KUKURUZNA SILAA

NEOPHODNO HRANIVO U ISHRANI PREIVARA

Stajsko dranje stoke povezano je sa vecim koricenjem konzervisanih kabastih hraniva (sena i silae). Buduci da je kukuruz sada u fazi naglog nalivanja zrna, potrebno je podsetiti na nacin konzervisanja kukuruzne biljke vlanim putem, fermentacijom silirane mase uz pomoc mikroorganizama u odsustvu vazduha. Ovaj nacin konzervisanja jo nije dovoljno zastupljen u praksi, iako je najvie prisutan u govedarstvu, a daleko manje u ovcarstvu i kozarstvu i pored toga to postoje ogromne mogucnosti proizvodnje kukuruza u zemlji i njegovog racionalnog iskoricavanja. Postoje brojni aspekti preimucstva koricenja kukuruzne silae. Kukuruz u vidu silae cele biljke daje najvecu proizvodnju energije po hektaru. U pogledu tehnologije proizvodnje nema bitnijih izmena, jer svako ko proizvodi kukuruz za zrno moe proizvoditi i onaj za silau. Moguce je raznovrsno koricenje kukuruza, kao cele biljke, zrna i klipa. Prednost cele biljke je to ona ukljucuje stablo, list i kocanku. Hibridi sa dugom vgetacijom su visoko rodni, ali postoji opasnost nedovoljnog zrenja zrna, to se otklanja siliranjem. Siliranje se obicno obavlja pre branja kukuruza i vadenja ecerne repe. Procesi, od ubiranja zelene mase pa do hranjenja, mogu se potpuno mehanizovati, to je znacajno jer se manipulie sa masom velike vlanosti. Silaa kukuruza ne trai dopunsku obradu pre hranjenja. Sacuva se karotin, provitamin vitamina A. Napravljena u blizini staja omogucava skladitenje preko cele godine i due, a u slucaju nevremena je na dohvat ruke. Osnovni nedostatak silae je manipulacija ogromnom kolicinama vlane mase, 2.5 puta vie nego pri proizvodnji zrna. Potrebne su vece investicije u gradevine i maine. U odnosu na pocetni materijal nemoguce je izbeci gubitke usled prirode fermentacionog procesa i rastura tokom ubiranja, izuzimanja i dostave hrane stoci. Kukuruzna biljka spada u kulture koje se lako siliraju, zbog visokog sadraja ecera, koji deluje stimulativno u procesu fermentacije.

Proces

fermentacije

Fermentacija silane mase odvija se u nekoliko faza, koje se karakteriu

biohemijskim procesima. U prvoj, aerobnoj fazi dolazi do hidrolize lako rastvorljivih ugljenih hidrata i razlaganja proteina. U fermentacionoj fazi koj asledi dolazi do povecanja kiselosti (pH), silae, formiranja mlcne, sircetne i buterne kiseline, te atanola i amonijaka. Najvanije je da se postigne dominacija mlecne kiseline nad drugima. Period aktivne fermentacije obicno traje od 7 do 21 dana, ali moe biti produen i do dva meseca. Silirani materijal sa vie od 65% vlage brzo fermentie, dok je fermentacija sporija kada je sadraj vlagee ispod 50%. Sledeca, faza izuzimanja silae, takode je vrlo znacajna, jer treba da se smanji uticaj aerobnih mikroorganizama, buduci da je sada silaa izloena vazduhu. Zbog toga, mesto izuzimanja silae treba da se odrava kao ravna, vertikalna povrina, a sloj koji se dnevno izuzima treba da bude irine 15 do 30 cm. Planiranje potrebnih kapaciteta smetaja

Treba poci od pretpostavke da je u dnevnom obroku za kravu potrebno 25 kg silae, koja se zbog gubitka povecava za 20%, dakle svega 30 kg. Za tovno june, prosecna dnevna kolicina silae je 12 kg, a uracunavajuci i gubitke ona iznosi oko 14 kg dnevno. Orijentacione teine 1 m3 silae u odnosu na materijal koji se silira su sledece: Silaa Silaa Visoko Visoko Silosi U principu, silosi mogu da budu horizontalni ili vertikalni, ali se u okviru istih razlikuju po materijalu za izgradnju, stepenu mehanizovanosti punjenja i pranjenja i trokova izgradnje. Najprimitivniji silosi su iskopani u zemlji, u vidu silo rova, koji mora biti obloen plasticnom folijom pre koricenja. To je, u stvari, "trenc" silos, kako se uobicajeno naziva. Horizontalni silosi se obicno grade od armiranog betona ili betonskih elemenata, ali se mogu graditi i od drveta, koji su takode obloeni plasticnom folijom. Silo tornejvi se grade najcece od betona ili betonskih elemenata, ali postoje i oni od drveta i plasticnih masa, a najsavreniji tip je od glaziranih metalnih ploca, kojima se moe postici potpuno zaptivanje. U novije vreme raste popularnost silo rukava ili siliranje u balama. Postupci siliranja cele kukuruzne biljke (35% SM) 700 cele biljke sa do 80% vlage 600-800 vlani mleveni klip 750-800 vlano zrno kukuruza, sa 40% vlage 900-1000 kg kg kg kg

Osnovna pravila pri svakom siliranju mogu se svesti na tri glavna: sitno seckati, dobro sabiti masu i izolovati silau od vazduha. Starost biljke Vreme siliranja, odnosno starost biljke pri ubiranju za silau, ima ogroman uticaj na njen kvalitet. Potrebno je pomiriti ova dva zahteva: visok sadraj suve materije obezbedujuci vecu energetsku vrednost silae i dovoljno vlage koja ce omoguciti adekvatno sabijanje i postizanje anaerobnih uslova. U praksi, najcece se suva materija cele biljke krece oko 30%.

To je moguce ustanoviti hemijskom analizom u institutima ili poljoprivrednim stanicama i zavodima, ili koricenjem vlagomera. Medutim, postoje i preporuke za direktno utvrdivanje poeljne vlanosti, odnosno suve materije na njivi. Kukuruzno zrno sazreva od krunice, pa do vrha zrna koji ulazi u kocanku. Od krunice, koja je ute boje, ista se povlaci na dole gde se obrazuje linija koja razdvaja uto i belo tkivo. Preporuke su da biljku treba silirati na kraju mlecne, a na pocetku votanje zrelosti zrna, poloajem mlecne linije na 1/2 do 3/4 povrine zrna. Ubiranje (kosidba), transport, gaenje i pokrivanje

Za to se koriste kombajni vrlo razlicitog kapaciteta. S obzirom na relativno kratko vremensko angaovanje kombajna, poeljno je udruivanje gazdinstava ili koricenje kombajna na ugovornoj osnovi. U skladu sa udaljenocu parcela od silosa planira se broj traktora sa prikolicom ili kamiona, kako bi punjenje i gaenje bilo ravnomerno. Od velikog znacaja je da se silaa sabija ravnomerno po celoj povrini, a narocito du zidova, i da se zaptivanje plasticnom folijom izvri tako da se obezbedi anaerobna sredina. Danas se prekrivena folija najcece pritiska starim auto i traktorskim gumama, rasporedenim tako da se medusobno dodiruju. Po otvaranju silosa, najvanije je vriti izuzimanje na nacin koji ce spreciti rasipanje silae, tako da najmanja povrina silae na vertikalnom proseku bude izloena vazduhu. Distribucija stoci

Vri se rucnim kolicima, pa do maina za izuzimanje silae, kombinovanih sa prikolicom, mealicom z apravljenej tzv. potpuno meanog obroka, kombinujuci silau sa senom i smeom koncentrata. Sitno seckana silaa omogucava bolje konzumiranje, jer ivotinja nije u stanju da vri selekciju silanih sastojaka.

Dr. Timotej Cobic