Вы находитесь на странице: 1из 15

SEMINARSKI RAD Predmet: Poresko knjigovodstvo i evidencija Tema: Porez na dobit preduzea

Mentor: dr. Zdravka Petkovi

Bogdanovi Ivana 1D1/0027/11

SADRAJ:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Porez na dobit preduzeca.................................................................3 Poreski obveznik..............................................................................3 Rezidenti i nerezidenti......................................................................5 Poreska osnovica..............................................................................7 Poreski krediti..................................................................................9 Podsticaji kod ulaganja...................................................................11 Podnoenje poreske prijave............................................................12 Obraunavanje i plaanje poreza....................................................13 Porez po odbitku.............................................................................14

10. Literatura.......................................................................................15

1. POREZ NA DOBIT PREDUZEA Od najranijih poetaka svoga razvoja ljudi obavljaju proces privreivanja u razliitim zajednicama, koje se formiraju kao njihove svojevrsne organizacije. Od jednog pojedinca ili grupe ljudi danas su to ogromne multikompanije, ogroman broj ljudi koji su zapiosleni u njima, veliki broj poslova koji obavljaju. Pojam preduzee oznaava pravno lice koje obavlja delatnost radi sticaja dobiti. Preduzea se osnivaju osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva vise osnivaa ili odkuke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva. Delatnosti koji su zakonom propisane moze da obavlja samo na osnovu saglasnosti, dobijene dozvole ili drugog akta drzavnog organa. Kada su ispunjeni svi zakonski uslovi, preduzece se registruje unoenjem podataka o tom drustvu u Registar koji se vodi na nain propisani zakonom kojim se uredjuje registracija privrednih subjekata. Dobit koju ostvari svojim poslovanjem podleze oporezivanju. Porez na dobit preduzeca danas zauzima znaajno mesto u poreskoj strukturi zemalja sa razvijenom trinom ekonomijom.

2. PORESKI OBVEZNIK Poreski obveznik porez na dobit preduzea je preduzee organizovano u jednom od sledeih oblika:

AKCIONARSKO DRUTVO privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije. Akcionarsko drustvo ogovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odredjene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom. Drutvo sa ogranienom odgovornou odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok lan drutva sa ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu drutva. Drutvo moe imati najvise 50 lanova.

ORTAKO DRUTVO je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie pravnih i fizikih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Ortako drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ortaci ortakog drutva odgovorni su solidarno za sve obaveze drustva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drugacije ugovoreno.

JAVNO PREDUZECE Dravna preduzea svoje poslovanje zasnivaju na kapitalu iji je vlasnik drava. Upravljanje ovom vrstom preduzea je u nadleznosti drzavnih organa. Dravna preduzea imaju javni karakter, otuda i njihov naziv javna preduzea.

DRUTVENO PREDUZEE Specifian oblik privrednih subjekata u naoj zemlji predtavljaju preduzece u drutvenoj svojini. Njihov vlasnik je drutvena zajednica, a pravo raspolaganja sredstvima i rezultatima ovih preduzea povereno je njihovim radnim kolektivima.

KOMANDITNO DRUTVO je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizickih ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja zajednike delatnosti, pod zajednikim imenom od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svoje obaveze celokupnom imovinom.

Obveznici poreza na dobit preduzeca su takodje i: -zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu ili vrenjem usluga uz nadoknadu. -drugo pravno lice koje nije organizovano kao preduzea ili zadruge (neprofitne organizacije, ustanove, insituti, sindikati, sportska udruzenja...) ukoliko otvaruju prihode prodajom proizvoda na trtu iil vrenjem usluga uz nadoknadu.

3. REZIDENTI I NEREZIDENTI Obveznici poreza na dobit preduzea su pravna lica rezidenti Republike Srbije za dobit koju ostvare na teritoriji Republike Srbije i izvan nje.
5

Rezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano ili ima sedite stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije. Porez rezidenta Republike, status obveznika poreza na dobit preduzeca imaju i pravna lice nerezidenti Republike. Nerezidenti su pravna lica osnovana izvan Republike Srbije, cije je sedite uprave i kontrole takodje izvan teritorije Republike Srbije na osnovu dobiti koju ostvare poslovanjem stalne poslovne jedinice na teritoriji.

Stalnom poslovnom jedinicom smatra se svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost, pa tako moze biti organizovano kao: Ogranak Predstavnitvo Pogon Rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva - Mesto proizvonje, fabrika ili radionica Stalnu poslovnu jedinicu ine i stalno ili pokretno gradilite, gradjevinski ili montani radovi, ako traju due od est meseci.

Ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost preko komisionara, brokere ili bilo kog drugog lica koje, u okviru vlastite delatnosti, posluje u svoje ime, a za racun obveznika, tada ne postoji stalna poslovna jedinica. Nerezidentni obveznik poreza na dobit preduzea je duan da u stalnoj poslovnoj jedinici vodi evidenciju o svim prihodima i rashodima, kao i
6

ostalim podacima koji su od znaaja za utvrdjivanje dobiti koju jedinica ostvaruje na teritoriji Republike. Nain vodjenja evidencije propisuje ministar finansija.

4. PORESKA OSNOVICA Poresku osnovicu za obraun poreza na dobit preduzea ini oporeziva dobit, koja se utvrdjuje u poreskom bilansu i to uskladjivanjem dobiti koju je obveznik iskazao u bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa medjunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS) i propisima kojima se utvrdjuje raunovodstvo, na nain utvrdjen zakonom.

Poreski bilans se sastavlja korekcijom finansijskih izvestaja pravnih lica, u kladu sa Zakonom, u cilju da se utvrdi visina poreske obaveze. Pravna lica i preduzetnici su duni da vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izvestaja vre u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Pod ZAKONSKOM regulativom smatraju se Zakon o raunovodstvu i reviziji i podzakonski propisi koji se odnose na izvrsenje ovog zakona. Pod PROFESIONALNOM regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne raunovodje, Medjunarodni raunovodstveni standardi, Medjunarodni standardi revizije, nacionalni standard koji uredjuje uslove za osposobljavanje raunovodja i revizora i sticanje strunih zvanja, nacionalni standard za raunovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopstenjima autoritativnih tela Medjunarodne federacije raunovodja.
7

Pod INTERNOM regulativom podrazumevaju se interni opsti akti koji sadre posebna naela, uputstva i smernice za vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izvestaja, koje donosi pravno lice ili preduzetnik u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije i druge evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika, koje ine dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige. Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva i imaju karakter javnih isprava.

Knjienje poslovnih promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vri se na osnovu raunovodstvene isprave. Raunovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom dogadjaju. Pravna lica i preduzetnici duni su da uredno i aurno vode poslovne knjige i da uredno uvaju raunovodstvene isprave i poslovne knjige kao i da odrede lice odgovorno za njihovo uvanje. Raunovodstvene isprave i poslovnje knjige uvaju se u polovnih prostojama pravnog i poslovnog lica ili preduzetnika, odnosno preduzea ili preduzetnika kojima je povereno vodjenje poslovnih knjiga i koji ima licencu. Finansijski izvetaji uvaju se 50 godina, dnevnih i glavna knjiga uvaju se 10 godina a pomone knjige 5 godina.

5. PORESKI KREDITI Pod pojmom poreskog kredita podrazumevaju se olakice koje poreski obveznici stiu po Zakonom propisanim osnovama, a koje kao svoju posledicu imaju umanjenje obraunatog poreza u odredjenom iznosu. Poreski kredit, kao vrstu olakice, poreski obveznici mogu ostvariti po osnovu: - Ostvarene dobiti u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim podrujima - Ulaganja u sopstvena sredstva - Zaposljavanja novih radnika Obvezniku koji je ostvario dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim podrucjima, umanjuje se porez na dobit preduzeca u trajanju od dve godine, srazmerno ucescu tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzeca, uz obavezu da se poslovanje takve jedinice posebno evidentira.

Obvezniku koji izvri ulaganja u osnovna sredstva u sopstevoj registrovanoj delatnosti priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvrsenog ulaganje, s tim sto ne moze biti veci od 50% obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje. Obvezniku koji prema zakonu kojim se uredjuje raunovodstveno razvrstan u malo preduzee proznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% izvrenog ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, s tim to ne moe biti vei od 70% obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje.

Neiskorieni deo poreskog kredita moe se preneti na raun poreza na dobit iz buduih obraunskih perioda, do dozvoljenog limita ne duze od 10 godina. U svakoj od sledecih dodina poreski obveznik primenjuje prvo kredit po osnovu ulaganja iz te godine, a zatim se primenjuje preneti poreski kredit po redosledu ulaganja do odredjenog limita.

Obvezniku se priznaje pravo na poreski kredit u visini od 80% ulaganja izvrenog u toj godini, pod uslovom da je u skladu sa zakonom kojim se uredjuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja, razvrstan u jednu od sledecih delatnosti: Poljoprivreda Ribarstvo Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina Proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bojenja krzna Prerada koze i proizvodnja predmeta od koze Proizvodnja osnovnih metala Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda Proizvodnja masina i uredjaja Proizvodnja kancelarijskih i racunarskih masina Proizvodnja elektricnih masina i aparata Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme Proizvodnja medicinskih, preciznih i optickih instrumenata Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Proizvodnja ostalih saobracajnih sredstava Reciklaa Kinematografska i video proizvodnja

10

Obvezniku se priznaje pravo na poreski kredit za sve delatnosti iz tog sastava za cije obavljanje je registrovan. I ovi obveznici imaju pravo na neiskorieni deo ovako steenog posreskog kredita prenesu na racun dobiti u narednih 10 godina.

6. PODSTICAJI KOD ULAGANJA Pravo na poresko oslobodjenje od poreza na dobit preduzeca u trajanju od 10 godina srazmerno ulaganju u osnovna sredstva poreski obveznik moze ostvariti pod sledecim uslovima: ako ulozi u svoja osnovna sredstva, odnosno u cija osnovna sredstva drugo pravno lice ulozi vise od 600 miliona dinara, koji ta sredstva koristi u registrovanoj delatnosti u Republici u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 lica, oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 godina srazmerno tom ulaganju. Poresko oslobodjenje primenjuje se po ispunjenju navedenih uslova, od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Dok ne ispuni sve uslove gore navedene, obveznik moze koristiti pojedinane olakice poreski kredit na osnovu ulaganja u osnovna sredstva i zaposljavanje novih radnika. Nezaposlenim licima se smatraju lica koja su bila zaposlena posredno ili neposredno u zavisnom preduzecu ulagaca. Poresko oslobodjenje ostvaruje se srazmerno ulaganju u odnosu na ukupna sredstva obveznika i primenjuje se po ispunjenju uslova od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Zaposlenima na neodredjeno vreme na podrucju posebnog interesa za Republiku smatra se zaopsleni koji od tog obveznika proveo u radnom odnosu i imao prebivaliste i boraviste na podrucju od posebnog interesa za Republiku, najmanje 9 meseci u kalendarskoj godini.
11

7. PODNOENJE PORESKE PRIJAVE

1. Pravna lica organizovana kao preduzeca podnose poresku prijavu za porez na dobit: - u roku od 10 dana od isteka roka propisanog za podnoenje finansijskog izvetaja, odnosno do 10.03. tekuce godine. - obveznik poreza koji u toku godine otpone sa obavljanjem delatnosti duzan je da poresku prijavu podnese u roku od 15 dana od upisa u registar nadleznog organa. - obveznici kojima je istekao rok za ostvarivanje prava na poresko oslobodjenje podnose poresku prijavu u roku od 15 dana od dana isteka tog roka. 2. Obveznici poreza na dobit preduzeca, podnose poresku prijavu na Obrazcu PDP poreska prijava za utvrdjivanje poreza na dobit preduzeca zajedno sa poreskim bilansom na Obrazcu PB-1.

Obveznici centra za velike poreske obveznike prijavu podnose Centru za velike poreske obveznike.

12

8. OBRAUNAVANJE I PLAANJE POREZA Poreski obveznik je duzan da u poreskoj prijavi obrauna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podnosi. Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego sto je bio duzan da plati po obavezni, duzan je da razliku uplati najkasnije do podnosenja poreske prijave a dokaz o uplati podnese uz poresku prijavu. Porez na dobit preduzeca poreski obveznik placa tokom godine u vidu mesecnih akontacija, ciju visinu utvrdjuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu u kojoj iskazuje i podatke od znacaja za utvrdjivanje visine akontacije u tekucoj godini. Mesecna akontacija placa se svakog 15-og u mesecu za pretkohni mesec, u kladu sa poreskom prijavom vrsi se od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta. Ukoliko obveznik u propisanom roku nije placao iznos mesechih akontacija, duzan je da obracuna i plati kamatu u kladu sa zakonom kojim se uredjuje poreski postupak i poreska administracija. Likvidacioni odnosno steajni upravnik duzan je da u slucaju pokretanja postupka likvidacije i stecaja najkasnije u roku od 15 dana od dana pokretanja postupka obezvedi obracun dospelih poreskih obveznika radi naplate iz likvidacione odnosno stecajne mase i da o tome obavesti nadlezni poreski organ.

13

9. POREZ PO ODBITKU Porez po odbitku obracunava se i placa po propisima koji vaze u momentu isplate prihoda. Poresku prijavu na Obrascu PP OPO (poreska prijava o obracunatom i placenom porezu po odbitku i pripadajucim dobrinosima na zaradu ili drugu vrstu prihoda od strane fizikog lica kao poreskog obveznika) poreski obvenik dostavlja Poreskoj upravi- Organizacionoj jedinici nadleznoj prema mestu svog prebivalista, posebno za ostvarenu zaradu i svaku drugu vrstu prihoda navedenu na obrascu te poreske prijave, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili drugu vrstu prihoda. U Obrazac PP OPO novani iznosi se unose u dinarima bez para. U Obrazcu PP OPO iskazuju se podaci o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje poreski obveznik obracunava i placa iz ostvarenog prihoda istovremeno sa obracunom i placanjem poreza po odbitku iskazanog u toj prijavi.

14

LITERATURA:

- Poresko knjigovodstvo i evidencija dr Zdravka Petkovic - www.wikipedija.org

15