritu ije je funkcionisanje ureeno nad nacionalnom regulativom. Liberalizacija servisa bankarskih usluga, harmonizacija pravila i koordinacija zakona u bankarskom sektoru Evropske Unije, doprineli su pojavi poznatih direktiva o bankarskom poslovanju. Navedene direktive svojom regulativom pokrivaju pojedine aspekte bankarskog poslovanja u kojima se odreuju reperni kriterijumi (kriterijumi o adekvatnosti kapitala, velikom i najveem kreditu, kapitalnom cenzusu, akcionarskim udelima u drugim bankama i firmama i dr.) prema kojima se utvruje rejting banaka. Takvu vrstu regulative prihvatile su i domicilne banke, kako je to nominirano u l. 26 i 27 Zakona o bankama.

31

Na razuenost bankarske mree u EU ukazuju sledei podaci.24 Tabela 4. Broj i vrste banaka i kreditnih institucija u EU (1987. god.) Zemlja Komercijaln tedionice Zdruene Ostale e banke kreditne banke institucije Belgija 85 32 46 Danska 81 140 37 23 Nemaka 317 597 3.367 98 Grka 35 3 panija 137 79 133 288 Francuska 384 384 190 1.090 Irska 38 16 2 Italija 291 87 727 96 Luksemburg 121 53 29 Holandija 83 58 1 30 Portugal 19 1 3 V. Britanija 580 UKUPNO: 2.171 1.378 4.524 1.708 Izvor: IBID. str. 6 Ukupno 163 281 4.379 38 637 2.048 56 1.201 203 172 23 580 9.781

7.1. Evro jedinstvena moneta Evropske Unije


Prihvatanjem Ugovora iz Mastrihta zemlje lanice Evropske Unije su se opredelile za uvoenje jedinstvene evropske valutne jedinice pod nazivom "Euro", kao i da konstituiu jedinstvenu centralno-bankarsku instituciju (Evropska centralna banka, ECB) koja bi imala obavezu i odgovornost da sprovodi jedinstvenu monetarnu politiku. Ugovorom lanica formiranje Evropski sistem centralnih banaka, koji ine centralne banke zemalja EU, na elu sa ECB. Ovakvo politiko i ekonomsko opredeljenje EU bazira na vrstoj koordinaciji ekonomskih politika zemalja lanica, kako bi se ciljno i preko monetarne integracije ostvarila to vra ekonomska integracija. Bazni podaci za monetarnu i ekonomsku integraciju zemalja lanica EU ine:
24

Izvor: Oskar Kova: Bankarstvo u Evropskoj Uniji, knjiga: Savremeno bankarstvo str. 5. izd. ECPD. 1998.

32

Tabela 5. OSNOVNI PODACI O 15 LANICA EU ZEMLJA BROJ STANOVNIKA BNP (U (U HILJADAMA) EKIJA) MLRD. BNP STANOVNIKU EKIJIMA) 2094,3 18,793 201,2 18.796 235,3 19.094 155,0 19.859 517,6 13.166 110,3 16.604 1.726,6 18.275 109.2 11.297 61,2 16.717 1.074,8 17.775 15,5 29.071 349,2 18.357 92,5 11.622 1.019,7 16.567 222,7 17.014 PO (U

Nemaka 81.877 Austrija 8.060 Belgija 10.157 Danska 5.262 panija 39.270 Finska 5,125 Francuska 58.380 Grcka 10.465 Irska 3.621 Italija 57.473 Luksemburg 0,418 Holandija 15,494 Portugal 9.935 Vel. 58.782 Britanija vedska 8,901 Izvor podataka: OECD, septembar 1917.

Kao to je ve navedeno radi uspostavljanja monetarne stabilnosti unutar evropske unije Evropska monetarna unija je kreirala jedinstvenu valutu EURO (do 1999. god. ECU). Nova valutna jedinica je zasnovana na korpi valuta koju ine valute zemalja lanica u sledeem odnosu: Tabela 6. Uee pojedinih valuta u strukturi vrednosti eura Nemaka marka 32% Funta sterling 15% Francuski franak 19% Italijanska lira 10.2% Holandski gulden 10.1% Belgijski franak 8.2% Luksemburski franak 0.3% Danska kruna 2.7% Irska lunia 1.2% Grka drahma 1.3% Ukupno 100% Izor: IBID. Evro kao korpa valuta, amortizuje oscilacije u promenama odnosa pojedinih valuta koje sainjavaju valutnu korpu, pa samim tim moe biti znaajan instrument kada je u pitanju zatita imovine klijenata i banke od valutnog rizika.

33

Formiranjem EMU i uvoenjem jedinstvene valute EURA zemlje lanice gube monetarnu suverenost. Monetarna vlast je centralizovana, a poev od 01. januara 1999. godine praktino monetarnu politiku EU kreira ECB. Da bi novi monetarni sistem sa novom valutom, mogao da funkcionie na dobar i struan nain sve zemlje lanice moraju da ispunjavaju (tzv. parametre konvergencije koji se izraavaju u sledeim kriterijumima:25 (a) Kriterijum stabilnosti cena, prema kome rast cena (inflacija) ne moe da premai 1,5% u odnosu na vrednost koje ostvaruju tri zemlje EU sa najniom stopom inflacije, Kriterijum visine deficita dravnog budeta, prema kome (da bi zemlja EU uvela Euro kao monetu) odnos javnog deficita i bruto nacionalnog proizvoda (BNP) ne sme da ini vie od 3,0%, Kriterijum vezan za ukupan dug zemlje, znai da odnos bruto dravnog duga (BDD), ne sine da iznosi vie od 60% bruto nacionalnog proizvoda (BNP), Kriterijum koji se odnosi na kamatne stope, obavezuje da (posmatrano po zemljama lanicama EU), nominalna kamatna stopa na dugorone dravne obveznice ne sme biti vea od 2% u odnosu na tri lanice EU sa najniom kamatnom stopom, Kriterijum stabilnosti deviznog kursa, podrazumeva da su zemlje lanice EMU i da se njihove valute menjaju po kursevima, koji su u okviru normalnih margina fluktuacije koji vae u sistemu.

(b)

(c)

(d)

(e)

Preko navedenih kriterijuma i putem jedinstvene monete zemlje lanice EU treba da ciljno obezbede visok stepen konvergentnosti privreda unutar zajednice. Zadovoljenje dva najbitnija uslova (kriterijuma) konvergencije u pogledu nivoa cena i visine kamatnih stopa, po zemljama lanicama EU izgleda: Tabela 7. Konvergencija po osnovu stope inflacije Tri zemlje sa najboljim Stanje po zemljama lanice koje ne rezultatima lanicama zadovoljavaju ref. vrednosti Austrija 1,1 Belgija 1,4 Grka 5,2 Francuska 1,2 Danska 1,9 Irska 1,2 Nemaka 1.4 panija 1,8 Francuska 1,2 Irska 1,2 Italija 1,8 Luksemburg 1,4 Holandija 1,8 Austrija 1,1 Portugal 1,8 Finska 1,3 vedska 1,9 Vel. Britanija 1,8
25

Ili G.: Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. str. 288

34

Tabela 8.

Konvergencija dugoronih kamatnih stopa 1993. 1994.


7,8 7,8 6,9 20,8 10,0 7,2 7,9 10,5 7,2 6,9 7,0 10,5 9,0 9,7 8,2 8,2

1995.
7.5 8.3 6,9 17,4 11,3 7,5 8,3 12,2 7,2 6,9 7.1 11,5 8.8 10,2 8,3 8,5

1996.
6,5 7,2 6,2 14,4 8,7 6,3 7,3 9,4 6,3 6,2 6,3 8,6 7,1 8,0 7,9 7,3 9,1 7,1 1,0

1997.
5,8 6,3 5,6 9,9 6,4 5,6 6,3 6,9 5,6 5,6 5,7 6,4 6,0 6,6 7,1 6,2 8,0 6,0 0,5

1998.
5,7 6,2 5,6 9,8 6,3 5,5 6,2 6,7 5,6 5,5 5,6 6,2 5,9 6,5 7,0 6,1 7,8 5,8 0,5

Belgija Danska Nemaka Grka panija Francuska Irska Italija Luksemburg Holandija Austrija Portugal Finska vedska Vel. Britanija EU Ref. vrednosti Prosek tri zemlje sa najboljim rezultatom Visina disperzije

7,2 7,3 6,5 23,5 10,2 6,8 7,7 11,2 6,8 6,4 6,7 11,2 8,8 8,5 7,6 8,0

1,6

1,3

1.8

Ispunjenje svih uslova koje definiu kriterijumi konvergencije, po pojedinim zemljama EU (pri startnoj poziciji uvoenja Eura) izgleda: Tabela 9. Kriteriji konvergencije EMU stopa budet vladin dug dugorone inflacije kao % %GDP19 kamatne 1997. GDP 97. stope 1997. 1997. referen. 2,7 -3,0 60,0 7,8 vrednosti EMU 11
NEMAKA FRANCUSKA ITALIJA PANIJA HOLANDIJA BELGUA AUSTRIJA FINSKA PORTUGALUA IRSKA LUKSEMBURG 1,4 1,2 1,8 1,8 1.8 1,4 1,1 1,3 1,8 1,2 1,4 1,8 1,9 1,9 5,2 -2,7 -3,0 -2,7 -2,6 -1,4 -2,1 -2,5 -0,9 -2,5 -0,9 -1,7 -1,9 -0,8 0,7 -0,4 61,3 58,0 121,6 68,8 72,1 122,2 66,1 55,8 62,0 66,3 6,7 53,4 76,6 65,1 108,7 5,6 5,5 6,7 6,3 5,5 5.7 5,6 5,9 6,2 6,2 5,6 7,0 6,5 6,2 9,8

EU zemlje van EMU


V. BRITANIJA VEDSKA DANSKA GRKA

Izvor: Evropska koinisija

35

Podaci o ispunjenju kriterijuma konvergencije ukazuje da etiri zemlje (V. Britanija, vedska, Danska i Grka) nisu ule u zonu Eura, a im te uslove ispune postaju lanice zone. Slika 7. lanstvo u Euro zoni ilustruje sledea shema:

7.2. Evropska centralna banka (ECB)


Evropska centralna banka (ECB) i Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) su osnovani (01.06.1998. godine) po ugledu na Nemaki sistem Bundes banke, pri emu je sistem sastavljen iz ECB i nacionalnih centralnih banaka. Banka (ECB) je smetena u Frankfurtu, jednom od vodeih finansijskih centara u svetu. Osnovni zadatak ESCB je da obezbeuje: stabilnost cena, definie i sprovodi zajedniku monetarnu politiku, obavlja devizne operacije, kao i da upravlja deviznim rezervama i obezbeuje funkcionisanje sistema plaanja. ESCB-om upravljaju organi ECB na elu sa Savetom guvernera koji je jedini ovlaen da donosi odluke o emisiji Eura i emitovanju novanica. Pored Saveta guvernera za upravljako-rukovodeu funkciju Banke od znaaja su i organi izvrni savet i Upravni savet. Zemlje lanica EMU uzajamnom saglasnou biraju lanove Izvrnog saveta kojih ima est, ukljuujui i predsednika. Upravni savet, pored lanova Izvrnog saveta, ini i jedanaest guvernera ceniralnih banaka iz zone Eura.26

26

Ili G.: Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. str. 299

36

Organizacija, upravljanje i nadlenost Banke (ECB) mogu se ilustrovati sledeom emom: ECB ima svojstvo pravnog lica i obezbeenu nezvisnost kako onu na nacionalnom nivou, tako i onu na nivou EU i to: (1) (2) (3) institucionalna nezavisnost - da za pitanja iz monetarne sfere ECB ne prihvata preporuke ni nacionalnih ni evropskih institucija, operaciona nezavisnost koja se sastoji u slobodi izbora u primeni mera i instrumenata monetarne politike, nezavisnost osoblja koja se ispoljava u injenici da se lanovi Saveta guvernera biraju na period od 8 godina i da njihovi mandati ne mogu da se obnavljaju. Guverneri centralnih banaka se biraju na 6 godina i postoji mogunost reizbora, finansijska nezavisnost koja se ispoljava u injenici da su nacionalne centralne banke jedini upisnik kapitala27 ECB.

(4)

ECB paralelno koristi instrumente putem kojih uspeno kontrolie promenu koliine novca u evropskom monetarnom prostoru. Te mere odnose se na: (1) (2) (3) minimalne rezerve koje ostaju kao direktan instrument monetarne politike, operacije na otvorenom tritu kao bazini instrument usklaivanja novane mase kao monetarnog agregata, monetarne kvantitativne i kvalitativne kontrole sprovoenja i primene mera centralne banke,

27

Poetni kapital ECB iznosio je 4.9 milijardi eura, odnosno l0 milijardi DEM, stini da se 15% rezervi dri u zlatu.

37

(4)

kamatne stope koje su tako koncipirane da se na novanom tritu kreu u okviru koridora pri emu kamatna stopa na depozite treba da iznosi do 2%, a na zajmove do 4,5% sa tendencijom njihovog smanjenja.

Radi obezbeenja brzine plaanja centralne banke. ESCB je uvela paneropski sistem za platni promet u EU - Target (koji je takoe poeo sa delovanjem 01.01.1999. godine. Target e povezivati nacionalne sisteme poravnavanja u realnom vremenu. Sainjava ga 15 nacionalnih sistema i platnih mehanizama koji su tako povezani da predstavljaju jedinstvenu platformu za obavljanje preko - graninih plaanja, to e omoguiti da se meunarodni platni promet obavlja u EU isto tako kao to se obavlja unutar domaeg finansijskog prostora sa nacionalnim novcem. Za objektivnu procenu monetarne pozicije Eura kao jedinstvene monete EU, i kao rezervne svetske valute u funkciji svetskog novca, treba imati u vidu prethodne relacije u kojima je izrazita dominacija US dolara, to se moe sagledati iz sledeeg pregleda:28 Tabela 10. Pregled meunarodne pozicije pojedinih moneta Uee u % Dolar Jen

Nemaka Ostale evr. marka monete u svetskoj trgovini 47,6 4,8 15.3 18,2 u med. monet. Transakcijama 42 12 19 17 u zvaninim svetskim rezervama 56,4 7,1 13,7 12,1 Izvor: Cahier francais br. 282. La Documentat francaise Tabela 11. Struktura svetskih deviznih rezervi 1973. SAD dolar Jen DEM Francuski franak, funta, florin 76,1% 0,10% 7,10% 7,20% 1983. 71,1% 4,90% 11.7% 4,10% 1995. 61,5% 7,40% 14,2% 5,90% Izvor: MMF

Uvoenje Eura u funkciju svetskog novca postepeno dovodi do supstitucije dominantne pozicije dolara.

28

Ili G.: Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. str. 265

38

8.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development-EBRD) je osnovana 1990 god. od strane zemalja grupe sedam (G-7). Banka je osnovana sa ciljem da se pomogne bra tranzicija privreda pojedinih zemalja ka trino orijentisanim privredama.29 Takoe, Banka izraava interes da finansijski podri preduzetnike inicijative u procesima restruktuiranja u zemljama tranzicije (zemlje Centralne i Istone Evrope). Aktivnosti Banke (EBRD) obuhvataju i podranje poslovne aktivnosti privatnog sektora dokapitalizaciju i restruktuiranje finansijskih institucija; ureenje zakonske regulative koja podrava trinu orijentaciju privrede i dr. Banka svoja sredstva u vidu zajmova znatnim delom usmerava za razvoj privredne infrastrukture, u projekte javnog sektora, telekomunikacijama, saobraaju, energetici. Banka takodje plasira svoja sredstva i putem kofinansiranja sa drugim investitorima (meunarodnim i drugim finansijskim institucijama). EBRD ima 60 lanica (koje su upisale 10 milijardi ECU-a) od ega je 30% uplaeno a 70% ini akcije po pozivn kao garancijski potencijal. Dopunskim emisijama kapital banke je dupliran. Sedite Banke je u Londonu. Svojim statusom meunarodne finansijske institucije EBRD u plasmanima i pribavljanju sredstava ima visok (bonitet sa AAA rejtingom) kreditni rejting.

29

Ili G.: Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. str. 114

39

9.

Banka za meunarodna poravnanja (BIS)

Banka za meunarodna poravnanja (Bank for intemational Settlements BIS) je najstarija meunarodna finansijska institucija (osnovna u Hagu 1930. godine), osnovana sa primarnim ciljem da uspostavi saradnju izmeu centralnih banaka u svetu. Banka ima sedite u Bazelu (vajcarska). Bankom rukovodi Odbor direktora od 17 lanova iz grupe G-10. Najvaniji sektori u organizacionoj strukturi Banke su monetarni sekior i ekonomski sektor (u kome postoje istraivaki centri za analizu meunarodnog monetarnog stanja), kao i bankarski sektor, koji obavlja trine finansijske transakcije. BIS je osnovana kao Svetska centralna banka, lanica centralnih banaka zemalja, ali po nizu karakteristika ona posluje i kao komercijalna bankarska institucija. Centralne banke zemalja polau deo svojih rezervi kod BlS-a, a ona ih investira na meunarodnom tritu. Iz raspoloivih sredstava BIS obezbeuje i kredite za likvidnost centralnim bankama. BIS ne objavljuje finansijske transakcije za raun centralnih banaka, kako ne bi dolazilo do pada njihovog kreditnog rejtinga.30 BIS takoe sarauje sa Fondom (IMF) i Svetskom bankom (IBRD) u sagledavanju ekonomije zemalja koje kreditiraju meunarodne finansijske institucije.

10. Ostale meunarodne finansijske institucije


U ostale od znaaja meunarodne finansijske institucije mogu se uvrstiti sve one ustanove koje uestvuju u finansiranjii odreenih potreba zemalja u razvoju bilo da su pitanju kratkorone namene ili projektna finansiranja. U toj funkciji kao najznaajnije finansijske ustanove mogu se navesti: Evropska investiciona banka, Interamerika banka za razvoj, Regionalne banke za razvoj, Afriki fond za razvoj, Azijska banka za razvoj, Pariski klub, Londonski klub i dr.

Pored isto finansijskih institucija, od znaaja su i odreene specijalizovane ustanove Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koje uestvujn u finansiranju izrade projektne dokumentacije, fisibility study, i realizacije projekata. To su u prvom redu ustanove: UNIDO, FAO, EUROFIMA i druge.31

30 31

Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 222 Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. str. 277

40