SEMINARSKI RAD

Tema: Ustav Republike Srbije

SADRAJ

1 UVOD ...............................................................................................................................3 2 Ustav Republike Srbije .....................................................................................................4 2.1 Pojam ustava.................................................................................................................4 2.2 Naela Ustava Republike Srbije ....................................................................................6 2.3 Ljudska i manjinska prava slobode prema Ustavu Republike Srbije .............................8 2.4 Ekonomsko ureenje i javne finansije prema Ustavu Republike Srbije .........................9 2.5 Nadlenost Republike Srbije prema Ustavu ................................................................10 2.6 Ureenje vlasti prema Ustavu Republike Srbije ..........................................................11 2.7 Ustavni sud prema Ustavu Republike Srbije ...............................................................13 2.8 Teritorijalno ureenje prema Ustavu Republike Srbije................................................14 2.9 Ustavnost i zakonitost Ustava Republike Srbije ..........................................................15 3 ZAKLJUAK ...................................................................................................................17 4 LITERATURA .................................................................................................................18

1 UVOD
Naziv ustavno pravo je relativno nov. Ovaj termin se upotrebljava u XVIII veku a dobija pravo graanstva u nauci i javnom ivotu u toku prve polovine XIX veka, uporedo sa donoenjem ustava u veem broju zemalja Evrope i Amerike. Ali ni tada kao ni danas ovaj termin nije opte usvojen. Ima jo zemalja u kojima se umesto ovog termina upotrebljava naziv dravno pravo pa ak i javno pravo. Meutim, kao teorijski pojam i kao termin, ustavno pravo se danas skoro svuda sve vie prihvata i opravdava. Ustavno pravo je jedna od najstarijih grana prava, jer se ono tie onih pravila, konvencija i obiaja koji su skoro uporedo nastali sa istorijskim obrazovanjem politike vlasti i one politike organizacije koja tu vlast institucionalizuje i stavlja u odreeni poredak odnosno drave. To traje nekoliko milenijuma: od nepisane istorije Kine i znatno docnijih ustava Atine. Ustavno pravo kao grana prava ima sadrinu i oblik koji odgovaraju sutini i obliku politikih sistema (drava) koji su se u istoriji formirali i razvijali od prvih institucionalizovanih oblika politike vlasti do XVI veka, kad poinje da se obrazuje i naziva tim imenom moderna drava. Od Velike povelje o slobodama pa preko deklaracija, povelja, edikata, zakonika i drugih slinih dokumenata, donoenih u periodu od XIII do XVIII veka, princip i elementi koje ovi dokumenti sadre u odnosu na poloaj i ogranienja, organizaciju i funkcionisanje politike vlasti i s tim u vezi od interesa za poloaj i ulogu klasa, pojedinaca i oveka u drutvu piu istovremeno i istoriju ustavnog prava. Naziv ustavno pravo je nastao u Francuskoj, Engleskoj i SAD i upotrebljava se u ovim i mnogobrojnim drugim dravama naroito onim koje su bile pod uticajem anglosaksonske i francuske pravne teorije, odnosno one koje su stvarale ovaj naziv u uslovima preovlaivanja drutvenih odnosa i principa zasnovanih na ekonomskom, politikom liberalizmu i politikoj demokratiji. Ustavno pravo kao nauka prouava Ustavni poredak jednog drutva kako norme tako i drutvenu praksu iz koje norme potiu i u okviru kojih se realizuju.
(1)

Ustavno pravo prouava ureivanje osnovnih politikih odnosa u dravi, politiko ureenje, ljudska prava, organizacija dravne vlasti, oblik vladavine. Izvori ustavnog prava se dele na: - osnovne i - dopunske. U osnovne izvore ustavnog prava spadaju: - Ustav - ustavni i organski zakoni. U dopunske izvore ustavnog prava spadaju: - zakon - uredbe sa zakonskom snagom - poslovnik Parlamenta - statuti AP - sudske odluke i - ustavni obiaji. Ustav je najvii pravni akt jedne zemlje. Zbog znaaja i vanosti Ustava kao takvog, predmet ovog rada u nastavku bie Ustav nae zemlje odnosno Ustav Republike Srbije.
1

orevi J., Ustavno pravo, br. str. 8

2 Ustav Srbije 2.1 ustava

Republike

Pojam

Ustav po pravilu je, poevi od kraja XVIII veka do danas, u svim samostalnim i razvijenim dravnim ureenjima osnovni politiko pravni dokumenat. Ustav je izvor prava a posebno ustavnog prava. On je esto akt stvaranja mehanizma vlasti i potvrde osnovnih drutvenih odnosa. On je pravna osnova za funkcionisanje politikog sistema i ostvarivanje prava. On je pravni izraz i garantija postojanja ustavnosti. Isto tako, po svojoj sadrini i pravnoj vrednosti, ustav slui da se ispita postojanje i utvrdi eventualno nepostojanje ustavnosti. Najzad, razvitak i pojava ustav belei i izraava mnoge, a esto i osnovne strane drutveno politikog kretanja ljudskog drutva, promene, transformaciju i evoluciju ustavnog prava i politikih shvatanja u jednoj zemlji. S obzirom na sve to, pojam ustava predstavlja osnovno uvodno pitanje nauke ustavnog prava. U svom uem tehniko pravnom znaenju, ustavnost je vezana za uvoenje ustavnog poretka zasnovanog uglavnom na pisanom ustavno tekstu koji predvia obrazovanje, sadrinu i granice svih ovlaenja organa vlasti i graana. U svom politikom smislu ustavnost odnosno ustav je naziv za drutveno politiku pojavu potinjavanja mehanizma i akcija vlasti i vladajue politike objektivnom pravu odnosno sistemu utvrenih pravila ili bar Konvencija ije potovanje se zasniva na konkretnim drutveno politikim odnosima i na odgovarajuim ustavno pravnim garantijama. U tom smislu ustav izraava ideju vladavine prava nad arbitrernom vladavinom nad ljudima. Ustavnost je princip ogranienja i institutivnog izraza. U irem politikom znaenju, ustavnost podrazumeva drutveno politike i idejne procese, borbe, napore i postignua naroda, klasa, grupa i pojedinaca u pravcu ograniavanaj apsolutizma i samovolje, obezbeenja kontinuelnog funkcionisanja ustanovljenog sistema politikih odnosa. O pojmu ustava postoje veoma razliitia tumaenja, naroito u buroaskoj pravnoj nauci koja se tim problemom nekada mnogo bavila. Ipak jasno se razlikuju dva osnovna i najpoznatija shvatanja ustava: - formalno pravni i - socioloki pojam ustava. Prema prvom shvatanju ustav je formalni pravni akt, bez obzira da li je izraen u jednom kodifikovanom tekstu ili ne. On odreuje principe o najviim dravnim organima i njihovoj nadlenosti kao i o osnovnim pravima graana. Ovo shvatanje je bilo zastupljeno u francuskoj pravnoj literaturi i njegov izraz je bio francuski Ustav od 1875. godine. Nasuprot formalno pravnom shvatanju ustava istie se socioloko koje insistira 5

na drutvenoj sutini ustava. Socioloki pojam polazi od toga da ustav jedne zemlje nije pravni dokumenat ve skup realnih odnosa i okolnosti meu kojima preovlauju: - odnosi drutvenih snaga, - ekonomska struktura, - geografske i politike okolonosti - meunarodni odnosi i drugo.

Meu mnogim sociolokim definicijama ustava najpoznatija je Lasalova, prema kojoj je ustav (2 odnos drutvenih snaga koje postoje u jednoj zemlji. Ovo svoje gledite Lasal je izneo u
)

zbirci lanaka ta je ustav koju je kao voa socijl demokratske partije pisao protiv Bizmarka. Pred ovako protivrenim i neodreenim shvatanjima pojma ustava, oseajui nepotpunost dotadanjih pravnih teorija, buroaski teoretiari su pokuali da reenje problema ustava nau u filozofskim i politikim pojmovima. Tako se poeo isticati filozofski pojam ustava kao iri, sveobuhvatniji pojam. Kod onih koji su prihvatili ovo gledite preovlaivala su Aristotelova I Hegelova shvatanja o dravi. Sa ove take gledita ustav se najee smatrao kao osnovni red stvari u drutvu. Sem toga, isticalo se da je ustav izraz najvie volje, vrhovnog bia, to je takoe imalo svoje korene u filozofskim shvatanjima XIX veka. Bilo je pisaca koji su smatrali da ni pravo ni sociologija ni filozofija ne mogu dati objanjenje pojma ustav jer ustav nije ni pravni ni socioloki ni filozofski pojam ve politiki. Po tom shvatanju ustav je skup pravila kojima se faktiki organiava dravna vlast i time se njena ingerencija u odreene slobodne procese drutva I sferu politikih prava graana. Ova shvatanja su naroito bila rairena u anglosaksonskim zemljama i predstavljala su izraz poznatih pravaca: - politikog pozitivizma i - pragmatizma. Osnovni nedostatak ovih teorija tanije svih teorija je u tome to meaju tri problema koji se moraju metodoloki odvojiti da bi se saznalao ta je ustav. Pravna teorija i ne samo ona nije pravila razliku izmeu ovih pojmova kao to su: - ustavno pravo kao skup normi o politikom ureenju - drutveni odnosi koji ine predmet i unutranju sutinu ustavnih normi i - ustav kao posebni nain ozakonjenja, uobliavanja najosnovnijih i najvanijih ustavnih normi, ustav kao osnovni izvor ustavnog prava. Neosnovano je meati ili otro odvajati ova tri elementa: - sadrinu - drutvene odnose i - formu normi, u kojoj su pravna pravila od drutvenim odnosima izraena i obelodanjena. Kada se govori o ustavu potrebno je uzeti u obzir sva tri aspekta. I ovde marksizam zahteva shvatanje njihovog jedinstva kao specifinog totaliteta. Pojam ustava se traio i u okviru teorije o vrsti ustava. Tako su liberalni politiari i 2 pravnici L 7

tvrdili da ustav nije ni formalni pravni akt ni odnos drutvenih politikih snaga u zemlji, ve pravna deklaracija, ispunja naelima o politikom ureenju i pravima graana, izdata u formi jedinstvenog dokumenta od strane ustavotvorne vlasti. Nasuprot shvatanju isticalo se drugo gledite koje takoe prihvata da je ustav sistem osnovnih principa, ali da za njegovo postojanje nije bitno da li je formulisan u formalnom pisanom tekstu, kao to nije potrebno ni da ga donese posebno telo. Prema ovom gleditu formirala se pravna teorija o: - pisanim i - nepisanim ustavima.
2

asal, Ustavno pravo, br. str. 12

Neki teoretiari su pokuali da izgrade pojam ustava na drugim osnovama, isto proceduralnim. U skladu sa ovim gleditem stvorena je i teorija o vrstim krutim i mekim fluidnim ustavima. Gledite o gipkim i fluidnim, lako promenljivim ustavima izraz je engleske prakse, po kojoj se ustav ne samo zasnivati i dopunjavati konvencijama nego se i pisani delovi ustava mogu menjati na isti nain na koji su i doneti. Pod ustavom se moe podrazumevati i podrazumeva se realni poredak, zasnovan na odgovarajuim drutvenim i politikim odnosima snaga, u funkciji odreene svojinske strukture drutva. Funkcije ustava - ustav je istovremeno politiki i pravni akti; akt uobliavanja i organizovanja politikog drutva ili drave; akt koji unosi red i usklaenosti u pravni sistem koji je: - deo, - dopuna i - potvrda ustava. Prema tome, dve trajne i opte prihvaene funkcije ustava su sledee: - ustav je u politikom smislu, akt koji sadri naela o organizaciji politikog drutva tanije drave ili politike vlasti kako u cilju odravanja politikog drutva i odreenog sistema vlasti tako i radi funkcionisanja odreenog sistema proizvodnje i podreivanje masa tom diktatu koji time to je ekonomski, odnosno posredan ne mora se izjednaavati sa irim ili optim interesima i - ustav je akt funkcionalno operativne racionalizacije u jednom datom drutvu, jer on predstavlja ne samo izvorni i osnovni zakon ve i merilo za pravne odnose i vladavinu prava i za usklaivanje razliitih pravnih akata. Sve ove funkcije su izraz jedno deskriptivnog formalno organizacionog i donekle tautolokog shvatanja demokratskih ustava. Pored toga, ustav je u toku istorije imao i niz posebnih a u prvom redu, skrivenih funkcija. Ustav je akt uspostavljanja javne i zvanine vlasti i time vri funkciju legitimnosti jednog politikog reima. Ali istovremeno mnogi ustavi su i akti prikrivene line ili grupne vlasti i zato njihova organizaciono i pravno hijerarhijska funkcija slui kako za javnu potvrdu tako i za mistifikovanje jednog sistema drutvenih i politikih odnosa. U skladu sa tim, ustavi kao najvii izraz pozitivnog prava i pravne ideologije sadre i elemene mistifikovanja i fetiizma.

2.2 Naela Srbije

Ustava

Republike

Prema Ustavu Republike Srbije, Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim dr i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Republika Srbija kao takva drava ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb Republike Srbije se moe koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Zastava Republike Srbije se moe koristiti kao

Narodna zastava i kao Dravna zastava a himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde". Izgled i upotreba grba, zastave i himne, odnosno sva tri pomenuta simbola Republike Srbije ureuju se zakonom. Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Glavni grad Republike Srbije je Beograd. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom Ustavom. U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo. Slubena upotreba ugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava.

Republika Srbija je isto tako i svetovna drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna. Suverenost potie od graana Republike Srbije i oni je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Suverenost kao takvu ne moe prisvojiti niti uspostaviti nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ni vlast mimo volje graana. Osnovna pretpostavka Ustava je vladavina prava koja poiva na neotuivim ljudskim pravima. Ona se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Pravni poredak je jedinstven a ureenje vlasti je izvreno njenom podelom na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Sudska vlast je nezavisna. Priznaju se uloge politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Osnivanje politikih stranaka je slobodno a nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Vrenje dravne ili javne funkcije nije dozvoljeno ako je ona u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Kada su u pitanju autonomne pokrajine, u tom sluaju dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu kao i prava nacionalnih manjina. Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta i isto tako drava Srbija jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti. Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom. Kada su u pitanju stranci, oni u skladu sa meunarodnim ugovorima, poto je Ustav Srbje poiva na meunarodnom pravu, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije. Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju su u skladu s Ustavom. Predlog za promenu Ustava moe podneti najmanje jedna treina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 biraa. O promeni Ustava odluuje Narodna skuptina. Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako Narodna skuptina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava. Akt o promeni Ustava stavlja se na republiki referendum radi potvrivanja. Graani se na referendumu izjanjavaju. Promena Ustava je 7

usvojena ako je za promenu na referendumu glasala veina izalih biraa. Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

2.3 Ljudska i manjinska prava slobode prema Ustavu Republike Srbije

Ljudska i manjinska prava koja su zajemena Ustavom Republike Srbije se neposredno i primenjuju. Ustavom Republike Srbije se jeme, i kao takva, primenjuju: - ljudska i - manjinska prava koja su zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue odnosno svrha neotuivih ljudskih i manjinski prava jeste ouvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava. Ljudska i manjinska prava koja su zajemena Ustavom mogu biti ograniena i zakonom ograniena ali samo u sluaju da ovo ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, i u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava. Prema Ustavu Republike Srbije pomenuti i dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati. Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o: - sutini prava koje se ograniava, - vanosti svrhe ogranienja, - prirodi i obimu ogranienja, - odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i - o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava. Ustav Republike Srbije zabranjuje bilo kakvu diskirminaciju, tanije pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Dakle, zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu: - rase, - pola, - nacionalne pripadnosti, - drutvenog porekla, - roenja, - veroispovesti, - politikog ili drugog uverenja, - imovnog stanja, - kulture, - jezika, - starosti i - psihikog ili fizikog invaliditeta. Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima. Isto zaj tako, svako ima pravo na: - kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. 8

- sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo emeno Ustavom,

ao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Graani mogu i imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

2.4 Ekonomsko ureenje i javne finansije prema Ustavu Republike Srbije

Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. To znai da je Republika Srbija, prema njenom Ustavu, jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga. Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih usklauje se kroz socijalni dijalog izmeu sindikata i poslodavaca. Preduzetnitvo je slobodno, ali se moe ograniiti, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu. Ustavo se zabranjuju akti kojima se, ograniava slobodna konkurencija, stvaranje ili zloupotreba monopolskog ili dominantnog poloaja. Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima kao i pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava koja su odreena zakonom. Ustavom su zajemena se privatna, zadruna i javna svojina i svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu Postojea drutvena svojina moe se pretvoriti u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim zakonom. Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom. Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dravnoj su imovini. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom. Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem, umskim zemljitem i gradskim graevinskim zemljitem u privatnoj svojini, je slobodno mada postoji mogunosti izvesnih ogranienja u tom pogledu a to je u skladu sa zakonom. Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima koja su u optoj upotrebi, a isto je i sa prirodnim bogatstvima. to se tie imovine autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja, to se ureuju zakonom. Svako je pak duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom. Republika Srbija titi potroae time to zabranjuje radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu. Kada su u pitanju javne finansije, sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom. Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je postoji i opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika. Republika Srbija, autonomne pokrajine i a jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti. Zakonom se utvruju rokovi u kojima 9

budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja. Izvravanje pomenutih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija. Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zaduuju uslovi i postupak zaduivanja ureeni su zakonom.

10

Republika Srbija ima svoju Narodnu banka koja predstavlja centralnu banku Republike Srbije. Ona je samostalna i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skuptina. O Narodnoj banci Srbije donosi se poseban zakon.

2.5 Nadlenost Ustavu

Republike

Srbije

prema

Prema Ustavu, Republika Srbija ureuje i obezbeuje: - suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama; - ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela; - teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; - odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; - sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stanaca i stranih pravnih lica; - jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem; - svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine; - sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa; - odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija; - sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi; - kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa; - razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki razvoj; - reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja; - praznike i odlikovanja Republike 3 l Srbije; 11

- finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom; - organizaciju, nadlenost i rad republikih organa; - druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
(3 )
3

an 97., Ustav Republike Srbije

12

2.6 Ureenje vlasti prema Ustavu Republike Srbije

Narodna skuptina - je najvie predstavniko telo i nosilac je ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupina ima sledee nadlenosti: donosi i menja Ustav, odluuje o promeni granica Republike Srbije, odluuje o ratu i miru, proglaava ratno i vanredno stanje, usvaja plan razvoja i prostorni plan i dr. Nju ini ukupno 250 narodnih poslanika koji se biraju na izborima tajnim glasanjem. Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike. Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik Narodne skuptine i na prvoj sednici potvruju se poslaniki mandati. Mandat narodnog poslanika traje etiri godine. Narodni poslanik ne moe biti istovremeno poslanik u skuptini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, a ne moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje je utvreno da predstavljajusukob interesa. Narodni poslanik uiva imunitet, to znai da on ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije. Narodna skuptina, ima predsednika i potpresednika koji se veinom glasova svih narodnih poslanika, biraju. Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri druge poslove odreene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skuptine. Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje. Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa Narodna skuptina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti. Predsednik Republike rasputa Narodnu skuptinu dok Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine. Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili vanrednog stanja. O Narodnoj skuptini se donosi zakon. Predsednik Republike Srbije - izraava dravno jedinstvo Republike Srbije. U nadlenosti predsednika spadaju: onpredstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglaava zakone, predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije. Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik. Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Predsednik Republike moe da podnese ostavku, i danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat. Predsednik Republike se moe razreiti dunosti zbog povrede Ustava, i to odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika. Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost ili mu mandat prestane zamenjuje ga predsednik Narodne skuptine. O predsedniku Republike donosi se zakon. Vlada - je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji. Nadlenosti Vlade su: 13

utvruje i vodi politiku, izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine,donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona i dr. Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine i za rad organa dravne uprave. Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik. Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri.

14

lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik u skuptini autonomne pokrajine i odbornik u skuptini jedinice lokalne samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa jedinice lokalne samouprave. Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala. Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini. Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade. Isto tako i lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade. O Vladi se donosi zakon. Dravna uprava - je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi. U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana zakonom se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slube. Zatitnik graana - je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. Vojska Srbije - brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile. Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom. O Vojsci Srbije donosi se zakon. Sudovi - sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Postoje sudovi opte i posebne nadlenosti. to se tie sudskih odluka one se donose u ime naroda. One se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Sudije su u vrenju sudijske funkcije nezavisne i potinjene Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen. Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Isto tako, sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Sudija nema pravo politikog delovanja. Visoki savet sudstva - je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Visoki savet sudstva ima 11 lanova. Nadlenost visokog savet sudstva je da. - bira i razreava sudije, - predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, - predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova,

12

- uestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, - vri i druge poslove odreene zakonom.

12

Javno tuilatvo - je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici Srbiji. Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti Republike Srbije. Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini. Politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca je zabranjeno. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca ilii zamenika javnog tuioca. Dravno vee tuilaca - je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa Ustavom. Dravno vee tuilaca ima 11 lanova. Dravno vee tuilaca predlae: - Narodnoj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuioca, - bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca, - bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu, - odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca, - vri i druge poslove odreene zakonom.

2.7 Ustavni sud prema Ustavu Republike Srbije

Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda prema Ustavu Republike Srbije su: - konane, - izvrne i - opteobavezujue. Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. Ustavni sud ima sledee nadlenosti odnosno odluuje o: - saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, - saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom, - saglasnosti drugih optih akata sa zakonom, od 13

- saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom, - saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. -reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa, - reava sukob nadlenosti izmeu republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave i dr. Isto tako, Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije ili udruenja graana. Ustavni sud moe ocenenju je o saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom, nosno ustavnosti.

14

Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu. Ustavni sud o ustavnosti odluuje u roku od sedam dana nakon izglasavanja. Postupak za ocenu ustavnosti se ne pokree protiv zakona ija je usklaenost sa Ustavom utvrena pre njegovog stupanja na snagu. Ustav Republike Srbije predvia mogunost ustavne albe. Ustavna alba se podnosi protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu. Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda. Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih sudija.

2.8 Teritorijalno ureenje prema Ustavu Republike Srbije

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica. Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadlena Republika Srbija. Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti. Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Skuptinu autonomne pokrajine ine poslanici, a skuptinu jedinice lokalne samouprave odbornici. Poslanici i odbornici biraju se na period od etiri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije. Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, osnovane ukidati ili spajati po postupku predvienom za promenu Ustava. Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju. Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti: prostornog planiranja i razvoja, -u 15

- poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija, prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou - staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, - utvruju simbole pokrajine i nain njihovog korienja, pravljaju pokrajinskom imovinom i dr.

16

Autonomne pokrajine, imaju izvorne prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun. Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut a statut autonomne pokrajine donosi njena skuptina. Lokalna samouprava - jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd. Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budeta Republike Srbije i budeta autonomne pokrajine. Optine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom. Grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti. Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine. Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom grada se ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine. Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadlenosti. Optina, odnosno jedinice lokalne samouprave imaju sledee nadlenosti preko svojih organa: - ureuju i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, - ureuju i obezbeuju korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora, - staraju se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje lokalni prevoz, - staraju se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture, - staraju se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine, - staraju se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu, - zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita, - obavlja i druge poslove. Optina samostalno, donosi svoj: - budet i zavrni raun, - urbanistiki plan i program razvoja optine, - utvruje simbole optine i njihovu upotrebu.

2.9 Ustavnost i zakonitost Ustava Republike Srbije mo

15

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Svi podzakonski opti akti Republike Srbije, opti akti organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata i udruenja graana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave raju biti saglasni sa zakonom.

15

Svi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima. Zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski opti akti Republike Srbije objavljuju se u republikom slubenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom slubenom glasilu. Zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.

16

3 ZAKLJUAK
Ustavno pravo kao nauka prouava Ustavni poredak jednog drutva kako norme tako i dr Ustavno pravo u t v e n u pr a ks u iz k oj e n or m e p ot i u i u o kv ir u k oji h s e re ali z uj u .
(1)

17

prouava ureivanje osnovnih politikih odnosa u dravi, politiko ureenje, ljudska prava, organizacija dravne vlasti, oblik vladavine. Izvori ustavnog prava se dele na: osnovne i dopunske. U osnovne izvore ustavnog prava spadaju: Ustav i ustavni i organski zakoni. Ustav je najvii pravni akt jedne zemlje. Ustav po pravilu je, poevi od kraja XVIII veka do danas, u svim samostalnim i razvijenim dravnim ureenjima osnovni politiko pravni dokumenat. Ustav je izvor prava a posebno ustavnog prava. On je esto akt stvaranja mehanizma vlasti i potvrde osnovnih drutvenih odnosa. On je pravna osnova za funkcionisanje politikog sistema i ostvarivanje prava. On je pravni izraz i garantija postojanja ustavnosti. Isto tako, po svojoj sadrini i pravnoj vrednosti, ustav slui da se ispita postojanje i utvrdi eventualno nepostojanje ustavnosti. Prema tome, dve trajne i opte prihvaene funkcije ustava su sledee: ustav je u politikom smislu, akt koji sadri naela o organizaciji politikog drutva tanije drave ili politike vlasti kako u cilju odravanja politikog drutva i odreenog sistema vlasti tako i radi funkcionisanja odreenog sistema proizvodnje i podreivanje masa tom diktatu koji time to je ekonomski, odnosno posredan ne mora se izjednaavati sa irim ili optim interesima i ustav je akt funkcionalno operativne racionalizacije u jednom datom drutvu, jer on predstavlja ne samo izvorni i osnovni zakon ve i merilo za pravne odnose i vladavinu prava i za usklaivanje razliitih pravnih akata. Prema Ustavu Republike Srbije, Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Republika Srbija je isto tako i svetovna drava. Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Glavni grad Republike Srbije je Beograd. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom Ustavom. U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo. Osnovna pretpostavka Ustava je vladavina prava koja poiva na neotuivim ljudskim pravima. Ona se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Pravni poredak je jedinstven a ureenje vlasti je izvreno njenom podelom na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Sudska vlast je nezavisna. Priznaju se uloge politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Kada su u pitanju autonomne pokrajine, u tom sluaju dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu kao i prava nacionalnih manjina. Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta i isto tako drava Srbija jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom. Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. ili 18

Potvreni meunarodni ugovori moraju su u skladu s Ustavom. O promeni Ustava odluuje Narodna skuptina. Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog vanrednog stanja.

19

4 LITERATURA
1. orevi J., (1978), Ustavno pravo, Savremena administracija, Beograd 2. Ustav Republike Srbijje, Slubeni glasnik RS br. 98/2006, Republika Srbija, Beograd