Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Sadraj:

Uvod.....................................................................................3 1. Mesto i uloga benmarkinga............................................4 2. Istorijat benmarkinga.....................................................7 3. Vrste benmarkinga.........................................................8 3.1.Interni benmarking.......................................................8 3.2.Eksterni benmarking....................................................9 3.2.1.Konkurentski benmarking.........................................9 3.2.2.Funkcionalni benmarking..........................................9 Generiki benmarking........................................................10 4. Proces benmarkinga.......................................................10 5. Prednosti i nedostaci........................................................13 6. Benmarking i logistika...................................................14 7. Performanse logistikih sistema......................................15

Zakljuak .............................................................................21 Literatura .............................................................................22

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Uvod Benchmarking je metoda posvecena unapredenju rada i kvaliteta koju najcesce koriste uspesne kompanije. Na engleskom benchmark znaci standard, vrednost ili reper prema kome se mere ili uporeduju druge vrednosti. Kao tehnika , benchmarking je osmisljeni sistematski pristup unapredenju procesa i aktivnosti u organizaciji koji se odvija kroz njihovo uporedenje sa istim ili slicnim procesima koji se objektivno smatraju najboljim, bilo da se ti procesi odvijaju u drugim delovima organizacije ili van nje. Benchmarking se, dakle, sastoji u otkrivanju, utvrnivanju i razumevanju procesa i poslova koji se na nekom drugom mestu obavljaju na bolji ili najbolji nain i njihovom prenoenju i prilagonavanju na druge, (iste ili sline) procese u organizaciji. CILJ benchmarkinga je da se u organizaciji unaprede procesi I poslovi, postave novi standardi rada koji ce doprineti da se i sama organizacija razlikuje i izdvoji od konkurencije. U sutini benchmarkinga lezi jasna, prirodna i razumljiva elja: DA SE UI OD ONIH KOJI SU U NEEMU BOLJI ODNAS. Menutim u celoj prii o benmarkingu potrebno je voditi rauna o osnovnim naelima korporativne drutvene odgovornosti jer se samo na taj nain postie preduzetniki goodwill. Tema ovog rada i jeste da pojasni process benmarkinga i korporativne drutvene odgovornosti posebno u savremenom poslovanju uz osvrt na proces brendiranja.

"Oni koji ne znaju neka ue, a oni koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podseaju."
(Latinska izreka)

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

1. MJESTO I ULOGA BENMARKINGA

Benmarking predstavlja novi koncept strategijskog upravljanja, koji se primenjuje u cilju unapreenja poslovanja. Benmarking se moe opisati kao proces neprekidnog merenja, unutranjeg i spoljanjeg uporeivanja, u odnosu na ustanovljene lidere u najboljoj praksi, kako bi se steklo znanje i stvorili uslovi za poboljanje sopstvenih performansi. To je i proces uenja iz posmatranja i analiziranja pozitivnog iskustva drugih, da bi se ta iskustva uz neophodne promene primenila u sopstvenom poslovanju.

Proces benmarkinga je popularisan od strane velikih svetskih kompanija (Xerox, Gillete, Exel Logistics, i dr) u drugoj polovini XX veka. Kompanija Gillete ima svoje proizvodne i distributivne centre u osam zemalja June Amerike. Svake godine se izmeu njih organizujetakmienje, poreenjem 12 izmeritelja logistikih performansi, odreenih na nivou kompanije. Ovako organizovanotakmienje predstavlja jedan oblik kolegijalne konkurencije na nivou kompanije.Pobednici u svakoj od 12 kategorija logistikih performansi, su logistiki menaderi, koji prenose svoja iskustva kolegama i time unapreuju ukupno poslovanje kompanije, u svim zemljama. Kompanija Xerox je poslednjih godina uvela izmene u svoju distributivnu mreu. Promene se odnose na broj, lokaciju i konstrukciju svih objekata distribucije gotovih proizvoda i delova za servis. U nameri da razvije to produktivniji koncept distributivnih centara, Xerox je organizovao obilazak razliitih distributivnih centara, koji pripadaju razliitim privrednim oblastima. Inenjeri iz Xerox-a su izabrali skup logistikih performansi, koje su relativno lako izmerljive, i na osnovu njih su procenjivali svaki distributivni centar. Pri svakoj poseti, razmenjivane su informacije i iskustva sa domainima, a posebno sa onima koji su po performansama visoko procenjeni. Razmena informacija i iskustava je bila veoma otvorena jer se radi o nekonkurentskim kompanijama. Na ovaj nain, Xerox je sebi obezbedio dobra praktina iskustva drugih, koja je ukljuio u svoje projektno reenje distributivnog objekta. Proces benmarking u Xerox-u funkcionie i danas, kada je kompanija postalasvetska klasa (world- class rating).

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

SBC je jedan od najveih nacionalnih snabdevaa u oblasti telekomunikacija u Americi. Menadment je postavio zadatak smanjenja logistikih trokova za 20% uz odravanje ili unapreenje nivoa opsluge korisnika. Direktor kompanije je uputio poziv drugim kompanijama, koje su imale superiorne performanse u oblasti skladitenja i distribucije. Kompanije koje su pozitivno odgovorile na poziv, bile su otvorene za davanje informacija i saradnju. Izabrane su tri kompanije (John Deere, United Stationers i Exel Logistics), koje su sa SBC formirale uspeno benmarking partnerstvo. U prvom zajednikom koraku, formiran je upitnik na osnovu kogae se porediti kompanije. Svaka kompanija je dostavila svojih 12 pitanja, tako da je upitnik imao 48 pitanja o poslovanju kompanije. U sledeem koraku, svaka kompanija je popunila upitnik i SBC je uradio analizu dobijenih odgovora, i na osnovu toga formirao izvetaj. Posle tri meseca benmarking partneri su organizovali radni sastanak, na kome je svako dobio temu o kojoje edukovati ostale. Edukatori su izabrani na osnovu izmerenih rezultata iz upitnika. Posle tri meseca organizovan je sledei sastanak. Proces koji je trajao tokom godine je doneo unapreene performansi za svaku kompaniju.

U Evropi postojoji udruenje EFQM (Europian Foundation Quality Management) sa seditem u Briselu, koje obuhvata oko 30 dravalanica. U okviru EFQM postoji Benchmarking Group, koja se bavi istraivanjem i razmenom iskustava u svim oblastima rada.lanovi Benchmarking Group su istaknuti strunjaci iz Evrope, koji pripadaju razliitim oblastima. Grupa se bavi: organizovanjem seminara, obuavanjem i edukacijom menadera, povezivanjem benmarking partnera, poslovima konsaltinga, izradom razliitih studija i pilot projekata. APQC (American Productivity & Quality Center) je amerika asocijacija, koja se u jednom segmentu svog rada, bavi benmarkingom.lanovi su vodee kompanije i eksperti razliitih oblasti. Asocijacija ima svoju bazu podataka o kompanijama i njihovim pokazateljima rada, na osnovu koje formira listu lidera u svakoj oblasti. Asocijacija se bavi pruanjem usluga u procesu benmarkinga, organizovanjem radnih skupova i povezivanjem benmarking partnera. Navedeni primeri svetskih kompanija i udruenja, ukazuju da dobro realizovano benmarking istraivanje skoro sigurno donosi uspeh kompaniji. Dobra realizacija benmarking istraivanja podrazumeva zadovoljenje sledeih preduslova: Razumevanje procesa u sopstvenoj kompaniji Dobar izbor benmarking objekta Dobar izbor benmarking kompanije

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Poznavanje benmarking postupka

Razumevanje sopstvenih procesa podrazumeva poznavanje svih podsistema kompanije, njihovih hijerarhijskih nivoa i poslovnih procesa i funkcija koji se u njima realizuju. Analiza pokazatelja rada procesa i funkcija u kompaniji ukazuje na promene, koje treba da unaprede poslovanje kompanije. Benmark objekat je cela kompanija, ili neki njen podsistem ili proces na koje se primenjuje benmarking istraivanje. Menadment kompanije donosi odluku o obimu i nivou realizacije promena (pojedini poslovni procesi ili funkcije, jedan od podsistema kompanije ili promene na nivou cele kompanije), odnosno definie benmark objekat. Benmark je izabrani lider, najbolja praksa sa kojom se kompanija poredi. Dobar izbor benmarka je preduslov za uspeh benmarking istraivanja. Strana iskustva ukazuju da za benmark treba birati najbolju kompaniju, lidera u oblasti, da bi se ostvarili oekivani ciljevi. Kada se za benmark izabere prosena kompanija, na kraju istraivanja i sopstvena kompanijae biti samo jedna od prosenih. Postupak benmarkinga je kontinualni proces poreenja kompanije sa izabranim liderom u nekoj oblasti. Prvi deo ovog procesa je benmarking istraivanje, kada se porede performanse kompanije i lidera i preduzimaju akcije u cilju prevazilaenja poetnih razlika. Na kraju istraivanja, kompanija ima poboljane performanse, dostie izabranog lidera, ali se proces benmarkinga nastavlja i dalje, kao iterativni proces stalnog merenja performansi, poreenja sa boljim od sebe i dostizanja novih ciljeva.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

2. Istorijat benmarkinga
Osnovu benmarkinga predstavlja termin benmark, koji ima vie znaenja: standard za poreenje reper (fiksna, referentna taka) oznaka visine, oznaka za nivelaciju pri merenju zemljita model U najoptijem smislu benmark je prvobitna izvorna taka sa koje mogu biti izvrena merenja ili standard u odnosu na koji se rade merenja. Polovinom XX veka Japanci su poeli da poseuju najbolje kompanije Amerike i Evrope, u nameri da prikupe znanja i ideje o uspenom poslovanju. Primenom i modifikacijom prikupljenih saznanja, Japanci su u znaajnoj meri unapredili svoje poslovanje i Japanske kompanije su postale konkurentne i vodee na svetskom tritu. Ideja benmarkinga saeta je u Japanskom terminudantos, to znai pokuaj da se bude najbolji meu najboljima. Dananji koncept benmarkinga je razvijen u Americi 60-tih godina XX veka. Originalno su ga razvile kompanije koje funkcioniu u industrijskom okruenju. Danas se benmarking primenjuje na sve oblike privrednih i neprivrednih subjekata (proizvodni sistemi, obrazovne ustanove, dravni organi, nevladine asocijacije, ...). Uspene kompanije na kraju XX i poetkom XXI veka koriste benmarking kao tehniku strategijskog upravljanja.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

3. Vrste benmarkinga
Benmarking je kontinuirani proces identifikacije, razumevanja i prilagoavanja proizvoda, usluga, opreme i postupaka kompanija s najboljom praksom u cilju poboljanja sopstvenog poslovanja. Objekat benmarking istraivanja je deo kompanije na koji se primenjuje proces benmarkinga, u cilju poboljanja. Objekti istraivanja mogu biti razliiti: proizvodi, metode, usluge, peformanse ili poslovni procesi. Cilj poreenja je odreivanje najbolje prakse i primera, koji bi se preneli u kompaniju. Kompleksnost istraivanja zavisi od objekta istraivanja, a po pravilu, najjednostavnija istraivanja su za proizvode, a najkompleksnija za poslovne procese. Benmark je izabrani primer, najbolja praksa sa kojom se poredi objekat. U svetskoj literaturi postoje razliite podele benmarkinga. U najoptijem smislu, benmarking se moe podeliti na:
Interni Eksterni

Interni benmarking podrazumeva poreenje organizacionih celina u okviru jedne kompanije, a eksterni benmarking je poreenje izmeu kompanija. 3.1. Interni benmarking

Interni benmarking podrazumeva istraivanje u sopstvenoj kompaniji, u cilju poreenja poslovnih procesa razliitih organizacionih celina. Ovo je mogue u velikim kompanijama, koje imaju vie organizacionih celina, jasno definisanu organizacionu strukturu i hijerarhiju rada, i mreu dislociranih filijala. Interni benmarking polazi od pretpostavke da je poslovni proces u jednom delu kompanije uspeniji u odnosu na druge delove. Interni benmarking podrazumeva poreenje poslovnih funkcija u razliitim delovima iste kompanije. Uporeuju se razliite organizacione celine, koje imaju iste poslovne funkcije. Cilj je da se posmatranjem i analizom rada unapredi poslovanje objekta benmarkinga, preko snienja trokova, poboljanja kvaliteta usluga i procesa i dr. Prednosti internog benmarkinga su relativno niski trokovi istraivanja i dostupnost svim potrebnim podacima o merama performansi koje se porede. Interno istraivanje obezbeuje ujednaavanje kvaliteta poslovanja svih organizacionih celina u kompaniji i predstavlja dobru osnovu za eksterni benamarking.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Nedostaci internog benmarkinga su zatvorenost u sopstveni sistem, to ne dovodi do najboljih rezultata do kojih bi se moglo doi poreenjem na eksternom nivou. Kada organizacione celine kompanije funkcioniu u razliitim uslovima okruenja (ekonomskim, kulturnim, politikim) nema realnih uslova za njihovo poreenje. 3.2. Eksterni benmarking

Prema vrsti benmarka, eksterni benmarking se dalje moe podeliti na: Konkurentski Funkcionalni generiki

3.2.1. Konkurentski benmarking Konkurentski benmarking predstavlja istraivanja izmeu konkurentskih kompanija, koje se bave istom delatnosti na istim ili razliitim tritima. Istraivanja obuhvataju administrativne, proizvodne ili uslune procese. Za realizaciju konkurentskog benmarkinga neophodno je da postoji realna osnova za poreenje kompanija. Svaka kompanija mora dobro da poznaje svoje i konkurentske prednosti i superiornosti u odreenim segmentima. Komparativne prednosti kompanije mogu biti polazna osnova za donoenje stratekog plana za benmarking istraivanje. Jedan oblik konkurentskog benmarkinga je formiranje partnerstva izmeu kompanija, sa zajednikim ciljem unapreenja poslovanja. Formiranje partnerstva je mogue kada kompanije imaju i ista i razliita trita. Primena konkurentskog benmarkinga i formiranje partnerstva je prisutna u mnogim oblastima, a posebno u automobilskoj industriji. Dobro definisan partnerski odnos moe da donese prednosti svakoj kompaniji, bez ugroavanja ranije osvojenih trita 3.2.2. Funkcionalni benmarking Funkcionalni benmarking obuhvata poreenje istih poslovnih funkcija u kompanijama, koje imaju razliitu delatnost. Istraivanje se odnosi na iste poslovne funkcije razliitog porekla. Te funkcije mogu biti proizvodne, finansijske, uslune, i dr. Kompanija poreenjem poslovnih funkcija sa kompanijama iz drugih oblasti dobija nove i originalne ideje, kojima unapreuje ukupni kvalitet poslovanja.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Prednost funkcionalnog benmarkinga je u lakem pristupu podacima i bogatstvu iskustva drugih kompanija iz razliitih oblasti. Prikupljanje neophodnih informacija je jednostavno, jer ne postoji konkurencija izmeu kompanija, koje se porede. Saznanja o netipinim primerima imaju podsticajni i inovativni karakter za primenu u sopstvenoj kompaniji.

3.2.3. Generiki benmarking Generiki benmarking podrazumeva poreenje sa najboljim kompanijama. Cilj je da se porede funkcije i procesi sa kompanijama koje su u tome najbolje, bez obzira na to kojom delatnou se bave. Generiki benmarking je postupak pronalaenja najboljeg novog reenja, koje bi moglo da se primeni u sopstvenoj kompaniji. Ovo istraivanje se primenjuje za multifunkcionalne poslovne procese i karakterie ga velika irina u shvatanju i primeni. Kao benmarkovi u literaturi se najee navode najbolje svetske kompanije (Coca-Cola, Xerox i dr.). Prosena kompanija treba da izabere benmark iz srednje klase kompanija, da bi poreenje bilo to realnije. Generiki benmarking je izuzetno kompleksno istraivanje, koje zahteva angaovanje velikog broja saradnika sa velikim benmarking iskustvom. Ova vrsta benmarkinga nala je najiru primenu u vazdunom saobraaju pri reavanju problema zadravanja vazduhoplova u linijskom saobraaju, pre svega u pronalaenju ideja za skraivanje vremena opsluge aviona i putnika na aerodromima.

4. Proces benmarkinga
IBC (International Benchmarking Clearnighouse) je prouavao razliite modele benmarkinga, realizovane u razliitim kompanijama. Svaki od modela se sastoji od gotovo istih celina. U svetskoj literaturi veliki broj autora se bavio problemom benmarking istraivanja. Neki od njih su Camp1 (1989), Braithwaite (1992), Coopers & Lybrand (1993), Royston & Harland (1993), James-Moore & Keeble (1994), i drugi. U njihovim radovima su prikazane razliite metodologije rada, koje imaju istu sutinu, ali se razlikuju u pojedinim koracima zavisno od konkretnih uslova gde su primenjene.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

U najveem broju objavljenih radova proces benmarkinga se prikazuje na globalnom i/ili detaljnom nivou. Na globalnom nivou realizacija benmarkinga se moe prikazati kroz nekoliko faza, a na detaljnom nivou se opisuju pojedinani koraci realizacije. Osnovne faze benmarking procesa (slika 1), koje postoje kod APQC-a, EFQM-a I drugih kompanija su: I. II. III. IV. Planiranje Prikupljanje informacija Analiza Primena

Slika 1. Faze benmarking procesa

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

I.

Planiranje

Na poetku istraivanja potrebno je uraditi analizu rada cele kompanije, kako bi se odredile celine gdee se primeniti benmark. Preliminarna ocena konkurentnosti obuhvata interne i eksterne analize, kojee ukazati na sopstvene prednosti i nedostatke i u zavisnosti od toga na obuhvatnost benmarking istraivanja. Za dugorono benmarking istraivanje neophodno je definisati plan realizacije pojedinanih aktivnosti, koje se mogu predvideti u ovoj fazi. Plan realizacije treba da sadri vremenske rokove za svaku od aktivnosti. Benmarking tim obuhvata strunjake iz kompanije, koji dobro poznaju rad kompanije, i po potrebi strunjake iz drugih institucija, koji bi uz podrku viih nivoa menadmenta obezbedili realizaciju definisanog plana. U ovoj fazi se radi izbor najboljih kompanija, koje mogu biti benmark. Izbor zavisi od karakteristika sopstvene kompanije, okruenja i ciljeva koji se ele postii. Neki od kriterijuma za izbor benmark kompanije mogu biti: veliina kompanije, relativna pozicija na tritu, stepen poverenja prema kompaniji, i dr.

II Prikupljanje informacija U ovoj fazi se radi prikupljanje podataka o svim kompanijama izabranim u prethodnoj fazi. Prikupljanje podataka se moe obaviti anketiranjem, direktnom razmenom sa kompanijom ili angaovanjem treih lica. Vrsta informacija, koje se prikupljaju u najveoj meri zavise od tipa benmarkinga, koji se istrauje (benmarking proizvoda, funkcionalni benmarking, strateki benmarking).

III Analiza Benmarking tim u kompaniji obrauje sve prikupljene podatke i na osnovu njih formira finalni izvetaj. Izvetaj sadri pokazatelje rada svih obraenih kompanija. Ovaj izvetaj predstavlja osnovu za konaan izbor benmarka, odnosno, benmark partnera. Sa druge strane, podaci iz izvetaja omoguavaju kvantitativno poreenje sopstvenog poslovanja sa drugim kompanijama, i

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

definisanje konanih ciljeva benmarking istraivanja, odnosno, nivoa performansi koje se ele dostii.

IV Primena U ovoj fazi kompanija poinje sa realizacijom promena, koje su rezultat benmarking istraivanja. Prikupljene informacije i saznanja se primenjuju u poslovanju i poinje da se prati ostvarivanje postavljenih ciljeva. Opisane faze su prisutne u svakom benmarking istraivanju. APQC ukazuje na znaaj ovih faza i navodi amerika iskustva u pogledu vremena potrebnog za njihovu realizaciju. Ako se posmatraju prve tri faze njihovo uee u vremenu je: planiranje 30%, prikupljanje informacija 50% i analiza podataka 20%.etvrta faza je praktino neogranienog trajanja, jer predstavlja poetak novog naina ivota kompanije, gde je benmarking deo poslovne strategije. Vaan deo u realizaciji benmarking istraivanja je odreivanje sopstvenih i benmarkovih mera performansi. Mere performanse predstavljaju pokazatelje rada, koji mogu biti kvantitativni i kvalitativni. U prvoj fazi istraivanja se odreuju mere performanse u kompaniji, a u fazi analize kod benmarka (najboljeg repera).

5. Prednosti i nedostaci benmarkinga

Benmarking proces ima velike prednosti u odnosu na klasine metode poboljanja poslovanja kompanije. Klasini pristupi podrazumevaju identifikovanje problema u kompaniji, njihovo reavanje primenom odreenih metoda i dobijanje novog stanja poslovanja, uz izuzetno velike vremenske, materijalne i ljudske resurse. Ishod ovakvog reavanja problema je najee veoma neizvestan. Osnovne prednosti benmarkinga su:

Kontinualno poboljanje poslovanja, Poveana konkurentnost na tritu, Prevazilaenje loih performansi,

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Utede u trokovima poboljanja, Porast profita, Bolje razumevanje konkurencije, Postavljanje novih poslovnih ciljeva Uz sve navedene prednosti, benmarking ima i svoje nedostatke, koji se pre svega odnose na nerazumevanje sutine i tehnike istraivanja. Neuspeh benmarking procesa moe biti posledica sledeih faktora: Nerazumevanja procesa benmarkinga, Lo izbor benmark objekata tj. aktivnosti na kojee se primeniti benmarking Izbor benmarka kompanija sa kojom se radi poreenje Izbor i mogunost poreenja izmeritelja performansi Adekvatno planirani trokovi I vreme istraivanja Podrka cele kompanije benmarkingu

6. BENMARKING I LOGISTIKA
U trinoj privredi, porast konkurentnosti predstavlja neminovnost. Za korisnike nisu vie presudni samo kvalitet i cena proizvoda ve i parametri usluge (pravovremenost, pouzdanost, efikasnost realizacije njihovih zahteva i dr.). Sa druge strane, kompanije sa kvalitetnom uslugom mogu zahtevati vee cene za svoje proizvode, to je na neki nain i opravdano, jer usluga je onoliko kvalitetna, koliko je korisnik spreman da plati. Kljunainjenica u zadovoljenju zahteva korisnika lei u shvatanju i razumevanju dve stvari: ta korisnik eli i kada to eli. Iz tih razloga, kompanija mora svoje ciljeve da definie u skladu sa zahtevima korisnika i zbog toga mora da prati svoje performanse, da ih uporeuje sa drugim kompanijama, kako bi sagledala svoj poloaj i prednosti i nedostatke u odnosu na konkurenciju. Kompanije, u cilju sagledavanja svoje trine pozicije, uvek imaju potrebu za poreenjem sa drugim kompanijama. Uobiajeni postupci za poreenje se zasnivaju na poreenju skupa

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

pokazatelja, poreenju konkurentskih proizvoda sa svojim i identifikovanju slabih mesta u kompaniji. Jedan od savremenih postupaka poreenja pokazatelja i unapreenja poslovanja kompanije je benmarking. Benmarking je proces, koji obuhvata komponente moderne upravljake prakse kao dela sveukupnog kvaliteta upravljake operacije (TQM - Total Quality Management). To je novi koncept strategijskog menadmenta, koji se primenjuje u cilju unapreenja poslovanja ekonomskih subjekata. Benmarking se moe opisati kao proces uenja, koji proizilazi iz posmatranja i analiziranja pozitivnih iskustava drugih, kako bi se data iskustva, uz neophodna prilagoavanja, primenila u cilju unapreenja sopstvenog poslovanja. Sa aspekta primene, benmarking je alat za praenje i poboljanje performansi, uenjem iz najboljih primera u praksi i razumevanjem procesa pomou kojih su ti primeri postignuti.

7. PERFORMANSE LOGISTIKIH SISTEMA

Zahtevi korisnika na savremenom transportnom i tritu logistikih usluga zahtevaju promene u nivou kvaliteta pruenih usluga. Poboljanje nivoa kvaliteta usluga odnosi se na poveanje brzine transporta, skraenja vremena isporuke, poveanje tanosti isporuke, poveanja sigurnosti robe, i dr. uz minimizaciju logistikih trokova. Ovakve trine tendencije dovele su do krupnih strukturnih promena u konceptu realizacije logistikih aktivnosti. Osnovne oblasti ovih promena su: Lociranje, concept, nain organizacije, kategorizacija i funkcije logistikih centara Tehnologije realizacije logistikih procesa (transportnih, pretovarnih, skladinih) Informacione tehnologije koje obezbeuju funkcionisanje logistikih sistema Metode i postupci praenja, merenja i analize performansi logistikih sistema Ove promene nametnule su u oblasti logistike odreene zahteve svakom od sistema koji uestvuju u realizaciji robnih tokova. Ti zahtevi se iskazuju skupom vrednosti odgovarajuih pokazatelja zahtevanih logistikih performansi. Logistike performanse su razliiti parametri, izmeritelji, koeficijenti i pokazatelji u logistici. U irem smislu, logistike performanse se mogu posmatrati kao podskup svih karakteristika (poslovnih ili organizacionih performansi) rada kompanije.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Logistike peformanse su deo optih performansi kompanije, kojima ona nastupa na tritu. Kompanija svojom poslovnom strategijom eli da ostvari to bolju poziciju na tritu, odnosno, da dostigne to bolje performanse. Da bi ostvarila ovaj cilj, kompanija mora da planira, prati, upravlja i kontrolie svoje performanse. Logistike performase su rezultat strategije poslovanja, organizacije rada, i primenjenog nivoa tehnike, tehnologije i informatike u kompaniji. Sa aspekta grupisanja logistikih performasi, postojetvrdi imeki izmeritelji. U gruputvrdih izmeritelja spadaju: trokovi, profit, ekonomski i finansijski pokazatelji.Meki pokazatelji su: nivo zadovoljenja korisnika, servis stepen, kanjenje isporuke i drugi.Tvrdi pokazatelji se relativno jednostavno mogu kvantifikovati, ameki pokazatelji najee predstavljaju percepciju korisnika o realizovanoj usluzi. Sa aspekta teorije sistema, logistike performanse se mogu podeliti na interne i eksterne. Interne performanse su "unutranje" karakteristike logistikih podsistema (transportnog, pretovarnog, skladinog, informacionog...) i odnose se na tehniko-tehnoloke, organizacione, ekonomske i druge relevantne karakteristike ovih sistema. Eksterne performanse predstavljaju "rezultat" funkcionisanja logistikog sistema i odraz nivoa kvaliteta i ekonominosti realizacije logistikih procesa, odnosno, one su odraz logistikog sistema i naina njegovog funkcionisanja u okruenju. Istovremeno, eksterne perfomanse su kompleksne vieatributne funkcije internih performansi. Imajui u vidu prirodu logistikih procesa i zahteve koje oni realizuju, logistike performanse se mogu podeliti uetiri kategorije: Logistik trokovi Servis stepen efikasnost resursa Bezbednost logistikih procesa i uticaja na eko system u okruenju

Podela ovih logistikih performansi na interne i eksterne je uslovna, jer su logistiki podsistemi karike jednog istog logistikog lanca. Navedene performanse se mogu posmatrati sa aspekta jednog podsistema ili sa aspekta sistema kao celine, tako da u odnosu na nivo posmatranja, ista performansa u jednom sluaju moe biti interna, a u drugom eksterna veliina.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Analiza logistikih performansi, njihovo struktuiranje, merenje i ocena efekata promenom njihovih vrednosti moe bit izuzetno kompleksan posao, zavisno od strukture i hijerarhijskog nivoa kompanije.

Pri analizi logistikih performansi postoji dva problema: Jedan problem je kako definisati organizaciju rada u kompaniji, da bi se dostigle eljene vrednosti performansi Drugi problem je, kako promene u pojedinim delovima kompanije utiu na promenu vrednosti logistikih performansi. Oba problema ukazuju na potrebu dublje analize meuzavisnosti logistikih performansi i organizacije rada kompanije (tehnike, tehnoloke, informacione, i dr.).

BENMARKING I LOGISTIKA U savremenom poslovanju logistiki sistemi funkcioniu u uslovima veoma otre konkurencije na tritu. Cilj svake kompanije je da obezbedi to kvalitetniju uslugu klijentima uz to manje sopstvene trokove, to je tipian primer konflikta ciljeva. Unapreenje poslovanja kompanija danas, vie nego ikada pre, moe da se ostvari na razliite naine. Neki od njih su: primena informacionih i komunikacionih tehnologija, primena novih organizacionih koncepcija u radu, unapreenje proizvodnih kapaciteta, savremenija tehnoloka reenja i dr. Svaka od ovih promena zahteva, pre svega, velika finansijska ulaganja, koja su po pravilu opravdana, ali ne garantuju dostizanje liderske pozicije na tritu. Ako se posmatraju dve kompanije, koje imaju priblino ujednaen nivo tehnike i tehnoloke opremeljenosti, one mogu imati znaajno razliitu poziciju na tritu. Razlike u njihovoj poziciji na tritu mogu biti posledica razliitih faktora: Loa organizacija rada u kompaniji I njenim podsistemima Neadekvatna primena tehnike I tehnologije Nedovoljna iskorienost proizvodnih, skladinih, pretovarnih I prevoznih kapaciteta Loa organizaciona povezanost izmeu podsistema

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Primena bilo kakvih novih reenja u kompaniji, bez posmatranja okruenja i trita, moe da dovede do trenutnih minimalnih poboljanja, to svakako nije strateki cilj. Kada kompanija eli da pobolja svoje poslovanje na stratekom nivou, pravo pitanje je: kako to rade oni koji su bolji? Pri tome se naglaava da u dananjim uslovima konkurentnost na tritu u sve veoj meri zavisi od logistike, odnosno reenja koja se primenjuju u toj oblasti za konkretnu kompaniju. Primena benmarking istraivanja, zbog kompleksnosti logistikih sistema i procesa u okviru njih, ima veliku primenu u logistici. Na ovaj nain mogue je reavati razliite logistike probleme, odnosno donositi odgovarajue odluke vezane za: optimalnu lokaciju logistikih centara i/ili skladita, automatizaciju logistikih procesa, vreme realizacije porudbine, unapreenja osnovnih poslovnih funkcija, poboljanje kvaliteta opsluge korisnika, i dr. Ovo potvruje niz primera iz prakse.

Kompanija Gillete je unapredila poslovanje svojih proizvodnih i distributivnih centara u Junoj Americi, kada je primenila interno benmarking istraivanje. Za poreenje poslovanja ovih centara korieno je 12 logistikih performansi, od kojih su neke: tanost otpreme, tanost zaliha, obrt zaliha, intenzitet popunjavanja, produktivnost, gustina popunjenosti skladita, vreme ciklusa naruivanja i procenat tanosti realizacije naruivanja. Xerox je primenio eksterno benmarking istraivanje za preprojektovanje svoje distributivne mree. Za benmark je izabran L.L.Bean. Poreenje je uraeno po sledeim performansama: godinji obim otpreme robe iz objekta i utroeni radni sati u objektu. Efekat istraivanja je da je Xerox-ov distributivni centar uikagu bio dobitnik godinje nagrade za produktivnost. Korienje dobre prakse i transfer znanja i iskustva u benmarking istraivanju u oblasti logistike, omoguavaju stvaranje novih organizacionih koncepcija, koje postaju modeli za sledee primene. Frazelle2 navodi kako su nastali neki od postojeih modela koncepcija prisutnih u logistici (slika 3): JIT (Just In Time) je nastao u japanskoj automobilskoj industriji QR (Quick Response) u tekstilnoj industriji je nastai od JIZ-a CFR (Continuous FlowReplenishment) u elektronskoj industriji nastao od QR-a

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

ECR (Eficient Customer Response) u maloprodaji je nastao od CFR-a

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Japanska Industrija

JIT - Just in time

Tekstilna Industrija

QR - Quick Response

Elektronska Industija

CFR - Continuous Flow Replenishment

Maloprodaja

ECR - Eficient Customer Response

Slika 2. Razvoj nekih logostikih koncepcija

Osnovni problemi primene benmarking istraivanja i u logistikim sistemima, zbog njihove sloenosti, su: Odreivanje mera performansi Poreenje mera performansi

Mere performansi logisitikih sistema su veoma kompleksne veliine, koje se mogu definisati na razliitim hijerarhijskim nivoima kompanije. U zavisnosti od nivoa na kome se definiu uslonjava se i njihov opis. Neke logistike performanse (servis stepen, bezbednost logistikih sistema) se teko mogu kvantitativno prikazati, i u praksi se najee predstavljaju posredno preko odgovarajuih izmeritelja (pouzdanost i tanost isporuke, verovatnoa nastanka tete).

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Poreenje logistikih performansi je drugi praktini problem u realizaciji istraivanja. Ukoliko benmark objekat i benmark nisu uporedivi po svojim osnovnim karakteristikama (npr. povrina skladita, obim rada u skladitu, obrt i dr.), tada se izmeritelji performansi moraju svesti na jedininu vrednost kako bi poreenje bilo mogue. Kvalitativne mere performansi (npr. kvalitet opsluge korisnika) su najee opisne i dobijaju se anketiranjem korisnika (npr. odlina usluga, dobra, zadovoljavajua, loa isporuka). Poreenje ovih performansi zahteva njihovu standardizaciju u nekom vrednosnom sistemu. Performanse skladinog sistema, koje se koriste su: proizvodnost, gustina skladitenja, tanost zaliha, tanost otpreme, DST, vreme ciklusa narudbine i bezbednost. Ovakva ilustracija jasno ukazuje na razlike, koje postoje u performansama analiziranog skladita, a koje je potrebno prevazii. Osim opisanih primera, neke od mogunosti primene benmarking istraivanja u logistikim sistemima mogu biti: Definisanje broja i rasporeda logistikih centara Kvalitetnije povezivanje svih uesnika u logistikom lancu Kvalitetnije povezivanje podsistema u kompaniji Poboljanje informacionih tokova Unapreenje poslovnih funkcija...

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Zakljuak

Da bi se odradila implementacija procesa benmarkinga, prvo se prikupljeni podaci analiziraju, kvantifikuje se razlika u performansama, istrauju se uzroci tih razlika i identifikuje koje informacije mogu pomoi da se poboljaju performanse. Kada se utvrdi koji deo procesa se razlikuje, prelazi se na njegovo parcionisanje, i na deo koji se moe zatvoriti strategijskom akcijom. Ova strategijska akcija predstavlja sprovonenje unaprenenja u praksi, razvoj organizacije i menjanje njenog fokusa u pravcu ponaanja. Organizacija mora sebi postaviti realne ciljeve na bazi potencijala za poboljanje imajui u vidu utvrnene razlike. Ovi ciljevi se moraju razloiti, adaptirati odgovarajuoj organizacionoj strukturi i saoptitionoma koje tangira. Projekat benmarkinga ne moe biti potpuno uspean, dok se ne preduzme akcija da bi se shvatio potencijal za unaprenenja i dok se ne postignu eljeni efekti. U sprovonenju plana , procesi na koje on utie se moraju meriti i pratiti da bi se videlo da li se obavljaju kao to je oekivano i da bi se moglo nastaviti sa njihovim poboljanjem. Korporativna drutvena odgovornost u malom i srednjem biznisu je relativno novi koncept u svetu, a gotovo potpuno nov u Srbiji, ali je iskustvo razvijenih zemalja pokazalo da se njegovom primenom doprinosi i optem poslovanju u jednoj zemlj.

22

Benmarking kao moderna metoda u strategijskom menadmentu poslovanja

Literatura
1) Janoevi Stevo, Todorovi Jovan: Strategijski menadment, Beograd, 1997. 2) Bei Caria, Dornevi Dejan , Bendmarking, aak, 2007. 3) Sneana Beri Jevti, DRUTVENA ODGOVORNOST I BRENDOVI, Univerzitet Megatrend, 2008 4) Vidoje Vuji, Menadment ljudskog kapitala, Rijeka, 2004. god. 5) Derek Torrington, Laura Hall, Stephen Taylor, Menadment ljudskih resursa, Beograd, 20004. god. 6) James C. Van Horne: Financial Management and Policy, 1990. 7) Radosavljevi ivota: Teorija, praksa i vetina savremenog menadmenta, Beograd, 1998. god. 8) Zeevi Milija: Internacionalni menadment, " FIM",1995. 9) Zeevi Milija: Menadment, " FIM",1996. 10) www.benchnet.com/wib.htm

22