Вы находитесь на странице: 1из 17

145. ije je pravo Azila, i koje vrsta Azila postoje ?

Po univezalnoj deklaraciji o pravima oveka "svako ima prava da trai i uiva u drugim zemljama utiite od proganjanja" Azil se danas daje samo politikim izbeglicama i poiniocima politikih krivinih dela. Kriterijum za ocenu politikih k.dela nisu jedinstvena niti MP sadri te kriterijume . Vrste : a )Teritorijalni (prua se na samj teritoriji drave)-unutranji b) Eksteritorijalni ( van teritorije - ambasade, ratni brod)-spoljni, diplomatski.

146. Sta je Ekstradikcija i ta joj moe biti pravni osnov ?


To je formalno pravni proces koji se sastoji od nekoliko faza, putem kojih jedna drava predaje drugoj lice, u cilju izvrenja kazne nad njim, ili voenja k.postupka nad njim . Cilj je kolektivna borba protiv kriminaliteta . Pravni osnov moe biti : - Ugovor ( dvostrani, viestrani ) , - Pravila kurtoatzije - reciprocitet ( vlada, nadleni resor), - Unutranji propisi drave - Meoviti (u Britanskoj zajednici drava ).

147. Koje su osnovne pretpostavke za pokretanje ekstradikcije ?


a) da je drava nadlena za presuenje tog k.dela , a takoe i u odnosu na lice za koje se trai ekstradikcija . b) da e to lice biti predato nadlenom sudskom organu koji e voditi postupak.

148. ta se podrazumeva pod " Manjinom " u MJP-u?


Podrazumevaju se grupe pojedinaca , dravljana date drave koji se od brojno preovlaujue grupe dravljana razlikuju po svom : etnikom poreklu, jeziku, nacionalnoj ili verskoj pripadnosti.

149. Koje su negativne strane sistema zatite manjina u okviru Drutva Naroda ?
- nije obuhvatao sve drave , nego samo neke od pobeenih ili novonastalih. - Obaveze u odnosu na manjine nametnute su samo malim zemljama - Dunosti manjina su ostale van pravnog regulisanja

150. U emu se zatita manjina u OUN-u razlikuje od one u Drutvu Naroda ?.


Manjine na osnovu povelje OUN-a nemaju prava direktnog istupanja na meunarodnom planu , manjinska zatita se javlja kao deo problematike prava oveka ili kao ugovorna obaveza . Zatitom i razradom manjinskoh prava bave se danas : UNESCO, OEBS.

151. Kada je i ime regulisano pitanje borbe protiv Piraterije ?


1958.god u Konvenciji o otvorenom moru.

152. Koji su ocnovni principi Me.Krivinog prava ?


a) Teritorijalni princip ( osnovni i polazni) b) Zatitni (kod otmice aviona ) c) Princip Univerzalnosti (kod piraterije )

153.Kada je na meunarodnom planu prvi put postavljen problem individualne krivine odgovornosti ?
Za ratne zloine - posle I sv rata. lanom 227 Versajskog ugovora ( saveznike snage su optuile biveg cara Nemake Vilijema II - za povredu me.morala i nepotovanje ugovora .

154. Koji je bitni element k.dela Genocida ?


To je namera da se potpuno ili delimino uniti ljudska grupa - posebna namera ( dolus specialis ).

155. Ko se ubraja u meunarodno zatiena lica ?


Diplomatski predstvnici : ef drave i Vlade , ministri inostranih poslova, ministri uopte i lanovi njihovih porodica - UVEK. Predstavnici, funkcioneri, slubena lica drava i medunarodnih organizacija - SAMO ako slubeno borave u datoj dravi.

156. ta je to Me. Terorizam i kako se moe klsifikovati ?


U irem smislu njme se obino kvalifikuju totalitarni reimi koji svoju vladavinu zasnivaju na nasilju i zastraivanju (hitlerizam,staljinizam) U Uem smislu - se podrazumevaju akt ili akti nasilja protiv lica ili objekata kojima pribegavaju organizovane grupe u cilju stravarnja atmosfere opte nesiguraosti, zbog ostvarenje politikih i socijalnih ciljeva , javnog mnjenja, itd... Klasifikacija a ) s obzirom na objekat teror,akta ( individualni i masovni b) s obzirom na subjekte ( nacionalni, medunarodni) c) terorizam kao prikrivena zloupotreba dr.aparata - indirektna agresija .

157. Za koje zloine je nadlean stalni meunarodni sud pravde ?


1. 2. 3. 4. Genocida Zloina protiv ovenosti Ratnih Zloina Agresija

158. Koji su osnovni elementi Dr.teritorije ?


a)Suvozemna Oblast ( zajedno sa zemlj .utrobom ) b)Vodene povrine (reke, jezera, pomorske terit.vode) c)Vazduna oblast (iznad suvozemnog i vodenog dela dr teritorije)

159. Sta se podrazumeva pod dravnom granicom u Mjp-u ?


Podrazumevaju se ravni koje dele vertikalno (ukljuujui tu i vazdunu oblast ) podruje dveju drava , ili podruje jedne drave od slobodnog mora .

160. U emu se razlikuju pojmovi Granice i Graninog pojasa ?


Granice predstavljaju vertikalnu ravan , dok je granini pojas horizontalno postavljen u odreenoj duini i irini . Reim u graninom pojasu utvruje drava svojim unutranjim propisima .

161. ta je to Delimitacija a ta Demarkacija ?


To su faze utvrivanja granica . Delimitacija : se svodi na utvrivanje granine linije u medunarodnom ugovoru - putem defmisanja i opisivanja na bazi geografskih karata i druge dokumentacije. Demarkacija - je operacija koja se izvodi na terenu od strane meovitih komisija . Ona znai sprovodenje u ivot ugovora i konkretno premeravanje i obeleavanje granice stubovima . Kontrola ovih stubova se vri svakih 5 godina kako ne bi dolo do zloupotrebe .

162. Koji su osnovni naini sticanja dravne teritorije ?


l.Cesija 2 . Mirna okupacija 3. Prirataj 4 . Odraj

163. ta je Cesija a ta Mirna okupacija ?


Cesija - Predstavlja ustupanje dravne teritorije drugoj dravi putem medunarodnog ugovora (u srednjem veku putem testamenta, kao svadbeni poklon, prodaja). Cesija moe biti Izvrena i zamenom teritorije .- U novije vreme pribegava se glasanju stanovnitva - Plebiscit. Mirna Okupacija - predstvalja zasnivanje suvereniteta jedne drave nad oblastima koje do tada nisu potpadale pod vlast ni jedne drave . Dok je cesija dvostrani odnos , mirna okupacija predstavlja jednostranu akciju drave .

164. ta je to Meunarodna slubenost i ta joj je pravni osnov ?


Prestavlja voljno ogranienje suvereniteta jedne drave na delu svoje teritorije , u korist jedne ili vie drava putem me.ugovora (trpljenje, pravo prolaza, uzdravanje od graenja du granice itd..) Pravni osnov je samo - Meunarodni ugovor ( potreban je izriit pristanak drave ). postoje Ekonomske i Vojne (vojno-politike) slubenosti

165. Na ta se najee svode Vojne Slubenosti ?


U prolosti su najee bile vezane za mirovne ugovore ( sastojale su se u zabrani podizanja utvrdenja du granica, demilitarizaciji odreenih oblasti isl). U savremenim uslovima -to su vie oblici vojne strategije nego vojne slubenosti - davanje vojnih baza, uspostavljanje vazdunih koridora , ustupanje zemljita za izvodeje vojne obuke itd..

166. Kada je pravno formulisan koncept o slobodi plovidbe meunarodnim rekama ?


Pariskom ugovorom 1814. godine i u zavrnom aktu Bekog Kongresa 1815.god - doneta je odluka da e plovidba rekama koje protiu kroz vie drava ili ine granicu izmeu njih - biti slobodne za sve .

167. Koji su osnovni elementi pojma meunarodne reke ?


Protie kroz vie drava , potrebno je da se uliva u more ili daje pritoka reke koja se uliva u more i da je njen status i reim utvren meunarodnim ugovorom .

168. Koja su Naela slobodne plovidbe meunarodnim rekama ?


1. Slobodna plovidba se odnosi na ceo plovni tok reke i u pogledu trgovine mora biti primenjena bez ikakve diskriminacije . 2. Za ceo plovni tok - mora se ustanoviti jednoobrazni sistem 3. Pri ustanovljavanju taksi - mora se voditi rauna o unapreenju trgovine .

169. Kada i gde je Dunav proglaen za meunarodnu reku i kada je usvojena vaea konvencija o Dunavu?

170. Gde se mogu nai izvori prava Mora ?


1. u Medunarodnim ugovorima 2. Obiajnim pravilima 3.u unutranjim propisima pojedinih zemalja

171. ta je to polazna ili bazna linija i kakva moe biti ?


To je osnovni parametar u pravnoj deobi mora - od te linije se meri irina teritorijalnog mora i spoljni morski pojas , epikontinentalni pojas i iskljuiva ekonomska zona. Moe biti: normalna i prava Normalna - predstvalja liniju niske vode du obale , koja je oznaena na pomorskim kartama i koju obalna drava priznaje . Prava - prava polazna linija - ne sledi liniju kopna , be spaja istaknute take na kopnu i na ostrvima (u sluaju kad postoji velika horizontalna razrudenost obale , ili ako postoji niz ostrva).

172. Sta su to unutranje morske vode i ta spada u njih ?


Pod unutranjim vodama se podrazumevaju delovi mora koji lee iza polazne (bazne ) linije - odlikuju se vrstom povezanou sa kopnom . U njih spadaju : ua reka , morski prostori luka , zalivi, zatvorena mora, delovi mora izmeu niza ostrva i kontinentalnog dela teritorije, more izmeu plime i oseke.

173. Koji zalivi spadaju u unutranje morske vode ?


Osnovni kriterijum je : kome pripadaju obale zaliva + kriterijum veliine zaliva . Sastavnim delom unutranjih morskih voda smatraju se samo oni zalivi kod kojih rastojanje izmeu linija kod najnie oseke (kod prirodnih vrata zaliva) ne prelazi 24 nautike milje n/m. Tamo gde prelazi ustanovljava se reim otvorenog (ili slobodnog) mora .

174. Koja ogranienja trpi suverenost Arhipelake drave ?


A ) osnovno ogranienje - je pravo nekodljivog prolaza brodova svih drava B) ogranienje u vidu prava susedniih drava na pravo ribolova na pojedinim podrujima koja ulaze u arhipelake vode.

175. Sta je to Teritorijalno more i kako se odreuje njegova irina ?


To je pojas koji se u odreenoj irini protee du obale od polazne linije u pravcu otvorenog mora . Teritorijalno more ne moe biti ire od 12 n/m mereno od polazne linije (konvencija o pravu mora 1982 ).

176. ta se smatra kodljivim prolazom ?


- ako strani brod na bilo koji nain preti silom, ili upotrebljava silu - ako na drugi nain kri naela morskog prava sadr.u povelji UN - ako obavlja vebe sa orujem ili ga upotrebi - ako prikuplja obavetenja na tetu obalne drave - u vezi vazduhoplova na brodu (poletanje, sputanje, prihvatanje) - krenje carinskih propisa - zagaivanje - ribolovna aktivnost - istraivanje i merenje - svaka druga delatnost koja nije u neposrednoj vezi sa prolaskom

177. ta je to Spoljni Morski Pojas i kakav je njegov pra. znaaj ?


To je morski prostor koji se naslanja na spoljnu ivicu teritorijalnog mora i kome su obalnoj dravi priznate izvesne specijalne nadlenosti. Pravni reim - po Zenevskoj konvenciji - zona otvorenog mora koja se granii sa teritorijalnim morem . Pozitivno medunarodno pravo priznaje obalnoj dravi u spoljnom morskom pojasu preventivnu, kontrolnu i represivnu nadlenost u cilju zatite Carinskih, fiskalnih, sanitarnih interesa u vezi sa useljavanjem .

178. ta je to Epikontinentalni pojas i koliko irok moe biti ?


Epi.pojas kao pravni pojam , podrazumeva deo morskog dna i podzemlja u kome obalna drava ima ekskluzivno pravo istraivanja i iskoriavanja prirodnih bogatstava . Moe biti irok 200 n/m

179. ta je to Iskljuiva Ekonomska Zona i od kada se o njoj govori ?


To je pojas odreene irine koji se prostire od teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora u kome se obalnoj dravi priznaju iskljuiva ili ekskluzivna prava u pogledu iskoriavanja biolokih i mineralnih bogatstava mora . Od proklamovanja Amerikog predsednika Trumana 1945.

180. Kakav je pravni reim iskljuive Ekonomske zone ?


Ima reim sui generis - koji stoji negde izmeu reima otvorenog i reima teritorijalnog mora .

181. ta je to medunarodna zona kada i ko ju je proklamovao ?


" Zajednika batina oveanstva " - obuhvata dno mora i okeana i njegovo podzemlje izvan granica nacionalne jurisdikcije . Zona jw ograniena na morsko dno i podzemlje - ne dira u reim vodenog i vazdunog stuba iznad meunarodne zone . Deklaracijom iz 1970. god donela je Generalna Skuptina UN-a

182 . U koju vrstu prostranstava spada otvoreno more i koja su naela slobode otvorenog mora ?
U morski prostor izvan jurisdikcije nacionalnih drava - to je zajedniko dobro svih naroda. Naela : - Slobode plovidbe - sloboda Ribolova - preleta - naunog istraivanja - podizanje vetakih ureaja i ostrva i cevovoda

183. ta se ubraja u morsko razbojnitvo ili pirateriju ?


1. svaki nezakonit akt nasilja, zadravanje ili pljaka poinjena u line svrhe 2. svaki akt dobrovoljnog uea u korienju broda ili vazduhoplova koji pripada piratima 3. svaka radnja koja ima za cilj da podstie vrenje akata odredenih u 1 i 2 stavu .

184. Koje vrste zagaenja morske sredine postoje ?


- zagaenje iz kopnenih izvora - od aktivnosti koje se obavljaju na morskom dnu i podmorju unutar nacionalne jurisdikcije - zagaenje delatnostima u meunarodnoj zoni - zagaenje potapanjem - zagaenje sa brodova

- zagaenje iz vazduha ili vazduhom (kisele kie ).

185. ta su meunarodni Moreuzi i kako se dele ?


To su prirodni morski prolazi koji slue za meunarodnu plovidbu izmeu dva dela otvorenog mora ( Gibraltarski moreuz) ili izmeu otvorenog mora i teritorijalnog mora strane drave ( Tirenski moreuz). Dele se na: a) moreuze iji je pravni reim u celini ili delimino utvren me.konvencijama b) na moreuze iji je pravni reim utvrden optim obiajnim i ugovornim pravilima me.prava .

186. koja konvencija danas ureuje reim u Bosforu i Dardanelima ?


Konvencija o reimu moreuza iz 1936 god u Montreu.

187. Pod ijim suverenitetom se nalazi " Gibraltarski moreuz"?


U najveem delu pod suveren. panije i Maroka , a jedan manj deo je pod Velikom Britanijom .

188. Kojoj kategoriji moreuza pripada Otrantski moreuz ?


U kategoriji irokih moreuza ( irina prelazi 24n/m ).

189. Kojom konvencijom je regulisan reim Sueckog kanala i kada je puten u rad Panamski kanal ?
A ) Carigradskom konvencijom iz 1888.godine B) 1914 .godine.

190. ta ulazi u izvore Vazduhoplovnog prava ?.


- Meunarodni ugovori, - viestrani i dvostrani - Tehnika pravila koja donosi " ICAO " - Unutranje norme - Sporazumi izmeu kompanija i drava ili izmedu kompanija

191. Kada i gde je donet prvi me.instrument u vazdunoj oblasti ,a kada vaei ?
Konvencija za vazdunu plovidbu 1919. god u Parizu ikaka konvencija iz 1944 .god

192. koliko sloboda sadri sporazum o transportu i koje su ?


5 sloboda : - pravo nekodljivog preleta dravne teritorije bez sputanja pravo sputanja u trgovakom cilju - pravo iskrcavanja putnika, pote i roba iz zemlje kojoj vazduhoplov pripada. - pravo ukrcavanja i iskrcavanja putnika, pote i roba namenjene teritoriji ma koje od ugovornih strana - pravo Tranzita.

193. ta je to Kabotaa i ta to ukljuuje u vazduhoplovnom pravu ?


Bilo koja trgovaka aktivnost u vezi: transporta putnika i robe, ukrcavanja i iskrcavanja putnika i robe ,koja se obavlja unutar jedne drave . Pravo Kabotae rezervisano je iskljuivo za domau dravu. Drave ugovornice - mogu preneti pravo kabotae na drugu dravu , ali ne samo jednoj dravi ili jednom preduzeu .

194. ta je to " ICAO " i koje je konvencije ona inicirala ?


ICAO - je " medunarodna agencija za civilno vazduhoplovstvo ". iniciralaje : 1. konvenciju o krivinim i drugim aktima izvrenim u vazduhoplovima - Tokio 63 2. Kon. o suzbijanju protivzakonite otmice aviona - Hag 70 3. Kon. o suzbijanju protivzakonitih akata usmerenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva - Montreal 71

195. Koji su glavni ugovori iz Kosmikog prava ?


Ugovor iz 1967 - prvi viestrani ugovor iz ove oblasti Ugovor iz 1979 - o regulisanju aktivnosti drava na mesecu Konvencija 1971 - o meuna.odgovornosti za tetu od kosmikih objekata.

196. ta su to "Internacionalizovane teritorije" ?


To je oloaj jedne teritorije koja je na osnovu me.ugovora trajno stavljena pod vlast i kontrolu odredenog broja lanova meunarodne zajednice, ili me.organizacije - uglavnom je trajnog karaktera .

197. Kakav je pravni poloaj Antartika i ime je ureen ?


Ima internacionalni poloaj . Ureden je Ugovorom o Antartiku ( 1951 ) - ugovor zabranjuje bilo kakve mere vojne prirode , samo u miroljubive svrhe. Zemlje ugovornice se ne mogu odrei prava, ali takoe to ne moe biti osnov za sticanje suverenosti. Svaka zemlja moe da preduzme mere inspekcije - to je najpotpuniji kontrolni sistem na podruju me.prava .

198. Koji su osnovni oblici me ugovra ?


Pismeni (formalni) Usmeni (koji su pismeno konstatovani)

199. Koji su najei sinonimi za me.ugovore ?


Povelja, pakt, ustav, statut, konvencija, protokol, konkordat, akt, kompromis, deklaracija, modus vivendi itd...

200. Za ta se vezuje ugovorni kapacitet u MJP-u ?


Vezuje se po pravilu za dve injenice : a) za suverenitet b) za me.pravni subjektivitet

201. Koje me.oraganizacije mogu da sklapaju me.ugovore ?


Oragnizacije UN i specijalizovane agencije

202. Koje su osnovne faze zakljuivanja me.ugovora


1. 2. 3. 4. Pregovori Usvajanje ( adopcija) teksta ugovora Autentifikacij a teksta ugovora Pristanak ( razliiti blici )

203. ta je " Adopcija " a ta je " Autentifikacija "


Adopcija - je usvajanje teksta ugovora , stilizacija postignute saglasnosti volja - tj formalni pravni akt kojm se utvruje oblik i sadrina budueg ugovora .

Autentifikacija - predstavlja postupak ustanovljenja definitivnog teksta ugovora . Ona je zavrni deo procedure koja prethodi konanom izjanjavanju drave .

204. Najei naini izraavanja pristanka na obavezivanje ugovorom ?


1. 2. 3. 4. Potpis Razmena instrumenata koji sainjavaju ugovor Ratifikacija Prihvatanj e, odobravanj e ili pristupanj e

205. ta je ratifikacija a ta prihvatanje ugovra ?


Ratifikacija-je potrvrivanje saglasnosti - daju je nadleni dravni organi. Takode prestavlja nain konanog obavezivanja za vei deo ugovora. Prihvatanje - postoji dva naina: a) izraavanje pristanka na obaveze bez prethodnog potpisivanja , i b ) izraavanje pristanka na obavez.ugovorom nakon potpisivanja ugovora.

206. ta je Adhezija i u emu se razlikuje od prihvatanja ?


Adhezija - pristupanuje - za razliku od prihvatanja - pristupanje je tradicionalni metod obavezivanja ugovorom . Primenjuje se , po pravilu kada drava nije uestvovala u pregovorima o zakljuenju ugovora niti je potpisala tekst ugovora. Pristupajui ugovoru , drava ulazi u sva prava i obaveze koje ugovor predvia. Tako da nema nikakvih razlika u poloaju orginalnih i naknadnih strana ugovornica .

207. ta su to : Rezerve uz viestrane ugovore i kad se mogu stavljati ?


To su formalne jednostrane izjave kojima se jedna drava ograuje od izvesnih odredaba ugovora , s tim da je taj deo ugovora uopte ne vezuje ili tim odredbama daje ogranien smisao . Stavljanje rezervi na ugovor je dozvoljeno osim kada: - ugovor zabranjuje rezervu - ukoliko dozvoljava sarno odreenu rezervu - ukoliko je rezerva nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora

208. Koja su ogranienja registracije ugovora po Povelji OUN-a ?


2 osnovna ogranienja : - "ratione personae" - obaveza registracioje se protee samo na one ugovore koje zakljui lanoca UN - a , bilo sa lanicom ili nelanicom . - "Ratione temporis " - samo oni koji su zakljueni nakon stupanja na snagu Povelje UN-a .

209. ta je to Depozitar ugovora i ko to moe biti?


To je Subjekt kome je poveren ugovor , u toku vremena njegovog vaenja ( dok se izvravaju proceduralni postupci i radnje ) - odreduje se po pravilu samim ugovorom . To moe da bude : Administrativni organ organizacije (u UN - generalni sekretar) u ostalim sluajevima obino nadleni organ drave domina konferencije . (mada nekada ne mora doi do poklapanja).

210. Na ta se svodi problem vremenskog vaenja Me.ugovora ?


Svodi se na dva osnovna pitanja .Od kog trenutka se smatra da ugovor -a) vai i b) i do kog trenutka vai .

211. Na emu poiva konstrukcija Intertemporalnog prava ?


Poiva na dve premise :A ) valjanost konstrukcije ugovora mora biti cenjen u svetlu prava koje je na snazi u vreme zakljuenja ugovora. B ) primena ugovora treba da bude u skladu sa pozitivnim pravilima medunarodnog prava .

212. Kako se dele me.ugovori sa stanovita teritorijalne primene ?


Na: 1. Ugovore kod kojih se pitanje teritorijalnog domaaja ne postavlja 2. Ugovore koji su po svom predmetu regulisanja, ogranienog teritorijalnog domaaja 3. Ugovori iju primenu odlikuje teritorijalna dimanzija .

213. Sta znai pravilo " Pacta tertis nec nocent necprosunt"
Ugovor ne raa prava i obaveze za tree drave. Ugovor predstavlja zakon samo za stranke koje su ga zakljuile. Izuzeci Ugovor u korist treih lica i ugovor na tetu treih lica .

214. Sta je klauzula - najpovlaenije nacije ?


Specijalni nain sticanja prava za tree drave " kad se strane ugovornice obavezuju da e jedna drugoj priznati sva prava koja su dale , ili e ubudue dati treim dravama ".

215. Koji su osnovni pristupi - tumaenju Me.ugovora ?


*Subjektivni pristup (polazi od namere koje su stranke imale u momentu zakljuenja ugovora . *Objektivni pristup (tekstualni) tekst ugovora izraava autentinu nameru ugovora - danas u upotrebi *Teleoloki - da je prvi zadatak ustanovljavanje predmeta i cilja ugovora .

216. Koji su osnovni metodi tumaenja me.ugovora ?


- Jeziki - Logiki - Sistematski - Istorijski - Ciljni (teleoloki) k

217. Na ta se odnosi pravilo " Pacta sunt servanda "


Odnosi se na nepotovanje prava i obaveza preuzetih ugovorom . Na tom pravilu su danas zasnovani medunarodno- pravni odnosi, za razliku od unutranjeg prava koje je zasnovano na zakonu .

218. Sta mogu uzeti Revizione klauzule kao osnovni kriterijum ?


(kod izmene ugovora - kod viestranih ugovora) 1. Protek odrenog vremena 2. Promenu materijalnog stanja

219. ta su Amandmani, a ta Modifikacije ugovora ?


Amandamni - to je formalni postupak putem koga se vre izmene ugovora u odnosu na sve ugovorne strane . Modifikacija - za razliku od amandmana - bitno je obeleena namerom dela drava ugovornica ( ne svih ) da izmene samo neke odredbe viestranih ugovora, tako izmenjeni ugovor vai samo u njihovim medusobnim odnosima .

220. Sta obuhvataju osnove relativne nitavosti ugovora ?


Propise unutr.prava o nadlenostima za zaklju.ugovora posebna ogranienja ovlaenja da se izrazi pristanak drave Zabluda Prevara Podmiivanje, korupcija

221. ta obuhvataju apsolutne nitavosti ugovora ?


1. Prinuda nad predstavnikom drave 2. Prinuda nad dravom 3. Sukob sa normom

222. Koji su elementi Prevare u Me.pravu ?


- Zla namera - Odreeno ponaanje (kao materijalizacija zle namere) - Uzrona veza izmedu prevarnog ponaanja i zablude

223. ta su to Vis Apsoluta i Vis Compulsiva ?


To su vrste prinude nad predstavnikom drave . Vis Apsoluta - prinuda u uem smislu - nanoenje fizikog zla licu odnosno organu koji predstavlja dravu u cilju da on izjavi volju u odreenom pravcu . Vis Compulsiva - u irem smislu - stavljanje u izgled nekog zla u sluaju neprihvatanja ili deliminog prihvatanja zahteva drugog pregovaraa.

224. ta je to Peremptorna norma opteg me.prava ?


To je norma koja je prihvaena i priznata od celokupne me.zajednice. Norma od koje nije doputeno nikakvo odstupanje i koja moe biti zamenjena samo novom normom opteg med.prava koja ima ista svojstva .

225. Koji su izvori normi " IUS COGENS" ( norme apsolutno obavezne snage )
To su : Obiaji i sveopti multilateralni ugovori.

226. Koja je prva faza u postupku nitavosti ugovora ?


Obavetenje ili Notifikacija - ostalih strana ugovornica .

227. Kako se mogu podeliti osnovi prestanka ugovora ?


Udve osnovne grupe : a) zasnovani na volji stranaka i b ) zasnovani na pravilima objektivnog medunarodnog prava .

228. N akoje naine moe doi do suspenzije me.ugovora ?


A ) na osnovu ugovornioh odredbi ili po pristanku ugovornica B ) obustavom primene multilateralnog ugovora na osnovu sporazuma nekih strana - ugovornica .

229. Kada po Konvenciji o Ugovornom pravu moe da nastupi prestanak i obustava primene me.ugovora ?
Na osnovu ugovornih odredbi i u svko doba a na osnovu pristanka svih stranaka , nakon konsultacija sa drugim dravama - ugovornicama .

230. ta znai pravilo " Rebus sic standibus " i koji su izuzetci od njegove primene ?
"Sutinska promena okolnosti " - nastala s obzirom na okolnosti koje su postojale u momentu zakljuenja ugovora i koje stranke nisu predvidele - ne moe se navesti kao razlog prestanka ugovora ili povlaenja iz njega . U sluajevima : a) ako se radi o ugovoru kojim se ustanoljava granica

b ) ako je do bitne promene okolnosti dolo tako to je stranka koja se na nju poziva , prekrila obavezu iz ugovora prema nekoj drugoj strani ugovora.

231. Koje su mogue situacije po pitanju dejstva rata na me.ugovore ?


1. Ugovori se izbijanjem rata ukidaju ipso facto 2. izvesni ugovori se obustavljaju do izvrenja 3. izvesni ugovori poinju da dejstvuju izbijanjem rata

232. Kako se obino dele mirna sredstva za reavanje Mre.sporova ?


Na Diplomatska i Sudska ( dipl - neposredni pregovori, dobre usluge, posrednitvo, mirenje, anketne komisije ).

233. Koje su dobre strane neposrednih dipl.pregovora ?


- Elastinost, reenje na bazi saglasnosti, veliki broj sporova se reava na ovaj nain, do reenja dolazi kompromisom

234. U emu se razlikuju dobre usluge od posredovanja ?


Dovoenjem stranaka u neposrednu vezu (tu i prestaju), a posredovanju prisustvuje i trea strana . Posredovanje se odlikuje Aktivnijom ulogom posrednika i pregovori se vode na bazi predloga tri strane.

235. ta je osnovni zadatak Anketnih Komisija ?


Utvrdenje injenica koje lee u osnovu spora . Mogu biti Stalne ili sastavljene ad hoc . Cilj je da rasvetle injenino stanje putem nepristrasnog i savremenog ispitivanja .

236. Gde se nalaze zaeci ustanove mirenja ?


U elementima Brijanovih ugovora o arbitrai.

237. ta je Arbitraa i koji su konstitutivni elementi ove ustanove ?


Arbitraa je izabrani sud - ima za cilj reavanje sporova izmeu drava od strane izabranih sudija na bazi potovanja prava. 1. Arbitraa je izabrani sud 2. Sporovi koji se iznesu pred Arbitrau reavaju se na bazi med.prava 3. Arbitrana presuda je obavezna samo za stranke u sporu .

238. Kada je osnovan Stalni Arbitrani sud i koje organe ima ?


1899. godine u Hagu oragni: Administrativni savet i Biro .

239. Kakva je nadlenost Arbitranih sudova i na emu se zasniva ?


Ona je Fakultativna i zasniva se na kompromisu . Arbitrani sud vri svoju nadlenost iz saglasnosti stranaka u sporu . U odnosu na konkretan spor (prigodna arbitraa) ili u odnosu na sve sporove odreene vrste (institucionalna arbitraa).

240. Koje su osnovne faze postupka pred Arbitranim sudom ? ^ni


1. Pismena faza ( zastupnici podnose podneske, protiv podneske , replike, duplike ) 2. Usmena (esto se izostavlja )

241. Kakav je karakter odluka Arbitranog suda ?

Po pravnoj prirodi to je presuda . Ona k+je konana i protiv nje se ne moe izjaviti alba .Vai samo za strane u sporu . Drave po pravilu izvravaju presude jer je to pitanje asti i dostojanstva drave .

242. ta je me.sud pravde sa formalne a ta sa materijalne strane ?


Sa Formalne - jedan od glavnih organa OUN-a sa Materijalmne - je telo u iju nadlenost spada reavanje sporova izmeu drava i davanje savetodavnih miljenja o pravnim pitanjima - vri sudsku funkciju.

243. U kojim veima MSP vri svoje delatnosti ?


Postoje dva vea : Jednos e ustanovljava za posebne vrste predmeta ili za konkretan predmet (tri sudije) drugo vrsta su vea za skraene postupke ( 5 sudija)

244. Kako se u teoriji deli nadlenost MSP-A ? 245. ta je osnov nadlenosti MSP a u postupku reavanja sporova ?
To je volja stranaka kao suverenih jedinki.

246. Na emu se zasniva nadlenost MSP-a u savetodavnom postupku ?

hu ij i ^

Zasniva se neposredno na Povelji UN-a koja predvia da Generalana Skuptina . Savet bezbednosti, kao i drugi organi i specijalne agencije mogu traiti od MSP - savetodavno miljenje o svakom pravnom pitanju.

247. ta je to nadlenost MSP-a " ratione materiae ?


u materijalnom smislu , odreena je funkcijom i ustrojstvom suda sa jedne i konvenbcionalno - sporazumom stranaka sa druge.

248. Kakva je nadlenost " Ratione temporis " i za ta je vezana ?


To je sekundarna izvedena nadlenost, ne figurira kao samostalni oblik nego je vezana za nadlenost" ratione materiae " i" ratione personae ".

249. na koji nain zapoinje parnica pred MSP-om ?


Nadva naina: - Saoptenjem (notifikacijom ) sporazuma o ustanovljenju nadlenosti suda - Pismenim zahtevom ili tubom

250. Koje su vrste incidentnih postupaka pred MSP ?


3 vrste : - Prethodni pregovori - Privremene mere - Intervencije

251. ta ini minimalni sadraj pismenih podnesaka pred MSP ?


Navoenje relevatnih injenica, pravni osnov i stanovite ili zakljuak ( ovaj sadraj je utvren pravilima postupka).

252. Na koje naine se okonava postupak u parnicama pred MSP - om ?


Na tri naina:

- Presudom - Povlaenjem Tube - Poravnanjem

253. U emu je razlika izmeu Ius ad bellum i Ius bello ?


IUS AD BELLUM - je pravo na rat - okolnosti pod kojima se moe pribei ratu . IUS BELLO - Pravila o voenju rata - sredstva koja mogu biti upotrebljena u ratu .

254. ta je to Retorzija ,a ta Represija ?


Retorzija-je prvo od nasilnih (najblae) sredstva za reavanje sporova . To je pravnodozvoljen akt jedne drave koji sledi kao odgovor na isti, ili slian akt druge drave .(NPR - kada jedna drava uskrati prava strancima na svojoj teritoriji - to moe da izazopve retorziju na bazi reciprociteta . Represalija - predstavlja akt koji sledi kao reakcija na protivpravan akt druge drave , a cilj mu je da se druga strana prinudi na potovanje pravila ili da se tim putem izdejstvuje zadovoljenje .

255. Koji su bitni elementi pojma rata ?


- rat predstavlja oruani sukob izmeu organizovanih politikih jedinki - rat predstavlja organizovani oblik nasilja - rat je izraz volje jedne od zaraenih strana .

256. Koje su ratove Aristotel i Platon smatrali pravednim ?


One koje se vode protiv onih koji osporavaju vlast drave , ili one koji se vode u cilju postizanja mira.

257. U emu se sastojao pokuaj ogranienja rata u Drutvu Naroda ?


Na bazi viestranih ugovora , nije zabranio rat u potpunosti nego je samo ograniio slobodu suverenih drava da pribegnu ratu prema svom nahoenju .

258. Koje izuzetke od pravila -zabrane sile predvia Povelja UN-a ?


1. mere koje preuzima Savet bezbednosti 2. Individualnu i kolektivnu samoodbranu 3. mere protiv drava

259. Kakav je odnos povelje OUN prema unutranjim sukobima ?


Po povelji " OUN iskljuuje svaku mogunost u meanje u unutranje stvari jedne drave", meutim pravo intervencije UN - postoji ukoliko unutranje stanje u jednoj zemlji ili unutranji nemiri prete da narue meunarodni mir ili prerastu u meunarodni sukob., ili kada treba da potpomogne pravo na samoopredeljenje naroda pod kolonijalnom dominacijom

260. Koji su postupci zabranjeni prema neborcima u unutranjim sukobima ?


- povreda ivota: ubistvo, sakaenje, svirepost, muenje - ubijanje talaca - povreda linog dostojanstva - izricanje i izvrenje kazni bez suenja od strane redovnih sudova - ranjenici i bolesnici - treba da budu prihvaeni i negovani.

261. ta se podrazumeva pod Intervencijom u me.odnosima ?

To je jedan od oblika " Politike sile " - moe biti defmisan kao " meanje jedne drave u odnose dveju drugih drava - bez njihove saglasnosti, ili meanje u unutranje poslove drugih drava u cilju odranja ili menjanja postojeeg stanja - suprotno volji ovih drava. ( znai :intervencija moe biti usmerena na odnose dveju drava , ili na unutranje strane jedne drave).

262. Koje su osnovne vrste intervencije u meunarodnom p


- Oruana ravu ? - Ekonomska - Politika - Diplomatska - Humanitarna

263. ime je danas ogranieno pravo na Samoodbranu ?


Vremenski (privremeni karakter) - Drava ima pravo Samoodbrane u sluaju oruanog napada samo dok Savet Bezbednosti ne preduzme potrebne mere za ouvanje me.mira i bezbedenosti.

264. ta je to Agresija i koji su njeni bitni elementi ?


Agresija predstavlja meunarodno krivino delo , to je nasilna akcija jedne ili vie drava protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti druge drave a u cilju da se ospori pravo na opstanak te drave ili izmeni njen drutveno-ekonomski sistem. Bitni elementi: a) Objektivni (konkretne radnje , oruani napad, bombardovanje ). b) Subjektivni (namera agresora da tim putem ostvari cilj).

265. Ko je i kada prvi predloio definiciju Agresije , kada je i u kojoj formi definisana Agresija ?
SSSR - 1933 na konferenciji o razoruanju 1974 - Rezolucojom Generalne Skuptine OUN-a

266. Koji se akti danas podvode pod pojam Agresije ?


1. Invazija 2. Bombardovanje 3. Blokada luka ili obala 4. Napad kopnenih ili vazdunih snaga na (kopno, more, vazduni prostor ili mornaricu ) 5. Korienje oruanih snaga jedne zemlje , koje se nalaze na teritoriji druge na osnovu sporazuma sa tom zemljom 6. Odluka jedne zemlje da svoju teritoriju koju je stvaila na raspolaganje drugoj zemlji ona koristi za napad na treu zemlju. 7. Odluka jedne zemlje da u bilo ije ime ili u svoje uputi naoruane bande, grupe , pripadnike neredovnih snaga ili najamnika da izvre akte oruanog nasilja protiv druge drave .

267. Ko je uinio prvi pokuaj kodifikacije ratnog prava ?


Predsednik Sad-a Abraham Linkoln 1863. god - Proglasio je u vidu opteg naredenja uputstva armiji SAD (izradio je general Liber).

268. Koliko konvencija je donezto na Hakim mirovnim konferencijama ?


15

269. Koje su posledice proglaenja ratnog stanja ?

Vlada odnosno nadleni organi - tim inom stiu specijalna ovlaenja , mogu : Suspendovati graanske slobode Uvesti ogranienje u privrednom ivotu Staviti strance pod poseban reim Najvanije je da se proglaenjem ratnog stanja - daje legitimacija oruanoj sili da moe preduzimati ratne opferacije Odnosi strana u sukobu reguliu se pravilima ratnog prava .

270 . ta je Ratite, a ta Bojina prostorija ?


- Ratite je zona u kojoj se teoriski mogu vriti pripreme i izvoditi operacije - "Ratna Pozornica" - Bojina prostorija - predstavlja ui deo ratita - onaj gde se efektivno izvode ratne operacije .

271. ta je oruana sila po Dopunskom protokolu iz 1977.god ?


Sve naoruane snage, grupe i jedinice - stavljene pod odgovornu komandu (teite je stavljeno na organizovanost i unutranju disciplinu ).

272. Ko moe imati status borca po MJP-u ?


Mogu biti: pripadnici regularne armije, milicije i dobrovoljnih odreda. Za status borca bitna su dva elementa: - Organizovanost i potinjenost vojnoj komandi - Interna disciplina koja ukljuuje potovanje pravila MJP-a

273. ta je to pijunaa i da li je MJP zabranjuje ?


pijunaa je tajna akcija pojedinaca ili grupe radi prikupljanja obavetenja o poloaju i namerama protivnika u operacionoj zoni ili pozadini neprijatelja , a u korist i za raun protivnike strane . Za razliku od pijunae za vreme mira koja se smatra nedozvoljenom , pijunaa u doba rata nije zabranjena MJP - om .

274. Kojim su instrumentima regulisane suvozemne operacije ?


IV - Hakom konvencijom od 1907. god i pravilnikom pridodatim ovoj konvenciji - na predlog Libera .

275. Kada su i gde sastavljena prva pravila Vazdunog rata ?


U Hagu 1923. god - Ova pravila nisu ratifikovana od strane drava - smatra se da ona ipak predstvaljaju kodifikaciju obiajnih pravila.

276. Kada je i gde prvi put zabranjena upotreba Hemiskog i Bakteriolokog oruja ?
enevskim protokolom 1925 . god - Rtifikovao ga je mali broj drava .

277. Kada i gde je potpisan Ugovor o neirenju nuklearnog oruja ?


Jula 1968 - istovremeno u : Moskvi, Londonu i Vaingtonu - stupio je na snagu 1970.god .

278. Sta je ratna Okupacija a ta Aneksija ?


Ratna Okupacija - predstavlja faktiko , privremeno , a ne pravno stanje. Momentom okupacije , okupaciona teritorija ne postaje sastavni deo teritorije okupatora. Okupator ne stie suverenitet nad okupiranom teritorijom - ve samo vri vremenski ogranienu vlast. Aneksija - pod aneksijom se podrazumeva prisajedinjenje dela teritorije ili itave drave. Drava koja izvri aneksiju stie suverenitet nad odnosnim podrujem . Opte priznato pravilo mp -je da se dravne granice rie hiogu menjati u doba rata , pa prema tome ni vriti aneksija okupiranih teritorija.

279. Kakav je odnos okupatora prema zakonodavstvu i prema javnoj imovini ?


Okupator mora da potuje zakone okupirane zemlje ( lan 43 Hakog pravilnika ) . Okupator je duan da svoja prava ostvaruje na bazi zakonodavstava koje je bilo na snazi pre okupacije i ne moe na okupiranoj teritoriji zavesti svoje unutranje zakonodavstvo . On ne moe suspendovati ili izmeniti pojedine zakone , jedino ukoliko su ti zakoni u oitoj suprotnosti sa okupacijom , ili ako bi primenom tih zakona bila dovedena u pitanje bezbednost okupatorske vojske . Odnos okupatora prema javnoj imovini U pogledu Javne imovine drava okupator e se smatrati samo kao : administrator i uivalac - javnih graevina, uma , zgrada , poljoprivrednih dobara . Okupator nema pravo da prisvoji nepokretnu imovinu inom okupacije. Moe da prisvoji svu pokretnu imovinu ali samo onu koja striktno pripada dravi: skladita, oruja, transportna sredstva , novac i vrednosti itd..

280. Sta ini sr Konvencije o poboljanju sudbine ranjenika u suvozemnom ratu iz 1864. god?
Sr ine 2 naela : 1. Pomo ranjenicima mora biti pruena bez ikakve diskriminacije u odnosu na njihovu nacionalnu pripadnost. 2. Naelo neutralnosti i nepovredivosti medicinskog osoblja i ustanova . Kao obeleje i znak raspoznavanja usvojen je Crveni Krst na belom polju .

281. Sta sadri lan 7 enevske Konvencije iz 1949 .god ?


Lica zatiena konvencijama se ne mogu ni u kom sluaju odrei prava koje im obezbeuju konvencije ni u celini;niti delimino (uvedeno zbog iznuenih izjava od strane nacista u II sv ratu).

282. ta ukljuuje pojam Ratnog Zarobljenika ?


Svaki borac u smislu lana 43. koji padne pod vlast protivnike strane postaje zarobljenik . (pripadnici oruanih snaga jedne strane u sukobu, policije i dobrovoljakih odreda koji ualze u sastav oruanih snaga , lanove organizovanih pokreta otpora, lica koja prate oruane snage iako neposredno ne ulaze u njihov sastav , lanovi posada , komandanti, krmanoi, stanovnitvo neokupirane teritorije - koje se dobrovoljno diglo na oruje a nije bilo u mogunosti da se organizuje.

283. Koje grupe pravila sadri Konvencija o zatiti graanskih lica za vreme rata ?
Konvencija sadri 3 grupe pravila 1. grupa obuhvata celokupno stanovnitvo ratujuih strana, bez diskriminacije u odnosu na rasu, narodnost, veru ili politiko ubeenje. 2. Grupa se odnosi na Strance 3. Odnosi se na pravni reim civilnog stanovnitva na okupiranoj teritoriji.

284. Sta su to Kapitulacija i Primirje i ko ih moe zakljuiti ?


To su naini prestanka neprijateljstava . Kapitulacija - predstavlja sporazum na osnovu koga se predaje neprijateljskoj sili jedan deo frinta, pristanite, ugroeno mesto, pojedini brod i sl. Lokalno dejstvo.

Na osnovu Kapitulacije moe da prestane spor celokupne oruane sile , u tom sluaju re je o optoj kapitulaciji. Sa formalnog stanovnitva predstavlja ugovor saglasnosti volje ratujuih strana moe biti uslovna i bezuslovna . Kapitulacija uvek nosi obeleje vojne prevlasti, jedne strane . Primirje - je sporazum zakljuen izmedu zaraenih strana na osnovu koga se obustavljaju neprijateljstva na jednom delu fronta ili na celokupnom bojitu. Primirje moe biti lokalno ili opte . Dejstva primirja se uglavnom svode na prekid neprijateljstava a ne na obustavu rata.

285. Kojim nainima rat moe biti zavren ?


1. Neformalno (prestanak neprijateljstava - prelaskom u mirno stanje, bez pismenog sporazuma - ovaj nain je izobiajen) 2. Potpunim Podjarmljivanjem ( odmah sledi anektiranje - danas ne dozvoljen ) 3. Mirovni ugovor ( najei i najnormalniji nain ) 4. Jednostranom izjavom pobednike strane ( specifian nain )

286. Kakvo je gledite klasinog MJP-a a kakvo savremenog na Reparacije ? 287. ta je to Neutralnost i kakva moe biti ?
Podrazumeva nepristrasan poloaj jedne drave u odnosu na ratni sukob , priznat od strane ratujuih strana . Neutralnost je politiki i pravni pojam . Politiki - drava ostaje van domaaja sukoba Pravni - taj poloaj joj daje odreena prava i namee odredene obaveze. Vrste : Trajna ( poloaj drave koja na osnovu me.ugovora preuzima obavezu na neodredeno vreme da e ostati neutralna u sluaju svakog budueg rata . Privremena : u sluaju samo odredenog rata (za odreeni vremenski period)

288. ta je to Blokada a ta Kontra banda ?


Blokada ---podrazumeva izolaciju neprijateljske luke , obale, dela obale , ua reka i onemoguavanje ma kakve veze sa spoljnim svetom. Cilj -je ekonomsko iscrpljivanje neprijatelja . Kontra banda . .-(protiv zabrane ) podrazumeva zabranu snabdevanja, ili prevoza robe , neutralnim brodovima za potrebe zaraene strane , od znaaja za vodenje ratnih operacija . Da bi se odredena roba mogla podvesti pod ovaj pojam - ona mora biti obeleena kao takva i objavljena od ratujue sile .